rade stojkovic misirac - kratka prica o bakru

7/27/2019 Rade Stojkovic Misirac - Kratka Prica o Bakru

http://slidepdf.com/reader/full/rade-stojkovic-misirac-kratka-prica-o-bakru 1/12

Rade Stojković 2006. 1

Rade Stojković Misirac

KRATKA PRIČA O BAKRU




. Bakar – crveni metal) .Bakar je metal čiji počeci upotrebe datiraju 8.000 godina pre Hristovog rodjenja.Pretpostavlja se da su u davna vremena postojala četiri glavna nalazišta bakra:

a) jugoistok današnje Turske;b) prostor današnjeg Iraka i Irana (nalazišta su koristili Sumeri i narodi Mesopotamije);c) rudnici sa Sinajskog poluostrva, tj. brda oko Crvenog mora (nalazišta su eksploatisali Egipćani);d) rudnici na Kritu i Kipru (bakar iz ovih rudnika korišćen je od strane Feničana, Grka i Rimljana).

Stari Sumeri prvi su u potpunosti ovladali veštinom rudarenja i manufakture bakra. Namena je bilavišestruka, počevši od proizvodnje raznovrsnih sečiva, noževa, sekira, mačeva, udica, harpuna, motika,vrhova za strele i koplja pa do vrhunskih skulptura, minijaturnih ornamenata, reljefa, nakita, ogledala...

Bakarni reljef pronadjen u Al Ubadu, u blizini Ur-a,datira iz vremena 3.100 godina pre Hrista.

Prikazuje lavljoglavog orla koji kandžama drži dva jelena.Fotografija preuzeta sa www.copper.org

U Egiptu je bakar bio u upotrebi oko 5.000 godina pre Hrista, prevashodno za izradu raznovrsnog oruđa ioružja, ali i za izradu raznih sistema i konstrukcija za snabdevanje vodom (Abu Sir, delta Nila). Naravno,da bi dobili na čvrstini materijala i da bi umanjili elastičnost budućeg predmeta, prvi livci mešali su bakarsa kalajem u raznim proporcijama i tako dobili bronzu (npr. u Kini su proporcije livenja, mnogo pre 1.200godina pre Hrista, bile čvrsto zadate: za izradu noževa mešala se dve trećine bakra sa jednom trećinom

kalaja; za izradu ogledala koristila se jedna polovina bakra i jedna polovina kalaja).

Crvena piramida, Egipat Noževi i vrh koplja od bakra (3.000 godina pre Hrista).

Fotografija preuzeta sa www.copper.org U antičko doba dolazio je gotovo isključivo s ostrva Kipar, te je bio poznat pod nazivom "Aes cyprium"(kiparska ruda) ili u kraćem obliku "Cyprium" (latinski naziv za ostrvo Kipar ). Kasnije je u upotrebu ušaolatinski naziv za bakar - "cuprum". U engleskom jeziku naziv "copper" je anglikanska verzija pomenutelatinske fraze. Za ovaj metal naziv "bakar" koriste Južni Sloveni i Turci.

"Belli Trojani Circuitus Secundum Dictyn Cretensem & Daretum Phrygium." Copper etching by Hermann Moll, 1749.Fotografija preuzeta sa www.philographikon.com

Ostrvo Kipar




Beduin, Egipat Prvobitni transport bakraodvijao se karavanima

Stari egipćani su za bakar imali znakkoji je predstavljao večni život; ujedno,dati znak simbolizira planetu Veneru iženski pol.

Egipatski simbol bakra "An Ankh"

Praistorijsko metalno doba deli se na tri perioda: bakarno (eneolit), bronzano i gvozdeno doba. Bakarnodoba završava se oko 2.000 godine pre Hristovog rodjenja i nasledjuje ga bronzano doba.

Navedena podela govori o značaju bakra za razvoj civilizacije ovakve kakvu je mi danas poznajemo.Oslanjajući se na praksu svojih Srednjovekovni alhemičari imali Berzelijusovsunarodnika, Homer je ovaj su svoj simbol za bakar opšteprihvaćeni simbolmetal nazvao "Halkos"

P” @H Cu Grčki naziv za bakar Alhemijski simbol bakra Oznaka za bakar

Crveni metal čija je gustina 8,94 kg/dm³ - posle plemenitih metala (zlata, srebra i platine), najbolji je

provodnik toplote i elektriciteta. Dužim stajanjem potamni od oksida, a pod uticajem vazduha, svremenom, prevlači se zelenom patinom.

Šlem ratnika sa ostrva Krit Pegaz, Berlin, Nemačka

Ne topi se u razređenim kiselinama. U prirodi je redak u elementarnom stanju, može se naći u stenama uobliku sitnih zrna, pločica, grančica ili mahovinasto isprepletenih niti (najčešće kao hemijski čist ili sa maloprimese srebra i bizmuta). Poznato je oko 240 ruda bakra.

Prvo rudarenje i prva upotrebaovog metala odvijala seuglavnom u oblasti na kojoj suzačete prve civilizacije -Sredozemno more i njegovaokolina (reke: Eufrat, Tigar i Nil).Sa sigurnošću se može tvrditi daje bakar ušao u upotrebu i napodručju Hindustana i Kine, okotrećeg milenijuma pre Hrista.

Prvi pronadjeni metal bio je bakar. Dati pronalazak injegova, tokom vekova, sve šira primena predstavljali suprekretnicu u razvoju ljudske zajednice – početakmetalnog doba (kraj neolita). Tada nastaju prve grupespecijalizovanih rudara, kovača i metalurga.




Halkopirit, ruda bakraFotografija preuzeta sawww.schoolscience.co.uk

Rudnik bakra (površinski kop), Majdanpek

Sadržaj bakra u rudama relativno je nizak. Bogate rude sadrže 3 - 10% bakra. Zahvaljujući efikasnimmetodama obogaćivanja eksploatišu se i siromašnije rude, te se najveća količina bakra danas dobija izruda koje sadrže 0,5 - 2% bakra.

Ova slika prikazuje bakar u elementarnom stanju.Fotografija preuzeta sa www.chemsoc.org

Iz oksidnih ruda bakar se najćešće dobiva hidrometalurškim (mokrim) postupkom.

Iz bogatijih sulfidnih ruda ili iz siromašnih sulfidnih ruda, bakar se dobija na taj način što se prvo obavipostupak flotacije (latinski "fluo" – plivati).Flotacija, tj. postupak odvajanja jalovine, podrazumeva mešanje sitno samlevene rude i dosta vode u koju je dodato sredstvo za penjenje (posebna vrsta ulja). Ruda se koncentriše u površinskom penućem sloju, jer se ne kvasi, a jalovina tone na dno. Daljim postupkom izdvaja se ulje, koje se vraća nazad u procesflotacije, a nastali koncentrat ide dalje u preradu.

Bakar se izdvaja sukcesivnom oksidacijom i redukcijom u jamastim ili plamenim pećima.

Tako se dobija bakrenac ili bakarni kamenac, sa oko 30 do 40% bakra (+ 25% do 35% Fe i 25 do 35%

S), a nakon toga sirovi bakar ili blister.Sirovi bakar sadrži 97% bakra, ali nije još za upotrebu jer ima u sebi primese (gvoždje, arsen, zlato,srebro...). Primese se moraju ukloniti, ili zbog njihove vrednosti (zlato, srebro) ili zbog štetnog uticaja(gvoždje, arsen...).To se postiže taljenjem ili, češće, pomoću elektrolize (elektrolitski bakar sadrži 99,96 - 99,99% bakra).

Rafinisani (topionički) bakar sadrži 99,0 do 99,9% bakra. Za proveru kvaliteta elektrolitičkog bakramerodavna je njegova električna provodljivost. Štetnim primesama smatraju se: olovo, sumpor, selen,telur, bizmut (>0,003%) i kiseonik, dok arsen, fosfor, nikal, gvoždje, mangan i silicijum u znatnoj meriutiču na poboljšanje mehaničkih osobina bakra (sve navedene primese - smanjuju njegovu električnuprovodljivost).

Najviše ga ima u sulfidnim rudama (halkopirit, kovelit, halkozin ibornit), zatim u oksidnim (kuprit) i u karbonatnim rudama (malahit iazurit). Sulfidne i oksidne rude se u prirodi nalaze najviše sasulfidom gvoždja, a ređe sa sulfidima drugih metala (olovo, antimon,arsen i nikl).




Bakar se nakon topljenja i livenja, najčešće isporučuje, na dalju obradu, u sledećim oblicima: katoda,žica, trupac i ingot.

Osnovne karakteristikeBakar (Cu) je hemijski element I grupe periodnog sistema Mendeljejeva (atomski broj 29, atomska masa63,546) - posjeduje 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 58-73.Postojana su samo dva izotopa: 63 i 65 (tj. bakar u prirodi sastoji se iz smese pomenuta dva).

Najstabilnijiizotopi

Izotop Zastupljenost uprirodi

Vremepoluraspada

Načinraspada

Energijaraspada(MeV)

Proizvod raspada

63Cu 69,17% stabilni izotop sa 34 neutrona

64

zarobljavanjeelektrona 1,675

64

NiCu Veštački radioak. izotop 12,7 sati β¯ 0,579

64Zn65Cu 30,83% stabilni izotop sa 36 neutrona

67Cu Veštački radioak. izotop 61,9 sati β¯ 0,58

67

ZnPo Medjunarodnom sistemu jedinica - SI (na temperaturi od 0°C i pritisku od 1 atm).Pojašnjenje: Izotopi su atomi istog elementa koji imaju isti broj protona i elektrona, a različit broj neutrona.

Temperatura topljenja bakra je 1084,62°C, tačka ključanja je 2562°C, kritična temperatura iznosi 5148°C.Specifična težina dezoksidiranog visokofosfornog bakra, onog koji se koristi u proizvodnji bakarnih cevi,(oznaka: Cu-DHP) je 8,94 kg/dm³.Koeficijent linearnog širenja Cu-DHP na 25 - 100°C je 16,8 x 10 ¯6 m/m.Koeficijent provodjenja toplote Cu-DHP kod 20°C je 340 W/m°K.Električna provodljivost Cu-DHP (orijentaciono) je 42 – 54 S.

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od oko 55 ppm (eng. parts per million) u vidu minerala: halkopirita,halkozina i drugih. Zastupljen je u moru u količini od oko 0,003 ppm.

OsobineČisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i električne provodljivosti.

Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlači zelenom patinom baznihsoli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida).Ako se u vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umjesto zelene patine stvara se crni sloj bakarsulfida.

JedinjenjaCuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja bakra sustabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u takvim jedinjenjima i zato se ona često koristekao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra imaju intezivnu zelenu, a rastvori soli bakra intenzivnu plavuboju. Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa koji seuopšteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na zlato i koji ima veoma dobremehaničke osobine i otpornost na koroziju.Zbog visoke tačke topljenja, bakar se vrlo dobro legira sa drugim metalima. Najčešće se legira sa:cinkom, kalajem, niklom, aluminijumom, manganom, silicijumom, berilijumom, srebrom i zlatom (čime se

značajno poboljšavaju njihove mehaničke osobine).Prema prirodi legiranih elemenata postoje:a) legure bez cinka (bronze) ib) legure sa cinkom (mesing, crveni liv).

BronzePrema elementima legiranja, dele se na dve velike podgrupe- Kalajne (kao osnovnim legirnim elementom)- Specijalne (gde su osnovni legirni elementi aluminijum, olovo, silicijum, nikl, mangan, berilijum,

hrom... te se prema tome i zovu: aluminijumske bronze, olovne bronze... ).




Kalaj povećava čvrstoću i tvrdoću legure, smanjuje izduženje i specifičnu žilavost na udar. Mehaničkeosobine kalajnih bronzi zavise prevashodno od procenta kalaja u leguri (obično ne više od 20% Sn).Upotreba bronzi je višestruka: za izradu delova izloženih velikom pritisku i trenju, pužastih zupčanika,za rotore i kućišta turbina i pumpi...Specijalne bronze po nekim osobinama prevazilaze kalajne bronze, uz nižu cenu koštanja.MesinziMesinzi su legure bakra sa cinkom (ne više od 44% Zn) i legure bakra sa cinkom i olovom (do 4%Pb). Ove legure imaju odlične konstrukcione osobine, visoke tehnološke i mehaničke karakteristike.Crveni livCrveni liv je lugura bakra sa kalajem i cinkom (sadrže 2-10% Sn, 2-10% Zn i 0-6% Pb), obično je pripovećanom sadržaju kalaja – niži sadržaj cinka i obrnuto. Ove legure se koriste za izradu armatura zavodu i paru, slavina, baterija, pužastih točkova...

Prednosti bakraa) elektroprovodljivost;Najveću elektroprovodljivost poseduju: platina, zlato, srebro i bakar. Obzirom da je od svih pomenutihmetala – bakar

- najjeftiniji i- količinski najrasprostranjeniji

njegova upotreba u postupku prenošenja električne energije je najisplativija i praktično, ovogatrenutka, nezamenljiva.b) odlična toplotna provodljivost;Bakar se koristi u izradi najrazličitijih proizvoda (za koje se prevashodno koriste bakarne ceviraznovsnih oblika i dimenzija) čija je primarna namena zagrevanje ili rashladjivanje. Ujedno, zbogsvojstva brzog prenosa toplote, bakar je materijal koji se koristi i za izradu posudja za spremanjehrane.c) dugovečnost;

Postojanost proizvoda od bakra je činjenica koju posebno apostrofiramo. Samo postojanje mnogihsistema za snabdevanje vodom izradjenih od bakarnih cevi (više milenijuma pre Hristovog rodjenja,na prostoru starog Egipta) i njihova niučemu nepromenjena upotrebna vrednost je sasvim dovoljandokaz dugovečnosti.d) visoka plastičnost;Bakar je materijal neverovatno pogodan za svakovrsnu obradu i izradu najrazličitijih formi.e) otpornost;Proizvodi napravljeni od bakra otporni su na raznovrsne spoljne uticaje (bakarne cevi trpe visokepritiske fluida koji se kroz njih propuštaju i imaju odličnu otpornost na agresivne spoljne faktore).f) baktericidno svojstvo;Bakar poseduje anti bakterijsko dejstvo (sprečava razvoj bakterija). Imajući u vidu dato svojstvo,bakarne cevi se preporučuju za transport vode za piće.g) sigurnost u upotrebi;Proizvodi od bakra, ukoliko se koriste na propisan način, mogu poslužiti i generacijama koje dolaze

(kao primer navodimo da vodovodni sistemi izradjeni od bakarnih cevi podnose više ciklusa potpunogzamrzavanja-odmrzavanja, bez promene njihovih svojstava – bez ikakvog oštećenja).h) mogućnost recikliranja;Mogućnost recikliranja i ponovna upotrebe bakra bez ikakve promene njegovih svojstva (saminimalnim gubicima prilikom postupka recikliranja cca. 0,01%) je jedno od njegovih glavnihkarakteristika. Na osnovu podataka Evropskog Instituta za bakar, prema trenutno dostupnimpodacima, od 15.000.000 tona bakra koliko se godišnje utroši u svetu – čitavih 40% (ili 6.000.000tona) dolazi iz recikliranja otpadnog bakra (bakra iz različitih formi/oblika). Postupak recikliranja je,ujedno, i vid uštede (tj. recikliranje daje mogućnost da se zaliha bakra iz zemljine kore eksploatišuumerenije). Sa stanovišta potrošnje energije i angažovanja materijalnih resursa, recikliranje(u odnosuna kompletan postupak proizvodnje od rude do metala) predstavlja najjeftiniji način dolaska do bakra.Oko 80% bakra, ikada proizvedenog, još uvek je u upotrebi. i) korozivna postojanost; j) on je ekološki - prirodni materijal;

k) otporan je na ultraljubičasto zračenje;l) ne apsorbuje organske substance;m) otporan je na inkrustaciju;Na unutrašnjoj površini bakarnih cevi ne dolazi do nagomilavanja krečnjaka iz vode – što je inačeredovna pojava kod vodovodnih instalacija izradjenih od drugih materijala.n) od njega je moguće izraditi široku paletu legura;o) nije zapaljiv;p) kroz njega ne prolaze hidrokarbonati i kiseonik;q) veoma je dekorativan.Specifična crvena boja predmeta od bakra je veoma topla, prijatna i nenametljiva, ujedno, onavremenom (pod uticajem atmosferskih prilika) prelazi u plemenitu patinu. Bakar je metal koji se u




formi svojih legura najčešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetnina (prevashodno u izradi nakitai u vajarstvu).

Popularnost bakra, kroz milenijume, bazirana je na kombinaciji svojstava koji ga čine jedinstvenim.

UpotrebaBakar se masovno upotrebljava za proizvodnju:

a) električnih provodnika - žice (i uopšte u elektronici);

b) cevi (namenjene instalacionim sistemima vodosnabdevanja i gasa, grejanja, rashladnimpostrojenjima i uredjajima, kolektorima za korišćenje sunčeve energije, izmenjivačima toplote,izradi raznovrsnih grejača, protivpožarnim sistemima...);

c) fitinga (kolena za spajanje bakarnih cevi);d) kablova;e) limova (za pokrivanje krovova...);f) bronze (primena u mašinogradnji, za izradu opruga, zavrtnja...);g) mesinga (primena u elektrotehnici, za izradu šipki, žice, ukrasnih predmeta...).

Ne postoji niti jedna industrijska oblast gde bakar nema svoju korisnu primenu (no, najzastupljeniji je uindustriji rashladne i bele tehnike, mašinskoj industriji, brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji motornihvozila, prehrambenoj industriji, gradjevinarstvu, računarskoj industriji, industriji telekomunikacionihuredjaja, medicini, hemijskoj industriji...).

Bakarna žica Bakarne cevi u koturu Bakarne cevi u pravoj dužini

Prikaz upotrebe bakra u pojedinim industrijskim oblastima (podatak važi za Sjedinjene Američke Države, 1996.)

Proizvodnja žice (različite namene) 16,00%

Bakarne cevi za vodovod i grejanje 14,00%

Primena u auto industriji 11,00%

Komponente za elektriku 9,00%

Industrija rashladne tehnike 8,00%

Telekomunikacije 7,00%Elektronika 6,00%

Proizvodnja fabričke opreme 6,00%

Ostalo 23,00%

Izvor: Univerzitet u Nevadi, Reno, SAD (1996.)

Potrošnja bakra u Evropi (podaci važe za 2001.)

Proizvodnja kablova 49,00%

Vodosnabdevanje, grejanje, krovovi 26,00%

Mašinogradnja 12,00%

Energetika 8,00%

Transport 3,00%

Ostalo 2,00%

Izvor: Evropski institut za bakar (2001.) Zbog ograničenih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja.

Bakarne cevi i transport vode za pićeBakar je prirodan materijal i od njega izradjene cevi preporučuju se za transport pijaće vode; ujedno,svojim biološkim svojstvima - bakar dodatno zaštićuje kvalitet pijaće vode od širenja raznih bakterija.Na unutrašnjoj površini bakarnih cevi, nema nagomilavanja krečnjaka iz vode (tzv. inkrustacija).Prilikom prolaska vode kroz nove bakarne cevi obrazuje se trajni zaštitni sloj na unutrašnjoj površini cevi(debljine nekoliko desetih delova milimetara) – što omogućava njihovo nesmetano korišćenje uinstalacijama za snabdevanje vodom za piće (pomenuti trajni zaštitni sloj sprečava eroziju unutrašnjepovršine cevi).




Biološki značaj bakraBakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima. Potreban je za stvaranje crvenihkrvnih zrnaca, ulazi u sastav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija i imauticaj u slanju nervnih impulsa.Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove bolesti.

Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošije"upijanje" gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca.Predpostavlja se da nedostatak bakra izaziva i poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema(na primer: slaba koncentracija). Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, asamim tim i otpornost organizma na bolesti.

Bakar i zdravlje

DeficitNedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama.Kod eksperimentalno izazvanog deficita nastaje:- anemija,- želudačno-crevni poremećaji,- depigmentacije kože i kose,- zastoj u rastenju i deformacija kostiju.

Preporučene dozeOdrasli: 0,6 - 2 mg/dan (max 7 mg)Trudnice i dojilje: 2 mg/dan

Apsorbovanje bakra u organizmu pomažu cink, kobalt igvožđe, a odmaže preteran unos cinka.Prirodni izvori: džigerica, bubrezi, riba, žumance, banane,povrće, soja, cela zrna, pečurke, čokolada.

Uloga: a) Jedan je od najznačajnijih katalizatora u organizmu,b) Učestvuje u formiranju kostiju,c) Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina

(pomaže ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se neugrađuje),

d) Ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.




Ipak, postoji problem: sa godinama, postepeno se smanjuje količina bakra u ćelijama. Preporučuje se,već od tridesete godine, povećan unos bakra. Nisu u pitanju velike količine - idealna dnevna doza zaodrasle je svega dva miligrama.

Kao i ostale hranljive sastojke, i bakar je najbolje uneti hranom, a ima ga u kikirikiju, sardinama, jetri,krompiru, kuvanim iznutricama, kiviju, crnom hlebu i svim ostalim proizvodima na bazi žitarica sa čijegploda nije uklonjena ljuska.Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama.

Činjenice:

Najstarije poznato ogledalo pripada vremenu I dinastije starog Egipta (oko 3100 godina pre Hrista) inapravljeno je od čistog bakra.

Najstariji pronadjeni bronzani novčići potiču iz perioda Jing-Šang 1750 – 1122 godine pre Hrista (kulturesa dalekog istoka poznate po svojoj upotrebi bronze).

Najpoznatija i najčešće korišćena so bakra je bakar-sulfat pentahidrat, poznatija u narodu kao "plavikamen". Upotrebljava se kao fungucid i insekticid u vinogradarstvu i voćarstvu, jer je bakar otrovan zaorganizme nižeg stepena razvoja. Njegova proizvodnja i upotreba otpočela je još u vreme starihEgipćana.

Jedan od čuvenih svitaka iz Mrtvog mora u Izraelu, pronadjen u Kumranu 1952. godine, napravljen je odbakra (dok su ostali napravljeni od životinjske kože). Po pretpostavkama arheologa, dati svitakpredstavlja mapu (putokaz) do rudnika bakra, srebra i zlata.

Oko 1250 godine izliveni su prvi topovi (bili su napravljen od 88 – 93% bakra, 7 – 11% kalaja i do 2%olova).

Brodovi "Ninja", "Pinta" i "Santa Marija", kojima je 1492. godine Kristofor Kolumbo doplovio do Amerike ibrod "Bigl", sagradjen 1825. godine, kojim je, u svom istorijskom putovanju po svetskim morima, plovioČarls Darvin - bili su obloženi bakarnim limom sve do linije do koje dopire voda, kako bi se zaštitili odmorske vegetacije (algi). Većina današnjih brodova, namenjenih plovidbi po moru, koriste zaštitnu farbu,na bazi bakra, za pokrivanje delova koji uranjaju u morsku vodu.

Prvi javni mehanički časovnik, sa delovima od bronze, sastavio je Djulielmo Zelandino 1335 godine zakapelu San Djotardo u Milanu.

Na listi najzastupljenijih hemijskih elemenata učovekovom organizmu, bakar se nalazi na trećem mestu,posle gvožđa i cinka. U našem organizmu, bakar seuglavnom nalazi u muskulaturi, kostima i jetri. Veoma jebitan i za kožu - podstiče proces nastajanja vezivnogtkiva i štiti ćelije od dejstva slobodnih radikala (slobodniradikali su glavni uzročnici starenja kože).

Vodovodni sistem napravlhjeni od bakra u dužini od oko 400 metara bio jeu upotrebi i u hramu Sahure (Egipat). Bakarne cevi koje su činile datisistem za snabdevanje vodom, star oko 5000 godina, pronadjene su uveoma očuvanom stanju – takvom da i danas mogu biti u upotrebi.

Najveći top na svetu – "Carev Top", načinio je od bronzeAndrej Čokhov 1586 godine u Moskvi.Težak je oko 40 tona i kalibar mu je 890 mm.




Najveće zvono na svetu "Car Kolokol", MoskvaFotografija preuzeta sa www.kremlin.museum.ru

Najveće zvono ikada napravljeno - izlio je 1735 godine Ivan Motorin sa sinom Mihajlom. Masa ovogbronzanog zvona je oko 200 tona, visina 6,14 metara, i ono se danas nalazi u Moskvi (Kremlj).

Džon Dalton (1766 – 1844), engleski meteorolog, 1808 godine predložio je novi sistem ozna čavanjaelemenata, tj. nove simbole elemenata. Njegova oznaka za bakar bilo je latinično slovo C u krugu.

Jons Jakob Berzelius (1779 – 1848), švedski hemičar, 1813 godine uveo je modernu hemijskusimboliku elemenata. Za oznake elemenata koristio je početna slova latinskih imena elemenata. Njegovsimbol za bakar je i danas u primeni – Cu.(Berzelius se zajedno sa A. Lavoisieom, Dž. Daltonom i D.I. Mendeljevim smatra začetnikom modernehemije).

Prvi frižider proizveden je daleke 1911. godine (naravno, bakarne cevi su bile neophodne). Zbog velikihtroškova održavanja, ti prvi frižideri bili su dostupni za upotrebu samo imućnijim porodicama. Tek 1925.počelo se sa izradom, po ceni, široj populaciji, dostupnih frižidera.

Godine 1914. prvi put je, u SAD, patentiran spoj tankozidnih bakarnih cevi kapilarnim lemljenjem.Medjutim, sve do 1920. nije masovno primenjen jer proizvodjači bakarnih cevi, u to vreme, nisu mogliproizvesti precizne/tačne dimenzije cevi. Tek 1922. i 1923. u Engleskoj se proizvode preciznekompresione spojnice, a 1932. spojnice za kapilarno lemljenje.

Prvi britanski standard za tankozidne bakarne cevi izdalo je Ministarstvo zdravlja 1924., a opšti standardB.S. 659 – 1936. godine (u C.G.S. sistemu 1971.). Tada je primena bakarnih cevi za instalacije znatnoporasla a neke zemlje (Velika Britanija, SAD i Australija) izdale su propise da se u objektima javnih

institucija, stanovima i nekim granama industrije, zbog dugovečnosti i sigurnosti u eksploataciji, izvodeinstalacije za vodovod i grejanje – isključivo od bakarnih cevi.

Odlivci od čistog bakra (visoke elektro i toplotne provodljivosti) upotrebljavaju se za izradu delova mašinau elektrotehnici, za elektropeći, koriste se u izradi agregata za zavarivanje, u visokim pećima i hemijskimagregatima.

Godine 1971 razvijen je prvi mikroprocesor (Intel 4004 Computer Microprocessor), veliki deo datogmikroprocesora čini bakar.

Holandski proizvodjač naočaraHans Liperšej, napravio je 1608godine prvi teleskop od mesinga.

Bakarna kopejka iz 1710godine. Bila je u upotrebi uvreme ruskog cara, Petra I

Velikog (1689 – 1725).




U poslednjim godinama dvedesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka, bakar postaje ključnimaterijal u proizvodnji čipova.

Novčići od 1 i 2 EUR-a, su dvobojni novčići napravljeni od legure "Nikl – Mesing" koja sadrži 70% bakra,20% cinka i 5% nikla.Novčići od 10,20 i 50 EUR centi, napravljeni su od tzv. "Nordijskog zlata", legure koja sadrži 89% bakra,%% aluminijuma, 5% cinka i 1% kalaja.Novčići od 1, 2 i 5 EUR centi, napravljeni su od gvoždja koje je prekriveno tankim slojem bakra.

Zanimljivosti:Po legendi, hram kralja Solomona koji je izgradio Hiram Abif i njegovi majstori (cca. 1000 godina preHrista), u svom dvorištu imao je tank načinjen od bronze koji su na ledjima držali 12 bronzanih bikova.Dati tank nazivao se "Bronzano more" (po pretpostavkama, zapremina tanka iznosila je više od 70.000litara).

Zapisi na papirusima, poreklom iz starog Egipta, ukazuju da je bakar bio korišćen protiv infekcija i zasterilisanje vode.

Bagdadska "baterija"Fotografija preuzeta sa:

www.world-mysteries.com/sar_11.htm

Biblija, takodje, apostrofira značaj bakra: "Čovek zna kako da vadi srebro i rafiniše zlato, da kopa gvoždjeiz zemlje i topi bakar iz kamena." (Job. 28:1-2)

Na osnovu arheoloških istraživanja sprovedenih do 2001. godine i sakupljenih dokaza na lokalitetima:Belovode i Belolice (istočna Srbija), eminentni arheometalurzi tvrde da je Vinčanska kultura, inače

najveća praistorijska kultura Evrope (5500 – 4000 pre nove ere), poznavala obradu bakra još pre 7000godina. Na osnovu toga se može izvući zaključak da rano eneolitski rudnik - Rudna glava (okolinaMajdanpeka) i praistorijska nalazišta bakra Belovode i Belolice (okolina Petrovca na Mlavi) predstavljajukolevku evropske metalurgije.

Kristali čistog bakra pronadjeni su u malim nalazištima u Zambiji, Čileu, Sjedinjenim AmeričkimDržavama, Nemačkoj i Italiji.

Po poslednjim istraživanjima, više od 94% ispitanih vodoinstalatera u Sjedinjenim Američkim Državama,u svojim domovima, koriste bakarne cevi (Izvor: www.copper.org).

Od ukupno procenjenih zaliha bakra u zemljinoj kori, pretpostavlja se da je do sada izvadjeno iiskorišćeno oko 12%. Ujedno, po procenama eksperata, najveće zalihe bakra poseduju Rusija, Čile iSAD.

Godine 1936. u ruševinama partskog sela, na teritoriji današnjegIraka, pronadjen je neobičan predmet od pečene svetlo žute gline,nalik na vaznu u kojoj se nalazio bakarni svitak i u njegovomsredištu gvozdeni štapić po površini pokriven tankom oksidovanomoblogom od olova (narod Parti su na datom područ ju živeli uperiodu od 248 godine pre naše ere do 226 godine naše ere). Uvreme datog pronalaska, laboratoriju Iračkog muzeja vodio jenemački naučnik - Wilhelm König. Po njemu i njegovom zemljaku

iz Hildesheima, egiptologu Dr. Arne Egebrehtu, to jenedvosmisleno – električna ćelija, baterija, dokaz da su narodistarog sveta poznavali elektricitet.Naravno, njihove tvrdnje nikada nisu prihvaćene od strane visokihnaučnih krugova.

Zbog svojeg anti bakterijskog dejstva - primarni materijal u izradikvaka i rukohvata na ogradama (namenjenim upotrebi na javnimmestima, po stambenim zgradama i kućama) jeste bakar, u formisvojih legura.Zahvaljujući pomenutom svojstvu i visokoj plastičnosti - bakar je, već mnogo vekova, jedan od osnovnih materijala u izradi metalnihnovčića.




Čisto zlato je toliko meko da se prstima može savijati. Radi postizanja čvrstine materijala, čak i zlato od24 karata mora sadržati odredjenu količinu bakra. Za izradu nakita - široku primenu ima legura zlataAuAgCuZn.

Najvažniji delovi:a) postrojenja u kojima se iz morske vode dobija voda za piće ib) kazana za pečenje rakije

napravljeni su od bakra (bakarnih cevi).

Za odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, mogu biti korišćeni kanisteri zaštićeni bakarnim slojemdebljine 5 cm. Osnovni razlog za upotrebu bakra je njegova dugovečnost i sigurna zaštita datih kanistera.

Današnji automobili, srednje veličine, u sebi sadrže oko 22 kilograma bakra. Naime, reč je o bakru u formikablova, žica i delova izradjenih od specijalnih legura.Mobilni telefon sastoji se od delova u kojima ima oko 19% bakra."Kip slobode" u Njujorku sadrži više od 80 tona norveškog bakra.Osvajanje kosmosa takodje ne prolazi bez upotrebe bakra (npr. Spejs Šatl sadrži oko 4.500 kilogramabakra).

rade stojkovic misirac - kratka prica o bakru

Documents