rad policije na kosovu - saferworld...rad policije na kosovu 3 zahvalnica ovaj izveštaj je...

Rad Policije na Kosovu

Februar 2008


Produkcija: Rrota, www.rrota.com Obrada: Arbër Matoshi

Shpat Paçarada Foto: OSCE/Hasan Sopa

Forum za Građanske Inicijative (FIQ) predstavlja kosovsku nevladinu organizaciju koja promoviše uključivanje kosovskih građana kako u društvene tako i u procese odlučivanja posredstvom programa izrađenih u cilju

usredsređivanja pažnje na vrednosti i funkcionisanje otvorenog i demokratskog društva.

Saferworld je nezavisna nevladina organizacija koja radi sa vladama i građanskim društvom na međunarodnom nivou u cilju istraživanja, promovisanja i primene novih strategija vezanih za uvećavanje sigurnosti ljudi i

sprečavanje oružanog nasilja.

© 2007 Forum za Građanske Inicijative i Saferworld


3

Zahvalnica

Ovaj izveštaj je pripremljen od strane projektnog tima Bezbedno mesto iz Forum za Građanske Inicijative i Saferworld. Želimo da se zahvalimo vladama Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke što su finansirali ovo istraživanje u sklopu njihove podrške pružene projektu Bezbedno mesto.


4


Pregled izveštaja

Ovaj izveštaj predstavlja drugi deo serije izveštaja izrađene kako bi se propratile promenljive percepcije o sigurnosti, bezbednosti, preovlađivanju naoružanja i garantima bezbednosti na Kosovu. Njegov glavni fokus usmeren je ka percepcijama o radu policije na Kosovu. Rezultati se zasnivaju na podacima prikupljenim juna 2007. godine u anketi domaćinstava sprovedenoj širom Kosova u koju je bilo uključeno 1,200 ispitanika i u nizu diskusija po fokusnim grupama. Izveštaj analizira način na koji su se percepcije o sigurnosti i bezbed-nosti izmenile u šestomesečnom periodu od decembra 2006. do juna 2007, sagledavajući odnos između različitih faktora, kao što su nivoi poverenja u policiju, geografski položaj i etnička pripadnost i percepcije o radu policije na Kosovu.

Anketa sugeriše da su se ljudi osećali nešto sigurnijim juna 2007. godine nego što je to bio slučaj u decembru 2006. U celosti gledano, visok nivo kriminala predstavljao je najozbiljniju pretnju po sigurnost i bezbednost, za kojim su sledili loša infrastruktura i saobraćajni problemi. Kosovski Albanci i kosovski Srbi nastavljaju da dele po prioritetima zabrinutosti oko bezbednosti i sigurnosti na veoma različite načine: ispitanici iz reda za-jednice kosovskih Albanaca najčešće su navodili probleme u vezi sa odsustvom pružanja kvalitetnih usluga na lokalnom ili opštinskom nivou, dok su kosovski Srbi najčešće navodili probleme sa političkim dimenzi-jama.

Kosovska policijska služba (KPS) predstavlja drugu instituciju u koje se ima najviše poverenja na Kosovu u skladu sa rezultatima ankete (nakon Kosovskog zaštitnog korpusa – KZK). Na nivo poverenja utiče nekoliko faktora, od kojih treba istaći mesto prebivališta, ali su odnosi između ovih faktora kompleksni. Ono što nije iznenađujuće, postoji snažna veza između nivoa sigurnosti i poverenja u KPS: ispitanici koji su se osećali veoma sigurnim u svojim zajednicama, takođe su imali i veliko poverenje u KPS. Međutim, ne postoji nikakva jasna veza između nivoa sigurnosti i toga koliko često su ispitanici viđali policiju da patrolira. Razgovori u fokusnim grupama pokazali su da su osećanja sigurnosti i poverenja u policiju često povezana sa ličnim iskustvom i iskustvima prijatelja i porodice sa policijom.

Iako je prisustvo policijske podstanice imalo neznatan pozitivan uticaj na osećanje sigurnosti, ono nemi-novno ne poboljšava nivoe sigurnosti u zajednici, niti doprinosi neizbežno višim nivoima prijavljivanja krimi-nala policiji. Kosovski Srbi bili su više svesni prisustva policijske podstanice nego što je to bio slučaj sa kos-ovskim Albancima. Iz rezultata ankete čini se da stalno prisustvo policije u obliku podstanice doprinosi višim nivoima sigurnosti nego što je to slučaj sa jednostavno većim brojem policijskih patrola. Neophodna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li prisustvo podstanice doprinosi nižim nivoima javljanja kriminala, i samim tim nižim stopama prijavljivanja kriminala policiji.

Ispitanici iz reda zajednice kosovskih Albanaca smatrali su da se KPS poboljšao u protekle tri godine, dok se mišljenje kosovskih Srba razlikovalo po ovom pitanju. Iako je KPS predstavljao najmanje navođenu instituciju koja uzima mito, ispitanici su se složili da su neophodna dalja poboljšanja kako bi se KPS razvio u moderniju i profesionalniju policijsku snagu koja bi garantovala bezbednost svim stanovnicima Kosova.

Ispitanici su izneli jasne preporuke o tome kako bi KPS mogao da poboljša svoj učinak. U suštini, kosovska javnost traži od policijskih službenika da nastave sa svojim reformama i da u većoj meri rade u zajednici. U konkretnijem smislu, ispitanici bi voleli da KPS patrolira češće i da odgovara brže na incidente. Od službenika KPS-a takođe se traži da se ponašaju profesionalnije, da se pozabave korupcijom u okviru službe i da tretiraju članove javnosti sa više poštovanja. Ispitanici bi takođe voleli da vide da službenici KPS-a poboljšaju svoju sposobnost rešavanja sporova među ljudima, i da rade u većoj meri sa zajednicom na rešavanju problema sigurnosti na nivou zajednice.

Rad Policije na Kosovu Rad Policije na Kosovu

5

Lista grafikona

Sadržaj

Uvod i metodologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Percepcije o sigurnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Strah od kriminala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Poverenje u Kosovsku policijsku službu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Profesionalizam KPS-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Prijavljivanje krivičnih dela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18KPS u zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Strukture za sigurnost u zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Preporuke za KPS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Zaključak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Grafikon 1a: Najozbiljnija pitanja u pogledu sigurnosti i bezbednosti za kosovske Albance, pomenuto prvo, drugo i treće. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 8

Grafikon 1b: Najozbiljnija pitanja u pogledu sigurnosti i bezbednosti za kosovske Srbe, pomenuto prvo, drugo i treće. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 9

Grafikon 2: Strah od kriminala raščlanjen po etničkoj pripadnosti u junu 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . .10

Grafikon 3: Učestalost različitih oblika kriminala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

Grafikon 4: Poverenje u kosovske institucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Grafikon 5: Poverenje u KPS na osnovu nivoa obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Grafikon 6: Poverenje u policiju i osećanja sigurnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Grafikon 7: Sigurnost zajednice i broj dana u godini kada su policajci KPS-a viđeni u toj zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Grafikon 8: Sigurnost u susedstvu i prisustvo policijske podstanice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Grafikon 9: Ispitanici koji vide policajce KPS-a i Policije UNMIK-a najmanje nekoliko puta nedeljno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Grafikon 10: Institucije koje su tražile mito u poslednjih 12 meseci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Grafikon 11: Zadovoljstvo radnjom KPS-a, raščlanjeno po obrazovanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Grafikon 12: Uverenost u rešavanje slučajeva, raščlanjena po etničkoj pripadnosti. . . . . . . . . . . . . . 20

Grafikon 13: Svest o postojanju OSBZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Grafikon 14: Kako bi KPS mogao da poboljša svoj radni učinak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24


6


Akronimi i skraćenice

EU Evropska unija

FIQ Forum za Građanske Inicijative

IRL Interno raseljeno lice

PSUB Preispitivanje sektora unutrašnje bezbednosti

KFOR Kosovske snage (NATO)

OVK Oslobodilačka vojska Kosova

KZK Kosovski zaštitni korpus

KPS Kosovska policijska služba

LOJB Lokalni odbor za javnu bezbednost

OSBZ Opštinski savet za bezbednost u zajednici

NATO Organizacija severno-atlantskog pakta

NVO Nevladina organizacija

PIS Privremene institucije samouprave

MLN Malokalibarsko i lako naoružanje

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu

Uvod i metodologija


7

Ova anketa ima dva dela, od kojih prvi obrazuje deo serije izveštaja izrađenih kako bi se propra-

tile promenljive percepcije o sigurnosti, bezbednosti, preovlađivanju naoružanja i garantima bezbednosti na Kosovu i drugi koji sagledava konkretna pitanja bezbednosti na ad hoc osnovi. Anketa sprovedena juna 2007. usredsređena je na percepcije o radu policije na Kosovu, i ovaj izveštaj zasnovan je na tim podacima. Potpuni izveštaj i neobrađeni podaci mogu se naći na adresi: www.safeplaceproject.org.

Svaka od ovih anketa za praćenje sastavljena je od ankete domaćinstava i niza fokusnih grupa. Anketa domaćinstava iz juna 2007. sprovedena je širom Kosova i odabran je reprezentativni uzorak od 1,200 ispitanika za prikupljanje podataka. Stand-ardna margina greške iznosila je 2.89 procenata na nivou poverenja od 95 procenata. Podaci za ovu studiju prikupljeni su uglavnom iz razgovora sa glavama domaćinstava i u slučajevima u kojima je bilo odgovarajuće, sa ženama (bez obzira na njihov položaj u domaćinstvu). Iz razloga što velika većina glava porodica na Kosovu jesu muškarci, i u cilju us-postavljanja adekvatne ravnoteže između polova, razgovori sa ženama vođeni su u svakom drugom i

četvrtom domaćinstvu. Ukupno, 53.2 procenata ispi-tanika bili su muškarci a 46.8 procenata bile su žene. Svi su imali više od 18 godina starosti.

Iskorišćeno je šest fokusnih grupa o garantovanju bezbednosti kako bi se utvrdila validnost podataka iz ankete domaćinstava i dublje istražila osetljiva pitanja koja leže oko garantovanja bezbednosti. Ove grupe bile su sledeće:

Južna Mitrovica, muškarci i žene, kosovski ●Albanci, od 18-25 godina

Severna Mitrovica, muškarci i žene, kosovski ●Srbi, od 18-25 godina

Đakovica, muškarci, kosovski Albanci, od ●18-25 godina

Đakovica, žene, kosovski Albanci, od 18-25 ●godina

Suva Reka, muškarci i žene, kosovski Alban- ●ci, od 18-25 godina

Lipljan, muškarci, kosovski Srbi, od 18-25 ●godina

Uvod i metodologija


8


U celosti gledano, ispitanici su smatrali da su se nivoi sigurnosti poboljšali neznatno u

šestomesečnom periodu od decembra 2006. do juna 2007, u skladu sa čime se 17.0 procenata složilo da su se “nivoi sigurnosti poboljšali”, 77.4 procenata iznelo je da smatra da su “nivoi sigurnosti ostali isti” a samo 4.4 procenata iznelo je da smatra da “su se nivoi sig-urnosti pogoršali”. Ispitanici iz reda zajednice kos-ovskih Srba u proseku bili su nešto više pesimistični, sa time da je samo 4.5 procenata smatralo da “su se nivoi sigurnosti poboljšali” a 13.6 procenata smatralo je da su se pogoršali.

Visoki nivoi kriminala predstavljali su najozbiljnije pitanje po sigurnost i bezbednost sa kojima su se suočile zajednice, prema 10.7 procenata ispitanika, za kojima su usledili loša infrastruktura i saobraćajni

problemi (oboje na nivou od 8.9 procenata). Međutim, kao što je prethodno navedeno,1 visok procenat ispitanika iz zajednice kosovskih Albanaca – 29.9 procenata – nije voljan ili nije u mogućnosti da odgovori na pitanja u pogledu bezbednosti njihove zajednice. Štaviše, mnogi drugi ispitanici odbijaju da odgovore na pitanje o oblicima kriminala, ili odgo-varaju sa “Ne znam”. Juna 2007, ovaj broj uvećao se na 38.1 procenat ispitanika, u poređenju sa 34.3 pro-cenata decembra 2006. i 25.7 procenata marta 2006.

Ovo ustezanje treba dalje ispitati i ono najverovatnije ukazuje na osnovno pitanje nepoverenja u vlasti ali nije neminovno odraženo u pitanjima koja se izričito bave poverenjem.

Kosovski Albanci i kosovski Srbi daju prioritet zabrinutostima u polju sigurnosti i bezbednosti na veoma drugačiji način, kao što pokazuju grafikoni 1a i 1b koji slede. Kada su upitani koje su njihove tri najozbiljnije zabrinutosti u pogledu sigurnosti i bezbednosti, najčešći odgovori ispitanika kos-ovskih Albanca bili su “loša infrastruktura” (21.1 pro-cenata), “saobraćajni problemi” (15.1 procenata) i “zagađenje” (13.0 procenata), koji se svi odnose na odsustvo pružanja kvalitetnih usluga na lokalnom ili opštinskom nivou. Nasuprot tome, najozbiljnije zabrinutosti kosovskih Srba bile su “nepovoljno rešavanje statusa Kosova” (55.1 procenat), “visok nivo kriminala” (53.5 procenata) i “loši međuetnički od-nosi” (40.9 procenata) – što sve predstavlja političke zabrinutosti sa lokalnim i međunarodnim dimenzi-jama.

Ono što je interesantno jeste da broj ispitanika ko-sovskih Srba koji su izneli status Kosova kao najoz-biljniji problem po sigurnost ili bezbednost nije bio veći, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je 80.3 procenata kosovskih Srba smatralo da će se njihova bezbednost “puno pogoršati” ukoliko “rešenje statu-sa Kosova bude nezavisnost”, osećanje koje je delilo samo 0.6 procenata ispitanika kosovskih Albanaca. (70.4 procenata ispitanika kosovskih Albanaca iznelo je da smatra da “će se dosta poboljšati” u istoj situaciji u poređenju sa nijednim kosovskim Srbinom.)

Percepcije o sigurnosti

“Situacija se već poboljšava kada govorimo o sigurnosti. Policajci postaju sposobniji i kompetentniji.”

- 21-godišnji student, kosovski Albanac u fokusnoj grupi u Đakovici

0% 5% 10% 15% 20% 25%

Nepovoljno rešavanjestatusa Kosova

Nerešen statusKosova

Visok nivo kriminala

Zagađenje

Saobraćajni problemi

Loša infrastruktura

Grafikon 1a: Najozbiljnija pitanja u pogledu sigurnosti i bezbednosti za kosovske Albance Pomenuto prvo, drugo i treće (polazni broj: 954)

___________________________________________1 Pogledajte na primer, Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama (Forum građanskih inicijativa i Saferworld, jun 2007.) str. 10, Sokolová, J. et. al., Anketa o MLN na

Kosovu, (SEESAC, 2006), str. 36 i Svetlo plavo: Percepcije javnosti o bezbednosti i učinku policije na Kosovu (UNDP Kosovo, jun 2004.), str. 19.


9

Iako percepcije ljudi o sigurnosti postaju možda marginalno pozitivnije, prema anketi čini se da se

strah od kriminala uopšteno uvećao između decem-bra 2006. i juna 2007. U anketi sprovedenoj u decem-bru, 34.1 procenat izneo je da se “ne boje uopšte” da oni ili njihova porodica mogu biti žrtva kriminala a 15.9 procenata iznelo je da se “puno boje”.2 Juna međutim, cifre su se preobratile: 28.6 procenata ljudi “nisu se bojali uopšte” da oni ili njihova porodica mogu biti žrtva kriminala, dok je 33.3 procenata bilo “veoma zabrinuto.”

Kosovski Srbi mogu smatrati da su njihova susedstva mnogo manje bezbedna nego što je to slučaj kod kosovskih Albanaca, ali prema anketi, kosovski Srbi se sve manje boje kriminala, dok se strah od krimina-la kod kosovskih Albanaca uvećava. U prilog ovom trendu idu i razgovori u fokusnim grupama. Mnogi učesnici fokusnih grupa iz zajednice kosovskih Al-

banaca smatraju da je kriminal u njihovoj zajednici veoma ozbiljan, dok neki kao primer navode porast u zloupotrebi lekova.

Broj kosovskih Srba zabrinutih da oni ili njihova po-rodica mogu postati žrtva kriminala doživeo je pad

između decembra 2006. i juna 2007: U decembru, 69.8 procenata ispitanika kosovskih Srba “puno su se bojali” da oni ili članove njihove porodice mogu postati žrtva kriminala, a dodatnih 26.7 procenata “prilično su se bojali”. U junu, procenat kosovskih Srba koji su bili “veoma zabrinuti” da će postati žrtva kriminala smanjio se na 43.9 procenata; dodatnih 34.3 procenta bili su “prilično zabrinuti”.

Iako se kosovski Srbi i dalje plaše od kriminala, čini se da ovaj strah jenjava. Jedno moguće objašnjenje za ovu pojavu ilustrovano je komentarom 23-godišnjeg studenta u fokusnoj grupi u Mitrovici: “Ljudi prih-vataju da su kriminalci svuda oko nas i da je kriminal najrazvijeniji biznis u našem društvu. On je postao deo naše realnosti, deo naše svakodnevice.” Ukoliko je kriminal ocenjen kao sveprisutan, moguće je da ga ljudi više ne

smatraju neuobičajenim te se samim tim ne otkriva kao ozbiljan problem u kvantitavnim anketama. S druge strane, možda kriminal u pitanju postoji između kriminalnih bandi, čime ima mali neposredan uticaj na svakodnevne živote običnih građana. Zasigurno, statis-tike koje pokazuju pad u strahu od kriminala među kos-ovskim Srbima treba da budu tretirane sa oprezom.

Oblici kriminala koje ispitanici ocenjuju onima koji se najčešće javljaju u njihovoj oblasti menjaju se iz meseca u mesec kao što prikazuje grafikon 3 koji sledi.3 Pljačka/krađa ostaje najčešći vid kriminala

“Sada se čak uvećao i broj korisnika droga. Dakle, raste i procenat kriminala.”

- 20-godišnjak iz Suve Reke

Saobraćajni problemi

Zagađenje

Odsustvo slobodekretanja na Kosovu

Loši međuetnički odnosi

Visok nivo kriminala

Nepovoljno rešavanjestatusa Kosova

Grafikon 1b: Najozbiljnija pitanja u pogledu sigurnosti i bezbednosti za kosovske Srbe Pomenuto prvo, drugo i treće (polazni broj: 198)

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Strah od kriminala

___________________________________________2 Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama na adresi: http://www.saferworld.co.uk/images/pubdocs/Human_Security_in_Kosovo_English.

pdf, str. 14-15.3 Podaci za mart 2006. potiču iz Ankete o malokalibarskom i lakom naoružanju na Kosovu (SEESAC), str. 41. Neka od polja u tabeli navedena su približno:

polje “kriminal u vezi sa drogom” ovde je naveden pod zaglavljem “zloupotreba lekova”; “tuča” je ovde uključena pod zaglavljem razmena vatre/obračun pištoljima” a “silovanje” je uključeno pod zaglavljem “seksualni napad”. Polje “nasilje u porodici” nije uključeno u anketu iz marta 2006. Podaci za decembar 2006. potiču iz izveštaja Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama, str. 19, koji je takođe koristio identičnu metodologiju uzimanja uzorka. Polje “seksualni napad” nije uključeno u anketu iz decembra 2006.


10


prema ispitanicima, sa 49.4 procenata marta 2006, 36.3 procenata decembra 2006. i 43.3 procenata is-pitanika juna 2007. koji su ovo naveli kao njihov prvi odgovor. Razgovori u fokusnim grupama potvđuju ovo, gde je nekoliko učesnika iznelo da su oni ili neko koga poznaju opljačkani, i da im je najčešće

uzet mobilni telefon ili radio za automobil ali i vozila. Mnogi učesnici prokomentarisali su takođe porast u zloupotrebi lekova i kriminalu u vezi sa drogom, što je potencijalno povezano sa relativno visokim nivoom manjih krađa pomenutih od strane učesnika.5

Strah od kriminala

Grafikon 2: Strah od kriminala, raščlanjen po etničkoj pripadnosti u junu 2007 4

32.1%

19.8%

6.4%

3.9%

33.4%

3.1%1.3%

43.9%

34.3%

10.1% 9.1%

2.0%0 0.5%

14.6%

22.9%

12.5%

4.2%

41.7%

4.2%

00%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

Veoma zabrinut Prilično zabrinut Niti zabrinut ni nezabrinut

Ne tolikozabrinut

Uopšte nisam zabrinut

Ne znam Bez odgovora

Kosovski AlbanciKosovski Srbi

Ostali

Grafikon 3: Učestalost različitih oblika kriminala

Pljačk

a / krađa

Napad / tuča

Pretn

je

Zloupotreba le

kova

Imovinsk

i sporo

vi

Nasilje u poro

dici

Razmena vatre

obračun pišt

oljima

Oruža

na plačka

krađaOtm

ica

Ubistvo

Oruža

ne pretn

je

Nasilje u vezi

sa šv

ercom

Seksualni n

apadDru

go

Ne znam

/

Bez odgovora

Proc

enat

ispi

tani

ka

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Jun-07

Dec-06

Mar-06

___________________________________________4 Polazni broj za svaku kategoriju: kosovski Albanci: 954; kosovski Srbi: 198; ostali: 48.5 Postoji označeni pad u broju krivičnih dela za koje ljudi smatraju da uključuju ili najverovatnije uključuju oružje, npr., “razmena vatre/obračun

pištoljima”, “oružana pljačka/krađa”, “ubistvo” i “oružane pretnje”. Marta 2006. 25.6 procenata ispitanika navelo je isto kao vid kriminala, u poređenju sa 7.2 procenta u decembru 2006. i 6.1 procenat u junu 2007. Međutim, priče o kriminalu u vezi sa oružjem ispričane su nekoliko puta tokom diskusija u fokusnim grupama juna 2007, u kojima su pojedinačni učesnici bili svedoci kriminalnih scena koje su uključivale i vatreno oružje.


11

Kao što prikazuje grafikon 4, Kosovska policijska služba predstavlja drugu instituciju u koju se

ima najviše poverenja na Kosovu, sa 77.2 procenata

ispitanika koji joj veruju “veoma puno” ili “u potpu-nosti”, odmah nakon Kosovskog zaštitnog korpusa (79.8 procenata ispitanika). Dok se Policiji UNMIK-a, KFOR-u, Vladi Kosova, medijima i pravosuđu ne veruje u tolikoj meri, i dalje više od 50 procenata is-pitanika veruje ovim institucijama “veoma puno” ili “u potpunosti”.6

Nekoliko promenljivih utiče na to koliko poverenja ljudi imaju u KPS, što uključuje njihovu etničku pri-padnost, lokaciju i obrazovanje. Na primer, 91.5 pro-cenata ispitanika kosovskih Albanaca iznelo je da veruje KPS-u “u potpunosti” ili “veoma puno”, 85.4 procenata nesrpskih i nealbanskih ispitanika iznelo

je da veruje KPS-u “u potpunosti” ili “veoma puno”, ali samo 5.1 procenata ispitanika kosovskih Srba delilo je ovo mišljenje.

U najvećoj meri, poverenje u KPS variralo je u skladu sa činjenicom da li je opština prevashodno naseljena kosovskim Albancima ili kosovskim Srbima, kao što je već navedeno u izveštaju Ljudska bezbednost na Kosovu.7 Poverenje u KPS posebno je bilo malo u četiri opštine sa većinskim življem iz reda zajednice kosovskih Srba, odražavajući na taj način percepciju među mnogim kosovskim Srbima da KPS predstavlja instituciju kosovskih Albanaca za kosovske Albance.

U Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, samo 20.0 procenata, odnosno 10.0 i 4.0 procenata ispitanika

Poverenje u Kosovsku policijsku službu

Grafikon 4: Poverenje u kosovske institucije

32.724.4 25.4

11

37.831.9

38.833.1 34.1

19.6

52.8 50.6

68.8 16.7

19.513.5

18.421.4

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Policija UNMIK-a

KPS KFOR KZK Opštinske vlasti

Pravosuđe Mediji Vlada Kosova EU

Proc

enat

UpotpunostiVeoma puno

“Saradnja između stanovništva i policije poboljšava se iz dana u dan.”

- 21-godišnji student iz Đakovice

“Poznajem puno mladih policajaca koji ne shvataju svoj posao onoliko ozbiljno koliko bi trebalo, koji voze brzo svoje policijske automobile i koji su veoma agresivni.”

- 22-godišnji student iz Mitrovice

___________________________________________6 Za više pojedinosti o poverenju u institucije, pogledajte Izveštaj ranog upozorenja UNDP-a, za period januar-mart 2007, br.16 , kome možete imati

pristup na adresi: http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/EWR16_eng%5Bfinal%5D.pdf i Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama, str. 28-30.

7 Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama, str. 27.


12


imalo je poverenje u KPS “u potpunosti” ili “veoma puno”, a u Štrpcu na jugu Kosova – i samim tim bez granične linije sa Srbijom – nijedan ispitanik nije imao poverenje u KPS “u potpunosti” ili “veoma puno”.

Postoji određeni odnos između obrazovnog nivoa ispitanika i nivoa u kome veruju KPS-u, kao što prikazuje grafikon 5 koji sledi. Što je manji nivo obrazovanja koji je ispitanik stekao, time postoji veća verovatnoća da će on ili ona verovati KPS-u “u potpunosti”, dok sa druge strane što je veći nivo obrazovanja koji je ispitanik stekao, time pos-toji veća verovatnoća da će on ili ona biti odme-reniji i verovati KPS-u “veoma puno” a ne “u pot-punosti”. Ispitanici koji su završili srednjoškolsko obrazovanje ali nisu otišli dalje imaju najmanju verovatnoću da veruju KPS-u, sa 65.0 procenata onih koji veruju KPS-u “veoma puno” ili “u potpu-nosti”, u poređenju sa 92.6 procenata ispitanika

bez formalnog obrazovanja i 84.3 procenata onih koji su završili fakultet.8

Neiznenađujuće, kao što prikazuje grafikon 6 koji sl-edi, postoji snažan odnos između poverenja u KPS i nivoa sigurnosti koju ispitanici smatraju da postoji u njihovom susedstvu. 90.2 procenata ispitanika, koji su smatrali da je njihova zajednica “veoma sigurna” verovali su KPS-u “veoma puno” ili “u potpunosti”, dok je 4.4 procenata ispitanika koji su smatrali da je njihova zajednica “veoma sigurna” verovali KPS-u “malo” ili “ne uopšte”. Nasuprot tome, 54.1 procenat ispitanika koji su smatrali da je njihova zajednica “veoma nesigurna” verovali su KPS-u “malo” ili “ne uopšte”. Međutim, odnos između sigurnosti i pover-enja nije bez složenosti, sa 40.5 procenata ispitani-ka koji su smatrali da je njihova zajednica “veoma nesigurna” a koji su verovali KPS-u “u potpunosti” ili “veoma puno”. Stoga, druge promenljive takođe utiču na percepcije o bezbednosti, i dok KPS može


Grafikon 5: Poverenje u KPS-u na osnovu nivoa obrazovanja

Proc

enat

13.2%20.0%

24.5% 23.0% 23.2%28.9%

41.1%

79.4% 66.1% 59.0%55.7%

41.8%

47.9%

43.2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Bez f

orm

alnog

obr

azov

anja

Nezav

ršena

osn

ovna

škola

Završ

ena o

snov

na šk

ola

Nezav

ršena

sred

nja šk

ola

Završ

ena s

redn

ja šk

ola

Viša šk

ola /

neza

vršen

faku

ltet

Završ

en fa

kulte

t

U potpunostiVeoma puno

___________________________________________8 Starosna dob ispitanika do njihovih 60-ih nije imala uticaj na to koliko veruju KPS-u, sa izuzetkom ispitanika starijih od 60 godina, od kojih 62.8 proce-

nata veruje KPS-u “u potpunosti” u poređenju sa prosekom od 52.8 procenata.


13

učiniti puno da poboljša percepcije ljudi o sigurnosti putem svojih radnji, i dalje će postojati neki faktori izvan njegove kontrole

koji će nastaviti da doprinose osećanjima nesig-urnosti. (Pogledajte deo o Percepcijama o sigurnosti u kome se razmatraju neki od ovih drugih faktora.)

Interesantno, na nivo sigurnosti koju osećaju ispit-anici nije uticalo koliko često su viđali policajce KPS-a na ulicama. Izrazito bliska korelacija između dve krive

na grafikonu 7 koji sledi pokazuje kako su se osećanja sigurnosti ispitanika uvećavala ili smanjivala bez obzira na to koliko često su viđali policajce.

Stoga, to koliko često se viđa policija nije neminovno merilo sigurnosti. Umesto toga, odnos između osećanja sigurnosti i poverenja u KPS je složen, sa time da ova dva faktora utiču jedan na drugi kao i drugi faktori koji su značajni. U konkretnom smislu, lično iskustvo čini se značajnim u tome koliko se veruje policiji, zaključak koji proističe iz mnogih dis-kusija u fokusnim grupama, a mesto prebivališta i prisustvo policijske podstanice utiču na osećanja sigurnosti u većem ili manjem stepenu.

Prema ovoj anketi, prisustvo policijske podstanice u zajednici imalo je neznatan pozitivan uticaj na osećanja sigurnosti, kao što je prikazano u grafikonu 8 koji sledi. Istovremeno, prisustvo policijske pods-tanice po svemu sudeći nije uticalo na poboljšanja u nivou sigurnosti u susedstvu u šestomesečnom periodu od decembra 2006. do juna 2007: 8.3 proce-nata ljudi koji su rekli da postoji policijska podstanica u njihovom susedstvu i 88.2 procenata onih koji su rekli da ne postoji policijska podstanica u njihovom susedstvu takođe su rekli da su se nivoi sigurnosti poboljšali tokom proteklih šest meseci. Moguće je da je šest meseci suviše kratak vremenski period da prisustvo podstanice utiče vidno na sigurnost, ali postoji mnogo veća verovatnoća da nivo sigurnosti zavisi od nekoliko različitih faktora, od kojih će mno-gi biti van kontrole lokalnih policajaca KPS-a.

Štaviše, na površini se čini da prisustvo policijske podstanice čini manje verovatnim da će žrtva pri-javiti zločin: 80.8 procenata ispitanika koji su rekli da postoji podstanica u njihovom naselju “definitivno” bi prijavili krivično delo policiji kada bi bilo počinjeno nad njima ili njihovom porodicom, u poređenju sa 94.3 procenata ljudi koji žive u oblastima bez pods-tanice. Međutim, više nego što je verovatno da je isto posledica straha od policije, verovatno je da zato što su podstanice uspostavljene u skladu sa potrebom – i stoga u oblastima u kojima se ljudi osećaju manje bezbednim –već postoji manja verovatnoća da će prijaviti slučajeve kriminala usled opšteg nepover-enja prema vlastima. Grafikon 8 sugeriše da prisus-

Grafikon 6: Poverenje u policiju i osećanja sigurnosti

Veoma siguran

Donekle siguran

Donekle nesiguran

Veoma nesiguran

Veoma siguran

Donekle siguran

Niti siguran ni nesiguran

Donekle nesiguran

Veoma nesiguran

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Osećanja sigurnosti

Proc

enat

ispi

tani

ka k

oji v

eruj

u ili

ne

veru

ju K

PS-u Nepoverenje

PoverenjeLinearno (poverenje)Linearno (nepoverenje)

“Imao sam par susreta sa njima i sećam se da su se ponašali u redu. Moji susedi su takođe imali dobro iskustvo sa policajcima.”

– 18-godišnji student iz Suve Reke



14


tvo policije na lokalnom nivou – i ono što ona radi – a ne broj puta kada je viđena od strane javnosti utiče u većoj meri na osećanja koje ljudi imaju o sigurnosti. Treba sprovesti dalje istraživanje kako bi se utvrdilo da li prisustvo podstanice ima pozitivan uticaj na smanjivanje nivoa kriminala.

Odnos između poverenja u policiju, osećanja sig-urnosti zajednice, saradnje sa policijom prilikom prijavljivanja kriminala i prisustva policije u zajednici je složen, ali kako bi imala najveći pozitivan uticaj na sigurnost zajednice, policijska reforma treba da obuhvati sve ove srodne aspekte istovremeno. Dok je ključna preporuka ispitanika u ovoj anketi bila da policajci KPS-a patroliraju češće (pogledajte Prvih šest preporuka), kako bi doveli do značajnijih razlika,

upravo način na koji će službenici KPS-a raditi i ost-varivati interakciju sa javnošću, kao i koliko efikasnim će biti ocenjeni, imaće najveći značaj na dugi rok.

Štaviše, patroliranje od strane KPS-a nije geografski jednoobrazno (niti od strane Policije UNMIK-a), kao što prikazuje grafikon 9 koji sledi. KPS neminovno mora da posveti različite nivoe resursa različitim vidovima kriminala i problemima sigurnosti, i pri-lagodi svoj pristup različitim potrebama zajednica. Međutim, ovakav označeni disparitet između opština u kojima svi ispitanici vide KPS najmanje nekoliko puna nedeljno (u Štrpcu) i onih gde samo 40.0 pro-cenata ispitanika može tvrditi isto (u Novom Brdu) je zabrinjavajući i sugeriše da neke opštine ne dobijaju dovoljne resurse.

Grafikon 7: Sigurnost zajednice i broj dana u godini kada su policajci KPS-a viđeni u toj zajednici

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

0 50 100 150 200 250 300 350 400

Broj dana u godini

Proc

enat

ispi

tani

ka k

oji s

e os

ećaj

u “s

igur

no”

ili “

nesi

gurn

o”

Obj: (Sigurno)Obj: (Nesigurno)

Grafikon 8: Sigurnost u susedstvu i prisustvo policijske podstanice (polazni broj: 184)

Niti siguran ni nesiguran

Donekle siguran

Donekle nesiguran

Veoma nesiguran

40%

45%

50%

55%

60%

65%

70%

75%

80%

85%

90%

Pro

cen

at

ljud

i ko

ji sm

atr

aju

da ih

je

prisu

stvo

po

dst

an

ice u

čin

ilo s

igu

rniji

m Veoma siguran

Nivo sigurnosti



15

Grafikon 9: Ispitanici koji vide policajce KPS-a i Policije UNMIK-a najmanje nekoliko puta nedeljno

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Novo Brdo

Mališevo

Kačanik

Prizren

Priština

Đakovica

Uroševac

Gnjilane

Kosovo Polje

Srbica

Lipljan

Vitina

Podujevo

Peć

Mitrovica

Klina

Glogovac

Vučitrn

Obilić

Istok

Kamenica

Dečani

Zvečan

Orahovac

Štimlje

Zubin Potok

Suva Reka

Leposavić

Dragaš

Štrpce

K P S

UNM IK



16


Rezultati kvantitativnog dela ove ankete pokazuju da pripadnici KPS-a imaju mnogo manju tenden-

ciju da primaju mito u odnosu na ljude koji rade u nekim drugim institucijama. Samo od 3.3 procenata svih ispitanika je zatraženo ili imaju člana porodice od koga je zatraženo da plati mito bilo kojoj in-stituciji u poslednjih 12 meseci. Grupa za koju pos-toji najveća verovatnoća da je od nje zatraženo da plati mito jesu oni koji su završili univerzitetsko obra-zovanje, sa 7.4 procenata ovih ispitanika koji kažu da je od njih ili od člana njihove porodice zatraženo da plate mito u poslednjih 12 meseci.9 Prizren je bio region u kome je zatražen najveći broj mita, sa 5.9 procenata ispitanika u ovom regionu koji kažu da je od njih ili od člana njihove porodice zatraženo da plate mito. Nasuprot tome, Gnjilanski region bio je najmanje korumpiran ovom merom, gde je od samo 0.8 procenata ispitanika zatraženo da plate mito. Kao što prikazuje grafikon 10 koji sledi, najveća tenden-cija da se od ljudi traži da plate mito postojala je kod opštinskih vlasti (38.5 procenata), zdravstvenih službi (25.6 procenata) ili sudova (23.1 procenat); samo 5.1

procenata onih od kojih je zatraženo da plate mito u poslednjih 12 meseci bili su oni od kojih je KPS tražio da učine isto.

Kvantitativna ispitivanja ovako osetljivih pitanja kao što su korupcija i mito trebalo bi da budu tretirana sa krajnjom opreznošću, imajući u vidu tendenc-iju ljudi da budu nevoljni da otkriju potencijalno posramljujuće informacije. U najvećoj meri, rezultati u grafikonu 10 (od veoma malog polaznog broja od samo 39) pokazuju relativne položaje različitih in-stitucija u smislu tendencije traženja mita. Ono što je još korisnije, kvalitativni podaci iz fokusnih grupa pokazuju da se korupcija smatra problemom kod KPS-a, ili barem kod nekih od njegovih

službenika, zaključak koji je potvrdilo 28.7 proce-nata ispitanika koji su rekli da bi se radni učinak KPS-a poboljšao “kada bi bili manje korumpirani”

(pogledajte odeljak Prvih šest preporuka). Neki učesnici ocenili su policajce KPS-a kao one koji imaju nepropisne veze, koje su stekli veoma često blagim ponašanjem prema ljudima koje poznaju, ali povremeno su navodi bili ozbiljniji: “Neko-liko puta sam video njihov [službenika KPS-a] odnos prema poznatim kriminalcima. Nije čudno videti ovde policajca kako sedi i razgovara sa kriminalcima.”10 Ovakvi ekstremni slučajevi trebalo bi da budu tretirani sa opreznošću, posebno iz razloga što bi “kriminalci” mogli da se odnose na ljude koji zapravo nisu osuđeni za krivično delo ali su umesto toga ocenjeni kao oni koji su počinili nešto loše. Bez obzira na isto, ostaje dosta toga što bi KPS trebalo da uradi da poboljša svoj ugled, posebno među kosovskim Srbima.

Učesnici fokusne grupe bili su podeljeni u svojim mišljenjima o policajcima KPS-a, gde je većina ocen-jivala policajce na osnovu njihovih pojedinačnih zasluga i greški i nije pravila široke generalizacije o celokupnom KPS-u. Na primer, neki učesnici sma-trali su da se neki pripadnici KPS-a “ponašaju kao

Profesionalizam KPS-a

Bez odgovora, 7.7%

KPS, 5.1%

Škole, 5.1%

Policija UNMIK-a, 2.6%

Međunarodna uprava 2.6%

Opštinske vlasti, 38.5%

Zdravstvene službe, 25.6%

Sudovi, 23.1%

Drugi, 7.7%

Grafikon 10: Institucije koje su tražile mito u poslednjih 12 meseci (polazni broj: 39)

Centralna Vlada, 2.6%

“Postoji samo jedna opcija: korupcija. Zakon na Kosovu može biti “plaćen”

- 18-godišnja studentkinja iz Đakovice

___________________________________________9 Razlozi koji leže iza ove očigledne veze između nivoa obrazovanja i plaćanja mita zaslužuju dalju istragu, možda u fokusnim grupama sastavljenim od

ljudi sličnih obrazovnih nivoa.10 Mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.


17

huligani” a drugi da “imaju odgovarajući stav”.11 Međutim, opšti konsenzus u fokusnoj grupi sastav-ljenoj od kosovskih Srba bio je da su policajci KPS-a “arogantni”12, “agresivni13” i “neljubazni”14. Jedan učesnik rekao je da tipičan policajac KPS-a jeste “ličnost koja je iznenada dobila moć. Jednog dana je ništa a sledećeg dana ima svu moć u svojim rukama. I onda zloupotrebljava tu moć.”15 Jasno je da će biti izazov da se odgovori na data ustaljena mišljenja, i u smislu menjanja ponašanja policijskih službenika, posebno izbegavajući bilo kakav nagoveštaj pris-

trasnosti, i u smislu saopštavanja prioriteta u radu policije građanima na bolji način. Kao što je to rekao jedan učesnik, “Policija mora govoriti sa ljudima češće. Čak i oni moraju uraditi mnoge stvari na trans-parentniji način.”16 Međutim, neke promene bi mogle biti relativno jednostavne, kao što je insistiranje da se policajci KPS-a obrate građanima sa poštovanjem prilikom obavljanja svojih rutinskih dužnosti kao što su provere isprava, i osiguravanje da je ponašanje službenika dosledno bez obzira na to sa kim rade ili kome se obraćaju.

___________________________________________11 21-godišnji student u fokusnoj grupi u Đakovici.12 Mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.13 Još jedan mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.14 Još jedan mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.15 Mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.16 Treći mladić u fokusnoj grupi u Mitrovici.

Profesionalizam KPS-a


18


Nešto malo više od jedne desetine ispitanika – 11.1 procenata – prijavilo je krivično delo KPS-u

u jednom trenutku u svom životu. 55.6 procenata ovih ispitanika bili su “donekle zadovoljni” ili “veoma zadovoljni” radnjom KPS-a preduzetom kao odgovor na prijavljivanje krivičnog dela. Zadovoljstvo je vari-ralo sa obrazovanjem: obrazovaniji ispitanik, imao je manju verovatnoću da bude zadovoljan radnjom KPS-a kao što je prikazano u grafikonu 11 koji sledi.

KPS predstavlja daleko najverovatniju instituciju koju bi ispitanici pozvali ukoliko njima ili članovima njihove porodice prete nasiljem. 88.2 procenata (u odgovoru sa mogućim višestrukim odgovorima) is-pitanika reklo je da bi pozvali KPS, za kojima sledi 19.3 procenata onih koji bi pozvali svoje rođake ili porodicu. Većina srpskih ispitanika (58.6 procenata) takođe bi pozvala KPS ukoliko bi bili pod pretnjom nasiljem ali 46.0 procenata bi pozvalo svoje rođake ili porodicu.17 Potvrđujući ove rezultate, 91.6 procenata ispitanika “definitivno” bi prijavili krivično delo KPS-u ukoliko je počinjeno protiv “vas ili vaše porodice”. Promenljive kao što su starosna dob, obrazovanje

i pol nisu radikalno izmenili stav ispitanika prema prijavljivanju krivičnih dela, ali 71.7 procenata kos-ovskih Srba – donekle ispod proseka – “definitivno” bi prijavili krivično delo. Interesantno, samo 80.0 pro-cenata ispitanika u regionu Gnjilana bi “definitivno” prijavili krivično delo, što je najniža cifra od svih se-dam regiona, iako je ovo takođe region sa najmanjim brojem slučajeva “opaženog mita”. (Pogledajte odel-jak o Profesionalizmu KPS-a).

Ispitanici muškog pola bili su skeptičniji u odnosu na ispitanice u pogledu tvrdnje da bi KPS “uhvatio počinioca/ rešio zločin”, sa 62.8 procenata onih koji su dali ovaj razlog zbog koga “definitivno” ne bi poz-vali policiju, u odnosu na 55.6 procenata ispitanica. Ispitanici u selima bili su takođe skeptičniji, sa 66.1 procenta onih koji su rekli da ne veruju “da će policija uhvatiti počinioca/ rešiti krivično delo” i dodatnih 14.3 procenata onih koji su rekli “Mislim da policija nije nepristrasna”. Ovo se može uporediti sa grad-skim ispitanicima, gde je 46.9 procenata odnosno 6.3 procenata delilo ova verovanja.

Prijavljivanje krivičnih dela

Grafikon 11: Zadovoljstvo radnjom KPS-a, raščlanjeno po obrazovanju (polazni broj: 133)

85.7%

70.0%

59.1%

75.0%

46.8%

62.5%

14.3%

20.0%

31.8%

0.0%

40.4%

33.3%

42.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Veoma ili donekle zadovoljan

Veoma ili donekle nezadovoljan

Linearno (veoma ili donekle nezadovoljan)

Linearno (veoma ili donekle zadovoljan)

Nezavršena osnovna škola

Završena osnovna škola

Nezavršena srednja škola

Završena srednja škola

Viša školanezavršen fakultet

Završen fakultet

Bez formalnog obrazovanja

___________________________________________17 7.3 procenata ispitanika reklo je da “definitivno ne bi prijavili krivično delo”. Kada su upitani za njihove razloge za datu tvrdnju, 59.1 odgovorilo je “Ne

verujem da će policija uhvatiti počinioca / rešiti zločin”, 11.4 procenata reklo je “Mislim da policija nije nepristrasna, a 5.7 procenata reklo je “Plašim se iz drugih razloga”.


19

Međutim, ova podela između gradova i sela nije prisutna u odgovorima na pitanje, “Ukoliko vi ili vaša porodica postanete žrtva kriminala, koliko ste uvereni da će slučaj biti rešen i da će počinilac biti izveden pred lice pravde?” Ovog puta, 59.8 proce-nata ispitanika koji žive u seoskim oblastima i 57.3 procenata u gradskim oblastima, bili su “veoma uvereni” ili “donekle uvereni”. Još jednom, region Gnjilana pokazuje najniži nivo uverenosti da će slučaj biti rešen, sa samo 46.2 procenata ispitanika koji su “veoma uvereni” ili “donekle uvereni”, za kojim neposredno sledi region Kosovske Mitrov-ice, na nivou od 47.0 procenata. Ispitanici su bili najviše uvereni u regionu Prizrena, sa 77.0 proce-nata ispitanika koji su “veoma uvereni” ili “donekle uvereni”.

Uverenost se nalazi u bliskoj vezi sa etničkom pripadnošću ispitanika, gde su ispitanici kosovski Albanci mnogo više uvereni u odnosu na kosovske Srbe, da će slučaj biti rešen i da će počinilac biti izveden pred lice pravde, kao što je prikazano u grafikonu 12.18 Kao što je prethodno napomenuto, skepticizam u pogledu sposobnosti KPS-a da reši krivična dela predstavlja glavni razlog zbog koga ljudi nisu voljni da prijave isto. Implikacija za KPS je široko pozitivna: iako ostaju određene zabrinutosti u

pogledu ocenjenih veza sa kriminalcima ili odsustva nepristrasnosti, glavni problem KPS-a jeste problem sposobnosti.

Učesnici u diskusijama u fokusnim grupama na-pomenuli su u nekoliko navrata da veruju da se KPS poboljšao tokom protekle tri godine: “Oni su rigorozniji i obavljaju svoje dužnosti na bolji način. Oni su bolje obučeni.”19 Dok su učesnici u fokus-nim grupama sastavljenim od kosovskih Srba u Mitrovici bili podeljeni oko toga da li je došlo do bilo kakvog poboljšanja, postojala je opšta saglas-nost u fokusnoj grupi sastavljenoj od kosovskih Srba u Čaglavici da je KPS “nešto bolji”,20 u smislu toga ko “patrolira češće”.21 U celosti gledano, “ost-varen je napredak, ali ovo nije dovoljno.”22 Stoga

je značajno da KPS nastavi sa reformama koje je započeo, kao što je češće patroliranje i njihovi rasporedi obuke u cilju nadogradnje i ukorenjivan-ja ovih poboljšanja.

___________________________________________18 Uzorci za svaku kategoriju: kosovski Albanci: 954; kosovski Srbi: 198; Drugi: 48.19 24-godišnji student u fokusnoj grupi u Suvoj Reci.20 Mladić u fokusnoj grupi u Čaglavici.21 Drugi mladić u fokusnoj grupi u Čaglavici.22 Treći mladić u fokusnoj grupi u Čaglavici.

Prijavljivanje krivičnih dela

“Ostvaren je manji napredak ali još uvek nije dovoljan.”

- Mladić u fokusnoj grupi u Čaglavici


20


Jedna petina (19.9 procenata) ispitanika bili su svesni postojanja podstanice KPS-a u svom sused-

stvu, ali je postojao veliki disparitet između odgov-ora kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Samo 9.1 procenata ispitanika kosovskih Albanaca rekli su da je postojala policijska podstanica u njihovom susedstvu, u poređenju sa 70.7 procenata ispitanika kosovskih Srba, nalaz koji je podržan rezultatima raščlanjenim po opštini, i po svemu sudeći rezultat intenzivnih nastojanja KPS-a da patrolira ovim ob-lastima na vidljiv način. 77.0 procenata ispitanika (cifre su pokazivale malu razliku kada su raščlanjene po etničkoj pripadnosti) koji su znali za postojanje policijske podstanice u svom susedstvu smatrali su da je prisustvo podstanice učinilo da se osećaju “prilično sigurnijim” ili “nešto sigurnijim”.

Iz rezultata ankete, čini se da upravo ovo stalno pris-ustvo KPS-a – u obliku podstanice – a ne češće pa-troliranje –ima najveći pozitivan uticaj na percepcije o sigurnosti. Podstanica pruža zajednici unapred utvrđeno mesto za kontakt na kome mogu da is-taknu zabrinutosti zajednice i pronađu informacije o radu policije i inicijativama za sigurnost u zajednici.

Ispitanici vide policiju u svom naselju redovno, sa 44.9 procenata onih koji vide KPS svaki dan i 25.8 procenata koji ga vide “nekoliko puta nedeljno”. Ispi-

tanici iz reda zajednice kosovskih Srba imali su veću verovatnoću da vide službenike KPS-a “svaki dan” ili “nekoliko puta nedeljno” nego što je to bio slučaj sa ispitanicima iz reda zajednice kosovskih Albanaca, sa 85.4 procenata onih koji su dali jedan od ovih odgov-ora u poređenju sa 67.7 procenata ispitanika kos-ovskih Albanaca. Muškarci su takođe imali mnogo veću verovatnoću da vide policajce KPS-a nego što je to bio slučaj sa ženama: 49.5 procenata ispitanika i 39.7 procenata ispitanica viđali su policajce KPS-a “svaki dan”. Međutim, komentari žena u

fokusnim grupama sa ženama sugerišu da postoji mnogo veći kontakt između žena i policajaca KPS-a, od kojih su mnoge “često razgovarale”23 sa polica-jcima ili “su ih često susretale”.24 52.9 procenata ispi-tanika bez formalnog obrazovanja viđali su polica-jce KPS-a “svakog dana” ili “nekoliko puta nedeljno”

u poređenju sa 73.3 procenata onih koji su završili fakultet. Ovo bi mogao biti odraz činjenice da su obrazovaniji ljudi pokretniji i samim tim imaju veću

Grafikon 12: Uverenost u rešavanje slučajeva, raščlanjena po etničkoj pripadnosti

36.0%

30.8%

5.0%7.0%

16.0%

5.1%8.1%

10.6%

20.7%22.2%

31.8%

6.6%

47.9%

14.6%

8.3% 8.3%

14.6%

6.3%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Veoma uveren Donekle uveren Niti uveren niti neuveren

Ne toliko uveren Nisam uveren uopšte

Bez odgovora

Kosovski AlbanciKosovski SrbiOstali

KPS u zajednici

“Ne biste se osećali sigurno kada biste živeli u naselju u kome je došlo do krađe. U datom slučaju, ne biste se osećali sigurnim da izađete iz kuće sami.”

- 18-godišnji student iz Suve Reke

___________________________________________23 23-godišnja studentkinja u fokusnoj grupi u Đakovici.24 18- godišnja studentkinja u fokusnoj grupi u Đakovici.


21

verovatnoću da će naići na policajce KPS-a ili da su svesniji da su videli policajce. Dodatna istraživanja bila bi neophodna kako bi se utvrdilo da li je ovaj zaključak manjkav ili značajan.

KPS je u najvećoj meri viđen od strane ispitanika “u svojim automobilima” (46.1 procenata), “patrolirajući ulicama peške” (23.4 procenata) ili “na saobraćajnim dužnostima” (18.2 procenta). U regionu Peći međutim, ispitanici su viđali policiju “kako patrolira ulicama peške” (28.0 procenata) mnogo češće nego “u svojim automobilima” (24.8 procenata) a u regionu Mitrov-ice, rezultati su bili 29.1 procenata odnosno 33.9 pro-cenata.

Viđanje policije kako patrolira peške popularno je kod ispitanika, od kojih je 60.7 procenata reklo da bi radni učinak KPS-a u njihovoj oblasti bio poboljšan “kada bi patrolirali češće”. Učesnici fokusne grupe primetili su da je ovo već počelo da se dešava. Neko je rekao, “Mislim da oni [policajci KPS-a] hodaju češće sada. U prošlosti, oni su obično koristili bicikle mno-go češće ali su takođe koristili svoje automobile više nego što je to slučaj sada.”25 Drugi je napomenuo uz

odobravanje, “Ovih dana ih viđam [policajce KPS-a] kako šetaju oko škola i po centru grada.”26 47.3 pro-cenata ispitanika reklo je da bi radni učinak KPS-a bio poboljšan “kada bi odgovorili brže na incidente”. Profesionalizam KPS-a takođe je bio značajan, sa 28.7 procenata onih koji su rekli da bi KPS bio poboljšan da je manje korumpiran, i 27.3 procenata onih koji su rekli da bi to bio slučaj kada bi policajci KPS-a “postupali sa ljudima sa više poštovanja”. [Pogleda-jte prethodni odeljak o Profesionalizmu i korupciji u KPS-u.]

Dok je velika većina ispitanika (79.7 procenata) rekla da nisu upoznati sa bilo kakvim inicijativama u nji-hovoj zajednici za poboljšavanje saradnje između policije i građana, rezultati su varirali po opštini. U Kačaniku, Novom Brdu i Orahovcu, 33.3 procenata, odnosno 40 procenata i 23.3 procenata ispitanika bili su upoznati o datim inicijativama u svojim zajed-nicama koje se javljaju trenutno, dok je 28.0 proce-nata ispitanika u Srbici bilo svesno inicijativa koje su završene.

KPS u zajednici

___________________________________________25 24- godišnji student u fokusnoj grupi u Suvoj Reci.26 24- godišnji student u fokusnoj grupi u Suvoj Reci.


22


___________________________________________27 Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama, str. 34-36. Pitanje postavljeno u oba navrata bilo je “Da li ste čuli za opštinske savete za bezbed-

nost zajednice?” i “Da li ste čuli za lokalne odbore za javnu bezbednost?” 28 Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama, str. 34.29 Broj LOJB-a na Kosovu bio je 17 u 2006, sa drugih 12 koji treba da budu odobreni za 2007, i 8 planiranih za 2008. Za podrobnije informacije pogledajte:

Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova: Strateški plan 2007-2010, str. 43.

Samo manja nekolicina ispitanika čula je za pos-tojanje lokalnih odbora za javnu bezbednost

(LOJB) i opštinskih saveta za bezbednost zajednice (OSBZ), iako je uvećana svest od poslednje ankete, sprovedene decembra 2006.27 U decembru, samo 6.9 procenata čulo je za LOJB-e a 2.9 procenata za OSBZ-e,28 broj koji se uvećao na 12.3 procenata odnosno 15.8 procenata do juna 2007.29 Od onih koji su čuli za LOJB-e, polovina (50.3 procenata) je rekla da postoji LOJB koji funkcioniše u njihovoj oblasti. Svest o postojanju LOJB-a bila je najveća u

opštinama Dečani (44.0 procenata), Orahovac (40.0 procenata) i Obilić (26.7 procenata). Međutim, pos-toji OSBZ koji funkcioniše u svakoj opštini, i dok je u anketi sprovedenoj juna 2007. veći broj ispitanika čuo za OSBZ-e u odnosu na LOJB-e (nasuprot anketi sprovedenoj decembra 2006.), nivo svesti i dalje je izrazito nizak. Samo u Mališevu i Dečanima skoro polovina ispitanika bila je svesna postojanja OSBZ-a, kao što prikazuje grafikon 13 koji sledi.

Strukture za sigurnost u zajednici


23

Grafikon 13: Svest o postojanju OSBZ-a

0.0%

0.0%

0.0%

0.0%

6.7%

8.0%

8.0%

8.0%

10.0%

11.1%

11.4%

11.4%

12.0%

12.0%

13.3%

14.0%

14.1% 14.5%

15.0%

20.0%

20.0%

20.0%

20.0%

20.0%

26.7% 28.3%

32.0%

33.3%

44.0%

48.0%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Kamenica

Kačanik

Novo Brdo

Zubin Potok

Glogovac

Vitina

Kosovo Polje

Zvečan

Dragaš

Prizren

Mitrovica

Vučitrn

Peć

Istok

Leposavić

Lipljan

Priština

Podujevo

Djakovica

Gnjilane

Klina

Suva Reka

Obilić

Štrpce

Orahovac

Uroševac

Srbica

Štimlje

Dečani

Mališevo

Strukture za sigurnost u zajednici


24


Grafikon 14: Kako bi KPS mogao da poboljša svoj radni učinak

0.6%

11.8%

21.3%

0.6%

4.3%

5.5%

6.7%

9.2%

12.8%

15.4%

23.1%

25.1%

27.3%

28.7%

47.3%

60.7%

Kada bi patrolirao češće

Kada bi bio manje korumpiran

Kada bi postupao prema ljudima sa poštovanjem

Kada bi na bolji način bio u mogućnosti da reši sporove između ljudi

Kada bi radio više sa našom zajednicom na rešavanju naših problema sigurnosti

Kada bi dobili dalju obuku

Kada bi političke partije imale manji uticaj na njih

Kada bi službenici poticali iz drugih oblasti

Kada bi postojao veći broj službenika koji imaju istu etničku pripadnost

Kada bi postojao veći broj službenika koji imaju istu etničku pripadnost

Kada bi postojao veći broj policajki

Kada ne bi nosili oružje

Bez odgovora

Ne znam

Drugo

Kada bi odgovorio brže na incidente

Upućujući se na intervjue sprovedene sa upra-vom KPS-a i komentare dobijene od učesnika

u fokusnim grupama u ranijim anketama,30 tim za istraživanje za ovu anketu izradio je niz predloga o tome kako bi KPS mogao da poboljša svoj učinak. Ovi predlozi dati su broju od 1,200 ispitanika u sklopu upitnika sprovedenog juna 2007, a šest preporuka bile su posebno popularne kod ispitanika, kao što prikazuje grafikon 14 koji sledi (za koji su moguća do tri odgovora).

Interesantno, kada su podaci raščlanjeni po polu, obrazovanju i regionu, istih šest preporuka bile su prve, iako su redosled i stepen značaja varirali u neznatnoj meri. Na primer, u regionu Peći, 72.0 pro-

centa ispitanika iznelo je da smatra da bi KPS trebalo da patrolira češće, a 39.2 procenata reklo je da bi KPS trebalo da postupa sa ljudima sa više poštovanja – obe cifre su mnogo veće u odnosu na prosek za Ko-sovo. Češće patroliranje bilo je neznatno značajnije kod ispitanika (63.8 procenata) u odnosu na ispi-tanice (57.1 procenat), kao što je postupanje prema ljudima sa više poštovanja (29.8 procenata odnosno 24.4 procenata).

Velika većina ispitanika iznela je da smatra da bi KPS mogao da poboljša svoj učinak kada bi njegovi službenici “patrolirali češće” (60.7 procenata), što predstavlja jasnu potvrdu koraka KPS-a u cilju preduzimanja češćih i vidljivijih patrola u zajedni-

Preporuke za KPS

___________________________________________30 U konkretnom smislu, fokusne grupe za izveštaje Ljudska bezbednost na Kosovu: Anketa o percepcijama i Ljudska bezbednost na Kosovu: Izveštaj o

učesničkoj analizi konflikta (neobjavljen: maj 2007.).


25

cama. 47.3 procenata ispitanika iznelo je da bi KPS trebalo “da odgovori brže na incidente”, što je više komentar o sadašnjim sposobnostima KPS-a i nešto na šta se može odgovoriti paralelno sa uvećavanjem efikasnosti i resursa KPS-a i što bi trebalo da bude prioritet u razvoju KPS-a.

Druge dve preporuke odnose se na zadatke KPS-a. 25.1 procenata ispitanika izneli su da žele da KPS

postane bolji u rešavanju sporova između ljudi, a 23.1 procenata želeli su da KPS radi više sa zajedni-com kako bi rešavao probleme sigurnosti. Oba se odnose na aspekte rada policije u vezi sa dvostrukim konceptima policije u zajednici i sigurnosti u zajed-nici.31

Prvih šest preporuka

KPS bi trebalo da patrolira češće ●KPS bi trebalo da odgovori brže na incidente ●KPS bi trebalo da bude manje korumpiran ●KPS bi trebalo da postupa prema ljudima sa više poštovanja ●KPS bi trebalo na bolji način da rešava sporove među ljudima ●KPS bi trebalo da radi više sa našom zajednicom na rešavanju naših problema sigurnosti ●

___________________________________________31 Za detaljnije aspekte o radu policije na Kosovu pogledajte Kosovska policijska služba, rad policije usmeren ka zajednici i rešavanju problema: Opera-

tivni priručnik, Priština: 2005.

Preporuke za KPS


26

Zaključak

Kosovsko stanovništvo može smatrati da su se nivoi sigurnosti poboljšali između decembra 2006. i juna 2007, ali visok nivo kriminala i dalje predstavlja najozbiljnije pitanje sigurnosti i bezbed-nosti sa kojima se zajednice suočavaju. Istovremeno, poverenje u KPS ostaje visoko, i iako ljudi mogu biti podeljeni po pitanju profesionalizma KPS-a, oni nastavljaju da se obraćaju KPS-u da se pobrine za njihove bezbednosne potrebe. Štaviše, mnoga od poboljšanja koja je KPS počeo da sprovodi, kao što su češće patroliranje i programi obuke, primećeni su i cenjeni od strane javnosti. KPS sada ima ključnu odgovornost da konsoliduje svoja dostignuća do danas, nastavljajući da razvija svoj rad policije u zajednici i da se uključuje na bliži način u rad sa zajednicama kojima službenici služe.

Neke izmene koje bi KPS mogao da preduzme kako bi poboljšao svoj položaj među kosovskim stanovništvom, i samim tim indirektno doprinese sve većim nivoima prijavljivanja kriminala, jesu relativno jednostavne. Ono što je značajno, nepristrasno, profesionalno i ljubazno ponašanje u svakom trenutku prema članovima javnosti pomoglo bi da se neutrališe pojam da su policijski službenici korumpirani ili da favorizuju određene ljude. Druge izmene mogle bi biti skupe i komp-likovane, ali nisu neophodne za isto. Na primer, u cilju poboljšavanja poverenja kosovskih Srba u KPS, multietničke policijske patrole mogle bi podvući da je KPS formiran kako bi služio celokup-nom kosovskom stanovništvu. Na sličan način, neke opštine dobijaju manje resursa za KPS nego što je to slučaj sa drugima, situacija koja bi trebalo redovno da se ocenjuje kako bi se osiguralo da pokrivanje Kosova od strane KPS-a odgovara potrebama zajednice a ne centralnoj birokratiji.

Međutim, KPS nalazi sebe u teškoj situaciji u širem bezbednosnom i pravosudnom sektoru na Kosovu. Bez obzira na to koliko se profesionalno njeni službenici ponašaju, koliko krivičnih dela reše i koliko se zajednice osećaju prijatno da prijave krivična dela i zabrinutosti po sigurnost, bez koordinirane podrške tužilaca, sudova, sudija, kaznenih ustanova, rehabilitacionih programa, mreža za potpomaganje žrtava i zaštite svedoka – kao i KPS-a – pristup pravosuđu za sve ljude na Kosovu ostaće neadekvatan.

rad policije na kosovu - saferworld...rad policije na kosovu 3 zahvalnica ovaj izveštaj je...

Documents