SADRŽAJ

1. Prevod.........................................................................

2. Uvod............................................................................

3. Metod..........................................................................

4. Rezultati i diskusija....................................................

Način penjanja i oslonci

Mesto i položaj

Penjčice na zidovima građevinama i ogradama

Gajenje penjačica preko drugih biljaka

Penjačice kao pokrivači tla

Penjačice pogodne za okućnice

Ruže penjačice

5. Zaključci......................................................................

6. Literatura.....................................................................

7. Prilozi..........................................................................

1. Prevod

CLIMBING PLANTS- penjačice

Penjačice su biljke koje se koriste u vise svrha. Cesto mogu da služe u istu svrhu kao i žbunja, koristeci manje prostora. Ako imate mali vrt, penjačice mogu da se koriste za skrivanje zidova ili ograđivanja granice, bez širenja u ograničen prostor vrta. Penjačice se takođe mogu koristiti da obezbede sklonište ili hladovinu, kao što su to senici, pergole. One su jeftin i jednostavan način za prikrivanje neceg ruznog poput supe ili rezervoara za vodu, odnosno za ublazavanje oštrih zidova, ograda ili stabla. Mnoge imaju veoma lepe cvetove i lišće.

Jedini veliki problem je da, ukoliko se ne vodi racuna i ne kontrolisu, neke neobuzdane penjačice mogu da blokiraju odvodne cevi ili oluke na zgradama, a neke mogu ozbiljno oštetiti strukture (ili drvo) na koje se prijanjaju. Neke penjačice prouzrokuju manje štete nego druge, ali bez obzira koje koristite, trebalo bi da proverite da li ima oštećenja svakih nekoliko godina, i osisati ponovo penjacice ako je potrebno. Ako ste zabrinuti za one penjacice koje nanose štetu, kako bi izbegli, koristite Hedera (bršljan) i Ficus pumila koje se prijanjaju čak i uz glatke površine kao što su betonski zid, i na kraju mogu da urastu u male pukotine u zidu i zatim se prosire, povecavajuci te pukotine.

Većini penjačica je potrebno nešto na sta ce se popeti. Možete da koristite materijale kao što su rešetke, mrežu od žice, samo jednu zicu ili najlon žice (ne od jute, jer mogu da istrule).Mogu se lako namestiti na:Ogradu ili zid. Penjacica uz zid će stvoriti mekši izgled i pomoći da se smanje visoke temperature (npr.: održavanje vrtova hladnijim tokom vrelih dana).Oslonce ili krov pergole, vreteno i luk.Između dva radna mesta.Okvir izrađen od pocinkovanih cevi za vodu, ili sličnog materijala.Penjačicama moze biti dozvoljeno da se penju uz druge biljke, ili čak i da se sire oko stena, drveca ili debla.

Penjačice za priobalna područja (zahteva umerenu zaštitu):BougainvilleaHardenbergia comptoniana Hibbertia scandensHoya australisIpomea brasiliensisJasminum polyanthum

1

Lonicera (Honeysuckle)Lotus bertholetiMuehlenbeckia adpressaPandorea jasminoidesSollya heterophylla

Penjacice za vrtove na vikendicama:

Penjacice su tradicionalno cest izbor za vrtove na vikendicama. U prošlosti su često bile gajene na zidovima zgrade, iako je to možda redji slucaj danas zbog bolje razumevanje o tome kako penjačice mogu oštetiti zgrade. Penjačice se najčešće gaje u vrtovima vikendica na rešetkama, preko lukova, na baštenskim zidovima ili ogradama i na stubovima. One su popularan način da se obezbedi hladovina pomocu okvira pergola, i bez obzira na način na koji ih koristite, dodaju posebnost vrtu.

Penjacice pogodne za vrtove na vikendicama:Bignonia capreolata (Cross Vine)Bougainvillea spectabilis (Woolly-leaf Bougainvillea)Campsis grandiflora (Chinese Trumpet Vine)Ficus pumila (Climbing Fig)Hedera helix (English Ivy)Jasminum officinale (Common Jasmine)Lonicera species (Honeysuckles)Manettia bicolor (Brazillian Manettia)Passiflora species (Passionfruits)Rosa many forms (Climbing Roses)Sweet Pea (Lathyrus)

Penjacice koje se gaje na drvecu:Actinidia chinensis Akebia ampelopsisHardenbergia violaceaHedera (brsljan)Pandorea sp.ParthenocissusPassiflora sp. Rosa (neke)

Penjacice koje se gaje na zidovima:NAPOMENA: Nekim sortama je potrebna dodatna podrška (kao što je rešetka od žice), posebno u ranim fazama rasta.

2

Campsis (syn. Bignonia)Cobaea Ficus pumila Jasminum sp.Lonicera Mandevillea sp.Passiflora sp. PyrostegiaRosa sp. (ruza penjacica)Solanum jasminoides

 

CLIMBING PLANTS

Biljke penjacice koriste druge biljke ili kamenje ili rucno pravljene struktura za podršku. Oslobođeno od funkcije da drži biljka, korenje poseduje malo ili nimalo mogućnosti da snose bilo kakve težinu (kompresija), cas je vrlo fleksibilno i ima znatnu snagu istezanja, što znači da je korenje razvilo sposobnost da se odupre vučenju i uplitanju.

Vinova loza, u užem smislu definicije, je zeljasta, sa relativno tankom stabljikom biljka penjacica koja se uzgaja u bilo ometanim ili veoma svetlim staništima. Mnogi primeri zeljastih vinovih loza pripadaju porodici Ladolež (Convolvulaceae) i članovi su porodice tikva (Cucurbitaceae). Neke su čak i paraziti kojima manjka hlorofil, u zavisnosti od biljke domaćina za ishranu, kao i podršku, odnosno, vrste Cassitha i vilina kosa (Cuscuta spp).. Postoje takođe i neke mesnate, sočne forme, koje većina autora klasifikuje kao vinove loze, kao što su mlečika Austalian Sarcostemma i neke cileanske vrste.

Lijana je drvena penjačica koja generalno ima korene u zemlji, ali izlaze često svoje lisce punom suncu, pokrivajuci nadstrešnice drveća, često nekoliko metara visoke od tla. Lijane ima prilicno u vlažnim tropskim šumama, gde fleksibilno drveno korenje izgleda mnogo zanimljivo (Primeri: zaplet, opletene i petlje kablovi). Ali, u vlažnim tropskim predelima, vrste mogu takodje biti zamotane čvrsto oko stabla, kao da stezu biljku domaćina. Vinove loze i lijane su veoma uobičajene u sezonski suvim tropskih šuma niskog drveca (Primer: nepoznata lijana obrasta niže grane). Ipak, postoji nekoliko prilično uobičajenih lijana u umerenim listopadnim šumama Severne Amerike, kao što su grožđe (Vitis), otrovni hrast i otrovni brsljan (Tokicodendron).

Pored pravih vinovih loza i lijana, postoje mnoge biljke koje imaju tendeciju da rastu, kao što su maline (Rubus), cije grane se u obliku lukova ili se jednostavno sire i koje se prijanjaju na druge biljke za podršku. Penjačice takođe mogu da uključuju srednje hemiofite, biljke koje započinju život ukorenjene u zemlji, rastu kao vinova loza duž stabla, a kasnije kao aerofit bez vezanosti za zemlju. Dakle, postoji citav niz samohranih žbunja sa labavim granjem loze i lijana koje ne mogu da uspravno stojei u potpunosti zavise od drugih vidova podrške.

3

Vinove loze i lijane se obično koriste za vrtove, nisko pokrivajuci zemljiste ili kao biljke za skrivanje zidova i stvaranje spoljni kućišta. Mnogi biljke penjacice imaju prelepe cvetove i mogu biti pokrivene sa cvećem kada su zdrave i izlozene suncu, ali mogu da cvetaju malo ili nimalo u hladovini.

Growning English Roses as climbers -Gajenje engleskih ruža kao penjačica

Većina engleskih ruža može da se gaji kao žbun ruže, ali neke sorte imaju toliko snage i energije da mogu lako biti ohrabrene da formiraju lepe, mirisne penjačice. Izveštaji iz celog sveta pokazuju da su engleske ruže penjacice neke od najlepših od svih biljaka penjacica.

One imaju izuzetnu sposobnost da divno cvetaju sa vrha gotovo do zemlje. Njeni puni i vema bogati laticama cvetovi imaju tendenciju da padaju, što znači da njihovi prelepi oblici mogu biti cenjeni u punom sjaju. One cvetaju nekoliko puta tokom duge sezone i imaju predivan miris, što ih čini savršenim za postavljanje od ulaza ili oko vrata na kojima im se ljudi mogu diviti i uzivati u njihovom mirisu svakog dana.

Da bi uzgajili englesku ruzu kao penjacicu, jednostavno produvajte stabljike i vezite ih labavo na odredjeno mesto. Sto su stabljike vise u horizontalni, više cvetanja ce imati. Uklonite neke kraće stabljike sto proizlaze u podnožju biljke. To će pomoći da se jos brze stvori jača i visa penjačica, pomocu koncentracije energije biljke u jače stabljike.

Sadnja ovih ruza uz zid će pomoći da se podstakne penjanje. Korene treba uvek dobro držati daleko od baze na zid jer je često veoma suva. Naslonite stabljike ka zidu, produvajte ih i vezite. Engleski ruze penjacice su prilicno pogodne za uzgajenje na malim dekorativnim obeliskima, lukovima i stubovima, posto rast nije toliko snazan da bi zatrpao strukture.

Climbing roses - Ruze penjacice

Ruze penjacice generalno imaju poteškoce prilikom prolećnog cvetanja koje su pracene neujednacenim cvetanjem tokom cele sezone. Individualna cvetanja ruza penjacica moze biti sitno i veće od onih koje su u obliku grma. Druge ruze penjacice se uzgajaju ukrštanjem dve ruže. One generalno imaju probleme prilikom prolećnog useva i njih prati bolje cvetanje koje se nekoliko puta ponavlja. Nekoliko sadnica ruza penjacica cvetaju samo jednom. Ove ruze su raznolika grupa sa mnogo različitih nasleđa, što ih čini predivnom i korisnom zbirkom ruža. Više ruza penjacica trebalo bi da bude gajeno, posto pružaju predivan izgled bašti, bez

4

zauzimanja mnogo zemlje. Ruze penjacice sa obilnim cvetanjem razlikuju se od Ramblers u tome sto one imaju manje, ali veće cvetove (4-6 cm u veličini) i nisu tako snažne. Zbog te raznolikosti, one variraju u zimskim uslovima. Generalno, ruže penjacice su izdržljiva zona 5 ili 6 do 10, osim kako je navedeno, neki sa više smelost kao što je navedeno.

CREEPERS - Puzavice

Puzavica je vrsta biljke, koje ne može da stoji samostalno, ona se ili nalanja ili penje. Većina puzavica su biljke koje cvetaju. One mogu biti jednogodišnje, dvogodišnje ili višegodišnje. Obično se koriste na zidovima, svodovima, pergolama, resetkama, tremovima i stubovima. Goli zidovi mogu se ukrasiti uzgajanjem šarenolikih puzavica na njima. Ograde i resetke takođe obezbeđuju prostor za rast ovih biljaka i da budu ukras. Često se smatra da među različitim vrstama ukrasnog bilja, najmanje interesovanje je pokazano za puzavice, a samo nekoliko vrsta i sorti mogu se naći da rastu na obliznjim mestima. Čak i dobar amaterski vrtlar retko zna više od desetak puzavica i praktične i korisne informacije o mnogim od ovih biljaka nisu lako dostupne.

Jednogodisnje i višegodišnje puzavice

Jednogodisnje puzavice cvetaju i završavaju svoj životni ciklus u roku od godinu dana. Lathirus Odoratus (Slatki grašak) i Ipomoea Rubro-caerulea (Plavi Ladolež) su važne i široko uzgajane jednogodisnje puzavice. Mnoge puzavice koje rastu i cvetaju nekoliko godina su visegodisnje puzavice i one su cenjene jer jednom zasadjene i omogucene podrškom, one i dalje cveta uz malo nege. Kuiskualis indica (Madhabilata ili Rangun Puzavac), Gloriosa Rothschildiana (Agnisikha), Clitoria Ternatea (Aparajita) su primeri višegodišnjih puzavica.

Lišće puzavica

Na mestima zaklonjenim od sunca, gde ne dolazi do rasta i cvetanja puzavica, one sa atraktivnim lišće i bujnog rasta mogu biti izabrane i za unutrasnje i spoljsnje puzavice. Ficus Pumila, Scindapsus Aureus (Potos), nekoliko sorti Philodendron, Monstera su neke od najpoznatijih lišće puzavica.

Puzavice koje imaju svrhu da sakriju nesto

Puzavice koji rastu brzo i pokazaju bujan i uredan rast se najčešće koriste za pokrivanje. Vernonia Elaeagnifolia se smatra da je korisna za veoma efikasno pokrivanje visokih zidova ili ograda u toploj vlažnoj klimi poput Kalkute ili Indije u širem aspektu.

5

Puzavice za niske zidove i restke

Za niske zidove i rešetke, svetliji tip puzavica je izabran, odnosno Gloriosa (Agnisikha), Climatis Flammula, Clerodendrum Thomsoniae (mekog srca).

Puzavice za pergola

Za duge pergole u bašti ili na kravu obično se uzgajaju teške puzavice koje uključuju Allamanda Cathartica, Delima Sarmentosa, Kuiskualis indica, Visteria sinensis.

Puzavice za tremove

Izbor dobre puzavice sa lepim cvetom na sunčanom tremu je važno za šaren izgled. To ne samo da ulepsava kuću, nego i pospesuje lepotu bašti ispred zgrada. Clerodendrum splendens, Ipomoea Horsfalliae, Pirostegia Venusta i nekoliko vrsta Jasminum su pogodne za tremove. Neke sorte Bougainvillea mogu biti istrenirane za uzgajanje na tremovima i koje cvetaju obilno vecinu meseci tokom godine.

6

2. Uvod

Puzavce (lijane, penjačice, poviše - scandentophyta) su grupa drvenastih biljaka koje se obavijaju oko stabla drveća ili se naslanja na neku podlogu. Njihova dužina ide od 2-300m. Njima se funkcionalno i estecki obogaćuje fasada kuće, potporni zidovi, ograde pergole i drugi vertikalni elementi u vrtu. Međutim ako ih pustimo da rastu bez potpore, one se šire uz tlo gradeći raskošne površine, pa neke služe i kao pokrivači tla. Njima se moze povezati i enterijer kuće sa zelenim površinama vrta, može se maskirati neugledna fasada ili istaći zanimljiva arhitektura kuće. 

Vertikalno ozelenjavanje u malim vrtovima je nezaobilazan vid ozelenjavanja imajući u vidu nedostatak prostora, obzirom da zauzima minimum prostora u horizontalnom smislu. Za trejaže sa puzavicom dovoljna je traka širine svega 0,50 m. One služe da razbiju montoniju zidova, zaklone od neželjenih pogleda, unesu boje i svežinu, da budu fon za druga dešavanja ili predstavljaju atrakciju same po sebi.     

  Neke penjačice uzgajaju se zbog izvanredne lepote cvetova (Lapagerija i Passiflora) dok druge npr.Partenocissus i Vitis coignetiae privlačne su zbog lepote jesenjih raskošnih boja listova. Neke osim lepog kolorita cvetova podjednako su cenjene i zbog izuzetnog mirisa svojih cvetova (Lonicera periclymenum). Treba reći da pojedine vrste penjačica donose i raskošne plodove, koji su zanimljivi ne samo ljudima nego i pticama, a i drugim životinjskim vrstama.

7

3. Metod rada

Metod rada se sastoji iz dve celine:

1. Prikupljanje literature2. Analiza prikupljenih podataka

Predmet istrživanja su puzavice. No, izučavanje ove, sa stanovišta pejzažne arhitekture veoma značajne teme, doprinelo je sticanju novih znanja i interesovanja.

Prikupljanje podataka je izvršeno iz dostupne školske i stručne literature, preko velikih enciklopedija, pa do sredstva informisanja kao što je intarnet.

8

4. Rezultati i diskusija

4.1 Način penjanja i oslonci

Neke penjačice, kao npr.bršljan(Hedera), imaju tkz vazdušno korenje i njime same prijanjaju uz oslonac, ili prihvataljkama tj. pločicama za penjanje, kao npr. petolisna lozika (Parthenocissus quinqefolia). Ovakve vrste se penju uz bilo koju površinu koja im nudi dovoljno snažan oslonac, npr. uz zidove ili uz stable drveća, ne zahtevaju nikakvu dodatnu pomoc, osim dok su veoma mlade kada su im potrebni žica ili štap da im pomognu u početnoj fazi prijanjanja za podlogu.

Neke vrste penjačica hvataju se za podlogu pomoću kovrdzastih peteljki listova, kao npr. paviti (Clematis) i neki dragoljubi (Tropaeolum). Druge mnogobrojne vrste penjačica obavijaju se pomoću končastih tvorevina, vitica (rašljika), koje su uglavnom preobraženi listovi ili palistići, npr. graovica (Lathyrus odoratus). Preobraženim pazušastim izbojcima penje se pasiflora, a vršnim se penju razne loze.

Neke penjačice obavijaju se oko oslonca spiralno i to u smeru kazaljke na satu ili obrnuto, zavisno od anatomskih ili morfoloških karakteristika, npr. sumska kozja krv (Lonicera periclymenum) i Manettia inflata obavijaju se u smeru kazaljke na satu, dok se glicinija (Wisterija sinensis) i Corpegia sandersonii obavijaju u obrnutom smeru kazaljke na satu.

Neke vrste penjačica samo se rasprostiru ili puze, pa te vrste treba da se privežu za žičane ili drvene rešetke ili da se ostave kako bi se same pele preko zidova i nasipa, pa mogu da se upotrebe kao pokrivači tla. Npr.bogumila (Boungenvillea) i zimski jasmine (Jasminum nudiflorum) koje se uglavom hvataju ili se uopšte ne hvataju za oslonce.

Neke vrste penjačica imaju kukaste trnove koji im pomažu pri penjanju uz druge biljke, npr. ruže penjačice i neke kupine (Rubus). Ako se ne odgajaju zajedno sa drugim biljkama potrebno je da se privežu za čvrste oslonce.

9

4.2 Mesto i položaj

Penjčice uglavnom nisu mnogo izbirljive, mogu uspevati čak i na senovitim mestima i nešto hladnijim, ali najbolje uspevaju i imaju najlepši izgled na sunčanim mestima. U hladnijim klimatskim uslovima treba zaštititi osetljive penjačice, ali postoje i one koje odlično uspevaju bez ikakve zaštite.

U područjima sa umerenom klimom zaklonjeni zid pruža pogodne mikroklimatske uslove za gajenje osetljivih penjačica egzotičnog cvetanja. Na ovakvim mestima uspešno raste npr. Lapagerija rosea i Passiflora caerulea, jer toplota koja se odbija od zida pomaže bržem odrastanju i biljke bolje podnose hladne zimske temperature.

Zaštitu od slabih mrazeva pružaju zidovi. Ako se mrazevi javljaju obično u vreme cvetanja, treba izbegavati sadnju takvih penjačica na mestima gde su cvetni pupoljci okrenuti prema prvim jutarnjim zracima sunca, jer pupoljci mogu da stradaju ili da se oštete zbog naglog otopljenja.

Otporne penjačice snažnog rasta, npr. Hedera helix su najpogodnije za senovite zidove okrenute severu izložene hladnim vetrovima. Najbolje je gajiti, na izrazito senovitim mestima zelenolisne bršljane, jer vrste prošaranih ili zutih listova su uglavnom heliofiti, a i mogućnost da ih mrazevi oštete je mnogo veća.

4.3 Penjačice na zidovima, gradjevinama i ogradama

Neke penjačice samo dopunjavaju dok druge potpuno prekrivaju svoje oslonce. Neke to postižu svojim snažnim i jarkim bojama dok neke stvaraju mnogo opušteniju i prefinjeniju pozadinu celokupnom baštenskom dizajnu. Svi baštenski elementi izgledaće privlačnije i interesantnije ako su prekriveni cvetovima i listovima penjačica. Nešto svedena građevina, ne tako atraktivna,može da bude dopunjena penjačicama snažnog vizuelnog utiska npr. onim sa upadljivo oblikovanim i obojenim listovima ili privlačnim cvetovima. Najatraktivnija penjačica za tu namenu je Actinidia kolimikta, koja ima raskošne listove i bele cvetove koji se pojavljuju tokom leta.

Čak i one gradjevine koje nemaju baš privlačan izgled korišćenjem penjačica mogu da postanu mnogo lepše. Veštom upotrebom penjačica mogu da se istaknu ili ublaže snažne uspravne ili vodoravne linije. Neke, adektvatnim korišćenjem mogu stvoriti utisak da je gradjevina viša nego što stvarno jeste, dok neke široke grupe biljaka koje dopiru samo do prozora učiniće da visoka gradjevina deluje niže i šire. Za ovakve namene najpogodnije su neke vrste hortenzija jer imaju gustu lisnatu masu.

Penjačice koje su najpogodnije za zaklanjanje ružnih gradjevina, zidova i ograda su razne vrste brdskog pavita (Clematis montana), zbog velike mase kremasto belih ili ružičastih cvetova koji cvetaju u kasno proleće. U slučaju da je zaklon potreban preko cele godine najbolje je koristiti bršljan ili

10

kombinovati listopadne i zimzelene biljke. Stubovi, pergola i druge baštenske konstrukcije omućavaju penjačicama da se vide sa svih strana, a ujedno predstavljaju upečatljive stilske elemente u baštenskom oblikovanju.

4.4 Gajenje penjačica preko drugih biljaka

Penjačice mogu da rastu i “u društvu” , preko drugih biljaka ili jedna preko druge. U tom slučaju se mora voditi računa da penjačice ne počnu da guše biljke po kojima se penju. Takođe treba voditi računa o kombinaciji boja, vodeći računa kako o cvetovima tako i o listovima i plodovima. Penjačice koje su pogodne za rast preko žbunova su npr. hibridi primorskog pavita (Clematis viticella) ili pavita sa velikim cvetovima. Ovakav način gajenja pogodan je za većinu jednogodišnjih penjačica. Penjčice koje su pogodne za rast preko stabla su penjačice snažnog rasta, npr. Ampelopsis grandulosa var. maximowiczii ili Shizophragma hidrangeoides, koje imaju prelepe kombinacije cvetova, listova i plodova.

4.5 Penjačice kao pokrivači tla

Penjačice koje imaju vazdušno korenje i one puzavičastog rasta mogu da se koriste kao pokrivači tla jer mogu da se gaje i bez oslonca. Posebno su atraktivne kada prekrivaju zidove ili padine. Neke penjačice prirodno povijenog rasta izuzetno su efikasne u sprečavanju rasta korova kada se odgajaju kao pokrivači tla. Puzavičaste penjačice takođe mogu biti pokrivači tla, ali njima mora da se obezbedi ravnomerno nesmeano prostiranje po tlu. Puzavice koje su jako dekorativne kao pokrivači tla su: Clematis ‘Ernest Markham’ sa jako obojenim cvetovima i Clematis jackmanu, Tropaeolum speciosum…

11

4.6 Penjačice pogodne za okućnice

Clematis x jackmanii - hibridni klematis

Krupnocvetna, bujna, listopadna penjačica. Zavisno od hibrida cvetovi su raznih boja, od bele, preko roze, ružičaste i ljubičaste, do plave, ili višebojni. Najviše joj odgovara vlažno i humusno zemljište. Da bi se uspuzala neophodna je rešetka. Koristi se za ograde, pergole i druge vertikale.

Clematis vitalba- Pavit, bela loza

Drvenasta penjačica do 10 m visoka sa arealom u Evropi, severnoj Africi i na Kavkazu. Kod nas se od prirode sreće u bukovim i hrastovim šumama. Naročito je obilno zastupljena na šumskim progalamama i u živicama. Listovi su neparno perasti obično sa 5 listića. Cvetovi su beli. Cveta od jula do avgusta. Plod je ahenija sa pernicom. Otporna je na sušu, hladnoću i gradske uslove. Razmnožava se semenom, reznicama, položenicama i deljenjem biljke.

12

Parthenocissus quinquefolia

Listopadna puzavica, poreklom iz Severne Amerike. Raste izuzetno brzo i za kratko vreme ozelenjava velike vertikalne površine. Ne bira uslove sredine. Dobro raste na sunčanim i senovitim mestima, kao i u gradskim uslovima. Pogodna je za ozelenjavanje onih vertikalnih površina koje želimo da tokom zime ostanu slobodne, tj. nepokrivene. Najlepši ukras su krupni listovi koji u jesen postaju kao krv crveni.

13

Hedera helix - bršljan

Zimzelena puzavica. Nema posebnih zahteva prema uslovima sredine. Jedino može da joj smeta kisela podloga, po kojoj neće da se penje. Odlično uspeva u dubokoj senci, ali i na suncu. Raste relativno sporo, ali je bujna i dugovečna. Puže se uz podlogu i po zemlji. Zato je odlična za ozelenjavanje ograda i zidova koje treba trajno zakloniti kao i vlažnog tla u dubokoj senci, gde je travnjak teško održati. Lako se kontroliše orezivanjem. Dobro raste i u žardinjerama, pa je zahvalna za balkone, terase i sl. Osim osnovne vrste u rasadniku uzgajamo i nekoliko varijeteta krupnijih, sitnijih ili višebojnih listova.

Tecoma radicans - kampsis, tekoma

14

Krupnocvetna, bujna, listopadna penjačica. Stablo može porasti u dužinu i do 15 m. Vazdušastim korenčićima penje se uz podlogu. Odgovaraju joj duboka, plodna i vlažna zemljišta. Na siromašnijim ne dostiže svoju lepotu u potpunosti. Osetljiva je na mraz, mada izdržava temperature i do - 20 stepeni. Dosta brzo raste i pokriva podlogu. Ipak, najveći ukras su veliki, narandžasti, trubasti cvetovi, koji se u velikom broju javljaju tokom celog leta.

Lonicera caprifolium - orlovi nokti

Poluzimzelena povijuša, izuzetno otporna na sve uslove sredine. Raste u dužinu do 5m. Raste brzo. Cveta maja - juna. Cvetovi kod osnovne vrste su bledo žuti, veoma prijatnog mirisa, medonosni. Pored osnovne vrste postoji niz varijeteta različite boje cveta. Bujni porast omogućava brzo i potpuno ozelenjavanje vertikalnih površina.

Wisteria sinensis – glicinija

Listopadna, drvenasta povijuša, koja dostiže do 10 (20)m dužine, a može pokriti površinu do 50 m 2. Povija se s leva na desno. Glavni koren dobro razvijen, ali malo razgranat. Stabljika vijugava, mora imati dobar oslonac. Listovi neparno perasti, dugi do 30 cm, pred opadanje žuti. Listići celog oboda. Cvetovi lila boje, slični bagremu, u visećim, do 30 (60) cm dugim grozdovima, mirisni, april, maj. Ima formi sa belim cvetovima. Zahteva sunčan položaj, hranljivo zemljište, zalivanje tokom suvog leta i povremeno orezivanje. . Raste relativno brzo i

15

spada među najdekorativnije puzavice. Pogodna za “oblačenje” zidova, pergola, nastrešica, otvorenih vrtnih paviljona, slavoluka, zelenih tunela.

Lonicera japonica 'Aureoreticulata'-. Zlatno mrežasta kožokrvina

Ljupka penjačica, dosta nežnija i niža od prethodne. Visine do 4m, ali obično ne prelazi 2 m. Listovi elipsoidni, sveže zeleni, sa zlatnožutom nervaturom. Cvetovi žuto purpurni, jun. Biljka skromnih zahteva. Uspeva na suncu i u seni. Koristi se za pokrivanje nižih zidova, ograda, grobova i za sadnju u žardinjerama.

Akebia quinata- petolisna akebija

Poluzimzelena, drvenasta, gusto granata povijuša, poreklom sa Dalekog Istoka. Dostiže do 6 (10) m dižine. Listovi na dugim peteljkama, sastavljeni od 5 listića. Ženski cvetovi ljubičasto sme|i, muški manji, ružičasti: mirisni, april, maj. Plodovi oblika banane, do 15 cm,

16

svetloljubičasti, jestivi, plodonoše u područjima vinove loze, avgust, septembar. Zahteva sunčane, zaštićene položaje. Veoma interesantna, dekorativna biljka, pogodna za sve vidove vertikalnog ozelenjavanja.

Boungainvillea spectabilis - Bungenvilea

Jednodoma zimzelena drvenasta povijuša. Cvetovi dvopolni, pojedinačni ili po 3, sa obojenim braktejama. Plod koštunica. Ima brojne povijene trnove, poreklom je iz Brazila. Listovi veliki debeli dlakavi. Cveta dugo. Kod nas se gaji u Primorju. Razmnožava se reznicama iz zelenih izdanaka.

17

4.7 Ruže penjačice

Ove ruže prozračno i lako obrastaju vrtne ulaze, prolaze, rešetkaste ograde, pergole, daju tmurnim mestima sjaj i boju, jer cvetaju vrlo raskošno.Pored toga su vrlo žilave, otporne i trajne.

Pri upotrebi ruža penjačica i puzavica moramo imati na umu da ni jedna od njih ne prijanja sama za podlogu kao npr. Hedera helix ili Clematis vitalba, međutim, njihove bodlje im pomažu da se dočepaju svojih oslonaca uz koje će se vezati i po želji voditi da zauzmu određeni položaj. Najpogodnija mesta za sadnju ruža penjačica su: zidovi kuća, ograde, plotovi, ulazi u vrt ili kuću, pergole uz prostore za sedenje, stubovi i drugi vertikalni elementi i oslonci. Ruže penjačice zasađene pored pergola i nastrešnica pružaju jednu prijatnu polusenku. Oslonci su uglavnom izrađeni od drveta, gvožđa, žice i u ređim slučajevima od kamena. Najjednostavniji i najefektniji skelet za pridržavanje ruža panjačica je od žice presvičen plastikom, zelene boje, pričvršćen na zidu ili metalnoj cevi. Žice se postavljaju na razmaku od 50cm i njih vrlo brzo obrastaju ruže.

5. Zaključci

Kako svoje vrline, penjačice poseduju i neke mane. Ljudi uglavnom izbegavaju sadnju penjačica zato što mogu oštetiti fasadu kuća i zadržavati vlagu u zidovima. Veliki problem je i to što cvetne vrste penjčica privlače insekte i to može biti veoma nezgodno ukoliko se u blizini igrju mala deca. Još jedan od problema jeste i održavanje koje može biti otežano ukoliko penjačica preraste određene dimenzije. Neke penjačice koje obrastaju stabla, npr. Hedera, mogu im na taj način smanjiti vitalnost.

Zbog problema savremenog sveta, manjka prostora, zagađivanja životne sredine i pored svih svojih mana puzavice su jedna od najatraktivnijih vrsta današnjice. U ovakvim problemima one imaju neprocenljivu vrednost jer izmeštaju zelenilo iz horizontalne u vertikalnu dimenziju. Takođe doprinose poboljšanju mikroklimackih uslova, povećavaju vlažnost vazduha. Jako dobro povezuju zelenilo, od trava pa vertikalno do terasa I krovnih vrtova. Mogu obezbediti privatnost, zakloniti od suseda, prekriti ružan objekat, a uz to davati divan miris.

Danas se mnogo istržuju penjačice, naučnici smatraju da su to vrste budućnosti. Grupa istraživača sa Univerziteta Hirošima proizvela je modifikovanu puzavicu koja apsorbuje 80% više azotdioksida nego prirodne biljke.

18

6. Literatura

Vukićević. E. 1996: Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd.(str.169-174, 270, 532)

Velika ilustrovana enciklopedija Bašta, 2007. Beograd.(str. 123-147)

Časopis: Moja lepa Bašta, avgust 2008, Adrija Medija Srbije.

Časopis: Moja lepa Bašta, februar 2006, Adrija Medija Srbije.

www.hintsandthings.co

www. climbingplants direct.com

www.botgard.ucla.edu

19

Prilog

20