pteh zavarivanje i

7/29/2019 Pteh Zavarivanje i

1/13

6

Vi{a tehni~ka {kolaSubotica

Dr Zoran Ani{i}

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II

-skripta

I DEO

TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA

Subotica, 2003.


2/13

7

SADRAJ - I DELA

Uvod 1

1. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANJA 2

2. OSNOVNI POJMOVI O ZAVARIVANJU 3

2.1. Vrste i izvori elektri~ne struje za zavarivanje 53. GASNO ZAVARIVANJE 7

3.1 Gasovi za zavarivanje 73.1.1 Acetilen 73.1.2 Kiseonik 83.2 Osnovni elementi gasno-zavariva~kog sistema 93.2.1 Boce za gas 93.2.2 Redukcioni ventili 103.2.3 Creva za dovod gasa 113.2.4 Gorionik 123.2.5 Suvi i vodeni osigura~i od povratnog udara plamena 133.2.6 Ekonomajzer 14

3.2.7 Ventilacija za odvo|nje gasovitih produkata sagorevanja 143.2.8 Dodatni materijal 143.3 Plamen 153.3.1 Delovi plamena i vrste plamena 153.4 Tehnologija gasnog zavarivanja 16

4. RU^NO ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE 17

3.2 Ru~no elektrolu~no zavarivanje obloènom elektrodom 173.2.1 Zavarivanje poloènom elektrodom 193.2.2 Gravitaciono zavarivanje 203.2.3 Zavarivanje pod vodom 213.3 MIG/MAG postupak 223.4 Elektrolu~no zavarivanje punjenom elektrolu~no ìcom 25

3.5 TIG postupak 253.6 EPP postupak zavarivanje pod pra{kom 28

5. ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE 31

4.1 Elektrootporno ta~kasto zavarivanje 314.2 Elektrootporno {avno zavarivanje 324.3 Elektrootporno bradavi~asto zavarivanje 334.4 Elektrootporno su~eono zavarivanje 334.5 Elektrootporno su~eono zavarivanje varni~enjem 34

6. SPECIJALNI POSTUPCI ZAVARIVANJA 36

5.1 Zavarivanje plazmom 365.2 Zavarivanje elektronskim snopom 375.3 Elektri~no i elektrogasno zavarivanje pod troskom 385.4 Aluminotermitsko zavarivanje 395.5 Magnetno elektrolu~no zavarivanje rotiraju}im lukom 395.6 Zavarivanje trenjem 395.7 Zavarivanje difuzijom 39

7. POSTUPCI ZAVARIVANJA POLIMERA 41


3/13

8

3. GASNO ZAVARIVANJE

Gasno zavarivanje je, kao to i sam naziv kae, postupak zavarivanja posredstvom gasnesmee. Gasna smea sagoreva stvarajui plamen uz oslobadjanje toplotne energije, koja sekoristi za topljenje materijala. U rastopljenoj meavini se odravaju veze izmedju atoma

(dobija se neraskidiva me|uatomska veza) i hla|enjem iste ovravju.Osnova gasne smee je kiseonik i gorivi gas. Gorivi gas se u odre|enim uslovimaraspada ili jedini sa kiseonikom uz osloba|anje toplote. Ovde kiseonik samo podpomaesagorevanje. Najee primenjeni gorivi gas je acetilen (C2H2), ali je mogue koristiti i ostaleugljovodonike (metan, propan, propan-butan itd.).

3.1 Gasovi za zavarivanje

3.1.1 Acetilen

Acetilen je gas bez boje, bez mirisa ako je ~ist, ne{to lak{i od vazduha, i jako zapaljiv.Nije otrovan i mo`e se udisati. Obi~no se koristi tehni~ki acetilen, a on je zbog primesa o{trogkarakteristi~nog mirisa (kao beli luk). U vazduhu sagoreva jakim skoro belim plamenom.Ta~ka paljenja sme{e acetilena sa vazduhom ili kiseonikom varira u zavisnosti od sastava.Granice zapaljivosti u vazduhu iznose 2,5% do 80%, a u kiseoniku 2,5% do 93%. Zbog toga{to je zapaljiv, acetilen je veoma opasan gas. Temperatura samopaljenja se kre}e od 240 Cdo 630 C i zavisi od pritiska, kao i procenta prisustva primesa.

Pritisak (apsolutni) (bar) 2 3 4 22Temperatura samozapaljenja (C ) 630 540 475 350

Iz iznetih podataka se vidi da pove}anje pritiska smanjuje temperature samozapaljenja. Zaprakti~nu upotrebu, zagrevanje pri kori{}enju acetilena zavisi od pritiska, i mogu}e je doslede}ih temperatura:

na atmosferskom pritisku do 300 C na pritisku do 1,5 (bar) 150 do 180 C na pritisku ve}em od 1,5 (bar) do 100 C

Ako se dodaju strugotine i ~estice nekih metala sni`ava se temperatura samozapaljenja: Strugotinne gvo`| a 520 C Strugotine mesinga 500 C 520 C

Oksid aluminijuma 490 C itd.


4/13

9

Dobijanje acetilena,razvija~i acetilena, pre~ista~i

Acetilen se dobija hemijskom reakcijom vode i kalcium karbida u razvija~ima acetilena:CaC2 + 2H2O = C2H2 + Ca(OH)2 + Q(toplota)

Produkti ove reakcije su acetilen (C2H2) i kalcijum karbid (Ca(OH)2), tzv. ga{eni kre~, uz

osloba|anje odre|ene toplote. Razlikujemo slede}e vrste razvija~a: Acetilenski razvija~ na principu padanja karbida u vodukarakteri{e dovoljna koli~inavode za potpunu reakciju, pri ~emu se kao ostatak formira kre~no mleko.

Acetilenski razvija~ na principu kapanja vode na karbidse moè izvoditi:-kapanjem dovoljnekoli~ine vode za obavljanje reakcije (mali vi{ak vode), pri ~emuse kao ostatak obrazuje testasti ga{eni kre~.-kapanjem ograni~ene koli~ine vode, pri ~emu se kao ostatak obrazuje ga{eni kre~ uprahu (suvi kre~)

Acetilenski razvija~ na principu kontaktaradi na principu relativne pokretljivosti kalcijumkarbida i vode, prema potrebnim koli~inama acetilena, pri ~emu se kao ostatak formirakre~no mleko

Osnovna podela razvija~a prema radnom pritisku acetilena u razvija~u je na: razvija~ niskog pritiska do 0,3 (bar) razvija~ visokog pritiska od 0,3 do 1,5 (bar).Podela prema koli~ini kalcijum karbida u jednom punjenju na: pokretne sa punjenjem do 10 Kg nepokretne sa punjenjem preko 10 Kg.U novije vreme sve vi{e je u primeni postupak pirolize ugljovodonika, i proces koji koristi

delimi~no sagorevanje metana u kiseoniku.Acetilen dobijen iz razvija~a sadrì meh. i hem. ne~isto}e (vodena para, kre~ u vidu

pra{ine, sumporvodonik, fosforvodonik) pa se za njihovo odvajanje ugra|uju meh. pre~ista~i(filteri, kondenzatori pare itd.) i hem. pre~ista~i (vezuju ne~isto}e bez da reaguju sa

acetilenom).

3.1.2 Kiseonik

Kiseonik (O2) je gas bez i boje mirisa, ne sagoreva ali pomaè sagorevanju.Jedini se sa nekim materijama stvaraju}i okside, a sa nekim burno reaguje uz osloba|anjevelike koli~ine toplote.Ako je pod visokim pritiskom ne sme do}i u dodir sa mastima.

Transportuje se sabijen u ~eli~nim bocama, pod pritiskom od 150-200 bara, ili kaote~an u specijalnim rezervoarima pod pritiskom od 20 bara. U te~no stanje prelazi pri atm.pritisku na -183 C. Zavisno od potro{nje sme{ta se u: boce (za manje potro{a~e), stanice i

instalacije za centralni razvod pri ~emu se vi{e boca veè u bateriju (za srednje potro{a~e) iliu specijalne rezervoare gde je u te~nom stanju pa je neophodno imati ispariva~ku stanicu irazvod gasa do mesta korisnika. Ispariva~i su cevovodi u kojima se te~ni kiseonik zagreva idovodi u gasovito stanje.


5/13

10

3.2 Osnovni elementi gasno-zavariva~kog sistema3.2.1 Boce za gas

Boce za kiseonik u gasovitom stanju suzatvoreni ~eli~ni sudovi. Boca se obeleàva plavombojom. Na slici se vidi presek boce sa ventilom gde suosnovni delovi: telo boce (1); ventil boce (2); kapa boce(3); postolje boce (4).

Zapremina boce je 40 litara u koju natemperaturi od 20 C, i pritisku 150 bara, mo e stati oko 6 Nm3kiseonika. Ventil boce za kiseonik je specijalnekonstrukcije i moè se montirati samo na bocama zakiseonik. Brzina tro{enja ne sme da pre|e 2 Nm3/h.Kodpotro{nje ve}e od 2 Nm3/h dolazi do pojave zale|ivanjaventila na boci i redukcionom ventilu. U boci uvek moraostati koli~ina gasa pritiska do 2 bara, ~ime se izbegavaulazak vazduha u bocu. Kapa boce ima ulogu za{titeventila. Promena temperature utica}e na promenu pritiskakiseonika u boci.

Boce za acetilen su izra|ene od ~elika, sli~nesu bocama za kiseonik, i napunjene odgovaraju}omporoznom masom i acetonom, a osnovni delovi su telo,ventil, postolje, kapa, i pozicija (5) porozna masa i aceton{to se vidi na slici. Boca se obeleàva belom bojom.

Kao porozna masa se koristi infuziona zemlja,drveni }umur me{avina uglja i dr. Acetilen rastvoren uacetonu (disugas) nije eksplozivan pa ga je mogu}esabijenog ubaciti u bocu pod pritiskom od 18-25 bara.Zapremina boce za acetilen je tako|e 40 litara i u njustane oko 6 Nm3 acetilena. Propusni ventil je specijalne

izvedbe i primenjiv jedino na boci za acetilen, a na njega jemogu}e montirati samo redukcioni ventil za acetilen. Odukupne zapremine boce porozna masa zauzima 25%,38% aceton, 29% prostor za {irenje acetona pri apsorpciji(rastvaranju) acetilena i 8% je sigurnosni prostor. Mogu}asu manja odstupanja od navedenih vrednosti. I kod ovihboca je izraèna zavisnost pritiska od temperature.

(Obavezno je izvr{iti periodi~no ispitivanje i proveru ispravnosti boca, a to je u nadle`nostiinspekcije parnih kotlova koja izdaje tehni~ki nalaz o pregledu, a na bocu se utiskuje datumpregleda. Ako boca ne odgovara predvi|enim tehni~kim zahtevima izbacuje se iz upotrebe!)


6/13

11

Rukovanje bocama

Gre{ke pri rukovanju bocama su naj~e{}e uzrok nesre}e. Navodi se slede}ih nekoliko pravila: Uvek treba kontrolisati da li negde na boci isti~e gas i to premazivanjem sapunicom, a

nikako vatrom. Ako ventil boce propusta i nakon pritezanja, istu treba odstraniti iz upotrebe i od izvora

toplote i obavestiti proizvo|a~a-isporu~ioca, kao i o bilo kojoj drugojneispravnosti.Remont ventila moè vr{iti samo ovla{}eno stru~no lice, nikako samrukovaoc.

Ventil na boci acetilena se moè otvarati samo specijalnim klju~em, nikako drugimpomo}nim alatima.

Ventile treba otvarati polako kako bi se izbegle udarne struje na priklju~ne ure|ajeusled visokog pritiska u boci.

Boce pri upotrebi treba da su vertikalno postavljene ili pod nagibom min. 45 , ~ime seizbegava izlivanje acetona iz boce.

Potro{nja acetilena ne sme biti ve}a od 20% od ukupne sadrìne tj. ne ve}a od 1200 (l/h) Zaostali pritisak u boci u zavisnosti od okolne temperature treba da iznosi:

Temperatura ( C) >0 0 do 5 15 do 25 15 do 35Pritisak (bar) 0,5 1 2 3

Pri sniènju zaostalog gasa u boci ispod navedenog ograni~enja, gubici acetilena znatno rastu. Ako su pune boce bile sme{tene na otvorenom prostoru na 10 C, moraju se uneti u

prostoriju gde je normalna temperatura 2 sata pre upotrebe. Boce treba {tititi od spoljnjih zagrevanja, zbog pove}anja pritiska i mogu}e eksplozije. Bocama se ne rukuje masnim rukama, rukavicama ili alatom. U upotrebi nikada ne smeju biti 4 boce gasa pod pritiskom istovremeno u istoj

radionici.Tada se treba pre}i na snabdevanje iz centralne stanice. Pri centralnom napajanju, svako radno mesto mora biti snabdeveno osigura~em na

cevovodu gorivog gasa. Nivo vode u vodenom osigura~u treba najmanje 2 puta u radnoj smeni proveriti pri

uklju~enom dovodu gasa. Ograditi i za{titi radno mesto od elektri~nih vodova zbog mogu}e pojave varnica.

3.2.2 Redukcioni ventili

Redukcioni ventili su ure|aji koji sluè za sniènje pritiska gasa iz boce ilicevovoda i odràvanje tog pritiska konstantim nezavisno od pada pritiska u boci. Premakonstruktivnom re{enju postoje:

redukcioni ventili sa zatvara~em u komori visokog pritiska redukcioni ventili sa zatvara~em u komori niskog pritiska

Redukcioni ventili za kiseonik i acetilen su sli~ni. Kako se sa slika vidi oba red.ventila imaju po dva manometra. Manometar sa leve strane pokazuje pritisak gasa u komorivisokog pritiska, odnosno u boci ili cevovodu. Manometar sa desne strane pokazuje pritisakgasa u komori niskog pritiska, odnosno radni pritisak. Princip rada red. ventila i manometara

je isti za oba gasa. Manometri se razlikuju po opsegu merenja. Konstruktivna razlika je u


7/13

12

na~inu vezivanja na bocu, pa red. ventil za kiseonik se postavlja preko navrtke, a red. ventilza acetilen preko uzengije, ~ime se izbegava mogu}nost zamene tj. gre{ke.Tehni~ke karakteristike za:

Redukcioni ventil za kiseonik:

Opseg redukcije pritiska od 1 do 10 bara; Maksimalni ulazni pritisak 200 bara; Maksimalni radni-izlazni pritisak 10 bara; Maksimalni protok 40 Nm3/h kod minimalnog

ulaznog pritiska od 20 bara i maksimalnogradnog pritiska od 10 bara;

Priklju~ak za ventil boce: navrtka W 21,8 x1/14;

Izlazni priklju~ak: navrtka R1/4 sa priklju-~kom za gumeno crevo pre~nika 6mm;

Obezbe|en od povi{enja pritiska u komoriniskog pritiska ventilom sigurnosti;

Skala manometra obojena plavom bojom;

Mase 2 kg.Redukcioni ventil za acetilen: Opseg regulacije pritiska od 0,1 do 1,5 bara; Maksimalni ulazni pritisak 20 bara; Maksimalni radni-izlazni pritisak 1,5 bara; Maksimalni protok 11 Nm3/h kod minimalnog

ulaznog pritiska od 6 bara i maksimalnogradnog pritiska od 1,5 bara;

Priklju~ak za ventil boce uzengijom; Obezbe|en od povi{enja pritiska u komori

niskog pritiska ventilom sigurnosti; Sadràj bakra u primenjenom materijalu ne

prelazi 65%; Masa 2,45 kg; Skala manometra obojena ùtom bojom.

Po pravilu redukcione ventile treba skidati sa boca nakon zavr{etka rada i odmah dovestivreteno u donji poloàj. Pri radu sa red. ventilom za kiseonik zabranjen je rad masnim rukamazbog mogu}nosti eksplozije. Pri upotrebi moè da do|e do zale|enja vlage iz vazduha nared. ventilu ili i u samom ventilu. U tom slu~aju odle|ivanje se vr{i postepeno i to bez primenebilo kakvog sredstva i uz prisustvo za to obu~enog lica. Isti problem se moè re{iti postavljanjem

greja~a pre red. ventila i upotrebom red. ventila sa dvostepenom redukcijom pritiska.

3.2.3 Creva za dovod gasa

Sluì za dovod gasova od redukcionog ventila do gorionika bez obzira na vrstu gasa iprimenjeni postupak. Izra|eno je od specijalne gume oja~ano platnom. Radni pritisak za kojise gumena creva koriste su za acetilen 1,2 bara i za kiseonik od 1 bara. Da bi se lak{eraspoznavala crevo za kiseonik je obojeno plavom bojom a za acetilen crvenom. Na jednomkraju crevo se vezuje za redukcioni ventil, na izlaznoj cevi suvog osigura~a, a na drugom


8/13

13

kraju na ulaznu cev suvog osigura~a na gorioniku. Obezbe|enje nepropusnog spoja nakrajevima creva izvodi se specijalnim priteza~ima.

3.2.4 Gorionik

Gorionik je alat koji ostvaruje odreenu smeu kiseonika i gorivog gasa, definie

stabilan plamen odre

enog oblika i ja

ine.

Sl. 3.1.2.4 1 [ema gorionika za zavarivanje

a) mlaznica (usnik); b) cev gorionika(plamenik);

c) me{a~; d) regulacioni ventilprotoka;

e) telo (dr`a~); f) priklju~ci za creva

Preko prikljuaka za crevo se obezbeuje dovod gasa. Telo je deo gorionika u kome se

regulie protok acetilena i kiseonika, preko ventila za regulaciju, a slui za rukovanjeplamenom (ujedno je i rukohvat). Nakon prolaza gasova kroz regulacione ventile, u ureaju

za meanje, dolazi do meanja gasova. Zatim smea istie kroz cev gorionika, tzv. plamenik,sve do mlaznice (usisnik), na ijem izlazu se dobija plamen.Postoji vi{e vrsta plamenika zavisno od debljine lima:

mlaznica kraj cevi gorionika

Sl. 3.1.2.4 1 Mlaznica i zavr{etak gorionika

Oznaka plamenika 1 2 3 4 5 6 7 8Debljina lima [mm] 0,5-1 1-2 2-4 4-6 6-9 9-14 14-20 20-30

Podela gorionika je izvrena prema:

Pritiscima napajanja na: Gorionike niskog pritiska-pritisak smee u mlaznici nii je od pritiska svakog od gasova; Gorionike visokog pritiska-pritisak smee u mlaznici vii je od pritiska jednog od gasova;

Mogunost promene protoka: Sa stalnim protokom Sa promenjivim protokom-izmenom pritiska napajanja, promenom injektora

regulacijom prenika injektora.


9/13

14

Pritisak napajanja treba da je toliki da pritisak smee gasova dobijen u cevi gorionika naizlazu iz mlaznice iznosi oko 0,1 do 0,15 bara ime je obezbeen stabilan plamen. Izbor iprimena vrste gorionika zavisi od uslova rada, a naroito od uslova napajanja gasovima.Izrauju se od mesinga i moraju se istiti alatom od istog materijala, pri tome se koristi 10%rastvor hlorovodonine kiseline, a obavezno je ispiranje hladnom vodom.3.2.5 Suvi i vodeni osigura~i od povratnog udara plamena

Osigurai od povratnog udara plamena moraju biti postavljeni bar na jednom odkrajeva creva, prema vaeim propisima . Prema mestu postavljanja suvi osigurai mogu biti:na izlaznom delu redukcionog ventila oba gasa ili na ulaznom delu gasa u gorionik. Kodstanica za centralni razvod gasa postavljaju se na izlaznom delu gasa, ime tite sabirnebaterije od povratnog udara plamena.

Sl. 3.1.2.5.-1 [ema suvog osigura~a od povratnog udara plamenaA- sa kuglicom;B-plo~ica sa oprugom

Radi na principu pritiska gasa pri zavarivanju. Ukoliko doe do povratnog udara plamena,smer dejstva sagorelih gasova je u pravcu sile oprugei dolazi do zatvaranja protoka gasa, ime se plamen prekida. Postoje i suvi osigurai na

principu porozne mase koja proputa hladne gasove u oba smera ali se, u sluaju da doe dopovratnog udara plamena, masa zagreje i zatvori pore, ime se prekida dotok gasa i gasiplamen, a ponovan protok gasova je mogu nakon to se masa ohladi. Broj udara koji morada izdri suvi osigura, posle koga se mora zameniti novim, je propisan vaeom tehnikomdokumentacijom i kree se od 9 do 19 (zavisno od tipa).

Vodeni osigurai se postavljaju na cevovode acetilena ili cevovodu razvijaa. Napojedinanim radnim mestima nisu dozvoljeni za upotrebu.


10/13

15

3.2.6 Ekonomajzer

Slui za racionalizaciju potronje gasova. Postavlja se izmeu redukcionog ventila igorionika i kroz njega proe onoliko gasa koliko je regulisano propusnim ventilima nagorioniku. Ekonomajzer poseduje malu mlaznicu vezanu kanalom malog otvora sa kanalomza dovod gorivog gasa. Od trenutka putanja gasa kroz pomonu mlaznicu istie mala

koli

ina gasa koju zavariva

pali i ona gori, uz pomo

okolnog vazduha sve dok je zavariva

ne ugasi, a slui za paljenje gorionika tokom rada.

Sl. 3.1.2.5.-1 [ema ekonomajzera

Ekonomajzer tedi onu koliinu gasa koju gubimo prilikom otvaranja i regulaciji ventilana gorioniku. Ukoliko je broj gorionika vei utoliko je i uteda znatnija. Radi na principuotvoreno-zatvoreno i onog trenutka kad se o polugu ekonomajzera okai gorionik prekidadovod gasova i gasi plamen, a pri skidanju gorionika sa poluge istog trenutka otvara dotokgasova, a paljenje se izvodi na pomonom gorioniku ekonomajzera.

3.2.7 Ventilacija za odvo|nje gasovitih produkata sagorevanja

Nastale gasove na zavarivakom radnom mestu odvodi iz radne prostorije. To je mogueizvesti na dva naina:

Centralnom zbirnom ventilacijom (za vei broj radnih mesta) Lokalnom ventilacijom (samo za jedno radno mesto)Ponekad se primenjuju i oba reenja kada centralna ventilacija zbog visoke koncentracije

gasova nije dovoljno efikasna.

3.2.8 Dodatni materijal

Gasno zavarivanje se uglavnom izvodi sa dodatnim materijalom, a kada se zavarujutanki limovi bez njega. Kao dodatni materijal se koristi metalna ica duine 50-100 cm.

Hemijski sastav dodatnog materijala zavisi od vrste osnovnog materijala i, po pravilu,treba da bude jednak njegovom sastavu. U procesu zavarivanja mora zadrati svojamehanika svojstva, pa ak i da pobolja mehanika svojstva zavarenog spoja u odnosu nadodatni materijal.

Prenik ice dodatnog materijala zavisi od debljine osnovnog materijala (tablica). icemoraju biti iste-bez oksida, masti boje i dr. neistoa.

Prenik ice [mm] 1-2 2,5-3 3,5-4 5-6 6-7 7-8Debljina lima [mm] 1-2 3-4 5-6 7-8 9-12 preko 12


11/13

16


12/13

17

3.3 Plamen3.3.1 Delovi plamena i vrste plamena

Jedna od bitnih karakteristika plamena je brzina isticanja smee. Ako je brzina isuviemala onda je mogue da se javi mek plamen tj. da doe do povratnog udara plamena. A ako

je isuvie velika formira se tvrd plamen koji izduvava rastopljeni metal. Gasni plamen nastaje

sagorevanjem gasne smee. Pri tome se razvijaju tri zone unutar kojih se javljaju tri razli

itehemijske reakcije.U prvoj zoni dolazi do raspada acetilena na vodonik i ugljenik

uz oslobaanje toplote. Ova zona se zove jezgro plamena i ono jenajsvetliji deo plamena. Unutar jezgra je temperatura oko 1000C.

U nastavku prve zone javlja se zona zavarivanja i tu se vriprimarno sagorevanje acetilena u smei sa kiseonikom iz boce, a kaoprodukti su ugljenmonoksid i vodonik. U ovoj zoni su najvietemperature i to na oko 2-3 mm od vrha jezgra (oko 3100C). Ovopodruje se i koristi pri zavarivanju, a rastojanje od povrine radnogkomada i vrha jezgra treba da je oko 3-5 mm.U treoj zoni se vri sekundarno sagorevanje, pri emu kiseonik dolazi

iz okolnog vazduha. Ova zona se zove omota

plamena. Boja ovezone je prljavo bela. Du ove zone temperatura pada ispod 1200C,to je dovoljno da se obezbedi usporeno hlaenje ava ilipredgrevanje dela.

U zavisnosti od odnosa kiseonika i acetilena ugasnoj smei razlikujemo tri vrste plamena: Neutralan plamen (sl. b) dobija se sagorevanjem

gasne smee u kojoj je odnos kiseonik:acetilen=1-1,3. Jezgro je pravilnog oblika, beleboje. Najvie se koristi za varenje elika, bakra,nikla, cinka, olova, bronze.

Oksidirajui plamen (sl. c) se dobija

sagorevanjem gasne smee u kojoj je vei udeokiseonika (odnos kiseonik:acetilen >1,3). Jezgroje kratko ljubiaste boje manjih je dimenzija uodnosu na jezgro neutralnog plamena, ikarakteristino je itanje. Koristi se za varenjenovog srebra i mesinga.

Redukujui plamen (sl. a) nastaje pri vikuacetilena u smei (odnos kiseonik:acetilen


13/13

18

3.4 Tehnologija gasnog zavarivanja

Pre nego {to se pristupi procesu zavarivanja, moraju se pripremiti ivice osnovnog materijala,kao i njegovo postavljanje u odgovaraju}i poloàj. Priprema ivica vr{i se prema debljiniosnovnog materijala. Obrada ivica se moè vr{iti ma{inski (glodalice, rendisaljke), a mogu

se i rezati i gasnim plamenom. Ivice moraju biti dobro o~i{}ene od masti, oksida, a za to sekoriste turpije, seka~i, drot ~etke, brusilice i rastvara~i. Da bi se ostvario dobar spoj, delovise moraju dovesti na propisano rastojanje, koje se u procesu zavarivanja ne sme menjati.

Sl.3.1.4.-1 Priprema {ava za zavarivanje

Pri zavarivanju se desnom rukom vodi gorionik u smeru zavarivanja, dok se levom rukomvodi dodatni materijal (dodaje se u zonu zavarivanja). Smer zavarivanja moè biti:

Sl.3.1.4.-2 Na~in zavarivanja ulevo Sl.3.1.4.-3 Na~in zavarivanja udesno

Ulevo: Osa plamena i ìce, kao dodatnog materijala, leè u istoj ravni, koja jenormalna u odnosu na ravan materijala. Sa podu`nom osom {ava osa dodatnogmaterijala i plamenika zaklapaju pribli no 45 . Plamen je usmeren na vrh ice, pri~emu se ìca istopi pre nego osnovni material pa se ne primenjuje za limove ve}ihdebljina od 5mm. U odnosu na zavarivanje u desno ovaj na~in je daleko sporiji i uz

ve}u potro{nju dodatnog materijala. Te{ko je ostvariti dobar koreni zavar (provar) izavareni spoj ima lo{ija mehani~ka svojstva u odnosu na osnovni material.

Udesno: Osa plamena i ìce leè u istoj ravni normalnoj na ravan materijala, a sapodu`nom osom {ava zaklapa osa ice 45 ,a gorionika 45 -70 (manji ugao zamanju debljinu i obratno). Ovde se pri kretanju gorionika dodatni material dodaje uve} rastopljeni osnovni material. Zavareni spoj je kvalitetniji sa dobrim korenim zavaromi pri ve}im debljinama materijala. Primenjuje se pri varenju limova debljih od 5mm.

pteh zavarivanje i

Documents