PROTOJEREJ ALEKSANDAR ARGUNOV

PROTOJEREJ ALEKSANDAR ARGUNOVNIEG VELIKOG NE BIVA BEZ RTVE

DOSTOJEVSKI - PROROK NAEG VREMENA

Iskreno preivljavam probleme i bol otaastva, vrsto ubeen u neophodnost pravoslavnog puta Rusije kao jedinog izlaza iz orsokaka i pri tome sve se vie uvrujem u misli o izuzetnom znaaju u buenju svesti naeg naroda imenom F. M. Dostojevskog. Njegovo ime je postalo neodvojivi deo pravoslavne Rusije i silom koja donosi potovanje ruskom narodu od strane njenih prijatelja, a kod neprijatelja, koji nemaju razumevanja za rusku duu - panini strah i gluvu mrnju prema svemu to je rusko: narodu, njegovoj istoriji, kulturi. Zato me interesuje da li se moda u RPC razmilja o kanonizaciji Dostojevskog? Ime ovog genija ruske pravoslavne filozofske misli pri njegovom priislenju liku svetih dalo bi jo jednog zastupnika zemlje Ruske.

AIvanov, rez. kapetan I kl.

Odgovor:Nesumnjiva je zasluga Dostojevskog pred Crkvom da je mnoge priveo hrianstvu. Dostojevski primorava da se zamislimo o najglavnijem. Misaon ovek ne moe, a da ne postavlja pitanja o ivotu i smrti. Fjodor Mihajlovi je veliki jer se ne boji da se zagleda u dubine ljudskog postojanja. Seam se da mi je jedna, neverujua u Boga, ena rekla: "A zato misliti na smrt? Kad doe, doe". Meutim, dubina oveka, po tanom zapaanju Lava Tolstoja odreuje se time, koliko je on osetljiv prema tajni smrti. Uistinu "mudrac se razlikuje od glupaka, time to vidi sve do kraja". A Dostojevski se starao da pronikne do kraja u problem zla koje poprima sve traginije znaenje za ljudsku svest. Ovaj problem je izvor raznih vidova ateizma, a takoe ostaje muan i za one koji tek ulaze u Crkvu, sve dok im se ne otkrije blagodat Istine. Mnogi veliki pisci doticali su se ove teme, i to ponekad mnogo jae nego filozofi, pa ak i bogoslovi. Oni se javljaju kao proroci svoje vrste, a kao najvei meu njima (muen ovom problematikom) bio je Dostojevski. Mi moramo biti vrlo paljivi prema tim piscima, jer kada bi oni iveli u nae vreme oni bi sigurno obnovili svoje vienje zla. Treba poznavati dubine zla da se ne bi gradile iluzije na socijalnom i moralnom planu; a treba poznavati i dubine dobra da bi se ovek mogao suprotstaviti ateizmu, i to sada ne ateizmu marksista, ili pretencioznom i samounitavajuem ateizmu egzistencijalista, ve otvorenom satanizmu. Dostojevski svedoi da se ovek duboke due i razvijenog intelekta, no bez Boga, prevraa u besa. On ne moe iveti na "dosadnom nivou uljudnosti (prosenosti)". Dostojevski pokazuje do kakvih bezdana moe doi neobina ljudska priroda.

"Ako Boga nema, sve je dozvoljeno". Najuspeniji je psiholoki u tom smislu lik Raskoljnikova ("Zloin i kazna") Izvrivi ubistvo on osea da je sve svreno sa njegovom duom. Kada ovek prelazi crtu i pada pod vlast besova, njemu preostaje ili samoubistvo (kao kod Stavrogina i Svidrigajlova) ili pokajanje (kod Raskoljnikova).

Dostojevski je vrlo ruski pisac. On voli ruski narod i kao niko pronie u duu naroda. ak do boleivosti. "Bez Hrista ruski ovek je ubre". Njemu je mnogo bilo otkriveno, on je uvideo opasnosti koje prete ruskom narodu, te jegovorioo "bratstvu bez brae"... Ispunjava se i njegovo predvianje u odnosu na "inorodce": "Je li nepravda to su oni ugnjeteni u Rusiji? - pie on jednoj jevrejskoj devojci - Ako im se da na volju, oni e pretvoriti Ruse u robove i ive e ih drati". "Zli Duhovi" - proroko delo koje predskazuje ne samo revoluciju, nego i nove besove koje mi vidimo danas. Lunaarski[1] je ozbiljno predlagao da se postavi spomenik Dostojevskom sa natpisom "Od blagodarnih besova". U ovom smislu zbila su se i predskazanja pisca povodom "ruskog mesijanstva" - osobena iskuenja pala su u udeo, upravo ruskog naroda. I ta god da se desi sa neumrlom verom u silu Pravoslavlja i dalje vai: "Rusija e tek kazati svoju poslednju re svetu".

Dostojevski je tano primetio irinu i talentovanost ruskog oveka. On pie o ruskoj omladini i deci koja govore o Bogu. On pokazuje koliko je celomudrena ruska ena - ako ona to izgubi, ona strada. Kod Dostojevskog nema lakih odnosa izmeu mukarca i ene, kako se to esto moe videti u zapadnoj literaturi. On ne pretvara tajnu ivota u vodvilj "Obeastiti nevinu devojku - to je ravno ruenju hrama Boijeg." - toliko on osea svetotajstvo pola. Koliko samo ima njegovih reenica koje prosto odreuju samu sutinu dogaaja. Svi znaju za njegove rei o "suzama deijim". Videi milione bezprizorne i obeaene dece, okean detinjih suza, mi dobijamo tanu ocenu dananje "nadgradnje". Novo opredmeenje nalaze i njegove poznate rei: "Lepota e spasiti svet". Lepota, tj. pravda i blagodat Hristova bie spasenje za mnoge koji prebivaju u stalnoj izopaenosti, tj. grehu kao normi.

Kako se tek savremenim pokazuje Dostojevski u "Dnevniku pisca" po svim goruim pitanjima naih dana. On se zalae za Srbiju, istupa protiv agarjanske invazije, protiv lane zapadnjake demokratije i ekspanzije katolicizma. Ili uzmite njegovu legendu o Velikom Inkvizatoru u "Brai Karamazovim". Kako je tano ovde ocrtana tajna bezakonja: "Neka nam se samo Hristos ne mea u ivot, svima e biti spokojniji ivot po preanjim navikama".

Najgore od svega je to se ovo odnosi na Crkvu. U samom "Velikom Inkvizatoru" mnogo je od katolicizma i farisejstva, od ugaanja svetu, povlaivanja ljudskim strastima do kompromisa sa laju. Takva e Crkva sve vie postajati, po reima Sv. Teofana Zatvornika, "spoljanje oblije" iz koje e izai, saglasno Sv. Pismu, antihrist.

Jednom reju, bezbrojna su genijalna predskazanja Dostojevskog. On je uvideo strahote ivota, no takoe da je izlaz u Bogu. On ne govori o odbaenosti ljudi. Pri svoj njihovoj ponienosti i oaloenosti postoji za njih izlaz - kroz veru, pokajanje, smirenje i uzajamno pratanje.Najvea vrednost Dostojevskog je u tome to je on pokazao da ako Boga nema, to i oveka nema.No, evo zanimljive pojave, Dostojevskom su skloni ne samo hrianski orjentisani filozofi, poput Solovjeva, Leontjeva ili Rozanova. A zato je Japancima tako blizak Dostojevski? Egzistencijalisti su svi poklonici Dostojevskog bez Boga. Sartr je zapisao: "Zar nije sve dozvoljeno poto Boga nema! Kami i id su ga nazivali svojim uiteljem, zato to im se dopadalo da razmatraju do kakvih dubina moe doi ovek. Junaci Dostojevskog ulaze u opasnu igru, postavljajui pitanje: "Mogu li ja ili ne prestupiti granicu koja deli oveka od besova"? Kami prelazi ovu granicu: ni ivota nema, ni smrti nema, niega nema, ako Boga nema.

S jedne strane, Dostojevski predskazuje ta e biti u poslednja vremena. ivot bez Boga je potpuni raspad. A s druge strane - on tako jarko opisuje i ivopie greh, kao da itaoca uvlai u njega. On kao da ini porok privlanim i oaravajuim. Interesantno da su i nacisti voleli Dostojevskog; zar ga i Nie nije prevodio. Kod Dostojevskog, u njegovim opisima ponekad ima vrlo bolesnog i istananog sladostraa, ili kako bi rekli dekadenti "aromata greha". Ovo je saglasno negde sa poznatim "cveem zla" Bodlerovim i "lepotom zla" kod Niea. Interesantno je da je glava u kojoj se podrobno opisuje, kako Stavrogin sablanjava dvanaestogodinju devojicu bila zabranjena cenzurom, a tek posle revolucije je bila dozvoljena za objavljivanje. U odreenom smislu, ne samo Tolstoj, no i Dostojevski je bio "ogledalo ruske revolucije". Ljubav ruskog oveka ka zagledanju u bezdan o kome je tako nadahnuto govorio Dostojevski, obrnula se kod njega u pad u ba taj bezdan. Najstranija protivrenost kod junaka Dostojevskog je da shvataju ta je "ideal Madone", a ne odriu se "lepote Sodoma". Naveemo jo jedan sablanjiv primer neshvatanja moralnih normi Crkve od strane Dostojevskog. Po miljenju pisca Sonjeka Marmeladova (iz "Zloina i kazne") ini rtveni podvig kada se prostituie da bi spasla decu od gladi. Pred nama se tu javlja pitanje: je li mogue odstupanje od zapovesti Boijih radi dobra drugih? Bivaju li prilike kada je to neophodno uiniti? Za pravoslavnu svest savreno je jasno, da su zapovesti Boije i prilike koje daje Bog - jedna te ista volja Boija. Zato nema okolnosti kada je ispunjavanje zapovesti Boijih nemogue. I Sv. Pismo uverava nas u ovu istinu: "Ne govori, radi Gospoda sam zgreio. To to On nenavidi, ne treba initi". Mnogi istraivai Dostojevskog tano primeuju da se preobraaj oveka u smislu njegovog prilaenja veri daje kod pisca mnogo slabijim nego opis poroka. Pozitivni heroji su kod Dostojevskog mnogo blei.

I konano, jedan vrlo ozbiljan momenat koji se tie tajni nae vere. Poznato je da se pod uticajem Dostojevskog u pravoslavnom bogoslovlju razvila liberalna ideja tzv. "sastradalne ljubavi". Mitropolit Antonije (Hrapovicki) koji je posle revolucije bio predstojatelj Ruske Zagranine Crkve, strasni poklonik Dostojevskog i kao mladi iao je k njemu kao starcu na ispovedanje - u svojim delima dolazi do misli da je nae spasenje uinjeno u Getsimaniji "sastradalnom ljubavlju" Hrista prema rodu ljudskom. Sledstveno tome Golgota se javlja nepotrebnom, tj. moglo se i bez nje. Protiv ove "krstoborake jeresi" otro su nastupili: mitropolit Elefterije ("Dogmat o iskupljenju") arhiepiskop Serafim (Soboljev), episkop Teofan Poltavski i drugi vodei bogoslovi 20. veka. Kod mitropolita Antonija bila je prisutna zamena duhovnog duevnim. Vera se zamenjuje napregnutou oseanja, iako je spasenje od greha i smrti mogue samo silom Boijom javljenom na Krstu i naim prioptavanjem toj sili kroz ivot po zapovestima Boijim, kroz pokajanje i Sv. Tajne Crkve. Je li Dostojevski dao povoda za ovakvo tumaenje? Nesumnjivo, neto raskolniko prisustvovalo je u njegovim delima (ili simpatija prema raskolu) iprenelo se na bogoslovlje mitropolita Antonija i njegove sledbenike, projavljujui se u njihovoj religioznoj zabludelosti.

Velika je uloga pisca. "A ja vam kaem, da e za svaku praznu rije koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda" ta onda rei o reima koja ostaju na papiru. Strana je odgovornost biti piscem.

Mi ni u kom sluaju ne elimo da umanjimo podvig Dostojevskog. Tako itoliko napisati - ravno je podvigu. On je pisao zato to je hteo da donese do ljudi istinu koja se njemu otkrila. I mi ne sumnjamo u njegov blaeni udeo u venosti. Prepodobni Amvrosije Optinski je rekao o Dostojevskom: "Ovaj se kaje". On je umro, itajui Jevanelje, ina samrtnom odru njegovo lice je prosijalo.

Svetost moe biti i netradicionalna; Bogu je vidljivije ko je svet, a ko to nije. Crkva ne stvara nove svetitelje, ve svedoi ono to je javljeno Duhom Svetim.

Svetost - to je kada se posle smrti oveka deavaju uda, te se njemu moemo molitveno obraati. Katoliki metod je - pribrojavati svetima po delima i dostignuima. No, ne moe se zaobii injenica da e dela Dostojevskog ostati na zemlji do kraja veka i da ne prestaju da utiu na duu mnogih.