1

SEMINARSKI

RAD: PROMOCIJA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

AUTOR: MENTOR:

Darko Mandi 09/010 Marina eni

Beograd, 11. April 2011.

2

Sadraj

Uvod ...................................................................................................................... 3

1. Okvir za promociju SDI ............................................................................... 4

1.1. Strategija i organizacija ......................................................................... 4

1.2. Marketinke aktivnosti ........................................................................... 6

1.3. Projektne olakice ................................................................................... 8

1.4. Investicione usluge .................................................................................. 8

Zakljuak ............................................................................................................. 10

Literatura ............................................................................................................. 11

Sadraj tabela i slika

Tabela 1: Doing Business Report; Ease of Doing Business Rank

po odreenim zemljama u 2010. Godini.. 5

Slika 1: Matrica sektorske evaluacije...7

3

Uvod

Strane direktne investicije (SDI) mogu biti izvor potencijalne koristi za odreenu zemlju u

domenu generisanja zaposlenosti, rasta produktivnosti, transfera znanja i tehnologija i

dugoronog rasta i razvoja.

Usled globalizacije i stvaranja globalnog trita na kome preovlauju multinacionalne

kompanije i transnacionalne kompanije svaka od zemalja se suoava sa kompleksnim

izazovom privlaenja stranih investitora. Kompanije su sve osetljivije na promene uslova

poslovanja na odreenim tritima i njihova mobilnost danas je vea nego ikada.

Tema ovog seminarskog rada jeste promocija stranih direktnih investicija, odnosno mere koje

drave, odnosno njihove vlade, koriste da bi privukle investitore.

Tematika promocije i privlaenja SDI je sloena jer postoje odreene mere i politike koje se

mogu iskoristiti za ovu svrhu, ali su neophodne prethodne analize koje e za svaki pojedinani

sluaj, odnosno svaku dravu posebno, pokazati najoptimalniju kombinaciju mera za

privlaenje stranih direktnih investicija.

Instrumenti za privlaenje SDI pokrivaju vie razliitih oblasti, te se ova aktivnost posmatra

kroz vie discpilina, kako od marketinga i brendiranja tako do fiskalnih mera u vidu poreskih i

drugih olakica za investitore.

U nastavku ovog rada, promocija SDI obraena je po razlitim segmentima i iz razliitih

uglova, koji u kombinaciji daju kompletnu sliku ove aktivnosti koja dominira ekonomskim

tokovima dananjice.

4

1. Okvir za promociju SDI

Promocija stranih direktnih investicija, sprovodi se putem regulativnih instrumenata1 iji se

okvir deli na etiri glavne oblasti, a to su:

Strategija i organizacija

Marketinke aktivnosti

Projektne olakice

Investicione usluge

Prema strunjacima iz IFC-a, Kristodulou (1996), Jangu (1994) i Kristelu (1990), kao i

ekonomisti Lojendalu (2001) , svaka od gore navedenih oblasti u okviru promocije SDI daje

konkretne korake koje administracija jedne zemlje treba da sprovede da bi privukla strane

ulagae.

U studiji UNCTAD-a iz 2002. godine, prepoznato je postojanje tri generacije regulativnih

instrumenata. U okviru prve generacije, zemlja otvara svoju ekonomiju i pokazuje spremnost

za prihvatanje SDI. Druga generacija regulativnih instrumenata predvia formiranje

nacionalne agencije za promociju investicija sa mandatom da privue to vei broj kompanija.

Pored nacionalnih, formiraju se i subnacionalne, odnosno regionalne agencije za promociju

investicija, a sve one tee lanstvu u Svetskoj asocijaciji agencija za promociju investicija

(WAIPA). Tree generacija predvia sofisticiraniji pristup privlaenju SDI kroz targetiranje

speficinih kompanija iz industrija i sektora koje odreena zemlja prepozna kao sopstvenu

ansu u daljem razvoju. Ova generacija je naroito sloen proces, ali ukoliko se uspeno

sprovede, industrijski razvoj jedne zemlje se dovodi na znatno vie nivoe. Pored navedene tri

generacije regulativnih instrumenata, poslednjih godina se javlja i evrta generacija koja ima

za cilj da usaglasi podsticaje za ulagae na isto nivo koji vai kako za strane, tako i za domae

investitore.

1.1.Strategija i organizacija

U oblasti strategije i organizacije, na prvom mestu je neophodno odrediti nacionalnu politiku

za privlaenje investicija koju e, sa viim ili niim stepenom samostalnosti, sprovoditi

Nacionalne agencije za promociju investicija.2

1 Policy instrument (PI)

5

Nacionalna politika koja tei da privue strane ulagae, treba da bude bazirana na principima

liberalizacije ekonomskih tokova i trgovine, kao i povlaenje drave kao glavnog faktora na

tritu. Kreiranje ovakve politike zahteva koordinaciju vie razliitih ministarstava u okviru

jedne vlade koji e dogovarati dodatne mere za poboljanje investicione klime u jednoj

zemlji. Kao jedan od primarnih zadataka bilo koje administracije koja eli da privue strani

kapital, namee se redukcija birokratije koja usporava privredu.

Svetska banka, odnosno njen ogranak IFC od 2004. godine kreira godinje izvetaje Doing

Business Report u kom su 183 zemlje rangirane po Ease of Doing Business Index koji

predstavlja indeks lakoe poslovanja. Najbolje rangirane zemlje su one koje imaju najmanje

birokratskih prepreke vezanih za poslovanje kompanija.

Tabela 1: Doing Business Report; Ease of Doing Business Rank po odreenim zemljama u 2010. godini

U Tabeli 1, na osnovu Doing Business

Report-a , prikazano je deset najboljih zemalja

po EoDB indeksu, kao i rangiranje nekoliko

izdvojenih zemalja sa podruja bive

Jugoslavije.

Znaaj reforme propisa koji e umanjiti

suvinu birokratiju je ogroman, ali sa druge

strane postoje i pro-aktivnije strategije

privlaenja investicija, a to su pre svega

podsticaji i olakice.

Podsticaji za SDI su po svojoj prirodi

diskriminatorni, jer stranim ulagaima daju

preferancijalni status. Meutim, veliki broj

zemalja koji zavise od stranih direktnih

investicija, spremni su da uine ustupke

ulagaima.

2 IPA (Investment Promotion Agency)

Drave Ease of Doing Business Rank

Singapur 1

Hong Kong 2

Novi Zeland 3

Ujedinjeno Kraljevstvo 4

Sjedinjene Drave 5

Danska 6

Kanada 7

Norveka 8

Irska 9

Australija 10

Makedonija 38

.....

Crna Gora 66

...

Hrvatska 84

...

Srbija 89

...

BiH 110

Izvor: World Bank, IFC, na osnovu http://www.doingbusiness.org/rankings

6

Podsticaji se mogu posmatrati iz nekoliko razliitih dimenzija.

Na prvom mestu postoje opte i posebne podsticajne mere. Posebni podsticaji, naroito imaju

diskriminatorni karakter. Druga dimenzija podsticaja jeste vreme i tu se prepoznaju stalni i

privremeni podsticaji. Prema teritoriji koju obuhvataju, u okviru tree dimenzije, podsticaji

mogu biti na nacionalnom ili na regionalnom nivou. Odreene zemlje koriste priliku da

favorizovanjem podsticaja na regionalnom nivou, podstaknu razvoj siromanijih i manje

razvijenih krajeva. Meutim, privlaenje investicija u manje razvijene krajeve neretko je

uslovljeno razvojem infrastrukture, koja je osnov za uspotavljanje privredne aktivnosti u

nekom regionu.

Podsticaji, takoe mogu da se odnose na celokupnu privrednu jedne zemlje ili pak samo na

odreene sektore ili industrije. Na taj nain, zemlja moe da se specijalizuje u nekoj industriji

ili sektoru. Na kraju, dimenzija podsticaja na mikroekonomskom nivou, tanije na nivou

preduzea predstavlja podsticaje koji vae za sve strane investitore ili samo za odreene, koji

se smatraju strateki vanim za jednu zemlju.

Uspeh regulativnih instrumenata, u koje spadaju i podsticaji, zavisi od uspenog poklapanja

dravne politike o stranim investicijama i karakteristikama odreene privredne, odnosno

zemlje.

1.2.Marketinke aktivnosti

Marketinke aktivnosti su izuzetno bitne za privlaenje SDI. U trci izmeu velikog broja

zemalja u razvoju, privlaenje investitora postalo je prava umetnost, a to pokazuju i ogromne

sume novca uloene u angaovanje marketinkih strunjaka i ekonomskih diplomata, od

strane vlada.

Stvaranje brenda i imida prepoznato je kao krucijelni zadatak u privlaenju stranih

kompanija. Marketinke aktivnosti koje se najee sprovode u cilju promocije jedne zemlje

su:

- PR kampanje:

Obuhvataju reklamiranje u poslovnim novinama i asopisima, bilbordima, brourama, na

televiziji. Takoe, sa razvojem tehnologije i interneta, sve je vie zastupljeno reklamiranje na

veb sajtovima i internet portalima

- Uestovanje na sajmovima:

irenje mree kontakta jeste odlian nain da se ljudi iz sveta ekonomije i biznisa upoznaju sa

odreenim povoljnostima koje zemlje nude i da se na taj nain, principom word of mouth,

prouje dobar glas za odreenu investicionu lokaciju.

7

- IPA konferencije

Konferencije koje organizuju Nacionalne agencije za promociju investicija (IPA) su prilika da

se razmene informacije, kao i da se potencijalnim investitorima prikae poslovna kultura

jedne zemlje ili regiona. Najuspenije IPA konferencije su one koje obuhvataju posebne

sektore ili industrije i na taj nain se sa veom preciznou povezuju potencijalni investitori i

zemlje ili regioni.

Meutim, pored svih navedenih aktivnosti u okviru promocije jedne zemlje, najbolji rezultati

su postignuti primenom tehnike targetiranja kompanija. Jedan broj najuspenijih Nacionalnih

agencija za promociju investicija razvio je sistem u kojem se direktno ostvaruje kontakt sa

velikim korporacijama. Na taj nain se u direktnim pregovorima prepoznaju zahtevi

potencijalnog investitora i zemlje domaina, a pregovaranjem izmeu dve strane se moe

postii sporazum na obostranu korist.

Sektorskim targetiranjem, iji matricu moete videti iznad u Slici 1, identifikuju se oni sektori

u kojima je zemlja domain najbolje pozicionirana da privue investitore. Matrica ocenjuje

poziciju sektora prema:

- Prilikama za SDI: sektori koji imaju najbolji potencijal za mobilnost. Cilj je da se

identifikuju sektori koji brzo rastu i mobilni su na medjunarodnom tritu.

Slika 1: Matrica sektorske evaluacije

Izvor: Na osnovu UNCTAD, http://r0.unctad.org/p166/reduit2004/module6/Loewendahl.pdf

8

- Konkurentskoj poziciji: snaga lokacije u odnosu na konkurentsku lokaciju za isti sektor.

Veoma je bitno identifikovati sektore u kojoj odreena drava ve ima konkurentsku

prednost, ili one sektore za koje realno ima ansu da ih razvije.

- Stepenu u kojem su ispunjeni ciljevi SDI

1.3.Projektne olakice

Nakon privlaenja investitora, neophodno je da drava pomogne stranom ulagau u

sprovoenju investicije. Nekada se od drave trai da ponudi investitoru nekoliko lokacija, od

kojih e sam investitor odabrati za njega najpoljniju.

Jedan od glavnih problema pre sprovoenja investicije, naroito kod izgradnje fabrika,

predstavlja nereen status zemljita. Drava treba da ponudi ulagau zemljite koje ima reen

status, odnosno ono zemljite na kojem su imovinsko-pravni odnosi jasni. Takoe je

neophodno da dravna administracija definie da li se zemljite na kojem e investitor graditi

izdaje, u praksi je to uglavnom na 99 godina, ili se kompletno prodaje i time postaje

vlasnitvo investitora.

Prema Vintovoj studiji (1993), brzina kojom se izdaju neophodne dozvole za gradnju i

poetak poslovanja kompanije, je izuzetno bitna investitoru. Kompanije ne mogu da dre

zarobljen kapital ekajui administraciju da izda nekoliko dozvola, ve e nai naina da taj

kapital investiraju na drugom mestu.

Projektne olakice predviaju da se Nacionalne agencije za promociju investicija ponaaju

kao fasilitatori i da u svakom momentu prue tehniku i logistiku pomo stranim

investitorima.

1.4. Investicione usluge

Investicione usluge predstavljalju aktivnosti Nacionalnih agencija za promociju investicija

nakon zavretka investicionog ciklusa odreenog stranog ulagaa. U velikim zemalja, ova

aktivnost je uglavnom preputena regionalnim agencijama, ali je koordinirana od strane

nacionalne IPA agencije.

Dobar tretman stranog ulagaa nakon investicije u odreenu zemlju je naroito bitan zbog

podsticanja postojeeg stranog ulagaa da u narednom periodu ponovo investira u tu zemlju.

9

Ovaj vid aktivnosti od strane administracije moe da utie i na opredeljenost odreene

transnacionalne kompanije da u dugom roku ne razmilja o naputanju te zemlje.

Drava moe dodatno da profitira od strane zadovoljnih stranih investitora u vidu inovacija u

tehnologiji i tranferu iste, kao i razvoju i unapreenju lokalne infrastrukture.

Ne treba zaboraviti ni ulaganje u ljudske resurse od strane transnacionalnih kompanija, jer se

one trude da u zajednici u kojoj dugorono posluju, imaju radnu snagu sa neophodnim know-

how, to opet sa druge strane moe da podigne nivo znanja i vetina graana.

10

Zakljuak

Promocija stranih direktnih investicija je izazovan posao za svaku zemlju. U globalnom svetu

u kojem ivimo, u svakodnevnoj trci izmedju zemalja i njihovih privreda, pobeuju samo oni

koji su uloili maksimalan napor da neto postignu i svakom detalju posvetili dovoljno

panje.

Razvijene zemlje, zemlje u razvoju, u tranziciji, nerazvijene zemlje, kada se radi o privlaenju

SDI, to vie nije bitno, jer uglavnom sve zemlje vapa za investicijama i stranim kapitalom.

Strane direktne investicije su postale generator razvoja velikog broja zemalja, zato im se

posveuje velika panja dok traje utakmica u kojoj se svako trudi da privue to vei broj

ulagaa. Uspena promocija jedne zemlje zahteva duboke analize i korenite promene.

Stvaranje povoljne investicione klime, ponekad zahteva i promenu mentaliteta drutva ili

poslovne kulture i etike. Odluka o vidovima i koliinama podsticaja za strane investitore je

dodatni napor za svaku administraciju. Liberalizacija ekonomskih tokova je u nekim zemalja

bila nezamisliva samo pre dve decenije, a danas se zemlje masovno otvaraju za strani kapital.

Da zakljuimo, promocija SDI u okviru jedne zemlje je izuzetno naporan posao koji

uglavnom obavljaju Nacionalne agencije za promociju investicija (IPA), a taj posao obuhvata

multidisciplinarnu koordinaciju u celokupnom drutvu, koja je neophodna radi stvaranja

povoljne investicione klime, te privlaenja stranih investitora.

11

Literatura

Popovi-Avri, S. i Vidas-Bubanja, M. (2009) Meunarodna ekonomija. prvo izdanje.

Beograd, Zavod za udbenike i Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju.

Loewendahl, H. (2001) A framework for FDI promotion [internet]. Transnational

Corporations, vol. 10, no. 1. Tekst dostupan na:

http://r0.unctad.org/p166/reduit2004/module6/Loewendahl.pdf [27. mart 2011. godine].

Bartels, F. L. (2009) FDI Policy Instruments: Advantages and Disadvantages [internet].

United Nations Industrial Development Organization. Tekst dostupan na:

http://www.unido.org/fileadmin/user_media/Publications/RSF_DPR/WP012009_Ebook.pdf

[28. mart 2011. godine].

Stehrer, R. i Woerz, J. (2005) Attract FDI! - A Universal Golden Rule? Empirical Evidence

for Europe and Asia [internet]. The Vienna Institute for International Economic Studies,

Version 1.2. Tekst dostupan na:

http://www.dime-eu.org/files/active/0/attractFDI_paperOct.pdf [28. mart 2011. godine].

Rajan, R. S. (2004) Measures to Attract FDI [internet]. Economic and Political Weekly. Tekst

dostupan na:

http://www.spp.nus.edu.sg/ips/docs/pub/pa_kishen_Measures%20to%20Attract%20FDI.pdf

[28. mart 2011. godine].

http://www2.waipa.org [28. mart 2011. godine].