VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACESPECIJALISTIKE STRUKOVNE STUDIJE

Predmet: Beine mreeProjekat: Beina mrea u zgradi optine

Mentor Studentdr Ranko Popovi Milan Panti 19/13 S-A

Blace , 2015.SADRAJ1.Wi-Fi mrea21.2 Nain rada Wi-Fi mree21.3. Hardver beine tehnologije21.4. Pristupne take31.5. Povezivanje klijenata41.6.. Deljenje Internet konekcije41.7. Beini mreni adapteri51.8. PC kartica62. Planiranje beine mree72.1. Bezbednost82.2. Napredne osobine82.3. Brzina i kompatibilnost83. Projektovanje Wi-Fi mree114. Simualacija mree u OPNET IT Guru Academic Edition12Zakljuak:15LITERATURA16

1 |

UVODBeino umreavanje je verovatno najjednostavniji nain umreavanja, nudi srednju brzinu, ne zahteva dodatne kablove, ali je i relativno skuplji od ostalih naina umreavanja, iako cena WiFi ureaja konstantno pada.Beino umreavanje je najjednjostavnije uz WiFi tehnologiju, gde nam je samo potrebna WiFi kartica (interna (PCI i PCMCIA) ili eksterna (USB)) u dva ili vie raunara da bi se isti umreili. Obino u kartice doe integrisana antena koja je dovoljna za manje mree, ali mogue je koristiti i bolje, vanjske antene koje pojaavaju signal. Za prikljuivanje na neku mreu potreban je tzv. Hotspot, odnosno vorite na koji se spajaju svi ostali korisnici. Ako je mrea osigurana ona e traiti WEP ili noviji WPA (2) klju, a ako je slobodna onda nema nikakvih ogranienja za spajanje.Svako moe biti hotspot, jedino umesto obine kartice je potrebno kupiti Wireless Acces Point koji nudi pokrivenost od oko 30 metara, dok je uz razne pojaavae mogue bitno proiriti pokrivenost. Najskuplja varijanta, ali ona najbolja, je uzeti Wireless Access Point Router koji sadri prikljuak za DSLmodem, Router, EthernetHub, Firewall i Access Point. Uz sve to mogue na samo taj ureaj prikljuiti jednu Ethernet mreu na koju e biti prikljueni korisnici sa WiFi karticama, te svi zajedno imati pristup internetu putem DSL modema.Problem kod beinih WiFi mrea je to mogu biti nesigurne, pogotovu starije mree sa WEP proverom koja je nesigurnija od WPA i WPA 2 enkripcije podataka. Osim toga WiFi ureaji troe malo vie struje od standardnih ureaja za raunarske mree.

Slika 1.Primer jednostavne WiFi LAN mree koja moe ukljuivati obini raunar, laptop, printer, WiFi router, i u isto vreme biti prikljuen na internet putem nekog modema1.Wi-Fi mreaWi-Fi, Wireless-Fidelity (IEEE 802.11) je beina mrea gdje se podaci izmeu dva ili vie raunara prenose pomou radio frekvencija (RF) i odgovarajuih antena. Najee se koristi u LAN mreama (WLAN), ali se u poslednje vreme sve vie nudi i beini pristup WAN mrei - internetu. Wi-Fi je brand Wi-Fi Alianse koja propisuje standarde i izdaje certifikate za sve Wi-Fi ureaje. Wi-Fi je 1991 godine izumila NCR Korporacija/AT&T u Nieuwegeinu, Holandija. Prva mrea se zvala WaveLAN i radila je na brzinama od 1 do 2 Mbit/s. Ocem WiFi-a se smatra Vic Hayes iji je tim osmislio standarde za Wi-Fi kao to su IEEE 802.11b, 802.11a i 802.11g.1.2 Nain rada Wi-Fi mreeWi-Fi mree rade uz pomo veoma jednostavne radio tehnologije, jedina razlika je to to se radio signali pretvaraju u nule i jedinice. Slanje podataka preko radija nije novina jer se i Morzeov kod binarno prenosio bez ica, no RF tehnologija je mnogo unapreena od vremena Morzeovog koda, tako da je opseg informacija koje je mogue poslati pomou radio frekvencija neuporediv. Upravo je WiFi prvi iskoristio dobru propusnost i jednostavnost radio signala. WiFi radiji alju signale na frekvencijama 2.4 GHz (802.11b i 802.11g standardi) i 5 GHz (802.11a), gde se koriste mnogo naprednije tehnike kodiranja kao to su OFDM (orthogonal frequency-division multiplexing) i CCK (Complementary Code Keying) pomou kojih se ostvaruju mnogo vee brzine prenosa podataka samo uz pomo radio valova. Razlog to se ove frekvencije koriste jest to su ostale neiskoritene od strane raznih armija ali i ostalih korisnika koje koriste zasebne frekvencije za komuniciranje.Sva radio tehnologija se nalazi u WIFi karticama koje ugraujemo u raunar (neki noviji laptopi kartice imaju ve ugraene), i to je praktino sve to treba za beino umreavanje. Zbog toga se beino umreavanje smatra jednim od najjednostavnijih trenutno u ponudi, a dodatni razlog je to uklanja potrebu za kablovima i ostalim mrenim ureajima. Jedino to korisniku preostaje je da se prikopa na tzv. hotspot, odnosno vorite gde se spajaju ostali korisnici. Obino se radi o manjoj kutiji u kojoj se nalazi WiFi radio koji komunicira sa ostalim korisnicima, i najee je to vorite povezano na Internet. Takva vorita se ve mogu videti u razvijenim gradovima na nekim prometnim mestima kao to su parkovi ili aerodromi, tako da je mogue imati beini pristup internetu uz laptop. Ponekad se dogodi meanje signala na 2.4 GHz frekvencijama, najee sa beinim telefonima i Bluetooth ureajima koji koriste istu frekvenciju.1.3.Hardver beine tehnologijeNa najosnovnijem nivou potrebna su Vam samo dva hardverska ureaja za bilo koju beinu mreu: centralna pristupna taka i mreni adapter. Pristupne take su, najee, nezavisni ureaji koji se ponaaju kao habovi u oienim mreama. Za razliku od njih, mreni adapteri (kartice) se, obino, nalaze unutar raunara, koristei bilo koje standardne metode prikljuivanja koje moete oekivati (PC kartica i PCI kartica) i druge koje niste ni oekivali, kao to su Compact Flash, ili Secure Digital Card. Kod raunara koji imaju manje internih prikljuaka moete prikljuiti i eksterni adapter, koji koristi USB, ili Ethernet. Iako i pristupne take i mreni adapteri imaju ugraene antene, snanije spoljne antene mogu poveati domet beine mree. U tabeli 3.1 dat je kratak pregled potrebnog osnovnog hardvera za beinu mreu, a o svakom od njih emo detaljnije govoriti u ovom poglavlju.1.4. Pristupne takePristupna taka je mozak beine mree. Ona moe izvoditi mnogobrojne razliite zadatke, od kojih su neki opcione, u zavisnosti od Vaih potreba. Naalost, verovatno ete naii na brojne razliite nazive za pristupnu taku, kao to su beini mreni prolaz, gateway, beini ruter, ili bazna stanica. Osim toga, u tehnikoj literaturi se ovaj ureaj esto oznaava skraenicom AP.

Slika 2. Pristupna taka D-LinkOn je poseban ureaj (ROUTER) koji odreuje sledeu mrenu adresu na koju se alje paket podataka, za razliku od gatewaya ne moe se povezivati na razliite protokole. Laiki reeno router je raskrsnica izmeu dve mree za razmjenjivanje podataka, odnosno omoguava informacijama da putuju izmeu raznih mrea. Zadatak routera je da povee vie ureaja kojima e dodeliti sopstvene Internet (IP) adrese. Praktian primer je povezivanje LAN mree na Internet pomou nekog ISP-a (davatelja usluga interneta). Router u osnovi odreuje kome se alje neki podatak, a to naravno zavisi od zahteva gde da se poalje.U poetku routere je oponaao jedan mini-raunar dok su danas mahom nezavisni i odvojeni ureaji iako se svi moderni PC raunari mogu podesiti da rade kao ruteri, to je ipak efikasnije upotrebom hardverskog routera.Svaki raunar koji je spojen na Internet automatski ima dodijeljenu IP adresu od strane ISP-a. Praktino na svakom Microsoft Windows sistemu je mogue videti kojim adresama i kojim putem dolazite do odreene adrese i preko kojih routera.1.5.Povezivanje klijenataNajvanije je da taka pristupa sadri beini primopredajnik koji alje i prima podatke od raunara sa beinom opremom, ili ostalih ureaja (nekoliko novijih modela pristupne take imaju dva, ili vie radio ureaja). Konekcija izmeu take pristupa i raunara sa beinim mrenim adapterom se naziva povezivanje klijenata. Take pristupa ne moraju biti nezavisni delovi hardvera, iako, obino, jesu. I Macintosh i Windows imaju ugraene opcije koje mogu pretvoriti obian Macintosh, ili PC sa beinom mrenom karticom u softversku taku pristupa, bez spreavanja raunara da obavlja svoje normalne aktivnosti kao server, ili radna stanica. Ovakvo reenje ne zahteva kupovinu posebne mrene take, ali raunar sve vrijeme mora biti ukljuen, a postoji i povean rizik od nasilnog prekida rada raunara, to privremeno onemoguava rad mree.

Slika 3. Primer povezivanja klijenata1.6..Deljenje Internet konekcijePoto je deljenje Internet konekcije izmeu vie raunara primarni nain korienja veine malih beinih mrea, moete oekivati da kod mnogih taaka pristupa postoje Ethernet prikljuak, interni modem, ili serijski port za eksterni modem da bi se ostvarila veza beine mree na brzu, ili dial-up Internet konekciju. Kablovski modem, ili DSL Internet se prikljuuje u Ethernet port; za dial-up Internet konekciju telefonski kabl se prikljuuje u modem. U svakom sluaju, kada se poveete na Internet, taka pristupa se ponaa kao mreni prolaz, povezujui lokalnu mreu (LAN) sa WAN-om, kao to je Internet. Dok se ponaa kao mreni prolaz, taka pristupa esto nudi brojne mrene servise, kao to su automatsko dodeljivanje Internet adresa preko Dl HCP-a (Dvnamic I Host Configuration Protocol), kreiranje privatnih nedostupnih adresa za lokalne raunare korienjem NAT-a (Network Address Translation), filtriranje saobraaja kao zatitni zid (firewall) i kontrolisanje koji klijenti mogu koristiti te usluge.

Slika 4. Prikaz deljenja internet konekcije1.7. Beini mreni adapteriVrsta hardvera koja je neophodna za bilo koju beinu mreu je beini mreni adapter. Kao i kod taaka pristupa, moete naii na razliite nazive ureaja - na primer, Apple mrene beine adaptere AirPort kartice, ili AirPort Extreme kartice. Ostali proizvoai imaju manje, ili vie opisna imena, kao to je DellovTrueMobile adapter, koji ima razliite osobine Wi-Fi-a. Poto se ovi adapteri instaliraju u raunarima koji su klijenti take pristupa, esto vidite izraz klijent dodat imenu softvera koji kontrolie taj adapter. Klijent je samo jedna polovina para, a server druga. Server upravlja zahtevima svih raunarima ili korisnika, dok klijent komunicira sa jednim serverom za svaki pojedinani posao. U beinom umreavanju taka pristupa je, u stvari, server, mada se retko naziva tim imenom.Beini mreni adapteri su razliitog oblika i veliine; njihova razliitost moe biti zastraujua.

Slika 5. Beini mreni adapter

Interni beini mreni adapteri: Obino je interni mreni adapter najbolja opcija ako ga je mogue ugraditi u raunar klijenta. On je jeftiniji i ne zauzima prostor kao spoljni adapter. Jedina loa strana internih beinih adaptera je to mogu biti problematini za instalaciju, a ako nisu dizajnirani ispravno, kuite raunara moe blokirati mreni signal, smanjujui mu domet.1.8. PC karticaPoznati slotovi za PC kartice se nalaze uglavnom na laptop raunarima. Poto su laptop raunari idealni za korienje u beinim mreama, mnogi tipovi beinih mrenih adaptera su ve ugraeni, ponekad samo kao PC kartice. Mnoge Wi-Fi PC kartice imaju ugraene antene (obino minijaturne dipolne antene); mada su prilino male, obino su isturene iz tela laptopa. Teko je ponekad izvriti izbor od Wi-Fi PC kartica razliitih proizvoaa, zato to su uglavnom vrlo sline, velikim delom zahvaljujui tome to moraju biti Wi-Fi certifikovane. Moda postoji blaga razlika u performansama, u zavisnosti od ipa koji se koristi, ali s obzirom da ne moete saznati koji skup ipova kartica konkretno koristi, ta injenica i nije od velike koristi. Glavna odluka se mora bazirati na snazi primopredajnika. Mnogi radio ureaji su rangirani na 30 milivata, ali moete kupiti i karticu na 100, ili, ak, 200 mW (kao to je EnGenius kartica koju prodaje NetGate na adresi www.netgate.com). Sto veu snagu imate, to je signal jai i vei je domet.

Slika 6. PC kartica

2.Planiranje beine mreeKreiranje beine mree je prilino lak posao, sa nezaobilaznim naporom za raspakivanje beinog mrenog prolaza i njegovog ukljuivanja. Meutim, moe biti i komplikovanije kako moete biti sigurni da e odreeni beini mreni prolaz zadovoljiti Vae potrebe? Veoma je primamljiva opcija da, kada postavljate mreu, preskoite fazu planiranja i, jednostavno, kupite opremu za koju mislite da Vam je potrebna i da je spojite. Oduprite se tom iskuenju! Prvi zadatak koji treba da obavite kada razmatrate kreiranje nove mree, ili znaajnu izmenu postojee je da nacrtate dijagram mree. To je slika onoga to od mree oekujete i kako da povezete sve delove u jednu celinu. Mali napor da biste napravili dijagram pomae u pojanjavanju i razjanjavanju pitanja koju opremu treba da nabavite, uklanja greke koje biste verovatno napravili, osigurava da ne zaboravite neki neophodan deo i olakava itav proces. Nemojte misliti da su dijagrami mree potrebni samo za poetnike. Imamo prijatelje kojima je instaliranje mrea profesija od koje ive; i njima je crtanje dijagrama mree prvi zadatak. Jo jedna napomena pre nego to zaronimo u dubine kreiranja dijagrama mree: ako imate program za crtanje na svom raunam, najbolje je da ga koristite; ne samo to e dijagrami izgledati bolje, nego ete imati dijagram kao datoteku na svom disku, tako da ga moete nositi svuda sa sobom. Ako dijagram crtate rukom na papiru, nainite napor da ga arhivirate tako da ga uvek moete pronai. Kada imate dijagram stalno na dohvat ruke, smanjuje se Va posao ako elite da vrite izmene mree i, to je jo vanije, pomae u otkrivanju i otklanjanju greaka ako neto krene loe.

Slika 7. Plan beine mree u manjoj knjiari2.1.BezbednostPored ostalog, take pristupa upravljaju bezbednou. One mogu ograniiti pristup na osnovu identifikatora koji je ugraen u beini klijent, ili proslediti informacije drugom hardveru i softveru na mrei da bi bila izvrena provera autentinosti korisnika u veim mreama. One takoe omoguavaju enkripciju podataka izmeu klijenta i take pristupa. U prolosti je ovakva enkripcija podataka bila mogua sa WEP-om (Wired Equivalent Privacv), sistemom koji se lako mogao razbiti u veoma optereenim mreama sa gustim saobraajem.Novi nain ifrovanja podataka je pomou WPA-a (Wi-Fi Protected Access - M-Fi zatien pristup), za koji se veruje da je mnogo bezbedniji.2.2. Napredne osobineNeke take pristupa imaju i dodatne osobine, kao to su rutiranje (koje se koristi u mrenim instalacijama radi podele mree na manje delove), kloniranje Ethernet adresa (raci podeavanja jedinstvenog mrenog identifikatora pristupne take) i specijalna podrka za virtuelne privatne mree (VPN) i druge sisteme. Da li su Vam potrebne ove funkcije, ili ne zavisi od konkretne situacije. Taka pristupa nije obavezno potrebna za jednostavne beine mree koje privremeno povezuju nekoliko raunara. Mree koje su kreirane pomou dve beine mrene kartice i koje direktno komuniciraju nazivaju se ad hoc mree, zato to ne zahtevaju da fiksirana taka pristupa izvri koordinaciju.2.3. Brzina i kompatibilnostStari rezervni standard je 802.1 lb, originalna verzija Wi-Fi-a. Mrena oprema koja radi samo po tom standardu je postala jeftinija od uvoenja 802.1 lg. Ako koristite samo stariju opremu, koja ve ima ugraenu 802.11b podrku, ako nemate potrebe da prenosite velike koliine podataka kroz mreu, ili ako imate konekcije koje su ograniene na manje od 3 Mbps.802.11n je zapravo novi potvreni beini standard. Moe prenositi do 300 Mbp/s ali, kao i kod preanjih beinih standarda, deklarisana brzina je puno manja od one ostvarive. Trenutna testiranja pokazuju da su stvarne propusnosti 802.11n oko 180-200 Mbp/s, zavisno o koritenoj klijentskoj i pristupnoj opremi (u ovom sluaju MikroTik). Primenom novog 802.11n standarda uz vee brzine prenosa uveden je i novi standard kriptovanja komunikacije WPA2. 802.11n nudi puno veu stabilnost, postojanost, pokrivenost signala, poboljanja u MAC i radio delu. Kao novost tu je MIMO (engl. Multiple-Input-Multiple-Output).MIMO se smatra srcem tehnologije, a radi se o odailjanju signala kroz vie antena, te mogunosti primanja istoga na vie antena ime se dobiva na pojaavanju SNR-a (engl. Signal-to-Noise-Ratio), tj. jaini signala.Komunikacija beine mree 802.11 b/g se odvija dvosmerno na radio frekvencijama od 2.4 GHz. Maksimalna teoretska brzina 802.11g standarda je 54 Mbit/s, a dok 802.11b radi na istoj frekvenciji (2.4 GHz), ali uz manju brzinu od 11 Mbit/s. Sada se pojavljuju i 802.11g ureaji sa teoretskim brzinama od 108 Mbit/s, s tim da se 108 Mbit/s ipak odnosi na koritenje istih ureaja. Ova dva ureaja su sklopovski potpuno kompatibilni i mogu raditi kombinovano. Meutim, oba ova standarda su ogranieni s opsegom frekvencije 2.4 GHz. Da bi se izbeglo preklapanje u urbanim sredinama u SAD postoje tri kanala koji su razdvojeni sa 20 MHz, kanali: 1. , 6. i 11. , dok Evropa koristi etiri kanala, koji su razdvojeni sa 20 MHz, kanali: 1. , 5. , 9. i 13. S ovakvim podelama donekle su reene smetnje.

3. Projektovanje Wi-Fi mreeUzimamo za primer jednu dvospratnicu sa 30 kancelarija. U svakoj kancelariji je po jedan raunar koji je spojen na Wi-Fi mreu .Na slici se vidi tlocrt prvog i drugog sprata zgrade (OPTINE) i raspored mrenih mediuma kao i raspored mrene opreme i PC- konfiguracija po sobama. Zatim emo pristupiti analizi postojee Wi-Fi mree.WI-Fi mreu smo raspodelili na sledei nain; na prvom spratu imamo dva modema koji rade i kao routeri i koji su povezani sa internetom. Svaki od Routera je smeten na neku od polica u nekoj od kancelarija, a kabal je proveden kroz buire u zidu, tako da nam nisu potrebni Rack ormari.

Slika 8. Tlocrt prvog sprata optine (prvi segment Wi-Fi mree)

Slika 9. Tlocrt drugog sprata optine (drugi segment Wi-Fi mree)

4. Simulacija mree u OPNET IT Guru Academic Edition

Slika 10. Povezivanje dva sprata optine

Slika 11.Raspored mrene opreme u Wi-Fi mrei to jeste u Optini

Slika 12.Poetak analize Wi-Fi mree

Slika 13.Rezultati jedne od analize Wi-Fi mree

Slika 43.Rezultati jedne od analize Wi-Fi mree

Slika 15. Rezultati jedne od analize Wi-Fi mree

Zakljuak:

Wi-Fi mrea predstavlja pogodan tip mree koja zadovoljava sve potrebe Optine. Wi-Fi konekcija se obino uspostavlja tamo gde su mesta onemoguena za spajanje kablom, poseno ako se radi u uem prostoru gde kablovi predstavljaju jednu od smetnji u radu. Takoe, ovaj vid konekcije se postavlja ukoliko se radi o vie objekata izmeu kojih nije mogue uspostaviti vezu kablom (npr. nije naa zgrada i nemamo pravo buiti zidove). Brzina interneta je dovoljna jer se preteno radi o slanju mail-ova, fax-iranja itd.. Dovoljna je za deljenje mrenih resursa, mrenih tampaa, deljenje fajlova (datoteka) i internet saobraaja.Wi-Fi mrea je pogodna za korienje u Optini, mada se uglavnom koristi kombinovani tip umreavanja, u zavisnosti od objekta, prostora i zahteva korisnika.

LITERATURA

[1] Adam Engst Kompjuter biblioteka [2] Glenn Fleishman Bezino umreavanje 2009. Godina[3] D - Link Upustvo za bezini ruter [4] www. gateway.com Internet magazin za umreavanje [5] www.cisco. com Proizvoa mrene opreme

1|

16 |