1

“Integra”

Nacionalne konsultacije sa mladim aktivistima iz organizacije za ljudska

prava

Hotel Victory

30.09.2009

Priština/Prishtinë

Program

Nacionalne konsultacije sa mladim aktivistima iz organizacije za ljudska prava o

osnivanju Regionalne komisije za utvrĎivanje činjenica o ratnim zločinima i

drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM)

Potrebe i očekivanja ţrtava, društva i tranziciona

pravda

(30.09.2009. Hotel „Victory“, Priština/Prishtinë)

10:00 – 10:15 Otvaranje skupa

Moderator: Kushtrim Koliqi, Integra, član Koalicije za osnivanje REKOM

10:15 – 11:00 Potrebe i očekivanja žrtava

Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo, Kosovo

Diskusija

11:00 – 11:15 Zašto REKOM

Nora Ahmetaj, član Koalicije za REKOM

11:15 – 12:00 Iskustvo drugih u utvrđivanju činjenica o prošlosti

2

Dževat Bektašević, član Koalicije za REKOM, BiH

Prikazivanje filma Suočavanje sa istinom: Komisije za istinu - Maroko

12:00 – 12:15 Pauza

12:15 – 15:00 Predstavljanje inicijative za osnivanje REKOM

Cilj i tok konsultacija

Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo, Kosovo

Diskusija učesnika o mandatu REKOM-a

Kushtim Koliqi, Integra Pauza

15.00 Ručak

Kushtrim Koliqi: Dobro nam došli. Kao prvo ţelim da vam se zahvalim što ste našli vremena

da doĎete i da govorite o ovoj ideji. Ovo je nastavak niza konsultacija tj. procesa koji se odvija u

čitavom regionu, u vezi sa idejom o osnivanju regionalne komisije. To jedna ambicioznija ideja i

zato nam je potreban što veći broj ovakvih konsultacija i što više diskusije upravo u vezi sa

ovom komisijom. TakoĎe, ţelim da se zahvalim gospodinu Dţevadu Bektaševiću koji je došao iz

Bosne i Hercegovine. Dţevad je došao samo zbog ovih konsultacija, sa ciljem da razmenimo

ideje i razmišljenja. Molim vas da se, pre nego što počnemo, predstavite. Dakle, da se onaj koji

uzme reč prvo predstavi imenom i prezimenom i odakle dolazi. TakoĎe vas molim da se

potpišete na listu koju će vam dati Korab, kako bi se utvrdilo vaše učešće na današnjem skupu.

Moţda bismo mogli špredstavljanje da započnem sa Dţevadom i onda da nastavimo redom sve

do naše Nore [Ahmetaj].

Dževad Bektašević: Ja ću sve toplo da vas pozdravim i zaţelim uspjeh u radu, kako današnjim

tako i budućim konsultacijama. Kao što me je i predstavio moderator, ja sam Dţevad Bektašević.

Član sam Koalicije za REKOM. Dolazim iz Bosne i Hercegovine i predsednik sam Udruţenja

porodica ţrtava rata Vlasenica 1992-1995.

Arlind Gllogjani: Ja sam Arlind Gllogjani, iz NVO Syri i visionit, Peć.

Venera Gashi: Ja sam Venera Gashi iz NVO Syri i vizionit, Peć.

Liridon Lajqi: Liridon Lajqi, iz organizacije Inicijativa za mir i jedinstvo.

Gentijana Kryeziu: Zovem se Gentiana Krzeyiu, NVO Zana, Klina.

Kushtrim Gashi: Ja sam Kushtrim Gashi, NVO Zana, Klina.

Artan Krasniqi: Artan Krasniqi, NVO Zana, Klina.

3

Veton Kryeziu: Veton Kryeziu, NVO Zana Klina.

Asdren Ramaj: Asdren Ramaj, NVO Syri i visionit, Peć.

Ajete Hamdiju: Ajete Hamdiju, organizacija Smart.

Avni Melenica: Avni Melenica, udruţenje porodica nestalih 22 maj Vučitrn, član Koalicije za

REKOM.

Nazim Bahtiri: Nazim Bahtiri, NVO Youth step Vučitrn i član Koalicije REKOM.

Avdyl Bekteshi: Avdyl Bekteshi, NVO Youth step Vučitrn.

Ylber Maxhuni: Pozdravljam sve prisutne, ja sam Ylber Maxhuni, iz NVO Youth step, član

Koalicije za REKOM.

Mentor Hasani: Ja sam Mentor Hasani, iz organizacije Youth step Vučitrn.

Edita Tahiri: Edita Tahiri, iz organizacije Youth step Vučitrn.

Vjosa Rexhepi: Vjosa Rexhepi, Inicijativa mladih za ljudska prava, aktivista.

Laura Krasniqi: Laura Krasniqi, Inicijativa mladih za ljudska prava.

Elbert Krasniqi: Elbert Krasniqi, Savet mladih Pećanaca.

Leutrim Gashi: Leutrim Gashi, organizacija Inicijativa za mir i jedinstvo, Peć.

Kimete Ukaj: Kimete Ukaj iz Peći, član organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava,

Priština.

Furtuna Sheremeti: Furtuna Sheremeti, aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, Priština.

Fatos Budeci: Fatos Budeci, Inicijativa mladih za ljudska prava, Priština.

Venera Ramaj: Venera Ramaj, Integra, Priština.

Feride Murseli: Feride Murseli, Inicijativa mladih za ljudska prava, Priština.

Lorik Rrustemaj: Lorik Rrustemaj, Inicijativa mladih za ljudska prava, Priština.

Driton Hoxha: Driton Hoxha, Inicijativa mladih za ljudska prava, Priština.

Jehona Hysenaj: Jehona Hysenaj, organizacija Inicijativa za mir i jedinstvo.

Miranda Gagica: Miranda Gagica, NVO IMPO Uroševac.

4

Rina Demiri: Rina Demiri, NVO IMPO Uroševac.

Mehmet Ajeti: Mehmet Ajeti, NVO Inicijativa za progres, Uroševac.

Fitore Ilazi: Fitore Ilazi, NVO IMPO, Uroševac.

Faton Sopa: Faton Sopa, NVO IMPO, Uroševac.

Bekim Blakaj: Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo, jedan od inicijatora ideje o

osnivanju Koalicije za REKOM.

Nora Ahmetaj: Ja sam Nora Ahmetaj, član Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo,

Priština.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem se. Malo tehničkih informacija: popunite listu jer je jako vaţna

za nas. Onima kojima bude potreban prevod kada bude govorio Dţevad Bektašević, neka

pritisnu taster 1, tu vam je prevod na albanskom, 2 je prevod na srpskom jeziku. Engleski

nemamo. Još, jednom vam se zahvaljujem, što ste našli vremena da doĎete. Hteo bih da vas

informišem da se konsultacije odvijaju po čitavoj teritoriji Kosova i učesnici konsultacija su

pripadnici različitih grupa unutar civilnog društva. Dakle, sa svima se konsultujemo i potrebna su

nam njihova mišljenja, stavovi, odluke da li će da se priključe inicijativi ili ne, jer upravo je to i

cilj ovih konsultacija. Kao što ste videli u vašim folderima, u njima se nalazi dnevni red i jedan

veoma vaţan dokument. To je izjava o pristupanju. Izjava o pristupanju podrazumeva da na kraju

ovog našeg sastanka koji će trajati 3-4 sata, ukoliko se odlučite, moţete da potpišete i zvanično

postanete deo ove koalicije, koja je jako velika i moţda najveća koalicije koja je se ikada desila u

našem regionu. U isto vreme, dodatni materijal o ratnim zločinima i svemu ono šta se desilo u

bivšoj Jugoslaviji, je na stolu tamo u uglu, knjiga, CD, ima i druga dokumenta. Sve to moţe da

vam pomogne u vašem daljem profesionalnom radu. Te materijale pripemili su pravi

profesionalci, sa puno odgovornosti i ono šta je u njima napisano je veoma vaţno da se pročita.

Dakle, ideja je da vam mi, panelisti, predstavimo ideju i da vi zajedno sa nama o tome govorite.

Kao što moţete videti, ove konsultacije se snimaju, audio i video. Sve ono štabude rečeno, biće

transkribovano i svako vaše mišljenje će se ozbiljno tretirati. Mi nismo došli ovdje da vas

ubeĎujemo. Mi smo tu da vam predstavimo ideju, za koju mislimo da je jako dobra, za nas i za

čitav region, jer svi znamo da je vrlo dobro obelodaniti zločine koji su dogodili na prostoru bivše

Jugoslavije. Ja ću biti moderator. Ja sam Kushtrim Koliqi. Dolazim iz Integre, organizacije koja

je organizator ovih današnjih konsultacija i veoma aktivan član Koalicije za REKOM. Sada bih

pozvao Bekima Blakaja iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo da nam nešto kaţe o potrebama i

očekivanjima ţrtava. Kao što znate, ţrtve su u celom regionu najosetljivije i u fokusu su čitave

ove inicijative. Ideja je da se prvo predstave potrebe ţrtava, a da zatim idemo korak po korak

dalje. Pozivam kolegu Bekima da nam nešto malo više kaţe u vezi sa ovim pitanjem.

Bekim Blakaj: Hvala najlepše, Kushtrime. Ţelim još jednom da vas pozdravim i zahvalim na

prisustvu. U stvari, ja sam na početku trebao da iznesem samo neke teze, a nakon toga da

diskutujemo u vezi sa ovim pitanjem. Vi ste svi mladi. Većina vas ste u vreme kada se desio

oruţani sukob bili još deca. Ali to ne znači da vas ne interesuje šta se tada desilo. Ovde, iako nije

5

napisano, piše potrebe i očekivanja ţrtava. U stvari, to su potrebe i očekivanja našeg celokupnog

društva, ali i vaša očekivanja i potrebe. Ja treba da otvorim debatu, gde bismo trebali dobiti što

više vaših ideja. Ali pre nego što otvorim debatu, zamolio bi vas da zaista budete otvoreni i da

izrazite sve vaše ideje. Ovde sa nama su i predstavnici udruţenja porodica nestalih i ubijenih. Ja

ću da spomenem samo nekoliko cifara, iako to nisu cifre, to su ljudi sa imenom i prezimenom.

Mi smo do sada evidentirali 13.000 ţrtava na Kosovu, oni koji su izgubili ţivot ili su nestali za

vreme 1998. i 1999. godine. Mi smo nastavili sa popisom i nakon 2000 godine, jer je bilo ţrtva iz

etničkih zajednica na Kosovu. Znači ... Zasigurno ima preko 13.000 ţrtava. Jedan dio njih, negde

oko 1900 se još uvek vode kao nestali. Porodice još uvek tragaju za njima i nemaju mesto gde

mogu da odu i poloţe cveće na grob. Verujem da ste preko medija, a videli ste i proteste majki iz

Đakovice u vezi sa njihovim nestalim članovima, jer još uvek nisu identifikovani. Znači, ovo je

jedan veliki problem za naše drušvo. Zatim, Fond za humanitarno pravo Kosovo prati suĎenja za

ratne zločine na Kosovu od septembra 1999 godine pa sve do danas. U vezi sa ovim ţelim da

vam pruţim neke informacije. Ranije su se ovim predmetima bavile sudije UNMIK-a, sada

sudije EULEX-a. Bez obzira na to, informaciju koju sam htio da vam dam je da je do pre šest

meseci bilo samo dve pravosnaţne presude za ratne zločine. U poslednje vreme ima još nekoliko.

Ali svakako je to jako mali broj. Da li ovaj tempo suĎenja za ratne zločine zadovoljava potrebe

porodica ţrtava? Ja, mislim da ne. Oni očekuju da se počinioci zločina naĎu pred licem pravde i

da dobiju zasluţenu kaznu. Mi na Kosovu znamo šta se desilo. MeĎutim, ja se, evo, osam godina

bavim upravo ovim pitanjem, ali svakog dana se susrećem sa novim slučajevima o kojima nisam

imao podatke. Potrebe porodica ţrtava je i to da čuju istinu o tome šta se desilo ne samo na

Kosovu nego i dalje, i u regionu, ali i svuda po svetu. Jedna druga komponenta koja je zaista

vaţna pogotovo za porodice ţrtava, ali i za nas kao društvo, je pitanje reparacije ili na albanskom

rečeno nadokanada. Zbo svega onota šta im se desilo, potrebno je obezbediti nadokandu. To je,

kako da kaţem, jedna mala satisfakcija, iako to ne moţe da zaleči njihove rane. Ukratko rečeno,

mi mislimo da sav ovaj proces treba da teče na ovaj način: da se čuje istina, da se zna šta im se

desilo. Zatim ide reparacija ili nadoknada i ovo bi bio neki izlaz iz ove krize, jer u stvari to i jeste

kriza za članove porodica ţrtava koje su svaki dan sve više i više frustruirane onim šta se desilo i

da su većina njih ubeĎeni da su zaboravljeni. Zatim, oni očekuju da počinioci zločina izaĎu pred

pravdu. Ne ţelim da uzimam razne primere, iako ima jako interesantnih primera. Ovo sam izneo

samo da bih vas pokrenuo na debatu, da iznesete ono šta mislite jer su glavni problemi vezani za

ţrtve. Ne ţelim više da duţim. Neka svako od vas ko ima potrebu da nešto kaţe u vezi sa

potrebama ţrtava i društva u celini, neka bude slobodan da kaţe. Molim vas, ko ţeli da uzme

reč? Izvoli.

Kushtrim Koliqi: Naš kolega Bekim je spomenuo samo neke potrebe ţrtava i ove potrebe manje

više su u skladu sa potrebama i društva, ako uzmemo u obzir da Kosovo ima manji broj

stanovništva i da je gotovo svako od nas nekoga izgubio u ratu, neko nekoga bliţnjeg, neko

nekoga daljnjeg, to je bila naša sudbina. Zašto mi ţelimo da formiramo jednu komisiju o

utvrĎivanju činjenica šta se desilo u ratu na prostoru bivše Jugoslavije: mi treba da se

oslobodimo jako velikog tereta, jer još uvek ne znamo ko je počinio sve ovo, imenom i

prezimenom, odgovorni nisu osuĎeni, još nisu dobijene nadoknade, a što je zaista vaţno za

članove porodica ţrtava. Molim vas da budete što aktivniji i da dajete vaše predloge u vezi sa

potrebama ţrtava i u pogledu mogućnosti formiranja i funkcionisanja regionalne komisije. U

ovom pravcu moţda moţe da nam pomogne i sam Avni Melenica koji bi mogao nešto više da

nam kaţe i zato što je predstavnik udruţenja porodica nestalih i koji je takoĎe propatio.

6

Avni Melenica: Avni Melenica iz udruţenja ,,22maj“. Mislim da je je bolje da se otvori debata i

da se konkretno predstavi ljudima šta predlaţemo, jer nismo mi ti koji će formirati komisiju. Mi

smo samo inicijatori ideje za formiranje jedne komisije, a ona zatim prelazi u nadleţnost vlada u

svim drţavama regiona bivše Jugoslavije. Zato, bi bilo dobro kada bismo krenuli od načina kako

je u stvari krenula ova ideje, jer ja ovde vidim mnogo novih lica i mislim da bi bilo dobro da

ljude uputimo na to kako je došlo do ove ideje. Mislim da je dobro da Bekim ...

Bekim Blakaj: U agendi stoji da će nakon diskusije u vezi sa potrebama ţrtava i svih graĎana

Nora Ahmetaj govoriti o tome Zašto RAKOM, tako da mislim da je bolje da idemo redosledom

koji je predviĎen u agendi. TakoĎe, mi smo civilno društvo, tako da se moţemo smatrati i kao

predstavici ţrtava i mislim da nam pristaje da govorimo o ovome. Dakle i mi imamo potrebu da

govorimo o potrebama ţrtava. Kasnije će Nora direktno govoriti o ideji i biće vam mnogo

jasnije. Molim vas da se sada fokusirate na ţrtve, a nakon toga ćemo nastaviti.

Nora Ahmetaj: Pre nego što počenem da vam iznosim objašnjenja, htela bih da vas pitam, jer

mislim da ste u konfuziji u vezi sa ovim, da će vam trebati pojašnjenja. Moţda, pošto smo mladi,

da ne budemo strogo sluţbeni, dajte da krenemo da svako od vas ponaosob iznese mišljenje,

moţda da krenemo sa tim ako ima onih koji su izgubili bliţe ili dalje članove porodice. Svi smo

mi kolektivno ţrtve, ali je neko ratom zahvaćen više, a neko manje. Da bismo malo olakšali ...

Mislim da je svako od nas bio direktno uključen u to, neko je fizički maltretiran, pretučen,

proteran iz škole, moţda ima nekoga ko je ubijen u porodici, spaljena mu je kuća, sve su to

vidovi nasilja koji su se desili u toku oruţanog sukoba na Kosovu. Zato mislim da je prilika da

svako od vas ispriča negovo lično iskustvo, iako ste mladi. Mislim da ste imali samo deset

godina kada je izbio rat na Kosovu, a to je upravo ta starosna dob kada lako moţe da se zapamti

šta se desilo. Kako ste vi preţiveli taj period? Kasnije ćemo da nastvaimo zašto je došlo do toga.

Bekim Blakaj: Nora, jako si dobro to objasnila. Avni, mi smo dosta razgovarali, jer ovo je niz

konsultacija i imali smo ih sa različitim grupama upravo u vezi sa ovom temom u toku ove

godine, takoĎe i u prošlog godini i svaki put smo menjali agendu da bi sesije išla napred i bile

uspešnije. Nora će vam zatim objasniti kako je došlo do ideje o osnivanju regionalne komisije.

Zatim ćemo čuti i iskustva drugih, o raznim komisijama koje su se formirale po svetu nakon

konflikta. Imaćemo priliku da odgledamo i jedan film u vezi sa komisijom, tako da se nadam da

kada izaĎemo odavde, da ćemo svi imati ideju o čemu se ovde govorilo i da tu ideju zatim

prenesemo i o njoj debatujemo po školama, u društvu, na fakultetu, na poslu, jer je zaista preko

potrebno. Za vreme sastanaka unutar koalicije došli smo na ideju da bi moţda bolje bilo kada bi

na početku izneli potrebe ţrtava i društva, potrebe svakoga od nas i na koji način treba da

pristupimo problemu, kako da se suočimo sa prošlošču, a zatim da ovo obrazloţimo kada

govorimo konkretno o mandatu komisije, zatim da damo razne konkretne predloge i kritike ako

je potrebno. U meĎuvremenu, primetio sam da je jedan mladić zatraţio reč, a zatim gospoĎica

tamo. Zamolio bi vas da se prvo predstavite.

Veton Kryeziu: Veton Kryeziu, dolazim iz nevladine organizacije Zana iz Kline. Prethodno

ţelim da vam zahvalim na pozivu. Mišljenja sam da je ova tema jako značajna, iz razloga jer je

velik broj nestalih i porodice još uvek tragaju za njima, ne znaju gde su im tela, da li su ţivi ili

ne. Hteo bih da kaţem da je jako vaţno da se na sudove vrši pritisak sa ciljem što brţeg

7

rešavanja ovih slučajeva, a ne da se ostane samo na dva ili tri slučaja, kako reče gospodin Blakaj.

Hteo sam da kaţem da treba da se direktno utiče na srpsku vlast, jer i onako sve oni drţe u

svojim rukama i sami graĎani te drţave su bili vojnici koji su izvršili ove zločine. Kao što se zna,

oštećeni su i Bosna i Kosovo, jer su imale velik broj ţrtava, tako da i Evropska komisija i ICO

[MeĎunarodna civilna kancelarija] treba da utiču da sudovi sude za ratne zločine.

Vjosa Rexhepi: Ja sam Vjosa Rexhepi. Moţda je moja prednost, jer sam imala sreće da

učestvujem i na prethodnim konsultacijama, na regionalnom forumu u hotelu Grand, tako da sam

manje više već informisana u vezi sa ovom temom. Ja u potpunosti pordţavam ideju formiranja

regionalne komisije iz više razloga. Jedan od razloga je i zaborav ţrtva. Mislim da su ţrtve nakon

deset godina, a to nije mnogo, zaboravljene od strane javnosti i pominju se samo za vreme raznih

ceremonija. U čitavom regionu negdje oko 16.000 osoba vode se kao nestali, o čijim sudbinama

se još uvek ništa ne zna. Naša graĎanska duţnost je da uradimo mnogo više za njih, pošto vlada

koja je direktno odgovorna nije uradila ništa da se obelodani njihova sudbina. Zato smo mi duţni

da poguramo stvari napred i da damo naš doprinos i našu podršku i da upozorimo vlast i javnost

o potrebi za sučavanju sa prošlošću. Mislim da je ovo zaista jedan veliki problem i ako se ne

uključimo u regionalni pristup, onda nećemo uspeti da obelodanimo sudbine onih koji se danas

još uvek vode kao nestali. Zato Formiranje jedne komisije [REKOM] koja bi bila

najkompetentnija da pronaĎe i utvrdi činjenice, znači da će se obelodaniti jedna istorija koja je

istinita i koja se desila i koja će se biti suprotna istinama i laţima nastalim zbog političkih

interesa drţava, jer smo videli da svaka drţava skriva svoje loše strane, zločine koje je sama

počinila, dok uveličava zločine drugih drţava. Tako da je preka potreba za jednim regionalnim

uključivanjem i samo na ovaj način moţemo da razotkrijemo istinu šta se desilo u prošlosti.

Kada bismo otkrili broj ţrtava ili kada bismo videli da ţrtve javno govore, tek onda moţemo da

krenemo napred i da nedozvolimo da se ponovi istorija.

Mentor Hasani: Dolazim iz organizacije Youth step. Treba da posmatrama iz raznih uglova ove

stvari. Albanci, zasebno, znači kao i svi drugi narodi na Balkanu, su tokom istorije bili

diskriminisani, bili su masakrirani od strane Srbije. Toliko, što se tiče, koleginice, o

razotkrivanju ... Mi znamo, mi smo otkrili ţrtve, znamo šta je uradila Srbija, genocid nad

Albancima i genocid na Balkanu. Srpski nacionalizam je upravo taj koji je uticao i na raspad

Jugoslavije i sa tim raspadom Jugoslavije desio se veliki broj masakara i nestalih lica, konkretno

na Kosovu. Svako od nas, na jedan ili na neki drugi način je zahvaćen ovim nasiljem, ovom

represijom dece, starijih osoba, odraslih. Potrebno je pronaći glavne tačke. Mi moţemo da

govorimo i treba da se potrudimo kao društvo i svi smo zabrinuti, ali potrebni su konkretni

koraci, što znači da izaĎemo na teren, da imamo predstavnike porodica nestalih, da ih imamo i na

ovim skupovima, jer oni su ti koji najbolje znaju stvari, jer su u direktno zahvaćeni nasiljem i

srpskim masakrima. TakoĎe, treba da se organizuju skupovi po svim mestima na Kosovu. Ali mi

treba da imamo i predstavnike i iz drugih gradova, ne samo iz Vučitrna, jer imamo i Đakovicu

koja je preţivela strašne masakre, zatim imamo Glogovac, imamo još mnogo drugih gradova i

mislim da i njihovi predstavnici treba da budu prisutni na ovim skupovima, jer oni najbolje

znaju.

Bekim Blakaj: Hvala, Mentor. U stvari, ove konsultacije su predviĎene da se odrţe samo sa

mladima. Avni ovdje nije došao samo zato što je predstavnik, nego zbog toga što je mlad. Sa

drugim predstavnicima udruţenja smo imali konsultacije, nekoliko puta, tako da su i oni

8

učestvovali na ovim konsultacijama i oni su dali svoje ideje, ali je bilo i drugih grupa, istoričara,

novinara, organizacija ljudskih prava i tako redom. Znači da u ovom procesu niko nije

izostavljen, niti jedna grupa, a pogotovo ne udruţenja porodica ţrtava. U meĎuvremenu, mnogo

ranije, je reč zatraţio Nazim, a zatim Ylber.

Nazim Bahtiri: Ja sam Nazim Bahtiri. Dolazim iz nevladine organizacije Youth Step iz

Vučitrna. Na samom početku ţelim da vam nešto sugerišem, jer vidim da je ovdje prisutan velik

broj mladih koji po prvi put prisustvuju i na samom početku niste elaborirali o tome Zašto

REKOM-a i šta ţelite da izvučete od učesnika koji su danas tu prisutni. Ţeleo bih da Kushtrim,

ili Nora iznesu nešto, šta mi ustvari traţimo od ovih ljudi koji su danas prisutni, pogotovo u delu

koji je ... Oni slušaju ono šta govorimo, a nemaju jasnu predstavu o čemu se zapravo radi. Bilo bi

dobro kada bismo izveli jedan malo širi elaborat o tome šta u stvari sadrţi REKOM, zašto se mi

nalazimo ovde, šta ţelimo da dobijemo od civilnog društva. Toliko sam imao.

Bekim Blakaj: Moţda ponovo treba da ponovim, 90% razgovora koji ćemo danas imati je u vezi

sa Zašto REKOM. Nora predloţila da svi kaţete vaša lična iskustva, zato što su ţrtve najvaţnije.

Ţrtve treba da budu glavni partneri bilo koje komisije, bilo koje vrste sudova, bilo kakve vrste

organizacije koja se bavi suočavanjem sa prošlošću, tako da je ideja da posla sata posvetimo

ţrtvama, jer su one najviše pogoĎene. To su ljudi čiji ţivot nije stabilan, njihov ţivot još uvek

nije miran upravo zbog toga što oni do sada nisu tretirani kako treba da budu. To je bila ideja. Iz

tog razloga mi moramo prvo malo da govorimo o ţrtvama, a zatim ćemo vas umoriti govoreći o

tome zašto REKOM. Zato vas molim da nam predstavite vaše lične istorije, vaše potrebe, a što

istovremeno predstavlja potrebe velikog broja ljudi. U moje vreme nastava se odvijala po

kućama, ja sam jedan od 20.000, 30.000, 50.000 ljudi koji su prošli te škole. Svaka vaša lična

priča je zaista vaţna i tako bismo dobili mnogo razloga zašto treba da se formira ova komisija.

Zato bi vas molio da ne odstupate agende i naročito bih molio vas koji dolazite iz regiona koji su

bili potpuno uništeni. Pogotovo Peć koja je bila totalno uništena. Ja sam je video lično, dva dana

nakon okončanja rata sam ušao u Peć. Totalno uništena, crna, gorelo je svuda, pogotovo u Peći,

ali i u drugim mestima. Moţemo da kaţemo nešto u vezi sa njihovim ličnim iskustvom. Meni je

majka iz Peći, meni su ubili dvojicu stričeva, Znači i ja imam lično iskustvo, tako da vas molim

da govorite. Imamo još 20 minuta da govorimo o ovoj temi. Moţda o iskustvu vaših komšija koji

su preţiveli tako nešto, jer ste i vi bili pogoĎeni time. Tako da se meni zaista mmnogo sviĎa

Norina ideja da se usredsredimo na vaše iskustvo. Izvinjavam se kolega, sada moţete uzeti reč.

Ylber Maxhuni: Pozdravljam vas sve skupa još jednom. Ja sam Ylber Maxhuni iz organizacije

Youth Step. Hteo bih da se nadoveţem na pitanje potrebe ţrtava. Formiranje ove komisije je

regionalna potreba, iz razloga jer su svi zločini koji su počinjeni kao i sva kršenja ljudskih prava

desila se kao refleks zločina usled preteranih nacionalističih mitova i ograničavane interpretacije

prema ţelji nekoliko ili jednog dela predstavnika iz naroda u našem regionu. Što se tiče potreba

ţrtava, ova komisija donekle će zadovoljiti potrebe ţrtava, iz razloga što je kosovsko društvo

izolovano i zatvoreno. Na ovome moţemo da baziramo zašto ţrtve ne govore i niko ih ne uzima

u obzir, jer postoji zatvorenost prema aktivistima civilnog društva, konkretnije organizacijama

mladih i organizacijama za ljudska prava, koje mogu da igraju jednu značajnu ulogu na

prevazilaţenju ovih predrasuda. Na primer, ţrtve seksualnog zlostavljanja su izolovane upravo

formiranjem komisije gradimo današnjicu, a današnjica gradi budućnost. Zato treba da se

prevaziĎu ove barijere, da se napiše realna istorija, da se vidi šta je uraĎeno i da se niko ne

9

ustručava da kaţe ... Treba da se konsultuju organizacije ţena i da se podstaknu da svedoče. Ako

se odobri, ako se usvoji formiranje komisije ovo će biti neizbeţna faza konsultacija, ali ipak

treba imati u vidu ovaj elemenat. Zato, uloga ovih konsultacija je da se prevaziĎu ove barijere i

da se zatvoreno društvo otvori, jer trenutno od ovoga i pati naše društvo, zato su ove konsultacije

od velikoga značaja, a u to ćemo se uveriti nakon izlaganja tekućih problema. Moţda neko od

ovih aktivista nisu mogli da se informišu o toku procesa, ali ćemo u nastavku i to uraditi, zato je

jako vaţno da se zadovolje potrebe ţrtva sa ovim konsultacijama i rekao bih da je ova komisija

regionalna potreba. Hvala.

Bekim Blakaj: Molio bih vas, jer mi samo razgovaramo. Na televiziji nećemo biti, tako da vas

molim da barijere izraţavanja prevaziĎete, govorite onako kako ja govorim, govorite kako

razgovarate sa svojim društvom. Zaista vas jako molim. E sad traţi reč ona gospoĎica, zatim

gospodin i ponovo ona gospoĎica.

Furtuna Sheremeti: Ja sam Furtuna Sheremeti. Dolazim iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Ako treba da govorim zašto sam za REKOM, sačekaću da nam to objasni gospoĎica Nora. Ali

što se tiče mog ličnog iskustva, ja pripadam generaciji koja je četiri godine svoje osnovne škole

završavala kao večernju školu, ali ne u svojoj školi. Primer: ja sam bila upisana u školu Faik

Konica, bivša Osnovna škola,,Aca Marović“ i nisam imala pravo četiri godine da pohaĎam

nastavu u svojoj školi u centru grada, jer je bila okupirana. Završila sam nastavu u školi Naim

Frasheri od 17.00 do 21.00, 22.00 kada sam se vraćala kući. Jedan dosta velik broj mojih

vršnjaka je podelio samnom isti sudbinu i ovo je na nesreću ili na svu sreću sve šta sam ja

doţivela u periodu malo pre rata. Zatim, na svu sreću u mojoj porodici niko nije stradao, ali ima

mnogo slučajeva i ja sam iz Peći, i imam u daljoj porodici osobe koje su primile odštetu. Na

nesreću ova noćna škola, koju pamtim, bio je jedan uţas za mene, jer sam bila jako mala, svi smo

bili deca i sada zamislite da morate da proĎete pored biblioteke u 22.00, to je zaista jedan veliki

problem, tako da je ovo jedan od razloga zašto treba da pišemo istoriju na osnovu naših

iskustava.

(Kratak prekid snimka)

Gazmir Raci: Hvala. Ja sam Gazmir i danas dolazim iz organizacije Propeace Platform. Ja

imam samo jednu sugestiju, da zatraţim od ljudi koji su angaţovani na ovoj ideji od početka, da

nebi oduzimali vremena mladim ljudima koji su ovde i koji su deo ove inicijative, jer jedan broj

nas jeste učestvovao na jednom broju skupova, da prate agendu i da se na ta pitanja fokusiraju

kada za to dodje vreme. Ţeleo bih da se pridrţavamo agedne. Verujem, na osnovu preĎašnjeg

iskustva, da svako od nas kada izaĎe sa ovoga skupa, izaći će kompletno informisan o ideji.

Očekujem da mladi govore o ličnim iskustvima i iskustvima vaših članova porodica.

Venera Ramaj: Ja sam Venera Ramaj. Svideo mi se deo da ne izlazimo iz okvira agende.

Pitanje je jako jednostavno: Šta smo doţiveli? Upravo zbog ovoga sam htela da se nadoveţem na

ovu temu. Da svako od nas govori o svojim ličnim iskustvima, ono šta smo preţiveli i nakon

toga moţemo da nastavimo da govorimo i čitav dan ako ţelite, jer bez obzira koliko smo mladi,

mi smo pod uticajem stvari i okolnosti koje su se desile. Htela sam samo da napomenem samo

nekoliko ključnih stvari. Ja sam imala sreće što niko od mojih nije oštećen, kako iz bliţe tako i

dalje porodice. I materijalno. Iako ništa nisam doţivela, mene je sve to nateralo da jedan duţi

10

promenim mesto boravka. Jedan ključni problem je bio ekonomska baza, finansijska, svake

porodice. Preseljenje zaposlenih, bez iakakvog razloga. Moji roditelji su ostali bez zaposlenja,

dobili su otkaz bez ikakvog obrazloţenja zašto moraju da napuste posao, da li zbog političkih

razloga ili zbog nečeg drugog, to je bilo pitanje vremena. Promena mesta boravka, kada je u

pitanju finansiranje, znači da svako treba otići iz jednog u drugo mesto, gde naţalost nije bilo

tvoje okruţenje i koje se tebi prilagoĎava, nego je trebalo da mi odemo na to mesto kojem uopšte

nismo pripadali. Još nešto drugo na šta sam htela da se nadoveţem je u vezi sa REKOM-om:

Ţrtve, pre nego što iznesu svoje doţivljaje, treba prethodno da im se pruţi psihološki tretman.

Psihološki tretman je njihova osnovna baza da bi se započele konsultacije, i drugo. Oni su ţrtve i

ako im se ne pruţi psihološka podrška, oni neće moći da ispričaju svoja iskustva, one doţivljaje

iz okruţenja o kojima su trebali da pričaju. Dakle, prvo šta treba da se uradi je psihološka

podrška, da im se pruţi mogućnost za jedan bolji ţivot, da se uključe u svakodnevni ţivot, u

ţivot koji im pripada.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem. Bekim i onda oni koji su na redu.

Bekim Blakaj: Venera, hvala. Vi ste govorili o onome šta ste doţiveli. Ali šta dalje da uradimo u

vezi sa potrebama ţrtava. Rekli ste nam jednu vrlo značajnu stvar - psihološki tretman ţrtava, što

je zaista uredu. Zatim, sam čuo od Vetona koji je pominjao nestala lica. Pomenuo je pritisak na

drţavu Srbiju i na sudstva, da se intenzivnije radi na predmetima ratnih zločina tj. da se svi

zločinci izvedu pred lice pravde. I Ylber je nešto spomenuo, a što ranije nisam imao priliku da

čujem, a to su ţrtve seksualnog zlostavljanja. Očekujem od vas i ono šta ste vi lično iskusili, ali i

vaše mišljene šta treba da se uradi u vezi sa tim šta ističete, ili šta su vaše trenutne potrebe u vezi

sa tim. Odlično što ste pomenuli psihološki tretman ţrtava. Molim vas da razmišljate u tom

pravcu.

Kushtrim Koliqi: Neko drugi? Korab ...

Korab Krasniqi: Ja sam Korab, dolazim iz Integre i sa mnogo paţnje pratim ovo o čemu sada

govorimo. Vezano za ono šta je Bekim rekao, da su u prvom planu potrebe ţrtava i šta treba dalje

da se uradi u vezi sa tim. Ja bih prvo koncept ţrtve podelio u nekoliko stepena, pošto imamo

nekoliko vrsta nasilja: spomenuto je seksualno nasilje, zatim nasilje koje za sobom nosi

materijalnu štetu, nasilje koje izaziva biološku štetu, izaziva oštećenja, povrede ili fizički

nestanak. Ţrtve najteţeg stupnja, gde je veći deo članova porodica ubijen ili su ostali invalidi za

ceo ţivot, oni imaju potrebu za posebnim tretmanom. REKOM, kao Regionalna komisija, ima

zadatak da u čitavom regionu prikupi činjenice koje će nama kasnije posluţiti da razotkrijemo šta

se zaista dogodilo. Sa druge strane, treba da govorimo o onima koji su počinili zločine.

Uzimajući kao bazu nacionalno pitanje tj. pitanje dva naroda koji su bili u ratu, na jednoj strani

su oni koji su ţrtve, a na drugoj strani su oni koji su počinili zločin, da bi postali heroji. Ovde se

govori i o tome da mi i REKOM moţemo zaključiti da nečiji heroj moţe biti kriminalac. Što se

tiče tretiranja osoba koje su bile direktno pogoĎene ili na bilo kojem nivou da su bili ţrtve,

prvenstveno je potrebna emocionalna podrška, a drugo je pomoć ... Podrška koja treba da da se

pruţi bilo kada. Najbolja pruţena pomoć bi bila kada bismo zajedno sa njima radili na

obelodanjivanju sudbine nestalih članova njihovih porodica, znači ţrtava koji su članovi

porodica. Dakle, pomoć bi se manifestovala u obelodanjivanju ovog pitanja, kada bi se saznalo

gde se nalaze tela nestalih osoba: ako su ţivi, gde su, gde se nalaze. Ako su ubijeni, da

11

pomognemo da pronaĎemo zločinca i da ga odvedemo tamo gde mu je mesto. Ja sam hteo da se

nadoveţem, jer sam primetio neko zatišje, pa sam se nadovezao na ovo pitanje, kako bih mu dao

na značaju. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem, Korab. Nastavljamo sa nekim drugim. Da, izvolite.

Venera Ramaj: Ponovo sam uzela reč i vidim potrebu da naglasim jedan drugi način suočavanja

sa prošlošću, ili jednu istinu kao što je izgraĎivanje spomenika sećanja. Mislim da vredi da se

insistira na tom aspektu, jer sama izgradnja jednog takvog spomenika sećanja bi pokazao da se

na tom mestu zaista nešto dogodilo, da se pokaţe istina na realan način kako se sve dogodilo

Daću jedan primer. U Suvoj Reci postoji mesto gde je spaljen jedan broj ljudi i danas je to mesto

zaboravljeno, sada je kao jedna vrsta depoa. Zato kaţem da bi bilo opravdano kada bi se

poduzela jedna inicijativa i da se od toga mesta napravi spomenik za koje bi mnogi znali. Ljudi

prolaze pored tog mesta i ne znaju šta se tu dogodilo. Mislim da na tom mestu treba da stoji

spomenik koji bi ukazao na to šta se desilo. Na spomeniku treba da budu napisana imena

stradalih. Tako bi svi vili informisani, naročito mladi, da odu i da posete to mesto, dakle, da

ostane zabeleţeno šta se desilo na tom mestu. Ovakav primer imamo i u Srebrenici u Bosni i na

drugim mestima i ti spomenici pokazuju istoriju. Drugačije je kada se čita, ili kada se ispriča na

neki drugi način, a drugačije je kada se doţivi i kada se vidi na licu mesta.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem. Artë.

Artë Ratkoceri: Ja sam Artë Ratkoceri. Mnoga lična iskustva koja su ovdje prepričana su dosta

slična svim našim iskustvima. Svi smo završavali iste škole, znamo kroz kakav smo tretman

prošli, iako smo bila dosta mladi. Ja imam jedno svoje lično iskustvo i to iz bliţe porodice, deda i

baka moje majke su prvo ubijeni, a zatim spaljeni u kući. Dakle, oni su mi dosta bliski članovi

porodice. To je ono šta je ostavilo dubok trag na meni, pored ostalih stvari koje su beznačajane u

poreĎenju sa ovim. Kao prvo, njihova tela su toliko izgorela da nismo mogli da pronaĎemo

njihove kosti. Naša porodica poslala je uzorke lekarima, da se utvrdi da li ima tragova u kući, jer

nije bilo nikakvog znaka da su tu ubijeni, niti smo znali da li su ubijeni ili ne. Kada smo pronašli

njihova tela, kosti su bile toliko sitne, jer su na tela bacili nekakav prah da se istope ... Kosti su

bile toliko sitne da su lekari mislili da su to kosti kokoške ili nešto slično, jednostavno nisu mogli

da zaključe da su to ljudske kosti. Ovo je nešto najekstremnije šta sam doţivela. Kada smo nakon

tri mesca saznali, dakle tri meseca smo bili pod stresom i zaista svatam članove porodica koje

imaju nestale članove i koji nakon 10 godina još uvek ne znaju gde su im njihovi najbliţi ... Mi

nismo znali o našima tri meseca šta i se dogodilo, da li su ih izmasakrirali, da li su negde u

zatvoru. Kada smo saznali, to je za nas takoĎe bila velika trauma, ali smo barem na kraju saznali

da su to bile njihove kosti, koje su, kao što sam rekla, bile toliko male ... I njih smo pronašli u

kući. Što se tiče onoga šta je rekla Vjosa, pala mi je napamet jedna ideja koja bi mogla biti

interesantna, da se svakog meseca, ili svakih šest meseci organizuje da sve porodice koje su

imale slična iskustva, da ih ispričaju. Ta iskustva moţemo da objavimo u nekom vremenskom

periodu, ili da se objavi 5 iskustava, 6 ličnih iskustava, jer samo oni mogu da vam daju jasnu

sliku onoga šta im se desilo. E sad, ako se to bude objavljivalo svakih 6 meseci ili svaka tri

meseca, to će dugo da traje, jer ima dosta ţrtava. Mislim da bi to bilo interesantno i pribliţilo bi

dogaĎaje koji su se desili, jer bi se čulo o njima baš iz usta članova porodica koji su ih doţiveli.

Hvala puno.

12

Kushtrim Koliqi: Hvala. Izvoli.

Kimete Ukaj: Ja sam Kimete Ukaj iz Peći, bolje rečeno iz okoline Istoka. Prvo, kada se kaţe

konflikt, ja se odmah uznemirim, jer mi svaki dan imamo konflikt, ako ne sa nekim drugim, onda

sa samim sobom. Ovo je bio rat i to jedan uţasan rat. Danas nakon deset godina posle rata,

moţda i više, treba da pogledam po sobi da li mogu da pozovem roditelje, da li mogu svog oca

da pozovem, jer moţda su tu prisutni članovi porodice koji nemaju osećaj, niti znaju šta znači

otac, jer su ga izgubili dok su još bili u kolevci. Ja sam jedna od tih. Prvo moram da pogledam

unaokolo da li su tu stričeve kćeri ili stričevi sinovi, da bih svog roditelja pozvala imenom

“otac”. Mislim da nije dobro da se koristi reč konflikt, jer konflikte mi stvaramo i za nešto jako

sitno. Ovo je bio rat. Svaki rat ima onaj dio kada osoba ţeli da pobedi, drugi ţeli da uništi. Imali

smo sreće da nismo ili jesmo imali gubitke, ali ipak krv ili nepronaĎene kosti ... Mi smo drţava,

da tako kaţem. Zaista je loše, jer se niko ne brine niti uzima ... Moţda se brinu o nama

[ţrtvama], kao graĎanima, meštanima, brinu se o nama u momentu kada smo im potrebni za

njihov lični interes. MeĎutim, u ovom dugom vremenskom periodu oni se uopšte ne interesuju

šta se dešava sa nama, nego trče za tenderima. Ovo je zaista nešto jako, jako loše, jer šta smo sve

uradili za njih, a oni za nas jako, jako malo. Ali ipak, kada se čuje glas civilnog društva, sama

drţava je civilno društvo, jer da nema nas, niti oni ne bi bili tu gde su ... Iako je prošao dug

period ... Ona osoba koja zaboravi prošlost svoga mesta, onda neće znati ko je, u stvari. Otkrij

prošlost, ako ţeliš da znaš ko si i šta ţeliš da uradiš. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Hvala puno. Imamo ovde i Mehmeta ... Mislim da ţeli nešto da kaţe ...

Mehmet Ajeti: Hvala. Ja sam Mehmet Ajeti iz Uroševca. Htio bih da se zaustavim na ratu na

Kosovu. Rat na Kosovu je završen pre deset godina, a 100 posto ili 90 posto ogovornih su još

uvek ţivi i slobodno se kreću. Zato ja snaţno podrţavam Inicijativu za REKOM i nadam se da će

biti ostvarena, jer sam video da je potrebno prikupiti milion potpisa za osnivanje ove komisije. I

nadam se da neće biti milion nego 5 miliona, ili 6 miliona, pa i više. Zaista cenim rad nevladinih

organizacija na Kosovu koje su neprekidno vršile pritisak, ali se njihov pritisak na neki način

ignorisao. Kod [Koalicije za] REKOM-a ide onaj kontekst zajedno smo jači. Ako se ujedinimo,

ako nas bude milion, onda će REKOM imati mogućnost uticaja na visoke instance, na

Ujedinjene nacije, Evropsku uniju i druge. Hvala najlepše.

Kushtrim Koliqi: Zavaljujem Mehmetu. Hvala i vama ostalima. Čuli smo različite priče i

mišljenja u vezi sa idejom. Sada bih zamolio Noru da nam nešto više kaţe o tome zašto REKOM

i nakon ovog dela će i vama biti mnogo jasnije, ali i nama koji se ovim bavimo već jedno duţe

vreme. Nora će nam predstaviti ideju kako treba da izgleda ova komisija. Molim Noru da uzme

reč. Izvoli, Nora.

Nora Ahmetaj: Da li mogu da počnem? Vi ste jako dobro objasnili na koji način ste bili

pogoĎeni konfliktom na Kosovu, vaše porodice, prijatelji, vaši susedi, bilo ko i ovo je zaista bio

jedan dobar uvod kako bismo otvorili diskusiju zašto je došlo do ideje o osnivanju Regionalne

komisije. Svako od vas je na neki način dotakao temu o kojoj ćemo mi danas da govorimo u

predviĎenom vremenu. Izneli ste jedan narativ, jedno iskustvo koje ste doţiveli, bez obzira na

vašu dob u vreme konflikta. Mi ţivimo na Kosovu i to svakodnevno gledamo, slušamo i

13

saznajemo preko medija, preko škola samo jednu istinu i to je istina u koju mi duboko verujemo

o broju ubijenih ljudi, broju nestalih, broju ţrtava, broju silovanih ţena, spaljenih kuća. Gotovo

polovina populacije proterana je sa Kosova i ovo su činjenice koje pokazuju i odreĎuju nas kao

narod Kosova koji je bio ţrtva jednog reţima. I ovo je istina. Ali konflikt se nije desio samo

ovde. Konflikt se desio i u Bosni, u Hrvatskoj, u Sloveniji i počeo je još 1991 godine pa sve dok

se nije završio poslednjim konfliktom u Makedoniji 2001 godine. To je period od deset godina o

kojem će mo mi nešto kasnije govoriti u vezi sa mandatom ove Regionalne komisije. MeĎutim,

ova istina koju mi znamo, je naša istina i mi kada se suočimo sa Srbinom, sa Bosancem, sa

Hrvatom, sa Slovencem, Makedoncem, i oni imaju svoju istinu i oni govore o svojim

činjenicama, i neko kao onaj kolega dole, on je spomenuo da smo mi ţrtve, a da su oni nasilje. I

kada se mi suočavamo sa svakim od pripadnika ovih nacionalnosti, ili sa jednim od entiteta ili

naroda, ili bilo šta da je, oni će nam ispričati svoju istinu, a mi onda kontra argumentujemo.

Nikada činjenice nisu autentične, onda usled nedostatka činjenica stvara se frustracija, stvaraju se

konflikti i konflikti se ne biraju. Mi mislimo da smo rešili konflikte, ili rat ... Na jedan jako grub

način su mi rekli da su sukobi završeni i rat je okončan. Ali konflikti, sada silazim na jednu niţu

skalu, još uvek nisu završeni u regionu bivše Jugoslavije. I dalje imamo problema sa Srbijom, sa

samom činjenicom da oni ne priznaju nas, niti naš identitet, kada ti ne prihvatiš drugu stranu,

znači da ti ne prihvataš drugu stranu koja postoji, njihovo postojanje i to je neka vrsta sukoba,

ovo stvara frustracije. Evo, deseta godina istina se još uvek ne priznaje i pored očigledno velikog

broj ţrtava u čitavom regionu bivše Jugoslavije. Ne moţemo Kosovo izvući iz tog konteksta.

Budući da su i dalje zategnuti odnosi izmeĎu svih zemalja, čak i izmeĎu Srbije i Hrvatske,

izmeĎu Srbije i Bosne, izmeĎu Hrvatske i Bosne, izmeĎu Srbije i Crne Gore, Makedonije i

Kosova, onda zatim čak i vlade oklevaju i ne ţele dati podatke o ratnim zločinima, a u ovom

slučaju, moram reći da je Srbija bila drţava koja je pokrenula sukob, imala je vojnu i političku

moć i na tome takoĎe leţe glavne činjenice. Vidimo da Srbija neće da preda Ratka Mladića i to

pokazuje da oni nisu u stanju još uvek da se suoče sa prošlošću. I videvši da nedostaje volja

vlada u regionu, a u meĎuvremenu svim vladama su puna usta da mi ţelimo da uĎemo u

meĎunarodnu zajednicu, ali da bi se ušlo u meĎunarodnu zajednicu ne moţeš konflikt da nosiš sa

sobom, taj konflikt treba rešiti kući. Onda su tri nevladine organizacije i koji su dobro poznati u

Evropi i u svetu Fond za humanitarno pravo sa sedištem u Beogradu i sa kancelarijom u Prištini,

Dokumenta iz Zagreba i Istraţivačko-dokumentacioni centar iz Bosne i Hercegovine su rekli

dajte da sednemo, da vidimo mogućnosti kako da pokrenemo civilno društvo, šta da uradimo da

okupimo ove vlade da saraĎuju, eventualno da pokaţemo činjenice ili da mi, civilno društvo,

izvršimo pritisak na naše vlade da se suoče sa prošlošću. Zašto je vaţno suočavanje sa prošlošću

i zašto je vaţno da vi kao mladi ljudi koji ste budućnost ove zemlje znate za prošlost. Pod jedan,

glavni argument je da se u ovoj zemlji više nikada ne desi rat. Mi smo umorni od ratova i dešava

se da nema generacije koja ne doţivljava rat u roku od jednog veka. To znači da se rat više

nikada ne desi i da vi narednih 20 do 30 godina, vaša deca, da vi moţete da edukujete nove

generacije i da im kaţete ovo su činjenice ratova koji su se dogodili 90-tih godina, od 1991 do

2001 i to se više nikada neće ponoviti. Bio je proizvoljan rat sa milion proteranih sa svojih

ognjišta, bilo je na hiljade ubijenih, prognanihi, masakriranih, sa zlostavljenim ţenama, ubijenom

decom. Sada je vaţno da se to više nikada ponovo ne desi na Balkanu. MeĎutim, ove inicijative

su preduzete i u drugim zemljama sveta. Nas konkretno zanima naš region. Ove tri pomenute

organizacije započele sa realizacijom ovde ideje 2006 godine. Na početku su to bile konsultacije

unutar civilnog društva, kako bi bilo moguće stvoriti bazu na osnovu čega bi civilno društvo

moglo da prihvati tu ideju. Nije lako. Civilno društvo sastavljeno je od različitih segmenata.

14

Mladi su jedan od tih segmenata, organizacije za ljudska prava, ţenske organizacije, organizacija

ratnih veterana, organizacija ţrtava rata i nestalih, oni su vitalni deo društva i ako ova inicijativa

nema u svom sastavu ove organizacije, onda će ona biti neuspešna, jer sve ovo šta se radi, radi se

da bi se obelodanila sudbina ţrtava i radi se na pronalaţenju činjenica o tome šta se ovde

dogodilo. Proces konsultacija je počeo u Srbiji, u Bosni, u Hrvatskoj, a zatim je formirana i

Koalicija za REKOM i počeli su da se odrţavaju forumi za tranzicionu pravdu u svim zemljama

bivše Jugoslavije, uključujući i Kosovo. Ja bih da pitam, kao je ime devojke koja je bila na

forumu, izvinite. Da, Vjosa. Vjosa je bila na forumu u Prištini koji je odrţan prošle godine, a bilo

je blizu 400 učesnika. E sada, ja stalno učestvujem na tim konsultacijama i uvek me naljuti ovaj

pristup kada se odmah počne, na primer, sa objašnjenjem zašto su se okupili, zašto su oni nas

pozvali i onda se počne sa objašnjenjem šta znači komisija. E tu postoji neki strah, jer mi nismo

oni koji će formirati komisiju, čime se stvara neki osećaj odgovornosti. Moţda traţe od mene

nešto šta ja ne znam ili moţda ne znam ili ne mogu da uradim. Ne, ideja nije da je vi formirate,

niti da vi formirate komisiju. Komisiju za istinu mogu da formiraju samo drţave, samo vlada.

Svrha konsultacija koje traju 3 godine i moguće je zaključiti da smo pri kraju i da će to će trajati

sve do kraja 2010 i tada se planira da se na neki način okonča ... Doneta je odluka da se do kraja

2010 godine sva društva na prostorima bivše Jugoslavije mobilišu, da se prikupi milion potpisa

"za" osnivanje Regionalne komisije. Zašto Regionalna komisija? Ovde moram da objasnim šta je

tranziciona pravda. Zašto Regionalna komisija, a ne jedna zasebna, odvojena komisija za svaku

drţavu? Koliko ja znam, a znam da i Avni zna jako dobro, čak i na Kosovu je bilo nekoliko

inicijativa od strane nekoliko komisija za pronalaţenje nestalih osoba ... Ali ono šta su mogle da

urade te komisije u formatu koji su imale ... I šta uopšte moţe da uradi sama vlada u odnosu na

Vladu Srbije u vezi sa pronalaţenjem nestalih osoba. Zašto je sve ovo, kao formiranje komisije

deo tranzicione pravde? Šta znači tranziciona pravada? Zvuči kao vrlo apstraktna reči i malo

zastrašujuća, ali sve zemlje u svetu koje su izašle iz sukoba, ne samo na Balkanu ... U svim onim

zemljama koje su formirane ... Imamo zemlje u Latinskoj Americi koje su bile drţave sa

tradicijom i koji su izašle iz sukoba i započeli su sa obnovom sudskog sistema. Zemlje koje su

proizašle iz konflikta imaju krhke institucije. Mi to vidimo sami. Mi formiramo drţavu a

institucije su nam krhke, ali ni Hrvatska ili Bosna, ili Srbija nemaju mnogo bolje institucije. I oni

imaju krhke institucije, jer u odsutvu sudova, kada vladavina zakona nedostaje, to kazuje da

imate i krhke institucije. Kada nema vladavine prava, nisi u stanju da obaviš jedno suĎenje na

ispravan način, da ustanovi istinu i da se suočiš sa njom, dakle, imaš pokazatelje da tu nešto

nedostaje. S druge strane, tranziciono pravda. Sama reč tranzicija pokazuje da se nešto iz

haotičnog stanja treba obnoviti i formirati u demokratske institucije. Deo tranzicione pravde, u

zemljama u kojima je došlo do sukoba, imao je za cilj prikupljanje činjenica o kršenjima ljudskih

prava koji su se dogodili u toj zemlji. Tranziciona pravda ima nekoliko komponenti, osim

sudskog sistema i reforme institucija pravosuĎa, bezbednosti i svega onoga u vezi sa

poboljšanjem ljudskog ţivota ... Evo ovdje se i spomenici pominju. Jedna od činjenica sa kojom

se svakodnevno suočavamo je izgradnja spomenika. Ţrtve se podsenjuju. One se pominju samo

tokom obeleţavanja godišnjica i to kao brojevi, bez pominjanja imena i prezimena. Ovde je

očigledno da nešto ne funkcioniše pravilno. Ovo je trebalo da bude uglavnom u okviru mandata

vlade koja se stara da vrati dostojanstvo ţrtvama. Da ne zaboravimo ţene. Ovde je neko

pominjao silovanja ţena. One se suočavaju sa seksualnim nasiljem i vitalni su segment društva.

To se ne moţe negirati i reći “imamo pametnija stvari nego da se bavimo problemima ţena”.

Reparacije ţrtava: Bekim je to spomenuo. Integre je sada izašla sa veoma dobrom knjigom u

kojoj su navedene izjave osoba koje su iskusile strahote za vreme rata, a da Vlada Kosova nije

15

bila u stanju da podigne njihovo dostojansto, dajući doprinos za ţrtve. Inicijativa, na primer, ne

govori samo o ţenama, već o svim ţrtvama. Bilo je nekoliko inicijativa u Vladi Kosova, ali nije

mnogo učinjeno zbog nedostatka budţeta. I, na kraju, komisija za istinu. TKomisije za istinu su

komisije koje su neophodne. Pretpostavljam da ste svi čuli za Komisiju za istinu i pomirenje u

Juţnoj Africi, da je najuspešnija komisija do sada, da je imala veliki odjek u mnogim drugim

zemljama koje se suočavaju sa prošlošću, ali postoje istovrsne komisije i u drugim zemljama, na

primer u Latinskoj Americi, Severnoj Africi. Zašto komisija za istinu? Sada se ponovo vraćamo

na to – Zašto REKOM. Doneta je odluka, na osnovu stavova učesnika, da se ovo komisija zove

"komisijom za činjenice", a ne "komisijom za istinu". Nas interesuju samo činjenice. Jedan deo

civilnog društva odbija da pristupi ovoj inicijativi jer misle da treba da se formira komisija na

nacionalnom nivou. To je njihovo pravo. Ako oni misle onda će imati uspeha, to je OK.

MeĎutim, ne moţe se formirati, spomenula sam da smo imali nekoliko inicijativa sa formiranje

komisija na Kosovu, ali nisu imale mnogo uspeha, jer, svidelo se to nama ili ne, dokaze treba

traţiti od vlasti u Beogradu. Da traţimo od vlade u Beogradu svakako ne moţemo niti mi, a ne

mogu niti Hrvati ili Bošnjaci. Kada kaţem “sa vladama”, kaţem da civilno društvo treba izvrši

pritisak na vlade da se formira regionalna komisija, ali potrebno je traţiti podršku i meĎunarodne

zajednice, da sve vlade u regionu, sednu i suoče sa tim ko je šta učinio tokom rata. Ideja

REKOM-a je da do kraja 2010 godine sakupi milion potpisa. Ovih milion potpisa koji će se

prikupiti ne samo na Kosovu, nego u svim zemljama gde je bilo ratova u bivšoj Jugoslaviji ...

Nakon prikupljenja potpisa, svi će oni biti predati parlamentima u regionu. Parlament je ta

institucija koja odlučuje da li će prihvatiti ovu inicijativu ili ne. Naše je da predloţimo, da damo

potpise i predloţimo nešto tj. model REKOM-a koji će biti prikladan za sve zemlje i to će biti

zasnovano na konsultacijama sa vama i onda će i taj model regionalne komisije biti podnet

vladama. Moţe da im se ne sviĎa, a moţe i da im se i svidi, ali mi nismo ti koji osnivaju

komisiju. Mi smo ti koji daju samo ideju, kakav mandat i kakva komisija treba da bude, dajemo i

naš potpis i mislimo da će društva imati neku benificiju, a takoĎe i ţrtve. I u momentu kada se

prikupe potpisi i predaju parlamentu, naše je da vršimo aktivan pritisak, da igramo ulogu watch

dog-a, da vidimo da li su u stanju da prihvate, da li su u stanju da razumeju, da daju predloge. Da

se razumemo, mi smo ovde nadleţni i govorimo u okviru civilnog društva Kosova i Skupštine

Kosova. Isti je slučaj sa civilnim društvima u Hrvatskoj, BiH i Srbiji. Zaustaviću se ovde. Ako

imate drugih pitanja, tokom nastavka konsultacija daću vam više objašnjenja.

Kushtrim Koliqi: Samo ţelim nešto da pojasnim. Ideju u vezi sa REKOM-om nam je

predstavila Nora, ali bi bilo dobro kada bi Dţevad nastavio o iskustvima drugih drţava, kako

biste svi bili informisani. Dakle, bitno je da znate da ova ideja nije potekla odavde. Ove ideje, za

ovakvim komisijama, postojale se i u drugim drţavama, ali ovde treba da je prilagodimo našim

uslovima. U našem slučaju to je regionalna komisija, zato nam je potrebna meĎudrţavna

saradnja. Ako neko ţeli nešto da kaţe, kasnije ćemo imati više vremena za diskusiju, zato molim

Dţevada da nam prezentuje nekoliko drugih modela koji su bili formirani po svetu. Ovom

prilikom bih vas zamolio one koji ne znaju srpski, uključujući i mene ... Broj 1 je na albanskom.

Izvoli.

Dževad Bektašević: Ja ću ponovo da vas pozdravim. Kao što sam maloprije rekao, govoriću na

bosanskom jeziku. Ţao mi je što ne poznam albanski da bih vam se na vašem maternjem jeziku

obratio. Znači, ono šta hoću da kaţem jeste da sam impresioniran ovim skupom na kojem vidim

veliki broj mladih osoba koji su jako zainteresovani za rešavanje pitanja iz prošlosti. Moţda na

16

početku ovoga htio bih reći da se slaţem sa gospoĎicom Norom koja je rekla i htjela je da kaţe

da je dobro da se pridrţavamo ove agende koja je, po mom mišljenju, jako dobra, jer je

jednostavno zamišljeno na samom početku da čujemo to šta porodice odnosno ţrtve, a znamo ko

su ţrtve i vi potičete sigurno iz porodica ţrtava - šta je to neophodno potrebno što bi trebalo

učiniti na ovim prostorima. Ono o čemu ću ja danas da govorim jesu iskustva drugih. Na samom

početku, neophodno je odmah pojasniti da su komisije za utvrdjivanje i kazivanje činjenica

vansudska tijela koja su osnovana od strane drţava, što znači da su zvanična tijela kojima drţava

daje ovlašćenja. Zadatak svake dosadašnje komisije je bio da istraţuje i utvrĎuje činjenice o

počinjenim zločinima u prošlosti. Moţe se baviti utvrĎivanjem uzroka, ali u svakom slučaju,

mora utvrditi posledice počinjenih zločina, kao što je broj i imena ţrtava, eventualno potpis

odgovornih i tako dalje. Kada pogledamo komisije i uporedimo ih sa drugim mehanizmima

tranzicione pravde, kada ih recimo uporedimo sa suĎenjima za ratne zločine, onda se mora

naglasiti da je specifičnost komisija u tome da su one u svom radu fokusirane na ţrtve, da

pruţaju javnu platformu ţrtvama počinjenih zločina. SuĎenje za ratne zločine imaju primarni cilj

da utvrde krivičnu odgovornost osumnjičenog, dok ţrtve u okviru ovog mehanizma imaju

preteţno ulogu svjedoka. Druge specifičnosti komisija su da se osnivaju na geografskom

području gde su se desili zločini, relativno brzo okončaju svoj rad, a dosadašnja iskustva su

pokazala da su najefikasnije komisije trajale najduţe tri godine, te da svoj rad završavaju

finalnim izveštajem o tome koje činjenice iz prošlosti su utvrĎene njenim radom i koje preporuke

su date za budućnost iz tih zaključaka. Do sada je u svijetu pribliţno formirano oko 35 komisija.

Veliki broj komisija je osnovan predsjedničkim dekretom, što je moţda najlakši način formiranja

komisije. Nekoliko drţava u svijetu, meĎu kojima su Urugvaj, Njemačka, Juţna Afrika koristile

malo teţi put i osnivale komisije preko parlamenata. Ovaj način za osnivanje komisija zahtjeva

široke konsultacije i rasprave kao, recimo, u slučaju juţnoafričke komisije za koju je trebalo

preko 300 sati parlamentarnih rasprava i prethodno obavljen niz konsultacija sa civilnim

društvom. Ovaj način je učinio da komisija postane javna, otvorena i podrţana od šire javnosti.

Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrdjivanje ratnih činjenica i drugih teških

povreda ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji, kako smo rekli, REKOM, je upravo izabrao taj teţi

put, ali transparentniji, otvoreniji put, kroz široke konsultacije o kojim danas upravo i govorimo.

Mandat komisije. Mandatom komisije se utvrĎuje metodologija rada komisije, njeni ciljevi,

definišu se njena ovlašćenja, geografsko i vremensko područje njenog delovanja, zločini koji će

se istraţivati i tako dalje. Mandat komisije moţe biti vrlo precizno definisan, kao što je to,

recimo, bio slučaj sa dvije latino-američke komisije koje su u fokusu svog rada stavljale

istraţivanje i utvrčivanje činjenica o prisilnim nestancima. To je ove komisije učinilo brţim, na

očigled efikasnijim, ali su one, imajući tako ograničen mandat u svom radu izostavile

istraţivanje drugih obrazaca kršenja ljudskih prava i čak isključile neke druge ţrtve. Mandat

moţe biti široko postavljen na početku i onda ostavljena odluka samoj komisiji da usmjerava i

definiše naredni rad. Kada imamo u vidu REKOM, onda se mi moramo pitati: čime bi se ova

komisija odnosno regionalna komisija trebalo baviti, koje zločine ona treba istraţivati, koji

vremenski period bi bio obuhvaćen njenim radom, ko se moţe smatrati ţrtvom, da li REKOM

treba baviti istraţivanjem postupaka pojedinaca ili institucija i tako dalje. Sve su to vaţna pitanja

kada govorimo o mandatu komisije, koju mi, tokom konsultativnog procesa, nastojimo definisati.

Kriteriji za izbor i način izbora članova komisije. Članovi komisije prvenstveno rukovode

istragama, definišu rad komisije i na kraju odlučuje na koji način će se sastaviti finalni izveštaj.

Kada je način izbora komisija u pitanju, iskustva drugih su različita. Latinoameričke komisije su

na primjer članove birale odmah na osnivanju komisije, bez širih konsultacija sa javnošću. U

17

nekim slučajevima, u Ekvadoru su neke članove birale direktno nevladine organizacije za ljudska

prava, druge komisije su birale malo teţi iscrpniji način izbora članova osnivajući odbore za

imenovanje i selekcioni panel, pa su kandidati prolazili kroz relativno rigorozne intrevjue. Ovaj

način jeste utrošio moţda malo više vremena i energije, ali je za to transparentniji, otvoreniji za

javnost, što je na koncu obezbjedilo širu podršku javnosti kada su u pitanju članovi komisije.

Ono što je bitno napomenuti, članovi komisije moraju biti osobe koji uţivaju ugled u društvu,

istaknute su ličnosti i prihvaćene od šire javnosti. Kada je REKOM u pitanju mi moramo

razmišljati u pravcu da odgovorimo na pitanje: po kojoj proceduri bi se birali članovi REKOM-a.

Struktura REKOM-a. Pored članova komisije, koje sam maločas spominjao, komisije su imale i

drugo osoblje. Angaţovan je odreĎeni broj osoba koje su pomagale u cjelokupnom radu

komisije, prikupljale izjave ţrtava i svjedoka, sreĎivale dokumentaciju, baze podataka i tako

slično. Neke komisije su imale oko 60 zaposlenih, kao što je slučaj sa komisijama u Argentini i

Čileu, dok su neke druge, kao što je juţnoafrička komisija imala izmeĎu 300 do 350 zaposlenih

osoba. Juţnoafrička komisija je, recimo, imala vrlo sloţenu strukturu komisije. Znači, imale su

tri pod odbora, odbor za kršenje ljudskih prava ...

Kushtrim Koliqi: Izvininjavam se, ako moţete malo sporije, zbog prevodioca.

Dževad Bektašević: Ja se izvinjavam. Znači, kao što sam rekao, juţnoafrička komisija je imala

jako sloţenu strukturu, imala je tri pod odbora, odbor za kršenje ljudskih prava, odbor za

obeštećenje ţrtava, odbor za amnestiju i još nekoliko odeljenja kao što su bila: odeljenja za

istragu, za zaštitu svjedoka, za sigurnost, za medije, za komunikaciju. Imajući naš današnji

zadatak na umu, treba da razmislimo šta znači za REKOM, da li će ova regionalna komisija koja

obuhvata sve drţave nastale raspadom bivše Jugoslavije imati centralnu kancelariju, da li bi

imale nacionalne kancelarije i kako osigurati potpunu nezavisnost ovih tijela. Javno slušanje

ţrtava. Iskustva drugih pokazuju da su komisije do sada radile na dva različita načina: na

zatvorenim sjednicama ili na sjednicama otvorenim za javnost. Sve komisije formirane pre ove u

Juţnoj Africi radile su na zatvorenim sjednicama i njihov rad se mogao tek videti prilikom

predstavljanja finalnog izvještaja. Tek kada je formirana juţnoafrička komisija, ova komisija

uvodi javna slušanja ţrtava, ali i počinilaca. Moţe se reći da su dosadašnja iskustva drugih

pokazala da upravo javna slušanja ţrtava mogu biti moţda i najvaţniji aspekt komisije, jer

podrţavaju i pruţaju jedinstvenu priliku ţrtvama da se njihov glas čuje, da dobijaju javno

priznanje za patnje koje su preţivjele, moţe značajno promjeniti i doprinjeti lomu kulture

poricanja u društvu i povratiti dostojanstvo ţrtvama. Kada imamo ova iskustva u vidu i viziju

osnivanja REKOM-a, moramo razmišljati kako bi to izgledalo kod nas. Ko bi bio pozvan da

javno govori: ţrtve, svjedoci, moţda čak i počinioci. Kako će se izvršiti izbor ţrtava koje će

javno govoriti, jer logično je da se neće moći obezbediti da svi odnosno sve ţrtve javno govore

pred komisijom i na koji način bi bila organizovana ta javna slušanja. Sledeće, što je obraĎivano

kroz rad komisija, jeste odnos prema počiniocima zločina. Kada je odnos komisije prema

počiniocu u pitanju, treba imati na umu da su komisije vansudski mehanizam i podljeţu javnim

odnosno pravnim procedurama. Neke komisije, recimo u Čileu i Salvadoru, su imale ovlašćenja

da imenuju počinioce, dok druge komsiije to nisu mogle. Ovo pitanje moţda i predstavlja

najkompleksnije pitanje. Svi ste sigurno već negde čuli po čemu je juţnoafrička komisija još bila

specifična, a u svom izlaganju je i Nora pomenula. Pored ovih stvari koje smo već pominjali,

juţnoafrička komisija je specifična po tome što je imala pristup počiniocu, pruţajući mogućnost

dodeljivanja amnestije za počinioca zločina. No amnestija se mogla samo dobiti u zamjenu za

punu istinu i priznanje zločina. Bitno je napomenuti da su osobe koje su aplicirale za amnestiju

18

pred ovim tijelom, to jest komisijom, morale to učiniti javno, to jest morale su javno govoriti o

sopstvenoj odgovornosti. To je vrlo vaţno, imajući u vidu da je preko 7.000 počinilaca apliciralo

da bi dobili amnestiju za počinjena dijela, medjutim samo 1.167 je dobilo tu amnestiju. Javnost

je imala priliku čuti sve njihove priče i to je takoĎe velikim dijelom doprinjelo lomu poricanja u

društvu za počinjena dijela nad odreĎenim populacijama. Mi se moramo pitati, kada je REKOM

u pitanju: kako ćemo mi se odnositi prema počiniocima, da li ćemo ih imenovati institucionalno i

individualno. Kako moţemo osigurati da informacije koje su dobivene na terenu mogu utvrditi

nečiju odgovonost, da je kvalitet dobijene informacije na terenu zadovoljavajući i da ne doĎe do

laţnog optuţivanja. Da li u radu REKOM treba uzeti u obzir amnestiju, ublaţavanje kazne ili

pomilovanje, kako bi se ohrabrili počinioci da daju podatke i informacije osobama koje će

razgovarati sa njima kako bi doprinjeli rasvetljavanju pitanja nestalih osoba za koje se na ovim

prostorima desetinu godina ćuti, porodice ţrtava ne znaju za sudbinu i tako dalje. Sva ova pitanja

trebamo izraditi kroz ovaj konsultativni proces kako bi, ovo što je Nora rekla, nakon prikupljanja

tih potpisa, mogli predati inicijativu vladama drţava koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije.

Znači, ono što bih htio na kraju reći, cilj REKOM-a je da se pitanja i dogaĎaji iz prošlosti imaju

rasvjetliti, da se pronaĎu i identifikuju tijela nestalih osoba za čiju se sudbinu još uvijek ne zna,

kao i da se doprinese procesiranju počinilaca zločina. Rešavanje ovih pitanja iz prošlosti, u

kojem će sigurno REKOM pomoći, je u stvari dobar put za našu budućnsot. Ja bih vam se

zahvalio na paţnju i oprostite ako sam malo ţurio. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem se Dţevadu koji je, još jednom ponavljam, došao iz Bosne,

upravo zbog ovih konsultacija. Nakon što smo govorili o ideji zašto REKOM i nakon što smo

govorili o iskustvima drugih, imamo jedan kratak dokumentarni film koji govori o iskustvu

marokanske komisije. hajde, da i to pogledamo, nakon toga imamo jednu kratku pauzu i zatim se

ponovo vraćamo.

(Prikazivanje filma)

Kushtrim Koliqi: Ova sekvenca o iskustvima komisije u Maroku, je deo jednog duţeg filma ...

Sada imamo kratku pauzu za kafu i nakom toga se ponovo vraćamo na sesiju, gde ocekujemo da

se i vi ukljucite.

(Nakon pauze)

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem. Nadam se da ste imali dosta vremena za relaksiranje. Idemo sa

nekoliko tehničkih informacija. Ima li još neko ko se nije potpisao na listu učenika? Da, čini mi

se, da se vi niste potpisali? Završeno, u redu. Znači da ste se svi potpisali. Prevodioci da li su se

potpisali? Ne, kamerman, ne. Znači, Rinora, kamermani i prevodioci. Kao prvo. Kao drugo, za

sve one koji imaju putne troškove, nešto malo pre ručka, nakon završetka konsultacija obratićete

se Rinori, od nje ćete dobiti putne troškove. Ili za ručkom. Ovo su bile kratke tehničke

informacije, ali bitne. Sada nastavljamo onako kako je predviĎeno dnevnim redom. Pozivam

Bekima da nastavi sa njegovom sesijom. Kao što smo rekli, drugi deo konsultacija predviĎen je

za diskusiju. Molim vas da budete što aktivniji, jer je svaka vaša ideja u vezi sa mogućnošću

osnivanja komisije značajna. Vaša mišljenja se registruju, transkribuju i uzimaju se veoma

ozbiljno, kada se budu radili ukupni izveštaji šta se dešavalo na svim konsultacijama u

celokupnom regionu. Pozivam Bekima da uzme reč.

19

Bekim Blakaj: Hvala, Kushtrim. Verujem da ste se malo odmorili nakon Norine i Dţevadove

prezentacije. Nadam se da sada imate jasniju sliku zašto smo se mi danas ovde okupili i o čemu

raspravljamo. Verujem da vam je i film bio interesantan, a koji je bio u vezi sa radom

marokanske komisije. Da vam ne bih oduzimao vremena, biću veoma kratak, ali samo da vam

kaţem dve stvari koje su veoma vaţne. Komisije koje su formirane nisu bile slične jedna drugoj.

Većina su bile nacionalne komisije koje su bile u vezi sa onim šta se dogodilo u okviru te drţave.

REKOM nije osnovan i ovu komisiju ne moţe da formira civilno društvo, nego komisiju osniva

drţava. Mi ovde pokušavamo da podrţimo formiranje Regionalne komisije, a koju bi formiralo

više drţava. Dţevad je rekao da je bilo slučajeva kada je komisiju osnovala sama drţava, a bilo

je i drugih slučajeva kada je komisija osnovana mirovnim sporazumom i tako redom. Ali ovu

našu komisiju treba da osnuju parlamenti drţava nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije. Nora

je objasnila veoma dobro zašto REKOM, ali ţelim da kaţem jako kratko još nešto. Nora je

spomenula šta će se desiti ako se osnuje nacionalna komisija. Na Kosovu ima nekoliko komisija

koje se bave pitanjem nestalih i najpoznatija je vladina komisije za nestala lica, čiji rad mi

podrţavamo i oni su nadleţni da sami rešavaju pitanje nestalih lica. MeĎutim, ja pitam vas: šta bi

radila jedna nacionalna komisija na Kosovu? Ako ne moţete doći do onih koji su osumnjičeni za

ratne zločine, jer je rat na prostoru bivše Jugoslavije bio mešovit, iako se, na primer, na Kosovu

desio kasnije nego što se dogodio u Hrvatskoj i u Bosni, ali mi imamo slučajeva kada su jedinice

koje su izvršile zločine u Bosni, postoje i video zapisi za zločine koji su se tamo dogodili, ista

jedinica počinila je zločine i na Kosovu. To znači da je sve meĎupovezano. Zatim, Nora je

spomenula razne dokumente koji su veoma dobri dokazi za komisije i nalaze se u Srbija. Kako bi

onda jedna nacionalna kosovska komisija od Srbije dobila tu dokumentaciju. Ponavljam, mi na

Kosovu znamo šta se dogodilo. MeĎutim, zna li neko u Hrvatskoj i u Bosni? Mislim da veoma

malo njih znaju, ili imaju površne informacije. Izveštaj koji treba da iznese Regionalna komisija

treba bi da bude prihvaćen od strane svih. Ideja je da u tim javnim raspravama, gde će se slušati

svedoci, kao što je slučaj u Maroku, da se čuje u celom regionu i da se zna šta se dogodilo. To je

prihvatanje istine. Zabrana manipulacije sa brojevima, poricanje zločina, stvari koje se trenutno

dešavaju, jedna takva komisija bi prekinula i ona bi sluţila svima da se prihvatili istina. I često se

ovde spominje reč pomirenje. Pomirenje se ne moţe postići bez suočavanja sa prošlošću i bez

utvrĎivanja odgovornosti počinilaca zločina. Da se vratim na svoju temu. Ţelim jako kratko da

vam predstavim inicijativu o osnivanju regionalne komisije, cilj i evaulaciju konsultacija. Ne

ţelim da vam oduzimam više vremena, jer se nadam da ćemo posle ovog imati veoma plodnu

raspravu, a posebno sada kada imate ideju o čemu je reč. MeĎutim, ja ţelim da vam ukratko

predstavim kada je krenula ideja, kada su počele konsultacije i kako su se one razvijale. Ova

ideja inicirana je u septembru 2005 sa 3 poznate regionalne organizacije koje se bave zaštitom

ljudskih prav i koje su sele i razgovarale. To je Fond za humanitarno pravo, Dokumenta iz

Zagreba i IDC – Istraţivačko dokumentacioni centar Sarajevo. Otprilike sve tri ove organizacije

se bave istragom ratnih zločina. U to vreme su postojala suĎenja za ratne zločine, iako sam

napomenuo da su postojala u jako malom broju i nisu bila produktivna i još uvek nisu

produktivna, a čiji je cilj utvrĎivanje krivične odgovornosti pojedinaca. MeĎutim, u njihovom

fokus, pa čak ni u Haškom tribunalu ţrtve nisu u fokusu. Jednostavno, to su optuţeni. Sudovima

su potrebni dokazi i ništa drugo. Ţrtve i dalje ostaju usamljene, niko se ne obazire na njih. Tada

su ove tri organizacije raspravljale šta da se uradi sa ţrtvama. Počele su konsultacije i forumi gde

se raspravljalo o njima i o tome kako pronaći instrumente, mehanizme koji bi stvorili jednu

platformu da se čuje glas ţrtve. Dakle, konsultacije su počele da organizuju i odrţano je preko 50

konsultacija na različitim nivoima. Danas imamo konsultacije sa vama, ali su odrţane

20

konsultacije sa istoričarima, sa naučnicima, sa novinarima, sa asocijacijama proizašlih iz rata,

udruţenjima članova porodica ţrtava, sa veteranima, sa ţenama, bivšim zatvorenicima i tako

redom. To znači sa grupama unutar civilnog društva, dok su na forumima učestvovali i

predstavnici drţavnih institucija, u zavisnosti od toga gde se odrţavao forum. Prvi forum koji je

odrţan u Sarajevu, tu je bio prisutan tadašnji član Predsjedništva Bosne i Hercegovine koji je na

neki način podrţao ovu ideju, ali je i dalje bilo nejasno - šta. Odrţavane su konsultacije sve do

maja 2008 godine, kada su u Podgorici odrţane regionalne konsultacije sa članovima porodica

ţrtava. Ja sam bio prisutan na tim konsultacijama. To su bile vrlo produktivne konsultacije, gde

su, čini mi se, po prvi put članovi porodica ţrtava i predstavnici udruţenja meĎusobno

komunicirali, čak su podrţali jedni druge. Ovo je bio jedan bitan momenat, znači i za nas, ali i za

same ţrtve, jer su na odreĎeni način podelili muke. Do tada, cilj procesa konsultacija je, kao što

sam pomenuo ranije, stvaranje javne platforme za ţrtve, znači da stvori platforma gde će se čuti

njihov glas i da se dobije podrška raznih drugih organizacija za ovu inicijativu. MeĎutim, od

maja 2008. definisan je jedan novi cilj i to je bio kreiranje modela za regionalnu komisiju. Do

tada se razgovaralo šta da se radi i onda se došlo do ideje koju su podrţali svi da se stvori

regionalna komisija. Bilo je raznih komisija koje su u svom mandatu imale za cilj postizanje

istine i pomirenje. Mi smo mislili da je apsolutnu istinu veoma teško naći, pa smo odlučili da

regionalnu komisiju nazovemo regionalna komisija za utvrĎivanje činjenica o ratnim zločinima,

što znači da iznosimo činjenice, a svako moţe da donese istinu na osnovu ovih činjenice. Tako

da se od maja 2008 godine definisao još jedan cilj - da se stvori model i tako su organizovane

dalje konsultacije. Meni je ţao što nećemo verovatno imati dovoljno vremena da proučimo sva

iskustva drugih komisija, kada je u pitanju mandat, kada je u pitanju ovlašćenja komisije. Čuli

smo, u Maroku komisija nije imala pravo da izaĎe sa imenima počinioca zločina, jer je komisiju

osnovao kralj koji će istraţivati zločine koje je počinio njegov otac. Dakle, komisija nije imala

pravo da istakne imena počinilaca zločina. Zato smo se okupili danas ovde da bismo izvukli neke

ideje. Dakle, šta vi mislite o ovome? Ja sam vas vrlo paţljivo pratio jutros i najbolje je da se

nastavi razgovor o onome o čemu treba da se bavi ova komisija. Na osnovu iskustava drugih,

komisija mora da ima odreĎen vremenski rok. Iskustvo je pokazalo da ono što traje više od 3

godine, komisija gubi na značaju i javnost izgubi interes za komisiju, tako da komisija treba da

ima odreĎeni mandat. Čime treba da se bavi komisija? Samo sa ubijenima, samo sa nestalima ili

samo sa ţrtvama seksualnog nasilja, ili sa ţrtvama, jer na drugim konsultacijama, neko je

spominjao i trovanja. Nora je pominjala ubistva vojnika koja su se dogodila u JNA. Neki su otišli

još dalje i predlagali da se istraţe zločini koji su počinjeni u Drugom svetskom ratu. To znači, da

onda komisija treba apsolutno precizno da ima definisan mandat i period koji će biti pokriven

istraţivanjem. To znači da je najbolje da se ne vraćamo tako daleko u prošlost, jer se onda gubi i

efekat i koje zločine komisija treba da tretira. Ako se proširi na mnoga dela, onda komisija neće

moći sve to da obavi. Ovde je jedna dobra stvar, jer uvek komisija sastavi preporuke, koje će

kasnije biti obavezujuće za vlade koje su stvorile komisiju. Jedna od preporuka odnosila se na

oblast reparacija za ţrtve. Nije uvek neophodno da bude materijalna. Ona moţe biti u raznim

oblicima. To moţe biti, da uzmemo kao primer ... Spominjalo se danas ovde obeleţavanje

datuma zločina, dan ţrtava ili nešto slično, ili osnivanje memorijalnog centra, tako da ove

preporuke komisije moraju biti odobrene od strane vlade koje formiraju komisije. Nešto mi je

promaklo u meĎuvremenu. Komisija, ako se nekim delom ne bude bavila, moţe da preporuči

nekog drugog tela, koje bi se bavilo utvrĎivanjem činjenica o odreĎenim kršenjima prava. Ja sam

sada prešao i na mandat komisije, ali da se ponovo vratim na konsultacije koje su odrţane.

Inicijatori ovog procesa, ove tri organizacije koje sam spomenuo, osnovale su Koalicijz za

21

REKOM i tela koalicije, kao što je Koordinacijsko veće koje će usmeravati rad ove inicijative i

predstavnici svih zemalja pozvani su da budu članovi Koordinacijskog veća, uključujući i

Kosovo. To znači da je sada koalicija preuzela vlasništvo nad inicijativom. Dakle, proces ne

vode više ove tri organizacije, nego koalicija. Od 28. do 31. oktobra 2008. u Prištini je odrţan

Četvrti regionalni forum i ja ću da iskoristitim priliku da se zahvalim aktivistima Inicijative

mladih za ljudska prava koji su nam dali maksimalnu podršku u organizovanju ovog foruma, gde

je bilo prisutno preko 400 učesnika. Na ovom forumu je zvanično proglašena Koalicija za

REKOM. Dakle, negde oko 100 organizacija se pridruţilo, potpisalo Izjavu o pristupanju i

postali su deo koalicije. To znači da je forum u Prištini bio nešto šta je dovelo do preloma. Da

spomenem neke druge informacije. Od maja 2008 do kraja 2008 godine odrţano je preko 31

raznih sastanaka u vezi sa koalicijom, 10 su bili lokalni, 18 na nacionalnom nivou i 1 je na

regionalnom nivou, znači da u svim zemljama bivše Jugoslavije. Onda, u martu 2009 godine su

bili imenovani nacionalni koordinatori, za asistiranje i pruţanje pomoći u organizovanju ovih

konsultacija koje je danas organizovala Integra. Dakle, u svakoj zemlji postoje ljudi koji se bave

samo ovim poslom tj. organizovanjem konsultacija. Od aprila do juna 2009 godine odrţano je

oko 20 konsultacija na različitim nivoima. Krajem maja meseca ove godine, imali smo Peti

regionalni forum koji je odrţan u Budvi i tu je Skupština Koalicije usvojila Statut koalicije,

glasanjem i od tada je ova inicijativa institucionalizovana. Ako obuhvatimo jedan opšti broj od

foruma koji je odrţan u Sarajevu pa sve do 1. jula ove godine, odrţano je ukupno 43 razna

susreta, 23 na nacionalnom nivou, na lokalnom 9, na regionalnom 5 foruma. Spomenuo sam

forum koji je odrţan u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Prištini i u Budvi. Na ovim forumima,

prema podacima koje smo prikupili, na osnovu potpisima, do 1. jula ove godine učestvovalo je

2185 ljudi - predstavnici raznih organizacija, medija i tako redom i ponovo kaţem ogromna

većina su podrţali ideju formiranja regionalne komisije. Imalo je i onih koji su bili protiv, imalo

je i onih kojima još uvek nije jasno da li treba ili ne treba da postoji regionalna komisija. Do

sada, Koalicija za REKOM ima 376 članova, 165 od njih su razne organizacije za ljudska prava,

organizacije mladih, organizacije ţena, veterana i tako redom, 36 udruţenja, veterana i udruţenja

ţrtava. 167 je induvidua, jer induvidue, iako ne predstavljaju neku organizaciju su dobrodošle da

nam se pridruţe koaliciji, 8 medija i tako dalje. Dakle, ovo što sam vam do sada izneo je kratak

govor u vezi sa tokom konsultacija, odnosno kako se došlo na ideju, koja je evaluacija

konsultacija do sada. Konsultacije će se svakako nastaviti do sredine naredne godine, odnosno do

juna 2010, kada ćemo i mi kao koalicija raditi na prikupljanju potpisa - jedan milion potpisa i ja

se nadam da će ih biti još više i sa onih milion potpisa, da se utvrdi precizan model komisije,

takvu komisiju ţelimo, ali to zavisi i od vas, vaših ideja danas, jer se one sve prikupljaju i

pregledaju i na osnovu tih vaših ideja će se napraviti model komisije. To jest, svi ti potpisi će se

dostaviti svim vladama odnosno skupštinama svih drţava u regionu da se stvori regionalna

komisija za utvrĎivanje činjenica za ratne zločine i teška kršenja ljudskih prava u bivšoj

Jugoslaviji. Ne ţelim da vam više oduzimam vremena. Ţeleo bi da ste otvoreniji i ako ste nešto

imali ili ako imate nešto nejasno, slobodno postavljajte pitanja. Hvala vam još jednom.

Kushtrim Koliqi: Hvala, Bekime za objašnjenje toka konsultativnog procesa. Nastavljamo.

Furtuna Sheremeti: Ja sam imala samo jedno pitanje. Prošle godine na Četvrtom forumu na

kojem smo učestvovali i mi aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava ... Ja sam Furtuna

Sheremeti iz Inicijative mladih za ljudska prava. Na Četvrtom forumu, najdublji utisak na mene

je ostavio slučaj sa video snimkom koji smo imali priliku da vidimo, verujem da se Bekim seća

22

toga, bio je video snimak mladića iz Sarajeva koji su poslali nakon nekoliko godina ... Kada su

videli taj snimak i sina na ekranu ... Sebi sam postavila pitanje gde prestaje nadleţnost regionalne

komisije. Na primer: da li je njegova duţnost samo utvrĎivanje činjenica ili se nastavlja i dalje.

Na primer, suĎenje identifikovanim licima koji su izvršili zločin nad tim ljudima, nastavlja se u

Sarajevu i još uvek traje. Da li komisija ima nadleţnost da se priključi suĎenju i da učestvuje u

njemu. Znači ovo mi je malo nejasno. I pitanje za Noru, u vezi sa formiranjem regionalne

komisije, rekli ste da komisije unutar svake drţave deluju zasebno. Na primer u Bosni oni imaju

svoju komisiju, kod nas je ova komisija ovdje. E sada, da li će one polagati račune jedna drugoj

ili će delovati potpuno odvojeno.

Bekim Blakaj: Furtuna, hvala puno za pitanje. U stvari, sećam se vrlo dobro, jer sam video

desetine puta snimak i stvarno je bio veoma uzbudljiv i za one koji nisu bili na forumu daću

jedno kratko objašnjenje. To je snimak, koje je objavila izvršna direktorka Fonda za humanitarno

pravo, gospoĎa Nataša Kandić. Streljanje 6 mlaĎih bosanskih civila od strane Škorpiona. Na

forumu, na panelu kojeg smo mi nazvali javno slušanje i tu je bio prisutan sin ţrtve, koji je

takoĎe bio uzbuĎen zbog toga što je gledao kako mu ubijaju oca. Da bih odgovorio na Furtunino

pitanje, komisija treba … Znači, ţelim da budem jasan. Mi moramo da stvorimo model komisije

i taj model da pošaljemo skupštini, da im kaţemo da mi ţelimo ovakvu komisiju koja ima ovaj

mandat i ova ovlašćenja. Još uvek nismo došli do te tačke da imamo ovlašćenja, jer je to vrlo

osetljivo pitanje. Stoga se konsultujemo sa vama, jer imamo različite konsultacije. Neke komisije

su imale ovlašćenja da primoraju počinioce dela da daju izjave. U suprotnom, komisija treba da

je razdvojena od rada sudova, svakako da ne moţe da zameni sudove, jer sudovi su ti koji se

bave procesuiranjem ratnih zločinaca, a komisija nema taj mandat. MeĎutim, komisija moţe da

ima mandat, moţe imati ovlašćenje da sasluša optuţene ili osumnjičene za ratne zločince. U

nekim zemljama su imale vlast da pozovu predstavnike političkih stranaka koji su na neki način

bili uključeni u rat i tako dalje. Ali po ovom pitanju komisije trebaju raspravljati i ja sam

podeljenog mišljenja da li komisija treba da se bavi amnestijom ili ne. Neke komisije su imale

pravo da daju amnestiju, da se počinioci zločina jave, ali da bi dobili amnestiju oni su morali da

govore istinu o tome šta se dogodilo. I na takav neki način brojne porodice došle su do istine o

tome šta se desilo njihovim članovima porodica, otkrivena su tela itd. To je, na primer, bio slučaj

u Juţnoagričkoj Republici. Ona je imala ovlašćenje davanja manestije. Ali su počinioci u

zamenu morali da govore istinu. MeĎutim, stav porodica je posebno pitanje. Ne znam koliko su

oni spremni da nekome ko je ubio njihove članove pristanu da im se da amnestija i da se

oslobode krivične odgovornosti. Konkretno komisija ne moţe da se meša u rad sudova. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Nora će da odgvori na ono drugo pitanje.

Nora Ahmetaj: Furtuna, u vezi sa komisijom. Mislim da nisam bila dovoljno jasna, za vreme

prezentacija, ali se nadam da ste shvatili da u svetu postoji nekoliko komisija. Zavisno od mesta,

zavisno od političkog sistema toga mesta, negde te komisije osniva vlada, negdje kralj, negde

parlamenat, što sve zavisi od unutrašnjih pravila, ali svakako treba da postoje neko od

prestavnika visoke vlasti koji će preuzeti korak i osnovati je. Te su komisije uglavnom bile

drţavne. Ne postoji niti jedna komisija na svetu koja je slična ovoj našoj koju ţelimo da

formiramo, ili barem idemo ka tom cilju. Moţda ja i nisam bila potpuno jasna. U Bosni, u

Hrvatskoj, u Srbiji, na Kosovu u Makedoniji eventualno i u Sloveniji da bi sve ove komisije bile

odvojene po nacionalnoj formi. Ne moţemo da formiramo komisiju i da se onda bavimo samo

23

samima sobom, jer, već sam pomenula, centar vojne i političke vlasti nalazio se u Beogradu. I

hteli ili ne treba da se bavimo jedni drugima. Inicijativa za nacionalnu komisiju bila je, na

primer, u BiH. Ja znam i za jedan konkretan primer jer sam i sama bila u Beogradu, 2002. i 2003.

kada je Koštunica bio predsednik. On je osnovao nacionalnu Komisiju za istinu i pomirenje koja

je trebala da se bavi utvrĎivanje uzroka zločina u regionu. Ali, komisija nije bila kredibilna i ona

se posle nekog vremena ugasila. Takvi pokušaji su se pokazali kao bezuspešni. Cilj ove komisije

je da je ona regionalna komisija. U komisiji ne smeju da budu ljudi koji imaju sumljivu prošlost,

ljudi koji su počinili zločine. U slučaju naše komisije civilno društvo donosi odluke kakav

mandat da joj daju i na osnovu kojih kriterijuma. Kosovsko društvo, na primer, moţe da predloţi

induvidue za koje misli da su eminentne, da su sa kredibilitetom, da uţivaju postovanje u društvu

i po mognućnosti da su apolitični i da se ti ljudi predstave kao potencijalni kandidati za članstvo

u ovoj komisiji. Tako treba da urade sve zemlje. Na konsultacijama takoĎe ne treba da učestvuju

osobe koje ne uţivaju ugled u društvu, koje narod ne voli, niti će biti izabrana osoba koja ima

neku sumljivu prošlost, ili je učestvovao u zločinačkim radnjama, ili je sam narušavao

dostojanstvo ţrtava. Zato je cilj da komisija bude regionalna, ne jedna komisija tamo, jedna

komisija ovamo, nego da bude regionalna i da bude jedinstvena. Još uvek nema niti se zna da je

bilo negde u svetu jedna ovakva komisija. Kao što se zna, proces konsultacija je bio dug, jer je

započeo od 2006. godine pa sve do 2009. godine i traje evo četiri godine. Ako doĎe do

formiranja ove komisije, ona će biti jedinstvena, jer još nikada nije kao takva formirana na svetu.

Kushtrim Koliqi: Dţevad jako kratko ţeli da se nadoveţe na ovu temu o kojoj smo govorili do

sada, a zatim nastavljamo sa drugima.

Dževad Bektasević: Evo, ja ću pokušati kratko gospoĎici Furtuni da odgovorim. U ovom izlaganju

smo do sada imali priliku da čujemo da su komisije bile vansudska tijela. Naravno, u okviru tog

vansudskoga rada postoji i pravna procedura. Znači, komisije su te koje mogu sudovima i

tuţilaštvima, zavisno od pozitivnopravnog propisa koji vladaju na odreĎenim teritorijama odnosno

na teritorijama novoformiranih drţava, mogu dati informacije odnosno činjenice koje bi trebali ti

pravosudni odnosno istraţni organi da prihvataju i na osnovu tih činjenica pokreću odreĎene

postupke protiv izvršilaca, jer kroz ovu komisiju ćemo imati ... Odnosno, zamisao jeste da se

identifikuju svi dogaĎaji koji su doprinjeli, odnosno koji su rezultirali izvršenjem zločina i kršenjem

ljudskih prava. Prema tome, ova komisija će sigurno imati uticaj sa činjenicama na pravosudni

sistem, a u budućnosti, u tom finalnom izvještaju, će upravo sadrţati preporuke koje će zasigurno

traţiti reforme u oblasti sudstva, policije, lokalne uprave. Znači, kada je u pitanju Bosna i

Hercegovina, Nora je pomenula ... Tačno je da smo mi na teritoriji bivše Jugoslavije imali najveći

broj ţrtava i činjenica je da još uvijek tragamo negde za oko 12.000 nestalih osoba. Činjenica je da

smo u toku ratnih dejstava i postratnom periodu imali formirane tri komisije koje su bile na nivou

etničkih zajednica. Informacije o lokacijama masovnih, pojedinačnih, sekundarnih i tercijarnih

grobnica su jako teško prolazile izmeĎu tih komisija. Od 2006., na nivou Bosne i Hercegovine

formiran je Institut za nestale osobe, koji još uvijek nema značajnih rezultata. Naravno, mi kao

predstavnici udruţenja porodica ţrtava, u svakom slučaju podrţavamo rad Instituta, meĎutim kada

su u pitanju prikupljanja informacija i činjenica, čini mi se, a i Nora je to pomenula, kao što vi sa

Kosova trebate činjenice traţiti u Beogradu i mi iz Bosne i Hercegovine sigurno trebamo negde na

drugoj strani traţiti odreĎene činjenice i odoreĎenu dokumentaciju. Prema tome, neophodno je

potrebno svima nama, pogotovo vama mladima koji će imati jako tešku budućnost bez riješene

prošlosti, a formiranjem ove komsiije i utvrdjivanjem činjenica koje će naravno biti potvrdjene u

24

svim parlamentima drţava koje su nastale raspadom Jugoslavije odnosno tako bi trebalo biti, biće

prilika jednostavno da svako čuje i svako provjeri ono što se desilo. Ja vam više ne bih oduzimao

vrijeme, a ako bude još nekih pitanja po ovoj oblasti, rado ću dati odgovor. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljem se gospodinu Dţevadu na odgovoru. Sada je na redu ovaj mladić,

javio se mnogo ranije.

Mehmet Ajeti: Zahvaljujem. Još jednom, snaţno podrţavam inicijativu i verujem da će se ova

komisija jako brzo osnovati. Izvinjavam se, ja sam Mehmet Ajeti, NVO iz Uroševca. Sa velikom

paţnjom sam pročitao tačke modela REKOM-a i nadam se da vam neće smetati ako vam na brzinu

pročitam jednu od njih. REKOM je istraţivački organ i radiće u saradnji sa zvaničnim komisijama za

nestala lica. Ono šta mene čini skeptičnim je to da mandat jedne komisije ne treba da traje duţe od

tri godine. Hteo bi da se zaustavim malo na sudbini nestalih lica. Na Kosovu je konflikt završen

1999 godine. Prošlo je deset i po godina i zna se da je u pravcu rasvetljavanja sudbine nestalih

uraĎeno jako malo. Skeptičan sam. Kako REKOM za tri godine da otkrije sudbinu nestalih lica, kada

se zna da se još 16.252 osobe vode kao nestali? Zašto da se ne uspostavi neki kriterijum, da REKOM

završi svoj mandat tek onda kad se otkrije istina o svakoj pojedinačnoj sudbini nestalog lica? Hvala.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem Mehmetu na pitanju, i zaista je pitanje na mestu. Dţevad je spomenuo

institut, ali sam i ja ranije spomenuo vladinu komisiju za nestala lica, ali imamo i meĎunarodne

organizacije, kao što su MeĎunarodni komitet crvenog krsta, MeĎunarodnu komisiju za nestala lica i

još mnogo drugih tela koje se bave pitanjem nestalih lica. Sada se ponovo vraćamo na ono, da li

REKOM treba da se bavi samo nestalim licima? Mi smo razmislili, da treba svakako. I ona moţe da

vrši pritisak na institucije i na druge razne agencije, moţda i na agencije bezbednosti i da ih primora

da izvuku dokumentaciju iz arhive koja će biti veoma značajna za pronalaţenjz masovnih grobnica.

Ovo se nadam da će uraditi komisija. Ali ne mislim da treba duţe vreme od tri godine da se uradi sve

to, jer ako se osnuje komisija sa neodreĎenim mandatom , potpuno sam siguran da će onda da doţivi

neuspjeh, jer i članovi porodica ali i javno mjenje je izgubio interes za tu komisiju. Svakako da bi

komisija mogla da dosta pomogne i sudstvu kod procesuiranja ratnih zločina, ali i kod identifikacije

nestalih lica. Zato sam mišljenja da komisija ne treba da ima mandat sve do dok se ne pronaĎe i

poslednja ţrtva. Na nesreću, iskustva u svetu su pokazala da nakon strašnih ratova odreĎeni procenat

nestalih neće biti pronaĎeni. I moja organizacija sumnja da je jedan deo tela spaljen i nećemo ih

moći pronaći, na nesreću. Ali, komisija moţe dosta da pomogne u ovom procesu. Hvala.

Kushtrim Koliqi: Onaj mladić, Venera i onda ti.

Fatos Budeci: Fatos Budeci, iz Inicijative mladih. Ţeleo bih da mi pojasne gospodin Blakaj ili

gospoĎica Nora Ahmetaj. Ja ovdje vidim da REKOM znači regionalna komisija koja se osniva

isključivo od strane drţava i to drţava proizašle iz bivše Jugoslavije. Ja kao prvo ţelim da vam je

jasno kaţem. Sakupljanje činjenica uglavnom na Kosovu vrši kancelarija Fonda za humanitarno

pravo, u Prištini, je li tako?

Bekim Blakaj: Fatos, hvala. Naša organizacija, Fond za humanitarno pravo je nevladina

organizacija koja se bavi ljudskim pravima, a jedan od naših projekata je i istraţivanje ratnih zločina,

uzimanje izjava i evidentiranje ţrtve imenom i prezimenom. Ranije sam spomenuo, negde oko

13.000 ţrtava smo evidentirali. Ali mi smo nevladina organizacija. Verujem da ima i drugih

organizacija koje se bave istim aktivnostima. Uvek će arhiva koju smo mi stvorili, biti dostupna

komisiji, komisiji koja će biti zvanično formirana od strane vlade. Ali koliko ja znam komisija bi

25

trebala i sama da vrši istraţivanja. Dokumentaciju koju mi posedujemo, moţe da im olakša rad da bi

brţe stigli do očevidaca, koje bi ona kasnije izabrala za sesiju javnog slušanja ţrtava. Ali će oni

sigurni i sami da izvrše istraţivanja. Sa druge strane, ona će da prikuplja dokumentaciji i iz drugih

raznih organizacija. Znači, ovo će biti odnos izmeĎu civilnog društva i komisije.

Nora Ahmetaj: Pokušaću jednostavno da vam objasnim. Haški Tribunal, kada je došao ovde da

prikupi podatke o ratnim zločinima, on je prikupio dokumentaciju lokalnih organizacija: Fonda

za humanitarno pravo, Saveta za ljudska prava i mnogih drugih organizacije. Razgovarali su i sa

svedocima. Ali je te podatke uzeo kao primarne informacije. Zasigurno je da su oni imali i druge

izvore informacija, od medija i tako dalje. Na kraju krajeva, oni su ponovo uzimali podatke

voĎeni našim izjavama i tom dokumentacijom NVO, izabrali slučajeve i pronašli svedoke koji su

išli da svedoče pred Tribunalom. Na isti takav jedan način radiće i komisija. Ona će da koristi

podatke koje poseduje Fond za humanitarno pravo i podatke drugih organizacija sa Kosova u

vezi sa ratnim zločinima koji su izvršeni, ali će komisija da radi na jedna samostalan način. U rad

komisije ne moţe niko da se meša, niti vlada, niti druge lokalne komisije, niti organizacije. Ovde

ne verujem da će biti bilo kakve dileme. Htela sam još nešto, u vezi sa komisijom, da kaţem.

Kako će ona da radi? Rekla sam na početku da ljudi koji budu izabrani da rade u toj komisiji,

sigurno će trpeti razne pritiske, ali osobe koje će biti izabrane za komesare moraju biti lično

hrabri, da imaju kredibilitet, da mogu da se odupru svim pritiscima. U momentu kada se formira

komisija, definisaće se i njen mandat, rok koliko će da postoji, kakve zločine ţelimo da ona

istraţi, vremenski period koji treba da bude pokriven istraţivanjem, da li je to od kraja Drugog

svetskog rata, ili će se samo istraţivati zločini koji su se desili u zemljama bivše Jugoslavije od

1991-2001 godine. Dakle, opredeliće se koji će zločini tačno da uĎu u mandat, da li ratni zločini,

tortura, masakari, nestanci itd. Imali smo predloge od članova porodice i pripadnika civilnog

društva na Kosovu da se istraţe zločini albanskih vojnika u JNA za vreme 80-tih godina. Ali

postavlja se pitanje da li će ova komsija imati tu mogućnost da obuhvati i te zločine? Kada

doĎemo do mandata, kriterijuma itd. tj. kada se sve ovo definiše, onda će se predlog uputiti

parlamentima na raspravu i odlučivanje.

Fatos Budeci: Izvinjavam se, još jedno pitanje. Ranije si spomenuo da je do danas samo 3-4

suĎenja pravosnaţno okončano. Hteo bih da znam, koliko ste zadovoljni vi i članovi porodice

tim presudama? Hvala.

Bekim Blakaj: Na našu nesreću mi na Kosovu nemamo specialne sudove za ratne zločine i

mislim da je konačno vreme da se osnuje takav sud koji će se baviti samo takvim zločinima.

Mislimo da te predmete treba da procesuiraju meĎunarodne sudije ili mešovita veća. Fond za

humanitarno pravo nije zadovoljan. Visine presuda su uredu, ali je premalo pravosnaţnih

presuda. Mislimo da će komisija u velikoj meri da pomogne sudovima, naročito tuţiocima, jer bi

dobili dodatne podatke o zločinima i mogli bi da pokrenu nove istrage.

Kushtrim Koliqi: Venera!

Venera Ramaj: Ja sam htela da se nadoveţen na one tri tačke o kojima se govori svo ovo vreme.

Prva stvar je da ja nisam uopšte skeptična da će Kosovo i Srbija da podrţa REKOM. Ja sam

skeptična da je moguća zajednička saradnja [Srbije i Kosova], jer znamo da saradnja pri

pronalaţenju dokaza na Kosovu ide direktno sa Srbijom, jer se većina dokaza za koje smo mi

zainteresovani upravo nalaze tamo. Ja sam skeptična jer ne znam koliko mi moţemo da

26

saraĎujemo sa njima, koliko oni mogu da nam pruţe pomoć, znači, na pronalasku činjenica koje

nas interesuju. Zbog ovoga, znači, ja imam jednu veliku sumnju, jedno veliko pitanje koliko

moţe da bude ovo efikasno i koliko vi u stvari verujte u to da moţe da da rezultate, bez obzira na

to koje osobe su izabrane za tu komisiju. Druga stvar, je to da mi nemamo instituciju u vladi koja

moţe da osudi ovakve stvari. Znači, EULEKS drţi u rukama suĎenja. To je dobra inicijativa, ali

treba da se vide koraci da bi se išlo napred, da gledamo malo dalje da li mi to moţemo da

uradimo. Mi smo sve ovo uradili da bi jednog dana nešto izašlo na videlo. Treća stvar, potrebno

je naći način da se izvrši pritisak na vladu da ove stvari krenu malo brţim tokom, jer godine i

vreme idu i šta ako mi nakon 100 godina pronaĎemo istinu? Istina kada god da se otkrije je

vredna, ali za neke stvari je bolje da se saznaju ranije. Ja za sebe imam jednu opciju, moţe da se

skupi kao neka vrsta graĎanske peticije i da izvršimo pritisak na vlade. Mi smo demokratska

zemlja. Oni [politički predstavnici u institucijama] su izabrani da predstavljaju naše interese,

onda u stvari mi treba da izvršimo pritisak da se za tu stvar naĎe rešenje.

Bekim Blakaj: Kushtrim ţeli da govori o skepticizmu. Ali u tome nisam niti ja loš.

Venera Ramaj: Ne, to je nešto što se u meni javlja kao jedno veliko pitanje, koliko mi moţemo

da saraĎujemo. Sve je uredu i sa time se slaţem, svi vidimo da je ovo jedna dobra ideja. Ali kada

je u pitanju saradnja sa Srbijom, tamo se nalaze masovne grobnice, u meni se javlja jedno veliko

pitanje koliko ovo moţe da funkcioniše, poznajući stavove našeg naroda o Srbiji, kao i stavove

Srbije o Kosovu koja još uvek Kosovo vidi kao svoju teritoriju. To jedno veliko pitanje koje se

javlja kod mene.

Bekim Blakaj: Hvala. Nisi se prestavila na početku, jer nam treba zbog snimka.

Venera Ramaj: Da, izvinjavam se, ja sam Venera Ramaj.

Bekim Blakaj: Normalno je biti skeptik i dosta drugih učesnika na konsultacijama su izrazili

skepticizam za razna pitanja, ali i za ovo šta ste vi sada naglasili. Znači, ovo nije prvi put

spomenuto. Nora je rekla nešto vrlo vaţno, regionalna komsija treba da bude apsolutno

nezavisna od vlada. Pitanje je da li će vlada ili parlament Srbije ovo da prihvati. E sad sam ja tu

više skeptičan nego vi. Mi, civilno društvo, ćemo izneti predloge i o komesarima. Neće vlada

izabrati komesare. Mi kao civilno društvo, kako je i Nora pomenula, treba da pronaĎemo ljude

koji su kredibilni i koji imaju čistu prošlost, koji će biti odlučni i neće pasti pod uticaje. To bi

bila ideja. Svakako da ćemo uzeti u obzir i vašu zabrinutost, ali uz pomoć potpisane peticije

trudićemo se da se formira jedna takva komisija, a ne komisija koju je Nora uzela malopre kao

primer: komisija koju je osnovao Koštunica. Znači mi ćemo se truditi da se klonimo političkih,

vladinih i bilo koji uticaja. Ovo je bio moj najkraći mogući odgovor.

Kushtrim Koliqi: I ja ću biti kratak. Mi smo svesni poteškoća koje će imati ova komisija.

Moţda ne moţemo niti da zamislimo kakve poteškoće ćemo imati, imajući u vidu da je još uvek

vrela krv. Ovo je pod jedan. Pod dva, Srbija nije priznala Kosovo kao drţavu. Znači, imamo

mnogo problema. i mi smo dosta skeptični čak i u vezi sa ovom komisijom, ali treba da znate

jednu stvar: neko treba da pokrene ovu komisiju i jako je dobro što je pokrenuta inicijativa. E

sada, da li će mo uspeti, to ni mi sami ne znamo. Mi samo ţelimo da idemo jednim normalnim

tokom. Pronašli smo neke modele koji su malo dalje od politike, ali nikad se ne zna. Kosovo a i

27

Balkan uopšte su krhki, jako lako moţe da se desi neki novi sukob. Ali to ne znači da mi treba da

odustanemo. Skeptični smo što se tiče saradnje sa Srbijom, ali se nadamo da će meĎunarodna

zajednica da izvrši pritisak. Onog momenta kada sve drţave prihvate da se formira ova komisija

koja će biti nezavisna, onda će te iste drţave imati obaveze prema ovoj komisiji. Duţne su da im

otvore arhive, da joj predaju dokaze koje poseduju, druge planove, itd. Upravo zbog ovoga mi

teţimo da sakupimo milion potpisa a moţda i više. Manje, više kod nas postoji nada, jer znamo

da vlada Kosova i Srbije nikada neće sesti zajedno, ko zna za još koliko godina, ali pod uticajem

raznih pritisaka mi se nadamo da će se formirati jedna nezavisna komisija, mada znam da ćemo i

pored toga imati dosta problema.

Zana Ahmetxhekaj: Ja sam Zana Ahmetxhekaj iz Inicijative mladih za ljudska prava. Ţao mi je

što ću malo da promenim smer diskusije, ali je Bekim rekao da moţemo da govorimo i u vezi sa

pitanjima koje ova komisija treba da razmotri. Kada smo kod ratnih zločina, mislim da

ostavljamo po strani period posle rata. Ovom prilikom ću Kosovo uzeti kao primer, gde je jedan

značajan broj ţrtava rezultat postojećih minskih polja na teritoriji Kosova, Mislim da svakako

mandat ove komisije treba da obuhvati i ţrtve minskih polja.

Bekim Blakaj: Zana, Nora će ti odgovoriti. Sada govorim o projektu Fonda za humanitarno

pravo, mi te ţrtve ne razdvajamo. Oni su ţrtve rata i ovo se nije desilo samo na Kosovu nego i u

Hravtskoj, a pogotovo u Bosni, a ja verujem i slaţem se sa vama da i te ţrtve treba da obuhvati

komisija.

Nora Ahmetaj: Komisija treba da ih tretira, ali se ja vraćam ponovo na mandat. Kada se odredi

mandat komisije, ne zaboravite da ta komisija treba da se plati iz nekog fonda. Te komisije, kao

što je slučaj sa drţavama na Balkanu koje su siromašne, finansijski slabe i sa krhkim

institucijama, nema teoretske šanse da ih drţava sama finansira, ili mogu donekle, ali uglavnom

finansijska pomoć dolazi izvana i ovo treba da uzmemo u obzir. Istina je da se posledice rata

osećaju u poratnom periodu, kao što je slučaj sa zaostalim minama. Ali da li će se tretirati i osobe

koje su zadobile telesne povrede zbog dejstva zaostalih mina, ili su umrli zbog tih posledica , ovo

će se preciznije odrediti kada se bude definisao mandat komisije. To je isto vezano i za pitanje da

li ćemo diskotovati o uzrocima rata, onda koji zločini treba da budu obuhvaćeni mandatom. Ako

uzmemo i odredimo period od 1991-2001 godine, na primer, a ţrtva je pala 2003 godine,

normalno da se to neće uzeti u obzir, jer mandat komisije pokriva odreĎeni vremenski period za

istraţivanje. Tu ima puno posla i taj posao treba da se završi, kakvo je iskustvo ranijih komisija,

u periodu od 6 meseci do godinu dana, dve ili tri godine. I tu su ponovo potrebna velika

finansijska sredstva, jer kada komisija utvrdi ko je ţrtva, njoj ili njenoj porodici biće eventualno

dodeljena pomoć. Sve to treba neko da plati. To treba da plate drţave koje su izvršile zločin.

Ponovo se vraćam na parlament i na Venerino pitanje koja kaţe da je skeptična. Svi smo

skeptični. Zamislite da drţava Srbija kaţe da priznaje sve zločine koji su počinjeni. Zamislite

koliki bi to bili finansijski izdaci? Zamislite sada nešto što se desli pre 60 godina u Nemačkoj i

ona još uvek sve plaća. I na ovo treba da mislimo, jer ov nije posao “hajde samo da

razgovaramo”, nego će se ovde izvršiti veoma precizne i duboke analize, a nesmemo da

zanemarimo finansijski aspekt.

Ylber Maxhuni: Zahvaljujem. Ja sam Ylber Maxhuni iz Youth Stepa. Što se tiče mandata, ja ga

mandat svatam kao obavezu komsije da se bavi odreĎenim pitanjem. U fokusu komisije je delo

28

koje je izvšeno u prošlosti. Pominjan je i Drugi svetski rat, trovanja itd. Ovi slučajevi su

meĎunarodno priznati i priznaju se kao ratni zločini. Koliko je meni poznato, bivši administrator

Bernar Kušner je istraţivao ovaj slučaj trovanja učenika i trebala bi da bude sankcionisana

normama meĎunarodnog prava. Naš cilj je da sva kršenja koja su se desila budu meĎunarodno

priznata. Uzimajući u vid mandat komisije za istinu koji moţe da traje do tri godine, moţda i

kraće, onda će nadleţnost koju će imati komisija biti prema prioritetima. Kao prioritarno pitanje

je prikupljanje izjava od ţrtava jer vreme prolazi, a svedoci stare, umiru to je ţivotni proces koji

ne moţemo zaustaviti, zato je vaţno dase što ranije krene sa sakupljanjem izjava ţrtava.

Kushtrim Koliqi: Molim vas da budete što kraći, jer ima mnogo onih koji čekaju da uzmu reč.

Ylber Maxhuni: Završavam. Drugo pitanje je to da bi zatim trebalo da doĎe i do njihovog

priznavanja. Pitanje istraţivanja sudbine nestalih je primarno pitanje. Zbog ovog pitanja će

komisija i da se osnuje. Zahvaljujem.

Kushtrim Koliqi: Hvala najlepše. Nastavljamo.

Mehmet Ajeti: Mnogo me zabrinjava stvar da su nakon rata optuţeni i osuĎeni mnogi Albanci

pred Haškim tribunalom i verujem da svako zna da je rat na Kosovu, što se Albanaca tiče bila

odbrana otadţbine. Moţda je mali broj slučajeva ratnih zločina posledica nedostatka specijalnog

suda za ratne. Mislim da je jako mali broj Srba kojima se sudilo pred Haškim tribunalom. Ja

nisam upoznat sa time da u Srbiji postoji specijalan sud za ratne zločine. Imam jednu preporuku

za komisiju a to je: da izvrši što veći pritisak na Haški tribunal i na Srbiju u vezi sa ratnim

zločinima.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem. Idemo po redu.

Driton Hoxha: Ja sam Driton Hoxha iz Inicijative mladih za ljudska prava. Ţelim da dam jedan

predlog. Na primer, ako se formira regionalna komisija, da bude neko ko će je nadgledati, na

primer, jedan Albanac ode u Srbiju i za to vreme radi tamo, ili jedan Srbin doĎe na Kosovo itd.

Prelazim sada na problem, oni koji su sada rukovodioci u vladama Srbije i Kosova, oni su bili i

deo rata, moţda su imali neke nadleţnosti za vreme rata na Kosovu, za vreme rata u Bosni i

drugo. Mislim da će biti manipulisanja u toku odabira kandidata.

Nora Ahmetaj: Ponovo podsećam. Kada se izaberu članovi komisije, ovo će biti zaista teško, ali

verujem da mi na Kosovu imamo ljude koji uţivaju kredibilitet i koji će biti nepristrasni. Ta

komisija neće raditi na primer Albanac na Kosovu i Srbin u Srbiji, Bošnjak u Bosni, Hrvat u

Hrvatskoj. Ta komisija će biti jedinstvena i onaj koji uĎe u nju, on će duboko verovati u ljudska

prava, a ne u prava Albanaca, Srba, Hrvata, Bošnjaka. Prava su univerzalna prava, sa njima se

čovek raĎa. Ta grupa će zajednički raditi, oni će imati honorar, ali će posao biti mukotrpan i oni

moraju biti posvećeni tom poslu. Niko ne moţe reći da samo svoju nacionalnost vidi kao ţrtvu.

Ovde će se istraţivati, na primer i nestale osobe Romi, Srbi i ţrtve drugih nacionalnosti. Svidelo

se nama to ili ne, to je nešto drugo, ali onaj koji će ući u tu komisiju, on će se baviti time jer ţrtva

je ţrtva, ţrtva ima ime i prezime, a nema samo narodnost. Zato će biti jako teško da naĎemo

odgovarajuću osobu, ali ja verujem u to da imamo takvih ljudi na ovim prostorima. Venera je

rekla šta ako neko za 100 godina kaţe šta mene briga da li je istina ili ne. Ne, zanimaće ga jer

29

laţne istine koje se pišu i koji su ih pisali kao Čubrilović i drugi, nakon 100 godina mi danas

osećamo to posledice.

Kushtrim Koliqi: Idemo sa Dţevadom i onda ćete vi nastaviti.

Dževad Bektašević: Čini mi se da je Mehmet postavio, ili neko drugi pitanje oko karaktera rata.

Naravno, zbog toga i radimo ove konsultacije. Tu smo da čujemo od vas šta vi zamišljate, što bi

trebala ova komisija da radi. Da li bi trebala u svom radu da sadrţi definiciju rata, je li to bio

odbrambeni ili je to bio osvajački rat. Vrlo je bitno ova pitanja da postavimo danas ili sutra, kako

bi tim ljudi koji rade na izradi mandata i Koaliciji za REKOM da li preciznu informaciju. Znači,

da li treba sadrţavati definiciju rata, da li treba sadrţavati ono što smo u dosadašnjim izlaganjima

pominjali, da li treba pomenuti imena izvršilaca, izlistati odgovorne insttiucije ili samo navesti

imena ţrtava, dogaĎaje ... Zbog toga se organizuju ove konsultacije, da vi pokrenete ta pitanja

koja nam trebaju. Zatim, neko je postavio pitanje, ne mogu se tačno sjetiti imena, vezano oko

toga da li će neko raditi iz Srbije na Kosovu ili iz Kosova u Srbiji. Mislim da je Nora odgovorila

dobro na to pitanje. Osobe koje će raditi u komisiji će biti osobe koje će uţivati poštovanje

javnosti, znači koje neće imati iza sebe nekakvih sumnjivih tragova iz prošlosti i u radu komisije

trebali bi da budu korišćeni svi dosadašnji dokazi. Hoćemo li traţiti da i Haški tribunal koji je

radio na istragama vezano za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Kosovo, Srbiju da i ti dokazi

odnosno činjenice budu uvrštene u rad komisije. Prema tome, sve činjenice do kojih se doĎe na

Kosovu, u Bosni i Hercegovini, u Srbiji biće lako proverljive. Znači svaka ţrtva će imati svoje

ime i prezime, biće vezano za odreĎeni dogaĎaj, dogaĎaj će biti vezan za izvršioca, izvršilac će

biti vezan za voĎenje postupka itd.

Kushtrim Koliqi: Zahvaljujem. Veton ...

Veton Kryeziu: Ja sam Veton Kryeziu, NVO Zona Klina. Hteo sam da se nadoveţem na

Mehmetov govor koji je podstavio jedno pitanje zašto REKOM treba da funkcioniše tri godine.

Ja se slaţem sa Norom, da komisija ako radi duţe od tri godine, ona je neuspešna. TakoĎe sam

hteo da se nadoveţen na Bekimove reči koji je rekao da je REKOM-u pristupilo 110 organizacija

i 150 induvidua, i pade mi napamet pitanje da li meĎu tim 150 induvidua ima neki predstavnik

ministarstva pravde ili neko iz vlade. Zahvaljujem.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem se Vetonu. U stvari, 167 induvidua su pripadnici koalicije, pored

organizacija. Moţda sam se loše izrazio ili sam rekao pribliţno. Kako god da je bilo, sve ove

konsultacije su bile fokusirane da se dobiju mišljenja pripadnika civilnog društva. Nismo još

uvek uključili institucije, vladu, ministarstva itd. Na forum su svi bili pozvani i imali smo

podršku svih institucija. Na primer, u Prištini na Četvrtom forumu bio je prisutan predsednik

Fatmir Sejdiu, zameni kpremijera Ramë Manaj i ministar pravde Nekibe Kelmendi i svi su nas

podrţali. Ali mi njima nismo ponudili da potpišu Izjavu o pristupanju i oni kao institucija ne

mogu da budu u koaliciji, sve dok im ne predloţimo model komisije. E onda je njihovo vreme da

deluju u ovom pravcu. Da ne zaboravim još nešto šta se spominjalo. Mislim da je Venera

spomenula, ili neko drugi. Nama je u odreĎenom trenutku potrebna podrška i meĎunarodne

zajednice, kao što je ICTJ [MeĎunarodni centar za tranzicionu pravdu] i oni su svakoj komisiji

ponudili njihovu pomoć pa se i mi nadamo da ćemo imati njihovu podršku. Hvala.

30

Kushtrim Koliqi: Sada je na redu Faton, zatim ona devojka tamo ...

Faton Sopa: Ja sam Faton Sopa, predstavnik sam organizacije INPO. Čini mi se velika stvar

kada se kaţe da će ovu organizaciju ili REKOM finansirati razne drţave. Ali ovde treba da se

osvrnemo na članove porodica ţrtva i nestale. Ko će njih finansirati? Ko će im vratiti njihove

najbliţe? Niko. Verujte mi da to njihovo finansiranje, moţda je to dobro da bi ţiveli malo bolje,

ali ţelja za njihovim nestalima će postojati uvek. Postoji inicijativa koju je poduzela opština

Štimlje za sve one koji su ubijeni u masakru Račak. Svima onima koji su imali ubijene članove u

Račak dodeljen je posed od 5 ari koji je odmah prebačen u njihovo vlasništvo. Šta će oni da rade

sa tom zemljem kada nemaju svoje najbliţe. Na primer, moja tetka je izgubila sina i supruga.

Ona drugu decu nije imala. Onda, šta će njoj ta zemlja kada nema ko da je iskoristi. Ona je sada

u dubokoj starosti i njoj moţda sada više treba moralna nego finansijska podrška. Zato hoću da

znam da li će osnivanjem ove komisije da se vrati dostojanstvo ţrtvama. Na koji način treba da

se vrati identitet Kosova, da se prizna kao drţava, a ova prošlost da se prizna kao jedna gorka

istorija koja se, nadam se, više nikada neće ponoviti. Hvala.

Bekim Blakaj: Zahvaljujem. Mi smo spomenuli reparacije. U jednom trenutku sam spomenuo

reparacije koje nisu neophodne da budu finansijke prirode. Svakako da reparacije mogu da imaju

simbolički karakter. Pomenuo sam moralnu podršku, kakva god ona bila, pomenuo sam

memorijale i tako redom. Kako god da bude, komisija će uvek na kraju da izaĎe sa jednim

izveštajem i, ponovo ponavljam, u tom izveštaju će biti preporuke. Ali najvaţnije je da komsija

iznese dokumenat koji se bazira na činjenicama i koji će biti istinit. Tako će ţrtve biti priznate i

vratiti im se dostojanstvo. Ako su priznate ovde na Kosovu, nisu priznate u Srbiji. Što se tiče

pitanja u vezi sa identitetom drţave Kosova, komsija imati sasvim drugu misiju, što znači da

postoje druge institucije koje se bave ovim pitanjem.

Kushtrim Koliqi: Da uspostavimo redosled.

Liridon Jetishi: Kao prvo ţelim da vas pozdravim. Ja sam Liridon Jetishi, pravnik sam po

profesiji, a studiram političke nauke. Hteo bi da se nadoveţem na temu. Bez obzira na delatnost

koju obavlja organizacija, kao induvidua ili kao grupa, taj deo posla treba da se dobro prostudira.

Ako jedna organizacija ili jedna kompanija ţeli da proširi svoje delatnosti na kosovskom trţištu

ona će prvo da prostudira trţište, a nakon toga će obavljati delatnosti. Mi prvo treba da

prostudiramo ko su ţrtve i čime će se REKOM baviti: šta će mu biti mandat. I pre ovog skupa ja

sam učestovao na drugim konsultacijama i tu sam izneo pitanje ţrtava koje su u dubokoj starosti.

Šta da radimo sa njima? Oni dan za danom umiru: formirala se komisija ili ne, oni umiru.

Govorio sam i o memorijalima. Mi podiţemo spomenike, ali ne na mestima gde bismo trebali.

Pitanje Dubrave ... Spomenik je podignut kilometrima udaljen od mesta dogaĎaja. Onda ne

vidim svrhu zašto ih podiţemo. Upravo zbog ovoga ţelim da naglasim da se mi ne brinemo o

ţrtvama. Moj kolega je spomenuo 5 ari zemlje, bez obzira na to šta poklanja opština, vlada ili

bilo ko drugi, niko ne moţe da ti plati bol koju si ti preţiveo, koju ćeš nositi kao teret čitavog

svog ţivota.

Kushtrim Koliqi: Kako mi se čini niko od nas nema na ovo šta da doda, nego samo da se sloţi,

posebno sa memorijalima. U stvari sada ću da uzmem jedan primer, moţa o ovome Nora zna i

31

više. Najposećeniji su memorijali povodom holokausta. Moţda je loše da se kaţe, ali oni su tako

lepi, jer u njih dosta uloţilo. Aušvic je jedan od najposečenijih muzeja koji se desio.

Laura Krasniqi: Ja sam Laura Krasniqi iz Inicijative mladih za ljudska prava, Htela bih da vas

pitam za mogućnost da se stranci angaţuju u komisiji. Da li će biti ljudi izvan Kosova, Srbije,

Hrvatske, BiH, Crne Gore itd. Šta je sa Makedonijom i Slovenijom? Hvala.

Nora Ahmetaj: Još uvek su u toku konsultacije da li da se obuhvati Slovenija. Koliko ja znam

za Makedoniju, ona će biti obuhvaćena, ali i Slovenija. Slovenija je interesantna jer tamo postoje

takozvani obrisani. Slovenačka vlada nikada nije prihvatila da postoje ti ljudi, a ti ljudi postoje

ali nemaju nikakva prava. Oni po nacionalnosti nisu Slovenci. Znači, sam tok ovih konsultacija

će nas dovesti do toga da li da se uključi i Slovenija, jer je de facto i ona bila deo Jugoslavije.

Drugo pitanje je bilo ...

Laura Krasniqi: Ko će biti angaţovan kao član komisije?

Nora Ahmetaj: Ideja je da u komisiji rade osobe iz regiona, a ne da se nameće rešenje od strane

meĎunarodne zajednice. Moţe, na primer, MeĎunarodni centar za tranzicionu pravdu koji nam

ekspertski pomaţe u procesu, da da neku dodatnu ekspertizu, ali komisiju treba da činne ljudi iz

regiona. Tako je bilo i u Juţnoj Africi, Argentini, Čileu. Dakle, mogu imati ulogu savetodavca,

ali ne da bude unutar komisije.

Kushtrim Koliqi: Sada je na vas red.

Ahmet Ajeti: Zahvaljujem! Hteo bi da pitam, pored ovih saradnika, da li će biti saradnje i sa

interpolom?

Bekim Blakaj: To je jedno tehničko pitanje. MeĎutim, ne mogu precizno da ti odgovorim na

ovo pitanje. Ne znam koliko će komisija saraĎivati sa agencijama bezbednosti, sa policijom i

tako redom. Moţda ako komisija pošalje Interpolu odreĎeni zahtev, moţda Interpol odgovori..

Nora Ahmetaj: Ja nisam ekspert u ovom polju, ali mislim da ako komisija zatraţi podatak,

utvrdiće se da je taj i taj izvršio zločin i on treba da se izvede pred sud. Da li je to Srbin ili

Albanac ... I dešava se da se neke od tih osoba nalaze u Evropi, ili negde drugde u svetu. Onda bi

Interpol i druge vlade svakako trebale intervenisati. , onda mislim da bi interpol, organizacija ili

vlade trebale intervenisati. Ali ovo su modaliteti koji kasnije mogu da se saznaju.

Kushtrim Koliqi: Venera.

Venera Ramaj: Ja ţelim da se vratim na Dţevadovo pitanje. Po mom mišljenju pošto nam je cilj

da otkrijemo istinu i da doĎemo do jednog kompromisa nad istinom onda za bazu treba da se

uzmu obe strane. Treba da se obuhvate ţrtve koje su deo tog konflikta ili jednog slučaja, ali

takoĎe, kada se bavimo ţrtvama, onda treba da se bavimo i počiniocima koji su odogovorni za

zločine koje su počinili. Ako ovo bude funkcionisalo, po mom mišljenju onda kao baza treba da

se uzmu izjave ţrtava i počinilaca, jer ako se bavimo samo ţrtvama onda mi u stvari samo

prikupljamo argumente i samo slušamo doţivljaje ali ništa ne rešavamo. Zato, uzmimo ovo kao

32

bazu, u stvari, dajte da pronaĎemo počinioce. Htela sam da se nadoveţem i na to da je je ovo

najmanje što moţemo da uradimo, da pruţimo psihološku, finansijsku podršku. Hajde da

ţrtvama pruţimo jedan malo bolji ţivot i da ostatak njihovog ţivota bude manje bolan, u stvari

da im olakšamo rane koje nose još iz rata.

Kushtrim Koliqi: Veton.

Veton Kryeziu: Veton Kryeziu NVO Zana, Klina. Hteo sam da se nadoveţem na ono šta je

Faton Sopi rekao da stradali u Račku ne ţele finansijsku nego moralnu podršku. Rekao bih, ako

im jedna vlada pruţi materijalanu podršku, u isto vreme im pruţa i moralnu podršku, jer na jedan

način zbrinjava članove porodica ţrtava, kraće rečeno suosjeća sa njima. Hteo bih da postavim

jedno pitanje Dţevadu Bekteševiću. Šta je vlada Bosne i Hercegovine uradila za nestala lica koja

su u velikom broju i da li Kosovu moţe posluţiti kao primer Bosna u pronalasku nestalih lica?

Dževad Bektašević: Dževad Bektašević: Ja ću pokušati da odgovorim. Prvo, čini mi se Venera

je pitala – da li će komisija imenovati ţrtve i počinioce. Kroz konsultacije treba da utvrdimo šta

će zadatak komisije biti. U ovom mom prethodnom izlaganju, videli smo u iskustvima drugih da

odreĎene komisije nisu imale mandat da daju imena počinilaca, ali su imali mandat da daju

preporuke i imale su mandat da činjenicama potkrijepe dogaĎaje koji su rezultirali kršenjem

ljudskih prava i ratnih zločina, što je, naravno, istraţnim i pravosudnim organima davalo dobar

materijal za pokretanje istraga i procesuiranje počinilaca zločina. U svakom slučaju, u radu

komisije odnosno REKOM-a ţrtva treba da ima svoj primarni poloţaj. Prethodno je neko

pominjao novčane reperacije za ţrtve. Naravno da u ovom momentu roditelji koji su izgubili

dijete ili bliţeg člana porodice nisu u mogućnosti iskazati odreĎenu sumu novca za nasilno

oduzeti ţivot člana svoje porodice. MeĎutim, ne smjemo dozvoliti da nečinjenjem doĎemo u

situaciju da niko ne plati ništa za toliki broj nasilno oduzetih ţivota. Na pitanje šta je vlada Bosne

i Hercegovine učinila po pitanju nestalih, je malo široko pitanje. Vjerovatno znate da Bosna i

Hercegovina, kao meĎunarodno priznata drţava, je sastavljena od dva entiteta i jednog distrikta.

Naime, na teritoriji Bosne i Hercegovine postoje tri vlade i postoji Vijeće ministara kao vlada

Bosne i Hercegovine. Ono šta sam maloprije rekao Vijeće ministara je kroz Parlamentarnu

skupštinu Bosne i Hercegovine dalo legitimitet Institutu za nestale osobe u koji su ušle sve tri

etničke komisije za nestale i koje su egzistirale od početka konflikta. Obaveza tih komisija je bila

da ustupe sve informacije o ţrtvama, o lokacijama masovnih, primarnih, sekundarnih pa čak i

terciarnih grobnica. Institu je počeo da funkcioniše 2006. godine, ali je napredak spor. Na kraju

smo 2009. godine, a još uvijek nemamo bazu podataka koja sadrţi sve te objedinjene podatke o

nestalima. Prema toma, zbog toga, mi, predstavnici ţrtava, prihvatamo i podrţavamo ovu

regionalnu inicijativu zbog toga što će informacije do kojih treba da doĎe biti dostupne svim

vladama i Kosova, i Srbije, i Bosne, i Hrvatske. Naravno, i Slovenije i Makedonije. ono šta je

najbitnije jeste da će meĎunarodna zajednica, kroz odreĎene pritiske odnosno uslove traţiti od

vlada da učestvuju odnosno da daju informacije po pitanju nestalih i utvrĎivanju činjenica o

konfliktu. Mislim, što se tiče tih nacionalnih komisija, one imaju taj geografski poloţaj odnosno

vezane su za područje na kojem egzistira vlada i koja imenuje tu komisiju. Ti podaci su obično

33

predmet neslaganja susjednih vlada i obično su kontradiktorne informacije. Prema tome, kroz

ovu komisiju mislim da bi vlade odnosno organizacije, udruţenja i taj civilni sektor, davanjem

mandata ovoj komisiji, poduzeo prvo sprečavanje manipulacije informacijama, znači plasiranja

iskrivljene istine. Mi moramo prihvatiti da je ţrtva ţrtva, a naravno kroz identifikaciju dogaĎaja

imaćemo i karakter ţrtve.

Kushtrim Koliqi: Izvolite.

Furtuna Sheremeti: Htela sam da postavim jedno pitanje. Za sve ovo o čemu mi govorimo, da li

imate neku vrstu strategije kako bi se suĎenja za ratne zločine učinila efikasnijim? Osim toga,

ovde u ovim paprima koje ste nam dali, vidim teme za raspravu o Inicijativi za REKOM. Koliko

sam shvatila, vi ţelite da damo naše ideje na pojedina pitanja. Ja sam ovo pogledala i izgleda mi

razumno da sa svima vama podelim dve moje zamisli. Druga tačka – struktura REKOM-a. Ako

REKOM treba da se organizuje na takav način da treba da ima centralnu kancelariju, gde bi onda

trebalo da bude sedište REKOM-a i gde će biti rasporeĎena predstavništva. Ove godine sam

slušala predavanje iz predmeta zaštita ljudskih prava, gde sam naučila kako neke stvari idu i moj

predlog je da sedište REKOM-a bude rotirajuće. To jest, ako je REKOM-ov mandat 5 godina,

ispada da po godinu dana kancelarija bude u jednoj drţavi. I druga tačka koju ţelim da podelim

sa vama je tačka 5 - javna slušanja, na koji način bi trebalo da se ţrtve javno slušaju, da li će im

biti dozvoljeno da govore slobodno, bez ispitivanja. Ovde je zapravo glavna razlika izmeĎu suda

i REKOM-a. Bekim Blakaj je objasnio veoma dobro, REKOM neće suditi. Pogledali smo

dokumentarni film u vezi sa komisijom u Juţnoj Africi. Sva slušanja su se odvijala bez

prekidanja, sa puno poštovanja i to je sve ustvari bila suština i dobra strana te komisije, jer ljudi

su dolazili i ispričali svoja iskustva bez podpitanja. Ako neko moţe da mi odgovori ... Izvinite,

što se nisam predstavila. Ja sam Furtuna Sheremeti.

Nora Ahmetaj: Furtuna, ja ću da počnem od javnih slušanja. Kada se svedoci izaberu i kada oni

odluče da saraĎuju sa komisijom, sa njima će arditi i grupa psihologa. Oni ne donose odluke ad

hoc. Cilj javnih slušanja je proces. I tamo u Maroku videli ste i vi ţenu koja je bila veoma

potresena i njeno slušanje je bilo vrlo potresno. Ţrtve su ţrtve i jako im je teško da još jednom

izaĎu i javno se prisete onoga šta su iskusili. MeĎutim, s druge strane, suština javnog slušanja je

da javnost vidi ono šta se zaista dogodilo, jer je mali procenat ljudi koji znaju šta se desilo. Ljudi

generalno ne znaju šta se dogodilo na Kosovu i graĎani Kosova ne znaju šta se desilo u Bosni i

obratno. Cilj javnog slušanja je edukacija masa i da se to posle prenosi. MeĎutim, sa tim ţrtvama

koje će javno svedočiti se radi i komesari i psiholozi. Kada su se spomenule komisije i suĎenja.

Komisija nije sudski organ, ona ne sudi. Komisija se bavi utvrĎivanjem činjenica.

Furtuna Sheremeti: Da, ali na primer ako komisija prikupi činjenice, podatke, snimke i odnese

ih u sud, sa ovakvim sudovima kakve imamo i takvo stanje se neće promeniti u sledećih nekoliko

godina, šta mi u stvari radimo ... Mislim, mi prikupljamo činjenice, ali suĎenje se ne odvijaju

onako kako smo planirali, ne kaţnjava se krivac. Imamo slučaj sada amnestiranja osuĎenika u

Srbiji. Znači, šta će u tom slučaju raditi regionalna komisija.

Bekim Blakaj: Nora, je na početku svoje sesije govorila o mehanizmima tranzicione pravde.

Jedan od njih su i institucionalne reforme. MeĎutim, to nije posao komisije. Komisija je jedan

34

sasvim drugi instrument. Ona moţe dati preporuke u vezi sa reformom institucija. Drţave treba

da reformišu svoje institucije, prvenstveno sudstvo i institucije bezbednosti. Ali to je jedno drugo

pitanje. Kada komisija izaĎe sa činjenicama, tuţilaštva su po zakonu duţna reaguju na njih.

TakoĎe i javnost moţe izvršiti uticaj. Mi smo kao organizacija pomogli da se podignu krivične

tuţbe. Na nesreću, poslednje suĎenje protiv optuţenih za ubistvo braće Bytyqi nije uspelo. Mi

smo odustali od tog suĎenja pre izvesnog vremena, napustili smo suĎenje. Fond za humanitarno

pravo je javno izašao sa saopštenjem i rekao da sudstvo nije zainteresovano da iznese istinu, već

pokušava da je prikrije. Nadam se da neće više biti takvih slučajeva u budućnosti.

Liridon Jetishi: Još jednom, Liridon Jetishi. Pitanje glasi ovako: stvari neće krenuti ako ih mi

sami ne pomeramo. Upravo zbog toga ţelim da postavim jedno pitanje. Da li je bolje da mi pre

nego što se formira ova komisija imamo po jednog svedoka u svakoj opštini, da obavimo javno

slušanje iz razloga da dokumentujemo ono šta ţelimo da uradimo osnivajući komisiju. Zato sam

hteo da se nadoveţem, da li je opravdano da organizujemo javno slušanje sa nekoliko ţrtava u

vezi sa onim šta su oni doţiveli?

Bekim Blakaj: Jeton, hvala najlepše na pitanju. Meni je zaista ţao što smo vas moţda kasno

uključili u sav ovaj proces. Na konsultacijama organizujemo prikazivanje filma i tako redom,

tako da nismo pronašli prostor za ovakvu jednu stvar. Ali na forumima koje organizujemo,

počevši od Trećeg foruma koji je odrţan u Beogradu, imamo sesiju predviĎenu samo za javno

slušanje ţrtava. Ovo se desilo u Beogradu, desilo se u Prištini, desilo se u Budvi. Znači, pola

dana je predviĎeno za javno slušanje ţrtava. Mi smo im dali prostor da govore o tome šta su oni

doţiveli, nema nijednog pitanja, nema prekidanja, nema komentara. I zaista ove utiče na

učesnike. Nešto je sasvim drugo kada se to pročita, kada se emituje preko televizije. Ideja je jako

dobra, ali tehnički, na konsultacijama nije baš lako da se to organizuje.

(nejasno)

Bekim Blakaj: Da u potpunosti se slaţem sa tobom. Ako ljudi čuju te ispovesti, mnogo lakše će

da potpišu peticiju. U stvari oni bi samoinicijativno hteli da potpipšu. Ali još uvek neznamo kako

ćemo pre osnivanja komisije. Na forumima svakako da postoji sesija koja je predviĎena za javna

slušanja i mi smo puštali nekoliko kratkih dokumentarnih filmova sa ovih javnih slušanja i

mislim da Avni moţe da vam da nekoliko kopija.

Kushtrim Koliqi: Gentiana.

Gentiana Kryeziu: Ja sam Gentiana Kryeziu, NVO Zana, Klina. Imala bih jedno pitanje -

koliko će ljudi raditi u komisiji, koliko će biti komesara. Koliko će ljudi doći iz odreĎene drţave?

Bekim Blakaj: Kad model regionalne komisije bude bio formiran i sa tim modelom izaĎemo

pred vlade regiona, tek onda ćemo imati tačan broj komesara. Mi smo tu da dobijemo vaša

mišljenja i predloge. Debata je još uvek u toku i u vezi sa brojem komesara i ostalim pitanjima.

Kushtrim Koliqi: Vllaznim.

35

Vllaznim Krasniqi: Ja sam Vllaznim Krasniqi, iz Peći, organizacija, Inicijativa za mir i

jedinstvo. Zaista sam radoznao da saznam jednu tehničku stvar. Ako jedna ţrtva za vreme

davanja iskaza govori o odreĎenom dogaĎaju, kako će komisija znati da li on govori istinu?

Bekim Blakaj: Vllaznim, hvala na pitanju! Nora je bila zaista jasna. Znači, pre nego što se

izaberu svedoci koji će govoriti na sesiji javno slušanje, istraţivači će biti u stalnom kontaktu sa

svedokom, postojat će ljudi profesionalci, psiholozi koji će da rade sa svedocima, da se ne desi

da komisija dovede svedoka čija istina baš i nije validna. Sa druge strane, postojala je komisija,

mislim da se radi o Peruu koja je imala jednu specijalnu ekipu samo za dokazivanje, koja je

radila na proceni istinitih i manje validnih dokaza. I sad ona je sve te dokaze koji su bili manje

verodostojni ostavila sa strane i bazirala se na onim činjenicama za koje je imala čvrste dokaze,

tako da je nemoguće dovesti svedoka koji nije kredibilan..

Nora Ahmetaj: Još nešto. Rad komisije ne bazira se samo na izjavama. Razna dokumentacija će

biti korišćena, naučna literatura, medijska, dokumentacija NVO, arhivska graĎa, drţavna

dokumentacija. Ovo će biti neki podsticaj da vlade predaju dokaze da je taj dogaĎaj ili

svedočenje svedoka relevantno, e onda je to kao neki mozaik. Kada dobijemo sve podatke onda

se slučaj kompletira. Ovde nije u pitanju izjava jednog svedoka. To je primarni dokaz, tu su i

ostali dodatni podaci koji će se uzeti u obzir.

Kushtrim Koliqi: Ona devojka je prethodno traţila reč.

Kimete Ukaj: Ja sam Kimete Ukaj iz Peći. Govorilo se o memorijalima i gde se mogu

postavljati. Potrebno je ustanoviti nedelju sećanja, kao što je nedelja sećanja u Bosni

Hercegovini. Jer se tu koliko toliko otkriva jedna istina i tu se shvati da se nešto desilo. Ako

podignemo spomenike i nakon mnogo godina, znaće se da se tu nešto desilo. Moje pitanje za vas

je: da li moţemo da uradimo to i ako se udruţimo i izvršimo pritisak, koliko ćemo uspeti u tome,

ili ćemo samo govoriti u prazno.

Kushtrim Koliqi: Činjenica je da su memorijali, spomenici, muzeji zaista bitni da se prošlost

nikada ne zaboravi. Ali jedan od predloga sa kojima moţe da izaĎe ova komisija su i memorijali.

Ako regionala komisija uvidi da su oni zaista bitni, zasigurno da ćemo ih imati, pored predloga

koji se tiču pravosuĎa, amnestije itd. I na prethodnim konsulatacijama smo rekli da je ovo jedna

vrsta potrebe, pogotovo za ljude koji su direktno pogoĎeni, ali je i nacionalna potreba da se ove

stvari pamte, tako da regionalna komisija moţe da obuhvati i ovo u svom mandatu. TakoĎe,

komisija moţe da da predlog da ovi memorijali budu dobro organizovani, jer ih, konkretno, na

Kosovu ima mnogo, ali nisu organizovani. Znači, treba da postoji neka vrsta institucionalizacije

prošlosti.

Driton Hoxha: Ja sam Driton Hoxha i imam jedno pitanje. Da li imate neki plan kada ćete sve

predloge predati drţavama? Ako predloţimo za 5 ili 10 godina, ne verujem da ćemo biti u

mogućnosti naći svedoke.

Bekima Blakaj: Prema planu, konsultacije će se nastaviti sve do sredine iduće godine, kada će

se i sakupljati potpisi i do tada će radna grupa za izradu modela pripremiti precizan model koji će

se komentarisati na konsultacijama, ali i u institucijma Koalicije za REKOM. Nakon toga ćemo

36

skupiti potpise i potpise i model predati institucijama. Rok je negde druga polovina naredne

godine. Što znači da nije efikasno da se ide na neki duţi vremenski period, kao što ste rekli i

sami. Ali sa druge strane to sve zavisi i od vlada, od parlamenata da li će da sve to usvoje ili ne.

Ali mi moramo da pronaĎemo način i izvršimo pritisak na njih. Još jedna stvar koja se ovdje nije

spomenula niti jednom, meni je nekako promakla, to je da i kada se formira komisija i započne

sa svojim radom, mi ćemo pratiti rad komisije. Znači, mi nismo završili naš posao. Koalicija će

tada preuzeti jednu drugu ulogu, a to je praćenje rada komisije - da li ona funkcioniše kako smo

mi zamislilii, ili ide u pogrešnom pravcu.

Kushtrim Koliqi: Korab.

Korab Krasniqi: Ja imam tri pitanja. Ţelim da shvatim Kosovo je pre deset godina izašlo iz rata,

ajoš uvek ima ljudi koji su emocijalno labilni. Pitanje je: ako se kod javnog slušanja mi naučimo

da slušamo teške dogaĎaje i slušamo osobu naše nacionalnosti kroz šta je sve prošla zajedno sa

svojom porodicom, da li je ova komisija razmišljala da nakon ovih javnih slušanja moţe da doĎe

do porasta nacionalizma i dovesti do suprotnog efekta, do jačanja mrţnje nad drugim narodima.

Drugo pitanje: Kada govorimo o spomenicima i memorijalima. Na Kosovu na mnogo mesta

moţemo da vidimo spomenike, na tim spomenicima se direktno jasno vidi nasilje. Oni su

sagraĎeni sa oruţjem u ruci, postavljeni su na javna mesta gde je najveća frekvencija, gde se

deca svakodnevno vizuelno susreću sa tim i sa njihovim razvojem mogu da utiču na njih i da se u

njima vremenom hrani ideja protiv jednog naroda koji će uvek biti loš sve do naše smrti. Da li

ima neki konkretan plan za ove memorijale, da su na jednom nacionalnom nivou, ali da ne iritira

direktno osobu, nego da samo bude pokazatelj šta se desilo u prošlosti? Treće pitanje:

pretpostavljam da će vlade postići sporazum oko formiranja komisije. Kako sam ja shvatio,

organi sa najvećim imunitetom na ovim regionima su vlade, znači one su te koje na neki način

dozvoljavaju ili ne formiranje ove regionalne komisije. Hajde da pretpostavimo da će i Srbija biti

deo ove koalicije i vlada se sloţiti, ovo na neki način moţe da bude pozitivno za njih, jer znamo

da sve one drţave koje ţele da uĎu u Evropsku zajednicu treba da se suoče sa svojom prošlošću.

Sa druge strane poznavajući kakva je srpska politika, ako krenemo od Miloševićevog reţima i

sada kako se ponašaju, oni mogu da odigraju jednu ulogu da podrţavaju ovu ideju, a sa druge

strane da ne pruţaju potrebnu saradnju i informacije koje oni posjeduju i ţele da ih zadrţe

uslovno da se izrazim ispod tepiha. Ovo su bila moja tri pitanja.

Kushtrim Koliqi: Izvoli.

Bekim Blakaj: Korab, zahvaljujem ti na ovim pitanjima kojim se obuhvatio neke vaţne stvari.

Što se tiče spomenika, verujem da komisija tu ne moţe ništa da učini, osim da u svojim

predlozima ubuhvati predlog ili preporuku za podizanje spomenika ili nešto tome slično. Ove

spomen ploče koje trenutno postoje i ja sam ih video, na većini se nalaui oruţje. Sumnjam u to

da moţemo nešto da promenimo ili da nešto uradimo u tom pravcu. Verujem da treba da se

otvori debata u našem društvu, da se na neki način edukuju oni koji grade ove spomenike. U vezi

sa javnim slušanjem. Obuhvatio si jedno veoma značajno pitanje, jer javno slušanje ne

uzburkava krv. Moţda si u pravu samo sa jednim delom pitanja. Ja ću se ponovo vratiti na

konkretne primere.. Mi smo imali javna slušanja na našim forumima, imali smo i u Prištini i to

ne samo Albanaca. I jedna Srpkinja je javno svedočila u hotelu Grand u Prištini. Bolje je da se

čuje istina, da sprečimo stvaranje mitova, da sprečimo da se prenose sa kolena na koleno. Ja

37

mislim da na taj način jačamo mrţnju prem drugim narodima, putem mitova. U stvari, hajde da

se pozabavimo sami sobom, ako mi saslušamo jedan strašan dogaĎaj koji je doţivela neka osoba

neke druge nacionalnosti, recimo Romi, Srbi ili neki drugi, verujem da moţemo da saosećamo sa

njima. E ovo isto će se dogoditi i Srbinu kada sasluša Albanca. Znači drugačije zvuči kada se

čuje od očevica. Zato mislim da nije toliko rizično da na javnim slušanjima uzavre krv. Na kraju

krajeva mi smo smo dosta slušali i znamo. Treća stvar, da li ti misliš da će vlada Srbije formalno

da podrţi osnivanje regionalne komisije, a sa druge strane da ne saraĎuje sa nama. Mislim da još

uvek nemam preciznu sliku o tome kako će to izgledati, jer parlamnet moţe sa potpisima da

donese i zakone, znači svaki parlament iz regiona moţe da donese zakone u vezi sa regionalnom

komisijom koji će kasnije biti jasno zacrtani i ako parlamant donese odluku da osnuje jedan

takav instrument, onda će imati i svoje odgovornosti. Tako da ne verujem da će se regionalna

komisija susresti sa takvim vrstama problema. Na kraju krajeva, kao što sam rekao i ranije ćemo

biti, kao što je Nora rekla, watch dog, koalicija će biti ta koja će pratiti rad komisije, svakog

momenta moţe izaći javno sa tim i reći “mi se ovako nismo dogovorili”.

Kushtrim Koliqi: Nora ţeli nešto da doda.

Nora Ahmetaj: Da i to kratko. Javno slušanje je bilo prvo pitanje, ali i drugo pitanje. Kada je

bio forum, krajem oktobra prošle godine u Prištini, bio je veliki broj učesnika, tu su bile i ţrtve

svih nacionalnosti. Sala je bila prepuna, u holu su bila dva velika monitora jer je i napolju bio

veliki broj ljudi. Ja sam bila u holu kada je jedna srpska ţrtva javno svedočila, kojoj su

kidnapovali sina i muţa, mislim da je bila iz Metohije. Da, iz Peći. Njeno svedoćenje je bila

dosta bolno, kada ona prepričava način na koji način su joj kidnapovali suproga i sina i kako su

ih ubili. Ljudi sa kojima sam ja bila u holu gledali su njeno svedočenje, najmanje troje ljudi se

puno unervozilo, a mi smo svi tu prisutni bili, Albanci, a njihove reakcije su bile takve, jer je

jako teška istina te ţene da se doţivi, jer je ljudska tendencija onih koji ţive u konfliktu da

monipolizuju osećanja zrtve i da kaţe “ja sam jedina ţrtva, niko drugi nije ţrtva”. To je, dakle,

tendencija svih nas. Verujem da se Bošnjaci osećaju isto, a i mi Albanci. Nas moţda i nije puno

interesovalo šta se desilo u Bosni kada je izbio rat. Isto je bilo i sa Bošnjacima. Zato mislim da je

to tendencija, to je psihološki fenomen i ja ne mogu da objasnim kako su reagovali Albanci kada

su videli tu svedokinju. ,,Ovo nije moguće, ona glumi, ovo nije istina“ e koliko je bolna istina

kada ti je kaţe neko drugi. Istina, ako neko drugi iz etničke zajednice kojoj ti pripadaš izvrši

jedan zločin a tebe zaboli, boli te jer se ti identifikuješ kao zločinac i samo zbog ovoga javna

slušanja mogu da deluju iritirajuće. Da, Korab je rekao da javna svedočenja mogu da podignu

nivo mrţnje, ali moţe da izazove i efekat empatije i da se kaţe “nismo baš mi najbolji na svetu i

kod nas postoje ljudi koji su izvršili zločine i nisu delovali kako treba” i ti onda ţeliš, kao

individua da se distanciraš od osobe koja je izvšila zločin, iako ti sa tom osobom koja je izvršila

zločin deliš etničku pripadnost. Zato su javna slušanja bolna, ali je bolje da se suočimo još više

sa tom boli nego da je stavimo ispod tepiha. MeĎutim, bez prošlosti nećemo moći izgaditi

budućnost. Uzeću sada za primer memorijale. Ja sam magistrirala na temu rešavanja konflikta i

zato sebi dozvoljavam da malo više govorim o ovoj stvari. Da se zaustavimo na sukobu Izraelaca

i Palestinaca. Izraelci su stvorili ove kolektivne memorijale na osnovu nasilja i patnje koju su

pretrpeli. I šta su uradili oni? Sve učenike osnovnih škola šalju u Aušvic u Poljsku na obilazak

ovih memorijala, da vide šta su kao narod doţivljavali. Ali šta se desilo? Bilo je i Arapa koji su

otišli u Aušvic u obilazak, da podele empatiju, kada oni uĎu unutra oni zaborave da neko ko je

pripadnik nacionalnosti kao i ţrtva sada je promenio ulogu i postao i sam agresor. Psihološki je

38

jako vaţno da se zna ko je šta izvršio, a vreme će zatim da uradi svoje. Moţda i ne, ovo je

induvidualna stvar, kod nekoga moţe da ima uspeha, a kod nekoga ne. Treće pitanje je bilo nešto

u vezi sa vladom i Srbijom, da li Srbija ţeli u Evropsku zajednicu i da li je u stanju da se suoči sa

ovim zločinima. Ja mislim da je civilno društvo Srbije dosta problematično, jer unutra su i

zločinici, i veterani sa kojima se apsolutno niko ne bavi i koje je društvo ostavilo po strani. Ja

mislim da je naše da se mi pozabavimo našim društvom. Šta oni rade tamo, ranije ili kasnije će

se suočiti sa prošlošći.

Kushtrim Koliqi: Da, izvolite.

Liridon Jetiši: Liridon Jetiši. Jedna latinska poslovica kaţe: ,,du u des“ ,,dajem da mi se da“.

Znači, šta će se desiti i kako tretirati ţrtve koje su bile primorane da izvrše neki zločin jer im je

ubijen član porodice? Znači, da li je on ţrtva u tom dogaĎaju? Šta da uradimo sa njima sada?

Bez obzira na to što svedok kaţe da mu je ta osoba ubila sina, ali i njemu su ubili sina. Što znači

da je taj problem ostao izmeĎu dve vatre. Šta sada da se radi?

Nora Ahmetaj: Sigurno je da će se tu analizirati motivi. Komesari će da analiziraju motive i šta

je ko uradio, zašto je to uradio, pod kakvim okolnostima. I ranije smo naglasili da je diskutabilno

i dok smo diskutovali stvar motiva ko je započeo rat, zašto je inicirao rat, koje su ambicije bile u

pitanju ... To su sve stvari o kojima će se diskutovati. Dobro je što si postavio ovo pitanje.

Bekima Blakaj: Liridon, hvala na pitanju. Često čujem izreku da je ţrtva postala agresor. Moţe

da se desi. Ţelim sa vama da podelim jedno svoje lično iskustvo za vreme rada sa ţrtvama, sa

njihovim porodicama i tako redom. Moţda grešim, ali za vreme razgovora video sam da one

nemaju tendeciju da se osvete, iako sam moţda u zabludi. Ali sa bilo kim da sam razgovarao, oni

su se samo izjadali, bilo je i takvih koji su imali susede druge nacionalnosti koji su im moţda

nešto naţao učinili. Ja lično ne znam za neku osvetu. Ali nisu izrazili neku mrţnju prema drugim

zajednicama. Ponovo ponavljam, moţda grešim.

Kushtrim Koliqi: Moţemo li da kaţemo da je gospodin poslednji, ili ţeliš i ti da govoriš? Ova

dva gospodina su poslednji i onda završavamo sa konsultacijama za današnji dan i kada oni

završe, ja ću ponovo da uzmem reč ali samo nakratko.

Lirik Rrustemaj: Ja sam Lirik Rrustemaj iz Inicijative mladih za ljudska prava. U sesisji javno

slušanje tokom foruma u Prištini u hotelu Grand, imao sam priliku da čujem kada su neki članovi

porodica ţrtava javno pred svima rekli da imaju dokaze i činjenice i da pored toga nije ništa

preduzeto u vezi sa ovim pitanjem, u pravcu rasvetljavanja ovih slučajeva. Da li će biti ovakvih

vrsta problema, jer je ovo faktički za mene problem, kada se ukaţe na činjenice i dokaze, a nema

nekog rešenja? Dakle, da li će biti ovakvih problema u buduće ili treba da se naĎe neka vrsta

rešenja.

Kushtrim Koliqi: Da ogodovorim ja ili ţeliš to ti da uradiš? Komisija nema mandat da nekome

sudi, ona moţe da da preporuke sudovima. Komisija moţe samo da vrši pritisak, da se oni bave

tim slučajevima. Svakako pravni sistem na Balkanu iz temelja treba da se reformiše. Tu postoje

mnogi slučajevi, gde su počinioci poznati, ali ovo pripada sudstvu.

39

Lirik Rrustemaj: Ako ne moţemo ništa da uradimo, onda je ovo politički problem i ne verujem

da moţemo pronaći neko rešenje, ili da mi utičemo na njih ...

Kushtrim Koliqi: Ne, ne politički problem. Komisija preporučuje, ali komisija i pruţa dokaze

da je ta i ta osoba to i to uradila. Dakle, to pripada sudstvu, a moţe se dati preporuka da se

pravosudni sistem reformiše. To ne znači da mi treba da prekinemo ovo ...

Nora Ahmetaj: Ne, ti si već pristupio sa političkog aspekta. Mi na Balkanu funkcionišemo tako

da pritisak meĎunarodne zajednice rešava sve naše probleme. U suprotnom, nekada se i mi sami

meĎusobno ne razmemo. Moţe da postoji i to, ali ako vlade nisu voljne da daju dokaze i da su

kooperativne za saradnju, onda postoji mogućnost na političkom polju ... Kako se najčešće

dešava na Balkanu, Evropska komisija, meĎunarodna zajednica, Sjedinje Američke Drţave, bilo

ko, izvrše pritisak na drţave.

Kushtrim Koliqi: Mehmet je poslednji.

Mehmet Ajeti: Nora je odgovorila na moje pitanje. Znatiţeljan sam da znam ulogu i formu

podrške Sjedinjenih Američkih Drţava.

Kushtrim Koliqi: Veoma kratko. Ja duboko verujem da bez njih ne moţemo da funkcionišemo.

Poznavajući sebe, poznavajući susede, bez njih teško da bismo funkcionisali, kako u

finansijskom, tako i u profesionalnom smislu. Ne smemo ni da pomislimo da funkcionišemo bez

njih. Imaš li još nešto?

Nora Ahmetaj: Ne, ono šta sam htela da kaţem, rekao si ti.

Bekim Blakaj: Ja ţelim da dodam nešto na ono što je rekao Kushtrim. Pre nego što pristupimo

vladama u regionu, ideja je da nekoliko predstavnika Koordinacionog veća koalicije zakaţe

sastanak sa predstavnicima meĎunarodne zajednicom, sa SAD, zemljama Evropske unije i da se

njima predstavi celoa ideja.

Kushtrim Koliqi: Puno hvala. Na početku sam rekao, postoji Izjava o pristupanju,

pretpostavljam da su je većina i potpisala, jer su bili prisutni na prethodnim konsultacijama. Oni

koji je nisu potpisali, a ţele da se potpišu, neka je potpišu. Proces je jednostavan, samo potpis i

moţete izjavu odloţiti na onaj sto, zatim će Korab i Rinora da ih pokupe. Pod dva, naknada

troškova za prevoz. Molio bih vas, svi oni koji imaju račune, neka komuniciraju sa Rinorom.

Zahvaljujem se na učešću. Bićemo u kontaktu, imamo vaše podatke i za svaku stvar koja se desi

naknadno ćemo vas informisati. Ţelim vam lep ručak.