Prof.dr. Zoran Nikolić, Univerzitet u Nišu

3. Izazovi samovrednovanja na dva univerziteta

Fakulteti su odgovorni za uspostavljanje savremenog Sistema kvaliteta, za praćenje, obezbeđenje, unapređenje i razvoj kvaliteta (sl. 1). Implementacijom Sistema kvaliteta stvaraju se uslovi da fakulteti odgovore zadacima koje kao državna visokoškolska ustanova imaju u visokoškolskom obrazovnom sistemu Republike Srbije. Na taj način fakulteti će u potpunosti zadovoljiti zahteve, očekivanja i potrebe studenata, osnivača i društva u celini.

Fakulteti pristupaju uvođenju Sistema kvaliteta s obzirom da prethodni postupci i način obezbeđenja kvaliteta nisu bili adekvatni, kao i da nisu omogućavali unutrašnju i spoljašnju ocenu kvaliteta rada svih učesnika u obrazovnom, naučnoistraživačkom i stručnom radu. Sistem kvaliteta sa jasno definisanim standardima kvaliteta, a odgovarajućim postupcima za obezbeđenje kvaliteta omogućuje sprovođenje utvrđene politike kvaliteta.

Slika 1. Sistem kvaliteta U okviru TEMPUS SIQAS projekta urađen je Anketni list za samovrednovanje

fakulteta (Prilog 1). Osnovna ideja bila je da se napravi jedinstveni obrazac za proveru obezbeđenja standarda kvaliteta koji su od interesa pri samovrednovanju. Anketni list ima formu upitnika sa optimalnim skupom pitanja (više od 250 pitanja) po definisanim standardima.

Cilj ovog pilot postupka samovrednovanja je da se utvrdi stepen ispunjenosti standarda za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova na pojedinim univerzitetima u Srbiji, a na osnovu opštih

Standard: Standardi i postupci za obezbeđenje kvaliteta Visokoškolska ustanova utvrđuje način (standarde) i postupke za obezbeđenje kvaliteta svog rada, koji su dostupni javnosti.

Standard: Sistem obezbeđenja kvaliteta Visokoškolska ustanova izgrađuje organizacionu strukturu za obezbeđenje kvaliteta.

i posebnih standarda koje je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje, na sednici održanoj 20. oktobra 2006. godine [1]. U tom smislu, pre analize rezultata ankete ispunjenosti zahteva iz Anketnog lista biće navedena (originalna) definicija odgovarajućeg standarda [1]. U ovom dokumentu biće zadržano numerisanje standarda i podstandarda koje je primenjeno u Anketnom listu za samovrednovanje fakulteta.

Treba napomenuti da će u analizi rezulata anketa biti posebno analizirani oni standardi i podstandardi kod kojih postoje znatna odstupanja u njihovom razumevanju (i prihvatanju), odnosno primeni. Posle nekih analiza rezultata ankete slediće zaključak u formi komentara kojim se ukazuje na mogućnosti prevazilaženja uočenih odstupanja.

3.1 Samovrednovanje fakulteta na Univerzitetu u Nišu

Od trinaest fakulteta Univerziteta u Nišu spremnost da učestvuju u ovom pilot postupku samovrednovanja iskazali su sledeći fakulteti:

1. Ekonomski fakultet 2. Elektronski fakultet 3. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 4. Fakultet zaštite na radu 5. Filozofski fakultet 6. Građevinsko arhitektonski fakultet 7. Mašinski fakultet 8. Pravni fakultet 9. Tehnološki fakultet 10. Učiteljski fakultet. Treba napomenuti da su svi pomenuti fakulteti akreditovani, pri čemu su četiri

fakulteta (Ekonomski fakultet, Elektronski fakultet, Pravni fakultet i Učiteljski fakultet) dobili akreditaciju tokom 2008. godine, pet (Filozofski fakultet, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Građevinsko arhitektonski fakultet, Mašinski fakultet i Tehnološki fakultet) tokom 2009. godine i jedan (Fakultet zaštite na radu) tokom 2010. godine.

1 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA STUDIJSKIH

PROGRAMA

Standard: Kvalitet studijskog programa

Kvalitet studijskog programa obezbeđuje se kroz praćenje i proveru njegovih ciljeva, strukture, radnog opterećenja studenata, kao i kroz osavremenjivanje sadržaja i stalno prikupljanje informacija o kvalitetu programa od odgovarajućih organizacija iz okruženja.

1.1 Standardi kvaliteta studijskih programa

1.1.1 Opšti standardi kvaliteta studijskih programa

Rezultati ankete pokazali su da postoji velika saglasnost u razumevanju i primeni opštih standarda kvaliteta: fakulteti imaju jasno definisane ciljeve, pri čemu su struktura i sadržaj studijskih programa usklađeni sa tim ciljevima i osnovnim zadacima fakulteta. Svi anketirani fakulteti imaju struktuirane studijske programe

čime je uspostavljen neophodni balans između opštih, naučno-stručnih i aplikativnih znanja i disciplina. Pored toga, studijske programe karakteriše fleksibilnost i otvorenost za primenu inovativnih metoda nastave i učenja. Većina fakulteta (8) misli da su radno opterećenje studenata adekvatno rešili tako što je raspodeljeno na najbolji mogući način uz uvažavanje svih specifičnosti studijskih programa, dok 2 fakulteta smatraju da problem radnog opterećenja studenata još uvek nisu rešili na zadovoljavajući način. Fakulteti nemaju dilemu u vezi sa obezbeđivanjem odgovarajućih opštih i stručnih znanja smatrajući da taj problem ne postoji.

Komentar

Anketa je pokazala da je radno opterećenje studenata kod većine fakulteta adekvatno rešeno. Postoji, medjutim, dilema da li je problem ocene radnog opterećenja studenata tretiran na dovoljno pouzdan način, s obzirom da je, generalno govoreći, problem pravilno definisanog radnog opterećenja studenata još uvek prisutan na našem univerzitetu. U tom smislu, ocena radnog opterećenja studenata može se dobiti primenom PDCA 1 (Demingovog) ciklusa, u kome se, kao što je prikazano šematski na slici 2, za svaki studijski program mora najpre uraditi procena opterećenja studenata po tom programu, zatim evaluacija opterećenja i, na kraju, analiza evaluacije posle koje se mora izvršiti potrebna korekcija studijskog programa. Ponavljanjem ovog ciklusa potreban broj puta (okretanjem PDCA točka u smeru strelica) može se profilisati studijski program koji ne opterećuje studente iznad

+dozvoljenih (unapred definisanih) granica.

Slika 2 - Ocena radnog opterećenja studenata primenom PDCA ciklusa

Obezbeđivanje odgovarajućih opštih i stručnih znanja može se evaluirati na sličan način, pri čemu će evaluacija znanja svršenog studenta biti urađena poredjenjem sa očekivanim opštim i stručnim znanjima koja obezbeđuju široke mogućnosti zapošljavanja i/ili daljeg školovanja.

1.1.2 Posebni standardi kvaliteta studijskih programa

1 Plan, Do, Check, Action

Analizom anketnih listova može se zaključiti da su akreditovanim studijskim programima jasno utvrđeni ciljevi programa, vrsta studija i ishod procesa učenja, kao i stručni, akademski, odnosno naučni naziv koji student stiče polaganjem završnog ispita. Za svaki studijski program postoji lista obaveznih i izbornih predmeta sa okvirnim sadržajem, odnosno bodovna vrednost svakog predmeta iskazana u ESPB.

Svi fakulteti imaju jasno definisane uslove za upis na studijski program. Kada je, međutim, reč o preduslovima za izbor pojedinih predmeta ili grupa predmeta, kao i načinu za izbor predmeta iz drugih studijskih programa, može se zaključiti da je većina fakulteta ovaj problem rešila na zadovoljavajući način, mada su pojedini fakulteti ovo rešili samo delimično. Samo jedan fakultet još uvek nije rešio ovaj problem.

Komentar

Struktura obaveznih i izbornih predmeta predstavlja posebno važan parametar kvaliteta studijskih programa. Pri tome je fleksibilnost strudijskih programa u pogledu izbornih predmeta nužan preduslov ostvarenja cilja da svaki student može i treba sam da odlučuje o svom stručnom i naučnom profilu: da postoji mogućnost (bez ograničenja i/ili uslovljavanja) da svaki student ličnim izborom pojedinih izbornih predmeta sa liste izbornih predmeta definiše "svoju (jedinstvenu) trajektoriju (profil) obrazovanja", kao što je to pokazano šematski na slici 3. Iako su rezultati ankete pokazali da na većini fakulteta postoje preduslovi za izbor pojedinih predmeta ili grupa predmeta, u stvarnosti ti mehanizmi uglavnom ne funkcionišu zbog činjenice da, s jedne strane, finansiranje fakulteta određuje minimalne grupe studenata za koje se može organizovati nastava i, s druge strane, da pojedini fakulteti na nekim studijskim programima nemaju dovoljan broj nastavnika za izvođenje takve nastave. Čini se da je standard "jedan student - jedan nastavnik" samo teorijska kategorija koja, verovatno, neće biti u dogledno vreme ostvarena.

Slika 3 - Šematski prikaz "trajektorije obrazovanja" studenta počev od III do VII semestra (SIII-SVII) pretpostavljajući da postoji grupa obaveznih predmeta (OP)

i 15 izbornih predmeta (IP01-IP15) po svakom semestru. 1.1.3 Usvajanje studijskih programa

S obzirom da se radi o akreditovanim fakultetima, u ovom delu ankete nije bilo neočekivanih odgovora. Svi anketirani fakulteti su odgovorili da su studijski programi pripremani i usvajani na način uređen Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta i Statutom fakulteta. U postupku pripreme predloga studijskih programa aktivno su učestvovali nastavnici i saradnici fakulteta, odnosno predstavnici studenata (sl. 4). Tako formirani predlozi studijskih programa utvrđeni su na Nastavno-naučnom veću fakulteta i usvojeni na način uređen Statutom fakulteta, u formi koju propisuje Senat Univerziteta. Studijski programi su usvojeni na Senatu Univerziteta.

Svi anketirani fakulteti su odgovorili da su njihovi studijski programi u skladu sa standardima za akreditaciju studijskih programa [1], a da su struktura, sadržina, uslovi i načini ostvarivanja studijskih programa u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta i Statutom fakulteta.

Slika 4 - Organizaciona (i hijerarhijska) struktura subjekata koji učestvuju u definisanju studijskih programa.

1.1.4 Dostupnost i javnost studijskih programa

Rezultati ankete su pokazali da su dostupnost i javnost studijskih programa rešeni na odgovarajući način, tako da su studentima i drugim zainteresovanim licima dostupne sve informacije o akreditovanim studijskim programima, uključujući i uslove i načine njihovog ostvarivanja, odnosno uslove za sticanje stručnog, akademskog, odnosno naučnog naziva. Sve pomenute informacije fakulteti objavljuju u vidu publikacija u štampanom ili elektronskom obliku, kao i na Web stranicama fakulteta.

Komentar

Pregledom Web stranica uočava se primetna raznolikost formi prezentovanih informacija što je, između ostalog, posledica i različitog dizajna Web portala fakulteta. Šta više, neki fakulteti su primenili princip objavljivanja zaista svih informacija vezanih za studijske programe i akreditacioni postupak, dok su drugi koristili princip selektivnosti i objavili samo informacije koje su od interesa za krajnjeg korisnika.

1.1.5 Vrednovanje kvaliteta studijskih programa

Uobičajeno je da se kvalitet studijskog programa ocenjuje preko kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja studijskog programa. Pritom se kvalitativni pokazatelji studijskog programa vrednuju kroz osposobljenost studenata za uključivanje u radni proces i primenu stečenih opštih i posebnih znanja i veština, kroz stvaralački način razmišljanja i praćenje naučnih dostignuća, kroz sposobnost za samostalan i/ili timski

rad. Većina anketiranih fakulteta upravo ovako vrednuje kvalitativne pokazatelje studijskog programa, dok je kod dva fakulteta ovakvo vrednovanje samo delimično urađeno. Šta više, jedan fakultet ima sasvim drugačiji način vrednovanja, dok jedan fakultet, čini se, uopšte ne prepoznaje kvalitativne pokazatelje studijskog programa.

Kvantitativni pokazatelji studijskog programa vrednuju se na osnovu numeričkih parametara, kao što su:

• prosečno trajanje studija i prosečne ocene, • relativni odnos broja diplomiranih studenata i broja studenata upisanih u prvu

godinu studija, • relativni odnos broja studenata na budžetu i broja samofinansirajućih studenata, • broj studenata kojima je prestao status studenta, • broj studenata kojima miruje status, • prosečno vreme od diplomiranja do zapošljavanja, itd.

Anketni rezultati su pokazali da fakulteti na ovaj ili na sličan način vrednuju kvantitativne pokazatelje studijskih programa. Pri tome su parametri "prosečno trajanje studija" i "prosečne ocene" prisutni na svim fakultetima, dok su parametri relativnih odnosa prisutni na većini fakulteta.

Komentar

Neočekivan je podatak da se parametar "prosečno vreme od diplomiranja do zapošljavanja" koristi samo na dva fakulteta, dok se na ostalima ili koristi u nekoj modifikovanoj formi ili se uopšte ne koristi. Uzrok ovome treba svakako tražiti u nepostojanju dobrih mehanizama za dobijanje povratne informacije od, na primer Nacionalne službe za zapošljavanje i/ili poslodavaca, kao i u činjenici da je stopa nezaposlenosti u Niškom regionu izuzetno visoka.

1.2 Postupci za obezbeđenje kvaliteta studijskih programa

Anketa je pokazala da manji broj fakulteta obezbeđenje standarda kvaliteta ostvaruje redovnim praćenjem i proverom ciljeva, strukture i sadržine studijskih programa. Isti zaključak se može izvesti kada su u pitanju redovno praćenje i provera ukupnog radnog opterećenja studenata, odnosno radnog opterećenja studenata u savladavanju pojedinih predmeta. Obezbeđenje standarda kvaliteta prikupljanjem povratnih informacija o kvalitetu studijskih programa od neposrednih korisnika je implementirano kod nešto većeg broja fakulteta. Kod većine fakulteta se pomenute aktivnosti samo delimično primenjuju u obezbeđenju standarda kvaliteta.

Anketa je pokazala da se ocena kvaliteta studijskih programa anketiranjem primenjuje skoro na svim fakultetima. Međutim, dok je anketiranje studenata na studijskom programu prisutno na svim fakultetima, ocena kvaliteta studijskih programa anketiranjem nastavnika i saradnika koji učestvuju u realizaciji tog programa je zastupljena na vrlo malom broju fakulteta, na nekim samo delimično ili povremeno, dok na većini fakulteta takva ocena kvaliteta studijskih programa ne postoji.

Ocena kvaliteta studijskih programa na osnovu podataka Službe za studentska pitanja koja ih prezentuje u vidu semestralnog ili godišnjeg izveštaja postoji skoro na svim fakultetima i predstavlja standardnu proceduru koja se završava razmatranjem tih izveštaja na Nastavno naučnim većima fakulteta.

1.2.1 Analiza pokazatelja kvaliteta

U ovoj anketi je predložen model za analizu pokazatelja kvaliteta koji pretpostavlja da svaki fakultet ima Centar za obezbeđenje kvaliteta i Komisiju (Odbor) za obezbeđenje kvaliteta. Hijerarihijska struktura subjekata koji učestvuju u analizi kvaliteta po ovom modelu prikazana je na slici 5, pri čemu Služba za evidenciju studenata ima najniži nivo značajnosti, odnosno Nastavno-naučno veće najviši nivo značajnosti.

Slika 5 - Hijerarihijska struktura subjekata koji učestvuju u analizi kvaliteta

Osnovna pretpostavka modela je da na početku nove školske godine Centar za

obezbeđenje kvaliteta i Komisija za obezbeđenje kvaliteta sumiraju, analiziraju i razmatraju prikupljene podatke o kvalitetu studijskih programa za prethodnu školsku godinu, dobijene uglavnom iz Službe za studentska pitanja. Na osnovu dobijenih rezultata Centar za obezbeđivanje kvaliteta i Komisija (Odbor) za obezbeđenje kvaliteta pripremaju predlog godišnjeg izveštaja koji sadrži i predloge mera za unapređenje kvaliteta studijskih programa. Predlog godišnjeg izveštaja dostavlja se odgovarajućim Katedrama na razmatranje nakon čega one utvrđuju konkretne mere za unapređenje kvaliteta studijskog programa, kao što je, na primer, osavremenjivanje studijskog programa radi obezbeđivanja njegove uporedivosti sa sličnim studijskim programima na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Predlog godišnjeg izveštaja sa mišljenjem odgovarajućih katedri dostavlja se Nastavno-naučnom veću na razmatranje i usvajanje.

Anketa je pokazala da su postupci (modeli) analize pokazatelja kvaliteta vrlo različiti i da skoro svaki fakultet ima neke specifičnosti koje imaju poseban značaj u odnosu na neke druge. U tom smislu može se zaključiti da, iako pitanja u ovom delu ankete (prethodno definisani model analize) imaju zaista opšti značaj i uvažavaju specifičnosti pojedinih fakulteta, većina fakulteta ne primenjuje ili delimično primenjuje ponuđene postupke analize. Pri tome su brojevi fakulteta koji primenjuju, delimično primenjuju i ne primenjuju predloženi model analize skoro konstantni, ali je raspored odgovora po fakultetima promenjljiv.

2 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA NASTAVE

Standard: Kvalitet nastavnog procesa Kvalitet nastavnog procesa obezbeđuje se kroz interaktivnost nastave,

uključivanje primera u nastavu, profesionalni rad nastavnika i saradnika, donošenje i poštovanje planova rada po predmetima, kao i praćenje kvaliteta nastave i preduzimanje potrebnih mera u slučaju kada se utvrdi da kvalitet nastave nije na odgovarajućem nivou.

2.1 Standardi kvaliteta Plana rada

Planovi rada ukazuju na osnovni cilj predmeta, mesto i ulogu u ukupnom obrazovanju studenata, kao i na relacije tog predmeta sa ostalim predmetima iz nastavnog plana. Oni, po definiciji, treba da informišu studente o detaljima nastavnog predmeta kao što su • sadržina i način rada, • dinamika rada, • neophodna udžbenička literatura, • kriterijumi i način ocenjivanja, itd.

Analizom rezultata ankete može se zaključiti da svi fakulteti koriste tako definisane Planove rada. Knjiga predmeta koju su fakulteti bili u obavezi da napišu za potrebe akreditacionog postupka predstavlja deo Plana rada koji ukazuje na preduslove za pohađanje nastave, na tematske celine i oblasti koje će se izučavati u okviru predviđenog fonda časova, na osnovna znanja koja će student steći izučavanjem nastavnog predmeta i doprinos njegovoj ukupnoj kompetenciji. Planovi rada iskazuju takođe i oblike nastave i vežbanja, kao i vrste predispitnih obaveza i njihov obim. To uključuje dinamiku izvođenja nastave po tematskim celinama sa preciznim planom predavanja i vežbi. Anketa pokazuje da Planovi rada na fakultetima imaju strukturu definisanu standardima.

Vrlo važna funkcija Planova rada je da daju studentima informacije vezane za obaveznu literaturu poštujući unapred definisani (za svaki fakultet) standard maksimalnog opterećenja studenta po času predavanja. Planovi rada često sadrže i spisak dodatne literature korisne za savlađivanje ispitne materije. Anketa pokazuje da ova funkcija postoji na svim fakultetima.

Iz ankete se može zaključiti da Planovi rada koji se koriste na fakultetima ukazuju na način ocenjivanja izražen u poenima, pri čemu je ispoštovan princip da predispitne obaveze učestvuju najmanje sa 30, a najviše sa 70 poena, odnosno da ispunjavanjem planiranih predispitnih obaveza i polaganjem završnog ispita student može steći najviše 100 poena.

Interesatno je da na većini fakulteta nastavnici i saradnici poštuju Planove rada, dok je samo na dva fakulteta njihova primena delimična.

Iako su Planovi rada na svim fakultetima prisutni na početku i tokom semestra, samo se na pojedinim fakultetima na kraju semestra upoređuje planirani obim, struktura i način rada na predmetu sa ostvarenim radi dobijanja jasne slike o stepenu ispunjenosti ciljeva predmeta i smernicama za unapređenje kvaliteta nastavnog procesa. Na tri fakulteta ova aktivnost se izvršava samo delimično, dok se na jednom fakultetu ona uopšte ne izvodi.

Kod većine fakulteta Planovi rada su dostupni u elektronskom obliku na Web stranicama Fakulteta, ali i u štampanoj verziji, verovatno kao integralni deo

Angažmana nastavnika i saradnika za tekući semestar, dok se kod ostalih to čini samo delimično ili se koristi klasični Angažman bez Plana rada.

2.2 Postupci za obezbeđenje kvaliteta Plana rada

Analizom rezultata ankete može se zaključiti da je metodologija stvaranja Plana rada slična na većini fakulteta (sl. 6). Predlog Plana rada na nastavnom predmetu uglavnom formira predmetni nastavnik sa saradnicima, poštujući pritom pravila o sadržini, strukturi i formi Plana rada. Katedre ocenjuju kvalitet predloženih Planova rada, predlažu eventualne izmene i zatim ih šalju Nastavno-naučnom veću na razmatranje i usvajanje. Na većini fakulteta Nastavno-naučno veće usvaja Planove rada na nastavnim predmetima zajedno sa angažmanom.

Slika 6 - Formiranje predloga i usvajanje Planova rada Na osnovu ankete može se konstatovati da se Dnevnik rada u potpunosti ili

delimično koristi na nekim fakultetima ali da postoje i fakulteti koji ga ne koriste. To takođe znači da se samo na nekim fakultetima može vršiti analiza realizacije nastave upoređivanjem Planova rada i Dnevnika rada, odnosno analizom njihove interakcije (sl. 6). Interesatno je, međutim, da na tim fakultetima uglavnom ne postoje disciplinske i druge mere za slučaj da se uoči nedozvoljeno (veće od 30%) odstupanje realizovanog od planiranog rada na nastavnom predmetu.

2.3 Standardi kvaliteta predavanja

2.3.1 Standardi izvođenja predavanja

Svi anketirani fakulteti primenjuju iste standarde izvođenja predavanja koji podrazumevaju da se predavanja na nastavnom predmetu izvode u svemu prema Planu rada koji je usvojilo Nastavno-naučno veće pre početka nastave, kao i da se tematske jedinice predavanja obrađuju po redosledu i datumima koji su predviđeni Planom rada na nastavnom predmetu, uz dozvoljeno odstupanje koje nije veće od 30%. Pritom je nastavnik dužan da tokom časa obradi najmanje 70% sadržaja tematske jedinice predviđene Planom rada za taj čas. Da bi se ispoštovao Plan rada u celini, nastavnik je dužan da nastavu održava u vremenskim terminima predviđenim rasporedom časova.

2.3.2 Standardi sadržaja predavanja

Analizom rezultata ankete o standardima sadržaja predavanja može se videti da su na većini fakulteta sadržaji predavanja tako osmišljeni da omogućuju efikasno savladavanje gradiva i pripremu ispita. Pri tome se kao uslov regularnosti predavanja zahteva da sadržaj predavanja pokriva najmanje 70% gradiva predviđenog nastavnim programom predmeta i predviđenog za ispitnu materiju. Na većini fakulteta se podrazumeva obaveza nastavnika da sadržaj predavanja permanentno inoviraju i usklađuju sa najnovijim naučnim saznanjima.

2.3.3 Standardi metoda predavanja

Anketa je pokazala da na fakultetima ne postoji dilema u pogledu standarda metoda predavanja. Svi fakulteti insistiraju na tome da nastavnik mora da dolazi pripremljen na predavanja, kao i da treba da predaje razumljivo i jasno, na način koji drži pažnju slušalaca. Istovremeno, nastavnik treba da predaje na način koji stimuliše kritičko razmišljanje studenta.

Fakulteti pretpostavljaju, takođe, da je nastavnik dužan da kontinuirano prati i ocenjuje rad studenata tokom predavanja (savladavanje ispitne materije, učešće u diskusijama, itd.).

2.4 Standardi kvaliteta vežbi

2.4.1 Standardi izvođenja vežbi

Logično je očekivati da ako na fakultetima ne postoji dilema u pogledu standarda metoda predavanja, ona ne sme postojati ni po pitanju standarda izvođenja vežbi. To podrazumeva da su nastavnik i/ili saradnik dužni da vežbe na nastavnom predmetu izvode u svemu prema Planu rada koji je usvojilo Nastavno-naučno veće pre početka nastave. To takođe znači da se tematske jedinice vežbi moraju obrađivati po redosledu i po datumima koji su predviđeni Planom rada na nastavnom predmetu. Od nastavnika i/ili saradnika se očekuje da tokom časa teorijskih/računskih vežbi obrade najmanje 70%, odnosno tokom časa laboratorijskih vežbi 100% sadržaja tematske jedinice predviđene Planom rada za taj čas.

Na fakultetima se podrazumeva da su nastavnik i/ili saradnik dužni da vežbe održavaju u vremenskim terminima predviđenim rasporedom časova.

2.4.2 Standardi sadržaja vežbi

Rezultati dela ankete o standardima sadržaja vežbi pokazuju da svi fakulteti insistiraju na uslovu da sadržaj vežbi mora da pokriva najmanje 70% gradiva predviđenog nastavnim programom predmeta, kao i da sadržaj vežbi mora biti kompatibilan sa sadržajem predavanja tako da omogući bolje razumevanje nastavne oblasti koju pokriva predmet, odnosno lakše savladavanje gradiva i efikasniju pripremu ispita.

Većina fakulteta smatra da vežbe mogu uključiti ponavljanje i pojašnjavanje gradiva, odnosno proveru znanja kao oblike rada sa studentima. Većina fakulteta takođe smatra da vežbe mogu uključiti primenu znanja kao oblik rada sa studentima, pri čemu se podrazumeva da će oblici primene znanja u velikoj meri zavisiti od fakulteta, studijskog programa, odnosno od nastavnog predmeta.

2.4.3 Standardi metoda vežbi

Anketa je pokazala da, kao i u slučaju standarda metoda predavanja, na fakultetima ne postoji dilema u pogledu standarda metoda vežbi. Fakulteti su jednoglasni u tome da nastavnik i/ili saradnik moraju da dolaze pripremljeni na vežbe, da materiju moraju izlagati razumljivo i jasno, ali na način koji drži pažnju studenata i koji stimuliše kritičko razmišljanje studenta. Pritom će efikasnost izvođenja vežbi biti postignuta ako bude obezbeđeno aktivno učešće što većeg broja studenata na teorijskim/računskim vežbama, odnosno svih studenata na laboratorijskim vežbama. To se može realizovati samo ako nastavnik i/ili saradnik obezbede na vežbama dvosmernu komunikaciju sa studentima.

Kao i u slučaju predavanja, nastavnik i/ili saradnik moraju kontinuirano pratiti i ocenjivati rad studenata tokom vežbanja.

2.5 Standardi ponašanja nastavnika i saradnika

Kada je u pitanju ponašanje nastavnika i saradnika, fakulteti se ne razlikuju u pogledu odgovarajućih standarda. Naime, fakulteti insistiraju na tome da je nastavnik/saradnik dužan da ima profesionalan i korektan odnos prema studentima, kao i da je dužan da se pristojno ponaša i dolazi pristojno obučen na čas. Posebno se insistira da stil izražavanja nastavnika/saradnika mora biti takav da ga studenti razumeju, ali isto tako stil izražavanja mora da bude neutralan, profesionalan i da ne sme sadržavati lascivne, uvredljive ili diskriminatorske izraze prema bilo kom pojedincu ili društvenoj grupi.

2.6 Postupci za obezbeđenje kvaliteta predavanja i vežbi

Rezultati ankete o postupcima za obezbeđenje kvaliteta predavanja i vežbi pokazuju da na većini anketiranih fakulteta kontrola kvaliteta predavanja i vežbi uključuje kontrolu održavanja predavanja i vežbi prema Planu rada, dok se na dva fakulteta ona samo delimično realizuje. Pritom se kontrola održavanja predavanja i vežbi prema usvojenom Planu rada i kalendaru nastave obavlja kontrolom Dnevnika rada na fakultetima na kojima se on primenjuje. Slična situacija je sa kontrolom sadržaja i metoda predavanja i vežbi, sa izuzetkom jednog fakulteta na kome se pomenuta aktivnost izvodi samo delimično i jednog fakulteta na kome takva aktivnost uopšte ne postoji. Za većinu fakulteta je uobičajeno da se kontrola sadržaja i metoda predavanja i vežbi obavlja putem studentske ankete.

Na većini fakulteta kontrola kvaliteta predavanja i vežbi uključuje i kontrolu rezultata transfera znanja, dok se na tri fakulteta ona izvodi samo delimično. Na žalost, sama kontrola rezultata transfera znanja obavlja se uglavnom analizom rezultata ocenjivanja studenata, sa izuzetkom jednog fakulteta na kome se ona ne primenjuje.

2.6.2 Anketiranje studenata

Na većini fakulteta se anketiranje studenata kao permanentna aktivnost izvodi svakog semestra za predmete iz tog semestra. Na dva fakulteta ta aktivnost je povremena, dok se na jednom fakultetu ona izvodi po drugoj šemi.

Na svim fakultetima anketu organizuje i sprovodi Prodekan za nastavu u saradnji sa Komisijom za obezbeđenje kvaliteta i Službom za studentska pitanja.

Na većini fakulteta katedre razmatraju rezultate ankete za sve predmete iz njihove nadležnosti, na dva fakulteta se to povremeno čini dok jedan fakultet uopšte nema tu

praksu. Interesatno je da se kod polovine fakulteta posebno razmatraju predmeti koji su ocenjeni prosečnom ocenom ispod 2.5 (loša ocena na skali od 1 do 5) i utvrđuju mere za njihovo eliminisanje, dok se kod ostalih to čini ili povremeno ili po drugačijem kriterijumu.

Komentar

Anketiranje studenata mora biti permanentna aktivnost koja se izvodi na kraju (obično u poslednjoj nedelji) svakog semestra za predmete iz tog semestra, na početku nove školske godine za prethodnu školsku godinu ili na način koji najviše odgovara specifičnostima izvođenja studijskih programa fakulteta. Model za anketiranje studenata, prikazan na sl. 7, je sličan modelima koji se primenjuju na većini fakulteta Univerziteta u Nišu ali ima i neke dodatne elemente. Anketu organizuje i sprovodi, po pravilu, Prodekan za nastavu u saradnji sa Komisijom za obezbeđenje kvaliteta i Službom za studentska pitanja. Osnovnu analizu anketa sprovodi Prodekan sa Komisijom za kvalitet. Svaka katedra razmatra te rezultate za predmete iz njihove nadležnosti, pri čemu se posebno razmatraju predmeti koji su ocenjeni prosečnom ocenom ispod 2.5 (loša ocena na skali od 1 do 5) i utvrđuju mere za poboljšanje. Katedre na osnovu tih analiza formiraju parcijalne izveštaje. Na osnovu svih izveštaja formira se zbirni izveštaj sa predlogom mera koji dalje razmatra Kolegijum fakulteta i Centar za obezbeđenje kvaliteta. Oni formiraju konačni izveštaj koji se šalje Nastavno-naučnom veću na razmatranje i usvajanje.

Slika 7. Organizaciona šema sprovođenja i analize studentskih anketa.

U primeni anketiranja studenata postoji nekoliko otvorenih pitanja. Tako se, na primer, postavlja pitanje da li popunjavanje anketa treba da bude obavezujuće za sve studente ili treba da bude na dobrovoljnoj bazi. Postavlja se, takođe, pitanje da li svi studenti imaju pravo da budu anketirani ili samo oni studenti koji ispunjavaju neki uslov (na primer više od 70% prisustva predavanjima). I u jednom i u drugom slučaju kvalitet ankete određen je učešćem studenata koji su redovno ispunjavali predispitne obaveze uključujući i prisustvo predavanjima. Ovde treba napomenuti da je prethodno razmatranje nezavisno od načina anketiranja (manuelno ili elektronsko).

Ne manje važan problem predstavlja javnost rezultata ankete. Od strane studenata često se postavlja zahtev da rezultati ankete, kako izvorni tako i obrađeni, budu u potpunosti javni. Praksa je, međutim, da javnost postoji samo na relaciji

Prodekan → Komisija za kvalitet → Katedra → Nastavnik → Saradnik, što se, u ostalom, može zaključiti iz napred navede analize rezultata ankete. Razloga za ovakvu praksu ima više i uglavnom se vezuju za mogućnost zloupotrebe podataka, ali i za činjenicu da su rezultati ankete poznati studentskim predstavnicima, s obzirom da učestvuju kao članovi u radu Komisije za obezbeđenje kvaliteta.

2.6.3 Kontrola rezultata transfera znanja

U sklopu kontrole transfera znanja većina fakulteta na kraju školske godine sastavlja izveštaj o rezultatima ocenjivanja studenata po predmetima i nastavnicima i utvrđuje mere za njihovo unapređivanje. Finalni izveštaj o rezultatima ocenjivanja studenata razmatra se i usvaja na Nastavno-naučnom veću. Na pojedinim fakultetima, međutim, ove aktivnosti se izvršavaju samo povremeno. Šta više, anketa pokazuje da se jedan fakultet uopšte ne bavi problemom kontrole transfera znanja. Takav rezultat je začuđujući, s obzirom da transfer znanja predstavlja i te kako važnu, zapravo osnovnu, aktivnost u obrazovnom procesu.

Komentar

Uobičajena praksa na fakultetima je da se analiza rezultata ocenjivanja studenata poistovećuje sa transferom znanja i daje u vidu izveštaja, pri čemu se daju statistike:

Po predmetima i nastavnicima: • ukupan broj studenata upisanih na nastavnom predmetu, • broj studenata koji su položili predmet u određenim rokovima, • prosečna ocena na nastavnom predmetu. Distribucija ocena: • po godini, • po nastavnim predmetima. Takve statistike, koje se dobijaju od pojedinih subjekata po hijerarhijskoj strukturi

prikazanoj na slici 8, su dobre, dovoljno informativne i neophodne za određena zaključivanja i preduzimanje određenih korektivnih aktivnosti u sledećem semestru, odnosno sledećoj školskoj godini. Međutim, ono što je mnogo važnije, a što do sada, na žalost, nije mnogo primenjivano u univerzitetskoj praksi su Ishodi učenja: osnovna znanja koja su studenti stekli kao i doprinos njihovoj ukupnoj kompetentnosti (videti poglavlje Ishodi učenja u postupku samovrednovanja). Oni su mnogo više od proste statistike i zahtevaju širu listu subjekata (sl. 9) koji će se baviti analizom rezultata transfera znanja.

Slika 8. Tipična organizaciona šema formiranja izveštaja o transferu znanja.

Slika 9. Potpuna organizaciona šema subjekata koji učestvuju u analizi rezultata transferu znanja

2.7 Standardi kvaliteta udžbeničke literature

Anketirani fakulteti su dali veoma interesantne odgovore o standardima udžbeničke literature. Broj fakulteta koji insistiraju na postojanju internih udžbenika prvenstveno namenjenih studentima fakulteta je jednak broju fakulteta koji smatraju da je dobro da postoje takvi udžbenici. Dva fakulteta ne insistiraju na tome, smatrajući, verovatno, da studentima treba da bude sugerisan najbolji udžbenik koji može, ali ne mora biti interni udžbenik.

Svi fakulteti su, međutim, saglasni da treba koristiti eksterni udžbenik kada ne postoji odgovarajući interni udžbenik, kao i da za potrebe nastave treba koristiti monografije, praktikume, zbornike radova i druge publikacije koje mogu biti od interesa za studente.

Interesantan podatak iz ankete je da većina fakulteta ne insistira na postojanju internih zbirki zadataka, zbirki testova, zbirki ispitnih pitanja i dr. Takav podatak čudi, s obzirom da takve publikacije mogu, po pravilu, u potpunosti ili u najvećoj meri pokrivati nastavne programe. Posebno ta tvrdnja važi za osnovne akademske studije.

2.7.1 Izdavačka delatnost

Većina fakulteta obezbeđuje udžbeničku literaturu nabavkom i publikovanjem svog nastavnog i ispitnog materijala.

Kod svih fakulteta se način pribavljanja, ocenjivanja i odobravanja rukopisa, kao i njihovo štampanje i distribucija uređuju Pravilnikom o izdavačkoj delatnosti Fakulteta.

2.7.2 Standardi korišćenja udžbenika

Skoro svi fakulteti (izuzetak je jedan fakultet) poštuju standard da je nastavnik dužan da koristi udžbenik koji je predviđen nastavnim planom i programom, a koji je dostupan studentima u okviru fonda Biblioteke Fakulteta, Univerzitetske biblioteke, itd.

Uobičajeno je da u standardu korišćenja udžbenika postoji podstandard koji definiše da prosečni obim nastavnog materijala po času predavanja ne sme biti veći od utvrđenog broja strana teksta osnovnog udžbenika. Ovaj podstandard je primenjen kod polovine anketiranih fakulteta dok ga druga polovina primenjuje samo delimično.

Komplementaran podstandard, koji se koristi u slučaju da se nastavna materija nalazi u više udžbenika, definiše ukupan broj stranica po času iz tih udžbenika. Kod većine fakulteta primenjuje se standard da ukupan broj strana po času ne sme prelaziti maksimalan broj strana po času.

Kada udžbenik koji se koristi kao izvor nastavnog i ispitnog materijala ima veći obim od obima utvrđenog standardima, svi anketirani fakulteti uvode obavezu nastavnika da u Planu rada precizno navede delove (poglavlja, stranice) udžbenika koji predstavljaju nastavni i ispitni materijal.

2.8 Postupci za obezbeđenje kvaliteta udžbeničke literature

2.8.1 Recenziranje udžbenika

Analizom ankete može se zaključiti da na svim fakultetima kontrolu kvaliteta teksta rukopisa vrši recenzentska komisija koju imenuje Nastavno-naučno veće, kao i da Nastavno-naučno veće donosi odluku o prihvatanju pozitivne recenzije.

Kod većine fakulteta mišljenje o kvalitetu udžbenika daju i studenti putem ankete (kod tri fakulteta od studenata se ne zahteva takva vrsta informacija).

3 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA OCENjIVANjA

STUDENATA

3.1 Opšti standardi ocenjivanja studenata

Kada je reč o opštim standardima ocenjivanja studenata može se zaključiti da nema razlike među anketiranim fakultetima. Naime, svi fakulteti obavezuju nastavnike na objektivno i nepristrasno ocenjivanje studenata. Kriterijumi za ocenjivanje predispitnih obaveza studenata, odnosno završnog ispita moraju biti ujednačeni. Istovremeno se od nastavnika očekuje da ocenjivanje bude učestalo i tako organizovano da podstiče kontinuirani rad studenata.

S obzirom da svi fakulteti koriste Planove rada, od nastavnika se nužno zahteva da se tokom ocenjivanja pridržavaju jasnih i unapred poznatih kriterijuma koji su sadržani u Planu rada na nastavnom predmetu. Isto tako, provere znanja studenata tokom nastave i na završnom ispitu moraju se realizovati u unapred određenim terminima, sadržanim u Planu.

Na svim anketiranim fakultetima studenti imaju pravo na uvid u rezultate pismenih oblika provere znanja, odnosno na obrazloženje ispitnog rezultata.

Podstandard da nastavnik ne sme vršiti diskriminaciju prilikom ocenjivanja ni po jednom osnovu (po polu, nacionalnoj pripadnosti i dr.) postoji na svim anketiranim fakultetima.

Komentar

Prema standardu za ocenjivanje studenata kriterijumi za ocenjivanje predispitnih obaveza, odnosno završnog ispita moraju biti ujednačeni. Taj standard mora biti ispoštovan na nastavnom predmetu (nastavnik ⇔ saradnik) ali, isto tako, na studijskom programu, odnosno u okviru katedre koja učestvuje u realizaciji tog programa. Šta više, ujednačenost kriterijuma ocenjivanja trebalo bi da bude ispunjena na fakultetu, dakle na katedrama fakulteta, dok bi idealan slučaj bio da postoji ujednačenost kriterijuma ocenjivanja na univerzitetu. Na žalost, ujednačenost kriterijuma ocenjivanja sigurno postoji na katedrama i možda na pojedinim

fakultetima. Neintegrisani univerzitet, kakav je Univerzitet u Nišu, nema jedinstven kriterijum ocenjivanja već svaki fakultet ili grupacija fakulteta imaju svoje (ujednačene) kriterijume ocenjivanja.

3.2 Elementi i metodi ocenjivanja studenata

Svi anketirani fakulteti primenjuju iste metode ocenjivanja na osnovu kojih se ukupna ocena studenta na nastavnom predmetu sastoji se od ocene rada tokom nastave (predispitne obaveze) i ocene znanja pokazanog na završnom ispitu. Pri tome na završni ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze predviđene Planom rada.

3.3 Polaganje završnog ispita

Na svim anketiranim fakultetima su način polaganja ispita i ocenjivanje na ispitu bliže uređeni opštim aktom fakulteta, u skladu sa zakonom i Statutom fakulteta. U tom smislu, uspeh studenta na ispitu izražava se ocenom od 5 (nije položio) do 10 (izuzetan), pri čemu je konačna ocena na ispitu zasnovana na ukupnom broju i strukturi poena koje je student stekao ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem završnog ispita, a prema kvalitetu stečenih znanja i veština.

Svi anketirani fakulteti organizuju polaganje završnih ispita u terminima predviđenim Statutom fakulteta i Kalendarom ispita koji se objavljuje početkom svake školske godine, objavljivanjem na oglasnoj tabli i Web stranicama fakulteta. Pri tome Kalendar ispita čini sastavni deo Plana izvođenja nastave, osim na jednom fakultetu na kome je to drugačije uređeno.

Na svim anketiranim fakultetima su ispiti javni sa pravom studenta da, ako polaže usmeno, zahteva prisustvo javnosti. Student sa izraženim invaliditetom ima pravo na polaganje završnog ispita na način koji je prilagođen vrsti i stepenu njegovog invaliditeta.

3.4 Postupci za obezbeđenje kvaliteta ocenjivanja studenata

Na svim fakultetima kontrola kvaliteta ocenjivanja uključuje kontrolu rezultata ocenjivanja. Pri tome, na većini fakulteta kontrola kvaliteta ocenjivanja uključuje kontrolu sadržaja (elemenata) i metoda ocenjivanja.

Anketni listovi na svim anketiranim fakultetima daju studentima mogućnost da ocenjuju realizaciju sadržaja i metoda ocenjivanja predviđenih Planom rada, odnosno kvalitet ocenjivanja na nastavnom predmetu, za svakog nastavnika i saradnika pojedinačno.

4 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA

NAUČNOISTRAŽIVAČKOG I STRUČNOG RADA

Standard: Kvalitet naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada Visokoškolska ustanova neprekidno radi na podsticanju, obezbeđenju uslova, praćenju i proveri rezultata naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada i na njihovom uključivanju u nastavni proces.

Svi anketirani fakulteti organizuju i obavljaju naučnoistraživački rad, a u skladu sa

zakonom i Statutom fakulteta. Pri tome se kvalitet naučnoistraživačkog rada ostvaruje

doslednom primenom standarda kvaliteta naučnoistraživačkog rada, koji uključuje doslednu primenu etičkog kodeksa naučnoistraživačkog rada.

Naučnoistraživački rad je osnovno pravo i obaveza svih nastavnika, istraživača i saradnika fakulteta. U tom smislu, nastavnici i saradnici anketiranih fakulteta uglavnom učestvuju u realizaciji projekata koje finansira nadležno ministarstvo. Kod većine fakulteta nastavnici i saradnici učestvuju u realizaciji projekata koje finansiraju međunarodne organizacije, ali i komercijalnih projekata koji mogu biti finansirani od strane državnih institucija, organa lokalne samouprave, domaćih preduzeća i inostranih kompanija.

Skoro svi fakulteti utvrđuju razvojnu politiku naučnoistraživačkog rada, kao i strategiju naučnoistraživačkog rada baziranu na jedinstvu obrazovnog, naučnoistraživačkog i stručnog rada nastavnika i saradnika. U tom smislu, fakulteti donose Plan naučnoistraživačkog i stručnog rada fakulteta za svaku godinu. Usvojeni planovi su dostupni naučnoj i stručnoj javnosti na Web stranicama fakulteta.

5 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA NASTAVNIKA I

SARADNIKA

Standard: Kvalitet nastavnika i saradnika

Kvalitet nastavnika i saradnika obezbeđuje se pažljivim planiranjem i izborom na osnovu javnog postupka, stvaranjem uslova za permanentnu edukaciju i razvoj nastavnika i saradnika i proverom kvaliteta njihovog rada u nastavi.

Rezultati ankete ukazuju da se na svim fakultetima obezbeđenje i unapređenje

kvaliteta nastavnika i saradnika ostvaruje vođenjem pravilne kadrovske politike i sistematskim praćenjem i podsticanjem nastavnog, naučnoistraživačkog i stručnog rada nastavnika i saradnika. U postupku izbora nastavnika i saradnika dosledno se primenjuju pravila o uslovima i kriterijumima za izbor.

Na žalost, samo manji broj fakulteta preduzima aktivnosti za podizanje nivoa pedagoških i didaktičko-metodičkih kompetentnosti svojih nastavnika i saradnika, dok su na ostalim fakultetima ovakve aktivnosti sporadične. Slična situacija je sa organizovanjem kurseva, seminara i drugih vidova obuke mlađih nastavnika i saradnika. Nasuprot ovome, na svim anketiranim fakultetima postoje preduslovi za permanentno naučno i stručno usavršavanje nastavnika i saradnika.

6 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA STUDENATA

Standard: Kvalitet studenata

Kvalitet studenata se obezbeđuje selekcijom studenata na unapred propisan i javan način, ocenjivanjem studenata tokom rada u nastavi, permanentnim praćenjem i proveravanjem rezultata ocenjivanja i prolaznosti studenata i preduzimanjem odgovarajućih mera u slučaju propusta.

Na svim anketiranim fakultetima se obezbeđenje i unapređenje kvaliteta studenata

ostvaruje pre svega adekvatnom i pravovremenom selekcijom studenata ali, isto tako, i kreiranjem savremenih studijskih programa i planova rada, primenom standarda ocenjivanja koji obezbeđuju javnost, objektivnost i transparentnost, itd. Svi fakulteti

imaju obrazovne procese u kojima se uspostavlja partnerski odnos između subjekata koji učestvuju u tom procesu.

Obezbeđenje i unapređenje kvaliteta studenata ostvaruje se, takođe, potpunim i pravovremenim informisanjem studenata o svim aspektima obrazovnog procesa na fakultetu.

Svi fakulteti imaju razvijene mehanizme za uključivanje studenata u procese odlučivanja na fakultetima, kao i za uključivanje studenata u proces evaluacije nastavnog procesa i svih subjekata koji učestvuju u njegovoj realizaciji.

Svi fakulteti opštim aktom predviđaju i uređujuju način zaštite individualnih prava studenata na upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje, a pojedini fakulteti i obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa Zakonom i Statutom fakulteta.

Svi anketirani fakulteti predviđaju i uređujuju način zaštite prava na različitost i zaštitu od diskriminacije, kao i zaštitu od seksualnog uznemiravanja i drugih vidova zloupotrebe položaja nastavnika, saradnika i nenastavnog osoblja.

Standard: Kvalitet udžbenika, literature, bibliotečkih i informatičkih resursa

Kvalitet udžbenika, literature, bibliotečkih i informatičkih resursa se obezbeđuje donošenjem i sprovođenjem odgovarajućeg podzakonskog akta.

7 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA BIBLIOTEKE

Kod velike većine fakulteta organizacija i rad Biblioteke uređeni su Pravilnikom o sistematizaciji poslova u biblioteci i Statutom fakulteta, pri čemu se stručni poslovi u biblioteci obavljaju u skladu sa standardima Narodne biblioteke Srbije.

Biblioteke svih anketiranih fakulteta sarađuju sa drugim bibliotekama i informacionim centrima u zemlji i inostranstvu u pogledu razmene informacija, nabavke publikacija, obrazovanja bibliotekara i korisnika, kao i izgradnje jedinstvenog bibliotečkog sistema Srbije. Sve biblioteke imaju pristup Internetu, uključene su u Akademsku mrežu Srbije i koriste KoBSON servise Narodne biblioteke Srbije.

Kada je reč o automatizovanim bibliotečkim katalozima, iz ankete se može zaključiti da ih većina biblioteka ima, a da samo na dva fakulteta oni još uvek ne postoje. Međutim, mogućnosti digitalizacije klasičnih izvora informacija postoje samo na polovini fakulteta, dok druga polovina tu aktivnost još uvek nema.

Na osnovu rezultata ankete može se zaključiti da na većini fakulteta Biblioteka saradjuje sa Izdavačkom jedinicom fakulteta u pripremi i realizaciji štampanih i/ili elektronskih publikacija, dok samo na dva fakulteta ta saradnja ne postoji.

Na žalost, na većini fakulteta Biblioteka ne izdaje periodične biltene u štampanom ili elektronskom obliku, odnosno objavljivanjem na Web stranicama fakulteta. To može biti rezultat nedostatka odgovarajućih znanja za tu vrstu poslova ili nedovoljnog broja radnika u biblioteci. Mnogo je verovatnije da je to rezultat sve većeg uticaja Interneta i mogućnosti dobijanja svih oblika stručnih i naučnih informacija u elektronskom obliku, zbog čega se značajno smanjuje interes za klasičnim bibliotečkim materijalima.

Na većini fakulteta se kontrola rada Biblioteke ostvaruje anketiranjem korisnika, kao i podnošenjem i razmatranjem godišnjih izveštaja biblioteke.

8 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA RAČUNARSKO-INFORMACIONOG CENTRA (RIC)

Svi anketirani fakulteti imaju pristup Internetu i Lokalne računarske mreže. Na većini fakulteta postoje odgovarajući hardverski i softverski resursi ali, na žalost, postoji par fakulteta kod kojih to još uvek nije rešeno na zadovoljavaći način.

Kad je reč o organizaciji RIC-a na većini fakulteta postoji Pravilnik o radu RIC-a, a na svim fakultetima Pravilnik o sistematizaciji poslova u RIC-u.

Na skoro svim fakultetima permanentna aktivnost RIC-a je implementacija novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Ovu aktivnost, međutim, ne prati aktivnost organizovanja seminara za korisnike za inovaciju znanja o novim informacionim i komunikacionim tehnologijama (postoji samo na dva fakulteta). Najviše čudi podatak da na većini fakulteta RIC ne izdaje periodične biltene u štampanom i/ili elektronskom obliku, ili objavljivanjem na Web stranicama Fakulteta.

Na većini fakulteta kontrola rada RIC-a se ostvaruje podnošenjem i razmatranjem godišnjih izveštaja, kao i anketiranjem korisnika i analizom rezultata ankete.

Saradnja RIC-a sa Izdavačkom jedinicom fakulteta u pripremi i realizaciji sopstvenih štampanih i/ili elektronskih publikacija postoji na većini fakulteta.

9 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA UPRAVLjANjA

Standard: Kvalitet upravljanja visokoškolskom ustanovom i kvalitet nenastavne

podrške Kvalitet upravljanja visokoškolskom ustanovom i kvalitet nenastavne podrške se

obezbeđuje utvrđivanjem nadležnosti i odgovornosti organa upravljanja i jedinica za nenastavnu podršku i permanentnim praćenjem i proverom njihovog rada.

S obzirom da su svi anketirani fakulteti akreditovani, normalno je očekivati da

postoji jasno utvrđena politika razvoja fakulteta, usklađena sa vizijom i misijom fakulteta.

Kada je reč o kvalitetu upravljanja on se obezbeđuje: • redovnim ocenjivanjem kvaliteta rada organa poslovođenja na većini fakulteta,

iako se na dva fakulteta takav kontrolni mehanizam ne primenjuje, • sistematskim praćenjem i kontrolom rada zaposlenih u službama fakulteta na

skoro svim anketiranim fakultetima, i • preduzimanjem podsticajnih i korektivnih mera prema zaposlenima na većini

fakulteta iako, na žalost, postoje fakulteti na kojima je to samo delimično urađeno. Većina fakulteta obezbeđuje redovno i sistematsko praćenje, kontrolu i

ocenjivanje rada organa poslovođenja i šefova službi, ali i preduzima korektivne mere kada se poslovi ne obavljaju u skladu sa standardima kvaliteta.

10 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA NENASTAVNOG

OSOBLjA

Na većini fakulteta kvalitet rada nenastavnog osoblja se obezbeđuje sistematskim praćenjem i kontrolom rada zaposlenih u službama fakulteta, kao i preduzimanjem podsticajnih i korektivnih mera prema zaposlenima. Na žalost, na malom broju fakulteta postoje aktivnosti unapređenja znanja, radnih sposobnosti i veština nenastavnog osoblja, dok je na ostalima to povremena aktivnost ili čak uopšte ne postoji.

Većina fakulteta preduzima aktivnosti na stvaranju uslova kod nenastavnih radnika za razvijanje profesionalnog odnosa prema korisnicima usluga, kao i za permanentno usavršavanje u cilju povećanja njihovog znanja i veština, odnosno povećanja njihovih kompetencija. Kada se, međutim, govori o aktivnostima za usvajanje i razvijanje kulture kvaliteta nenastavnih radnika, odnosno za maksimalno zalaganje zaposlenih do stepena izvrsnosti, na većini fakulteta je to samo delimično urađeno iako su, doduše na manjem broju fakulteta, te aktivnosti u potpunosti realizovane.

Kao što se očekivalo, na svim anketiranim fakultetima obezbeđena je zaštita zaposlenih na različitost i zaštitu od diskriminacije, od seksualnog uznemiravanja, od ponašanja koja izazivaju strah, kao i od ponašanja koja stvaraju neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo radno okruženje.

11 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA PROSTORA I OPREME

Standard: Kvalitet prostora i opreme Kvalitet prostora i opreme se obezbeđuje kroz njihov adekvatan obim i strukturu.

Svi anketirani fakulteti kvalitet prostora i opreme obezbeđuju doslednom

primenom zakonskih pravila i utvrđenih standarda i postupaka za održavanje prostora i opreme, odnosno nabavku opreme i potrošnog materijala. Pri tome se na skoro svim fakultetima usklađuju prostorni kapaciteti i oprema sa potrebama nastavnog procesa, a u skladu sa brojem studenata i odgovarajućim standardima.

U skladu sa tim, na skoro svim fakultetima vrši se anketiranje studenata i zaposlenih o kvalitetu prostora i opreme, prati i kontroliše kvalitet rada odgovarajućih službi održavanja prostora i opreme ali i preduzimaju korektivne mere radi efikasnijeg održavanja prostora i opreme.

Svi anketirani fakulteti raspolažu odgovarajućim prostorom i opremom koji zadovoljavaju odgovarajuće urbanističke, tehničko-tehnološke i higijenske uslove, pri čemu raspoloživi prostor i oprema obezbeđuju kvalitetno izvođenje nastave u skladu sa potrebama studijskih programa. Svi fakulteti za izvođenje nastave poseduju amfiteatre, odgovarajući broj slušaonica i nastavnih laboratorija koje su opremljene potrebnom i odgovarajućom opremom.

Na većini fakulteta slušaonice su opremljene audio-vizuelnim sredstvima za izvođenje savremenih multimedijalnih vidova nastave, iako na značajnom broju fakulteta to još uvek nije rešeno na zadovoljavajući način.

Svi fakulteti poseduju Biblioteke koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe studenata, nastavnika i saradnika, odnosno imaju savremene Računarsko-informacione centre za realizaciju naučno-nastavnog procesa. Na svim fakultetima je obezbeđena Internet konekcija i instalirana lokalna računarska mreža koja je povezana na Univerzitetsku mrežu, odnosno Akademsku mrežu Srbije.

Svi fakulteti imaju savremene računarske učionice za potrebe studenata koje mogu koristiti za potrebe nastave ili korišćenje Interneta.

Za rad fakultetskih službi koje pružaju nenastavnu podršku procesu nastave svi fakulteti su obezbedili opremljene i funkcionalne prostorije sa savremenom hardverskom i softverskom podrškom. Isto tako, svi fakulteti imaju obezbeđene funkcionalne prostorije za rad Studentskog parlamenta, studentskih organizacija, studentskog kluba i ostalih oblika studentskog organizovanja.

12 STANDARDI I POSTUPCI ZA OBEZBEĐENjE KVALITETA FINANSIRANjA

Standard: Finansiranje Kvalitet finansiranja visokoškolske ustanove obezbeđuje se kroz kvalitet izvora

finansiranja, finansijsko planiranje i transparentnost u upotrebi finansijskih sredstava, što dovodi do finansijske stabilnosti u dugom roku.

Rezultati ankete pokazuju da se kvalitet finansiranja na svim anketiranim

fakultetima ostvaruje doslednim poštovanjem pravila i propisa o pripremi, razmatranju i usvajanju Finansijskog plana i drugih akata iz oblasti finansijkog poslovanja, ali i doslednom kontrolom raspoređivanja i korišćenja finansijskih sredstava. Na svim fakultetima postoje mehanizmi za sprečavanje nenamenskog ili neracionalnog trošenja finansijskih sredstava i preduzimanje odgovarajućih mera i akcija u skladu sa zakonom i Statutom fakulteta.

13 ULOGA STUDENATA U SAMOVREDNOVANjU I PROVERI KVALITETA

Standard: Uloga studenata u samovrednovanju i proveri kvaliteta Visokoškolske ustanove obezbeđuju značajnu ulogu studenata u procesu

obezbeđenja kvaliteta, i to kroz rad studentskih organizacija i studentskih predstavnika u telima visokoškolske ustanove, kao i kroz anketiranje studenata o kvalitetu visokoškolske ustanove.

Na svim fakultetima uloga studenata u procesu obezbeđenja i unapređenja

kvaliteta je vrlo značajna, s obzirom da su studenti uključeni u proces odlučivanja na fakultetu, kao i u proces evaluacije nastavnog procesa i svih subjekata koji učestvuju u njegovoj realizaciji. Studentski predstavnici učestvuju u radu organa fakulteta, odnosno u radu organa za obezbeđenje kvaliteta.

14 SISTEMSKO PRAĆENjE I PERIODIČNA PROVERA KVALITETA

Standard: Sistematsko praćenje i periodična provera kvaliteta Visokoškolska ustanova kontinuirano i sistematski prikuplja potrebne informacije

o obezbeđenju kvaliteta i vrši periodične provere u svim oblastima obezbeđenja kvaliteta.

Na većini fakulteta obezbeđeno je sprovođenje postupaka za ocenjivanje kvaliteta

rada svih subjekata u sistemu obezbeđenja kvaliteta, iako postoje fakulteti na kojima je to samo delimično urađeno.

Većina fakulteta preduzima aktivnosti permanentnog praćenje uspešnosti i efikasnosti studiranja, kao i mere utvrđene opštim aktima fakulteta za povećanje uspeha studiranja.

Aktivno učešće u postupku ocene kvaliteta obezbeđeno je studentima svih anketiranih fakulteta. Većina fakulteta ima definisane postupke kojima se obezbeđuje raspoloživost podataka potrebnih za upoređivanje sa odgovarajućim stranim visokoškolskim ustanovama u pogledu kvaliteta. Postoje, međutim, fakulteti na kojima to samo delimično funkcioniše, dok na jednom fakultetu ta aktivnost uopšte ne postoji. Obezbeđenje redovnih povratnih informacija od poslodavaca, Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih organizacija o kompetencijama svojih diplomiranih

studenata postoji samo na jednom fakultetu. Na ostalim fakultetima je to sporadična aktivnost ili pak uopšte ne postoji.

Rezultati ankete pokazuju da samo tri fakulteta podržavaju, podstiču i unapređuju organizovano delovanje svršenih studenata strukovnih i akademskih studija, njihovu odanost prema fakultetu, kao i aktivnosti koje doprinose očuvanju ugleda fakulteta i njegovom daljem razvoju. Ostali fakulteti uglavnom nemaju takve aktivnosti.

Svi anketirani fakulteti, bez izuzetka, sprovode postupak samovrednovanja radi utvrđivanja stepena uspešnosti sprovođenja utvrđene strategije i postupaka za obezbeđenje kvaliteta. Dobijene rezultate samovrednovanja oni objavljuju u vidu publikacije u štampanom ili elektronskom obliku, kao i na Web stranicama fakulteta. Literatura

1. Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i njihovih studijskih programa, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Broj: 612-00-591/2006-04/1, Beograd, 20. oktobra 2006. godine. Prilog 1

1. Anketni list za samovrednovanje fakulteta