1

Marija Tasić, advokat

PRODAJA AKCIJA U POSTUPKU BANKROTSTVA

I IZDAVANJE I PONIŠTAJ AKCIJA U POSTUPKU REORGANIZACIJE

1. Uvod

Status akcija u stečajnom postupku je specifičan i može se posmatrati sa nekoliko

aspekata i to kao prodaja akcija stečajnog dužnika koje predstavljaju imovinu stečajnog

dužnika i izdavanje i poništaj akcija u postupku reorganizacije.

Novi Zakon o stečajnom postupku („Službeni glasnik“ br.104/2009) propisuje da se

stečaj sprovodi sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom, pri čemu se pod bankrotstvom

podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno

stečajnog dužnika kao pravnog lica. S druge strane pod reorganizacijom se podrazumeva

namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-

poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen

planom reorganizacije.

Cilj stečajnog postupka se postiže stvaranjem uslova za kolektivno namirenje

poverilaca stečajnog dužnika kroz unovčenje njegove imovine i proporcionalnu podelu tako

dobijenih sredstava poveriocima1, bilo putem bankrotstva ili reorganizacije.

Prilikom razmatranja načina prodaje akcija stečajnog dužnika i izdavanja akcija,

ističemo da pravni okvir prodaje čine i usvojeni Nacionalni standardi za upravljanje

stečajnom masom2, kao i propisi kojima se reguliše trgovanje hartijama od vrednosti u delu

1 Dr Dragiša Sljepčević, „Pravo zaposlenih na stečajni višak“, Pravo i privreda br.5-8/2009, str.305

2 Nacionalni standardi za upravljanje stečajnom masom su utvrđeni Pravilnikom o utvrđivanju nacionalnih standarda za

upravljanje stečajnom masom („Službeni glasnik RS“ br.43/2005), od kojih su najzanačniji za dalja razmatranja Nacionalni

standard br.2 – pod nazivom Nacionalni standard za pripremu pospisa imovine stečjanog dužnika, sačinjavanje liste dužnika

stečajnog dužnika, liste poverilaca i početnog stečajnog bilansa, kao i Nacionalni standard br.5 – pod nazivom Nacionalni

standard o načinu i postupku unovčenja imovine stečjanog dužnika.

2

prodaje, dok su navedeni propisi isključeni u postupku izdavanja i poništaja akcija u

stečajnom postupku, a o čemu će u radu biti više reči.

2. Stečajna masa i akcije

Akcije stečajnog dužnika čine deo stečajne mase, koju zakonodavac definiše kao

celokupnu imovinu stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog

postupka, koja uključuje imovinu koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka3.

U pravnoj teoriji potoji nekoliko kasifikacija4 stečajne mase i to:

1. Prema vrsti imovine koja ulazi u stečajnu masu, stečajna masa može imati

faktičko i pravno značenje, pri čemu je faktički pojam stečajne imovine jednak

onome iz čega se ona sastoji nakon otvaranja stečajnog postupka, a pravni pojam

obuhvata stečajnu masu nakon izlučivanja imovine koja u nju ne sada i povraćaja

imovine koja je pobojnim radnjama iz nje otuđena ili napuštena, kao i faktička

imovina koja čini stečajnu masu i

2. Prema svrsti kojoj stečajna masa služi razlikuje se opšta i posebna stečajna masa,

pri čemu se kao posebna stečajna masa tretira imovina na kojoj je stečeno

razlučno pravo kao što je pravo zadržavanja, pravo zaloge, prava koja su upisana

u javnim registrima i javnim knjigama i druga prava koja nose pravo na odvojeno

namirenje.

Pozitivni propisi, propisuju da stečajni upravnik trenutkom otvaranja stečajnog

postupka preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome

upravlja5. Stečajnom upravniku je dato ovlašćenja da od stečajnog sudije zatražiti prema

stečajnom dužniku ili trećem licu izvršenje, ukoliko navedena lica odbiju da izvrše predaju

stvari koje ulaze u stečajnu imovinu. Zakon o stečajnom postupku u članu 105, stav 3

posebno propisuje da ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od

vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz

saglasnost odbora poverilaca. Pozitivnom enumeracijom je za navedenu imovinu propisan

3 Član 101 Zakona o stečajnom postupku

4 Slobodan Spasić, „Stečajna masa, osvrt na harmonizaciju stečajnog prava, Pravo i privreda br.5-8/2009 str.333-334

5 Član 105 Zakona o stečajnom postupku

3

poseban režim, jer ista predstavlja imovinu koja je likvidna, odnosno koja se efikasno može

unovčiti.

Kada se govori o hartijama od vrednosti, treba naglasiti da se shodno definiciji iz

Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službeni glasnik

RS“ br.47/2006, dalje: “Zakon o tržištu hartija od vrednosti“) u članu 2, stav 1, tačka 1,

hartije od vrednosti jesu prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom

tržištu i iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa Zakonom o tržištu

hartija od vrednosti i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Ne ulazeći u vrste

hartija od vrednosti i njihove modalitete, dalju analizu ćemo posvetiti akcijama otvorenih i

zatvorenih akcionarskih društava.

Naime, iz navedene definicije hartija od vrednosti se može zaključiti da Zakon o

tržištu hartija od vrednosti tretira i bavi se samo akcijama otvorenih akcionarskih društava,

kojima se trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu posredstvom organizatora tržišta,

odnosno Beogradske berze a.d. Beograd (dalje: „Beogradska Berza“), jer samo ove akcije

ispunjavaju oba kumulativno postavljena uslova i to (i) da su prenosivi elektronski dokumenti

i (ii) da se njima trguje, dok se akcijama zatvorenih akcionarskih društava ne trguje javno,

iako su takođe prenosivi elektronski dokumenti6.

Akcije otvorenih akcionarskih društava mogu biti obične (upravljačke) i prioritetne

odnosno preferencijelne (neupravljačke) koje svojim vlasnicima nose određena prava shodno

odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br.125/2004, dalje:

„Zakon o privrednim društvima“). Vlasnici običnih akcija poseduju sledeća prava: pravo

pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva; pravo učešća u radu

skupštine društva; pravo glasa u skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje pravo na

jedan glas; pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica i pravo

raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, s tim što u

odluci o izdavanju akcija, akcionarima mogu biti garantovana i druga prava. Prava vlasnika

preferencijalnih akcija su utvrđena osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva i

prevashodno se tiču prava na prioritetnu isplatu dividende.

6 Iz razmatranja smo isključili druge vrste hartija od vrednosti kao što su obveznice kojima se trguje i dr., jer smo u radu

analizirali isključivo prodaju akcija.

4

Na osnovu prethodnog razlaganja zaključujemo da u stečajnom postupku možemo

posebno razmatrati prodaju akcija zatvorenih akcionarskih društava i prodaju akcija otvorenih

akcionarskih društava koje čine deo stečajne mase.

3. Prodaja akcija u postupku bankrotstva

3.1. Unovčenje stečajne mase

Unovčenje stečajne mase, te samim tim i prodaja akcija započinje donošenjem rešenja

o bankrotstvu7 i to ukoliko su se stekli određeni uslovi:

1) da je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne

pokazuje interesovanje za reorganizaciju;

2) da na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih

poverilaca, u skladu sa članom 36. stav 4. Zakona o stečaju;

3) da stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi

ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa

odredbama ovog zakona;

4) da stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije;

5) da nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;

6) da nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana

reorganizacije.

Zakonodavac je kao način unovčenja celokupne imovine ili dela imovine stečajnog

dužnika predvideo javno nadmetanje, javno prikupljanje ponuda ili neposrednu

pogodbu, u skladu sa odredbama Zakona o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje

stečajnom masom. Ukoliko se prodaja vrši javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem

ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje dva visokotiražna dnevna

7 Član 131 Zakona o stečaju

5

lista8 koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije i to najkasnije 30 dana pre dana

određenog za javno nadmetanje ili dostavljanje ponuda, osim ukoliko se proceni da bi

troškovi oglašavanja bili nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje, kada

tečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na drugi način.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje

unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Nacionalnim standardom br.5 se propisuje da je od suštinske važnosti da se u

postupku prodaje obezbedi javnost i transparentnost postupka, kao i što kraće trajanje

postupka. Propisana je i obaveza da stečajni upravnik treba da izvrši optimalnu ekonomsku

procenu na osnovu koje će predložiti način prodaje imovine u datim tržišnim okolnostima9.

Zakonodavac u članu 133 stav 14 Zakona o stečajnom postupku propisuje poseban

način prodaje određene vrste imovine kao i hartija od vrednosti odnosno stvari koje imaju

berzansku odnosno tržišnu cenu, te se za iste propisuje da se prodaju po toj berzanskoj,

odnosno tržištnoj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ukoliko hartije od vrednosti koje se

uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku

odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

3.2. Prodaja akcija zatvorenog akcionarskog društva

Zakonodavac definiše zatvoreno akcionarsko društvo kao društvo čije se akcije izdaju

samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica. Zatvoreno akcionarsko društvo

8 Nacionalni standard br. 5 propisuje da stečajni upravnik prodaju imovine javnim nadmetanjem oglašava u

najmanje tri visokotiražna dnevna lista koja se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, a oglas ističe na

oglasnoj tabli nadležnog suda. Stečajni upravnik je naročito dužan da razmotri i druge načine oglašavanja

prodaje, ako procenjena vrednost imovine koja je predmet prodaje prelazi iznos od jedan milion evra

9 Nacionalni standard br.5 daje i definicije pojmova: Javno nadmetanje je metod prodaje imovine stečajnog dužnika i

sprovodi se tako što po oglašavanju i prihvatanju početne cene, zainteresovani kupci javno ističu svoje bezuslovne ponude za

kupovinu imovine koje moraju biti veće od prethodno istaknute ponude. Javno prikupljanje ponuda je metod prodaje

imovine stečajnog dužnika i sprovodi se tako što zainteresovani ponuđači ističu svoje ponude pismenim putem u zatvorenim

kovertama koje se otvaraju na javno objavljenom mestu i u prisustvu predstavnika ponuđača i drugih lica koje odredi

stečajni upravnik u javnom pozivu za podnošenje ponuda. Neposredna pogodba je metod prodaje imovine stečajnog dužnika

i sprovodi se tako što stečajni upravnik direktno obaveštava potencijalnog kupca ili potencijalne kupce o uslovima prodaje i

po obavljenim direktnim pregovorima zaključuje kupoprodajni ugovor. Ako imovinu namerava da proda metodom neposredne pogodbe, stečajni upravnik mora pribaviti prethodnu saglasnost poverilaca.

6

može imati najviše 100 akcionara, s tim ukoliko se navedeni broj akcionara poveća i održi u

period dužem od godinu dana, društvo postaje otvoreno društvo10

.

Ukoliko je stečajni dužnik u svojoj imovini imao kapitalno učešće u drugim pravnim

licima, odnosno u zatvorenom akcionarskom društvu, onda će predmet unovčenja imovine

stečajnog dužnika biti prodaja akcija zatvorenog akcionarskog društva.

Akcije zatvorenog akcionarskog društva kao što smo to već naveli, prema odredbama

Zakona o tržištu hartija od vrednosti ne predstavljaju hartije od vrednosti, jer se njima ne

trguje javno, iako se evidentiraju u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti

(dalje: „Centralni registar“) i Agenciji za privredne registre, Registar privrednih društava

(dalje: „APR“). Naime, u Pravilima poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija

od vrednosti („Službeni gasnik RS“ br.113/2006, 24/2008, 38/2008, 70/2008 i 17/2009) u

članu 7. stav 7 propisano je da se akcije zatvorenog akcionarskog društva registruju u

Centralnom registru na osnovu zahteva i rešenje APR-a o upisu osnovnog kapitala izdavaoca,

odnosno izvoda iz APR-a ne starijeg od 6 meseci. Na osnovu citiranih odredaba možemo

zaključiti da navedena odredba o upisu akcija zatvorenog akcionarskog društva u Centralni

registar nije u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti11

, koji pod hartijama

od vrednosti ne podrazumeva akcije zatvorenih akcionarskih društava.

Bez obzira na navedeno, argumentum a contratio se može izvesti zaključak, da ako

akcije zatvorenog akcionarskog društva nisu hartije od vrednosti, onda se na njih ne

primenjuju odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti i podzakonskih akata kojima se

uređuje trgovanje akcijama otvorenog akcionarskog društva. Shodno navedenom, prema

redovnom toku stvari, prilikom prenosa odnosno otuđenja ovih akcija, zaključuje se ugovor

o kupoprodaji akcija, pri čemu ove akcije nemaju jasno utvrđenu tržišnu vrednost12

.

10 Član 194 Zakona o privrednim društvima. Prema svojoj suštini, zatvoreno akcionarsko društvo se nalazi na granici između

otvorenog akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornšću. Prema svojoj strukturi i organima, bliže je

otvorenom društvu, dok se prema načinu prometa akcijama ili čak ograničenjima koja mogu biti uspostavljena kod prometa

akcijama približava društvu sa ograničenom odgovornošću.

11 Član 2, stav 1, tačka 15 Zakona o tržištu hartija od vrednosti definiiše Centralni registar kao akcionarsko društvo koje

obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i o

pravima iz tih hartija, odnosno instrumenata, zatim o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti i drugim finansijskim

instrumentima i o tim licima, kao i poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i kliringa i saldiranja novčanih obaveza i

potraživanja nastalih po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

12 Zakon o privrednim društvima ne reguliše način prenosa akcija zatvorenog akcionarskog društva, već se ovim pitanjem,

ponovo „neovlašćeno“ bavi Centralni registar koji u članu 67 navedin Pravila poslovanja propisuje da se van organizovanog

tržišta može trgovati akcijama zatvorenog akcionarskog društva. Promena vlasništva nad akcijama zatvorenog akcionarskog

7

Na osnovu navedenog može se zaključiti da se prilikom prodaje akcija zatvorenog

akcionarskog društva, mogu primenjivati pravila koja se odnose na prodaju stečajne

imovine uopšte i to putem javnog nadmetanja, javnog prikupljanja ponuda i

neposrednom pogodbom. Ovakav zaključak se nameće iz definicije pojma hartije od

vrednosti, u koje ubrajamo samo akcije otovrenog akcionarskog društva, a imajući u vidu da

je ovaj pojam tako definisan lex specialis zakonom. S druge strane kako akcija zatovrenog

akcionarskog društva ne spadaju u hartije od vrednosti, na njihovu prodaju se ne mogu

odnositi odredbe Zakona o stečaju koje se odnose na prodaju hartija od vrednosti koje se

uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, a u vreme prodaje nemaju berzansku

odnosno tržišnu cenu, te se imaju prodati neposrednom pogodbom.

3.3. Prodaja akcija otvorenog akcionarskog društva

Promet akcija otvorenih, tj. javnih akcionarskih društava13

regulisan Zakonom o

tržištu hartija od vrednosti i odvija se kroz primarnu i sekundarnu ponudu hartija od

vrednosti, pri čemu se sekundarna ponuda obavlja na organizovanom tržištu hartija od

vrednosti14

, posredstvom brokersko-dilerskih društava i ovlašćenih banaka koje su članovi

organizatora tržišta i Centralnog registra. Sticalac akcija može steći akcije na organizovanom

tržištu do nivoa od 25% akcija akcionarskog društva, nakon čega je u obavezi da pokrene

proceduru preuzimanja akcija na osnovu ponude za preuzimanje15

.

društva se može izvršiti ukoliko se Centralnom registru dostavi kupoprodajni ugovor overen u sudu; nalog za prenos; kopija

ugovora o otvaranju i vođenju računa hartija od vrednosti za prodavca; potvrda banke o obezbeđenim novčanim sredstvima;

potvrda nadležnog organa akcionarskog društva da je ispoštovana proceura propisana osnivačkim aktom tog društva (pravo

preče kupovine) ili da je osnivačkim aktom propisan slobodan prenos akcija; rešenje Komisije za hartije od vrednosti o

davanju prethodne saglasnosti na sticanje učešća u kapitalu brokersko-dilerskih društava, kvalifikovanog učešća organizatora

tržišta i društva za upravljanje investicionim fondom; saglasnost Narodne banke Srbije o sticanju kvalifikovanog učešća,

ukoliko je reč o prodaji akcija banke, društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom; i

saglasnost o sticanju kvalifikovanog učešća nadležnog organa ili overena izjava kupca da po posebnom zakonu nije potrebna

takva saglasnost, ukoliko je reč o prodaji akcija zatvorenog akcionarskog društva, a da nije društvo nije gore navedeno.

13 Prema članu 9. stav 1. Zakon o tržištu hartija od vrednosti, javno društvo, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje je kao

izdavalac hartija od vrednosti uspešno izvršilo najmanje jednu primarnu javnu ponudu tih hartija od vrednosti i koje je

dobilo dozvolu Komisije za izdavanje, odnosno uključenje tih hartija na organizovano tržište.

14 Organizovano tržište hartija od vrednosti može biti berzansko ili vanberzansko. U vreme pisanja ovog rada u Srbiji postoji

jedno organizovano tržište hartija od vrednosti i to Beogradska berza a.d. Beograd.

15 Ponuda za preuzimanje (eng. Takeover bid) značajnog ili većinskog paketa akcija jednog otvorenog akcionarskog društva,

regulisana je Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006) kojim se uređuju uslovi i

postupak preuzimanja akcionarskih društva, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i druga relevantna pitanja i

koji je usvojen kao razultat potrebe za usaglašavanjem sa direktivama Evropske Unije koje regulišu navedenu oblast.

8

Ukoliko je stečajni dužnik u svojoj imovini imao kapitalno učešće u drugim pravnim

licima, odnosno u otvorenom akcionarskom društvu, onda će predmet unovčenja imovine

stečajnog dužnika biti prodaja akcija otvorenog akcionarskog društva.

Ukoliko stečajni upravnik donese odluku16

o unovčavanju akcija otvorenog

akcionarskog društva, koje su u vlasništvu stečajnog dužnika, prodajom na organizovanom

tržištu, potrebno je da pre prodaje akcija zaključi ugovor sa brokersko-dilerksim društvom ili

ovlašenim brokerskim odeljenjem banke o otvaranju i vođenju računa hartija od vrednosti,

na koji će nalogom za prenos preneti akcije koje su predmet prodaje. Podatke o tržišnoj ceni

akcije su javni i mogu se saznati posredstvom brokera ili direktnim uvidom na veb sajtu

Beogradske berze a.d. Beograd17

. Na osnovu podataka o kretanju cene, može se utvrditi da li

se navedenim akcijama trguje, u kom obimu i kakav je trend kretanja cena, nakon čega

stečajni upravnik može dati nalog za prodaju akcija.

Pravilima poslovanja Beogradske berze a.d. Beograd (04/2-br.3043-1/09 od

23.12.2009.godine, dalje: „Pravila poslovanja berze“), definisani su pojmovi i postavljena

pravila za berzansko i vanberzansko trgovanje hartijama od vrednosti. Tako se u članu 56

Pravila poslovanja berze navodi da se zona fluktuacije za prvo trgovanje hartijama od

vrednosti, odnosno za svako naredno trgovanje predmetnom hartijom od vrednosti do

zaključivanja prve transakcije utvrđuje u odnosu na indikativnu cenu u rasponu od -20% do

+300%, u trgovanju akcijama. Za naredna trgovanja, indikativnu cenu, onu od koje započinje

trgovanje, predstavlja ili preovlađujuća cena (kod trgovanja metodom preovlađujuće cene) ili

cena na zatvaranju, utvrđena na prethodnom berzanskom sastanku (kod metode

kontinuiranog trgovanja). Članom 61 Pravila poslovanja berze utvrđuje se da se za naredna

trgovanja, zona fluktuacije određuje jedinstveno u rasponu od +20/-12%, u trgovanju

16

Prema ranije važećem Zakon o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon) prodaja akcija je

započinjala donošenjem rešenja stečajnog sudije kojim se usvaja zahtev stečajnog upravnika o prodaji akcija na tržištu i daju

mu se ovlašćenja da preduzme sve radnje u vezi sa realizacijum navedene prodaje – vidi Rešenje Trgovinskog suda u

Sremskoj Mitrovici ST-1359/02 od 17.04.2008.godine. Problem koji se javljao u sudskoj praksi je bio i precizno utvrđivanje

tržišne cene samim rešenjem, koja se često menjala, a što je onemogućavalo sprovođenje prodaje akcija. Treba takođe istaći

da je praksa prema Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“ br.84/89 i „Službeni list SRJ“

br.37/93 i 28/96) kada je u pitanju bila prodaja akcija otvorenih akcionarskih društava bila takva da se prodaja akcija

određivala zaključkom, a sama prodaja sprovodila putem prikupljanja pisanih ponuda i nakon toga zaključivanja ugovora o

kupoprodaji akcija – vidi Zaključak Trgovinskog suda u Kraljevu ST1067/03 od 14.04.2005.godine.

17 www.belex.rs

9

akcijama na vanberzanskom tržištu, odnosno u rasponu od +10/-8%, u trgovanju akcijama na

berzanskom tržištu.

Prilikom sticanja akcija iz stečajnog postupka, novi vlasnik treba da u skladu sa

odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i Pravilnika o sadržini i načinu izveštavanja

javnih društava i obaveštavanju o posedovanju akcija s pravom glasa (“Službeni glasnik RS”

br.100/2006 i 116/2006, „Pravilnik o izveštavanju javnih društava“) u roku od tri dana, od

dana upisa u Centralnom registru nastale promene obavesti izdavaoca tih akcija, Komisiju za

hartije od vrednosti i Komisiju za zaštitu konkurencije. (član 68 Zakona o tržištu hartija od

vrednosti i 12 Pravilnika o izveštavanju javnih društava), kada stekne akcijame sa pravom

tako da njegovo učešće zajedno sa učešćem povezanih lica u tom društvu dostigne, pređe (ili

padne ispod) 5%, 10%, 25%, 33%, 50%, 66%, 75% ili 95% od ukupnog broja glasova u

skupštini tog društva. Takođe, ukoliko neko lice stekne putem kupovine na berzi više od

25% akcija, aktivira se automatski obaveza za podnošenje ponude za preuzimanje akcija a

prema odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“

br.46/2006).

Kliring i saldiranje transakcije prodaje akcija putem berze se vrši u vremenskom

periodu od tri radna dana od dana prodaje akcija (T+3), kada novac od prodaje leže na račun

stečajnog dužnika, ili drugi relevantni račun. Promena vlasnika nad akcijama se automatski

registruje u Centralnom registru, te nije potrebno da stečajni upravnik izdaje bilo kakvu

potvrdu o prodaji akcija novom vlasniku.

Ukoliko stečajni upravnik ne uspe da unovči akcije otvorenog akcionarskog društva,

jer ne postoji tražnja za tim akcijama, onda će u skladu sa članom 133, stav 14 Zakona o

stečaju, pristupiti prodaji akcija putem neposredne pogodbe, uz saglasnost odbora poverioca.

Navedeno rešenje je preuzeto iz prethodno važećeg Zakona o stečajnom postupku (član 111).

Nacionalni standard br. 5 detaljno reguliše postupak neposredne pogodbe. Iako

standardi u članu 64 propisuju da je ovaj vid prodaje efikasan za manji broj zainteresovanih

kupaca i radi izbegavanja dugorajnih procedura, postavlja se pitanje zašto zainteresovani

kupci nisu želeli da kupe akcije na berzi već neposrednom pogodbom, što može dovesti do

mogućih zloupotreba ovakvog zakonskog rešenja. S druge strane često se dešava da vrednost

akcije na berzi višestruko premašuje njenu knjigovodstvenu tj. obračunsu vrednost, zbog

čega nema velike potražnje za tom akcijom. Mogućnost da se u stečajnom postupku akcija

proda za 50% i nižu vrednost može biti od značaja za potencijalne investitore, s tim što je

mogućnost njihovog saznanja za navedeni način prodaje bitno smanjena.

10

Nakon prodaje akcija otvorenog akcionarskog društva putem neposredne pogodbe,

postavlja se pitanje da li se zaključuje ugovora o kupoprodaji akcije ili se donosi sudska

odluka kojom bi se konstatovala promena vlasništva nad akcijama. Navedeno pitanje se

postavlja iz razloga što se na osnovu Pravila poslovanja Centralnog registra, u skladu sa

članom 48, promena vlasništva nad akcijama otvorenog akcionarskog društva u stečjanom

postupku, bez plaćanja, vrši isljučivo na osnovu pravnosnažne i izvršne sudske odluke o

zaključenom stečajnom postupku kojom se nalaže Centralnom registru odgovarajući prenos

hartija od vrednosti, odnosno rešenja Agencije za privredne registre o zaključenom stečajnom

postupku. Pravila poslovanja Centralnog registra ne predviđaju prenos akcija otvorenog

akcionarskog društva u stečajnom postupku uz plaćanje, odnosno na osnovu zaključenog

kupoprodajnog ugovora, te se može desiti da Centralni registar ne izvrši, odnosno odbije da

izvrši prenos akcija na osnovu zaključenog ugovora sa stečajnim upravnikom.

3.3 Raspodela viška deobne mase i naknadno pronađena imovina

Kada se u postupku postupku deobe, pre završne deobe ili u završnoj deobi steknu

uslovi da se stečajni poverioci u potpunosti namire, stečajni upravnik je dužan da preostali

višak deobne mase raspodeli imaocima udela ili akcija u privrednom društvu, u skladu sa

pravilima postupka likvidacije (član 147 Zakona o stečaju). Ukoliko su akcije višak deobne

mase, iste će se podeliti vlasnicima stečajnog dužnika proporcionalno učešću u vlasništvu.

Pravila poslovanja Centralnog registra u članu 48 stav 3 koja regulišu način

preknjižavanja vlasništva u postupku likvidacije, a koja se pravila shodno primenjuju na ovaj

slučaj, propisuju da je potrebno dostaviti odluku skupštine o pokretanju postupka likvidacije

(u slučaju stečaja dostavlja se rešenje stečajnog sudije), rešenje APR-a u kome je navedeno

na koga se prenose akcije, odnosno pravnosnažno i izvršno sudsko rešenje i naloge za prenos

hartija od vrednosti potpisane od strane nalogodavca.

Važno je istači i slučaj sprovođenja naknadne deobe koji je regulisan članom 149

Zakona o stečaju, a kojim se reguiše situacija kada se nakon zaključenja stečajnog postupka

pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu, a koju mogu sačinjavati i akcije. U navedenom

slučaju stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika ili drugog zainteresovanog lica

sprovodi postupak naknadne deobe unovčenjem i raspodelom sredstava ostvarenih prodajom

te imovine, koji se vrši u skladu sa relevantnim odredbama, osim u delu koji se odnosi na

11

prava i obaveze poverilačkih organa, dok saglasnost na prodaju naknadno pronađene imovine

daje stečajni sudija.

Naknadno pronađena imovina se unovčava od stane stečajnog upravnika, a u pogledu

akcija, na način opisan u ovom radu.

4. Reorganizacija stečajnog dužnika i izdavanje i poništaj akcija

Reorganizacija se u stečajnom duniku sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije

namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomski opravdani

uslovi za nastavak poslovanja stečajnog dužnika.18

Sama reorganizacija se sprovodi prema

planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi. Poželjno je da se plan reorganizacije

podnese istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka , ali se isti može podneti

i nakon otvaranja stečajnog postupka.

Sadržina plana reorganizacije je propisana Zakonom o stečaju (član 156) i isti se,

između ostalog sastoji od kratkog uvoda sa objašnjenjem delatnost koju stečajni dužnik

obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća, popisom mera i sredstava za

realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i načina na koji će se

reorganizacija sprovesti, detaljnu listu poverilaca sa podelom na klase poverilaca i kriterijume

na osnovu kojih su klase formirane, podatke o imovini za namirenje i dinamici isplate,

rokove, spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov rad, ime

nezavisnog stručnog lica koje će pratiti sprovođenje plana u interesu svih poverilaca

obuhvaćenih planom i način na koji će to lice obaveštavati poverioce o sprovođenju plana

reorganizacije, kao i iznos i dinamiku isplate nagrade za njegov rad i druge podatke. Važno je

istaći da navedeni plan sadrži i potpisanu izjavu većinskih poverilaca da su saglasni sa

sadržinom plana i spremni da glasaju za njegovo usvajanje.

Kako i svaki plan i plan reorganizacije se sprovodi uz pomoć različitih mera, od kojih

je propisana i mera poništavanje izdatih ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane

stečajnog dužnika ili bilo kog novoformiranog subjekta (član 157 stav 1, tačka 18 Zakona o

stečaju). Sprovođenje mera predviđenih planom reorganizacije ne može se vršiti suprotno

odredbama zakona kojima se uređuje zaštita konkurencije, a organ nadležan za zaštitu

18

Član 155 Zakona o stečaju

12

konkurencije postupa sa naročitom hitnošću i u skraćenom postupku, pri čemu se

prvenstveno misli na sticanje većinskog vlasništva nad pravnim licem.

Poništajem i izdavanjem novih akcija se naročito vrše promene u strukturi kapitala, te

na taj način može biti izvršena konverzija potraživanja stečajnog poverioca u kapital

stečajnog dužnika putem izdavanja novih akcija, što je kod otvorenih akcionarskih društava

prema redovnom toku stvari zabranjeno. Takođe se putem poništaja ili izdavanja akcija može

menjati struktura postojećih vlasnika, kao i sticanje akcija preko 25% od vrednosti kapitala.

Članom 170 Zakona o stečaju izuzimaju se od primene propisi su od primene propisi

o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na izdavanje hartija od vrednosti i propisi o

preuzimanju akcionarskih društava. Shodno navedenom, za sticanje akcija u visini od 25% i

više akcija društva od strane jednog ili više povezanih sticaoca u postupku izdavanja ili

poništaja akcija neće biti relavantni propisi koji se odnose na preuzimanje akcija akcionarskih

društava19

.

Zaključak

Novi Zakon o stečaju propisuje postupak prodaje hartija od vrednosti na

odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako hartije od u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno

tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Analizom relevantnih zakonskih i podzakonskih propisa zaključili smo da je prilikom

razmatranja prodaje akcija potrebno razlikovati akcije otvorenih i zatvorenih akcionarskih

društava. Odredba člana 133 stav 14 Zakona o stečaju odnosi na akcije otvorenih

akcionarskih društava koje se prodaju putem berze na berzanskom ili vanberzanskom

organizovanom tržištu, a u slučaju neuspešne prodaje, neposrednom pogodbom. S druge

strane akcije zatvorenih akcionarskih društava bi trebalo prodavati putem javnog nadmetanja,

javnog prikupljanja ponuda i neposrednom pogodbom, jer ne spadaju u hartije od vrednosti.

Zaključujemo da je zbog regulative preknjižavanja vlasništva nad akcijama u

Centralnom registru nejasno da li se akcije zatvorenih akcionarskih društava mogu preknjižiti

19 Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, nadozrni organ za otvorena akcionarska društva je donela Mišljenje u

vezi sa primenom Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u stečajnom postupku br.2/0-3-

809/2-08 od 27.11.2008.godine u kome se, između ostalog ističe da Komisija za hartije od vrenosti nema nikakvih

ingerencija u postupku stečaja, odnosno reorganizacije.

13

na osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključen u stečajnom postupku, jer odredbe Pravila

poslovanja Centralnog registra takvu mogućnost ne predviđaju.

Što se tiče izdavanja i poništaja akcija u postupku reorganizacije stečajnog dužnika,

zaključujemo da se na ovaj način može izvršiti konverzija potraživanja stečajnog poverioca u

akcijski kapital, koja mogućnost nije pružena van stečajnog postupka, kao i da se na ovaj

način može steći i više od 25% akcija jednog otvorenog akcionarskog društva bez podnošenja

ponude za preuzimanje, a imajući u vidu da se propisi koji se odnose na hartije od vrednosti u

širem smislu, ne primenjuju u stečajnom postupku.