procena socijalnog razvoja u ucenickom dosijeu

8/11/2019 Procena Socijalnog Razvoja u Ucenickom Dosijeu

1/27

Procena socijalnog razvoja u

uenikom dosijeu

Primena i interpretacija sociometrije


2/27

Razvojni aspekt odnosa sa vrnjacima

Najvidljivija razvojna promena u odnosima savrnjacima odnosi se na koliinu vremena koje deteprovodi sa drugom decom; odrastajui dete sve vievremena provodi sa vrnjacima:

prema istraivanju Ellis, Rogoff i Cromer, 1981

Uzrast deteta Koliina vremena

provedena sa

vrnjacima

Koliina vremena

provedenog sa

roditeljima

Prve dve godine ivota 30% 55%

Jedanaest godina ivota 60% 10%


3/27

Predkolski period

Izmeu druge i tree godine dolazi do irenja odnosasa vrnjacima; pojavljuju se novi oblici socijalneinterakcije i kompetencije.

Najveu vanost jo uvek imaju odnosi sa

roditeljima, a vrnjaci postaju drutveni sistem koji jepo vanosti odmah iza roditeljskog.

Sloenost drutvenih interakcija poinje rasti jersimboliki oblici ponaanja poinju prevladavati nad

telesnim. Veina istraivanja odnosa meu vrnjacima na

predkolskoj dobi odnosi se na deiju igru.


4/27

Vrste igara s obzirom na saznajni nivo(prema Vasta, Haith, Miller (2005). Djeija psihologija. Naklada Slap)

Vrste igre Opis Primer

Funkcionalna Jednostavni miinipokreti koji se ponavljaju

s predmetima ili bez njih

Tresenje zveke;skakanje gore-dole

Konstruktivna Baratanje predmetima snamerom da se od njih

neto stvori

Gradnja kule od kocaka;rezanje i leplenje slika

Igre pretvaranja Upotreba predmeta ili

ljudi kao simbola za

neto to oni inae nisu

Pretvaranje da je trupac

brod; igranje Robina

Huda s prijateljima

Igre sa pravilima Igranje igara u skladu sa

unapred poznatim

pravilima i ogranienjima

ovee ne ljuti se


5/27

Vrste igara s obzirom na socijalni nivo(prema Vasta, Haith, Miller (2005). Djeija psihologija. Naklada Slap)

Vrsta igre Opis

POSMATRANJE Gledanje drugih kako se igraju bezukljuivanja u igru

SAMOSTALNA Samostalno i nezavisno igranje bez

pokuaja pribliavanja drugoj deci

UPOREDNA Igranje pokraj druge dece sa slinim

materijalom, ali bez pravog druenja ilisaradnje

POVEZUJUA Igranje s drugom decom neeg svimabliskog, ali bez podele rada ili

podreenosti nekom optem grupnom

cilju

SARADNIKA Igranje u grupi koja je stvorena radiobavljanja neke aktivnosti ili postizanja

nekog cilja, gde su postupci pojedinih

lanova usklaeni radi ostvarivanja

zajednikog cilja


6/27

Kasno detinjstvo i adolescencija

Deija igra napreduje prema hijerarhiji opisanoj uprethodnim tabelama: U dobi od 8-9 godina deca postaju veliki pobornici igre sa

pravilima

U ovom periodu najuestalija postaje saradnika igra Druga vana razvojna promena ovog perioda jeste

poveanje vanosti grupe kao mesta za druenje sadecom

Definici ja grupe: Skup pojedinaca koje se redovnodrue na dosledan i strukturiran nain i koji imajuzajednike vrednosti, te oseaj pripadnosti grupi

(Hartup, 1983)


7/27

Grupe u kolskoj dobi

Mogu biti: Formalne - sa izrazitim uticajima odraslih (kolskoodeljenje, izviai, sportski klub);

Neformalne- stvaraju ih i njima upravljaju deca; oneodraavaju zajednike interese lanova grupe (grupe

dece iz susedstva, gangovi u adolescenciji) Grupe se stvaraju na temelju zajednikih interesa i

ciljeva; one svojim lanovima daju identitet i pruajuzadovoljstvo.

Grupe su organizovane prema pravilima i normamakoji se moraju potovati; lanovi se dele na voe isledbenike

Izvori grupne kohezije: Rad na ostvarenju zajednikih ciljeva Takmienje sa drugim grupama


8/27

Vrnjaki uticaj

Vrnjaci mogu biti vaan izvor vrednosti, ali njihov uticaj

zavisi od brojnih inilaca od samog deteta i podrujaivota na koji se odnosiPitanje na koje se trai savet vrnjaka (Sebald, 1989) deaci devojice

Na ta potroiti novac? 19% 2%

Koju devojku/mladiaizabrati? 41 47Kako reiti line probleme? 27 53

Kako se obui? 43 53

Kojim se hobijem baviti? 46 36

Koje knjige itati? 38 40

Koliko estoizlaziti sa mladiem/devojkom? 35 24

Koje izborne predmete (slobodne aktivnosti) u koli izabrati? 8 16

Koje zanimanje izabrati? 0 2

Studirati ili ne? 0 0

Kako izabrati suprunika? 8 9


9/27

Omiljenost i tekoe u odnosu sa vrnjacima

Najei nain merenja (ne)omiljenosti u vrnjakoj grupijeste sociometrijska tehnika.

Sociometrijska tehnika procena drutvenogpoloaja pojedinca u grupi; ispitivanjeinterpersonalnih odnosa u malim grupama

Razliiti sociometrijski pristupi: Tehnika imenovanjaod deteta se trai da imenuje odreeni

broj vrnjaka koji mu se jako sviaju ili jako ne sviaju Tehnik a rang iranjaprema nekom obeleju treba rangirati

svu decu iz grupe (Jako se volim/nimalo se ne volim igratisa...)

Tehnika poreenja po parovimanavedu se imena dvojedece iz razreda a ispitanik mora izabrati onoga ko mu se viesvia; nakon procene svih moguih parova, dobije se rezultat

koji pokazuje koliko se detetu svia svaki uenik iz razreda


10/27

Uslovi primene sociometrijske tehnike

Jasno def in isana grupa kolsko odeljenje (smernica za praktinu primenu:

pripremiti za svakog uenika spisak imena svih uenika izodeljenja kao podsetnik)

Relat ivno mala gru pa (da se svi poznaju)

Grupa posto j i neko v reme


11/27

Struktura grupe

Afektivni odnosi meu lanovima grupeemocionalna struktura: simpatije i antipatije;

NEFORMALNI KRITERIJUM

Funkcionali odnosi meu lanovima grupestruktura moi i uticaja;

FORMALNI KRITERIJUM


12/27

Odabir kriterijuma

FORMULACIJA KRITERIJUMA:

Kriterijumi biranja i odbacivanja treba da se odnose na osnovneaktivnosti grupe i moraju biti tako formulisani da imaju jasnoznaenje za svakog lana grupe; upotreba preteranospecijalizovanih kriterijuma nije preporuljiva;

Za izradu uenikog dosijea: formulisati jedno pitanje za formalni ijedno za neformalni kriterijum (u dve forme:prihvatanje/odbacivanje);

BROJ KRITERIJUMA : zavisi od cilja istraivanja ODREIVANJE BROJA MOGUIH BIRANJA I

ODBACIVANJA ISPITANIKA:

Analiza korelacija izmeu ogranienog i neogranienog broja izborapotvruje metodoloku opravdanost ograniavanja broja izbora na3, 5 i 7.

Dilema: diferencijalno odreivanje vrednosti sociometrijskih izbora(npr., rangovanje svakog od 5 izbora na skali od 1 do 5) ili linearno

vrednovanje sociometrijskih izbora (npr., svaki od 5 izbora dobijaisti broj poena)


13/27

Formulacija pitanja

PRIMERI ZA FORMALNI KRITERIJUM: Koga bi birao za predsednika odeljenja?

Koga nikada ne bi birao za predsednika odeljenja?

PRIMERI ZA NEFORMALNI KRITERIJUM: Sa kim bi najradije sedeo u klupi?

Sa kim nikad ne bi sedeo u klupi?


14/27

Pokazatelji strukture

INDIVIDUALNI INDEKSI Indeks pr ihvatanja IP = + / (N1)

Indeks odbi janja IO = - / (N1)

Indeks soc iometr ijskog statusa ISS = IPIO

Indeks prihvatanja i indeks odbijanja teorijski se

kreuu intervalu od 0 do 1, a indeks sociometrijskogstatusa kreese u intervalu od -1 do +1.

N je uvek broj uesnika uispitivanju, a ne broj ljudi ugrupi


15/27

Pokazatelji strukture

GRUPNI INDEKSI indeks grupne kohezijebroj uzajamno datih

+ odgovora / broj moguih uzajamnih +

glasova (N*(N-1) / 2)

indeks grupne tenzije - / N

N je uvek broj uesnika uispitivanju, a ne broj ljudi ugrupi


16/27

+ -

+ -

+ -+ -

+ -

+

- +

+ -

+ -

+ -

zbir(+) 2 3 2 2 0 0 0 0 0 1

zbir(-) 0 0 0 0 2 2 2 0 3 0

IP 0 0 0 0 0

IO 0 0 0 0 0 0

ISS + + + + - - - 0 - +

IP= zbir (+) : N-1 IO= zbir (-) : N-1

ISS= ((+) - (-)) : N-1 N je broj uesnika u testu!!

ISS = IP-IO


17/27

SOCIOGRAM

12

3

4

5


18/27

IP=0

MANJI IP

NAJVEI IP


19/27

Da li sociometrija daje pouzdane procene?

Rezultati istraivanja pokazuju da: Sociometrijski rezultati u korelaciji su sa uiteljskim

procenama omiljenosti dece i njihovih socijalnih

kompetencijauitelji procenjuju omiljenima istu decukoja se sviaju i vrnjacima;

Sociometrijske mere su u korelaciji sa rezultatima

dobijenim neposrednim posmatranjem deijih

interakcija u grupi


20/27

Omiljena deca

Omiljena decana sociometrijskim tehnikama dobijajuvisoke procene, imaju mnogo pozitivnih biranja, te vrlomalo ili nijedno negativno biranje; u sistemusociometrijskog svrstavanja nazivaju se zvezdama.

Neki posredni prediktori omiljenosti (proseni rezultati

istraivanja): Red roenja mlaa deca u proseku omiljenija od

prvoroene i srednje dece Rezultati na testovima inteligencije i mere kolskog

postignua povezani su sa sociometrijskim procenama Detetovo imeprocene privlanosti imena su u umerenojkorelaciji sa merama omiljenosti

Telesna privlanost srazmerno privlanija deca u prosekusu omiljenija od srazmerno neprivlane


21/27

Ponaajni korelati omiljenosti

Omiljena deca postupaju prijateljski, zapaena su udrutvu, otvorena u svom ponaanju i potkrepljujupostupke svojih vrnjaka

Socijalne vetine koje posebno doprinoseomiljenosti: Vetine poticanja interakcije sa drugima (takva deca

lako postaju lanovi grupe, stiu prijatelje na odmeren isamouveren nain, ne namei se, ali i ne odustaju nakogprvog odbijanja);

Vetine odravanja interakcije (takva deca potkrepljuju

drugu decu, pokazuju osetljivost za potrebe i elje drugih,veto komuniciraju u ulozi govornika, ali i sluaoca);

Vetine reavanja sukoba (takva deca u osetljivimsituacijama znaju nastupati tako da to odgovara svima,

upotrebljavaju razum, a ne silu pozivajui se na optanaela pravednosti ).


22/27

Tekoe u odnosima sa vrnjacima

Tekoe u odnosima sa drugima vrlo su razliite, te sepredlau razliiti sistemi za njihovo razvrstavanje.Jedan esto primenjivani sistem razlikuje: Odbaeno deteima malo pozitivnih i mnogo negativnih

vrnjakih biranja; to je dete koje se vrnjakoj grupi aktivnone svia.

Zapostavl jeno deteima malo vrnjakih biranja, bilopozitivnih bilo negativnih; vrnjaka grupa na njih ne obraa

panju. Kontroverzno detedvojako je procenjeno od svojih

vrnjaka; ima i mnogo pozitivnih i mnogo negativnih biranja.


23/27

Odrednice tekoa u odnosima sa vrnjacima

Deca sa tekoama u odnosima sa vrnjacima imajuslabije razvijene socijalne vetine u poreenju saomiljenom decom, ali su jo nekeprosene razlikeuoene u svakoj od tri grupe: Mnoga odbaena deca su natproseno agresivna (i prema

izvetajima vrnjaka i prema rezultatima posmatranja

ponaanja) Zapostavljenu decu vrnjaci ee opisuju kao stidljivu i

manje aktivnu u socijalnim interakcijama; ona lako odustajuod iniciranja interakcije ve kod prvog neuspeha

Kod kontroverznedece opaa se meavina pozitivnih i

negativnih socijalnih postupakavisoki skorovi na meramaagresivnosti, ali istovremeno i na merama drutvenosti

Razlozi odbaenosti i zanemarenosti mogu biti i upovlaenju od drugih samoizolaciji od vrnjake

grupe


24/27

Vremenska stabilnost tekoa u odnosima

sa vrnjacima

Longitudinalna istraivanja pokazuju da je na osnovuranog odbacivanja, zapostavljanja ili povlaenjamogue predvideti da e dete i kasnije imati tekoeu socijalnim odnosima;

Posebno je vremenski stabilna kategorijaodbacivanja;

Odbaena deca posebno su izloena riziku brojnihkasnijih problema, kao to su maloletnika

delinkvencija, izbacivanje iz kole, poremeajiponaanja

Prema nekim istraivanjima, srazmerno je velikaverovatnost pojave kasnijih tekoa i kod povuene

dece, sklone samoizolaciji od vrnjaka


25/27


26/27

Efekti intervencijskih programa pomoi deci

sa tekoama u odnosima sa vrnjacima

Utvreno je da intervencijski programi usmereni nausavravanje socijalnih vetina imaju povoljan uinak,kako na poveanje socijalne kompetencije tako i nasociometrijski poloaj dece

Pozitivni uinci su ogranieni nemaju sva deca koristiod ovakvih programa

Odbaena deca mogu imati najvie koristi od takvihprograma; posebno su se za njih pokazali korisnim

programi poduavanja vetinama uenja (poboljanje

kolskog postignua deluje i na popravljanje slike o sebi ina ponaanje u razredu, a te promene utiu na vrnjakeprocene)

Dugoroni uinci takvih programa jo su nepoznanica


27/27

Literatura

Vasta, R., Haith, M.M., Miller, S.A. (2005). Djeijapsihologija. Naklada Slap, Jastrebarsko

Krnjaji, S. (1981). Sociometrijski status uenika.Institut za pedagoka istraivanja, Beograd.

Prosveta Beograd Petrovi, J. (2007). Emocionalni temelji socijalne

kompetencije. Zadubina Andrejevi, Beograd

procena socijalnog razvoja u ucenickom dosijeu

Documents