Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi

za nastavnike

GRA ANSKO VASPITANJE za 2. razred srednje kole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program gra ansko vaspitanje:

Pei , prof. dr Mirjana Popadi , prof. dr Dragan Radulovi , mr Lidija Petrovi , mr Danijela Vu kovi Nevena ahovi , dr

Dejanovi

Vesna

Kijev anin Slavica Mre, mr Snjeana

2

Sadraj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodi a za nastavnike O gra anskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioni arski pristup Evaluacija RADIONICEOSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u u ionici I Prava i zakoni Me unarodni dokumenti o zatiti prava Prava i vrednostiVRSTE PRAVA I ODNOSI ME U PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi me u pravima Sukob prava De ja i ljudska pravaPRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladihKRENJE I ZATITA PRAVA

Krenje prava deteta Zatita prava detetaPLANIRANJE I IZVO ENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105

Sagledavanje promena Participacija u koli I i II Izbor problema I Izbor problema II

Kako reiti problem I i II Izrada plana akcije I i II Analiza mogu ih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija

108 111 115 117 119

4

UVODNI DEO

5

6

UPUTSTVO ZA PRIMENU VODI A ZA NASTAVNIKEStruktura Vodi a za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice.

Uvodni deo ukratko obra uje etiri teme od zna aja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica, ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. Prvo poglavlje, "O gra anskom vaspitanju", daje osnovne informacije o sadraju i mogu im pristupima obrazovanju za demokratiju i gra ansko drutvo i nastavnom predmetu gra ansko vaspitanje. Potom su navedeni zvani ni program i plan za oba predmeta: gra ansko vaspitanje 1, za prvi razred i gra ansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta", dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na prava deteta. Poglavlje ''Radioni arski pristup'' na saet na in objedinjava najvanije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se, ne samo o zna aju pra enja, opisa i primene evaluacije ve se izlau i konkretna, prakti na uputstva za njihovu realizaciju. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' prua neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvo enje dela programa kojim se obra uju sadraji vezani za oblast prava deteta. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice, tj. asa. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu to olakava planiranje i izvo enje nastave, a nju ine: - naziv radionice; - cilj i zadaci; - spisak materijala za rad na asu (to mogu biti, npr. papiri, flomasteri, hameri i sl., ali i materijali koji su neposredno vezani za odre enu radionicu i koji su dodatno priloeni i posebno obeleeni); - spisak priloga koje u enici dobijaju na kraju asa kao rezime, klju ne poruke ili, ponekad, dodatne informacije vezane za temu. U nekim radionicama predvi eni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odre enom, za radionicu vezanom, sadraju; - opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno pra enih napomenama i/ili

7

komentarima kojima se nastavniku posebno skre e panja na vanost nekih nekih faza, odluka, zaklju aka i sli no. Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na priloga. asu i

Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice, predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vebanje i prikaz samostalnog rada u enika.

Prakti na uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. Koli ina i vrsta materijala zavisi od same radionice, broja u enika, odnosno broja malih grupa, i zato je vano voditi ra una o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim reenjima. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada, neophodno je da u u ionici/prostoriji u kojoj se odvija as, postoji mogu nost pomeranja klupa i stolica. Tako e, mora se predvideti i slobodna povrina na zidu/kolskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) ka iti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. Sve nastavne jedinice prilago ene su trajanju jednog kolskog asa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvo asa, to je generalno, a kod pojedinih tematskih celina naro ito, preporu ljivo (naro ito u poslednjem bloku ''kola kao zajednica''). Izvo enje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. Ve ina instrukcija za nastavnika dana je opisno, dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. To je u injeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno vano ne dozvoliti mogu nost nehoti nog isputanja zna ajnih momenata u pojedinim uputstvima, uvodnim instrukcijama ili zaklju cima.

8

Pojedine radionice zavravaju se preporukama za dalji rad. One imaju funkciju podsticanja u enika na dalje i produbljenije bavljenje odre enim temama, to predstavlja i neku vrstu evaluacije. Nastavnik ima slobodu da sam odlu i (u zavisnosti od zainteresovanosti u enika, ali i raspoloivog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. Prilago avanje/skra ivanje programa Prilikom izvo enja pojedina nih radionica ne preporu uje se izostavljanje predvi enih koraka jer se time moe bitno naruiti uspenost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice, ve i programske (pod)celine. U situacijama kada nastavnik proceni da ne e biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvi enih koraka, mogu e je pojedine, naj e e zavrne, zahteve (naro ito one koji se ti u rada u malim grupama) preformulisati u (zajedni ki) doma i zadatak. U takvim slu ajevima je neophodno na poetku slede eg asa obezbediti vreme za izvetaje grupa da bi se na odgovaraju i na in 'zaokruila' celina. Ukoliko se nastavnik na e u situaciji da je prinu en na skra ivanja ili prilago avanja programa, najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa.

9

O GRA ANSKOM VASPITANJU

Francuski knjievnik i sociolog arl Monteskje je jo po etkom 18. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Ali postoji neto jo bolje i zna ajnije: odgojiti narod za demokratiju." I zaista, ivot u demokratskom gra anskom drutvu prua ljudima niz prednosti, prava i sloboda koje im ivot u autoritarnim, nedemokratskim reimima i diktaturama uskra uje. Ali, nema velike koristi od tih mogu nosti ako gra ani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav drutveni poredak nudi, ili ako nisu spremni da zatite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroeni. Kada govorimo o gra anima, gra anskom drutvu i gra anskom vaspitanju, pod re ju "gra anin" mislimo na status koji ima svako ko ivi u demokratskoj dravi. Svi mi koji ivimo u Republici Srbiji smo gra ani Srbije. I u Ustavu Srbije, ve u prvom lanu, kae se da je Republika Srbija "demokratska drava svih gra ana koji u njoj ive", i da je naa drava "zasnovana na slobodama i pravima oveka i gra anina". Na status gra anina se posebno naglaava lanom 13: "Gra ani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, ro enje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politi ko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje li no svojstvo". Dakle, kada kaemo da smo mi gra ani, to zna i da ivimo u dravi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost, pol ili bilo koje druge razlike, a takvo drutvo zove se gra ansko drutvo. Gra ansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. Najvanije promene do kojih je dolo u Evropi od po etka poslednje decenije 20. veka dovele su do novih i sloenih izazova, kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. Dok se zemlje Zapadne Evrope suo avaju sa ubrzanim ekonomskim, drutvenim i politi kim promenama, zemlje Centralne i Isto ne Evrope ele da konsoliduju svoje novouspostavljene politi ke i ekonomske poretke, da prevazi u nasle e prolosti, da razviju novu politi ku kulturu i da u svoje gra ane usade ideje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona. Gra ansko vaspitanje, iji je cilj da stvara odgovorne i informisane gra ane, u dananje vreme se iroko sprovodi10

u celoj Evropi. Pored toga to prua gra anima znanje i stru nost potrebne za aktivno u e e u demokratskom gra anskom drutvu, gra ansko obrazovanje razvija svest o vanosti aktivnog u e a gra ana u procesima donoenja odluka i njihove odgovornosti za budu nost gra anskog drutva. Principi efikasnosti gra anskog obrazovanja obuhvataju: - Objanjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija; - Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odraavaju u me unarodnim konvencijama i drugim sporazumima; - Ja anje participatornih sposobnosti koje daju mogu nost u enicima da se bave problemima u drutvu; - iroko kori enje interaktivnih metoda nastave i u enja usredsre enog na u enike; i - Ja anje kulture demokratije i mira u koli i u svim aspektima drutva. Da bi to postigao, proces gra anskog obrazovanja ima tri dimenzije: - Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja, koncepcija, sistema) - Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama ivota - u detinjstvu, mladosti i u zrelo doba, u koli, na stru noj obuci, na visokim studijama, na radnom mestu i u dobrovoljnim udruenjima) - Afektivnu dimenziju prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. Vaan element gra anskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. Cilj obrazovanja za ljudska prava je ja anje individualne i grupne svesti o univerzalnosti, nedeljivosti i neotu ivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje gra anima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu, etni kom poreklu, jeziku, veri, drutvenom statusu, ili na drugim diskriminatornim osobinama. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima uklju uju i tu i poznavanje me unarodnih i regionalnih instrumenata, nego i poznavanje postupaka i znanja za unapre enje i zatitu ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i me uanrodnom nivou. Ukratko, moemo govoriti o tri dimenzije nastave i u enja o ljudskim pravima:

11

- sticanje znanja o ljudskim pravima; - sticanje stavova i znanja za unapre enje i zatitu ljudskih prava; - razvoj sredine koja e ja ati u enje i nastavu u oblasti ljudskih prava. Gra ansko vaspitanje se u dananje vreme iroko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban kolski predmet ili predmet koji proima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. Postoji iroka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za gra ansko vaspitanje u Evropi. Preovla uju slede i modeli: - Gra ansko vaspitanje se u i u okviru posebnog predmeta (Albanija, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Slova ka) - Gra ansko vaspitanje se u i kroz integrisane programe ili teme zastupljene u vie nastavnih planova i programa (Finska, Ma arska, Irska, portugalija, vedska, vajcarska) - Formalni nastavni plan i program za gra ansko vaspitanje uklju uje kombinaciju dva modela, kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadraj koji je zastupljen u vie nastavnih planova i programa (Austrija, Bugarska, Francuska, Nema ka, Gr ka, Italija, panija, Ukrajina) Tamo gde se radi o posebnom predmetu, taj predmet se sre e pod razli itim imenima, da spomenemo samo neka: gra ansko vaspitanje (eng. civic education), gra anska problematika, drutvene vetine, ljudska prava i gra ansko obrazovanje, drutvene studije, ovek i drutvo, itd. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija tako e variraju: negde se nastava gra anskog vaspitanja odvija tokom srednjokolskog kolovanja, a negde obuhvata i neke razrede osnovne kole. Nastavni program gra ansko vaspitanje za I razred srednje kole, koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. godine, proistekao je najve im delom iz programa ''U ionica dobre volje'' (Grupa MOST, Beograd) i ''Kako moemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd). Pored toga, u njegovom stvaranju kori ena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadanjoj primeni. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe naeg socio-kulturalnog,

12

drutvenog i istorijskog konteksta. Primenjivani su u kolama, ustanovama, ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija, klubova, de jih i omladinskih kampova. Rezultati evaluacije ovih programa, uklju uju i ne samo sadraj i metod, ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli, opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta, treba da na najbolji mogu i na in iskoristimo ba ta ve postoje a ''doma a' iskustva. kolske 2002/3. godine, predmet gra ansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje kole, a sam program razra en u dva nastavna predmeta: gra ansko vaspitanje 1, za prvi razred srednje kole i gra ansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. Program gra anskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i na ina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama, na inima izraavanja sopstvenog miljenja i optenja sa drugim ljudima i posebno obu ava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog reavanja sukoba. Program gra anskog vaspitanja 2 upoznaje u enike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podsti e na potovanje i zatitu kako svojih tako i prava drugih.

13

NASTAVNI PROGRAMGRA ANSKO VASPITANJE 1Prvi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da u enici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom gra anskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva me u narodima, etni kim, nacionalnim i verskim grupama. Zadaci nastave predmeta su: - da se kod u enika razvija samopotovanje, ose anje li nog i grupnog identiteta; - da kod u enika razvija sposobnost razumevanja razlika me u ljudima i spremnost da se razlike potuju i uvaavaju - da kod u enika razvija komunikacijske vetine koje su neophodne za saradni ko ponaanje i konstruktivno reavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog miljenja, aktivno sluanje, pregovaranje; - da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja; - da u enici razumeju prirodu i mogu e uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo reavanje sukoba - u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja drutvenih, eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedni ki ivot; - da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu ivanja; - da se izborom sadraja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

14

SADRAJI PROGRAMA Uvod: Me usobno upoznavanje, upoznavanje u enika sa programom i na inom rada. 1. Ja, mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, li nog i grupnih identiteta, razvijanja samopotovanja i razumevanja i uvaavanja drugih. - Li ni identitet. Izra uju i "li ni grb" ili me usobnim pore enjem, u enici ja aju samopotovanje, bolje se upoznaju i i podsti u da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine. - Otkrivanje i uvaavanje razlika. Kroz aktivnosti pore enja po razli itim kriterijuma u enicima se omogu ava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postoje e sli nosti i razlike, kao i da sagledaju sloenost i me usobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. - Grupna pripadnost. Kroz izradu i pore enje "porodi nih stabala" ili porodi nih albuma i diskusiju o razli itim grupama/udruenjima kojima u enici pripadaju u enici se uvode u problematiku li nog i grupnog identiteta i njihovih me usobnih odnosa. - Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tu e grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije upro enog opaanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opaanja tu ih grupa. - Tolerancija i diskriminacija. Pomo u igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponaanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.

15

Zadaci za vebanje: U enici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponaanja u koli, uxbeni koj i drugoj literaturi, tampi, na TV i radiju i prikazuju ih na asu. 2. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se na inima izraavanja i saoptavanja miljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i vetinama nenasilne komunikacije. - Samopouzdano reagovanje. U enicima se predo ava vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in. U malim grupama u enici isprobavaju ovakav samopouzdan na in reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. - Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lan ano prenosi od jednog do drugog u enika, demonstriraju se na ini iskrivljavanja poruka, tj. umovi u komunikaciji i ukazuje na vanost dobre komunikacije za me usobno razumevanje. - Nesluanje. Rade i u parovima u enici prolaze kroz iskustvo loe komunikacije izazvane nesluanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi nesluanja, a zatim govore o primerima dobrog i loeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. - Aktivno sluanje. U enici se upoznaju sa razli itim tehnikama aktivnog sluanja kao na inima na koji se moe poboljati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kra im simulacijama. - Neoptuuju e poruke. U enicima se demonstriraju efekti optuuju ih i neoptuuju ih poruka i vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan na in a zatim se model neoptuuju ih poruka uvebava kroz primenu na situacije iz vlastitog ivota. - Izraavanje miljenja. Nastavljaju i zapo et dijalog suprot-stavljenih miljenja na primerima situacija iz porodi nog i kolskog ivota, u enici sti u znanja o pravu na slobodno izraavanje miljenja i vebaju da svoje miljenje obrazloe. - Vo enje debate i dijaloga (2 asa). Poto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razli itih komunikacijskih obrazaca, u enici se upoznaju sa uobi ajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.

16

3. Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, vetina i izgra ivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajednita, razumevanja, saradnje i mira me u pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, s jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom reavanju sukoba i nesporazuma me u ljudima, s druge strane. Saradnja i zajednitvo (5) - Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog to vole da rade, u enici uvi aju li ne i drutvene razloge za saradnju i zajednitvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. - Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima, u enici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. - Grupno odlu ivanje. U enici se upoznaju sa razli itim na inima donoenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke - U e e mladih: "Lestvica participacije". U enici se upoznaju sa razli itim mogu im stepenima u e a dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziu e a" do de jeg samostalnog izbora i izvo enja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogu i stepen aktivne participacije i zna aj koji ona ima za razvoj li nosti i ostvarivanje prava. - Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne kolske situacije u enici se vebaju u saradni kom ponaanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti. Reavanje sukoba (8) - Dinamika i ishodi sukoba. Veba u kojoj u enici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da poslui kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i o ekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogu im ishodima. - Stilovi postupanja u konfliktima. Poto dobiju kra i opis uzrasno prilago ene situacije konflikta, u enici u malim grupama razmatraju

17

mogu e postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. - Sagledavanje problema iz razli itih uglova. U enicima se predo avaju primeri razli itih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamiljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razli itih perspektiva. - Nalaenje reenja. Analiziraju i konflikte predo ene u pri ama u enici se vebaju u nalaenju integrativnih reenja, u kojima nema pobednika i poraenih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. - Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta izme u dve grupe od u enika se trai da putem pregovaranja postignu dogovor koriste i prethodno ste ena znanja i vetine. - Izvini. Kroz itanje pri a i igranje uloga u enici se u e da se pruanjem i prihvatanjem izvinjenja moe izbe i da nesporazumi prerastu u sukobe. - Posredovanje. U enici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju ste ena znanja u jednoj situaciji simulirane sva e me u drugovima. Nasilje i mir (6) - Nasilje u naoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz tampe, TV emisija, filmova) u enici uo avaju razli ite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), sti u svest da nasilje postoji u svim sferama drutva i da u svesti ve ine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. - Vrnja ko nasilje. Kroz analizu razli itih situacija u enici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja me u vrnjacima, ose anje li ne odgovornosti i spremnost na pruanje pomo i rtvi nasilja. - Nasilje u koli. Kroz analizu tipi nih slu ajeva iz svakodnevnog ivota u koli (verbalna agresija u enika, omalovaavanje u enika...) u enici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i rtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u koli. - Postizanje mira. Na osnovu analize miljenja nau nika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "), misli o miru mislilaca iz razli itih

18

kultura i dobitnika produbljuju za o uvanje

prikaza likova nekih od dosadanjih Nobelove nagrade za mir, u enici svoje razumevanje mira i pretpostavki i postizanje mira.

Zavrni as: ta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: u enici sami procenjuju koja do sada ste ena znanja i vetine smatraju korisnim i upotrebljivim van u ionice.

19

GRA ANSKO VASPITANJE 2Drugi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje) Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da u enici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj li nosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom gra anskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva me u narodima, etni kim, nacionalnim i verskim grupama. Zadaci nastave predmeta su: - da u enici razumeju prirodu i na in uspostavljanja drutvenih, eti kih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedni- ki ivot; - da se u enici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima - da u enici nau e vrste prava i razumeju odnose me u pravima i uzajamnost prava i odgovornosti; - da se kod u enika razvije osetljivost za krenje prava, spremnost za zatitu sopstvenih i prava drugih i nau e tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta; - da se u enici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u ivotu kole; - da se u enici obu e tehnikama grupnog rada i grupnog odlu i-vanja; - da kod u enika razvija sposobnost kriti kog rasu ivanja i odgovornog odlu ivanja i delanja; - da se u enici obu e efikasnom planiranju zajedni kih akcija i projekata - da se izborom sadraja i ukupnim na inom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. SADRAJI PROGRAMA

20

Uvodni as. Upoznavanje na inom rada. Prava i odgovornosti (16)

sa

sadrajem

predmeta

i

Ova tematska celina uvodi u enike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zatiti i ostvarivanju prava. 1. Osnovni pojmovi (5) - Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazi nih ljudskih potreba od elja i prohteva u enici se uvode u pojam prava. - Prava i pravila u u ionici Kroz definisanje prava, duno-sti i pravila za rad u u ionici, u enici dolaze do uvida u njihovu me usobnu povezanost i razvijaju ose aj "vlasnitva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. - Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima, u enici se upoznaju sa sutinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. - Me unarodni dokumenti o zatiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta... U enici se upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i sadrajem me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. - Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i pore enja ponu enih vrednosti, u enici sti u uvid u vezu izme u prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihva enim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.

2. Vrste prava i odnosi me u pravima (5) - Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, u enici se upoznaju sa sadrajem Konvencije i vrstama prava. - Odnosi me u pravima. U enici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja me usobne povezanosti i nedeljivosti prava. - Sukob prava. Na primeru dovravanja zapo etih stripova u enici sti u uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za

21

ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no prona i konstruktivna reenja. - De ja i ljudska prava . Analiza Univerzalne deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i pore enje sa pravima deteta. Zadaci za vebanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava tampi. U enici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (ro ake, prijatelje, druge u enike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istrauju da li je i na koji na in tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj tampi i prikazuju svoje nalaze na asu. 3. Prava i odgovornosti (4) - Odgovornosti odraslih 1. i 2. Razmatraju i uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava u enici sti u uvid u odnos izme u prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi, u enici se upoznaju sa dravnim i m unarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zatite prava deteta. - Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta u enici razvijaju svest o li noj odgovornosti za ostvarivanje svojih i potovanja tu ih prava. Zadaci za vebanje: Prava i pravila u u ionici 2. Na osnovu ste enih znanja i uvida u enici ponovo razmatraju, dopunjuju i prera uju "pravila u u ionici", koja su izradili na prvom asu sa tom temom. 4. Krenje i zatita prava (2) - Krenje prava deteta. Analizom zadatih pri a u enici se pod-sti u da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije krenja prava deteta. - Zatita prava deteta. Polaze i od zadatih konkretnih situa-cija krenja pojedinih prava, u enici iznalaze i razmatraju na ine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa slubama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zati-ti/odbrani svojih prava. Planiranje i izvo enje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podsti e u enike na aktivno u e e u ivotu kole i zajednice i omogu ava sistematizaciju i prakti nu primenu nau enog u ovom predmetu. U enici identifikuju probleme vezane za de ja prava u koli i sredini, izra uju plan akcije kojom bi te

22

probleme mogli da reavaju i izvode akciju u koli ili lokalnoj sredini: - Sagledavanje promena. Razmatraju i razli ite mogu e tokove budu nosti, u enici analiziraju od ega sve zavise budu i doga aji, kakva je uloga svakog pojedinca u sledu drutvenih doga aja, osve uju li nu odgovornost i preispituju spremnost da se angauju u reavanju problema dece i mladih. - Participacija u koli 1. i 2. U enici razmatraju i diskutuju razli ite sfere kolskog ivota i rada u kojima smatraju da bi trebalo da u estvuju u odlu ivanju i one u kojima su spremni da aktivno u estvuju i dele odgovornost. - Izbor problema 1. i 2. Rade i u manjim grupama, u enici prvo identifikuju probleme mladih/u enika u svojoj sredini (koli ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovita prava koja su prekrena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vri se izbor onih problema za dalji rad, na ijem reavanju u enici realno mogu neto da urade. - Kako reiti problem 1. i 2. U enici se upoznaju sa razli itim vrstama akcija u prilog zatite i ostvarivanja prava, razmatraju i vre izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi reenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. - Izrada plana akcije 1. i 2. Uz pomo pisane instrukcije o tome ta sve dobar plan akcije treba da sadri, u enici izra uju grupne planove za svoje akcije. - Analiza mogu ih efekata akcije. U enici razmatraju mogu e efekte planiranih akcija na razli ite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. - Prikaz i analiza grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedni ki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Tako e osve uju kakva je njihova uloga u akciji i, analiziraju i planove akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta gra ansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvo enju akcije. - Planiranje i izvo enje akcije akcija po izboru u enika. Ovaj deo programa u enici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlaze i iz u ionice. Polaze i od analiza akcija, u enici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u

23

korist de jih prava u koli ili sredini ili planiraju nove akcije. Nastavnik je u esnik kao deo tima i-ili konsultant. Analiza i evaluacija. Zavrni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

24

LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA

LJudska prava1 LJudska prava su, pre svega, prava prirodnog, moralnog porekla, to zna i da su da postoje nezavisno od toga da li ih je drava u kojoj ovek ivi priznala i propisala. Ona se jednako priznaju svim ljudskim bi ima, bez obzira na njihovo poreklo, pol, veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. U idealnoj situaciji, ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima drave. Ako bi samo od drave, odnosno njenih organa, zavisilo koja e ljudska prava biti priznata, onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Zato obaveznost potovanja ljudskih prava proizilazi za svaku dravu iz unutranjeg prava, ali i iz me unarodnog prava koje je iznad drava . Danas vie ni jedna drava ne moe da tvrdi da su ljudska prava u njenoj isklju ivoj nadlenosti, te da moe da iz prizna, ne prizna ili kri. Neka ljudska prava koja su priznata me unarodnim ugovorima, kao, na primer, pravo na ivot, pravo na slobodno izraavanje, pravo na pravi no su enje, obavezuju ak i drave koje nisu ratifikovale te ugovore. Najve i broj ljudskih prava usmeren je prema dravi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Drava ima obavezu da se uzdrava od krenja ljudskih prava, da spre i i kanjava krenje prava a tako e i da stvori uslove za njihovo uivanje. Dakle, da bi se bolje razumelo ta su ljudska prava, trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno, najvanije ljudsko pravo. Pre svega, postoje objektivna i subjektivna prava. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac, na nacionalnom ili me unarodnom nivou i to su razni zakoni, uredbe, odluke ili neke me unarodne konvencije. Subjektivna prava imaju subjekti prava, odnosno fizi ka i pravna lica. Na jezik ne razlikuje ove pojmove ali, na primer, objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights.1

O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi , Vojin; Paunovi , Milan; eri , Vladimir: LJudska prava, Beogradski Centar za ljudska prava, Beograd, 1997. Ovaj uxbenik je posluio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta.

25

Subjektivna prava po ivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razli ita od drave do drave ( na primer, razna prava koja proizilaze iz braka, iz posedovanja imovine, iz statusa itd.). Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. Poti u od zakonodavca jedne drave i zavise od njegove volje. U civilizovanoj dravi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima, to zna i, potuje se na elo pravne sigurnosti. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bi e ne duguje dravi i njenoj volji, ve ih ima samim tim to je ljudsko bi e. LJudska prava imaju moralno poreklo, dakle ja a su od volje drave, posebno u situacijama kada se postoje i zakoni kre, ne primenjuju ili ne postoje. Danas, zahvaljuju i razvoju me unarodnog i nacionalnih prava, postoji katalog ljudskih prava, to se tako e odnosi i na prava deteta. Zna i, znamo da su pravo na ivot ili pravo na udruivanje ili izraavanje miljenja ljudska prava; ak i kada (ako) tako nije utvr eno doma im zakonom, ljudsko pravo postoji a drava koja ga ne priznaje svom gra aninu moe da snosi posledice. Najzad, nije sve to je lepo, poeljno, ispravno i pravi no samo po sebi pravo. Jedno je neto priznavati kao vrednost kojoj treba teiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Postoje poeljna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi tee ali se ne sme pasti u zamku nemogu nosti razlikovanja elja od prava, te teiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam, pravo na odlazak kod frizera, itd). Na ovaj na in se doprinosi obezvre ivanju postoje eg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doivela procvat i potpuno me unarodno priznanje. Naalost, u mnogim dravama jo uvek se sistematski kre i ljudska i prava deteta. Obi no se kao prvi zna ajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. godine. Ovaj dokument je zna ajan jer njime jedan srednjevekovni monarh, kralj Don, priznaje izvesne privilegije niima od sebe. Zna ajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovnitva. Me utim, ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima, bez razlike. Sli no je sa Duanovim zakonikom od 1349. godine, u kome se26

ograni ava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. Takva ograni enja ne uklju uju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. Kasnije, engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. godine, predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. Ipak, ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su ameri ka Deklaracija nezavisnosti od 1776. i francuska Deklaracija prava oveka i gra anina od 1789. godine. Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne drave 1791. godine, kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. U decenijama koje su sledile, mnoge drave su prolazile sli an proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. Po elo je i zaklju ivanje me unarodnih ugovora kojima su se titila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici, pre svega) a i osnivanje me unarodnih organizacija koje su usvajale me unarodne dokumente o ljudskim pravima. Tek nakon Drugog svetskog rata, posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacisti kim i faisti kim dravama, vo ene razlozima humanosti, drave proklamuju kao svoj osnovni cilj ( lan 1. Povelje Ujedinjenih nacija) unapre ivanje i podsticanje ljudskih prava. Prvi poseban me unarodni dokument o ljudskim pravima Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojila je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija 1948. godine.

- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj me unarodni dokument proglaava kao svoj cilj: Opti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije. Iako, formalno gledano, pravno neobavezuju eg karaktera, ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ure uju pitanja zatite ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je, kako je neki autori nazivaju, prvi opti katalog ljudskih prava u istoriji, u kome su proklamovani i definisani sadraji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu, bez diskriminacije.27

- Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih me unarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. godine usvojeni su Me unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Me unarodni pakt o gra anskim i politi kim pravima, prva dva me unarodna ugovora koji obavezuju drave koje ih ratifikuju i sadre opiran spisak ljudskih prava. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. LJudska prava definisana u paktovima posluila su kao osnova za razradu drugim me unarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti, irom sveta. - Drugi me unarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su zna ajne konvencije Me unarodne organizacije rada, koje se bave pravima koja su vezana za rad, zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama, Konvencija protiv mu enja i svih drugih okrutnih, ne ove nih i poniavaju ih postupaka ili kanjavanja, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju, Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. I pored brojnih postoje ih me unarodnih ugovora i nacionalnih zakona, razvoj ljudskih prava nije okon an. Ustvari, re je o dinami noj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Zato se pojavljuju i pojavljiva e se (dodavati uz postoje i katalog) nova ljudska prava. Vano je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. S tim u vezi, vano je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na ra un drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. LJudska prava su nedeljiva.

28

Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim me unarodnim dokumentima o ljudskim pravima, normativno su uobli ena prava deteta i univerzalno prihva ena. Prava deteta su priznata i u dravama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutranjem pravu drava. I pored toga, u teoriji ali i praksi, teza da deca imaju prava i dalje nailazi na opre ne rekcije. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi pori u prava deteta. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa, pre svega u okviru porodice. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta, moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Sa promenom poimanja detinjstva, menja se i odnos prema detetu, odnosno uvodi se pojam prava deteta. Sve do skoro, ak i kada se govorilo o detetu, tema je uvek bila smetana u kontekst porodice, a sa zatitni kih pozicija. Dete je, sa stanovita ljudskih prava, bilo zati eno u okviru postoje ih sistema prava i prakse, kako na unutranjem, tako i na me unarodnom planu. Iako je jo pre stotinak godina uo ena i iskazana potreba da se dete zatiti putem posebnih propisa, uklju uju i i me unarodne konvencije, duh usvojenih normi je odraavo shvatanje o detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom bi u, kome su potrebni posebna zatita i nega, to samo odrasli mogu da obezbede, na na in koji oni procene kao najbolji. Tek posle drugog svetskog rata po inje da se uobli ava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. godine, ustanovljen je katalog prava a njen sadraj odraava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega ti u i u njima u estvuje aktivno, izraavaju i svoje miljenje. Pravo deteta da izrazi miljenje se ustanovljava kao jedan od najvanijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraeno miljenje saslua i uvai, uzdie se sa nivoa dobre volje do norme me unarodnog prava.

O pravima deteta najbolje je itati u: Vu kovi ahovi , Nevena: Prava deteta i me unarodno pravo, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 2000. i u: Vu kovi ahovi , Nevena (ur.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd, 2001. Navedene knjige posluile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta.

2

29

Ve smo videli da su prava deteta jo relativno skoro, uglavnom postojala u sferi morala, na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav, panja, briga i usmeravanje deteta. Me utim, osim u tragovima, teko da bi se, do pre dvadesetak godina, moglo na i neko teorijsko uporite za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. Priznati detetu pravo da tui sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, pravo da se udrui radi ostvarivanja nekog cilja, pravo da javno izraava svoje miljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji, bilo je ravno besmislici. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da u estvuje u utvr ivanju svog najboljeg interesa. Dobrobit i zatita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Ipak, do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija, stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivisti ke faze u oblasti prava deteta, oli ene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava, nali su uporite u liberalno orijentisanim teorijama, iji su predstavnici bili, pre svega, psiholozi. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava, zasnovali su na istraivanju razvojnih mogu nosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu, odnosno odrasloj osobi. Rezultati tih razmiljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bi e koje ima pravo na jednakost, pre svega, a da to pravo moe da ostvari aktivnim u e em u ivotu. Zna i, dete se vie ne posmatra kao pasivno bi e, kao objekat zatite ve kao lice koje moe da ima autonomiju, u zavisnosti od razvojnih mogu nosti. Otar odgovor na ovakva shvatanja doao je, pre svega, kao posledica straha od mogu e ugroenosti u porodi noj sferi. Svako osnaivanje deteta budi strah od naruavanja autoriteta odrasle osobe, a pre svega roditelja. Me utim, nije li tako po eo i proces priznavanja prava ena? Strah pater familias-a i strah drutva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava enama na jednakost. Ekonomska emancipacija ena, koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Postoje im normama o pravima deteta se drave obavezuju da sprovode odredbe ovog me unarodnnog ugovora esto mimo obi aja i morala drutva. Konvencija ima za cilj da, pre svega, menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bi a. Tim pre, za u enje je injenica da je 191(od 193) drava ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Da li su stvarno spremne da

30

obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bi a i kao pripadnika grupe nedovrenih ljudi. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca, ono moe da trpi ograni enja. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom zna ila njihovu pravnu i fakti ku negaciju. Kako ljudska prava, tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odre enim uslovima mogu biti ograni ena ili ukinuta. Na primer, pravo deteta na mirno okupljanje i udruivanje moe biti ograni eno potrebom drave da odrava javni red i mir. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je, kao to je ranije napomenuto, usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. godine. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa, koji je po eo pola stole a pre nego ro je predlog za sastavljanje ovog me unarodnog instumenta o pravima deteta zvani no podnet 1979. godine. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji me unarodnog prava ljudskih prava. Konvencija predstavlja zna ajno dostugnu e u pogledu razvoja i ja anja me unarodnog prava u oblasti prava deteta. U ovom dokumentu su, na jednom mestu, obuhva ena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi, to je novina u me unarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Zahvaljuju i tome, Konvencija je postala najvaniji me unarodni ugovor o pravima deteta, a svi drugi me unarodni ugovori o ljudskim pravima, ije pojedine odredbe su posve ene pravima deteta, su subsidijarni oslonac. ak i kada se, zahvaljuju i boljim nadzornim mehanizmima, zatita trai preko ugovora kao to su Pakt o gra anskim i politi kim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima, na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili, pak, Komitet za ljudska prava. Jednom re ju, Konvencija je postala najvii autoritet u oblasti me unarodnog prava deteta. U mnogo emu, Konvencija je me unarodni ugovor koji ima druk iji ivot od drugih me unarodnih konvencija o ljudskim pravima:

31

- U tom dokumentu se, pre svega, po prvi put utvr uje iniverzalno prihva ena definicija raznih osnovnih prava deteta. - Zatim, Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najvie ratifikacija. Do 1. januara 1999. godine, 191 vlada je ratifikovala Konvenciju, jedna (SAD) je samo potpisala, a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala.3 - Konvencija je prvi me unarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politi ka i gra anska. - Konvencija je, dalje, inventivan dokument zato to priznaje nova i izazovna ljudska prava, kao to su, na primer, pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja po svim pitanjima koja se ti u deteta, ili, pravo deteta rtve bilo kog oblika zlostavljanja, zloupotrebe ili eksploatacije na fizi ki i psihi ki oporavak i reintegraciju. - Konvencija je prvi me unarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. - Najzad, Konvencija je mo an instrument za delovanje u oblasti prava deteta. I na me unarodnim i na nacionalnom planu, ovaj ugovor prestavlja okvir za unapre enje i ostvarivanje prava deteta. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. Preambula podse a na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odre enih, relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. Ona potvr uje da je deci, usled njihove osetljivosti, potrebna posebna zatita i briga a u tome isti e primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmiu neophodnost pravne i druge zatite deteta, pre i posle ro enja, vanost potovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete poti e i vitalna uloga me unarodne saradnje u zatiti prava deteta. Prvi deo Konvencije sadri katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama3

Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zaklju no s 1996. godinom) slede i: Pakt o gra anskim i politi kim pravima 134 ratifikacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - 134, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije 147, Konvencija protiv mu enja i drugih svirepih, nehumanih i poniavaju ih kazni i postupaka 98, Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema enama 153.

32

ugovornicama nalae preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i potovanje najviih standarda u ovoj oblasti, kako na me unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadri odredbe kojim se dalje razra uju obaveze strana ugovornica i ure uju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela Komiteta za prava deteta. Odredbe iz tre eg dela Konvencije reguliu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog me unarodnog ugovora. Obaveze drava Prava u Konvenciji predstavljaju vie od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su drave spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve drave sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije ( lan 4) kojom se nalae da drave preduzmu sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovom me unarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj me unarodni ugovor postao sastavni deo naeg pravnog poretka. Time se naa drava obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i potovati sva prava deteta sadrana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj dravi (pa i naoj) imaju: - nadlena ministarstva sa svojim slubama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili dravne agencije za decu (jo nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (jo nema kod nas) - kole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

33

- pojedinci Drava i njeni organi imaju obavezu da omogu e ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi moemo da doprinesemo da se prava deteta uivaju na najboljem mogu em nivou.

34

RADIONI ARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, me utim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crtei, sheme, liste, zaklju ci), ali koji su samo u slubi samog procesa i na ina rada i predstavljaju klju nu dobit za same u esnike. Radionice se me usobno razlikuju po svom sadraju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Naj e e i najjasnije grupisanje radionica vri se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odraava sutinu i na najbolji mogu i na in nas uvodi u predmet naeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog miljenja i izraavanja (podsticanje viestrukog, slobodnog i li no obojenog traganja za reenjem). To su, na primer, dramske, pesni ke, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice iji je osnovni cilj sticanje saznanja u irokom smislu re i. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice koje su ''psiholoke'' u pravom smislu re i, usmerene na razvoj li nosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato to im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i vetina, a tako e i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije u enja, rasu ivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih vetina (razreavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica.

35

Bez obzira na to koliko i kako se radionice me usobno razlikuju, one ipak imaju i neke svoje zajedni ke karakteristike (principe, strukturu, oblik rada). Preporu ljiv broj izme u 15 i 25. u esnika jedne radionice kre e se

Radionica kao oblik u enja S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja, jasno je da se tu radi zapravo o u enju. U zavisnosti od konkretnog cilja, odnosno scenarija, u radionicama mogu da se kombinuju razli iti oblici u enja. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motori ku aktivnost u esnika tokom rada), u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog u enja. Kada govorimo o toj vrsti u enja, ne mislimo samo na uspostavljanje veza izme u uzroka i posledica, ve i na uobli avanje li nog doivljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadraja. To uobli avanje li nog iskustva se vri kroz razmenu s drugim u esnicima i voditeljem grupe, tako da govorimo i o kooperativnom u enju. U radionicama se susre emo i sa u enjem po modelu, jer su u esnici u prilici da posmatraju ostale u esnike (ali i voditelja) u razli itim situacijama i ulogama, i na takav na in se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponaanja. Radioni arske aktivnosti naj e e predstavljaju i reavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni, emocionalni ili socijalni), pri emu se kombinuje konvergentno (u enje eljenog reenja) i divergentnog u enja (podsticanje na traganje za razli itim na inima - putevima dolaska do reenja). Jedna radionica, koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna, centralna i zavrna), obi no traje jedan i po do dva sata. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog kolskog asa. Osnovni principi radioni arskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan scenario, od ijeg kvaliteta, u velikoj meri, zavisi njen uspeh. Sutinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko jedne teme. Jednu strukturiranu aktivnost, naj e e oblikuje vie konkretnih zahteva koji se me usobno objedinjuju.

36

Na primer, nakon kra eg uvodnog izlaganja koje otvara temu, u esnicima se upu uje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. Kada su se u esnici podelili u grupe, voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upu uje zahtev: ''pro itajte paljivo tekst, razmislite i prodiskutujte to vie reenja kojima biste mogli reiti tu situaciju''. U esnicima se saoptava vreme koje je predvi eno za to, a po isteku vremena, sledi novi zahtev: ''izaberite jedno reenje koje je, po vaem miljenju, najbolje i predstavnik grupe koga izaberete, predstavi e ga ostalim u esnicima''. Nakon predvi enog vremena, sledi razmena i diskusija. Manje ili vie tako (ili sli no) aktivnosti ine scenario jedne radionice. strukturiranih

Dobar scenario podsti e kooperaciju, a ne takmi enje i diskriminaciju. Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobli avanje li nog doivljaja to u kontekstu kogni-tivnih radionica zna i proivljavanje novog sadraja kroz vlastito iskustvo. Na primer, ''pokuajte da se setite to vie situacija kada je vama li no bilo vano da vae miljenje bude sasluano''. Dakle, zahtevom neposredno izazivamo doivljaj koji uobli avamo kroz re i, pri emu moemo koristiti i neke druge simboli ke forme (crte, pokret); b) Razmena sledi nakon uobli avanja i ima funkciju oboga ivanja vlastitog iskustva, a moe da se odvija u paru, u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). Na primer, ''iznesite to me usobno lanovima svoje grupe''; v) Obrada je poslednja faza u kojoj se razmenjen i oboga en doivljaj pretvara u saznanje. Uloga voditelja je ovde naro ito zna ajna jer on smisleno povezuje sve to se dogodilo tokom rada, saima, uoptava i ''vra a'' to u esnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). Radioni arske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno nazna iti koji su oblici grupnog rada, tj. tehnika predvi eni. Naj e e primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim po inje i zavrava svaka radionica. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje, po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor.37

Naj e e se primenjuju slede i oblici: - Razgovor u krug strukturirana razmena u kojoj u esnici govore po redu sedenja; - Grupna diskusija manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo vano obezbediti da to ve i broj u esnika bude uklju en, da se me usobno sluaju i da se ne skre e sa osnovne teme; - Mozgalica je najkreativniji oblik razmene u kojoj u esnici slobodno asociraju na zadatu temu. Voditelj podsti e na iznoenje to vie deja koje belei na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinami na i esto bu na tehnika koja po pravilu, kako predvi eno vreme odmi e, rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadrajima. Poslednja faza je organizacija i obrada onoga to je produkovano. 1. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zato?) koja razvijaju komunikaciju; 2. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na miljenja u esnika i obezbediti da sva razli ita iskustva budu jednako prihva ena (''U redu'', ''Dobro''); 3. Potrebno je podsticati nove ideje i druga ija miljenja (''Ima li neko druga ije miljenje?'', ''Da li neko eli jo neto da doda?'').

Simultana individualna aktivnost nakon konkretnog zahteva, koji moe biti usmeren na unutranje angaovanje (prise anje, razmiljanje o ne emu i sl.), ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta, npr. crte), svi u esnici su angaovani, ali svako za sebe. Savet - Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! - Ista i da u radionici nema vrednovanja ta nih i pogrenih reenja! Rad u parovima ili malim grupama naj e i je na in kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poeljno, a nekada nije, da se lanovi male grupe me usobno dobro poznaju, to e zavisiti od sadraja same aktivnosti. Savet - Voditi ra una da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! - Najoptimalniji rad se obezbe uje kada mala grupa ima tri-pet lanova!

38

Igranje uloga tehnika koja omogu ava sagledavanje situacije iz druge perspektive, U esnici ''odigravaju'' razli ite uloge i situacije i na takav na in usvajaju nove vetine. Savet - Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za u esnike, jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i zavrne igre mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica, to se naro ito odnosi na zavrne igre. NJima se zaokruuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Uvodne igre ''otvaraju'' sadraj, odnosno uvode u doivljaj koji je predmet radionice. Savet - Prilikom izbora igara voditi ra una o uzrastu u esnika! - Iako to nije predvi eno scenarijem, neku od igara moemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost u esnika. U takvim situacijama, igre ''bude'' i podiu raspolo-enje. Radioni arska pravila U svakom grupnom radu nuna su pravila jer obezbe uju stabilnost. Karakteristika radioni arskih pravila je da ona nisu nepromenljiva, ali isto tako i, kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu, moraju biti potovana. Pravila se uvode na po etku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Voditelj i u esnici se pozivaju na njih uvek kada se prekre. Osim osnovnih pravila, s kojima voditelj upoznaje u esnike, mogu se uvesti i dodatna pravila, u zavisnosti od ciljeva i sadraja svake konkretne radionice. 1. Svi u estvuju, nema posmatra a, mada svako ima pravo da zadri za sebe neki svoj doivljaj (pravilo ''dalje''); 2. Svi u esnici imaju jednaku ansu da budu sasluani, a dok jedan od u esnika govori, ostali ga ne ometaju; 3. Svako miljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Vano je samo da bude izre eno na na in koji ne vre a druge; 4. Na po etku radionice u esnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama, to je preduslov njihove39

ravnopravnosti. Svi se obra aju svima i svi se vide.

40

EVALUACIJA

Uvo enje jednog novog programa/nastavnog predmeta, metoda ili na ina rada u postoje i sistem obrazovanja (kolu), uvek pokre e niz pitanja na koja tek briljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraivanja mogu da daju pouzdane odgovore. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvo enje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje eljenog cilja (na primer, ja anje vaspitne funkcije kole, zadovoljavanje potreba u enika i sl. ) evaluacija strategije; zatim, da li je sam ponu eni program "dobar": dovoljno razra en, primenljiv u praksi...- evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postiu eljeni ciljevi - evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav, novi predmet, nije da odgovore na sva ova pitanja, iako ih i oni sami sebi postavljaju. Za to je potrebno, planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraivanje. Uloga onih koji neposredno u estvuju u praksi, pre svega nastavnika ali i u enika, u takvoj sistematskoj evaluaciji je nuna i dragocena. Pra enje, opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki, ma kako razra en program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilago avanja), ne moemo da znamo ta je proizvelo utvr ene efekte. Nastavnici, tako e imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na u enike ali i na njih same, i to kako one koji su planirani ciljevima programa, tako i one neplanirane pa ak i neeljene efekte. Pored toga to prua neophodan materijal za evaluaciju celog programa gra anskog vaspitanja, evaluacija primene programa moe da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvo enju nastave ali i da im prui mogu nost za sopstveni stru ni razvoj i usavravanje. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvo enju te evaluacije. Evaluacija radionica i njihovih efekata

41

Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica, na primer, bi emo u mogu nosti da ustanovimo: - u kojoj meri su se radionice odvijale o ekivani na in - EVALUACIJA PROCESA, i - kakvi su njihovi efekti u pore enju postavljenjim ciljevima - EVALUACIJA EFEKATA. na s

Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i vo enju radionica, evaluacija je neophodna. Ona je naro ito korisna za one voditelje koji su na po etku svoje "radioni arske karijere", bez obzira da li govorimo o pra enju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. Kao to je u prethodnom tekstu re eno, svaka radionica ima unapred osmiljen i definisan scenario. To, me utim, ne zna i da on nije podloan izmenama, ukoliko se pokae kao nedovoljno dobar. S druge strane, i neka provereno dobra radionica, ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razli itih u esnika. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opie sam proces izvo enja aktivnosti, kao i da ga uporedi sa predvi enim planom. Voditelj radionice, dakle, posmatra ta se zaista deavalo, odnosno ta je dovelo do efekata, bilo da su oni dobri ili loi. Osim to sami prikupljaju podatke o procesu izvo enja aktivnosti, jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih u esnika. Najbolji na in prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice piu beleke (vidi prilog - dnevnik rada voditelja). To moe izgledati kao dodatno i nepotrebno optere enje, ali kada se beleenje ustanovi kao stalna navika, bi e koristan izvor informacija. ak i one podatke (kao npr. broj u esnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim, ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeleiti, ne treba ispustiti. Na ta treba obratiti panju: - Evidencija o u esnicima. Osim toga to beleimo broj u esnika i njihovu aktivnost, treba da obratimo panju i na to ko odustaje. Na takav na in emo saznati ko je vie ili manje zainteresovan za ovakav na in rada, odnosno, za sadraje kojima se bavimo.42

- Odstupanja od predvi enog programa, odnosno scenarija radionice - ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar ( ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav), na prakti nom nivou moe se desiti da do e do poteko a. Na primer, predvi eno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno, zahtevi postavljeni pred u enike su bili preobimni i sl. Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u na rad. - Reakcije u esnika na pojedine aktivnosti relativno su lako vidljiva ponaanja koja odraavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Ukoliko ustanovimo na primer, da je aktivnost u esnika opala, da se vrpolje i da nisu koncentrisani, treba to da zabeleimo. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom, to moe biti i posledica sadraja koji dovoljno ne motivie u esnike. - Atmosfera u grupi esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspenosti neke radionice. Pored posmatranja, evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih u esnika. Osim najjednostavnije mogu nosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno, kroz razgovor ili pismeno, odgovaraju i na upitnik) preporu uju se i neke druge forme koje sarde i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne, i osim to nam daju korisne podatke, pozitivno uti u i na raspoloenje u esnika i optu atmosferu u grupi. Na primer, od u esnika se moe traiti da odre enim simbolima (crteom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazloe; na velikom listu papira moe se nacrtati linija na kojoj u esnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivno u i sli no.

Evaluacija efekata Svrha svake radionice, dela programa ili celog programa predmeta gra ansko vaspitanje je, u krajnjoj liniji, da se kod u enika postignu postavljeni ciljevi. Da li su ti ciljevi ostvareni, moemo da znamo tek posle izvo enja radionica ("delovanja" programa), na osnovu ispitivanja promena kod u enika i njihovim pore enjem sa ciljevima. Utvr ivanje promena (u znanju, sposobnostima, stavovima u enika) nije ni malo jednostavan zadatak. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno po etno stanje (pre43

primene programa, izvo enja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvo enja radionice), da bi mogli da "izmerimo" promenu. Slede i zahtev je da imamo neki pouzdan na in za ispitivanje u enika i utvr ivanje promene. ak i kad su u pitanju znanja, takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teko, ako ne i nemogu e, napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Kona no, poseban problem je pripisivanje utvr enih promena ili pak njihovog odsustva, delovanju programa. Utvr eni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao to odsustvo ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da zna i da se oni kasnije ne e javiti. Sve ove teko e, me utim, ne zna e da od evaluacije efekata pojedinih radionica, odnosno od pra enja, opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta, treba odustati. Objektivno utvr ivanje (merenje) efekata moe da bude predmet spoljanje, stru ne evaluacije programa, koja se izvodi u vidu posebnog istraivanja, ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami u enici, i pored toga to su verovatno manje pouzdani i objektivni, veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. Nastavnikove procene efekata bi e utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno, sa konkretnim primerima, a ne kao globalne ocene (na primer, "u enici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo, za razliku od opisa promenna ponaanja u enika u konkretnim situacijama: "u enici tokom asova sada re e prekidaju jedni druge, spremni su da sasluaju do kraja onoga koji govori"...). Jedan na in procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava u esnika o tome kakve efekte oni sami prime uju, odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno, da li su neto novo saznali, kako je to uticalo na njih itd. Ovakve izjave su pokazatelj promena, koje poredimo sa kriterijumima, koje izvodimo iz ciljeva radionice. Osim grupnog razgovora na kraju, koji sam po sebi moe predstavljati samostalnu zavrnu radionicu, moemo koristiti i upitnike (vidi prilog - primeri evaluacionih tehnika). Upitnik moe predstavljati i uvod u razgovor. Na takav na in voditelj dobija niz relevantnih podataka, a sami u esnici imaju mogu nost da izraze svoje miljenje i da tako zaokrue svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatra a.

44

Prilog: Naziv radionice Prisutnost u enika

DNEVNIK RADA NASTAVNIKA

Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvi enog scenarija: skra ivanja/produenja aktivnosti; izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.)

Karakteristi ne reakcije u enika (ne/zainteresovanost, umor, komentari u odnosu na specifi nu aktivnost i sl.)

Opta atmosfera (raspoloenje, komunikacija u enik-u enik i nastavnik-u enik)

45

Ostalo (zapaanja, komentari)

46

Prilog:

PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA

Prvi primer

1 5 Atmosfera je bila Teme su bile Na in rada je bio

2

3

4

Drugi primer Najvie mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Jo bih eleo/la da nau im:

Tre i primer PROCEDURA: 1. traiti od u enika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela; 2. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna ose anja vezana za radionicu/blok/program, a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna ose anja; 3. pojedina no objanjavanje crtea (u krug); 4. simboli na eliminacija negativnih ose anja traiti od u enika da etvrti deo papira iscepaju i bace na

47

zajedni ku hrpu u sredini kruga.

48

RADIONICE

49

50

OSNOVNI POJMOVI

51

52

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razlikuju potrebe od elja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uo avanje razlike izme u potreba, elja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazi ne potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono to svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i elje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica Zahtevi i makaze za svaku grupu. Prilog: - ta su to prava, za svakog u enika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postoje e programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Doli su do zaklju ka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odlu ili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi ra una o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da stru no miljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objanjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za po etak treba paljivo da pro itaju materijal. Drugi korak: Kada su u enici pro itali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi ra una o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista53

koju su sa inili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminiete 6 stavki koje po vaem miljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke u enici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica. Tre i korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vae miljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, saetu listu koju predlaete. Namera vlade je da trai od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode ra una o tim zahtevima. Me utim, realno je za o ekivati da ne e svi biti u mogu nosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatraila od ekspertske grupe da ponude jo jednu kra u listu.'' U enici imaju zadatak da izdvoje jo 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav na in se formira kona na lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saoptavaju ta su eliminisali u prvom, a ta u drugom krugu. Voditelj belei odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lake eliminisali? Zato? - Koji krug eliminacije je bio tei? Zato? - Kako bi nazvali stvari koje ste lake odbacili? A kako one koje ste tee odbacili? (Napomena za nastavnika ako u enici imaju teko a u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i elja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izme u potreba i elja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje elje? - Da li se elje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zato? - Da li postoji razlika izme u potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomo i u enicima da do u do zaklju ka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

54

ono to je pravedno i ispravno da svako ima ili da moe da radi. Neka prava odnose se na slobodu da neto inimo, a neka na slobodu od nekog ugroavanja''. Na kraju radionice svaki u enik dobija primerak priloga ''ta su to prava''.

55

Materijal za rad: Kartice: bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zatita od diskriminacije ode a po poslednjoj modi zatita od droga vokmen ZAHTEVI pija a voda roleri mogu nost da se izrazi sopstveno miljenje de ja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zatita od nasilja i zlostavljanja sopstveni deparac igralita

56

Prilog: TA SU TO PRAVA? LJudi mogu eleti razli ite stvari. Ostvarenje njihovih elja moe biti korisno za njihov razvoj, moe im doneti zadovoljstvo.. Ali, isto tako, ono ne mora uopte da uti e na njihov razvoj, ne mora ga pomagati, ili mu ak moe koditi. Za razliku od toga, ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba, ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da ive i da se razvijaju. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. To je ono to je potrebno da svako moe da ima ili da ini da bi mogao da ivi i da se razvija kao ovek. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne moe se iveti bez hrane, npr.), ili pak duhovne prirode (ne moe se razvijati kao ovek bez sigurnosti, igre, obrazovanja...). Onemogu avanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i zna ilo bi ugroavanje prava. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zatititi oveka od ne ega to ga ugroava. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan, mu en, eksploatisan...Tako e je pravedno da bude zati en od gladi, siromatva, bolesti, zaga enja sredine...Ova vrsta prava je zasnovana na zatiti, na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije, nasilja, ugnjetavanja i iskori avanja. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omogu iti da neto ini, da obavlja one aktivnosti koje mu omogu avaju da ivi i da se razvija kao ljudsko bi e. Zato je oveku neophodno obrazovanje, pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju, razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu, da misli i izraava svoje miljenje, informie se... Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.

57

Radionica: PRAVA I PRAVILA U U IONICI4 - I

CILJ: Cilj ove radionice je da se u enici upoznaju sa na inom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. ZADACI: - uvo enje u enika u grupni rad; - uvi anje me usobne povezanosti prava, obaveza i pravila; - upoznavanje sa elementima demokratskog odlu ivanja (glasanjem). Materijal: - po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu; - 1 poster papir ili papir A3 formata.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koriste i neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3, 6 ili 9 grupa u razredu, tako da svaka grupa (ne vie od 5 lanova) nosi oznaku A, B, ili V. Svaka grupa treba da izabere jednog izveta a. Diskusija: - Kako ste izabrali svog izveta a? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Na gornjoj tre ini lista treba da upiu ono to smatraju da su prava svakog pojedinca (uklju uju i nastavnika) u njihovom razredu. Pojasnite da navode prava (ono to svako treba da ima ili da moe da radi) a ne elje ili prohteve. Treba zabeleiti svaki predlog i ozna iti ga brojem. Diskusija: - Kako ste obavili zadatak?: Gollob, R., Lehmann, H.,Krapf, P.: Postupci za u enje o demokratskom pravu gra anstva, Savet Evrope, Projekat za Bosnu i Hercegovinu, Strazbur, 2000.4

58

- Da li ste svi u estvovali? - Da li ste se dogovarali oko raspravljali...? - Da li su svi predlozi zabeleeni?

predloga,

Tre i korak: U esnici sada svoje liste sa predlozima prava u u ionici daju slede oj grupi: grupa A grupi B, grupa B grupi V a grupa V grupi A. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da na e i zabelei (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "ta moramo da ispunimo, uradimo, kako da se ponaamo da bi ta prava bila potovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude sasluan -duni smo da jedni druge sasluamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da prou e sve predloge koje su dobili. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala, grupe se dogovaraju i treba da formiliu najvie 5 pravila ponaanja u njihovoj u ionici, koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napiu velikim slovima na tre em delu/listu papira. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju eljeno ponaanje. Na primer: "pravo da se bude sasluan, obaveza da sasluamo jedni druge - pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". Peti korak: Analiza pravila - Grupe sada zaka e svoje liste na zid/tablu i izveta i grupa obrazlau liste pravila koje je njihova grupa sa inila. Posle svakog izlaganja nastavnik podsti e diskusiju o predloenim pravilima: da li je dato pravilo ve predloeno ili je formulacija bolja od prethodne, ili se novo pravilo ve sadri u nekom ranije navedenom. Kona na lista (koja moe biti posebno zapisana na tabli ili na neki na in ozna ena na izloenim listama - na primer, podvla enjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja me u grupama/u esnicima. esti korak: Glasanje za pravila - Svaki u enik ima "4 bona" za glasanje koje moe da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj u ionici. etiri pravila koja dobiju najve i broj glasova postaju PRAVILA U U IONICI.

59

U enici mogu da ih ispiu krupnim slovima na posebnom posteru i oka e na vrata ili neko drugo vidno mesto u u ionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. Napomena nastavniku: Cela aktivnost moe biti postavljena tako da se prava, obaveze i pravila odnose samo na asove gra anskog vaspitanja. U oba slu aja potrebno je tokom slede ih asova podse ati u enike da se pridravaju pravila koja su sami usvojili i sa uvati sve materijale za vebu: "Prava i pravila u u ionici", na kojoj oni ponovo razmatraju,poto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta, dopunjuju i prera uju prava, obaveze i pravila u u ionici.

60

Radionica: PRAVA I ZAKONI

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne u enicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. ZADACI: - upoznavanje sa sutinom ugovora kao saglasnosti volja; - sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza; - sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. Materijal za rad: - papiri i olovke za svakog u enika; - jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Prilozi: - ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije'' za svakog u enika; - ''Ugovori i zakoni osnovne informacije'' za nastavnika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: U enici su podeljeni u manje grupe. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. Zadatak im je da paljivo pro itaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odre ena situacija. Ukoliko je potrebno, nastavnik moe detaljnije prokomentaristi pojedina ne elemente ugovora. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Po potrebi, nastavnik moe usmeravati diskusiju pitanjima kao to su: ''ta ovakav ugovor zna i za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?'', ''Kako su se odlu ivali za odre ena reenja?'', i sli no. Napomena:

61

Poto je broj grupa ve i od broja zadanih primera, vano je podsta i u enike da obrate panju na to da li su za istu situaciju ponu ena razli ita reenja. Tre i korak: Po zavretku slobodne diskusije, nastavnik usmerava razgovor slede im pitanjima: - ta zna i obavezati se? - ta je UGOVOR? Ko moe da zaklju i ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izme u strana ugovornica; vai za one koji su usaglasili svoju volju oko odre enih prava i obaveza.) - Da li drave me usobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. NJima se reguliu pojedini ugovorni odnosi me u dravama potpisnicama. Npr. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko dravnih granica.) - ta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definiu odre ena pravila ponaanja; skup pravnih normi.) - Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: drava, odnosno parlament na predlog vlade.) - Koje sve oblasti mogu da se reguliu zakonom? - Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezuju i se na zavrnu diskusiju nastavnik upoznaje u enike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. Na po etku je vano ista i da je Konvencija o pravima deteta me unarodni ugovor jer se njime tako e reguliu neka prava i obaveze. Kada jedna drava pristupi ovakvom ugovoru (tj. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e potovati obaveze koje iz njega proisti u (da e primenjivati Konvenciju) i na taj na in me unarodni ugovor dobija snagu zakona. Koriste i tekst iz uvoda ovog Vodi a nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije, masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru; ta ona sadri (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta, odnosno neku vrstu 'uputstva'), i na kraju naglaava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora to zna i da ima obavezu primene). U zavisnosti

62

od stepena zainteresovanosti u enika nastavnik procenjuje koliko e detaljno i i u objanjavanje pojedinih oblasti. Na kraju svi u enici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije''. Napomena: Zavrnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao me unarodni ugovor i obaveze koje prosti u iz ugovornog odnosa. Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obra ena u slede oj radionici. Predlog za dalji rad: U enici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvi a kako se treba ponaati prema deci i mladima. Na po etku slede eg asa posteri se isti u na neko vidljivo mesto u u ionici.

63

Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA

1. primer Danijel nema bicikl, a leto je. Marija ima bicikl, ali ga ne e koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja ivi na planini. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu, ali eli da zaklju e ugovor o zajmu. Ugovor treba da sadri slede e elemente: - KO ga zaklju uje (imena lica), - TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa), - VREDNOST ugovora (mogu nost naknade), - ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje), - panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta), - ta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

2. primer Petoro drugova i drugarica ele novu drutvenu igru (Monopol, Riziko ili neto sli no). Me utim, igra je skupa i oni odlu e da podele trokove, tj. da zajedni ki kupe igru i posle je zajedni ki koriste. ele da o tome zaklju e ugovor koji treba da sadri slede e elemente: - KO ga zaklju uje (imena lica), - TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa), - VREDNOST ugovora (iznos, raspodela), - ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje), - panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta), - ta u slu aju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

64

Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA osnovne informacije Da bi regulisali me uljudske odnose, ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbe uje zatitu pojedinaca i grupa i potovanje njihovih prava. Osnovna ljudska prava obuhva ena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. Vremenom je uo eno da potrebe deteta, kao specifi nog ljudkog bi a, zahtevaju posebnu panju, da deca imaju pravo na posebna prava. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: - 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, - 1959. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta, - 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta, - 1990. godine Konvencija stupila na snagu, poto ju je potpisalo 20 zemalja (uklju uju i i SFRJ), - 1999. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta. Status SR Jugoslavije - 1990. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju, - 1992. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu me unarodnih ugovora, - 1994. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993., - 1996. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. godine (i dalje), - 1998. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izvetaj o primeni Konvencije, ali ga jo nije dostavila Komitetu za prava deteta. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude, budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi potuju. Ona, me utim, nema pravno dejstvo, nema snagu zakona. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi.

65

Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. Drave koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju obavezu da je primenjuju, odnosno u tim dravama ovaj me unarodni pravni akt dobija snagu zakona.

66

Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI osnovne informacije UGOVOR svaka saglasnost volja dvaju ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moe sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postoje eg, ili pak u njegovom ukidanju. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ure uju, ugovori mogu biti: porodi nopravni, naslednopravni, me unarodnopravni, itd. Razli iti izrazi, kao to su pakt, konvencija, dogovor, pogodba, sporazum, i sl. preteno se koriste u me unarodnom pravu, dok sporazum u irem zna enju uklju uje svaku saglasnost volja. Ugovor nastaje na taj na in to jedna strana stavlja ponudu drugoj strani, a ova tu ponudu prihvata. Ponuda i prihvat ponude su, dakle, dve radnje koje ine ugovor. Za neke ugovore vana je i forma kao bitni i konstitutivni element. Ponekad je za punovanost ugovora potrebna saglasnost nadlenog dravnog organa (prethodna ili naknadna). Ugovorne strane mogu same slobodno odre ivati uslove ugovora i slobodno odlu ivati da li e i sa kim zaklju iti ugovor. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. Obligacione ugovore, u naem pravu mogu punovano zaklju ivati punoletna fizi ka lica, tj. poslovno sposobna lica. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zaklju ivati i lica sa navrenih 15 godina ivota (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Ugovori mogu biti: 1. jednostrani i dvostrani; 2. teretni (sa naknadom) i dobro ini; 3. individualni i kolektivni; 4. preliminarni i glavni; 5. jednostavni i meoviti; i tako dalje. ZAKON pravno pravilo, uopte; pisani pravni akt s najviom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. Ovo je zakon u formalnom smislu, dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odre enoj za donoenje zakona, bez obzira na njihovu sadrinu. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadri opte norme, dakle svaki opti akt, bez obzira kakva mu je forma. U ve ini pravnih poredaka ustav je najvii pravni akt a iza njega dolaze zakoni. Zakonodavni postupak po inje podnoenjem predloga zakona koji pripremaju stru njaci i vlada. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela, a

67

zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odlu ivanju putem glasanja. Posle toga se zakon objavljuje u slubenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

68

Radionica: ME UNARODNI DOKUMENTI O ZATITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da u enici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadraj me unarodnih dokumenata koji se ti u ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najzna ajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavan