U OVOM BROJUDRAGICA JANKOVIĆ, RUKOVODILAC PROGNOZNO IZVEŠTAJNE SLUŽBE VOJVODINE

Pouzdan oslonac proizvodjačima Strana 5.

ŠID • PRE MA PO DA CI MA KAN CE LA RI JE ZA PO LJO PRI VRE DU

Na ora ni ca ma pri me tan pad pri no sa

Strana 9.SMS MALI OGLASI

063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina VI • Broj 105 • 27. oktobar 2017. • cena 40 dinara

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300

Dimitrija Davidovića 11, Sremska Mitrovica022/ 632-300peugeot.radosavljevic@gmail.com

PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, SKUTERI

OVLAŠĆENI DISTRIBUTER ZA SHELL MAZIVA

STARI ŠOR 129,SREMSKA MITROVICA022/ 611-215FAX: 611-230

PUTNIČKI, PUTNIČKI, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, TERETNI PROGRAM, SKUTERISKUTERISKUTERISKUTERI

AUTO CENTAR "RADOSAVLJEVIĆ"

PRIRODNO

Od vo ća iz svo je ba šte i svog voć nja ka, po ro di ca Ra di čić iz Di vo ša pro iz vo di do-ma će so ko ve, pek mez i kom po te.

Či ta va po ro di ca uklju če nja je u pro iz vod-nju, pro šle go di ne za sa di li su i no ve sor te bre-skve, a pla ni ra ju i no ve za sa de kaj si ja i vi no ve lo ze. Stra na 20.

Strana 11.

SREMSKA MITROVICA • DRAGAN MAJKIĆ, PČELAR I PROIZVOĐAČ LEŠNIKA

SMS MALI OGLASI

Strana 11.

Pčelarenje je plemenito zanimanje

2 27. oktobar 2017.

AK TU EL NO STI

PO GLE DI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter) • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rs telefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Jednom mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Polјoprivredni pro iz vo đa či če sto iz ra ža va ju nezadovolјstvo zbog sub ven ci ja, pro da je dr žav ne

zemlјe, na kna da za mle ko, me so, ma li ne. Žal be do la ze od neo r ga ni-zo va nih pro iz vo đa ča sa usit nje nih po se da. Sa dru ge stra ne, u jav no-sti se ogla ša va ju ra zni ana li ti ča ri sa sa ve ti ma za re ša va nje sta nja u polјoprivredi. Naj ma nje je ozbilјnih pri la za pro ble mi ma i traj ni jih re še-nja. Ni Od bor za se lo pri Srp skoj aka de mi ji ne ma hra bro sti da ja-sno is tak ne ka ko je polјoprivreda Sr bi je od vr ha pa la na dno Evro-pe! Da bar uka žu ka ko se pro iz vo di polјoprivrede Sr bi je sve vi še pro da-ju di rekt no sa nji ve, a sve ma nje iz sta ja ili pre ra đi vač ke in du stri je.

Ove go di ne će mo po no vo slu ša-mo pri če o po tre bi za na vod nja va-njem. A baš ni ko ne ma hra bro sti da ka že da to ni je re še nje pro ble ma. Iz bar tri raz lo ga: vo de je sve ma-nje (čak i za po tre be sta nov ni štva i in du stri je), vo da je sve skuplјa i

vo da po ve ća va šte tu na zemlјištima sa ma lo hu mu sa! To se baš sa da do bro vi di u sva kom ata ru: mno go je nji va sa već sa zre lim ku ku ru zom gde ne ma šta da se be re, a od mah do njih nji va na ko ji ma je ku ku-ruz još ze len! Na vod nja va njem se ni šta ne do bi ja na sla bo ob ra đi va-nim zemlјištima sa ma lo hu mu sa. U Voj vo di ni je sko ro pot pu no uni šte no sto čar stvo, pa nje nu polјoprivredu po ga đa i mno go ma nja su ša. Sad je po sle če ti ri go dien ak tu el no pi tan-nje o ko ri šće nju arap skih 100 mi li o-na do la ra za iz grad nji 11 si ste ma za na vod nja va nje. To na vod no tre ba da pvo e ća po vr ši nu ko ja će se na-vod naj va ti za ovih 50.000 he ka ra. Sadšnnja iz grad nja si ste ma za na-vod nja va nje je kao da se ku ća gra di od kro va. Jer, pra zne su nam sta je, sto čar stvo je na ni vou 1910. go di ne. Uko li ko bu de mo nji ve na vod nja va li, a da ne ma staj skog đu bri va, već za po sla ve ka od Voj vo di ME će se na-pra vi ti pu sti nja. Da kle, Me ga lo man-

ski po du hVa ti ko ji se nu de od ak tu-el ne po li ti ke mo ra ju da se za u sta ve. Jer, uzmi mo pri mer od 2000. go di ne po sle de mor qat skih pro me na. Sad ima mo 13. mi ni stra po ljo pri vre de. Svi do sa da su go vo ri li ka ko će iz-gra di ti si ste me za na vodnvja nje na mil lion hek ta ra. To je bi la obič nha pre va ra. Ni su sko ro ni u šta iz gra di li. Pri me ra ra di, da su iz gra di ti sa mo po 10.000 hek ta ra sva ki od njih, mi bi već sad ima li no vih 130.000 hek ta ra si ste ma za na vod nja va nje. Ova ko ima mo nji ho va obe ća nja, a na ro du osta ju oče ki va nja!

Na vod nja va nje je ve o ma slo žen pro ces, a u Sr bi ji je sve ma nje kva-li tet ne vo de. Po red to ga, vo da je i ve o ma sku pa. Pri uvo đe nju no vih si ste ma mo ra ju da se ura de pro-ra ču ni na bar 20 na red nih go di na: da li će bi ti vo de, ka ko je ko ri sti-ti i za ko je pro iz vo de. Tre ba ja sno na gla si ti – ve li ka je za blu da da na vod nja va nje uop šte no spa sa va polјoprivredu!

Još jed na te ma o polјoprivredi do bi ja tre nut no mno go pro sto ra u jav no sti. To je od lu ka dr ža ve o for-mi ra nju pet sto ti na no vih za dru ga i ve li ka jav na po dr ška tom po du hva-tu. Kao da to ni je po zna to od vaj-ka da – još iz Bi bli je i pri če o se dam pru to va! Pa zar mo že bi ti di le me da udru že ni sve po te ško će lak še, br-že i si gur ni je re ša va ju. Sa mo za što od jed nom čak pet sto ti na za dru-ga za tri go di ne! Za što to ni je po ustalјenom si ste mu pro jek to va nja: pr vo pro to tip, pa ma nja se ri ja i pro-ve ra, pa tek on da ono što ho će mo. Po is ku stvu, do bre za dru ge su one ko je vo de do bro pripremlјeni struč-nja ci sa naj ve ćim ste pe nom po ve-re nja za dru ga ra. U ovom slu ča ju, bi lo bi dovolјno da se for mi ra sa mo 50 ili naj vi še sto ti nak no vih za dru-ga i da se one sta bi li zu ju i do ka žu u prak si, pa on da da se ide u ne ku ve ću se ri ju. I uvek ima ti na umu da uspe šnost za dru ga sko ro isklјučivo za vi si od onih ko ji ih vo de.

Po seb no ak tu el no je pi ta nje bro-ja polјoprivrednih do ma ćin sta va i stra ha od ne sta ja nja se la! A ni ko da ob ja sni za što i ko ja je to šte ta!? Zar polјoprivredi Sr bi je tre ba sko ro 630.000 polјoprivrednih do ma ćin-sta va? Zar ne ma hra brih da ka žu da bi i po lo vi na bi la – mno go! Ili da Sr bi ja ne ma hra bro sti da se upu sti u si ste mat sko sma nji va nje i ti me omo gu ći oni ma ko ji pre o sta ju da u pro se ku ima ju bar de se tak hek ta-ra! Uz ak tiv nu po moć dr ža ve, u po-gra nič nim se li ma (cen tral ne) Sr bi je dovolјno je da osta ne sa mo sva ko pe to do ma ćin stvo! U ovom po gle du ne tre ba mno go pa me to va ti – tre-ba sa mo sa gle da ti ka ko su to ura di li oni ko ji su u Evro pi po sta li ugled ni (Slo ve ni ja, Austri ja, Ba var ska). Tek kad osta ne tre ći na da na šnjeg bro ja polјoprivrednih do ma ćin sta va i spe-ci ja li zo va ni pro iz vo đa či, kre nu će mo ka vr hu Evro pe.

B. Gu lan

Po kra jin ski se kre tar za po ljo pri-vre du, vo do pri vre du i šu mar-stvo mr Vuk Ra do je vić do de lio

je voj vo đan skim po ljo pri vred ni ci ma 149 ugo vo ra, či ja je ukup na vred-nost in ve sti ci je 270 mi li o na di na ra, od če ga je uče šće Se kre ta ri ja ta bli-zu 149 mi li o na di na ra.

Mr Ra do je vić je re kao da će pot-pi si va njem ugo vo ra, na osno vu tri kon kur sa re sor nog se kre ta ri ja ta, od ko jih je 53 na me nje no za na-bav ku opre me za na vod nja va nje, či ja vred nost in ve sti ci je iz no si oko 80 mi li o na di na ra, od če ga je uče-šće Se kre ta ri ja ta 42 mi li o na di na ra, omo gu ći ti no vih 356 hek ta ra po vr-ši na pod si ste mi ma za na vod nja-va nje. Ra do je vić je na gla sio da je kroz dva kon kur sa za ovu na me nu, do sa da pot pi sa no 775 ugo vo ra, či-

ja vred nost in ve sti ci ja je oko 675 mi li o na di na ra, od če ga je uče šće Se kre ta ri ja ta bli zu 389 mi li o na di-na ra.

- Na ve de nim in ve sti ci ja ma će bi ti omo gu će no na vod nja va nje ukup no 4.500 hek ta ra no vih po vr ši na ši rom Voj vo di ne, re kao je mr Ra do je vić i na gla sio da je za agrar ni bu džet u 2017. go di ni opre de lje no zna čaj no vi še sred sta va ne go u 2016. go di ni, te da bu džet za po ljo pri vre du ni ka-da ni je bio fi nan sij ski zna čaj ni ji.

Ukup no 79 ugo vo ra je do de lje no za su fi nan si ra nje na bav ke opre me za za šti tu od vre men skih ne po go da i ele me na ta po treb nih za po di za nje vo ćar skih i vi no gra dar skih za sa da, či ja je ukup na vred nost in ve sti ci je oko 151 mi lion di na ra. Uče šće Se-kre ta ri ja ta je 87 mi li o na di na ra. Do

sa da je za ove na me ne iz dvo je no oko 283 mi li o na di na ra, a ukup na vred nost in ve sti ci je iz no si 492 mi li-o na di na ra. Zna čaj na no vi na je, ka-ko je mr Ra do je vić iz neo, što se po pr vi put su fi nan si ra ju i „an ti frost“ si ste mi za za šti tu od mra za, na bav-ka stu bo va za ogra du i na bav ka ži ca za ogra đi va nje par ce la.

On je na gla sio i zna čaj su fi nan-si ra nja in ve sti ci ja za pre ra du vo-ća, po vr ća i gro žđa, te po pr vi put pro iz vod nju vi na i ja kih al ko hol nih pi ća na te ri to ri ji AP Voj vo di ne, gde je ukup no pot pi sa no 17 ugo vo-ra. Ukup na vred nost tih in ve sti ci ja je 38,5 mi li o na di na ra, od če ga je uče šće Se kre ta ri ja ta bli zu 20 mi li-o na di na ra. Za ovu na me nu je ove go di ne pot pi sa no 30 ugo vo ra, či-ja je vred nost 70 mi li o na di na ra,

a uče šće Se kre ta ri ja ta 36 mi li o na di na ra.

Ka te go ri je ko je su i ovo ga pu ta po seb no pre po zna te na kon kur si ma re sor nog se kre ta ri ja ta je su mla đi po ljo pri vred ni ci od 40 go di na, že ne no si o ci po ljo pri vred nih ga zdin sta va

i svi oni ko ji se ba ve po ljo pri vre dom u ote ža nim uslo vi ma. Mr Ra do je vić je ape lo vao da se po ljo pri vred ni ci iz na še po kra ji ne i da lje pri ja vlju ju na kon kur se Se kre ta ri ja ta, i pod se tio na mo guć nost po vra ća ja sred sta va, ko ji iz no si do 60 i 70 od sto. S. P.

nO vi sad • suB ven Ci Je ra ta ri Ma, vO Ća ri Ma, vi na ri Ma...

Po ljo pri vred ni ci ma bli zu 149 mi li o na di na ra53 ugo vo ra na me nje no za na bav ku opre me za na vod nja va nje, 79 ugo vo ra je do de lje no za su fi nan si ra nje na bav ke opre me za za šti tu od vre men skih ne po go da i ele me na ta po treb nih za po di za nje vo ćar skih i vi no gra dar skih za sa da, a za pro iz vod nju vi na i ja kih al ko hol nih pi ća pot pi sa no 17 ugo vo ra

Bez me ga lo man skih po du hva ta u polјoprivredisvi mi ni stra, njih 13 od de mor krat skih pro me na su obe ća va li grad nju si ste ma za na vod nja va nje na po mil lion hek ta ra. da je sva ki od njih iz gra dio si ste ma na po 10.000 hek ta ra, mi bi već ima li no vih 130.000 hek ta ra ko je na vod nja va mo. to je bi la sa mo pre va ra. sta je su pra zne, pa ako ne bu de staj skog đu bri va i iz gra di mo si ste me za na vod nja va nje od ze mlje će mo na pra vi ti pu sti nju! ni to ni je do bro!

Ko ri sni ci sub ven ci ja

327. oktobar 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­„Slan­ka­men­ka”­osno­va­na­je­po­čet­kom­ 2006.­ go­di­ne­ ­ sa­ se­di­

štem­u­No­vom­Slan­ka­me­nu,­a­ugo­vor­o­osni­va­nju­ta­da­je­pot­pi­sa­lo­33­za­dru­ga­ra­ ­­ osni­va­ča,­ ko­ji­ su­ svo­ju­šan­su­pre­po­zna­li­u­udru­ži­va­nju.­Da­nas­za­dru­ga­bro­ji­27­čla­no­va,­a­reč­je­o­vo­ća­ri­ma­ma­hom­iz­No­vog­Slan­ka­me­na­ko­ji­ob­ra­đu­ju­oko­100­hek­ta­ra­ ja­bu­ka,­ 50­hek­ta­ra­bre­sa­ka,­ 20­ hek­ta­ra­ vi­no­gra­da­ i­ u­ po­sled­nje­vre­me­sve­vi­še­i­tre­ša­nja­u­ko­ji­ma­vi­de­no­vu­šan­su­za­da­lji­raz­voj.­ Za­dru­ga­ri­ se­ po­red­ vo­ćar­stva­ba­ve­ ­ i­ ra­tar­stvom­i­po­vr­tar­stvom,­pa­ ta­ko­na­oko­240­hek­ta­ra­uz­ga­ja­ju­ ku­ku­ruz,­ pše­ni­cu,­ sun­co­kret,­so­ju­i­du­van.­­Na­ša­za­dru­ga­se­mo­že­po­hva­

li­ti­im­po­zant­nim­re­zul­ta­ti­ma­ko­ji­su­ostva­re­ni­ vr­lo­ br­zo­ na­kon­ osni­va­nja,­a­ve­li­ki­uspeh­smo­po­sti­gli­ iz­grad­njom­ULO­hlad­nja­če­ko­ja­je­do­pro­šle­go­di­ne­bi­la­ka­pa­ci­te­ta­1.800­to­na,­ ali­ je­pro­ši­re­na­ još­ za­1.000­to­na­ ­­ na­vo­di­ je­dan­ od­ za­dru­ga­ra­Si­ni­ša­Ta­dić,­du­go­go­di­šnji­vo­ćar­iz­No­vog­Slan­ka­me­na­i­pod­se­ća­da­je­hlad­nja­ča­ sme­šte­na­na­ sur­duč­kom­pu­tu.­­U­naj­ve­ćoj­me­ri­skla­di­šti­mo­ja­

bu­ku­i­bre­skvu,­a­ra­ni­je­smo­ima­li­i­šlji­vu.­Sa­da­se­sma­nju­ju­za­sa­di­pod­bre­skvom­i­šlji­vom,­jer­je­hlad­nja­ča­ve­li­kih­ka­pa­ci­te­ta­a­po­me­nu­tog­vo­ća­ima­ma­lo.Go­vo­re­ći­o­sor­ti­men­tu,­ovaj­vo­

ćar­ na­vo­di­ da­ se­ u­ hlad­nja­či­ skla­di­šti­ aj­da­red,­ zlat­ni­ de­li­šes­ i­ gre­ni­smit,­kao­naj­za­stu­plje­ni­je­sor­te­ja­bu­ke.­­ Ja­bu­ku­ u­ naj­ve­ćoj­ me­ri,­ čak­

90­od­sto­iz­vo­zi­mo­za­tr­ži­šte­Ru­si­je,­pre­ko­srp­skih­fir­mi­ko­je­se­ba­ve­ot­ku­pom.­ Ima­mo­ ko­rekt­nu­ sa­rad­nju­sa­ do­ma­ćim­ fir­ma­ma­ ko­je­ iz­vo­ze­za­Ru­si­ju.­Što­ se­ ti­če­di­rekt­ne­ sa­rad­nje­sa­Ru­si­ma,­ona­je­za­i­sta­sla­ba­­­ka­že­Ta­dić­i­po­ru­ču­je­da­ma­le­ko­li­či­ne,­sve­ga­tri­od­sto,­ iz­vo­ze­na­tr­ži­šte­Evrop­ske­uni­je­i­deo­na­do­ma­će­tr­ži­šte.­­ Ru­si­ su­ za­i­sta­ zah­tev­ni­ kup­ci,­

pr­vo­ i­ osnov­no­ je­ da­ ja­bu­ke­ bu­de­kva­li­tet­na­i­pr­vo­kla­sna.­Za­tim­tra­že­da­bu­de­obo­je­na,­ zlat­ni­ de­li­šes­da­bu­de­ze­len,­gre­ni­smit­da­ima­tam­nu­bo­ju­a­cr­ve­ne­sor­te­ ima­ju­ ja­ku­

bo­ju.­Ta­ko­đe­tra­že­ja­bu­ku­preč­ni­ka­se­dam­san­ti­me­ta­ra­i­mo­ra­bi­ti­či­sta,­to­zna­či­da­ne­sme­bi­ti­cr­vlji­va­­­ka­že­Si­ni­ša­i­do­da­je:­­ Ina­če,­ u­ hlad­nja­či­ vo­di­mo­ ra­

ču­na­ o­ pro­iz­vod­nji­ ta­ko­ da­ je­ sve­kon­tro­li­sa­no.­ ­ Dr­ža­va­ re­dov­no­ vr­ši­ na­su­mič­ne­ kon­tro­le,­ ta­ko­ da­ do­sa­da­ ni­je­ bi­lo­ ni­ka­kvih­ pro­ble­ma­ i­slu­ča­je­va­po­ja­ve­ fun­gi­ci­da­ i­ slič­nih­sup­stan­ci.Ka­da­ je­ reč­ o­ am­ba­la­ži,­ on­ na­

vo­di­da­ove­go­di­ne­Ru­si­tra­že­kar­ton­sku­ am­ba­la­žu­ za­ pa­ko­va­nje­ za­raz­li­ku­ od­ pret­hod­nih­ go­di­na­ ka­da­su­tra­ži­li­gaj­be.­­­Mo­že­mo­re­ći­da­smo­ove­go­di­

ne­za­do­volj­ni­ce­nom,­ali­je­za­to­pri­nos­bio­slab­zbog­su­še­ko­ja­je­uze­la­da­nak.­Ce­na­se­kre­će­u­pro­se­ku­od­50­ do­ 70­ cen­ti­ i­ za­i­sta­ smo­ za­do­volj­ni.­Za­dru­ga­od­lič­no­funk­ci­o­ni­še,­ura­di­li­ smo­ pro­ši­re­nje­ hlad­nja­če­ i­ima­mo­pu­no­pla­no­va.­Da­ne­ra­di­mo­do­bro­si­gur­no­ne­bi­ši­ri­li­ka­pa­ci­te­te­­­po­ru­ču­je­on.Ina­če,­Si­ni­ša­se­vo­ćar­stvom­kao­

osnov­nom­de­lat­no­šću­ ba­vi­ vi­še­ od­15­go­di­na..­Ka­ko­is­ti­če,­reč­je­o­po­ro­dič­nom­bi­zni­su­u­ko­ji­su­uklju­če­ni­svi­čla­no­vi,­ali­se­po­po­tre­bi­unajm­lju­je­i­rad­na­sna­ga­ka­ko­bi­sav­po­sao­ bio­ na­ vre­me­ za­vr­šen.­ Kao­ i­

mno­gi­ vo­ća­ri,­ po­čeo­ je­ sa­ jed­nim­ju­trom,­a­sa­da­se­nje­go­vi­za­sa­di­ja­bu­ke­pro­sti­ru­na­osam­hek­ta­ra,­dok­bre­skvu­uz­ga­ja­na­voć­nja­ku­od­je­dan­hek­tar.­­­Po­čeo­sam­2002.­go­di­ne­ka­da­

sam­po­sa­dio­pr­vo­vo­će,­a­ reč­ je­o­ju­tru­ja­bu­ka­i­ne­što­ma­lo­bre­sa­ka,­na­da­ju­ći­se­da­će­po­sao­do­bro­kre­nu­ti­ i­ da­ će­ rod­ bi­ti­ do­bar.­ U­me­đu­vre­me­nu­ smo­ uze­li­ ne­ke­ kre­di­te,­ do­dat­no­ ku­po­va­li­ ze­mlju,­ sa­di­li­no­ve­za­sa­de­ i­ši­ri­li­po­sao,­sre­ća­ je­bi­la­ na­ na­šoj­ stra­ni­ i­ ne­ke­ do­bre­okol­no­sti.­ Tre­nut­no­ ima­mo­ osam­hek­ta­ra­pod­ja­bu­kom­i­je­dan­hek­tar­ pod­ bre­skvom­ te­ se­ tru­di­mo­da­ iz­ go­di­ne­ u­ go­di­nu­ pro­ši­ru­je­mo­ za­sa­de.­ Pla­ni­ra­mo­ usko­ro­ da­po­dig­nem­ ne­ke­ no­ve­ za­sa­de­ pod­tre­šnjom,­ali­o­tom­po­tom,­uko­li­ko­uspem­da­na­ba­vim­kva­li­tet­ne­sad­ni­ce.­Ina­če,­na­96­po­sto­voć­nja­ka­imam­na­vod­nja­va­nje,­ta­ko­da­sam­us­peo­ma­lo­da­iz­vu­čem­ovo­go­di­šnji­rod­­­ka­že­on.Ta­di­ći­ma­hom­uz­ga­ja­ju­sve­sor­

te­ja­bu­ka,­od­aj­da­re­da,­gre­ni­smi­ta,­do­zlat­nog­de­li­še­sa­i­dru­gih­ak­tu­el­nih­sor­ti.­­­Sa­da­je­tre­nut­no­ak­tu­el­no­ure­

đe­nje­jed­nog­za­sa­da­ja­bu­ka­ko­ji­je­star­ pre­ko­ 20­ go­di­na,­ pa­ sam­an­ga­žo­van­na­ kr­če­nju,­ a­ ov­de­pla­ni­ram­da­po­sa­dim­ tre­šnje.­Znam­da­se­tre­šnja­pro­da­je­la­ko,­uko­li­ko­ima­do­bar­kva­li­tet,a­­do­bra­je­ce­na,­ot­pri­li­ke­oko­dva­evra­­­ka­že­Ta­dić­i­is­ti­če­da­u­Slan­ka­me­nu­po­sto­je­ma­le­po­vr­ši­ne­pod­ovim­vo­ćem.­­­ Ka­da­ se­ ru­sko­ tr­ži­šte­ bu­de­

otvo­ri­lo­ jed­nog­ da­na,­ on­da­ će­mo­ima­ti­ pro­ble­ma­ sa­ ja­bu­kom­ jer­ se­mno­go­ sa­di­ u­ Sr­bi­ji.­ Svi­ su­ po­če­li­ja­bu­ke­da­pro­iz­vo­de,­a­ka­da­Ru­si­ja­bu­de­uki­nu­la­san­ci­je­mi­ne­će­mo­mo­ći­pro­da­ti,­sto­ga­mo­ra­mo­raz­mi­šlja­ti­ o­dru­gim­pro­iz­vo­di­ma­ ­­ tvr­di­on­i­is­ti­če:­­Na­ša­ja­bu­ka­ne­mo­že­da­se­po­

re­di­ sa­ ita­li­jan­skom­ ili­ austrij­skom­ja­bu­kom,­ jer­ oni­ ima­ju­ sor­te­ ko­je­su­da­le­ko­kva­li­tet­ni­je,­a­ne­uspe­va­ju­na­na­šem­pod­ne­blju.­Re­ci­mo­sor­ta­pink­ lady­ je­ ja­ko­ le­pa­ i­uku­sna,­na­na­šem­te­re­nu­te­ško­do­bi­ja­bo­ju.­

Ona­je­ru­ži­ča­ste­bo­je­i­tre­ba­joj­vi­še­vla­žnih­da­na,­a­to­ga­je­kod­nas­sve­ma­nje.Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma­pla­ni­ra­ju­

usko­ro­da­ogra­de­hlad­nja­ču­i­spro­ve­du­još­ne­ke­ra­do­ve,­a­u­bli­žoj­bu­duć­no­sti­da­još­po­ve­ća­ju­ka­pa­ci­te­te­hlad­nja­če­i­­za­poč­nu­pre­ra­du­vo­ća.­­Ima­mo­ide­ju­da­poč­ne­mo­pre­

ra­du­ vo­ća­ ka­ko­ ne­ bi­ in­du­strij­sku­ja­bu­ku­da­va­li­dru­gi­ma,­ta­ko­bi­smo­mo­gli­ pra­vi­ti­ ka­ši­ce.­ Ove­ go­di­ne­smo­ima­li­in­te­re­sant­nu­si­tu­a­ci­ju­ka­da­ smo­ve­li­ku­ko­li­či­nu­ in­du­strij­ske­

ja­bu­ke­ iz­ve­zli­ u­ Ita­li­ju­ i­ Ne­mač­ku,­čak­50­po­sto­vi­še­ne­go­la­ne.­Po­sti­gli­smo­od­lič­nu­ce­nu­ko­ja­je­iz­no­si­la­oko­20­di­na­ra.­Ako­na­pra­vi­mo­po­re­đe­nje­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu­ka­da­ je­ ko­šta­la­ 7­ di­na­ra,­mo­že­mo­re­ći­da­nas­je­ta­in­du­strij­ska­ja­bu­ka­spa­si­la.­ Ko­li­ko­ je­ su­ša­ od­ne­la,­ us­pe­li­ smo­ da­ se­ “po­kri­je­mo”­ sa­ ta­ko­zva­nom­ “pa­da­ju­ćom”­ ja­bu­kom­­­po­ru­ču­je­na­kra­ju­Si­ni­ša­Ta­dić,­za­dru­gar­i­vo­ćar.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­ZE­MLJO­RAD­NIČ­KA­ZA­DRU­GA­“SLAN­KA­MEN­KA”

„Pa­da­ju­ća­ja­bu­ka”­po­kri­la­ovo­go­di­šnji­rodOve­go­di­ne­smo­ima­li­in­te­re­sant­nu­si­tu­a­ci­ju­ka­da­smo­ve­li­ku­ko­li­či­nu­in­du­strij­ske­ja­bu­ke­iz­ve­zli­u­Ita­li­ju­i­Ne­mač­ku,­čak­50­po­sto­vi­še­ne­go­la­ne.­Po­sti­gli­smo­od­lič­nu­ce­nu­ko­ja­je­iz­no­si­la­oko­20­di­na­ra.­Ako­na­pra­vi­mo­po­re­đe­nje­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu­ka­da­je­ko­šta­la­7­di­na­ra,­mo­že­mo­re­ći­da­nas­je­ta­in­du­strij­ska­ja­bu­ka­spa­si­la,­ka­že­vo­ćar­Si­ni­ša­Ta­dić

Ce na do bra, ali pri no si ma li

Si­ni­ša­Ta­dić,­vo­ćar­i­za­dru­gar

ULO­Hlad­nja­ča­ka­pa­ci­te­ta­2.800­to­naZZ­Slan­ka­men­ka­po­sto­ji­11­go­di­na

4 27. oktobar 2017.

PO GLE DI NA AGRAR

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sr bi ji je za nje nih 631.000 po­ljo pri vred nih ga zdin sta va po­treb na no va agrar na po li ti ka

ili stra te gi ja, sve jed no je ka ko će se zva ti, ali va žno je da do ne se re zul ta­te. Po li ti ka mo ra bi ti re al na i ostva ri­va. Da kle, mo ra se od u sta ti od Stra­te gi je raz vo ja po ljo pri vre de od 2014. do 2024. go di ne, jer je ne tač na, ne­re al na, neo sta ri va i štet na za Sr bi ju. Ura đe na je sa ne tač nim, po da ci ma, ana li za ma i prog no za ma. Na i me, pre ma tim po da ci ma, agrar će se raz­vi ja ti po sto pi ve ćoj od de vet od sto go di šnje!? A, još je va že ća!

Ina če, za pro te kle dve i po de ce­ni je agrar u Sr bi ji je imao pro seč nu go di šnju sto pu ra sta od 0,45 od sto. U pr voj go di ni nje ne pri me ne, po sle ka­ta stro fal nih po pla va, agrar je 2015. go di ne imao pad od osam od sto, a go di nu da na ka sni je rast od osam od sto. Ove, 2017. go di ne pad će iz­no si ti vi še od 20 od sto. Ostva re ni re zul ta ti po ka za li su da je stra te gi ja bi la plan ne re al nih že lja (200 eks pe­ra ta­kre a to ra na pi sa li su 145 stra na tek sta)! Ina če, do sa da su stra te gi je uka zi va le na me ga lo man ski rast pro­i ztvod nje, dok je Sr bi ja ima la pad. Da kle, to su bi le stra te gi je pa da, a ne ra sta pro iz vod nje u agra ru! Njih su obič no kre i ra li isti lju di, pa se i sad, sa mo tri go di ne po sle do nr te stra­te gi je, pri pre ma ju da kre i ra ju no vu! Ko ja će kao i sve do sa da šnje bi ti za krat ko traj nu upo tre bu!

Po tre ban je no vi, re a lan plan raz­vo ja agra ra, od no sno, no va agrar na i so ci jal na re for ma. Taj do ku me nat mo ra da usvo ji Skup šti na Sr bi je, pa će ta ko će bi ti du go traj na i oba ve zi­va ti bu du će vla de i mi ni stre. A, ne sa mo da tra je od jed nog do dru gog mi ni stra, ko jih je od de mo krat skih

pro me na 2000. go di ne do da nas bi lo – 13!

200 hi lja da se o skih ku ća bez iko ga

Spro vo đe nje no ve, bu du će, agrar­ne po li ti ke zna či, pr vo na pu ni ti pra zne sta je u Sr bi ji. A u njoj je 50.000 pra­znih ku ća bez vla sni ka i oko 150.000 ku ća u ko ji ma tre nut no ni ko ne ži vi. Po red već pra znih sta ja, kod ve ći ne od 350.000 re gi stro va nih ga zdin sta­va (gde po sto ji sa mo 15.000–20.000 ju na di), one su pra zne i u 200.000 pra znih ku ća u Sr bi ji! Pra zne sta je ne će mo ći od jed nom da se na pu ne, ali bo ljom i sti mu la tiv nom agrar nom po li ti kom, po vrat kom po ve re nja i ra­dom iz go di ne u go di nu – to je mo gu­će. Tek ka da se sta je na pu ne go ve di­ma, tre ba gra di ti si ste me za na vod­nja va nje i to bez pra znih obe ća nja o mi lion hek ta ra. Da je sva ki mim nsi­tar, a bi lo ih je od 2000. Go dien 13, sa ga dio sa mo po 10.000 hek ta ra Sr­bi aj bi sad ima la 130.000 hek ta ra no­vih si ste ma za na vod nja va nje. Ova ko osta ju sa mo pra zna me ga lo man ska obe ća nja svih njih!

U po sled njih 17 go di na bi lo je 13 mi ni sta ra ko ji su to obe ća va li. Da su iz gra di li si ste me za na vod nja va nje sa­mo za 10.000 hek ta ra sva ko za svog man da ta to bi bi lo no vih 130.000 hek­ta ra! Ova ko ce la Sr bi ja, za jed no sa sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma, na vod nja­va naj vi še 100.000 hek ta ra.

Po kre ta nje za dru gar stva pred sta vlja do bar po če tak

Sa da šnja vla da i re sor ni mi ni star, tre ba lo bi da iz gra de no vu agrar nu po li ti ku, da iden ti fi ku ju sve ogra ni ča­

va ju će fak to re – a njih je mno go, od ne po volj nog eko nom skog po lo ža ja do pro ble ma ne u re đe nog tr ži šta i neo d­go va ra ju će ulo ge dr ža ve, ne do volj­nog udru ži va nja po ljo pri vred ni ka.

Pr vi ko rak je uči njen sa ak ci jom „500 za dru ga u 500 se la Sr bi je”. To je do bra ide ja Vla de Sr bi je i mi ni stra bez port fe lja Mi la na Kr ko ba bi ća da se u na red ne tri go di ne u raz voj agra­ra ulo ži 25 mi li o na evra, ko ji će se, pre ma obe ća nju mi ni stra, obez be di ti iz bu dže ta Sr bi je. Cilj ove ak ci je je da se u Sr bi ji vra ti duh za dru gar stva, ali i po ve ra nje za dru ga ra u dr ža vu. To zna či da se for mi ra ju no va na se lja ta mo gde ne sta ju se la, ko ja će bi ti ur ba na i ima ti mi ni mum 500 sta nov­ni ka. Oni će za ži vot ima ti neo p hod nu in fra struk tu ru, bol ni ce, po štu, ško lu, cr kvu, ka fa nu... Mla di ma, ko ji ho će da pro iz vo de hra nu i ži ve na se lu, pre ma obe ća nji ma, do de li će se ze­mlja na uži va nje i ob ra du, uz 10.000 evra po oso bi. Ra di se o dr žav nom po se du od ukup no 230.000 hek ta ra nji va. Na rav no ta ze mlja ne će mo ći da bu de pred met tr go vi ne, a ka da oni, ko ji je do bi ju, ne bu du vi še že­le li da je ob ra đu ju, mo ra će je vra ti ti dr ža vi.

Za dru ge u sve tu obez be đu ju vi še po sla od mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja

U sve tu po sto ji 800 mi li o na za dru­ga ra udru že nih u 750.000 za dru ga. One obez be đu ju vi še od 100 mi li o na po slo va ši rom sve ta, što je za 20 od­sto vi še od mul ti na ci o nal nih kor po ra­ci ja. U Sr bi ji po sto ji oko 2.600 za dru­ga, od če ga je 1.548 po ljo pri vred nih. U nji ma je oko 50.000 za dru ga ra i oko 150.000 ko o pe ra na ta. U za dru ga ma

ima oko 10.000 za po sle nih. Dok se za dru gar stvo u sve tu raz vi ja lo, ono se u Sr bi ji ga si lo i go di šnje je ne sta­ja lo po 100 za dru ga. Na da mo se da će se sad kre nu ti obr nu tim prav cem. Sr bi ja ima 4.709 se o skih na se lja, a u 1.034 ma nje je od 100 sta nov ni ka. Pre ma po da ci ma Za dru žnog sa ve­za Sr bi je u ovoj go di ni je osnvo va no ukup no 154 no ve za dru ge, od če ga je tre ći na u pet okru ga na ju gu Sr bi je. Za dru gar stvu je vra ćen duh, ali ono sad če ka i svo ju imo vi nu, vred nu vi še od dve mi li jar de do la ra, od u ze tu po­sle Dru gog svet skog ra ta. Po kre ta nje ak ci je ,,500 za dru ga u 500 se la’’ za ko ju se pla ni ra ula ga nje od 25 mi li­o na evra u na red ne tri go di ne, pri­vu koo je in te re so va nej ga zdin sta va u Sr bi ji za ovu ak ci ju. Njih ima bli zu 630.000 I 1,4 mi li oan lju di je di rekt­no uklju če no u pro iz vod nju hra ne. Naj ve ći broj njih su ma la ga zdin stva i za dru ga stvo zna či, nji hov op sta nak. Jer, uko li ko se ne uklju če oni će ne pro pa sti, već ne sta ti!

Za de ce ni ju i po ne sta će oko 1.200 se la, a to je znak da će če tvr­ti na Sr bi je bi ti pra zna, bez na ro da! S ne sta ja njem se la, ne sta je i Sr bi ja. No vu agrar nu po li ti ku tre ba kre i ra­ti na osno vu na ših spe ci fič no sti, ali uva ža va ju ći i prin ci pe agrar ne po li­ti ke Evrop ske uni je. To zna či da se mo ra mo oslo ni ti na za jed nič ku po ljo­pri vred nu po li ti ku EU i for mi ra ti no­ve in sti tu ci je za spro vo đe nje re al ne po li ti ke. Spa sa va nje se la će zna či ti i spa sa va nje Sr bi je ko ja ne sta je!

No vi mo del agro bi zni sa-re in du stri la za ci ja

U pr vom re du tre ba ospo so bi ti agen ci je, za dru ge, in sti tu ci je, ko je će

funk ci o ni sa ti, pre ko ko jih će se re a­li zo va ti pret pri stup ni fon do vi na me­nje ni na šoj dr ža vi (da ne osta nu sa­mo že lja) i uve sti mo der ne me to de vo đe nja re al nih sta ti stič kih po da ta­ka, po put knji go vod stva na ga zdin­stvi ma, da bi smo mo gli pla ni ra ti i pra ti ti pro iz vod nju. No va stra te gi ja raz vo ja po se ban ak ce nat tre ba da sta vi na kon cept re in du stri ja li za ci­je, bez ko je pri vre da Sr bi je ne mo­že na pred. U okvi ru tog kon cep ta agro in du stri ja bi tre ba lo da pred­sta vlja ve li ku šan su.

To zna či da no va stra te gi ja i ak­ci o ni plan mo ra ju ima ti mul ti funk ci­o nal ni pri laz, ko ji uklju ču je opo ra vak sto čar stva, or gan sku pro iz vod nju i agro­et no tu ri zam. To su od li ke sa­vre me ne po ljo pri vre de, ko joj Sr bi ja tre ba da te ži. Tre ba raz vi ja ti us pe šan po ro dič ni bi znis na po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma. To pru ža šan su da se pro iz vo di što vi še zdrav stve no bez­bed ne hra ne, ko ju tra ži svet sko tr­ži šte.

Pri me ra ra di, EU (ko ja go di šnje uvo zi 700.000 to na ju ne ćeg me sa) oče ku je da od Sr bi je u na red noj po lo­vi ni ve ka go di šnje ku pu je po 50.000 to na be bi­bi fa. Da to me ni smo po­sve ći va li pa žnju, naj bo lje go vo ri po­da tak iz 2015. go di ne ka da je iz ve­ze no sa mo 315 to na, a go di nu da na ka sni je tek oko 400 to na. Ina če, od 1996. go di ne Sr bi ja ima do zvo lu od EU za go di šnji iz voz 8.875 to na be­bi­bi fa. Ali, ni ka da se toj ko li či ni ni­smo pri ma kli. U vre me ras pa da SFRJ iz Sr bi je se go di šnje u svet iz vo zi lo 30.000 to na be bi­bi fa!

(Autor je član Aka de mij skog od bo ra za se lo SA NU i Na uč nog

dru štva eko no mi sta Sr bi je)

Stra te gi ja za u sta vi la raz voj agra raPo sto je ća stra te gi ja raz vo ja po ljo pri vre de, osim što je ne tač na i ne re al na, pra vi šte tu ko ja se je di no mo že is pra vi ti no vom agrar nom i so ci jal nom re for mom, za sno va nom na re al nim po da ci ma i pret po stav ka ma, i sa fo ku som na re in du stri ja li za ci ju i po ro dič na ga zdin stva

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Po kra jin ski se kre tar za po ljo pri­vre du, vo do pri vre du, i šu mar­stvo mr Vuk Ra do je vić, pot pi­

sao je sre di nom 60 ugo vo ra sa ko­ri sni ci ma ko ji su pra va na sred stva ostva ri li pu tem kon kur sa za do de lu pod sti caj nih sred sta va za uvo đe nje EU stan da ra da u objek te u ko ji ma

se vr ši pro iz vod nja i pre ra da me sa i mle ka, i kon kur sa za do de lu bes­po vrat nih sred sta va za opre ma nje sto čar skih far mi na te ri to ri ji AP Voj­vo di ne, u ukup noj vred no sti od 65 mi li o na di na ra.

­ Uve re ni smo da će ova me ra do pri ne ti po bolj ša nju kva li te ta me­

sa i mle ka kao i po ve ća nju stoč nog fon da, ali isto vre ma no da se na ovaj na čin stvo ri do dat na vred nost ka ko bi po ljo pri vred ni ci na tr ži šte iz ne li kva li te tan pro iz vod ili po lu pro i zvod, i ti me bi li kon ku rent ni ji na tr ži štu što tre ba da do ve de do eko nom­skog osna ži va nja po ljo pri vred ni ka, po ru čio je Ra do je vić.

Po osno vu kon kurs ne li ni je za do de lu pod sti caj nih sred sta va za opre ma nje sto čar skih far mi, pot pi­sa no je ukup no 42 ugo vo ra, od če ga 16 ugo vo ra za opre ma nje svi njar­skih, 15 za opre ma nje go ve dar skih, 6 ugo vo ra za opre ma nje ži vi nar skih far mi, i 5 ugo vo ra za opre mu, pri­pre me ru ko va nja i di stri bu ci je sto­čar ske hra ne, či ja ukup na vred nost in ve sti ci ja iz no si 64.137.974 di na ra pri če mu uče šće Se kre ta ri ja ta iz no si

35.000.000 di na ra.Ugo vo re o do de li pod sti caj nih

sred sta va za uvo đe nje EU stan dar­da u objek te u ko ji ma se vr ši pro­iz vod nja i pre ra da me sa i mle ka, pot pi sa lo je 18 ko ri sni ka od če ga 10 ugo vo ra za adap ta ci ju obje ka­ta i na bav ku no ve opre me u obla­

sti pro iz vod nje mle ka, i 8 ugo vo ra za adap ta ci ju obje ka ta i na bav ku no ve opre me u obla sti pro iz vod nje me sa, u ukup noj vred no sti in ve sti­ci je od 57.460.745,00 di na ra, pri če mu uče šće Se kre ta ri ja ta iz no si 30.000.000 di na ra.

S. P.

NO VI SAD • POD STI CA JI ZA UVO ĐE NJE EU STAN DA RA DA I ZA OPRE MA NJE STO ČAR SKIH FAR MI

Sto ča ri ma 65 mi li o na di na ra

AKTUELNOSTI

Pot pi sa no 16 ugo vo ra za opre ma nje svi njar skih, 15 za opre ma nje go ve dar skih, 6 ugo vo ra za opre ma nje ži vi nar skih far mi i 5 ugo vo ra za opre mu, pri pre me ru ko va nja i di stri bu ci je sto čar ske hra ne, a za uvo đe nje EU stan dar da u objek te u ko ji ma se vr ši pro iz vod nja i pre ra da me sa i mle ka, pot pi sa no je 18 ugo vo ra

Ve ći na ko ri sni ka, njih 48 od 60, ko ji su ostva ri li sub ven ci je po osno vu ove dve kon kurs ne li ni je, pri pa da ka te go ri ji po ljo pri vred­ni ka ko ji su do dat no fi nan sij ski po dr ža ni, a to su: po ljo pri vred­ni ci mla đi od 40 go di na, že ne no si o ci polj pri vred nih ga zdin­

sta va, i po ljo pri vred ni ci ko ji ra­de u ote ža nim uslo vi ma ra da, što je do kaz da su ove me re po kra jin skog se kre ta ri ja ta iz­va zva le ve li ko in te re so va nje me đu tim ka te go ri ja ma po ljo­pri vred ni ka, na veo je po kra jin ski se kre tar, mr Vuk Ra do je vić.

Mla di, že ne, ote ža ni uslo vi... Obra ća nje mr Vu ka Ra do je vi ća

527. oktobar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

REČ STRUČ NJA KA

PROG NO ZNO IZ VE ŠTAJ NA SLU ŽBA ZA ŠTI TE BI LJA VOJ VO DI NE

Prog­no­zno-iz­ve­štaj­na­ slu­žba­ za-šti­te­ bi­lja­ AP­ Voj­vo­di­ne­ već­ se-dam­ ­ go­di­na­ uspe­šno­ ra­di­ na­

su­zbi­ja­nju­i­pre­ven­ci­ji­štet­nih­or­ga­ni-za­ma­na­po­lji­ma­u­Voj­vo­di­ni,­a­od­pre­pet­go­di­na­to­ isto­ joj­ je­nad­leđ­nost­ i­na­pod­ruč­ju­ce­le­Sr­bi­je.­Osno­va­na­­na­ini­ci­ja­ti­vu­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu-mar­stvo­2010.­go­di­ne­s­ci­ljem­da­se­una­pre­di­ i­ zna­čaj­no­ po­bolj­ša­ kva­li­tet­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da­­ona­to­do-stig­nu­tim­ re­zul­ta­ti­ma­ po­tvr­dju­je.­ Jer­mno­gi­se­sla­žu­da­su­ti­re­zul­ta­ti­PIS-a­da­le­ko­ iz­nad­ onih­ u­ ova­kvim­ slu­žba-ma­ze­ma­lja­u­re­gi­o­nu­pa­im­u­po­se­tu­do­la­ze­ struč­nja­ci­ iz­Ne­mač­ke,­ Ita­li­je,­Austri­je­i­dru­gih­ze­ma­lja.­

Mo ni to ring bi lja ka i or ga­ni za ma

To­kom­ go­di­na­ ra­da­ i­ po­sto­ja­nja­Prog­no­zno­ iz­ve­štaj­na­slu­žba­Voj­vo­di-ne­je­iz­vr­ši­la­pot­pu­ni­mo­ni­to­ring­naj-zna­čaj­ni­jih­bilj­nih­vr­sta.­To­se­od­no­si­na­28­bilj­nih­vr­sta,­kao­i­vi­še­od­150­bilj­nih­or­ga­ni­za­ma­ko­ji­su­“pro­šli”­kroz­ovaj­ si­stem.­Za­ ve­ći­nu­ njih­ su­ od­re-dje­ni­ pra­go­vi­ raz­vo­ja,­ ura­dje­ni­ fe­no-lo­ški­mo­de­li,­a­ to­zna­či­da­struč­nja­ci­PIS-a­u­sva­kom­mo­men­tu­zna­ju­ka­da­će­ti­or­ga­ni­zmi­po­la­ga­ti­ja­ja,­ka­da­će­se­pi­li­ti,­ka­da­će­se­ iz­le­ći­ i­po­le­te­ti­a­to­su­pred­u­slo­vi­za­de­lo­va­nje­od­no­sno­

de­fi­ni­sa­nje­ ra­ci­o­nal­nih­ i­ pra­vo­vre-me­nih­me­ra­za­šti­te.­Ova­ko­go­vo­ri­dr­Dra gi ca Jan ko vić,­ru­ko­vo­di­lac­Prog-no­zno­ iz­ve­štaj­ne­ slu­žbe­ Voj­vo­di­ne­ i­ko­or­di­na­tor­ove­slu­žbe­za­Sr­bi­ju.­­-­ Sva­ke­ go­di­ne­ struč­nja­ci­ slu­žbe­

ima­ju­ pre­ko­ po­la­ mi­li­o­na­ ­ bi­o­lo­ških­do­ga­đa­ja,­ jer­ na­ pod­ruč­ju­ Voj­vo­di­ne­ima­mo­57­me­te­o­ro­lo­ških­sta­ni­ca­dok­ih­ce­la­Sr­bi­ja­ima­117,­jer­je­Po­ljo­pri-vred­na­struč­na­slu­žba­­pre­pet­go­di­na­je­ob­u­hva­ti­la­za­šti­tu­ce­le­Sr­bi­je­­–­ob-ja­šnja­va­ona.Na­ osno­vu­ ras­po­lo­ži­vih­ po­da­ta­ka­

sa­ te­re­na­mo­gu­ da­ se­ vi­de­ sce­na­ri­ji­pod­ ko­jim­ uslo­vi­ma­ će­ usle­di­ti­ ne­ka­pro­me­na.­To­go­vo­re­or­ga­ni­zmi­ko­ji­se­pra­te­i­da­ni­je­bi­lo­fe­no­lo­gi­je­­i­pra-će­nja­ uslo­va­ ­ ­ ne­ bi­ mo­gli­ da­ ob-ja­sne­ struč­nja­ci­ šta­ se­ de­ša­va­ sa­

or­ga­ni­zmi­ma.­Jer­mno­gi­od­njih­su­pot­pu­no­ pro­me­ni­li­ svoj­ zna­čaj,­ od­mi­nor­nih­po­sta­li­ su­zna­čaj­ni,­od­ma-lo­broj­nih­ po­ ge­ne­ra­ci­ja­ma­ po­sta­li­ su­or­ga­ni­zmi­sa­po­ve­ća­nim­ ­bro­jem­ge-ne­ra­ci­ja,­ što­ je­ u­ di­rek­to­noj­ funk­ci­ju­sa­pro­me­nom­tem­pe­ra­tu­re.­-­ Na­ma­ su­ se­ ku­pu­sni­ molj­ci,­ na­

pri­mer,­ ove­ go­di­ne­ raz­vi­ja­li­ u­ osam­ge­ne­ra­ci­ja,­a­u­svim­li­te­ra­tu­ra­ma­pi­še­da­je­mo­gu­će­u­če­ti­ri­do­pet­ge­ne­ra­ci-ja­naj­vi­še.­Ka­da­sam­ja­ra­di­la­u­Sre­mu­na­te­re­nu­ku­ku­ru­zni­pla­me­nac­ ­ imao­je­jed­nu­do­dve­ge­ne­ra­ci­je,­a­sa­da­ih­ima­ tri.­ Si­stem­ko­ji­ pri­me­nju­je­mo­ je­po­sta­vio­ bi­o­lo­gi­ju,­ fe­no­lo­gi­ju,­ eko-lo­ške­ i­ epi­de­mi­o­lo­ške­ ka­tak­te­ri­sti­ke­pro­u­zro­ko­va­ča­ bo­le­sti,­ pra­go­ve­ ka­da­tre­ba­da­se­ra­di­na­za­šti­ti­i­to­je­naj-te­ža­pri­ča­jer­ona­­po­ve­zu­je­bi­o­lo­gi­ju­štet­nog­ or­ga­ni­zma,­ uslo­va­ sa­ raz­vo-jem­bilj­ke­-­do­da­je­dr­Jan­ko­vić.­

Mo de li struč ne za šti te

Na­i­me,­ struč­nja­ci­ Prog­no­zno­ iz­ve-štaj­ne­slu­žbe­pa­ra­lel­no­sa­fe­no­lo­gi­jom­štet­nog­or­ga­ni­zma­pra­te­­ i­fe­no­lo­gi­ju­bilj­ke,­ ta­ko­ da­ iz­ra­ču­na­ju­ i­ una­pred­zna­ju­ na­ ko­li­ko­ ste­pen­ -­ da­na­ će­pše­ni­ca­po­če­ti­da­cve­ta,­ka­da­ku­kruz­ula­zi­u­svi­la­nje­i­slič­no.­Sve­je­to­iz-ra­že­no­ pre­ko­ aku­mu­la­ci­je­ po­da­ta­ka­ko­ju­sva­ko­dnev­no­pri­vla­če­iz­si­stem­na­te­re­nu,­a­do­bi­ve­ni­pa­ra­me­tri­­go-vo­re­ ­ pra­vim­ me­ra­ma­ za­šti­te­ i­ na­osno­vu­ njih­ su­ na­pra­vlje­ni­ ­ mo­de­li­za­šti­te.­Oni­mo­de­li­ za­šti­te­pre­ovog­si­ste­ma­ prog­no­ze­ ni­su­ bi­li­ mo­de­li­stru­ke,­ ­ već­ mo­de­li­ he­mij­ske­ in­du-stri­je­ko­ja­ je­dik­ti­ra­la­po­tro­šnju­za-štit­nih­sred­sta­va.-­ Od­li­ka­ si­ste­ma­ za­šti­te­ ko­ju­ pri-

me­nju­e­mo­ je­ što­ ra­di­mo­ za­ ce­lu­ re-gi­ju.­ Svi­ pro­iz­vo­dja­či­ do­bi­ju­ po­ru­ke­ko­je­mo­ra­ju­da­od­ra­de­u­ ro­ku­od­ tri­da­na,­na­pri­mer,­za­vi­sno­od­vr­ste­pro-iz­vod­nje.­Uko­li­ko­se­to­ta­ko­ra­di­do­bro­je,­ ­ jer­ sma­tra­mo­ da­ je­ bo­lje­ da­ se­štet­ni­or­ga­ni­zam­dr­ži­pod­kon­tro­lom.­Ako­ bi­ sva­ki­ se­ljak­ pro­iz­vo­djač­ imao­svo­ju­ ide­ju­o­za­šti­ti­štet­ni­or­ga­ni­zam­bi­ se­pro­vu­kao­–­sma­tra­ ­dr­Dra­gi­ca­Jan­ko­vić.

Rad­Prog­no­zno­iz­ve­štaj­ne­slu­žbe­je­do­pri­neo­za­šti­ti­use­va­i­za­sa­da,­sma-nje­nju­­tro­ško­va­za­šti­te­i­pro­iz­vod­nje,­po­di­za­nju­sve­sti­pro­iz­vo­dja­ča­o­pra­vo-vre­me­noj­i­ade­kvat­noj­za­šti­ti­kao­naj-e­fekt­ni­joj­i­naj­jef­ti­ni­joj.­­Po­red­ re­dov­nih­ ne­delj­nih­ kon­tro-

la­struč­nja­ka­PIS-a­sta­nja­na­te­re­nu,­pra­će­nja­ sta­nja­ fe­ro­mon­skih­ klop­ki­­ko­je­ či­ta­ju­ sa­mo­ pro­iz­vo­dja­či,­ struč-nja­ci­ slu­žbe­ pod­se­ća­ju­ pro­iz­vo­dja­če,­obi­la­ze­ ih,­ ša­lju­ im­ SMS­ -ove­ pre­ko­te­le­fo­na­ali­tra­že­i­­po­vrat­ne­in­for­ma-ci­je­o­ura­dje­nom.­Pra­će­nje­po­što­va­nja­za­da­ta­ka­ni­je­za­pot­ce­nji­va­nje­jer­je­i­to­deo­sve­u­kup­nog­učin­ka­na­te­re­nu.­Iako­ su­ fi­nan­si­je­ri­ ovog­ si­ste­ma­

za­šti­te­ re­sor­ni­ po­kra­jin­ski­ se­kre­ta­ri-jat­i­­re­sor­no­re­pu­blič­ko­mi­ni­star­stvo,­struč­nja­ci­ PIS-a­ ­ naj­vi­še­ ra­ču­na­ po-la­žu­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ ko­ji­ma­ tre­ba­ sve­ovo­što­oni­ra­de,­a­to­do­pri­no­si­da­do-bi­ju­zdrav­stve­no­bez­be­dan­pro­iz­vod.­-Dr­ža­vi­ ke­ste­ i­ mo­ra­ da­ bu­de­ cilj­

da­tre­ba­da­is­pu­ni­mo­sve­uslo­ve­ci­vi-li­zo­va­nog­sve­ta,­a­me­dju­nji­ma­­i­onaj­da­naš­pro­iz­vod­bu­de­bez­be­dan,­bez­vi­ška­pe­sti­ci­da,­da­sa­mo­ta­kav­mo­že­ići­ na­ ino­stra­no­ i­ do­ma­će­ tr­ži­šte.­ To­

se­do­pri­no­si­ ­ ra­dom­ova­kvih­si­ste­ma­za­šti­te­–­po­ru­ču­je­dr­Jan­ko­vić.Me­dju­ pla­no­vi­ma­ bu­du­ćeg­ ra­da­

Prog­no­zno­ iz­ve­štaj­ne­ slu­žbe­ je­ po­di-za­nje­ka­pa­ci­te­ta­si­ste­ma­u­svim­re­gi-o­ni­ma­ka­ko­bi­bi­li­na­istom­ni­vou.­Si-stem­za­šti­te­do­bi­ja­no­ve­čla­no­ve,­ove­zi­me­ će­ u­ nje­ga­ ući­ Ze­mljo­rad­nič­ka­za­dru­ga­Slan­ka­men­sa­42­pro­iz­vo­dja-ča,­to­se­­oče­ku­je­i­sa­pro­iz­vo­dja­či­ma­vo­ća­ i­ gro­žđa­ u­ Sme­de­re­vu.­ Za­to­ je­po­tre­ban­ isti­ni­vo­opre­mlje­no­sti­ cen-ta­ra­da­bi­mo­gli­da­is­pu­ne­za­dat­ke­na­te­re­nu,­ u­ pre­ven­ci­ji­ i­ sa­ve­to­dav­nom­ali­i­u­na­uč­nom­ra­du.­­-­Ze­mlje­u­okru­že­nju­ne­ma­ju­ova-

kav­si­stem­za­šti­te­kao­što­je­naš,­po­to­me­smo­da­le­ko­oti­šli.­Ima­mo­po­tvr-de­ o­ is­prav­no­sti­ ra­da­ od­ struč­nja­ka­Ita­li­ja­na,­Austri­ja­na­ca­Ne­ma­ca­ko­ji­su­nam­do­la­zi­li­ i­sa­ko­ji­ma­smo­sa­ra­dji-va­li­–­ka­že­dr­Dra­gi­ca­Jan­ko­vić.­Po­sto­je­ PIS-u­ i­ za­da­ci­ na­ im­ple-

men­ta­ci­ja­ si­ste­ma­ ka­ko­ bi­ se­ ob­u-hva­ti­lo­što­ši­re­pod­ruč­je,­a­što­će­se­uz­ ostva­re­nje­ svih­ za­da­ta­ka­ sva­ka­ko­po­sti­ći.

S. Đa ko vić

Usev ulja ne re pi ce

Na­ pod­ruč­ju­ de­lo­va­nja­ RC­ Ki-kin­da,­vi­zu­el­nim­pre­gle­dom­use­va­ulja­ne­ re­pi­ce­ (­ Ki­kin­da­ i­ Ba­nat-ska­ To­po­la­ ),­ re­gi­stro­va­no­ je­ da­se­ ulja­na­ re­pi­ca­ na­la­zi­ u­ fe­no­fa­zi­raz­vo­ja­dva­do­če­ti­ri­ li­sta­(­BBCH­12-14­).Na­pre­gle­da­nim­par­ce­la­ma­se­tva­

ulja­ne­ re­pi­ce­ oba­vlje­na­ je­ u­ pr­voj­de­ka­di­sep­tem­bra­me­se­ca.

Pri­li­kom­ pre­gle­da­ use­va­ ni-je­ re­gi­stro­va­no­ pri­su­stvo­ šte­to-či­na­ na­ use­vi­ma­ ulja­ne­ re­pi­ce­ (­Phyllo­tre­ta­ spp.­ bu­va­či­ ;­ ­ pa­gu-se­ni­ce­ re­pi­či­ne­ li­sne­ ose­ At­ha­lia­ro­sae­ )­ ,­ sem­ spo­ra­dič­nih­ ošte-će­nja­na­ li­sto­vi­ma­ko­ti­le­do­na­na­ulja­noj­re­pi­ci­od­bu­va­ča.U­ na­red­nom­pe­ri­o­du­ pro­iz­vo­đa-

či­ma­se­pre­po­ru­ču­je­obi­la­zak­­i­pre-gled­ par­ce­la­ pod­ ulja­nom­ re­pi­com­jer­ to­plo­ vre­me­ po­go­du­je­ raz­vo­ju­po­me­nu­tih­šte­to­či­na.He­mij­ske­me­re­za­šti­te­se­ne­pre-

po­ru­ču­ju.

Du do vac ­ Hyphan tria cu nea

Na­pod­ruč­ju­de­lo­va­nja­RC­Som-bor,­ ka­ko­ na­ okuć­ni­ca­ma­ ta­ko­ i­ u­za­sa­di­ma­ vo­ća­ re­gi­stru­ju­ se­ simp-to­mi­ ošte­će­nja­ od­ lar­vi­ II­ ge­ne­ra-ci­je­du­dov­ca.­Šte­te­su­re­gi­stro­va­ne­na­du­du,­ja­bu­ci,­šlji­vi,­vi­no­voj­lo­zi,­ora­hu.

Du­do­vac­ pri­pa­da­ gru­pi­ po­li­fag-nih­šte­to­či­na­ko­ji­se­hra­ni­na­pre­ko­120­bljnih­vr­sta.­Šte­te­pra­ve­ lar­ve­ko­je­ se­ hra­ne­ li­šćem,­ upre­da­ju­ ga­svi­le­nim­ni­ti­ma­­i­ske­le­ti­ra­ju.­Usled­ja­čeg­na­pa­da­mo­že­na­na­pad­nu­tim­bilj­ka­ma­da­do­đe­do­go­lo­br­sta.Na­ bilj­ka­ma­ na­ ko­ji­ma­ je­ re­gi-

stro­va­no­pri­su­stvo­lar­vi­pre­po­ru­ču-je­se­me­ha­nič­ko­ukla­nja­nje­i­uni­šta-va­nje­za­pre­da­ka­u­ko­ji­ma­se­ lar­ve­na­la­ze.­­

Po ja va ima ga obič ne kru ški ne bu ve

Vi­zu­el­nim­pre­gle­dom­kru­ši­ka­na­lo­ko­li­te­tu­ Ne­štin,­ re­gi­stro­va­no­ je­pri­su­stvo­ pre­zi­mlju­ju­će­ for­me­ od-ra­slih­ je­din­ki­obič­ne­kru­ški­ne­bu­ve­(Ca­copsylla­pyri).Za­ obič­nu­ kru­ški­nu­ bu­vu­ je­ ka-

rak­te­ri­stič­na­ po­ja­va­ se­zon­skog­ di-mor­fi­zma:­ let­nje­ for­me­ su­ sve­tli­je­i­ma­njih­ di­men­zi­ja,­ dok­ su­ zim­ske­for­me­tam­ni­jih­bo­ja­i­ve­ćih­di­men-zi­ja­(pre­ko­3­mm).

DRA GI CA JAN KO VIĆ, RU KO VO DI LAC PROG NO ZNO IZ VE ŠTAJ NE SLU ŽBE VOJ VO DI NE

Po uz dan oslo nac pro iz vo đa či ma Rad Prog no zno iz ve štaj ne slu žbe Voj vo di ne za sni va se na sva ko dnev nom mo ni to rin gu štet nih or ga ni za ma ko ji se ja vlja ju na zna čaj ni jim bilj nim pro iz vod nja ma i iza zi va ju eko nom ske šte te, dok nji ho va kon tro la pod ra zu me va pra vo vre me ne he mij ske me re za šti te

Na­osno­vu­evrop­ske­ re­gu­la­ti­ve­u­ za­šti­ti­ bi­lja,­ sva­ka­ ze­mlja­ ima­oba­ve­zu­ us­po­sta­vlja­nja­ od­go­va-ra­ju­ćeg­ i­ po­u­zda­nog­ si­ste­ma­pra-će­nja­ pri­su­stva­ i­ kre­ta­nja­ štet­nih­or­ga­ni­za­ma­na­svo­joj­te­ri­to­ri­ji.­Sr-bi­ja­je­va­žna­po­ljo­pri­vred­na­re­gi­ja­Evro­pe,­ sa­ že­ljom­za­po­ve­ća­njem­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje­ i­ am-bi­ci­jom­ za­ iz­voz­ svo­jih­ pro­iz­vo-da,­ te­ je­ neo­p­hod­no­ do­ka­za­ti­ da­je­si­stem­pro­iz­vod­nje­u­skla­du­sa­stan­dar­di­ma­po­ljo­pri­vre­de­raz­vi­je-

nih­ze­ma­lja.­Auto­nom­na­Po­kra­ji­na­Voj­vo­di­na,­ kao­ naj­va­žni­ja­ po­ljo-pri­vred­na­ re­gi­ja­ u­ ze­mlji,­ po­če­la­je­ to­kom­ 2010.­ go­di­ne­ s­ or­ga­ni-zo­va­njem­ i­ po­di­za­njem­ si­ste­ma­prog­no­ze­ i­ iz­ve­šta­va­nja­o­po­ja­vi­ i­kre­ta­nju­ štet­nih­ or­ga­ni­za­ma.­ Cilj­pra­će­nja­ štet­nih­ or­ga­ni­za­ma­ je­bla­go­vre­me­na­ pri­me­na­ he­mij­skih­sred­sta­va­u­za­šti­ti­ga­je­nih­bi­lja­ka­i­eko­no­mič­ni­ja­pro­iz­vod­nja­zdrav-stve­no­ bez­bed­ne­ hra­ne,­ osnov­ni­su­za­da­ci­ove­slu­žbe.

Pre zen ta ci ja ra da

Stan dar di raz vi je nih

Dr Dra gi ca Jan ko vić

Sta nje ra tar skih i vo ćar skih kul tu ra

Ulja na re pi caPre zi mlju ju ći ima go C. pyri

6 27. oktobar 2017.

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U pče­li­nja­ku­ Sre­te­no­vić skri­ve­nom­ u­ no­ćaj­skim­ata­ri­ma­ured­no­u­dve­ko­

lo­ne­sme­šte­no­je­90­ko­šni­ca,­na­ran­dža­stih,­pla­vih,­pa­i­po­ko­ja­ze­le­na.­O­ro­je­vi­ma­sva­ko­dnev­no­bri­gu­vo­di­uvek­na­sme­ja­na­ i­ ras­po­lo­že­na­53­go­di­šnja­Lji lja na.Ma­lo­je­u­Sr­bi­ji­že­na­ko­je­se­ba­

ve­pče­lar­stvom,­one­su­u­tom­po­slu­uglav­nom­ u­ dru­gom­ pla­nu­ i­ naj­če­šće­ sa­mo­pru­ža­ju­ po­moć­ svo­jim­part­ne­ri­ma,­ali­to­ni­je­slu­čaj­sa­Lji­ljom,­jer­je­pče­li­njak­lič­no­njen­i­za­sav­po­sao­oko­nje­ga­je­ona­za­du­že­na.­Za­nju­to­je­po­sao­sno­va.­­Bi­lo­ je­ to­pre­ne­kih­de­set­go­

di­na,­se­de­la­sam­sa­su­pru­gom­i­pi­la­ ka­fu­ ka­da­ sam­mu­ sa­op­šti­la­ da­že­lim­ da­ bu­dem­ pče­lar­ka.­ On­ se­ma­lo­za­ču­dio­mo­joj­že­lji,­ali­me­je­po­dr­žao­ta­ko­da­sam­ja­sko­ro­istog­mo­men­ta­po­če­la­da­ra­dim­na­to­me­da­ je­ i­ ostva­rim.­ Na­ba­vi­la­ sam­ za­ne­ke­ struč­ne­ ča­so­pi­se­ i­ po­če­la­ da­učim­o­pče­la­ma,­ te­ se­ne­du­go­za­tim­obra­ti­la­jed­nom­pče­la­ru­u­se­lu­i­od­nje­ga­na­ba­vi­la­pr­ve­tri­ko­šni­ce,­ka­že­Lji­lja.Ide­ja­da­se­ba­vi­pče­lar­stvom­je,­

mo­žda,­ do­šla­ iz­ne­na­da,­ ali­ pče­le­kao­da­su­za­pi­sa­ne­u­nje­nim­ge­ni­ma,­jer­Lji­lja­ka­že­da­se,­kao­kroz­ma­glu,­se­ća­da­su­nje­ni­pre­ci­ima­li­ko­šni­ce.­Vr­lo­ br­zo­ na­kon­ što­ je­ na­ba­vi­la­

pr­ve­ tri­ ko­šni­ce­ po­se­tio­ ju­ je­ njen­uči­telj­pče­lar­stva­ko­ji­joj­je­sa­odu­še­vlje­njem­re­kao­da­će­od­nje­bi­ti­do­bra­ pče­lar­ka,­ jer­ već­ vi­di­ ko­li­ko­tim­ svo­jim­ ko­šni­ca­ma­ po­sve­ću­je­pa­žnje­ s­ ob­zi­rom­ na­ to­ da­ je­ već­uta­ba­la­sta­zu­do­njih.­­Pče­le­su­jed­no­stav­no­ja­ko­br­zo­

po­sta­le­ve­li­ki­deo­mog­ži­vo­ta,­pre­

ra­sle­su­u­mo­ju­lju­bav,­u­svom­pče­li­nja­ku­ ja­na­la­zim­mir,­ spo­koj,­ od­mor­za­du­šu,­kad­god­ose­tim­ne­ki­te­ret­i­ne­ku­po­tre­bu­da­se­opu­stim­ja­odem­mo­jim­pče­la­ma,­pri­ča­No­ćaj­ka.Da­je­la­ko­ba­vi­ti­se­pče­lar­stvom,­

Lji­lja­pri­zna­je­da­ni­je,­po­go­to­vo­ne­za­jed­nu­že­nu­ko­ja­ima­90­ko­šni­ca.­­­ Pče­lar­ska­ se­zo­na­ po­či­nje­ u­

av­gu­stu­ me­se­cu­ i­ ako­ na­ sa­mom­nje­nom­po­čet­ku­ sve­ ura­di­mo­ona­ko­ ka­ko­ tre­ba­ i­ do­bro­ pri­pre­mi­mo­pče­le­ za­ zi­mu,­mo­že­mo­da­ se­ na­da­mo­do­broj­go­di­ni.­Mi­mo­ra­mo­da­im­po­mog­ne­mo­da­se­oči­ste­od­ne­pri­ja­te­lja­ kao­ što­ su­ kr­pe­lji­ i­ ne­ke­dru­ge­ bo­le­sti,­ jer­ ljud­ski­ fak­tor­ u­pče­la­ra­stvu­ je­ iz­u­zet­no­ bi­tan.­ Baš­zbog­ to­ga­ ja­ se­ stal­no­ edu­ku­jem,­uve­ća­vam­ i­ pro­ši­ru­jem­ svo­je­ zna­nje,­ ra­do­ idem­ na­ se­mi­na­re,­ pre­da­va­nja,­struč­ne­sku­po­ve,­vo­lim­da­

bu­dem­u­to­ku,­jer­sa­mo­ta­ko­mo­gu­u­svom­po­slu­da­bu­dem­bo­lja,­ka­že­Lji­lja­ ko­ja­ je­ član­ ne­ko­li­ko­ pče­lar­skih­udru­že­nja,­mi­tro­vač­kog,­no­vo­sad­skog,­Sa­ve­za­pče­lar­ski­kih­or­ga­ni­za­ci­ja­Sr­bi­je­(SPOS).Ko­ri­sti­od­udru­že­nja­su­ve­li­ke,­a­

na­da­ se­ bi­će­ još­ i­ ve­će,­ jer­Sa­vez­ra­di­ na­ to­me­ da­ iz­gra­di­ sop­stve­ni­po­gon­gde­bi­pče­la­ri­bez­po­sred­ni­ka­mo­gli­da­pla­si­ra­ju­svoj­med.Pče­lar­stvom­ se­ ba­ve­ lju­di­ naj­

ra­zli­či­ti­jih­ pro­fi­la,­me­đu­ nji­ma­ ima­in­že­nje­ra,­pro­fe­so­ra,­dok­to­ra,­obič­nih­ po­ljo­pri­vre­ni­ka,­ pče­lar­stvo­ je­ma­hom­po­ro­di­čan­bi­znis,­ali­i­lju­bav­po­je­din­ca.­­Uglav­nom­sav­po­sao­oko­pče­la­

je­na­me­ni,­ali­ne­mo­gu­da­ka­žem­da­mi­ne­po­ma­žu­su­prug­i­sin.­Sko­ro­sve­ko­šni­ce­ko­je­ imam­su­ruč­ni­rad­mog­mu­ža,­a­sin­mi­po­moć­pru­ža­ pre­ sve­ga­ pri­ tran­spor­tu­ pče­la­

na­ ta­ko­zva­ne­pa­še,­ali­ i­oko­ne­kih­dru­gih­ sit­ni­jih­ po­slo­va,­ ob­ja­šnja­va­Lji­lja­na.Ona­ to­kom­ go­di­ne­ svo­je­ pče­le­

se­li­na­vi­še­pa­ša,­na­ba­gre­mo­vu,­li­pi­nu,­sun­co­kre­to­vu.­­Lju­di­me­če­sto­pi­ta­ju­ko­ji­med­

je­naj­bo­lji,­ na­ če­ga­ im­ ja­ od­go­vo­rim­da­ne­ma­naj­bo­ljeg­ i­naj­go­reg,­da­to­sve­za­vi­si­od­uku­sa­po­je­din­ca.­Sva­ki­me­da­je­do­bar­med,­na­rav­no­uko­li­ko­je­pra­vi,­a­da­je­pra­vi­naj­bo­lje­ će­ po­ka­za­ti­ nje­go­va­ oso­bi­na­da­se­kri­sta­li­zu­je.­Lju­di­mi­sle­da­ni­je­do­bro­ka­da­se­med­kri­sta­li­še,­ali­ni­su­u­pra­vu,­to­je­sa­svim­nor­mal­no­ i­mi­ pče­la­ri­ tre­ba­ da­ po­ra­di­mo­ma­lo­na­edu­ka­ci­ji­sta­nov­ni­štva,­da­ih­upo­zna­mo­sa­oso­bi­na­ma­me­da­i­svim­ nje­go­vim­ do­brim­ svoj­stvi­ma,­ka­že­Lji­lja.­Pre­ma­ nje­nim­ re­či­ma,­ pče­la­ ni­

ka­da­ ne­će­ une­ti­ otrov­ u­ ko­šni­cu,­

stra­da­će­pre­sa­mog­ula­ska­u­istu­i­zbog­to­ga­je­med,­od­no­sno­zbog­to­ga­su­svi­pro­iz­vo­di­pče­le­su­zdra­vi.­Lji­lja­ i­ još­ 16­ pče­la­ra­ us­pe­li­ su­

da­do­bi­ju­ser­ti­fi­kat­i­da­za­šti­te­svoj­„Fru­ško­gor­ski­med”,­to­je­za­nju­ve­li­ki­uspeh­i­čast­da­se­njen­med­na­šao­me­đu­naj­kva­li­tet­ni­jim.Sr­bi­ja­je­iz­is­ku­stva­ko­je­je­ste­

kla­obi­la­ze­ći­ze­mlje­ iz­oko­li­ne­ ja­ko­do­bra­ u­ pče­lar­stvu,­ srp­ski­ med­ je­ce­njen­ i­ tra­žen,­a­ka­ko­ka­že­sa­mo­u­2106.­god­ni­na­ša­ze­mlja­je­iz­ve­zla­ve­će­ko­li­či­ne­me­da­ne­go­i­jed­ne­vr­ste­me­sa.­­ Ne­dav­no­ sam­ po­se­ti­la­ pče­la­

re­ u­ Slo­ve­ni­ji­ i­ Austri­ji­ i­ mo­gu­ da­tvr­dim­da­smo­mi­za­njih­pče­lar­ska­ve­le­si­la.­Dr­ža­va­je­po­la­ko­po­če­la­to­da­uvi­đa­i­da­nam­da­je­sub­ven­ci­je,­do­du­še­one­su­pri­lič­no­skrom­ne,­ali­ve­ru­jem­da­će­bi­ti­ bo­lje.­Ve­lik­ i­ je­po­ten­ci­jal­ u­ pče­lar­stvu­ i­ to­ sva­ka­ko­ne­mo­že­da­pro­đe­ne­za­pa­že­no,­pri­ča­Lji­lja.Ono­što­nju­pak­naj­vi­še­bri­ne­je­

ste­da­li­će­bi­ti­ne­kog­da­je­na­sle­di,­ćer­ka­ joj­ ži­vi­ sa­ svo­jom­po­ro­do­di­com­u­ino­stran­stvu,­a­sin­joj­je­aler­gi­čan­na­pče­le.­­Svu­na­du­po­la­žem­u­mog­unu­

ka.­Vo­le­la­bih­da­ne­ko­iz­mo­je­po­ro­di­ce­ na­sta­vi­ da­ se­ ba­vi­ pče­lar­stvom­ka­da­ja­to­vi­še­ne­bu­dem­u­sta­nju,­dru­ži­cu­se­s­pče­la­ma­dok­ne­umrem,­ali­nji­ma­tre­ba­mno­go­pa­žnje.­Na­dam­se­da­ću­svo­ju­lju­bav­pre­ma­ovom­po­slu­us­pe­ti­da­pre­ne­sem­na­unu­ka­ i­da­će­on­na­sle­di­ti­svo­ju­ba­ku,­iskre­na­je­Lji­lja.­ D.­Tu­feg­džić

Na­kon­ na­vr­še­nih­ 40­ go­di­na­ i­ne­ko­li­ko­me­se­ci­ rad­nog­ sta­ža­Vla­di­mir­Vla­o­vić­ iz­La­ćar­

ka,­­sa­me­sta­ge­ne­ral­nog­se­kre­ta­ra­Srem­ske­pri­vred­ne­ko­mo­re­i­se­kre­ta­ra­dva­ko­mor­ska­od­bo­ra,­oti­šao­je­u­za­slu­že­nu­pen­zi­ju.­On­ne­ži­vi­kao­kla­sič­ni­pen­zi­o­ner,­jer­ob­ra­đu­je­oče­vi­nu­ i­ kao­ sva­ki­ srem­ski­ do­ma­ćin,­ure­đu­je­ ku­ću­ i­ okuć­ni­cu.­ Za­to­ su­mir­ni­ pen­zi­o­ner­ski­ za­Vla­o­vi­ća­mi­sa­o­na­ ime­ni­ca,­ jer­ ako­ ni­je­ se­tva,­on­da­je­že­tva­ili­pla­ni­ra­nje­se­tve­ili­sre­đi­va­nje­­ku­će.­Baš­ka­da­smo­sa­njih­raz­go­va­ra­li­bi­lo­je­vre­me­ber­be­pa­je­to­bi­la­na­ša­pr­va­te­ma.U­ne­ka­vre­me­na­na­rad­nom­me­

stu­se­ra­dio­po­sao­za­ko­ji­si­do­bi­jao­pla­tu,­a­po­sle­rad­nog­vre­me­na­i­vi­ken­dom­si­bio­slo­bo­dan­da­ra­diš­šta­ho­ćeš.­Ta­ko­ra­di­ti­ni­je­bi­lo­te­ško,­jer­je­bi­lo­vre­me­na­da­se­­ob­ra­di­sop­stve­na­ze­mlju.­­­­ Us­peo­ sam­ sve­ da­ na­ vre­me­

po­se­jem,­a­su­ša­je­uma­nji­la­rod­za­40­ od­sto.­ Ku­ku­ru­za­ sam­ imao­ 3,2­to­ne­po­ju­tru,­so­je­1,3­to­ne­so­je­po­ju­tru,­ pše­ni­ce­ je­ bi­lo­ 4,2­ to­ne­ po­ju­tru,­ a­ imam­ još­ 5­ ju­ta­ra­ re­pe­ i­to­ću­vi­de­ti­ka­ko­će­bi­ti.­Ugo­vo­rio­sam­sa­pro­iz­vod­nju­sa­še­će­ra­nom­i­bar­ne­bri­nem­se­oko­pla­sma­na­­­ka­že­Vla­di­mir­Vla­o­vić.

Svoj­rad­ni­vek­on­je­po­čeo­u­­“Mi­tro­sre­mu”,­tu­je­ra­dio­u­dva­na­vra­ta.­Na­kon­di­plo­mi­ra­nja­bio­je­agro­nom­i­ glav­nim­ agro­nom­u­OUR­u­ La­ća­rak,­ po­sle­ je­ pre­šao­ u­ In­sti­tut­ „dr­Pe­tar­Dre­zgić“,­gde­je­bio­sa­mo­stal­ni­struč­ni­sa­rad­nik­za­še­ćer­nu­re­pu,­pa­je­po­no­vo­ra­dio­u­„Mi­tro­sre­mu“­ali­na­me­stu­di­rek­to­ra­da­bi­na­kra­ju­ra­dio­u­Srem­skoj­pri­vred­noj­ko­mo­ri­–­kao­se­kre­tar­dva­ko­mor­ska­od­bo­ra­ i­ge­ne­ral­ni­ se­kre­tar.­Na­sva­kom­od­ rad­nih­me­sta­od­no­sno­fir­mi­ ra­dio­je­po­de­se­tak­go­di­na.­­­ Ka­da­ sam­ 1975.­ ­ di­plo­mi­rao­

na­Po­ljo­pri­vred­nom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du,­već­po­sle­ne­ko­li­ko­me­se­ci­sam­se­za­po­slio­u­„Mi­tro­sre­mu“­u­La­ćar­ku.­To­sam­ra­dio­do­­1986.­

go­di­ne.­To­je­po­sao­u­mo­joj­stru­ci,­a­i­če­ka­li­su­me­da­di­plo­mi­ram.­Že­lja­mi­ je­ bi­la­ u­ stva­ri­ da­ stu­di­ram­ma­šin­stvo,­no­ni­sam­us­peo­i­upi­sao­sam­ po­ljo­pri­vred­ni­ fa­kul­tet.­ U­ La­ćar­ku­sam­ka­sni­je­bio­i­glav­ni­agro­nom,­ po­sle­ sam­pre­šao­ u­ In­sti­tut,­gde­sam­bio­za­du­žen­za­še­ćer­nu­na­pod­ruč­ju­Do­njeg­Sre­ma.­Bi­lo­ je­ to­vre­me­se­ja­nja­mno­go­vi­še­re­pe­ne­go­sa­da.­Bi­lo­je­si­ro­vi­ne­za­dve­i­vi­še­še­će­ra­na­–­se­ća­se­Vla­o­vić.Ka­da­je­Vla­di­mir­u­Srem­skoj­pri­

vred­noj­ko­mo­ri­bio­za­du­žen­za­po­ljo­pri­vre­du,­znao­je­u­sva­kom­mo­men­tu­ka­ko­se­kre­ću­pri­no­si,­ko­li­ko­je­bi­lo­pa­da­vi­na­u­se­zo­ni,­ko­je­do­bio­ vi­še,­ a­ ko­ma­nje­ ki­še­ ­ u­ Sre­mu­ i­ če­mu­ se­mo­že­ se­ljak­ na­da­ti.­Vla­di­mir­je,­pri­zna­je,­­to­znao­jer­je­pra­tio­ sta­nje­ na­ te­re­nu,­ sa­ra­đi­vao­je­ sa­ slu­žba­ma­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ u­op­šti­na­ma,­­sta­ti­sti­kom...­Pre­oko­če­ti­ri­i­po­de­ce­ni­je­Srem­

ci­su­po­kre­nu­li­­po­pu­lar­no­tak­mi­če­nje­u­po­ljo­pri­vred­noj­pro­iz­vod­nji,­a­­po­sled­njih­pet­go­di­na­or­ga­ni­zo­va­la­ga­ je­ Srem­ska­ pri­vred­na­ ko­mo­ra,­a­bio­ je­u­ to­ak­tiv­no­uklju­čen­i­ Vla­da­Vla­o­vić­ sa­ or­ga­ni­za­ci­o­nim­od­bo­rom.­ Na­sta­vio­ je­ ono­ što­ su­po­kre­nu­li­ ču­ve­ni­ Bo­ra­ Drob­njak­ i­Ži­ka­Stan­ko­vić.

Iz­vre­me­na­ka­da­je­ra­dio,­Vla­o­vić­se­naj­ra­dio­se­ća­dru­že­nja,­od­la­za­ka­u­dru­ge­ko­mo­re,­jer­su­ko­mo­re­bi­le­ve­za­iz­me­đu­pri­mar­ne­pro­iz­vod­nje­i­ko­mor­skog­si­ste­ma­u­Sr­bi­ji.­­Išli­smo­u­su­sed­ne­ze­mlje,­na­

sa­stan­ke,­ ­ re­a­li­zo­va­li­ pro­jek­te,­ išli­na­ saj­mo­ve,­ bi­li­ smo­ ve­za­ me­đu­pro­iz­vo­đa­či­ma­–­do­da­je­Vla­o­vić.

Šta­ra­di­u­slo­bod­no­vre­me,­pi­ta­mo­ga.­Uvek­je,­ve­li,­vo­leo­da­pe­ca,­ ­ ali­ ni­ka­da­mu­ to­ni­je­bi­lo­ho­bi,­pri­zna­je­Vla­o­vić.­To­mu­je­bi­la­i­osta­la­ze­mlja­ko­ju­ob­ra­đu­je­go­to­vo­ceo­ži­vot.­Uglav­nom­je­ra­di­sam,­ali­ako­za­tre­ba,­ima­i­po­moć­mla­đih­u­po­ro­di­ci.­­ S.Đa­ko­vić

LA­ĆA­RAK­•­VLA­DI­MIR­VLA­O­VIĆ­­-­AGRO­NOM,­PEN­ZI­O­NER­-­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­

Rad­ni­vek­ve­zan­za­ora­ni­ceNa­rad­nom­me­sti­i­kod­ku­će­Vla­di­mir­Vla­o­vić­je­bio­i­ostao­ve­zan­za­agrar.­Agro­nom,­glav­ni­agro­nom,­­di­rek­tor­“Mi­tro­sre­ma”,­struč­ni­sa­rad­nik­u­In­sti­tu­tu,­se­kre­tar­ko­mor­skih­od­bo­ra­i­ge­ne­ral­ni­se­kre­tar­Srem­ske­pri­vred­ne­ko­mo­re,­ste­pe­ni­ce­su­u­nje­go­voj­ka­ri­je­ri

Na Sa bo ru re kor de ra Sre ma

U svom dvo ri štu

NO­ĆAJ­•­LJI­LJA­NA­SRE­TE­NO­VIĆ,­PČE­LAR­KA

Pče­le­po­sta­le­deo­ži­vo­taPče­le­kao­da­su­za­pi­sa­ne­u­nje­nim­ge­ni­ma,­jer­Lji­lja­ka­že­da­se,­kao­kroz­ma­glu,­se­ća­da­su­nje­ni­pre­ci­ima­li­ko­šni­ce

Ni je la ko bri nu ti o 90 ko šni ca

Kva li te tan med

727. oktobar 2017.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Kre dit na po dr ška je vr sta pod sti­ca ja ko jom se po ljo pri vred nim ga­zdin­stvi­ma­ omo­gu­ća­va­ olak­

ša­ni­ pri­stup­ ko­ri­šće­nju­ kre­dit.­ Kre­di­ti­se­mo­gu­ko­ri­sti­ti­za­sle­de­će­na­me­ne:1)­raz­voj­sto­čar­stva­ko­ji­ob­u­hva­

ta­na­bav­ku­ži­vo­ti­nja­(na­bav­ka­kva­li­tet­nih­pri­plod­nih­gr­la,­gr­la­za­tov,­ro­je­va­pče­la…);2)­ raz­voj­ ra­tar­stva,­ vo­ćar­stva,­

vi­no­gra­dar­stva,­ po­vr­tar­stva­ i­ cve­ćar­stva­(na­bav­ka­se­me­na­i­sad­nog­ma­te­ri­ja­la,­svih­vr­sta­đu­bri­va,­svih­vr­sta­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja);

3) in ve sti ci o na ula ga nja u po­ljo­pri­vred­nu­ me­ha­ni­za­ci­ju­ i­ opre­mu­ (na­bav­ka­ trak­to­ra,­ pri­ključ­nih­

ma­ši­na,­opre­me­za­na­vod­nja­va­nje,­opre­me­ za­ za­šti­tu­ od­ bo­le­sti,­ šte­to­či­na,­ ko­ro­va,­ gra­da­ i­ hlad­no­će,­me­ha­ni­za­ci­je­i­opre­me­za­sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju…);4)­na­bav­ku­hra­ne­za­ži­vo­ti­nje­(na­

bav­ka­hra­ni­va,­pre­mik­sa,­sme­ša);5) in ve sti ci o na ula ga nja u od re­

đe­ne­vr­ste­me­han­ni­za­ci­je­i­opre­me­ko­ja­se­ko­ri­sti­u­bilj­noj­po­ljo­pri­vred­noj­pro­iz­vod­nji.Kre­di­ti,­či­ji­je­rok­od­jed­ne­do­tri­

go di ne sa grejs pe ri o dom do go di nu da­na,­ili­od­tri­do­pet­go­di­na,­odo­bra­va­ju­se­i­is­pla­ću­ju­u­di­na­ri­ma­–­bez­ va­lut­ne­ kla­u­zu­le­ i­ pred­sta­lja­ju­jed­ne­ od­ naj­po­volj­ni­jih­ kre­di­ta­ na­

tr­ži­štu,­ gde­ fik­sna­ ka­mat­na­ sto­pa­iz­no­si­3%­na­go­di­šnjem­ni­vou,­od­no­sno­1%­za­fi­zič­ko­li­ce­sa­pre­bi­va­li­štem­ko­je­je­na­pod­ruč­ju­sa­ote­ža­nim­uslo­vi­ma­ ra­da­ u­ po­ljo­pri­vre­di,­od no sno ko je je na vr ši lo naj vi še 40 go­di­na­ži­vo­ta­u­te­ku­ćoj­go­di­ni,­od­no­sno­ko­je­je­žen­skog­po­la.­Kre­di­ti­či­ji­je­rok­ot­pla­te­do­tri­go­di­ne­vra­ća­ju­se­u­me­seč­nim,­tro­me­seč­nim,­še­sto­me­seč­nim­ i­go­di­šnjim­anu­i­te­ti­ma,­a­kre­di­ti­či­ji­je­rok­ot­pla­te­od­tri­do­pet­go­di­na­se­vra­ća­ju­u­še­sto­me­seč­nim­anu­i­te­ti­ma.

Pra vo na kre dit nu po dr šku pod uslo­vi­ma­ utvr­đe­nim­ ovim­ pra­vil­ni­kom­ostva­ru­ju:

1)­fi­zič­ko­li­ce­–­no­si­lac­ko­mer­ci­jal­nog­ po­ro­dič­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ga­zdin­stva;2)­pred­u­zet­nik;3)­ prav­no­ li­ce­ (­ ze­mljo­rad­nič­ka­

za­dru­ga,­ mi­kro­ ili­ ma­lo­ prav­no­ li­ce).Fi­zič­ko­ li­ce­ –­ no­si­lac­ ko­mer­ci­

jal­nog­ po­ro­dič­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ga­zdin­stva­ i­ pred­u­zet­nik­ mo­že­ da­ostva ri pra vo na kre dit nu po dr šku pod uslo vom da je uku pan iz nos kre­di­ta­ do­ 6.000.000­ di­na­ra,­ dok­prav­no­ li­ce­ mo­že­ da­ ostva­ri­ pra­vo na kre dit nu po dr šku pod uslo­vom da je uku pan iz nos kre di ta do 18.000.000­di­na­ra

Pra­vil­ni­kom­o­uslo­vi­ma­ i­ na­či­nu­ostva ri va nja pra va na kre dit nu po­dr­šku­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­de­fi­ni­sa­no­je da se kre dit na po dr ška ostva ru­je­pod­no­še­njem­pi­sme­nog­zah­te­va­ban­ci­uz­do­sta­vlja­nje­pra­te­će­do­ku­men­ta­ci­je.

Pra vil ni kom o iz me ni pra vil ni ka o­ uslo­vi­ma­ i­ na­či­nu­ ostva­ri­va­nja­pra­va­ na­ kre­dit­nu­ po­dr­šku­ (Ob­ja­vlje­no­u­ „Slu­žbe­nom­gla­sni­ku­RS”,­broj­88/17­od­29.­sep­tem­bra­2017.­go­di­ne)­ ­ u­ 2017.­ go­di­ni­ zah­tev­ za­odo­bre­nje­kre­dit­ne­po­dr­ške­pod­no­si­ se­ ban­ci­ do­ 1.­ de­cem­bra­ 2017.­go­di­ne.

Op­šti­na­ Ru­ma­ tre­ću­go di nu za re dom po­ma­že­ po­ljo­pri­

vred­ne­ pro­iz­vo­đa­če­ ak­ci­jom­bes­plat­nog­uzor­ko­va­nja­ ze­mlji­šta.­ Ove­ go­di­ne­lo­kal­na­ sa­mo­u­pra­va­ fi­nan­si­ra­2.­200­uzo­ra­ka­za­ana li zu osnov ne plod no sti ze­mlji­šta,­ a­ ovaj­ po­sao­oba­vlja­ju­ struč­nja­ci­ Po­ljo­pri­vred­ne­ struč­ne­ slu­žbe­u­ Ru­mi.­ Pra­vo­ na­ ana­li­zu­ ima­ju­ pro­iz­vo­đa­či­ ko­ji­ima ju ze mlji šte na te ri to ri ji Op­šti­ne­Ru­ma,­ bez­ ob­zi­ra­na­ me­sto­ bo­rav­ka.­ Je­di­ni­uslov je da je pod no si lac zah­te­va­ upi­san­ u­ re­gi­stru­po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va.­ Sne­ža­na­ Mu­šic­ki ko­ja­ u­ la­ba­ra­to­ri­ji­ ­ Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­u­Ru­mi­oba­vlja­ana­li­zu­ ze­mlji­šta,­ ka­že­ da­ no­vi­ uzor­ci­sti­žu­sva­ko­dnev­no.­­

­ Na osno vu ana li ze na ši agro no­mi­ da­ju­ pre­po­ru­ku­ za­ đu­bre­nje­ za­na­red­ne­če­ti­ri­go­di­ne.­Po­ljo­pri­vred­

ni­ci­ po­la­ko­ po­sta­ju­ sve­sni­ zna­ča­ja­ana­li­ze­ svog­ ze­mlji­šta,­ po­go­to­vo­oni­ko­ji­pri­pa­da­ju­mla­đoj­ge­ne­ra­ci­ji.­Sta­ri­ji­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či­se­uzda­ju­u­ono­što­su­na­u­či­li­ne­ka­da­od­svo­jih­de­do­va­i­oče­va­i­ne­sma­tra­ju­da­ im­ je­po­treb­na­bi­lo­ka­kva­

po­moć­ ili­ sa­vet­ i­ u­ to­me­na­rav­no­gre­še.­Ima­i­onih­po ljo pri vred ni ka ko ji su ana li zu ze mlji šta ra di li i ra­ni­je,­pa­to­či­ne­i­sa­da­bez­ob­zi­ra­da­li­za­to­mo­ra­ju­da­pla­te­ili­ne,­go­vo­ri­Sne­ža­na­ko­ja­ se­ ovim­ po­slom­ba­vi­21.­go­di­nu.­

­ Po ljo pri vred ni ci ne tre­ba­ da­ đu­bri­vo­ ba­ca­ju­ „na­pa­met“.­ Na­ osno­vu­ana li ze se usta no vi ko li ko u ze mlji štu ima ele me na­ta­ po­treb­nih­ za­ od­re­đe­nu­kul­tu­ru­za­sle­de­ću­go­di­nu,­ka­ko­bi­ona­da­la­ne­ki­svoj­mak­si­ma­lan­ pri­nos,­ ka­že­Sne­ža­na.­ Po­ljo­pri­vred­nik­do­bi­ja­ pre­po­ru­ku­ ko­li­ko­tre­ba­ tih­ ele­me­na­ta­ do­

da­ti,­ da­ bi­ se­ iz­be­glo­ da­ pra­ce­la­ne­ bu­de­ pre­na­đu­bre­na,­ od­no­sno­ne­do­volj­no­ na­đu­bre­na.­ Na­ši­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­če­sto­ne­shva­ta­ju­da­je­ana­li­za­u­nji­ho­vom­in­te­re­su­i­da­po­mo­ću­ nje­mo­gu­ ostva­ri­ti­ do­bre­pri­no­se,­a­ujed­no­ i­ušte­de­ti­no­vac­

za­ ina­če­ sku­pa­mi­ne­ral­na­ đu­bri­va.­Ka da fos fo ra i ka li ju ma ima u ze mlji­štu­pre­vi­še,­do­la­zi­do­kon­tra­e­fek­ta,­jer­ se­ blo­ki­ra­ju­mi­ko­re­le­men­ti­ ko­ji­su­do­stup­ni­bilj­ci­i­tu­ne­ma­pri­no­sa.­Ka­da­tih­ele­me­na­ta­ne­ma,­na­osno­vu ana li ze se do da ono li ko ko li ko je po­treb­no,­a­ka­da­ih­ima­pre­vi­še­par­go­di­na­ne­tre­ba­đu­bri­ti­po­što­je­bilj­ci­ po­treb­no­ da­ te­ ele­men­te­ iz­vu­če­iz­ze­mlji­šta.­Ana­li­za­ko­ju­sa­da­ra­di­mo­je­NPK­ana­li­za,­ana­li­za­osnov­ne­plod­no­sti­ze­mlji­šta­i­njo­me­se­do­bi­ja ju po da ci o pH vred no sti u vo di i kal­ci­jum­hlo­ri­du,­kal­ci­jum­kar­bo­na­tu,­hu­mu­su,­ukup­nom­azo­tu,­fos­fo­ru­i­sa­dr­ža­ju­ka­li­ju­ma.­Ova­ana­li­za­se­vr­ši­pre­du­bo­kog­

ora­nja.­ Po­ ski­da­nju­ use­va­ se­ ura­di­ana­li­za­na­osno­vu­ko­je­se­do­bi­je­pre­po­ru­ka­za­đu­bre­nje,­ba­ci­se­NPK­đu­bri­vo­i­za­o­re­se,­či­me­je­za­vr­še­no­sa­NPK­ đu­bre­njem­u­ je­sen.­ Ak­ci­ja­bes­plat­ne­ana­li­ze­ze­mlji­šta,­tra­ja­će­do­15.­de­cem­bra­ove­go­di­ne.­­­ Od­ziv­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ je­ sa­

svim­ do­bar­ i­ sva­ke­ go­di­ne­ se­ nji­hov­broj­po­ve­ća­va.­Ka­da­se­uzo­rak­do­ne­se,­naj­du­že­je­za­re­zul­ta­te­po­treb­no­ če­ka­ti­ pet­ da­na,­ jer­ se­ na­sva­kom­uzor­ku­ra­di­se­dam­ana­li­za.­Pro­seč­ni­ uzo­rak­ nam­ re­pre­zen­tu­je­ze­mlji­šte­sa­či­ta­ve­par­ce­le­i­ja­ko­je­va­žno­pri­dr­ža­va­ti­ se­ svih­pra­vi­la­u­ve­zi­sa­uzor­ko­va­njem,­ka­ko­bi­do­bi­li­što­ po­u­zda­ni­je­ re­zul­ta­te.­Me­sta­ sa­ko­jih­se­uzi­ma­ju­po­je­di­nač­ni­uzor­ci­tre­ba­da­su­rav­no­mer­no­ras­po­re­đe­na­ po­ či­ta­voj­ par­ce­li.­ Va­žno­ je­ da­se­po­ljo­pri­vred­ni­ci­pri­dr­ža­va­ju­pre­po­ru­ke­ ko­ju­ od­ nas­ do­bi­ju.­ Sva­ka­bilj­na­ vr­sta­ ima­ od­re­đe­ne­ zah­te­ve­ko­li­ko­joj­ne­kog­ele­men­ta­tre­ba­da­bi­ga­ona­iz­ze­mlji­šta­iz­vu­kla,­a­da­opet­i­ze­mlji­štu­osta­ne­ne­što.­Na­ža­lost,­ ima­i­onih­pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­to­ne­či­ne,­ba­ca­ju­đu­bri­va­ono­li­ko­ko­li­ko­ga­ima­ju,­a­naj­ve­ći­raz­log­to­me­je­ne­do­sta­tak­fi­nan­si­ja­za­ku­po­vi­nu­po­treb­ne­ pre­po­ru­če­ne­ ko­li­či­ne­ đu­bri­va.­Ana­li­za­ze­mlji­šta­je­bit­na­pro­ve­ra­i­ima­isti­onaj­zna­čaj­kao­ka­da­čo­vek­kod­le­ka­ra­že­li­da­se­uve­ri­u­svo je zdrav stve no sta nje i naj pre pro­ve­ri­svo­ju­krv­nu­sli­ku.­

Na osno vu du go go di šnjeg is ku­stva,­uoči­la­je­da­je­pre­20­go­di­na­od­nos­ fos­fo­ra­ i­ ka­li­ju­ma­ bio­ ta­kav­

da­su­se­pra­ti­li­u­ze­mlji­štu,­a­da­se­­si tu a ci ja da nas pro me ni la i do šlo je do­po­ve­ća­nja­ka­li­ju­ma,­dok­je­fos­for­u­de­fi­ci­tu.­­Hu­mus­ je­ ta­ko­đe­ u­ opa­da­nju,­

jer­ nam­ je­ stoč­ni­ fond­ sma­njen.­Ne­ma­staj­na­ka,­a­i­mno­gi­pro­iz­vo­đa­či­ne­iz­no­se­staj­nak­na­ze­mlji­šte.­Dru­gi­pro­blem­pred­sta­vlja­pa­lje­nje­že­tve­nih­ osta­ta­ka­ na­kon­ če­ga­ se­ze mlja za o ra va i ta ko se vr ši pra vi ge­no­cid­nad­mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma.­­­­Sne­ža­na­ na­po­mi­nje­ da­ ka­sni­

je­ sle­di­ ana­li­za­ mi­ne­ral­nog­ azo­ta,­N­min­me­to­dom.­ To­ je­ ana­li­za­ sa­mo­za­azot­na­đu­bri­va,­AN,­Ureu­ili­KAN.­ Ona­ se­ vr­ši­ pred­ pri­hra­nu­ i­ra­di­se­na­tri­du­bi­ne,­0­30,­30­60,­60­90­ san­ti­me­ta­ra.­ He­mij­sku­ ana­li­zu­je­neo­p­hod­no­ura­di­ti­mi­ni­mum­na­sva­kih­pet­go­di­na,­ka­ko­bi­mo­glo­da se utvr di da li je do šlo do po ve­ća­nja­ili­sma­nje­nja­sa­dr­ža­ja­or­gan­ske­ma­te­ri­je­ i­hran­lji­vih­ele­me­na­ta­u ze mlji štu i na osno vu to ga i pla ni­ra­ti­đu­bre­nje­u­na­red­nom­pe­ri­o­du.

­ M.­Nin­ko­vić­­

SUB­VEN­CI­O­NI­SA­NI­KRE­DI­TI­MI­NI­STAR­STVA­PO­LJO­PRI­VRE­DE,­ŠU­MAR­STVA­I­VO­DO­PRI­VRE­DE­U­SA­RAD­NJI­SA­KO­MER­CI­JAL­NIM­BAN­KA­MA­

Pro­du­žen­rok­za­pod­no­še­nje­zah­te­va

RU­MA­•­AK­CI­JA­BES­PLAT­NOG­UZOR­KO­VA­NJA­ZE­MLJI­ŠTA

Ana­li­za­osnov­ne­plod­no­sti­ze­mlji­štaPra­vo­na­ana­li­zu­ima­ju­pro­iz­vo­đa­či­ko­ji­ima­ju­ze­mlji­šte­na­te­ri­to­ri­ji­Op­šti­ne­Ru­ma,­bez­ob­zi­ra­na­me­sto­bo­rav­ka

Ka­ko­se­uzor­ku­jePri­li­kom­ po­pu­nja­va­nja­ zah­

te va za ana li zu ze mlji šta u Po­ljo­pri­vred­noj­ struč­noj­ slu­žbi,­po­treb­no­ je­ da­ po­ljo­pri­vred­nik­po­red­ svo­jih­ lič­nih­ po­da­ta­ka­une­se­ i­ broj­ po­ljo­pri­vred­nog­ga­zdin­stva,­broj­par­ce­le­i­nje­nu­po­vr­ši­nu,­ ka­ta­star­sku­ op­šti­nu,­pre du sev i plo do red za na red ne če­ti­ri­ go­di­ne.­ Za­ vo­ćar­sko­po­vr tar ske use ve se uzor ku je do 30­san­ti­me­ta­ra,­a­za­vo­ćar­sko­vi­no­gra­dar­ske­use­ve,­po­treb­ne­su­dve­du­bi­ne,­do­30­san­ti­me­ta­ra­i­od­30­do­60­san­ti­me­ta­ra.­Son­de­ za­ po­je­di­nač­ne­ uzor­ke­se­ u­ rum­skoj­ sta­ni­ci­ do­bi­ja­ju­na­re­vers.­Iz­ Po­ljo­pri­vred­ne­ struč­ne­

slu­žbe­pod­se­ća­ju­da­se­sa­jed­ne par ce le uzi ma vi še po je di­nač­nih­uzo­ra­ka,­od­ko­jih­se­for­mi­ra­je­dan­i­do­no­si­na­ana­li­zu.

Uzor ci

Sne­ža­na­Mu­šic­ki­u­la­ba­ra­to­ri­ji­

Sa­vre­me­na­opre­ma

Vo­ćar­stvo­kao­jed­na­od­osnov­nih­ gra­na­ po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje­ se­ od­li­ku­je­ vr­lo­

in­ten­ziv­nim­ra­dom­i­pri­me­nom­vr­lo­ na­pred­nih­ teh­no­lo­gi­ja.­ Ta­ko­đe,­ova­kva­pro­iz­vod­nja­je­go­to­vo­uvek­vi­še­go­di­šnja­ (osim­ u­ po­je­di­nim­slu­ča­je­vi­ma­ uz­go­ja­ ja­do­ge)­ i­ iz­tog­raz­lo­ga­je­vr­lo­bit­no­na­pra­vi­ti­do­bru­or­ga­ni­za­ci­ju­i­plan,­od­no­sno­pro­je­kat­za­sni­va­nja­voć­nja­ka.­Pr­vo­tre­ba­is­pi­ta­ti­agro­e­ko­lo­ške­uslo­ve,­kao­i­eko­nom­ske­fak­to­re­na­osno­vu­ko­jih­se­opre­de­lju­je­mo­za­uz­goj­one­vr­ste­vo­ća­ko­joj­ti­uslo­vi­naj­vi­še­po­go­du­ju.Ka­da­se­ra­di­o­ja­bu­ci­ono­je­do­

sta­flek­si­bil­na­vr­sta,­ i­uspe­šno­se­ga­ji­ u­ ra­znim­ kli­mat­skim,­ ze­mlji­šnim­ i­ re­ljef­nim­ uslo­vi­ma.­ Zbog­na­ve­de­nog­ona­je­jed­na­od­naj­za­stu­plje­ni­jih­ ga­je­nih­ voć­nih­ vr­sta.­U­ ci­lju­ što­ uspe­šni­je­ pro­iz­vod­nje,­po­ pi­ta­nju­ vi­si­ne­ ro­da,­ kva­li­te­ta,­mo­guć­no­sti­ču­va­nja­plo­do­va­kao­i­nji­ho­vom­pla­sma­nu,­ ja­ko­ je­bit­no­oda­bra­ti­do­bre­sor­te­od­no­sno­nji­ho­ve­ klo­no­ve.­ Da­nas­ se­ u­ Evro­pi­pa­i­na­šoj­ze­mlji­uglav­nom­pro­vla­či­ sli­čan­ sor­ti­ment,­ sa­ spo­ra­dič­nim­ po­ja­va­ma­ ne­kih­ no­vi­jih­ sor­ti­(uglav­nom­klub­skih).­Od­sor­ti­naj­vi­še­se­ga­je:­Aj­da­red,­Cr­ve­ni­de­li­šes,­Zlat­ni­de­li­šes,­Granny­Smith,­Bre­burn,­Ga­la,­Jo­na­gold­i­Fu­ji.­Iz­u­zev­sor­te­Ga­la,­sve­ga­je­ne­sor­te­pri­pa­da­ju­ zim­skim­ sor­ta­ ko­je­ se­ubi­ra­ju­ od­ sre­di­ne­ sep­tem­bra­ pa­sve­do­no­vem­bra,­ za­vi­sno­od­kli­mat­skih­uslo­va.

Sor ta Aj da red

Sor­ta­ na­sta­la­ ukr­ša­njem­ sor­ti­Jo­na­tan­x­Va­ge­ner­u­SAD.­Sor­te­je­sla­bi­je­buj­no­sti­(mo­že­se­uspe­šno­ga­ji­ti­i­na­pod­lo­zi­MM106)­i­vr­lo­je­ose­tlji­va­na­pe­pel­ni­cu­(po­re­klo­od­sor­te­ Jo­na­tan).­ Vr­lo­ se­ la­ko­ pro­re­đu­je­ he­mij­skim­ pu­tem,­ a­ čak­ i­u­ slu­ča­ju­ ve­će­ rod­no­sti­ ne­ma­ iz­ra­že­nu­ sklo­nost­ ka­ al­ter­na­tiv­nom­ra­đa­nju.­Plo­do­vi­su­okru­gli,­bla­go­spljo­šte­ni,­sa­sla­bo­na­zna­če­nim­re­bri­ma­oko­ča­ši­ce­ma­se­oko­200g.­

Osnov­na­bo­ja­po­ko­ži­ce­je­žu­to/ze­le­na,­ a­ do­pun­ska­ bo­ja­ je­ cr­ve­na.­Po­ko­ži­ca­je­gu­sto­pre­kri­ve­na­be­lim­len­ti­ce­la­ma.­Vr­lo­do­bro­se­ču­va­u­hlad­nja­ča­ma­(5­8­me­se­ci).­Sa­zre­va­po­čet­kom­ok­to­bra.

Ro ze de li šes

Sor­ta­po­re­klom­ iz­SAD­ i­ ne­po­zna­tih­ro­di­te­lja.­Sa­zre­va­u­dru­goj­po­lo­vi­ni­sep­tem­bra.­Ve­li­ke­je­buj­no­sti,­ ume­re­ne­ rod­no­sti,­ i­ ne­što­ka­sni­je­pro­ro­di.­Plod­je­te­ži­ne­oko­200g,­zvo­na­sto­ko­nu­snog­ob­li­ka­sa­vr­lo­ iz­ra­že­nim­ re­bri­ma.­ Po­ko­ži­ca­je­ de­be­la,­ glat­ka,­ sred­nje­ sjaj­na.Osnov­na­ bo­ja­ je­ ze­len­ka­sto­žu­ta,­a­u­pu­noj­rod­no­sti­je­tam­no­žu­ta.­Do­pun­ska­bo­ja­je­u­pra­me­no­vi­ma­i­ in­ten­ziv­no­ je­ cr­ve­na.­ Sla­bi­je­ je­obo­je­na­sor­ta.­Me­so­je­krem­žu­te­­bo­je,­br­zo­bra­šnja­vi­i­po­sta­je­me­ko.Sor­ta­je­sa­ja­ko­slat­kim­me­som­i­ iz­ra­že­nom­aro­mom.U­hlad­nja­ča­

ma­se­ču­va­do­apri­la,­ali­ je­ sklo­na­po­ja­vi­gor­kih­pe­ga,­sta­kla­vo­sti­i­po­sme­đi­va­nju­po­ko­ži­ce.­Ma­ne­su­joj­ ose­tlji­vost­ na­ mraz­ i­ ča­đa­vu­kra­stvost.­ Ta­ko­đe­ je­ sklo­na­ pre­rođ­va­nju.­ Ima­ la­bi­lan­ge­no­tip,­pa­je­do­sa­da­stvo­re­no­pre­ko­70­mu­ta­na­ta.

Zlat ni de li šes

Po­re­klo­je­ iz­SAD,­ i­ne­po­zna­tih­je­ ro­di­te­lja.­ Sor­ta­ od­lič­ne­ rod­no­sti,­ ma­da­ vr­lo­ sklo­na­ al­ter­na­tiv­nom­ ra­đa­nju.­ Ima­ ten­den­ci­ju­ da­for­mi­ra­2­4­plo­da­u­gro­zdo­vi­ma,­ta­ko­da­je­pro­re­da­vr­lo­va­žna­po­mo­teh­nič­ka­ me­ra.­ Plod­ je­ ma­se­oko­ 180­200­ g,­ ko­nu­san­ i­ bla­go­ iz­du­žen,­ sa­ iz­ra­že­nim­ re­bri­ma­oko­ča­ši­ce.­Ima­du­gu­i­tan­ku­pe­telj­ke­što­ je­vr­lo­do­bro,­ jer­ to­uslo­vlja­va­da­se­on­ne­što­te­že­ot­ki­da­pod­na­le­ti­ma­ve­tra,­a­ta­ko­đe­u­to­ku­ber­be­ima­mo­ma­nje­gu­bi­ta­ka­uko­li­ko­su­plo­do­vi­sku­plje­ni­u­gro­zdo­ve.­Na­po­ko­ži­ci­su­uoč­lji­ve­braon­ len­ti­ce­le,­ne­ma­do­pun­ske­bo­je­već­sa­mo­osnov­na­ko­ja­je­ žu­ta.­Me­so­ je­ žuć­ka­ste­ bo­je­ i­do­sta­je­čvr­sto.­Sor­ta­se­ja­ko­du­go­mo­že­ ču­va­ti­u­od­go­va­ra­ju­ćim­uslo­vi­ma,­tač­ni­je,­čak­8­9­me­se­ci­ u­ ULO­ hlad­nja­ča­ma.­ S­ dru­ge­stra­ne,­ vr­lo­ lo­še­ se­ ču­va­ u­ nor­mal­noj­ at­mos­fe­ri,­ pri­ če­mu­ br­zo­ka­li­ra­i­bra­šnja­vi.­Ka­rak­te­ri­stič­no­za­ sor­tu­ je­ rđa­sta­ pre­vla­ka­ ko­ja­se­mo­že­ ja­vi­ti­u­po­je­di­nim­go­di­na­ma.­ Da­ bi­ se­ ona­ iz­be­gla­ ko­ri­ste­se­ot­por­ni­ji­klo­no­vi­kao­što­su­ Re­in­ders­ i­ klon­ B.­ Sa­zre­va­ u­dru­goj­po­lo­vi­ni­sep­tem­bra.

Granny Smith

Sor­ta­je­po­re­klom­iz­Austra­li­je,­i­ne­po­zna­tih­je­ro­di­te­lja.­Sor­ta­je­do­sta­ buj­na,­ma­da­ sa­ go­di­na­ma­pa­da­ta­buj­nost­opa­da.­Ima­oštre­uglo­ve­gra­na­nja,­i­sklo­na­je­iz­du­ži­va­nju­ ta­ko­da­ je­neo­p­hod­no­ to­re­zid­bom­ kon­tro­li­sa­ti.­ Ta­ko­đe­ je­po­želj­na­pri­me­na­i­od­re­đe­nih­re­gu­la­to­ra­ra­sta­kao­i­ko­no­tro­li­sa­na­pri­me­na­azot­nih­đu­bri­va.­Sor­ta­je­vi­so­ke­i­re­dov­ne­rod­no­sti,­sa­vr­lo­do­brim­sa­mo­re­gu­la­tor­nim­me­ha­ni­zmom,­tj.­sor­ta­sa­ma­od­ba­cu­je­vi­šak­plo­da­ ta­ko­da­po­sto­je­ma­le­šan­se­za­al­ter­na­tiv­no­ra­đa­nje.­Plod­ je­ do­sta­ kru­pan­ (200g),­ i­

ve­li­ke­je­spe­ci­fič­ne­te­ži­ne.­Okru­glo­ ko­nu­snog­ je­ ob­li­ka.­ Po­ko­ži­ca­je­sjaj­na­i­glat­ka­ i­pre­kri­ve­na­be­li­ča­stim­ len­ti­ce­la­ma.­ Ta­ko­đe­po­se­du­je­ i­ de­be­lu­ vo­šta­nu­ pre­vla­ku­ što­ omo­gu­ća­va­ vr­lo­ do­bro­ču­va­nje­u­go­to­vo­svim­uslo­vi­ma,­a­du­ži­na­ču­va­nja­u­kon­tro­li­sa­noj­at­mos­fe­ri­ la­ko­do­sti­že­ i­ 6­7­me­se­ci.­ Re­la­tiv­no­ je­ lo­ših­ or­ga­no­lep­tič­kih­svoj­sta­va,­i­ve­li­ka­ma­na­je­ste­po­ja­va­po­sme­đi­va­nja­po­ko­ži­ce­„SKAL­DA“­na­kon­iz­no­še­nja­iz­hla­đe­nog­pro­sto­ra.

Bre burn

Sor­ta­ po­re­klom­ sa­ No­vog­ Ze­lan­da.­ Na­sta­la­ ukr­šta­njem­ sor­ti­Granny­ Smith­ x­ Lady­ Ha­mil­ton.­Sred­nje­ je­ krup­no­će­ i­ ka­snog­zre­nja.­Plod­ima­vr­lo­čvr­sto­i­hr­ska­vo­me­sto,­zbog­če­ga­se­če­sto­ko­ri­sti­u­hi­bri­di­za­ci­ji­jer­je­to­vr­lo­po­želj­na­oso­bi­na.­Do­sta­do­bro­se­ču­va,­ma­da­je­sklon­bra­šnja­vo­sti.­Sor­ta­ je­ ma­le­ buj­no­sti­ i­ od­lič­ne­rod­no­sti.

Ga la

Kao­i­Bre­burn­po­ti­če­sa­No­vog­Ze­lan­da.­Na­sta­la­ukr­šta­njem­sor­ti­(Koks­orandž­x­Ro­ze­de­li­šes)­x­Zlat­ni­ de­li­šes.­ Ve­li­ke­ je­ buj­no­sti­i­ rod­no­sti.­ Plo­do­vi­ su­ re­la­tiv­no­krup­ni­(oko­150g).­Če­sto­joj­ne­do­sta­je­do­pun­ske­bo­je,­zbog­če­ga­se­ko­ri­ste­nje­ni­bo­lje­obo­je­ni­klo­no­vi.­Me­so­je­vi­so­kog­kva­li­te­

ta,­ slat­kog­ uku­sa.­ Od­lič­no­mo­že­da­se­ču­va­u­ade­kvat­nim­uslo­vi­ma.­Sa­zre­va­oko­20.­av­gu­sta.­Od­klo­no­va­ se­ naj­vi­še­ ko­ri­ste:­ Bro­ok­fi­eld­Ga­la,­Ga­la­Schnit­zer,­Ga­la­schni­ga,­Ga­la­mast,­Royal­ga­la,­Ru­bi­ga­la.

Jo na gold

Po­re­klom­ je­ iz­ SAD.­ Na­sta­la­je­ ukr­šta­njem­ Jo­na­ta­na­ x­ Zlat­nog­ de­li­še­sa.­ Sor­ta­ je­ tri­plo­id­na­i­zbog­to­ga­je­loš­opra­ši­vač,­i­ta­ko­đe­ je­ve­li­ke­buj­no­sti­ i­ krup­nih­plo­do­va.­ Plo­do­vi­ su­ do­bro­ ču­va­ju­ (do­ apri­la­ me­se­ca)­ s­ tim­ što­ima­ lo­šu­oso­bi­nu­da­se­po­ko­ži­ca­to­kom­ ču­va­nja­ ma­sti.­ Do­pun­ska­bo­ja­je­cr­ve­na­ma­da­je­vr­lo­te­ško­do­bi­ja,­zbog­to­ga­se­ko­ri­ste­klo­no­vi­ Red­ Jo­na­prin­ce,­ Jo­na­go­red.­Sa­zre­va­oko­10­da­na­pre­Zlat­nog­de­li­še­sa­tj.­sre­di­nom­sep­tem­bra.

Fu ji

Sor­ta­po­re­klom­iz­Ja­pa­na.­Na­sta­la­je­ukr­šta­njem­sor­ti­Ralls­Ja­net­ x­ Ro­ze­ de­li­šes.­ Zbog­ svo­jih­ro­di­te­lja­ ima­ sla­dak­ ukus­ i­ ve­li­ke­ je­ buj­no­sti.­ Plod­ je­ okrul­gast­re­la­tiv­no­kru­pan.­Do­pun­ska­bo­ja­je­cr­ve­na.­Ka­sno­sa­zre­va­i­vr­lo­je­sklon­al­ter­na­tiv­nom­ra­đa­nju­pa­je­zbog­ to­ga­vr­lo­bit­na­me­ra­ i­pro­re­da­plo­do­va,­kao­ i­ oda­bir­klo­no­va­ko­jih­ima­ja­ko­pu­no.­Po­pi­ta­nju­al­ter­na­tiv­no­sti­naj­ma­nje­pro­ble­ma­ima­klon­Zhen­Az­tec.

8 27. oktobar 2017.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SOR TE JA BU KE

Ka ko oda bra ti do bre sor teDa­nas­se­u­Evro­pi­pa­i­na­šoj­ze­mlji­uglav­nom­pro­vla­či­sli­čan­sor­ti­ment,­sa­spo­ra­dič­nim­po­ja­va­ma­ne­kih­no­vi­jih­sor­ti

Pi­še:­Sa­ve­to­da­vac­MSc­Vla­di­mir­Čo­lo­vić

Aj da red

Bre burn

Gre ni Smit

Ro ze de li šes

927. oktobar 2017.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na ora ni ca ma u šid skoj op šti-ni uve li ko su od ma kli po ljo-pri vred ni ra do vi na ski da nju

pro le tos za se ja nih ra tar skih kul tu-ra, uz pri me tan pad pri no sa. U to ku su ra do vi i na du bo kom ora nju ko je po go du je za pri me nu agro teh ni ke kod svih kul tu ra, a po seb no še ćer-ne re pe.

Pre ma re či ma De ja na Vu če no-vi ća iz Kan ce la ri je za po ljo pri vre du Op šti ne Šid, po volj ne vre men ske pri li ke to kom ok to bra išle su na ru-ku ra ta ri ma u oba vlja nju ak tu el nih po ljo pri vred nih ra do va na ora ni ca-ma u šid skoj op šti ni.

-Uspe šno su od ma kli svi za po-če ti ra do vi, a ta ko je i kod še ćer ne re pe gde je od pro le tos za se ja nih oko 1.500 hek ta ra po va đe na po lo-vi na uz raz li či te pri no se zbog su še. Pri nos re pe je za sa da iz me đu 3,5 i

6 va go na po hek ta ru, što je do bar pri nos, ali oni va ri ra ju od pri me nje-ne agro teh ni ke i vre men skih pri li ka na te re nu. Su ša je naj vi še po sle di ca osta vi la ka da je u pi ta nju pri nos so-je i sun co kre ta. U od no su na pro šlu go di nu, pri nos sun co kre ta je uma-njen za oko 30 po sto. On se pro-šle go di ne kre tao pre ko 3,5 to ne po hek ta ru, a sa da će bi ti od 1,8 to ne do 2,2 to ne po hek ta ru. Naj vi še je pod ba ci la so ja. Pri nos ove kul tu re je uma njen iz me đu 50 i 60 po sto u od-no su na pro šlu go di nu, a na po je di-nim par ce la ma čak i vi še od to ga – ka že De jan Vu če no vić iz Kan ce la ri je za po ljor pi vre du Op šti ne Šid.

Zbog po sle di ca ovo go di šnje su še i pa da pri no sa ra tar skih kul tu ra, a po go to vo so je i sun co kre ta, ra ta ri se okre ću no vim pro iz vod nja ma. To po tvr đu ju i po da ci sa te re na od po-

čet ka je se nje se tve ko ji ka zu ju da su znat no po ve ća ne po vr ši ne pod ulja nom re pi com, kul tu re ko ja je niz go di na bi la iz ba če na iz ce lo kup-ne pro iz vod nje.

Ovo go di šnjim pri no si ma ni je za-do vo ljan ni mla di po ljo ri vred nik iz Ši da Ras ti slav Đi er čan. On ka že da, ka da je u pi ta nju še ćer na rep,a ona ni je ose ti la su šu u to li koj me-ri kao što su to so ja i ku ku ruz, s ob zi rom da je re pa ra tar ska kul tu-ra ko ja ra ste u ze mlji, pa zbog to ga ne ose ti ve li ke vru ći ne, za raz li ku od so je i ku ku ru za ko ji su iz nad ze mlje pa “iz go re” na vi so kim tem pe ra tu-ra ma.

-Ja sam na mer no osta vio re-pu za ma lo ka sni ji rok va đe nja jer sam pret po sta vio i na dao se da bi mo gle do ći ne ke za ka sne le ki še u sep tem bru, a ka da ki še poč nu da pa da ju pro ces ra sta re pe se na-sta vlja. Le po vre me ko je je bi lo to kom go to vo či ta vog ok to bra po-go do va lo je za da lje ra do ve, od no-sno za va đe nje re pe. Ne mo gu re ći da sam pri no som ne što po seb-no odu še vljen, ali ni sam to li ko ni

raz o ča ran, kao što sam raz o ča ran pri no som ko ji sam imao kod so je i ku ku ru za. So ja je pod ba ci la i njen pri nos je uma njen čak i do 70 po-sto, dok je, na pri mer, kod še ćer ne re pe pri nos uma njen za ne kih 30 po sto. Ce na še ćer ne re pe ni je lo ša ka da je do bar rod, ali za ova kav rod baš i ni je ne što po seb no vi so ka, s ob zi rom da kod re pe imam ve li ka ula ga nja - pu no ve štač kog đu bri va i pu no pri me ne he mij skih tret ma na. Čak se dam pu ta sam vr šio tret man pro tiv re pi ne pi pe, a če ti ri pu ta za-šti tu pro tiv bo le sti. Me đu tim i po red sve ga to ga, si gur no ću i do go di ne opet se ja ti še ćer nu re pu, ne mam na me ru da od u sta jem od nje. Ka da je reč o so ji, raz o ča re nje ovo go di-šnjim pri no si ma će me na te ra ti da ipak sma njim po vr ši ne pod tom kul-tu rom – ka že po ljo pri vred nik iz Ši da Ras ti slav Đi er čan.

S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić i pri vat na ar hi va

ŠID • PRE MA PO DA CI MA KAN CE LA RI JE ZA PO LJO PRI VRE DU

Na ora ni ca ma pri me tan pad pri no sa

U od no su na pro šlu go di nu, pri nos sun co kre ta je uma njen za oko 30 po sto. On se pro šle go di ne kre tao pre ko 3,5 to ne po hek ta ru, a sa da će bi ti od 1,8 to ne do 2,2 to ne po hek ta ru. Naj vi še je pod ba ci la so ja. Pri nos ove kul tu re je uma njen iz me đu 50 i 60 po sto u od no su na pro šlu go di nu, a na po je-di nim par ce la ma čak i vi še od to ga – ka že De jan Vu če no vić iz Kan ce la ri je za po ljo pri vre du Op šti ne Šid

Se tva pše ni ceNa ora ni ca ma u šid skoj op-

šti ni uspe šno su od ma kli i po-slo vi na se tvi pše ni ce. U od-no su na pro šlu go di nu ka da je bi lo po se ja no iz me đu 200 i 250 hek ta ra, ove je se ni će bi ti iz-me đu 800 i 1.000 hek ta ra, što uka zu je na po nov nu eks pan zi ju ove kul tu re.

-Le tos ka da je bi la že tva, pri-no si pše ni ce su bi li oko 3,4 to ne po hek ta ra za op šti nu Šid, ta ko da su se upra vo iz tog raz lo ga, a i zbog do bre ce ne ko ja je bi-la oko 41 di nar, po ljo pri vred ni pro iz vo đa či i opre de li li za ovu kul tu ru – ob ja šnja va De jan Vu-če no vić iz Kan ce la ri je za po ljo-pri vre du Op šti ne Šid.

Ras ti slav pri li kom uto va ra re pe

De jan Vu če no vić, iz Kan ce la ri je za po ljo pri vre du Op šti ne Šid

Ras ti slav Đi er čan, po ljo pri vred nik iz Ši da

Že tva so je u Ši du

Na­kon­ što­ je­na­Saj­mu­ cve­ća­ko­ji­je­ovog­le­ta­odr­žan­u­Ši­du­pred­sta­vi­la­svo­je­pro­iz­vo­

de,­a­to­su­bi­li­slat­ko,­že­le­i­sok­od­ru­ža,­ Ši­đan­ka­ Slav na Sla­vu­je­vić je­do­bi­la­po­ziv­od­mi­tro­vač­kog­sve­šte ni ka Lju bi še da kao nje gov gost uče­stvu­je­ i­ u­ Er­de­vi­ku,­ na­ “Srem­skoj ku le ni ja di”. S ob zi rom da su na tom štan du go sti bi li i baj ke ri ko ji su ku­va­li­ pa­sulj,­ sre­mač­ki­po­nos­ovoj­Ši­đan­ki­ni­je­do­zvo­lio­da­me­đu­njih,­po­po­ve­i­to­če­no­pi­vo­iza­đe­sa­ru­ža­ma­ i­cve­ćem,­te­ je­do­bi­la­ ide­ju­da­za­tu­pri­li­ku­na­pra­vi­slat­ko­od­lju­tih­pa pri ka.­To­je­ide­ja­ko­ju­sam­ja­ima­la­već­

du­že­vre­me­na,­a­ta­da­je­sa­mo­sa­svim spon ta no iz bi la na po vr ši nu. Od­mah­ sam­ oti­šla­ u­ pro­dav­ni­cu­ i­ku­pi­la­sve­lju­te­pa­pri­ke­ko­je­su­bi­le u po nu di i na pra vi la pr vu prob nu tu­ru­ slat­kog,­ da­ bih­ vi­de­la­ uop­šte­

šta­ je­ to.­Re­cept­ni­sam­ ima­la,­ne­go­sam­se­vo­di­la­po­onom­tra­di­ci­o­nal­nom­re­cep­tu­za­slat­ko,­što­zna­či­še­ćer­ i­ vo­će,­ od­no­sno­pa­pri­ka­ i­ to­je­ to.­ To­kom­par­ da­na­ svo­ju­ ide­ju­sam spro ve la u de lo i na pra vi la pr ve ko­li­či­ne­za­de­gu­sta­ci­ju.­Pr­va­pro­ba­je­pro­šla­ fan­ta­stič­no­kod­ svih­mo­jih­pri­ja­te­lja­i­to­mi­je­bio­sig­nal­da­na­sta­vim­da­lje,­ te­da­za­er­de­vič­ku­“Ku­le­ni­ja­du”­ pri­pre­mim­ pr­ve­ ko­li­či­ne­ tog­ pro­iz­vo­da.­ Pro­na­šla­ sam­ade kvat ne ma le te gli ce i bi la sam

sprem na za pre mi je ru slat kog od lju­tih­ pa­pri­ka.­ U­ Er­de­vi­ku­ je­ ono­pri­hva­će­no­ fan­ta­stič­no,­ ima­lo­ je­do­bru­pro­đu­i­to­mi­je­da­lo­ve­tar­u­le­đa,­ ta­ko­ da­ sam­ zva­nič­no­ ­ re­gi­stro va la po ljo pri vred no ga zdin stvo. Na sta vi la sam da eks pe ri men ti šem i­ sle­de­će­ što­ sam­na­pra­vi­la­bi­lo­ je­lju­to­slat­ko­od­đum­bi­ra.­S­ob­zi­rom­da ne mam in ter net, ni sam mo gla da­se­slu­žim­tu­đim­ide­ja­ma,­ta­ko­da­sam­se­oslo­ni­la­ is­klju­či­vo­na­svo­ju­kre­a­tiv­nost.­ Ka­da­ sam­ na­pra­vi­la­slat­ko­ od­ kaj­si­ja­ za­ sop­stve­ne­po­tre be, si nu la mi je ide ja da pro bam da­na­pra­vim­ i­ lju­ti­ džem­od­ kaj­si­je­i­ta­ko­je­na­sta­la­“lju­ta­Sre­mi­ca”.­Do da va la sam, od u zi ma la, pro ba la, ba ca la, pa po no vo eks pe ri men ti sa la sve­dok­ni­sam­na­pra­vi­la­džem­ko­jim­sam­bi­la­u­pot­pu­no­sti­za­do­volj­na, a na kon kaj si je, sle di li su i lju ti dže­mo­vi­od­ma­li­ne,­lju­tih­pa­pri­či­ca,­di nje, kru ške, bre skve, ana na sa... – ova­ko­pri­ča­o­ to­me­ka­ko­ je­do­bi­la­ide­ju­da­pra­vi­lju­te­dže­mo­ve­Slav­na­Sla­vu­je­vić­iz­Ši­da.Na­kon­ “Ku­le­ni­ja­de”,­ Slav­na­ je­

svo­je­ori­gi­nal­ne­pro­iz­vo­de­pod­mo­tom­“I­lju­to­je­slat­ko”­pred­sta­vi­la­i­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci,­na­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­ “Vin­ski­ park”­ ­ i­ “Zlat­ni­ dan­vi­na”.­­Ona­is­ti­če­da­sve­što­je­lju­to­mo­že­bi­ti­ i­slat­ko­ i­ob­rut­no,­sve­je­stvar­do­ži­vlja­ja,­sa­mo­tre­ba­otvo­ri­ti­svoj um i do da je:­Kod­ nas­ po­sto­je­ pred­ra­su­de­ i­

ste­re­o­ti­pi­u­kom­bi­no­va­nju­hra­ne­jer­ve­li­ki­broj­lju­di­ne­že­li­da­pro­ba­ta­

kve­ pro­iz­vo­de.­ Je­di­no­ de­ca­ ne­ma­ju tu vr stu pred ra su de, ne go uvek uzmu da pro ba ju i ne raz mi šlja ju o to­me­da­su­lju­to­i­slat­ko­u­su­prot­no­sti­jed­no­sa­dru­gim.­Ina­če,­lju­ti­dže­mo­vi­ su­ naj­bo­lji­ ka­da­ se­ je­du­za­jed­no­ u­ kom­bi­na­ci­ji­ sa­ gri­lo­va­nim me som, sa ra znim si re vi ma, sla ni nom, ko ba si com i din sta nom jag­nje­ti­nom,­ kao­ i­ u­ kom­bi­na­ci­ji­ sa­ le­pim­ voć­nim­ vi­ni­ma.­ Svo­je­pro­iz­vo­de­ pred­sta­vljam­ na­ vin­

skim i ga stro ma ni fe sta ci ja ma i et no da ni ma, još uvek ne mam u pla­nu­da­to­po­nu­dim­ne­kom­re­sto­ra­nu,­ jer­ bih­ že­le­la­ naj­pre­ da­ se­lju di na vik nu na ta kve uku se i da se­ upo­zna­ju­ sa­ lju­tim­dže­mo­vi­ma,­jer­ je­ ovo­ he­do­ni­stič­ki­ pro­iz­vod­ u­ko­me­uži­va­ju­sva­ču­la.­

­ S.­Mi­haj­lo­vić fo to: M.­Mi­le­u­snić ­ i­pri­vat­na­ar­hi­va

10 27. oktobar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

BI­KIĆ­DO­•­NE­VEN­KA­BO­BALJ,­NA­STAV­NI­CA­U­PEN­ZI­JI

ŠID­•­SLAV­NA­SLA­VU­JE­VIĆ,­PRA­VI­LJU­TE­DŽE­MO­VE­I­SLAT­KO­OD­VO­ĆA­I­PO­VR­ĆA

Ne ven ka Bo balj, Ru sin ka iz se­la­Bi­kić­Do,­po­red­Ši­da,­na­stav­ni­ca­ ko­ja­ je­ pen­zi­ju­ do­

če­ka­la­kao­la­bo­rant,­već­go­di­na­ma­ra­di­ na­ pro­mo­ci­ji­ svog­ se­la­ i­ oču­va nju tra di ci je i kul tu re Ru si na. Do sa­da­je­uče­stvo­va­la­na­broj­nim­ma­ni fe sta ci ja ma ko je pri ka zu ju et no obi­ča­je,­ru­ko­tvo­ri­ne­i­ga­stro­nom­ske­spe­ci­ja­li­te­te.­Ta­ko­đe,­pro­šle­go­di­ne­je­bi­la­i­uče­sni­ca­emi­si­ja­“Pet­ka­za­nje”­i­“Ku­hi­nja­mo­ga­kra­ja”,­u­ko­joj­je­ kroz­ raz­ne­ ku­li­nar­ske­ spe­ci­ja­li­te te pred sta vi la sta ra ru sin ska je la ko ja se pra ve u ovom de lu Sre ma, a spe­ci­ja­li­tet­nje­ne­ku­hi­nje­bio­je­ru­sin ski sos sa glji va ma.

­Po­če­la­sam­da­ku­vam­ja­ko­ra­no,­jer je ma ma išla na nji vu, pa sam ja hte­la­da­joj­po­mog­nem.­Ta­da­sam­i­na­u­či­la­da­pra­vim­ta­ko­zva­ne­“ka­pu­šća­ni­ke”­i­“krom­plja­ni­ke”,­po­če­mu­su­ Ru­si­ni­ po­zna­ti.­ Vre­me­nom­ sam­usa vr ši la pra vlje nje spe ci ja li te ta ko­ji­ su­ ka­rak­te­ri­stič­ni­ za­ naš­ kraj,­a­ko­je­da­nas­pre­no­sim­mla­đim­že­na­ma­ka­da­tra­že­ne­ke­sta­rin­ske­re­cep­te­–­ka­že­Ne­ven­ka.To­ je­ujed­no­bi­la­ pri­li­ka­ i­ da­ se­

gle­da­o­ci­ma­pred­sta­ve­ru­sin­ske­pe­sme,­obi­ča­ji­i­na­rod­na­no­šnja,­s­ob­zi rom da je Ne ven ka i pred sed ni ca Udru­že­nja­že­na­"Bi­ki­ćan­ke".

­Pro­šle­go­di­ne­sni­mlje­na­je­ jed­na­ le­pa­ emi­si­ja­ o­ na­šim­obi­ča­ji­ma­u­ Bi­kić­ Do­lu­ za­ Mu­zej­ Voj­vo­di­ne,­gde smo pri ka za li i na šu et no so bu ko­ju­ ima­mo­u­se­lu­ i­u­ko­joj­ se­na­la­ze­eks­po­na­ti­ iz­19.­ve­ka,­re­zba­re­ni kre vet i or mar, ša re ni san duk za de­vo­jač­ku­spre­mu,­no­šnja­od­svi­le­i­ma­ra­me,­ko­lev­ka...Tu­je­ta­ko­đe­i­so­ba­sa­iz­lo­žbom­sta­rih­fo­to­gra­fi­ja,­kao­i­pred­me­ti­ko­ji­su­se­ko­ri­sti­li­za­po­ljo­pri­vred­ne­po­slo­ve­i­u­do­ma­ćin­stvu.­Po­stav­ke­se­do­pu­nju­ju­za­vre­me­ma­

ni­fe­sta­ci­je­“Ru­še­nje­maj­skog­dr­ve­ta”­ko­ja­se­odr­ža­va­sva­ke­go­di­ne­na­pr­vi­dan­Du­ho­va.­ Taj­ obi­čaj­ se­ ne­gu­je­ i­ču­va­je­di­no­još­kod­Ru­si­na­u­Sre­mu,­a­ozna­ča­va­do­la­zak­le­ta,­rod­nu­go­di­nu­i­ob­ja­vlji­va­nje­lju­ba­vi­mom­ka­de­voj ci ko ja mu se do pa da. Do sa da je u­okvi­ru­ma­ni­fe­sta­ci­je­odr­ža­na­ iz­lo­žba­ma­ra­ma,­kao­i­odev­nih­pred­me­ta­žen­ske­ru­sin­ske­no­šnje,­kao­i­ra­zno­vr­snih­ tka­ni­na­ et­no­ru­ko­tvo­ri­na­ na­zva­na­“Iz­or­ma­ra­na­ših­ba­ka”­­­pri­ča­Ne­ven­ka­Bo­balj­iz­Bi­kić­Do­la.

Ova­64­go­di­šnja­Ru­sin­ka­ak­tiv­na­je­ i­ u­ žen­skoj­ pe­vač­koj­ gru­pi­ “Bi­ki­ćan­ke”,­ ko­ja­ na­stu­pa­ na­ broj­nim­fe­sti­va­li­ma­ru­sin­ske­na­rod­ne­mu­zi­ke,­po­put­ono­ga­u­Ru­skom­Kr­stu­ru­i­na­Fe­sti­va­lu­ru­sin­skih­sta­rih­pe­sa­ma­„Ne­ka­se­ne­za­bo­ra­vi“­u­Đur­đe­vu. Ne dav no su iz da le i svoj CD sa ru­sin­skim­pe­sma­ma,­ a­ “Bi­ki­ćan­ke”­ta­ko­đe­uče­stvu­ju­i­u­tra­di­ci­o­nal­nom­Ru­sin­skom­ba­lu­ko­ji­se­sva­ke­go­di­ne or ga ni zu je u ovom se lu.

S. M.

„Lju ta Sre mi ca” osvo ji la sr ca gur ma naSlav na je svo je ori gi nal ne pro iz vo de pod mo tom „I lju to je slat ko” pred sta vi la na ne ko li ko srem skih ma­ni­fe­sta­ci­ja,­u­Er­de­vi­ku,­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci,­Sta­roj­Pa­zo­vi,­Sur­či­nu...Ona­is­ti­če­da­sve­što­je­lju­to­mo­že­bi­ti­i­slat­ko­i­ob­rut­no,­sve­je­stvar­do­ži­vlja­ja­i­sa­mo­tre­ba­otvo­ri­ti­svoj­um

Slav­na­Sla­vu­je­vić­iz­Ši­da

Bo­gat­aspr­ti­man­lju­tih­dže­mo­va

Pro­mo­vi­še­ru­sin­sku­tra­di­ci­ju­i­obi­ča­jeOva­64-go­di­šnja­Ru­sin­ka­ak­tiv­na­je­i­u­žen­skoj­pe­vač­koj­gru­pi­"Bi­ki­ćan­ke"

Ne­ven­ka­na­jed­nom­od­et­no­saj­mo­va

Ka­pu­šća­ni­ki­i­krom plja ni kiSa­stoj­ci:­ Za­ te­sto:­ bra­šno,­

1l­vo­de,­kva­sac,­še­ćer,­so.­Za­fil:­pro­pr­žen­ki­se­li­ku­pus­

(ka­pu­šća­ni­ki)­ ili­ pi­re­ krom­pir­(krom­plja­ni­ki),­ulje.Pri­pre­ma:­ Ume­si­te­ te­sto­ sa­

vo­dom­i­kva­scem,­gde­ste­do­da­li­ma­lo­še­će­ra.­U­bra­šno­do­daj te ma lo so li. Do bro iz me si te i­osta­vi­te­na­to­plo­me­sto­da­na­do­đe.­Ka­da­se­te­sto­dig­ne,­iz­ru­či­te­ga­na­po­bra­šnje­nu­da­sku­i­po­de­li­te­na­ma­le­juf­ki­ce.­Sva­ku juf ki cu raz vij te okla gi jom, sta­vi­te­na­nju­pro­pr­žen­ki­se­li­ku­pus­ ili­ pi­re­ krom­pir,­ iz­me­šan­sa­uljem.­Po­no­vo­ juf­ki­cu­po ku pi te u lop ti cu, osta vi te da ma lo od sto ji, pa je raz vij te što ta­nje­i­sta­vi­te­da­se­pr­ži­sa­obe­stra­ne.­Mo­že­da­se­pe­če­i­u­rer­ni,­ali­ se­u­ tom­slu­ča­ju­pe­če­ni­na­ma­žu­uljem.­

Ne­ven­ka­Bo­balj­iz­Bi­kić­Do­la

Iz­u­čio­je­za­gra­đe­vin­skog­teh­ni­ča­ra,­ od­ oca­ je­ na­u­čio­ i­ na­sle­dio­li­mar­ski­bi­znis­ko­ji­sa­da­vo­di­

sa­bra­tom,­­ba­vi­se­pče­la­ma­i­pro­iz­vod­njom­ le­šni­ka,­a­ ima­sa­mo­29­go­di­na.­ To­ je­ u­ naj­kra­ćem­ bi­o­gra­fi­ja­Dra­ga­na­Maj­ki­ća­ko­ji­je­iz­nad­sve­ga­zna­ti­že­ljan,­mlad­ i­po­ro­dič­ni­čo­vek­otac­dvo­je­de­ce.­On­je­ i­čo­vek­ko­ji­ je­mno­ge­od­go­vo­re­na­pi­ta­nja­ko­ja­ga­in­te­re­su­ju­do­bio­sam,­či­ta­ju­ći­iz­knji­ga­ili­tra­že­ći­sa­ve­te­od­dru­gih­i­pri­tom­se­ne­sti­de­ći.­­Sa­da,­ka­da­je­za­sno­vao­lep­za­sad­le­šni­ka­–­ima­200­gr­mo­va­u­ro­du­na­44­ara­na­Fru­škoj­go­ri,­i­ka­da­ima­90­pče­li­njih­dru­šta­va­na­tom­istom­le­ska­ru,­ovaj­Mi­trov­ča­nin­pri­vo­di­kra­ju­grad­nju­api­ko­mo­re­ko­ja­će­po­če­ti­sa­ra­dom­na­pro­le­će­i­ko­ja­će­mno­gi­ma,­sma­tra­on,­do­ne­ti­spas­mno­gi­ma­od­aler­gi­ja,­bron­hi­ti­sa,­ast­me­ i­dru­gih­bo­le­sti.­

Upra­vo­ zbog­ te­ api­ko­mo­re­ pr­ve­u­Sr­bi­ji­Dra­gan­je­do­šao­u­ži­žu­in­te­re­so­va­nja­ ov­da­šnje­ jav­no­sti­ pa­ ga­zo­vu­mno­gi­ zna­ni­ i­ ne­zna­ni­ da­ se­una­pred­in­for­mi­šu­o­to­me.

Zo vu mno gi

­­Ima­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­još­je­dan­čo­vek­sa­istim­ime­nom­i­pre­zi­me­nom­ko­ji­je­pče­lar­kao­ja.­Valj­da­pre­ko­ in­for­ma­ci­ja,­ do­bi­li­ su­ zna­ti­želj­ni­ci­nje­gov­broj,­zo­vu­ga,­a­tra­že­me­ne.­To­li­ko­je­po­sta­lo­uče­sta­lo­da­je­nje­go­va­su­pru­ga­na­šla­jed­nog­mog­ pri­ja­te­lja­ i­ po­ru­či­la­ nam­ da­nad­je­mo­ne­ki­na­čin­da­ob­ja­vi­mo­uz­ime­i­ne­ki­na­ziv­ka­ko­bi­ta­kvi­zva­li­nas,­a­ne­njih­–­ka­že­Dra­gan.­­A­Dra­ga­na­Maj­ki­ća­lič­no­su­zva­li­

lju­di­ iz­ Mo­sta­ra,­ Zvor­ni­ka­ i­ dru­gih­me­sta­da­se­in­te­re­su­ju­za­tu­api­ko­mo­ru,­ te­ra­pi­je,­ na­čin­ pri­ja­vlji­va­nja­

i­tret­ma­ne,­a­naj­če­šće­ka­ko­bi­i­oni­se­bi­slič­no­ura­di­li­jer­ima­ju­uslo­ve­i­po­tre­bu.Po­ro­di­ca­Maj­kić­ po­če­la­ je­ da­ se­

ba­vi­pče­lar­stvom­iz­či­ste­zna­ti­že­lje,­­pre­pet­go­di­na.­Dra­gan­ je­hteo­da­vi­di­­ka­ko­u­prak­si­funk­ci­o­ni­še­ži­vot­pče­li­nje­za­jed­ni­ce,­na­ko­ji­na­čin­one­sku­plja­ju­med,­ka­ko­na­sta­je­po­len,­pro­po­lis,­ka­ko­su­or­ga­ni­zo­va­ne.­Ka­sni­je­je­to­in­te­re­so­va­nje­pre­ra­slo­u­ho­bi,­ po­ve­ća­vao­ je­ broj­ ko­šni­ca­ i­sad­ već­ je­ pče­lar­stvo­ po­sta­lo­ nje­gov­­po­sao­i­za­ba­va.­Pr­vo­je­na­ba­vio­pet­ko­šni­ca­pa­ka­sni­je­vi­še­i­vi­še­i­sa­da­ih­ima­90.

Učio­iz­ra­do­zna­lo­sti

­­ O­ api­ko­mo­ri­ i­ api­in­ha­la­ci­ja­ma­do­sta­sam­či­tao­i­uve­rio­se­u­ne­ve­ro­vat­na­ le­ko­vi­ta­ svoj­stva­ va­zdu­ha­iz­ko­šni­ce.­Imam­plac­na­Ko­ru­škoj,­tu­sam­po­sta­vio­pr­ve­ko­šni­ce­i­ka­sni­je­for­mi­rao­pče­li­njak.­Što­ni­sam­znao­pi­tao­sam­tog­pče­la­ra­ko­ji­mi­je­pro­dao­pr­ve­pče­le­ili­dru­ge.­Kao­što­su­me­u­po­čet­ku­za­ni­ma­le­pče­le­ ta­ko­me­ sad­ in­te­re­su­je­ api­te­ra­pi­ja.­Ja­ne­mam­ni­ka­kvu­aler­gi­je,­ni­de­ca,­ali­ima­mo­ja­su­pru­ga.­Ona­je­

aler­gič­na­na­am­bro­zi­ju,­pa­će­mo­na­pro­le­će­da­is­pro­ba­mo­na­šu­ko­mo­ru­­na­njoj­–­ka­že­u­ša­li­i­zbi­lji­Dra­gan.­­­U­ me­dju­vre­me­nu,­ ovaj­ Mi­trov­

ča­nin­upo­znao­ je­ čo­ve­ka­ iz­Bi­ha­ća­ko­ji­ već­ ima­ api­ko­mo­ru,­ stu­pio­ je­sa­njim­u­kon­takt­pre­ko­Fej­sbu­ka,­raz­ja­snio­sve­ne­ja­sno­će,­na­ba­vio­po­nje­go­vim­ sa­ve­ti­ma­ re­pro­ma­te­ri­jal­iz­ino­stran­stva­i­slič­no.­Maj­ki­će­va­ api­ko­mo­ra­ će­ ima­ti­

če­ti­ri­in­ha­la­to­ra­na­isto­to­li­ko­ko­šni­ca.­Ulaz­će­im­bi­ti­sa­spolj­ne­stra­ne­objek­ta­ta­ko­da­pče­le­­ne­će­do­la­zi­ti­u­kon­takt­sa­po­se­ti­o­ci­ma­ko­ji­su­na­tret­ma­nu­u­api­ko­mo­ri.­­­­ Su­šti­na­ le­ko­vi­to­sti­ ovog­ tret­

ma­na­ je­u­či­nje­ni­ci­da­va­zduh­ko­ji­se­na­la­zi­u­ko­šni­ci­ sa­dr­ži­ sve­pče­li­nje­ pro­iz­vo­de­ i­ za­to­ je­ dra­go­cen.­Po­zna­jem­lju­de­ko­ji­ima­ju­pro­ble­ma­sa­ aler­gi­ja­ma­ i­ di­saj­nim­ pu­te­vi­ma­do­bro­ će­ im­do­ći.­Čuo­ sam­se­ve­za­no­za­ovo­sa­pred­stav­ni­ci­ma­Pče­lar­skog­sa­ve­za­ i­ple­čar­skih­or­ga­ni­za­ci­ja,­ina­če­sam­član­mi­tro­vač­kog­udru­že­nja­ pče­la­ra­ ko­ji­ mi­ pru­ža­ju­dra­go­ce­nu­po­moć­kad­god­ tre­ba­–­ka­že­mla­di­ pče­lar.­ On­ je­ na­ svom­fej­sbu­ku­ na­pra­vio­ pro­fil­ “api­ko­mo­ra”­ta­ko­sa­da­kon­tak­ti­ra­sa­za­ni­te­re­so­va­ni­ma­ ­ pa­ vi­še­ ne­ma­ ra­ni­jih­za­bu­na­u­kon­tak­ti­ma.­Maj­kić­ sma­tra­ da­ se­ od­ pče­lar­

stva­mo­že­ži­ve­ti­ako­imap­do­volj­no­ko­šni­ca­i­ako­im­se­po­sve­tiš.­

Od­me­da­se­mo­že­ži­ve­ti

On­se,­za­sad,a­ne­ža­li­jer­mu­je­to­go­to­vo­sto­pro­cent­no­rad­no­opre­de­lje­nje.­Svo­je­pče­le­po­sta­vio­je­na­do­bro­me­sto­ ­­ na­ Fru­šku­ go­ru­ na­

po­te­su­Ko­ru­ška.­Tu­su­ču­ve­ne­li­po­ve­i­dru­ge­šu­me,­bli­zu­je­Du­nav,­a­to­ sve­ pče­la­ma­ ­ po­go­du­ju.­ Ni­ ove­go­di­ne­ne­ža­li­se­na­ko­li­či­nu­i­kva­li­tet­vr­ca­nog­me­da.­­­Ura­dio­sam­šta­sam­hteo,­po­

ve­zao­sam­pče­lar­sku­pro­iz­vod­nju­sa­pče­lar­skom­rad­njom­i­api­ko­mo­rom,­med­ sa­ le­šni­ci­ma.­Mi­slim­da­ će­ to­bi­ti­do­bro­i­ubu­du­će,­ako­uspem­da­pro­ši­rim­pče­li­njak,­po­ru­ču­je­Dra­gan­Maj­kić.Pče­le­ su­sme­šte­ne­u­za­sa­du­ le­

ske­ko­ji­već­da­je­rod,­a­le­skin­cvet­pče­la­ma­do­bro­do­dje­ s­pro­le­ća­ jer­je­ pr­vi­ cvet­ za­ opra­ši­va­nje.­ Uz­ to­le­šni­ci­su­Maj­ki­će­vi­u­sta­di­ju­mu­ra­dja­nja,­ do­no­se­ mu­ ki­lo­gram­ dva­plo­da­po­žbu­nu,­ima­kup­ca­i­za­pla­sman­ne­bri­ne.­­Ka­da­bi­ imao­vi­še­ze­mlje­mo­žda­bi­pro­ši­rio­pro­iz­vod­nju­le­šni­ka,­ali­o­to­me­će­raz­mi­šlja­ti­ka­da­do­dje­vre­me.­

­ S.Đa­ko­vić

1127. oktobar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­DRA­GAN­MAJ­KIĆ,­PČE­LAR­I­PRO­IZ­VO­ĐAČ­LE­ŠNI­KA­­

Pče­la­re­nje­je­ple­me­ni­to­i­is­pla­ti­vo­za­ni­ma­njeMi­trov­ča­nin­Dra­gan­Maj­kić­ima­sa­mo­29­go­di­na,­u­ru­ci­„dr­ži”­dva­za­na­ta,­ali­se­ra­di­je­ba­vi­ho­bi­ji­ma­­–­pče­lar­stvom­i­pro­iz­vod­njom­le­šni­ka.­On­ka­že­da­se­od­njih­mo­že­ži­ve­ti

U pče li nja ku

Dra han Maj kić sa in ha la to rom

Vr ca nje me da

Zasad lešnika na Fruškoj gori

12 27. oktobar 2017.

ZA DRU GAR STVO – SVET SKI TREND

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U no vim kraj nje ne po volj nim uslo vi ma, se lja ci ma i za na tli-ja ma je di ni na čin da pre ži ve

bi lo je udru ži va nje na za dru žnim prin ci-pi ma. Pre po ja ve sa vre me nih za dru žnih or ga ni za ci ja, funk ci o ni sa le su ov čar ske za jed ni ce za za jed nič ko dr ža nje i mu žu ova ca i se o ske vo de ni ce.

Već 1855. go di ne u Er de vi ku su Slo-va ci i Sr bi osno va li za dru gu na tu ral no-skla-di šnog ti pa pod ime nom Vza jom na sypa ren – tzv. za dru žni am bar, uza jam-nu žit ni cu.

Sr bi u Voj vo di ni svo je pr ve za dru ge osno va li su u za nat stvu. To su tri tzv. ka ba ni čar ske za dru ge osno va ne u Pan-če vu 1862. go di ne, kao pro iz vo đač ke za dru ge ko je su bi le pre la zni ob lik iz-me đu ce hov skog i no vog si ste ma udru-ži va nja.

Ze mljo del ska za dru ga (tzv. Po ljo-pri vred no dru štvo) u Ti te lu 1868. go-di ne, pred sta vlja pr vi ob lik udru ži va nja srp skih ze mljo rad ni ka u po ljo pri vre di u Voj vo di ni. Osni va nje je ini ci rao ugled ni me sni tr go vac Mi haj lo Kre stić. Dve go-di ne po sle osni va nja pro me ni la je ime u Šaj ka ška ze mljo del ska za dru ga. Cilj za dru ge je bio da una pre đu je ma te ri-jal no bla go sta nje, da bu de ru ka po mo-ći i pred nja či kao uzor u „ze mljo del skoj stru ci sta nov ni štvu“, kao i da ja ča za-dru žno vas pi ta nje pre da va nji ma o ora-nju, dr lja nju, ali i da lak še obez be đu je se me, ra sad, dr ve će...

Ze mljo del ska za dru ga u Ti te lu oku-plja la je za dru ga re iz Ža blja, Ti te la i Ču-ru ga. Ima la je če ti ri vr ste čla no va: osni-va či, ko ji su ulog pla ća li od jed nom ili u na red nih pet go di na; re dov ni, ko ji su pla ća li go di šnji iz nos; po ma žu ći, sa mo nov cem i po ča sni – ugled ni lju di. Osni-va či i re dov ni čla no vi mo ra lu da bu du sta nov ni ci ti tel skog okru ga.

Za dru ga u Ti te lu pod sta kla je osni-va nje ni za no vih za dru ga sa ci ljem da uzi ma ju ze mlju u aren du i da je za jed-nič ki ob ra đu ju. Ta ko su već 1869. go di-ne osno va ne za dru ge u Pan če vu, Sen-to ma šu (Sr bo bra nu) i Fel va ru (Bač kom Gra di štu).

U No vom Sa du je 1870. go di ne osno-va na Srp ska za dru ga za me đu sob no po-ma ga nje i šted nju – pr va kre dit na za-dru ga na pro sto ri ma Voj vo di ne ko ja ni je ima la obe lež je ze mljo rad nič ke za dru ge. Čla no vi su gra đa ni No vog Sa da, tr gov ci, za na tli je i ne što ma lo no vo sad skih ba-što va na. Ka ma ta je bi la po volj ni ja ne go kod li hva ra, ali i da lje vi so ka. Za dru ga

je us po sta vi la sa rad nju sa Sve to za rom Mar ko vi ćem, po sle po vrat ka iz Švaj car-ske, u to ku nje go vog bo rav ka u No vom Sa du 1872. go di ne.

Orač ka za dru ga u Ru mi, osno va na 1883. go di ne, pr va je ze mljo rad nič ka pro iz vo đač ka za dru ga kod Sr ba u Voj-vo di ni za za jed nič ko aren di ra nje i za-jed nič ku ob ra du ze mlje. Za sno va na je na či sto eko nom skim prin ci pi ma, na osno vu ugo vo ra na de set go di na i po de set fo rin ti član skog ulo ga go di šnje. Pre ma pa ra gra fu 2. Ugo vo ra (ko ji ni je sa ču van u ce lo sti) za da tak za dru ge je „una pre đi va nje ra tar stva udru že nom sna gom i u op će pro mi ca nje ra tar skih in te re sa“. Pre ma na vo di ma Alek san dra San di ća, no vo sad skog pro fe so ra i pro-pa ga to ra za dru ga, u li stu Za sta va 1883. go di ne, u pa ra gra fu 5. je, iz me đu osta-log, za pi sa no: „ ...Sav rod od za jed nič ki za ku plje ne i ob de la va ne ze mlje, je ste za jed nič ka svo ji na svih za dru ga ra, a pro da će se on da, ka da za dru ga od re-di; isto ta ko za dru ga za klju ču je o po de li pri vre đe nog nov ca.“

Rum ski za dru ga ri za jed nič ki su ora-li, se ja li, ko pa li i ubi ra li rod – uno se ći jed na ku rad nu sna gu i de le ći do ho dak na jed na ke de lo ve, u po te su Ba ru no vac, 17 go di na, do 1900. go di ne. Pro fe sor A. San dić je odu še vljen osni va njem Orač ke za dru ge u Ru mi, 15 osni va ča upo re đu je sa roč dejls kim za dru ga ri ma i po zi va na-rod na udru ži va nje, ko je je naj bo lji lek pro tiv ma te ri jal nog pro pa da nja.

Pr va za dru ga na tu ral no-skla di šnog ti pa kod Sr ba u Voj vo di ni osno va na je u Čal mi, u Sre mu, 1887. go di ne, pod na zi vom „Žit ni ca – Zob ni ca“.

Pr va srp ska ze mljo rad nič ko-kre dit na za dru ga Raj faj ze no vog ti pa osno va na je u Srem skoj Ka me ni ci 1897. go di ne, pod uti ca jem za dru žnog te o re ti ča ra i pro pa-ga to ra Ja še To mi ća.

Pr va ze mljo rad nič ka za dru žna or ga-ni za ci ja za za jed nič ku na bav ku i za jed-nič ko ko ri šće nje po ljo pri vred nih ma ši-na, Sr bi u Voj vo di ni osno va li su 1887. go di ne u Par da nju (ka sni je Nin či će vo), u Ba na tu, pod na zi vom Dru štvo za na-bav ku vr ša će gar ni tu re.

Spe ci ja li zo va ne ze mljo rad nič ke za-dru ge pr vi put su osno va ne kod Sr ba u Voj vo di ni po čet kom XX ve ka: Srp ska arač ka mle kar ska za dru ga u Vra nje vu 1901, a Po vr tar ska za dru ga u No vom Sa du 1902. go di ne.

Ve o ma zna čaj nu ulo gu u osni va nju za dru ga ima li su naj pi sme ni ji lju di tog

vre me na – sve šte ni ci i uči te lji, ko ji su ne sa mo po ma ga li udru ži va nje, već i bi li čla no vi za dru ga.

Dru štve no-eko nom ske pri li ke u vre me osni va nja pr vih za dru ga

Sr bi ja je u XIX ve ku bi la ret ko na se-lje na i iz ra zi to se ljač ka ze mlja. Go di ne 1815. u 18 na hi ja Be o grad skog pa ša-lu ka ži ve lo je je dva oko 400.000 du ša, da bi se taj broj, ve li kim pri rod nim na-ra šta jem i do se lja va njem ži vlja iz Cr ne Go re, Bo sne, Her ce go vi ne i Ma ke do ni je 1875. go di ne po ve ćao na 1.378.338. Zna čaj nim pro ši re njem te ri to ri je po sle srp sko-tur skog ra ta 1876–1878, od no-sno Ber lin skog kon gre sa, Sr bi ja je ima-la 1.901.736 sta nov ni ka, da bi se taj broj 1900. go di ne po peo na 2.529.196 sta nov ni ka. Srp sko se lja štvo je pod Tur-ci ma ži ve lo naj če šće u po ro dič nim za-dru ga ma.

Kra jem XIX ve ka, iako je, usled raz-vo ja nov ča ne pri vre de i ka pi ta li zma, uve li ko bio u to ku pro ces ras for mi ra nja po ro dič nih za dru ga, kuć ne za dru ge su se još du go za dr ža le na srp skom se lu. Ta ko je pre ma po da ci ma iz 1893. go di-ne se ljač kih do ma ćin sta va sa po 6-10 čla no va bi lo 132.880, sa pre ko 10 čla-no va 31.099 i sa vi še od 20 čla no va – 1.904. Po ljo pri vre da je bi la eks ten ziv-na, a pri no si ni ski.

Srp ski se lja ci ko ri sti li su vr lo pri mi-tiv na oru đa za rad: ora li su ra lom ili dr-ve nim plu gom, dok je me tal nih plu go va bi lo ve o ma ma lo. U upo tre bi su bi le ruč-ne vr ša li ce ili vr ša li ce na do lap, ko je su po kre ta li ko nji. Tek 1891. go di ne uve-ze no je sve ga 10 vr šač kih par nih ma-ši na, pet se ja li ca i jed na ko sa či ca. Uz sve to, na kra ju XIX ve ka ne pi sme nost je do sti gla 77 pro ce na ta, a me đu se lja-ci ma čak 85 od sto. Du go vi su pri ti ska li se lja štvo ko je je mo ra lo da se za du žu je kod se o skih ga zda, se o skih me han dži ja i tr go va ca, dr žav nih či nov ni ka i ofi ci ra pod ve o ma te škim uslo vi ma.

Pr ve za dru ge u Sr bi ji, za nat sko-pro-iz vo đač ke i po tro šač ke, ja vlja ju se se-

dam de se tih go di na XIX ve ka. Be o grad, ko ji je bio pri vred ni i kul tur ni cen tar, po-stao je i za dru gar sko je zgro.

Ta ko, pr va za dru ga, Sto lar sko-bra-var ska dru ži na, osno va na je u Be o gra-du mar ta 1870, a već sle de će osno va ne su i: kro jač ke, opan čar ske, pot ki vač ke i ko lar sko-ko vač ke za dru ge. Va žio je prin cip sa mo po mo ći, za dru ga ri su upla-ći va li udeo na ko ji se ni je pla ća la ka ma-ta. So li dar nost je bi la ogra ni če na, ta ko da za dru ga ri ni su mo ra li da uno se u za-dru gu sva sred stva za rad, već su jem-či li de lom imo vi ne. Ni je bi lo fon do va, već su ce lo kup nu do bit za dru ga ri de li li

iz me đu se be. Čla no vi za dru ge su mo gli da bu du sa mo maj sto ri ali ne i kal fe.

Vr lo br zo po sle osni va nja za nat-sko-pro iz vo đač kih, u Sr bi ji se osni va ju i pr ve po tro šač ke za dru ge. U osni va nje pr ve ta kve za dru ge u Be o gra du 1870. go di ne pod na zi vom Pr va dru ži na za po-tro šnju u Be o gra du uče stvo vao je lič no i Sve to zar Mar ko vić. Cilj osni va nja za-dru ge bio je da se iz beg nu po sred ni ci – pri vat ni tr gov ci i nji ho va do bit.

Po tro šač ke za dru ge u Sr bi ji su po-slo va le go to vo na istim prin ci pi ma pr ve (Roč dejls ke) za dru ge u sve tu. Za dru ga-ri su pri me nji va li prin cip sa mo po mo ći, a bi lo je oba ve zno ku po va nje u za dru-žnim pro dav ni ca ma i to sa mo za go tov no vac.

Jem stvo je bi lo ogra ni če no – za-dru ga ri su jem či li sa mo imo vi nom u za dru žnoj rad nji. Za raz li ku od za nat-sko-pro iz vo đač kih za dru ga, u po tro-šač kim za dru ga ri su pri ras po de li do bi ti jed nu če tvr ti nu iz dva ja li u re zer vni fond a osta tak su de li li iz me đu se be u vi du ri stor na, sra zmer no ono me ko je ko li ko ku po vao u za dru zi.

Pr va dru ži na za po tro šnju u Be o gra-du ima la je svo je or ga ne upra vlja nja: Skup šti nu i Uprav ni od bor, či ji su čla-no vi bi li pro dav ci u za dru žnim pro dav-ni ca ma. I pro iz vo đač ke i po tro šač ke za dru ge su br zo ne sta ja le sa za dru žne sce ne. Ta ko je pr vu po tro šač ku za dru gu u Be o gra du, i Sr bi ji, po sle sa mo go di nu da na pre u zeo njen član – tr go vac, ko ji je na sta vio da ra di sa mo stal no.7

Pr va kre dit na ze mljo rad nič ka za dru ga u Sr bi ji, Vra no vo 1894. g.

Na pre la sku sa na tu ral nog na no-vi rob no-nov ča ni na čin pri vre đi va nja, ze mljo rad nič ka ga zdin stva su bi la pri-mo ra na da se za du žu ju, jer dr ža va ni je uspe va la da obez be di po volj ne kre di te. Da bi vra ća li du go ve, se lja ci su ma sov-no pro da va li svo ja ima nja. Ka ko u svo-joj stu di ji So ci jal ne funk ci je za dru gar-stva na vo di ro do na čel nik srp skog za-dru gar stva Mi ha i lo Avra mo vić, u 1884. go di ni je pro da to 3.395, a sa mo dve go di ne ka sni je, 1886, čak 5.444 se o-skih ima nja. Da je na sce ni bi la pro le-te ri za ci ja se la, po tvr đu je i po da tak da je u 1885. go di ni zbog ot pla ta du go va bez ze mlje je osta lo 9,14 od sto se o skih ga zdin sta va.

U ta kvim uslo vi ma, kra jem mar ta 1884. go di ne u Vra no vu, po red Sme-de re va, osno va na je pr va kre dit na ze-mljo rad nič ka za dru ga u Sr bi ji. Ini ci ja tor oku plja nja

29 ze mljo rad ni ka bio je Mi ha i lo Avra-mo vić.

Od apri la do ok to bra iste, 1884. go-di ne srp ski se lja ni su osno va li još če-ti ri ze mljo rad nič ke za dru ge: u Aza nji, Ma lom Oraš ju, Mi ha i lov cu i Ra ta ri ma. Već sle de će go di ne u Sr bi ji je bi lo 12 za dru ga, a za dru žni po kret se ši rio pre-ma Šu ma di ji, Ma čvi, Po mo ra vlju, Kra ji-ni i dru gim pod ruč ji ma Sr bi je. Go di ne

1900. broj za dru ga u Sr bi ji je iz no sio 219, a pred Bal kan ski rat, 1912. go di-ne, čak 650.8 Kre dit ne ze mljo rad nič ke za dru ge u Sr bi ji su for mi ra ne po uzo ru na Raj faj ze no ve za dru ge u Ne mač koj: sred stva za rad su bi li ude li za dru ga ra, ko ji su bi li ma li i ni su do no si li ka ma tu; so li dar nost me đu za dru ga ri ma je bi la neo gra ni če na – za svoj rad ga ran to va li su ce lo kup nom svo jom imo vi nom; fon-do vi za dru ga su bi li ne de lji vi, te ri to ri ja po slo va nja ogra ni če na, a funk ci je u za-dru ga ma su bi le vo lon ter ske – ni su do-no si le no vac.

Va žni da tu mi u za dru gar stvu Sr bi je

1895. Osno van Glav ni sa vez srp skih ze mljo rad nič kih za dru ga (osno va lo ga je 11 za dru ga sa se di štem u Sme de re-vu, da bi se 1898, ka da je u Sr bi ji bi lo 65 ze mljo rad nič kih za ru ga, se di šte pre-se li lo u Be o grad).

1897. Osno van Sa vez srp skih ze-mljo rad nič kih za dru ga sa se di štem u Za gre bu (je zik srp ski, pi smo ći ri li ca);

1898. Kralj Alek san dar I do neo Ukaz o pro gla še nju Za ko na o ze mljo rad nič-kim i za nat skim za dru ga ma.

1900. U Sr bi ji je bi lo vi še od 650 za-dru ga.

1923. Glav ni sa vez se spo jio sa Sa ve zom u Za gre bu (po sle če ga je bi lo ukup no 1.962 ze mljo rad nič ke za dru ge).

1937. Do net Za kon o pri vred nim za-dru ga ma Kra lje vi ne Ju go sla vi je.

1946. Usta vom su na gla še ni ulo ga i zna čaj op štih i se ljač kih rad nih za dru ga (SRZ), ko je su na sta ja le po ugle du na so vjet ske kol ho ze. In ter ven ci ja ma dr-ža ve sma nju je se po ve re nje u za dru ge, u či jem ra du do la zi do uda lja va nja od za dru žnih prin ci pa.

1949. Do net Osnov ni za kon o ze-mljo rad nič kim za dru ga ma Fe de ra tiv ne Na rod ne Re pu bli ke Ju go sla vi je.

1953. Re or ga ni za ci ja se ljač kih rad-nih za dru ga. Na zna ča ju do bi ja ju op šte ze mljo rad nič ke za dru ge.

1957–1965. Pe riod re la tiv no uspe-šnog raz vo ja za dru gar stva.

1974. Do net Ustav SFRJ.1976. Do net Za kon o udru že nom

ra du (ZUR), ko jim se za dru ge uki da ju. Za dru ge po sta ju osnov ne or ga ni za ci-je udru že nog ra da (OOUR) pri rad nim or ga ni za ci ja ma (RO), od no sno po ljo pri-vred nim kom bi na ti ma i slo že nim or ga-ni za ci ja ma udru že nog ra da (SO UR).

1989. Vra ća nje za dru ga ma – no-mi nal no za dru ge po no vo do bi ja ju svoj ne ka da šnji sta tus, ali bez imo vi ne, ko ja je pri po je na po ljo pri vred nim kom bi na ti-ma, RO i SO UR-ima (za dru žna svo ji na po no vo se uvo di kao rav no prav ni ob lik svo ji ne amand ma ni ma na Ustav SFRJ iz 1988. go di ne).

1990. Do net no vi Za kon o za dru-ga ma, či jim od red ba ma je omo gu će no for mi ra nje ze mljo rad nič kih za dru ga kao sa mo stal nih prav nih li ca. Osnov ne or-ga ni za ci je ko o pe ra na ta se or ga ni zu ju kao za dru ge, ali bez za dru žne imo vi ne.

1996. Za kon o za dru ga ma oba ve zu-je da se imo vi na ra ni jih za dru ga, ko ja je orga ni za ci o nim i sta tu snim pro me na-ma pre ne ta bez na kna de dru gim ko ri-sni ci ma mo ra vra ti ti za dru ga ri ma či ja je imo vi na bi la.

2015. Do net Za kon o za dru ga ma Re pu bli ke Sr bi je.

Na sta vi će se(Pre u ze to iz knji ge Vo dič kroz

za dru gar stvo Sr bi je, auto ri Da ni lo To mić, Bra ni slav Gu lan, Ri sto

Ko stov)

U no vim kraj nje ne po volj nim uslo vi ma, se lja ci ma i za na tli-ja ma je di ni na čin da pre ži ve

bi lo je udru ži va nje na za dru žnim prin ci-

je us po sta vi la sa rad nju sa Sve to za rom Mar ko vi ćem, po sle po vrat ka iz Švaj car-je us po sta vi la sa rad nju sa Sve to za rom Mar ko vi ćem, po sle po vrat ka iz Švaj car-je us po sta vi la sa rad nju sa Sve to za rom

ske, u to ku nje go vog bo rav ka u No vom Sa du 1872. go di ne.

Ta las no vih za dru ga u Voj vo di niOrač ka za dru ga u Ru mi, osno va na 1883. go di ne, pr va je ze mljo rad nič ka pro iz vo đač ka za dru ga kod Sr ba u Voj vo di ni za za jed nič ko aren di ra nje i za jed nič ku ob ra du ze mlje

1327. oktobar 2017.

NA UČ NO – STRUČ NI RA DO VI • RU RAL NE SRE DI NE U SR BI JI 2017

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sr bi ja ima ne ga ti van pri rod ni pri-ra štaj od 1992. go di ne i od ta da iz gu bi la je vi še od 600.000 sta-

nov ni ka i sve to uti če na po re me će nu sta ro snu struk tu ru, iz ja vi la je ru ko vo-di lac Od se ka za de mo gra fi ju Re pu blič-kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi je Gor-da na Bje lo brk.

"Sva ke go di ne Sr bi ja gu bi jed nu op-šti nu od 35.000 sta nov ni ka", re kla je Bje lo brk u emi si ji "Okru že nje" u pro-duk ci ji Cen tra za de mo kra ti ju i po mi-re nje u ju go i stoč noj Evro pi - CDR SEE i do da la da je u Sr bi ji sve vi še sta rih, a sve ma nje mla dih ko ji su tu i ko ji ne že le ili ne mo gu da ro de. "Ako se od lu-če da ro de, pro se čan broj de ce na jed-nu že nu je 1,4, a tre ba da bu de 2,1, da bi se obez be di lo pro sto ob na vlja nje sta nov ni štva, da nas ima ono li ko ko li ko nas je bi lo", re kla je Bje lo brk.

Ka že i da, na ža lost, ako se kre ne od na ta li te ta, mor ta li te ta i mi gra ci je, Sr bi će bi ti sta ri ji za tri go di ne i pro-seč na sta rost bi će 46 go di na, sva ki če tvr ti sta nov nik bi će sta ri ji od 65 go-di na i bi će nas ne gde oko 6,5 mi li o na, "uz naj bo lje pret po stav ke".

Slič ni pro ble mi i u okru že nju

Mi ljen ko Bre ka lo sa In sti tu ta dru-štve nih na u ka u Za gre bu ka že da je de po pu la ci ja se la u Hr vat skoj bi la ka-rak te ri stič na za '60. i '70. go di ne, ka da su lju di od la zi li u grad i tra ži li po sao, a je dan deo po pu la ci je od la zio u ino stran-stvo, na ta ko zva ni pri vre me ni rad, sa ko ga se ve ći na ni je vra ti la.

S dru ge stra ne, ka že Bre ka lo, po-sled njih 20 go di na, trend de po pu la ci je pri su tan je i u gra do vi ma, iz vi še raz lo-ga, je dan deo pri vred nih pred u ze ća je stra dao to kom rat nih ra za ra nja, za tim pro ces pri va ti za ci je je uni štio od re đen broj pri vred nih su bje ka ta i lju di su osta-li bez po sla, a in du strij ski rad ni je na pred vi đe nom ni vou.

"Usled to ga, je dan deo na ro da oti šao je u ino stran stvo, ili je još uvek ne za po-slen. Čim ne ma te ma te ri jal nih sred sta-va za ži vot, ne za sni va te po ro di cu, on da ne ma ni no vo ro đe nih i to je ne ga ti van trend ko ji će ima ti ve li ke po sle di ce u Hr vat skoj, ali i u okru že nju si tu a ci ja je iden tič na", sma tra Bre ka lo.

Uni ver zi tet ski pro fe sor Mi ro slav Do de ro vić iz Cr ne Go re, s dru ge stra-ne, ka že da je Cr na Go ra po sta ti stič-kim po da ci ma iz u ze tak u re gi o nu, da ima po zi tiv ne po ka za te lje, ka da je u pi-ta nju pri rod ni pri ra štaj i u pret hod nim de ce ni ja ma kon sti tu i sa la se kao odr ži vi de mo graf ski si stem, ko ji se na la zi u de-mo graf skoj rav no te ži. "Mi smo, za jed no sa Ko so vom, iz u ze tak u ce lom re gi o-nu. Cr na Go ra u pret hod nim de ce ni ja-ma svr sta va la se u ze mlje sa vi so kim na ta li te tom i to mo že mo ob ja sni ti tra-di ci o nal nim fak to ri ma, bi la je po želj na vi šeč la na po ro di ca, zbog raz li či tih isto-rij skih, po li tič kih i voj nih raz lo ga", sma-tra pro fe sor. Do da je da je ta ko đe Cr na Go ra je di na od biv ših re pu bli ka Ju go sla-vi je ko ja ni je do ži ve la ne po sred na rat na ra za ra nja, ima la je po li tič ku sta bil nost i svi ti fak to ri su, sma tra, uti ca li po zi ti van pri rod ni pri ra štaj.

Da mir Jo si po vič sa In sti tu ta za na-rod na pi ta nja iz Slo ve ni je re kao je da se u nje go voj ze mlji oče ku je, za 20-30 go di na, jed na stag na ci ja sta nov ni štva, ali na gla ša va da će se bit no pro me ni-ti struk tu ra. "Udeo sta ri jih oso ba bi tr no će po ra sti, dok će se udeo mla đih od 15 go di na bit no sma nji ti, za to što do la zi-mo u no vi ci klus re la tiv no ma lo broj nih ge ne ra ci ja ko je mo gu da oče ku ju da će ima ti de cu", ka že Jo si po vič. Uka zu je i da se pro me ni la de fi ni ci ja bro ja sta nov-ni štva i da se vi še u stal no sta nov ni štvo ne ubra ja ju "ga star baj te ri" i da je sa da prin cip uobi ča je nog pre bi va li šta.

Is tra ži va nje agen ci je IP SOS po ka za-lo je da vi še od 80 od sto gra đa na dr-ža va u re gi o nu ozna ča va pro blem be le ku ge kao iz ra zi to zna čaj no dru štve no i na ci o nal no pi ta nje, a po seb no vi sok ste pen zna ča ja ovoj te mi pri da je se u Sr bi ji i Hr vat skoj.

Gra đa ni ta ko đe sma tra ju da po li tič ki esta bli šment po kla nja pre ma lo pa žnje tom pi ta nju i u tom po gle du jav nost u Sr bi ji i Hr vat skoj po no vo je naj kri tič ni-ja pre ma svo jim vla da ma. (za be le že no no vem bra 2016.g)

Se lo sa tri sta nov ni ka

Već de ce ni ja ma, se la u Sr bi ji pro-pa da ju i eko nom ski i de mo graf ski. Na spi sku se la ko ja još ni su uga še na, cr-no trav sku ma ha lu De će ve odr ža va još

sa mo tro je sta nov ni ka. Po sle 76 go di-na u cr no trav skoj ma ha li De će ve osve-šten je krst. Ce lu ak ci ju po kre nu la je Bi lja Doj či no vić ko ja ži vi i ra di u Be o-gra du i na da se da će osve će nje kr sta do pri ne ti du hov noj ob no vi ovog kra ja. U ma ha li De će ve da nas ži ve sa mo tri sta ri je oso be. Sve šte nik u ma ha lu ni je za ko ra čio 76 go di na. Ne ka da je u ma-ha li ži ve lo mno go lju di. Ško la je bi la pu na de ce. Po ro di ca Doj či no vić je za po če tak od lu či la da se ovoj i dru gim ma ha la ma vra ti ži vot. U De će vu je za po če tak sa gra djen krst kao sim bol oku plja nja i po vrat ka ko re ni ma. Po sle 76 go di na do šao je i sve šte nik Ni ko la Aći mo vić ko ji sma tra da je ovaj do ga-đaj iz u zet no va žan za ovaj kraj i nje-gov op sta nak, jer se lju di vra ća ju ve ri, vra ća ju se svo jim ko re ni ma. Ma ha la De će ve je deo me sne za jed ni ce Brod, a Brod je ne ka da bio op štin ski cen tar. Ovaj pri mer da ju na du da će se lju di ko ji su ov de ro dje ni i nji ho vi po tom ci ov de vra ća ti rod nom kra ju.

Pra zne de se ti ne hi lja da ku ća

Ši rom Sr bi je da nas je pra zno oko 50.000 ku ća, a na 150.000 njih pi še - tre nut no ni ko ne sta nu je ov de! Je-

dan od naj ve ćih struk tur no raz voj nih pro ble ma srp skog dru štva da nas je ste br zo sma nji va nje se o skog sta nov ni-štva (de po pu la ci ja se la) ko ja pre va zi-la zi tem po sma nji va nja po ljo pri vred-nog sta nov ni štva (de a gra ri za ci ju). U 60 od sto srp skih se la sma nju je se broj sta nov ni ka od se lja va njem. To su se-la sa sta ri jim sta nov ni štvom, u nji ma je na ta li tet sve ma nji, smrt nost sve ve ća, pri rod ni na ra štaj nul ti ili ne ga-ti van, te je de po pu la ci ja još iz ra že ni ja od imi gra ci je. Po što je u ovim se li ma sta nov ni štvo ve ći nom po ljo pri vred no (pre ko 60 od sto), to se de po pu la ci-ja se la ma ni fe stu je i kao se ni li za ci ja i de va sta ci ja po ljo pri vre de i svih se-o skih pod ruč ja uda lje nih od glav nih ko mu ni ka ci ja, ve ćih gra do va i op štin-skih cen ta ra bez in du strij skih po go na, ko mu nal ne i so ci jal ne in fra struk tu re i bez raz voj ne per spek ti ve. U srp skim se li ma da nas ima mo si tu a ci ju da u nji-ma ne ma ko da ra di, a u gra do vi ma da ne ma šta da se ra di! Po pu la ci o na po li-ti ka u ovim kra je vi ma bi se mo ra la te-me lji ti na od go va ra ju ćoj eko nom skoj, agrar noj, re gi o nal noj raz voj noj i kul-tur noj po li ti ci - bit no raz li či toj od do-sa da šnje ko ja je mla de lju de is ti ski va-la iz se la i po ljo pri vre de. U tom po gle-du je ve o ma zna čaj no da se po pra vi i

da lje ne po vo ljan po lo žaj po ljo pri vre de u od no su na in du stri ju, da se pre đe na de cen tra li zo van mo del in du stri ja li-za ci je i ur ba ni za ci je, da se mno go vi še in ve sti ra u sa o bra ćaj nu i ko mu nal nu in fra struk tu ru se o skih pod ruč ja, da se obez be di so ci jal no (zdrav stve no, pen zi-o no i in va lid sko osi gu ra nje) i kul tur no pro sve ći va nje po ljo pri vred ni ka. To bi u ne kom slu ča ju bio pro gram ko ji bi za u-sta vio de a gra ri za ci ju i de po pu la ci ju. Br-za i pre te ra na de a gra ri za ci ja je, ume sto ra ni je agrar ne pre na se lje no sti, pro u-zro ko va la dru gu kraj nost - in du strij sku i ur ba nu pre na se lje nost. Pr va je sta ri, a dru ga no vi ve li ki pro blem srp skog dru-štva. Grad ski ži vot je skup, ne sta ši ca sta no va je ve li ka, fa bri ke su pre pu ne su vi šnih rad ni ka (u Sr bi ji je zva nič no 700.000 ne za po sle nih, a ne zva nič no bli zu mi lion (ili 24 od sto rad no spo sob-nih), a u na šim se li ma su mno ge nji ve tih istih lju di neo bra đe ne (ra ču na se na naj ma nje 400.000 hek ta ra). Br za in du stri ja li za ci ja svu da iza zi va sti hij no i ha o tič no pro stor no po me ra nje lju di, nji ho vo go mi la nje u gra do vi ma i pra-žnje nje se la. Sve to do ve lo je do to ga da je u tra di ci o nal nom se lu uvek bi lo vre me na i na pre tek, dok u sa vre me-nom - ono pre br zo is ti če.

(Na sta vi će se)

• od 4.709 se la u Sr bi ji 1.200 je u fa zi nestajanјa!

• pro seč na sta rost sta nov ni štva u sr bi ji je 43 go di ne. čak 18,7 od sto sta nov ni štva sta ri je je od 65 go di na! na ša ze mlja je na še stom me stu u evro pi po sta ro sti sta nov ni štva!

• u Sr bi ji je tek sva ki če tvr-ti pred u zet nik i sva ki 17. vla snik pred u ze ća mla đi od 40 go di na!

• u se li ma Sr bi je je oko 260.000 mo ma ka ko ji su za ko ra či li u pe tu de ce ni ju ži vo ta i ni su za sno va li po-ro di ce. u se li ma ima i oko 100.000 de vo ja ka ko je ta ko đe ni su za sno-va le po ro di ce. Da ima ju po ro di ce bi lo bi 500.000 sta nov ni ka vi še;

• oko 150.000 mla dih u Sr bi-ji ko ji bi mo gli da stva ra ju no vu vred nost i na ci o nal ni do ho dak, ni ti ra de, ni ti se ško lu ju!

• sva ki tre ći ili če tvr ti mla di čo-vek ko ji tra ži po sao je sta ri ji od 15, a mla đi od 25 go di na. ta sli ka mo ra da se pro me ni;

• po ljo pri vre dom se ba vi oko dva mi li o na ži te lja Sr bi je!

• u se li ma se na la zi vi še od 400.000 hek ta ra neo bra đe nih ora-ni ca! Isto vre me no u se li ma je čak 50.000 pra znih ku ća bez vla sni ka, a u još 150.000 ni ko ne ži vi!

• u sr bi ji je bez po sla 32.000 agrar nih sručnјaka (me đu nјima 5.523 inženјera po ljo pri vre de, 46 dok to ra na u ka i 418 ma gi sta ra), osta li su sa srednјom spre mom!

• šan sa za nјihovo zapošljavanјe po sto ji na sop stve nom ga zdin stvu svo jih ro di te lja, na ko mer ci jal nim far ma ma, za dru ga ma (ima ih bli zu 2.000), u agro bi znis kom pa ni ja ma, kon sal ting ku ća ma, u uslu žnom sek to ru ko ji je u funk ci ji raz vo ja po ljo pri vre de i po tre ba se o skog sta nov ni štva...

• za rešavanјe ovih pro ble-ma, mla dih pre u zet ni ka, oče ku je se po dr ška nad le žnih mi ni star-sta va u Vla di Re pu bli ke Sr bi je i Voj vo di ne za: po ljo pri vre du, rad, zapošljavanјe, pri vre du, lo kal nu sa mo u pra vu, fi nan si je, nbs, za dru-žnih sa ve za;

• Pro ble mi se la su ve li ki. nestajanјe se la zna či i nestajanјe Sr bi je!

• u Sr bi ji da nas 1.034 se la ima ju manјe od po 100 ži te lja, u nјoj je da nas go to vo 100 pot pu no pra znih na se lja, dok 85 ima ima manјe od po de set sta nov ni ka;

• u 86 od sto na se lja opa da broj sta nov ni ka;

• nјive se ob ra đu ju sa 408.000 trak to ra i 25.000 kom baj na ko ji su sta ri sko ro dve i po de ce ni je!

• po štu ne ma 2.000 se la;• čak 500 se la ne ma as falt ni put

i ve zu sa sve tom;• u 400 se la u Sr bi ji ne ma ni

pro dav ni ce!• u 2.760 se la ne ma vr ti ća;• u 230 se la ne ma osnov ne ško le;• u dve tre ći ne se la ne po sto-

ji ve te ri nar ska am bu lan ta iako je glav no za ni ma nje po ljo pri vre da;

• te ški uslo vi za ži vot, uda lje-nost od gra do va, lo ša mre ža pu te-va i go to vo ni ka kve šan se za za-ra du, osim ob ra de ze mlje naj če šći

su raz lo zi zbog če ga su pro te klih de ce ni ja se la de set ko va na;

• se lu tre ba am bu lan ta, fri zer, apo-te ka, auto me ha ni čar, pro dav ni ce, bi o-skop... ži te lji ma naj ve ćeg bro ja se la u Sr bi ji ne do stup na je ve ći na sa dr ža ja za iole nor ma lan ži vot;

• stag na ci ju i de mo graf sko propadanјe se la mo že mo da spre-či mo sa mo po li ti kom uspe šnog ru ral nog raz vo ja, ko je se ne će ti-ca ti sa mo po ljo pri vre de, već i svih osta lih zanimanјa i uslu ga;

Se lu vra ti ti mla dost za op sta nak i osta nak

Ma lo je se la sa no vim pu te vi ma

Sr bi ja ima ne ga ti van pri rod ni pri-ra štaj od 1992. go di ne i od ta da iz gu bi la je vi še od 600.000 sta-

nov ni ka i sve to uti če na po re me će nu sta ro snu struk tu ru, iz ja vi la je ru ko vo-

Uni ver zi tet ski pro fe sor Mi ro slav Do de ro vić iz Cr ne Go re, s dru ge stra-ne, ka že da je Cr na Go ra po sta ti stič-kim po da ci ma iz u ze tak u re gi o nu, da ima po zi tiv ne po ka za te lje, ka da je u pi-

AGRAR NE RE FOR ME JU ČE, DA NAS I SU TRA (7)

Za dve de ce ni je iz gu bi li smo 600.000 sta nov ni kaAko se od lu če da ro de, pro se čan broj de ce na jed nu že nu je 1,4, a tre ba da bu de 2,1, da bi se obez be di lo pro sto ob na vlja nje sta nov ni štva, da nas ima ono li ko ko li ko nas je bi lo

Pi še: Bra ni slav Gu lanMo ra se po pra vi ti ne po vo ljan po lo žaj po ljo pri vre de u od no su na in du stri ju

14 27. oktobar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NAUKA U PRAKSI

To plot na "pum pa", "ter mo­pum pa" ili "di za li ca to plo te", kao ure đaj, obez be đu je pre­

nos to plo te sa te la ni že na te lo vi­še tem pe ra tu re, pri ma lom utro šku ra da. Kao iz vor to plot ne ener gi je to plot ne pum pe mo gu da ko ri ste: spolj ni okol ni va zduh, ge o ter mal ne vo de, ot pad ne vo de, re ke, je ze ra, mo ra, ze mlji šte, sun če vu ener gi ju i dru ge iz vo re to plo te.

To plot ne pum pe pred sta vlja ju rad ne ras hlad ne ma ši ne kod ko jih se do vo đe njem ra da ne koj ma te ri ji u ter mo di na mič kom ci klu su obez be­đu je pre nos to plo te sa te la ni že na te lo vi še tem pe ra tu re. Za raz li ku od kla sič nih ras hlad nih ure đa ja (hlad­nja ka, za mr zi va ča), to plot ne pum pe slu že, osim za hla đe nje, i za gre ja­nje ne kog pro sto ra – ma te ri je (va­zdu ha ili vo de) na ra čun od vo đe nja to plo te iz oko li ne. Ta oko li na pred­sta vlja to plot ni iz vor ko ji se na la zi na ni žoj tem pe ra tu ri od tem pe ra­tu re gre ja nog pro sto ra. Taj pro stor mo že da bu de: pla ste nik, sta kle nik, šta la, ra di o ni ca, ha la, ku ća ili zgra­da. Ovaj pre nos to plo te ostva ru je se uz od re đen utro šak ra da, ko ji je ni ži od utro ška ra da na kla si čan na­čin. Prak tič no, rad to plot nih pum pi u teh ni ci ba zi ra se na mo guć no sti ko ri šće nja de la to plo te to plot nog iz­vo ra, ko ji ima ni žu tem pe ra tu ru od one ko ja je po treb na ko ri sni ku to­plo te. Ovaj ure đaj za sred stvo gre­ja nja ne ko ri sti elek trič ne gre ja če, ne go pa ru ras hlad nog sred stva ko ja se na la zi unu tar sa me in sta la ci je i oba vlja kru žni pro ces.

U to plot noj pum pi na la zi se ras­hlad na in sta la ci ja ko ja naj če šće ko­ri sti pa re ras hlad nih sred sta va R 407C, R 410 A ili R 134 A, sa ras­hlad nim ka pa ci te tom od 5 ­ 183 kW i sa grej nim ka pa ci te tom od 5,5 ­ 204 kW. Ras hlad no sred stvo u teč nom sta nju na pri ti sku oko li­ne pro la zi kroz is pa ri vač (zmi ja stu cev), pri ma to plo tu od to plot nog iz­vo ra (ma te ri ja ni že tem pe ra tu re od gre ja nog pro sto ra), is pa ra va, kom­pre sor tu pa ru sa bi ja, tro ši iz ve snu ko li či nu ra da i po di že tem pe ra tu ru pa re na tem pe ra tu ru oko li ne, isto­vre me no po di že se i pri ti sak pa re, pa ra pro la zi kroz kon den za tor (zmi­ja sta cev­re šet ka iza fri ži de ra), to­plo ta pre la zi sa pa re na okol ni va­zduh (ili vo du), pa ra se kon den zu je (uteč nja va), a pri ti sak ras hlad nog sred stva osta je po vi šen. Da bi grej­ni ci klus mo gao da se za tvo ri, teč­no ras hlad no sred stvo se pri gu šu je u pri gu šnom ven ti lu ili u ka pi lar noj ce vi, do po sti za nja pri ti ska oko li ne. Ovo pri gu ši va nje zo ve se "adi ja bat­sko pri gu ši va nje", tj. bez do vo đe nja

i od vo đe nja to plo te. Pri gu še na teč­nost eks pan di ra, ši ri se izen talp ski i sma nju je joj se pri ti sak na pri ti sak oko li ne. Kon den zo va na i pri gu še na ras hlad na teč nost od vo di se u is pa­ri vač i na taj na čin za tva ra se grej ni ci klus. Na ovaj na čin "pum pa" (pre­ba cu je) to plot nu ener gi ju sa te la ni že tem pe ra tu re (vo da, ze mlji šte, va zduh) u pro stor ko ji se za gre va (va zduh, vo da, ze mlji šte, su ša ra i dr.).

Za spolj nju tem pe ra tu ru va zdu­ha ve ću od +5°C utro šak elek trič ne ener gi je je tri pu ta ma nji za gre ja­nje sa to plot nom pum pom.

Na sl. 1 še mat ski je pri ka zan pro ces gre ja nja pro sto ra. Ova kav kru žni pro ces (ci klus) ko ri sti to plot­na pum pa ko ja ima pre vas hod ni za­da tak da obez be di gre ja nje u zim­skom pe ri o du, a hla đe nje u let njem i da odr ža va od re đe nu tem pe ra tu ru u pro sto ru. Da kle, to plot na pum pa mo že da se is ko ri sti i za hla đe nje ne kog pro sto ra (kli ma ko mo ra), ako se is pa ri vač po sta vi u taj pro stor. U tom slu ča ju "pum pa nje" to plo te oba vlja se u su prot nom sme ru, tj. iz pro sto ra za hla đe nje u pro stor za gre ja nje. U let njem pe ri o du to plot­na pum pa mo že da slu ži za ras hla­đi va nje pro sto ra (šta le, sta kle ni ka, pla ste ni ka, itd).

To plot ne pum pe pro iz vo đa ča "Al­fa kli ma", Knja že vac, su ti pa AK TP "vo da­vo da" ili "va zduh­vo da" (ozna ka VW). Ras hlad no sred stvo (fluid) je: R 407C i R 410 A. Kom­pre sor je her me tič ki za tvo ren. Is pa­ri vač i kon den za tor su ko ak si jal ni. Re gu la ci ja ra da ure đa ja je auto mat­ska.

Vo da sa tem pe ra tu rom vi šom od 8°C je ve o ma po go dan iz vor to plot­ne ener gi je za sta bi lan rad agre ga­ta pre ko ce le go di ne, bez ob zi ra na spo lja šnje tem pe ra tu re va zdu ha. Kao od li čan iz vor to plot ne ener gi je po ka za la se ge o ter mal na ili pod­zem na vo da, ko ja ima vi šu tem pe­ra tu ru od 8°C. Za ge o ter mal nu ili pod zem nu vo du po treb no je is ko pa­ti 2 ili 4 bu na ra, je dan ili dva za iz­vor vo de, a je dan ili dva za vra ća nje is ko ri šće ne vo de u ze mlju. Du bi na bu na ra za pod zem nu vo du tre ba da je pre ko 15 m, za vi sno od me sta i fi zič kih ka rak te ri sti ka ze mlji šta. U za vi sno sti od tem pe ra tu re i iz da­šno sti to plot nog iz vo ra (vo de) ovim ure đa ji ma mo že da se ostva ri vi sok ste pen gre ja nja i hla đe nja (le ti). Tran sfor ma ci jom ene r gi je iz to plot­nog iz vo ra u se kun dar nom ko lu in­sta la ci je za kli ma ti za ci ju obez be đu­je se re al ni ste pen gre ja nja (od 3,2 do 4 pu ta jef ti ni ji od kWh elek trič ne ener gi je). In sta la ci je s ovim ti pom

to plot nih pum pi obez be đu ju eko no­mič ni je za gre va nje obje ka ta i ve ću is prav nost in ve sti ci je.

To plot nom pum pom za gre va se vo da: za pod no i va zdu šno cen tral­no gre ja nje pro sto ra, pri pre mu sa­ni tar ne to ple vo de i za teh no lo ške pro ce se gre ja nja i hla đe nja pro iz­vo da. Po ti ski va nje okol nog va zdu ha pre ko is pa ri va ča u pri mar nom ko lu oba vlja se ven ti la to rom ili ven ti la­to ri ma, za vi sno od ka pa ci te ta to­plot ne pum pe. Za gre ja na vo da u se kun dar nom kru gu po ti sku je se cir ku la ci o nom pum pom.

Ure đaj to plot ne pum pe ima ob lik san du ka. Di men zi je to plot nih pum­pi, kao kom pakt nih ure đa ja, iz no se: ši ri na 0,6 do 2,3 m, de blji na (du­ži na) 0,6 do 1,0 m i vi si na 1,1 do 1,2 m.

U pro da ji se na la ze re še nja to­plot nih pum pi s ozna ka ma VW: 40, 50, 64, 80, 100, 125, 160, 200, 320, 480 i 640. Ras hlad ni ka pa ci tet to plot nih pum pi iz no si od 11,7 do 182,4 kW, grej ni ka pa ci tet od 13,4 do 203,2 kW, ap sor bo va na sna ga 6,6 do 50 kW pro tok flu i da kroz se­kun dar no ko lo 2,5 do 64,8 m3/h, a kroz pri mar 1,7 do 13,28 m3/h. U ure đaj mo že bi ti in sta li sa no vi še kom pre so ra što za vi si od ras hlad­nog ka pa ci te ta. Elek trič ne ka rak­te ri sti ke to plot ne pum pe su: ja či na elek trič ne ener gi je 7 do 90 A, na­pon 380 V i fre kven ci ja 50 Hz. Na sli ci 2 pri ka zan je spo lja šnji iz gled to plot ne pum pe ti pa AK TP – "vo da – vo da", "Al fa kli ma" u Knja žev cu.

Na sli ci 3 i 4 še mat ski je pri ka­za na in sta la ci ja to plot ne pum pe sa dva ili če ti ri bu na ra.

To plot ne pum pe "Atlas ter mal" fir me "Lu men" iz Slo ve ni je su ti pa "vo da­vo da" ili "va zduh­vo da". To­plot ne pum pe ovog pro iz vo đa ča su naj e fi ka sni je uko li ko se ko ri ste na objek ti ma sa pod nim gre ja njem, a mo gu da se ko ri ste i na si ste mi ma gre ja nja sa ra di ja to ri ma ili grej nim re gi stri ma iz nad po da, dok ne ki mo de li to plot nih pum pi ima ju mo­guć nost da gre ju sa ni tar nu vo du za do ma ćin stvo. Pred nost ovih to plot­nih pum pi je ste ta što ima od nos ulo že ne i do bi je ne ener gi je, ko ji se na zi va ko e fi ci jent is ko ri šće nja ili na en gle skom skra će no C.O.P. i kre će se od 1:3 pa čak i do 1:5, ta ko da, na pri mer, za ulo že nih 1 kWh elek­trič ne ener gi je mo že da se do bi je 3­5 kWh to plot ne ener gi je, u za­vi sno sti od vr ste to plot ne pum pe, vr ste si ste ma gre ja nja i iz vo ra to­plo te iz pri ro de. Na sl. 5 še mat ski je pri ka za na pri me na to plot ne pum­pe "Atlas ter mal", fir me "Lu men" u Slo ve ni ji.

To plot na pum pa fir me "Te ra term" u Su bo ti ci funk ci o ni še kao ras hlad ni ure djaj ko ji je u sta nju da eks plo a ti še to plot nu ener gi ju ze mlje. 65­75 % od stvo re ne to­plot ne ener gi je za gre ja nje, to plot­na pum pa cr pi iz ze mlje, a osta tak to plo te 35­25 % se stva ra ko ri šće­njem elek trič ne ener gi je za po kre­ta nje elek tro mo to ra kom pre so ra, bu nar ske i cir ku la ci o ne pum pe. Iz bu na ra u to plot nu pum pu bu nar ska pum pa tran spor tu je to plot nu ener­gi ju po sred stvom pod zem ne vo de. Pod zem na vo da stal no ima tem pe­ra tu ru od 13­14°C, to plot na pum pa je u sta nju da od ove re la tiv no hlad­ne vo de od u zi ma to plot nu ener gi ju, ohla div ši je na 6­10°C. S ovog re­la tiv no hlad nog ni voa, ko ri šće njem elek trič ne ener gi je kom pre sor po di­že ni vo to plot ne ener gi je na že lje ni ste pen, od 25­50°C. Ta ko stvo re nu to plot nu ener gi ju kru žno stru je­ća vo da tran spor tu je u grej na te la. Cir ku la ci o na pum pa vr ti grej nu vo­du. Ve ća je ušte da ako grej na te la ima ju ve ću po vr ši nu, ta da i sa hlad­ni jom grej nom vo dom se po sti že že lje na tem pe ra tu ra u pro sto ru ko ji se gre je, a to plot na pum pa eko no­mič ni je ra di. Pri me na ra di ja to ra je mo gu ća, ali zah te va ugrad nju vi še re ba ra. Po sto je ce lis hod na re še­nje za pri me nu pod nog, vi sin skog, pla fon skog ili zid nog gre ja nja. Kod do bro iz ve de nog pod nog gre ja nja tem pe ra tu ra po la zne grej ne vo de ni ka da ne pre la zi 35°C. Na sli ci 6 pri ka za na je blok še ma ge o ter­mal ne to plot ne pum pe fir me "Te ra term" u Su bo ti ci.

To plot ne pum pe ti pa PHRV,

PMHRV, PMERV/PMHRV – "vo da – vo da", pro iz vo đa ča "Tec hni bel", Fran cu ska su slič nih teh nič kih ka­rak te ri sti ka kao pum pe "Al fa kli ma" u Knja žev cu. To plot na pum pa je iz­gra đe na u ob li ku san du ka. Di men zi­je to plot ne pum pe su: ši ri na 0,975 do 2 m, de blji na (du ži na) 1,05 do 2,2 m i vi si na 1,175 do 2 m.

Ozna ke pum pe ti pa PHRV su: VW22, 25, 32 i 36, ti pa PMHRV su: VW2044, 2050, 2064 i 2072 i PMERV/PMHRV su: VW2088, 2100, 2128 i 2144. Ras hlad ni ka pa ci tet to plot nih pum pi iz no si od 20,8 do 139,3 kW, grej ni ka pa ci tet od 24 do 163 kW, pro tok flu i da kroz se­kun dar no ko lo 4,21 do 27,0 m3/h, mak si mal ni pri ti sak gre ja nja 25 do 185 kPa. U ure đaj mo že bi ti in sta li­sa no vi še kom pre so ra, što za vi si od ras hlad nog ka pa ci te ta. Elek trič ne ka rak te ri sti ke to plot ne pum pe su: mak si mal na sna ga 11,8 do 66 kW, ja či na elek trič ne ener gi je 22,7 do 108 A, na pon 440 V i fre kven ci ja 50 Hz. De lo vi pum pe su slič ni s osta lim pum pa ma. Re gu la ci ja ra da pum pe je auto mat ska. Na sli ci 7 pri ka zan je iz gled to plot ne pum pe pro iz vo đa­ča "Tec hni bel" u Fran cu skoj.

To plot ne pum pe "Stan dard" i "Stan dard plus", tip EARW "vo da­vo da" i "va zduh­vo da", pro iz vo đa­ča "Aros Um welt tec hnik" iz Ber li na, Ne mač ka, ima ju slič ne teh nič ke ka­rak te ri sti ke, kao i osta le to plot ne pum pe.

Fak tor gre ja nja to plot ne pum pe:

Fak tor gre ja nja po ka zu je ko li ko pu ta vi še ener gi je se do bi ja iz ure­đa ja od elek trič ne ener gi je, ko ju ure đaj tro ši za svoj po gon. Fak tor gre ja nja za vi si od vred no sti tem pe­ra tu re pro sto ri je T, ko ja se gre je i raz li ke tem pe ra tu re pro sto ri je T od tem pe ra tu re oko li ne To.

ηg = Qod/Lk = (Qd + Lk)/Lk = T/(T – To) > 1

gde su:Qod – od ve de na ko li či na to plo te

od pa re ras hlad nog flu i daLk – rad kom pre so ra Qd – do ve de na ko li či na to plo te

ras hlad nom flu i du od to plot nog iz­vo ra

T – tem pe ra tu ra pro sto ri je ko ja se gre je [°C]

To – tem pe ra tu ra okol nog va zdu­ha [°C],

Fak tor hla đe nja to plot ne pum pe

Fak tor hla đe nja po ka zu je ko li ko pu ta vi še ener gi je se do bi ja iz ure­đa ja od elek trič ne

ener gi je, ko ju ure đaj tro ši za svoj po gon. Fak tor hla đe nja za vi si od vred no sti tem pe ra tu re

oko li ne To i raz li ke tem pe ra tu re T po sto ri je ko ja se hla di od tem pe ra­tu re oko li ne To.

ηh= Qd/Lk = Qd/(Qod + Qd) = To/(T – To) <=> 1

Po stu pak od re đi va nja ve li či ne po vr ši ne za gre ja nje

Ako se pret po sta vi da je za gre­ja nje 1 m2 po vr ši ne pla ste ni ka po­treb no obez be di ti 250 W/m2, on da mo že da se iz ra ču na po treb na sna ga to plot ne pum pe, uko li ko je po zna ta ukup na vred nost za grev ne po vr ši­ne. Na pri mer, ako je po vr ši na ko ju ob u hva ta ju pla ste ni ci 800 m2, on da je po treb no na ba vi ti to plot nu pum­pu za gre ja nje pla ste ni ka ter mič ke sna ge od 200 kW, ili za po vr ši nu od 400 m2, po treb na je dvo stru ko ma­nja sna ga, to plot na pum pa od 100 kW.

Pri me na to plot nih pum pi u po vr tar stvu i do ma ćin stvuPi še: Dr Mi la din Br kić, Po ljo pri vred ni fa kul tet, No vi Sad

Sli ka 1. To plot na pum pa u pro ce su gre ja nja

� Sli�ka�4.�Še�mat�ski�pri�kaz�to�plot�ne�pum�pe�sa�dva�ili�če�ti�ri�bu�na�ra

Klo ni te se al ko ho la. Što vi še pi-je te, to je ve ći i ri zik da obo li-te od ra ka doj ke. Al ko hol, ka-

ko se či ni, ome ta spo sob nost je tre da od stra nju je vi šak estro ge na iz or ga ni zma. A sa iz lo že no šću estro-ge nu, ka žu is tra ži va či, ra ste i ri zik od po ja ve ra ka doj ke.

Je di te vo će ži vo pi snih bo ja. Vo-će i po vr će su do bri iz vo ri vi ta mi-na C i be ta-ka ro ti na, ko ji su ve li ki bor ci pro tiv kan ce ra. To se na ro či to od no si na sve tlo na ra džan sto, žu to, cr ve no i ze le no vo će i po vr će, kao što su mi ri šlja ve di nje, po mo ran-dže, bre skve, slat ke cr ve ne pa pri ke i spa nać.

Ku pus, pro kelj, kelj i sli čan ze-le niš ta ko đe su bo ga ti fi to he mi ka-li ja ma (le ko vi tim he mi ka li ja ma pri-rod no sa dr ža nim u bilj ka ma) ko je mo gu da in hi bi šu sin te zu estro ge na i za šti te vaš or ga ni zam od pre op-te re će nja tim hor mo nom. Re zul ta ti jed ne stu di je po ka za li su da je naj-ma nje ve ro vat no ća za po ja vu ra ka doj ke po sto ja la kod že na ko je su je-le naj vi še vo ća i po vr ća.

Uzmi te ma sli no vo ulje. Bu du ći da se sa sto ji ma hom od mo no ne za si-će nih ma sno ća, ma sli no vo ulje ne uti če na vaš or ga ni zam ona ko ka-ko to či ne za si će ne ma sno će (ima ih u ma sno ća ma ži vo tinj skog po re kla i ne kim ma sno ća ma bilj nog po re-kla, kao što su pal mi no i ko ko so vo ulje).

Jed na grč ka stu di ja, ko ja je ob u-hva ti la vi še od 2.000 že na, uka zu je na to da je kod onih vi še od jed nom na dan uzi ma ju ma sli no vo ulje, ri zik od po ja ve ra ka doj ke za 25 od sto ma nji ne go kod osta lih.

Sla di te se so jom. So ju u zr nu, so ji ne mr vi ce, šnic le od so je, mle-ko od so je i osta le na mir ni ce na ba-zi so je bo ga te su fi to e stro ge ni ma, bilj nim he mi ka li ja ma ko je, iz gle da, šti te od ra ka doj ke. Po što se ta je-di nje nja ve zu ju za estro gen ske re-cep to re u or ga ni zmu, uzi ma ju me-sto te le snom estro ge nu, za ko ji se sum nja da pred sta vlja „go ri vo“ za rak doj ke.

Že ne iz ze ma lja u ko ji ma je so ja oko sni ca is hra ne u mno go ma njoj

me ri obo lja va ju od ove opa ke bo-le sti.

Je di te ma snu ri bu. Ri ba po put tu ne i lo so sa sa dr ži sup stan ce po-zna te kao ome ga-3 ma sne ki se li-ne. La bo ra to rij ski mi še vi ko ji ma su ubri zga ne će li je hu ma nog kan ce ra doj ke, hra nje ni ovom vr stom ma-snih ki se li na obo lje va li su od sit ni jih i ma nje in te ziv nih tu mo ra.

Uba ci te i ma lo la ne nog se me na. Ovo, sit no je sti vo se me sa dr ži sup-stan ce po zna te kao lig ni ni, za ko je se či ni da po ma žu u bor bi pro tiv ra-ka doj ke.

Stu di je ra đe ne na Uni ver zi te tu u To ron tu uka zu ju na to da la ne no se me spre ča va na pre do va nje ra-ka doj ke. Sa me lji te ga u mli nu za ka fu, jer se ta ko lak še va ri.. Ta ko me ve no, po si paj te ga po ce ra li ja ma ili sa la ti.

La ne no ulje vam, me đu tim, ne oba vlja po sao; ne sa dr ži do volj no lig ni na.

Ra di kal no sma lji te uno še nje ma-sno će. Po pu la ci o ne stu di je po ka zu ju da je ri zik od ra ka ma nji u ze mlja-ma u ko ji ma is hra na tra di ci o nal no sa dr ži ma lo ma sno će dok je, pak, ma lo ve ći u ze mlja ma či ja je is hra-na tra di ci o nal no ma sna. Na ža lost, ume re no sma nji va nje ma sne hra ne kao da ni je od ve li ke po mo ći. Mo ra-te da ide te na ra di kal ne me re.

Na je di te se vla ka na. Is hra na bo-ga ta vlak ni ma mo že da po mog ne or ga ni zmu da se oči sti od su vi šnog

estro ge na. Ta ko đe, po mo ći će vam i da kon tro li še te te le snu te ži nu, jer vas ve li ka za pre mi na vlak na stih na-mir ni ca za si ti pre no što us pe te da une se te mno go ka lo ri ja.

Iza zi va ju li hor mo ni rak?

Pri li kom hor mon skih te ra pi ja na ba zi estro ge na i pro ge stro ge na ko ji se obič no pre pi su ju mi li o ni ma že na u me no pa u zi, po sto ji mno go ve će mo guć no sti ne go što se to do sa-da mi sli lo, za na sta ja nje ra ka doj ke. Za ključ ci obim nog is tra ži va nja mo-gu da do ve du u pi ta nje neo p hod-

nost ta vog na či na le če nja za ve li ki broj že na, oce nju ju spe ci ja li sti iz te obla sti. Tim ame rič kih na uč ni-ka sa Na ci o nal nog in sti tu ta za rak u Ro kvi lu, pod vođ stvom dok tor ke Ke trin Še rer is pi tao je le kar ske kar-to ne 46.355 že na u me no pa u zi ko je su le če ne iz me đu 1980 i 1995 go di-ne a od tog bro ja ot kri ve no je 2.082 slu ča ja ra ka doj ke.

Na uč ni ci su kon sta to va li da je ri-zik od ra ka doj ke za 20 od sto ve-ći kod že na ko je su ma nje od če ti ri go di ne le če ne estro ge nom u od no su na one ko je ni su do bi ja le ta kve te-ra pi je.

Me đu tim, ri zik ve ći od 40 od sto po sto ji i za že ne ko je su do bi ja le te-ra pi ju estro gen-pro gest tro ge na.

- Na ši re zul ta ti po ka zu ju da je kom bi na ci ja estro ge na-pro ge stro-ge na, ka da je reč o po ve ća nju slu-ča je va ra ka doj ke, no si mno go ve će ri zi ke ne go sa mo te ra pi jom estro ge-nom“, na pi sa la je dok tor ka Še rer.

Ka da je reč o no vim pa ci jent ki-nja ma ko je su pod vrg nu te jed nom ta kvom tret ma nu, na uč ni ci su utvr-di li da se ri zik go di šnje po ve ća za 8 od sto, što zna či da po sle de set go-di na le če nja, ri zik za do bi ja nje ra ka doj ke pre la zi 80 od sto.

Pre ma Far ma ce ut skom dru štvu La bo ra to ri ja „Wyeth-Ayerst“, oko

8,6 mi li o na že na u SAD pod vrg-nu to je tret ma nu na ba zi estro-ge na i pro ge stro ge na, dok njih 12 mi li o na uzi ma estro ge ne za-to im je iz va đe na ma te ri ca. Čak i za že ne ko je ne ma ju pro ble me u me no pa u zi, iz me đu 45 i 55 go di-na, hor mon ski tret man se po ka-zu je neo p hod nim za jed nu tre ći-nu ili če tvr ti nu njih.

Horm no ni se pre pi su ju za to što ubla žu ju pred me no pa u zne simp to-me, kao što su ta la si to plo te i ne sa-ni ca, i pa to lo ške ma ni fe sta ci je po sle de fi ni tiv nog pre stan ka ci klu sa, kao što su psi hič ka uz ne mi re nost. Ove te ra pi je se ta ko đe ko ri ste za spre-ča va nje na du ži pe riod ri zi ka od pre lo ma zbog oste i po ro ze i sr ča nih pro ble ma.

- Ova stu di ja je va žna za to što ja sno po ka zu je ve o ma ve ro vat ni ri-zik od ra ka doj ke“, re kao je dok tor Vol ter Vi let. On do da je da će že ne mo ra ti da pri ča ju o tom pro ble mu, da sa le ka rom pro ce ne i is pi ta ju raz-lo ge ko ji oprav da va ju ta kvo le če nje, ali i osta le mo gu će op ci je.

(Na sta vi će se)(Iz vo di iz knji ge “Le ko vi tim bi-ljem pro tiv kar ci no ma“, autor

Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir, 2015.)

27. oktobar 2017. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. novembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Stari re cep ti

Sred nja mi ni mal na tem pe ra-tu ra va zdu ha u no vem bru ima će vred no sti iz nad vi še go-

di šnjeg pro se ka, pri če mu će nje-na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.5ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost no vem bar ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va-zdu ha od 4.5ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra-tu ra va zdu ha u no vem bru bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka,

sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 0.2ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom no vem bra bi će oko 10.9ºS.

Me seč na su ma pa da vi na to kom no vem bra bi će u gra ni ca ma vi še-go di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 3 mm u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni no vem bar ska su ma pa-da vi na iz no si će oko 52 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA NO VEM BAR

Ma lo to pli ji od pro se ka

Po treb no je – za ko re: 2 ja je-ta, 8 žu ma na ca, 10 ka ši ka še će ra, 10 ka ši ka ulja, 10 ka ši ka bra šna, 1 pra šak za pe ci vo.

Za fi l: 8 be la na ca, 16 ka ši ka še-će ra, 4 pu din ga od va ni le, 200 g še-će ra, 1 l vo de.,

Za de ko ra ci ju: še ćer u pra hu.

Pri pre ma: Ko re - Pe na sto umu-ti te 1 ja je i 4 žu me na ca sa 5 ka-ši ka še će ra. Do daj te 5 ka ši ka ulja, 5 ka ši ka bra šna, po la ke si ce pra ška za pe ci vo i la ga no sje di ni te. Pra-vo u ga o ni pleh ob lo ži te pa pi rom za pe če nje, a za tim pre spi te sme su i pe ci te u za gre ja noj rer ni na 200°C 15 min. Po stu pak po no vi te sa pre-o sta lim ma te ri ja lom i is peć te dru gu ko ru.

Fil - Umu ti te be lan ca u čvrst sneg, po ste pe no do da vaj te še ćer uz ne pre kid no mu će nje dok se svih 16

ka ši ka ne ras to pi. U šer pu si paj te 8 dl vo de, do daj te 200 g še će ra i ku vaj te dok ne pro klju ča. Po seb no po me šaj te pra šak za pu ding sa pre-o sta lom vo dom, si paj te u klju ča lu vo du i na sta vi te s ku va njem dok se ne zgu sne. Sklo ni te sa va tre. La ga-no do daj te umu će ni sneg i me šaj te

var ja čom. Osta vi te da se pro hla di.Sla ga nje - U du blji pra vo u ga o ni

pleh od go va ra ju će ve li či ne sta vi te jed nu ko ru, pre lij te je fi lom i pre-krij te dru gom ko rom. Osta vi ti ko lač u fri ži de ru ne ko li ko sa ti da se ohla di i steg ne, pa po spi te še će rom u pra-hu. Ise ci te na koc ke i po slu ži te.

Po treb no je – za ko re: 2 ja je-ta, 8 žu ma na ca, 10 ka ši ka še će ra, 10 ka ši ka ulja, 10 ka ši ka bra šna, 1 pra šak za pe ci vo.

Za fi l: 8 be la na ca, 16 ka ši ka še-

Do ma ća krem pi ta

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Ka ko spre či ti po ja vu tu mo ra na doj ci

Slat ke cr ve ne pa pri ke do bri iz vo ri vi ta mi na C i be ta-ka ro ti na, ko ji su ve li ki bor ci pro tiv kan ce ra

U Či ka gu u od no su na pret hod nu ne de lju, pše ni ca je po sku pe la 0,51%, a ku ku ruz je ne pro me njen.Do bri iz vo zni po da ci, ko ji su bi li iz nad oče ki va nja, uti ca li su na ce nu pše ni ce.

Rast ce ne ku ku ru za je na sta vljen i ove ne de lje. Upra vo je ova ži ta ri-

ca bi la naj za slu žni ja za vi ši obim tr-go va nja u od no su na pro sek. Ukup no je pro me to va no 3.250 to na ro be, što je za 7,14% ma nje ne go pret hod ne ne de lje. Fi nan sij ska vred nost pro me-ta je iz no si la 74.275.250,00 di na ra što je rast za 4,09 %.

Sla bi pri no si ku ku ru za i da lje uti-ču na rast ce ne ku ku ru za. Ce na se kre ta la u ra spo nu od 18,20 do 18,40 din/kg bez PDV-a, dok je ne delj ni pon der iz no sio 18,38 di na ra (20,22 din/kg sa PDV-om), što je rast od 1,69%. Ce na ku ku ru za je zna čaj no vi ša u od no su na onu na svet skim ber za ma, a gde će se za u sta vi ti vi de-će mo u pred sto je ćim ne de lja ma.

Pre ko „Pro dukt ne ber ze“ je pro-me to va na pše ni ca sa 11,5% pro-te i na po ce ni od 18,35 din (20,19 din/kg sa PDV-om). Kup ci su za pše ni cu pr ve pro te in ske kla se (vi še od 13% pro te i na) pla ća li 19,30din (21,23 din/kg sa PDV-om). U od-no su na pro seč nu ce nu pše ni ce SRPS kva li te ta iz pret hod ne ne-de lje, ovo ne delj na ce na je vi ša za 3,79 %.

Ce na zr na so je je ta ko đe za be le-ži la rast. Svi ugo vo ri su re a li zo va ni po je din stve noj ce ni od 50,70 di na-ra (55,77 din/kg sa PDV-om), što je rast na ne delj nom ni vou od 0,40%.

di rek tor Mi loš Ja njić

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 27. oktobar 2017.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 16.10. do 20.10.2017.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI FJU ČERS 2017.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 161,46 $/t 160,35 $/t 159,69 $/t 158,00 $/t 158,96 $/t

Ku ku ruz 138,81 $/t 137,95 $/t 137,79 $/t 137,16 $/t 137,40 $/t

• Nastavak rasta cene kukuruza• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ber zan ski in dex PRO DEX je na dan 19.10.2017. bio na ni vou od 215,80 in dek snih po e na, što je za 0,21 po e na ma nje u od no-su na vred nost iz pret hod ne ne de lje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

- 147,06 €/t (fjučers nov 17)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

161,50 €/t (fjučers dec 17)

146,25 €/t (fjučers nov 17)

U Budimpešti u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz je poskupeo 0,86%.

U Parizu u odnosu na prethodnu ne-delju, pšenica je pojeftinila 0,15%, a ku-kuruz je pojeftinio 3,78%.

EU je smanjila uvozne carine na kuku-ruz, što je dovelo do pada cene.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, nov 17. 367,52 $/t 364,14 $/t 361,79 $/t 361,64 $/t 362,45 $/t

So ji na sač ma, dec 17. 328,60 $/t 324,50 $/t 321,60 $/t 321,80 $/t 321,40 $/t

U Čikagu u odnosu na prethodnu nedelju, soja je pojeftinila 0,56%, a sojina sačma je pojeftinila 0,40%.

Pritisak novog roda u SAD sa jedne strane i izvoz za Kinu sa druge strane, uticali su na cenu soje.

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz ve štač ki su šen, rod 2017. 200 20,24 200 20,24

+1,69%Ku ku ruz pri rod no suv,

rod 2017. 25 20,02 25 20,02

Ku ku ruz ve štač ki su šen, rod 2017. gra tis la ger do 20.11. 1900 20,24 1900 20,24 -

Ku ku ruz ve štač ki su šen, rod 2017. gra tis la ger do 30.11. 100 20,13 100 20,13 -

Ku ku ruz, rod 2017. vla ga do 14,5% 200 20,13 - - -

Ku ku ruz, rod 2017. vla ga do 14,5% fco-ku pac 600 20,90 600 20,90 -

Pše ni ca, rod 2017. pro te i ni mi ni mum 11,5% 100 20,19 100 20,19

+3,79 %Pše ni ca, rod 2017. pro te i ni mi ni mum 12% 150 20,90 - -

Pše ni ca, rod 2017. pro te i ni mi ni mum 13% 100 21,23 100 21,23

Ce na ku ku ru za je zna čaj no vi ša u od no su na onu na svet skim ber za ma, a gde će se za u sta vi ti vi de će mo u pred sto je ćim ne de lja ma

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 16.10.2017. - 23.10.2017.

POVrĆE 16.10.2017. - 23.10.2017.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

27. oktobar 2017.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 17.00 16.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 19.00 23.00 20.00 pad prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene prosečna

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 65.00 80.00 70.00 bez promene slaba

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 13.00 13.00 pad dobra

2 Boranija (olovka) Domaće kg 100.00 110.00 100.00 bez promene slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 120.00 130.00 120.00 bez promene slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 120.00 130.00 120.00 bez promene slaba

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 50.00 80.00 50.00 pad dobra

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast dobra

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 bez promene dobra

8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 30.00 45.00 35.00 pad dobra

9 Kelj (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 pad vrlo slaba

10 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 200.00 rast vrlo slaba

11 Krastavac (Kornišon) Domaće kg 50.00 65.00 65.00 pad dobra

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 rast dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 rast dobra

14 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 rast dobra

15 Kupus (sve sorte) Domaće kg 25.00 40.00 30.00 bez promene dobra

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 350.00 450.00 400.00 bez promene dobra

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 22.00 pad slaba

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 25.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Domaće kg 55.00 75.00 65.00 bez promene dobra

20 Paprika (ljuta) Domaće kg 120.00 150.00 120.00 bez promene prosečna

21 Paprika (ostala) Domaće kg 50.00 70.00 60.00 pad dobra

22 Paprika (šilja) Domaće kg 55.00 75.00 60.00 rast dobra

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 385.00 400.00 400.00 bez promene slaba

24 Paradajz (chery) Domaće kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

25 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 100.00 120.00 115.00 rast dobra

26 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 65.00 90.00 80.00 rast dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 140.00 140.00 rast slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 95.00 100.00 100.00 rast dobra

3 Borovnica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 1900.00 1900.00 1900.00 - vrlo slaba

4 Breskva (sve sorte) Domaće kg 100.00 110.00 110.00 rast vrlo slaba

5 Dunja (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 rast vrlo slaba

6 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 110.00 110.00 pad slaba

7 Grožđe (belo Afuz Ali) Uvoz(uvoz) kg 100.00 105.00 105.00 pad dobra

8 Grožđe (belo Italija) Uvoz(uvoz) kg 110.00 130.00 110.00 pad prosečna

9 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 110.00 160.00 110.00 pad dobra

10 Grožđe (crno Hamburg) Uvoz(uvoz) kg 115.00 120.00 120.00 rast slaba

11 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 100.00 120.00 110.00 rast dobra

12 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 bez promene dobra

13 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 65.00 70.00 65.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast vrlo slaba

15 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 55.00 55.00 bez promene dobra

16 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 pad prosečna

17 Jabuka (Gloster) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 - vrlo slaba

18 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene prosečna

19 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 60.00 70.00 65.00 pad dobra

20 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 55.00 60.00 55.00 bez promene dobra

21 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 65.00 70.00 70.00 rast prosečna

22 Jabuka (Melrouz) Domaće kg 45.00 50.00 45.00 bez promene vrlo slaba

23 Jabuka (Mucu) Domaće kg 50.00 55.00 55.00 rast slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 250.00 280.00 260.00 bez promene 11-15

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 11-15

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 130.00 120.00 bez promene 6-10

5 Ovca sve težine sve rase 150.00 170.00 160.00 bez promene 0-5

6 Prasad 16-25kg sve rase 220.00 250.00 230.00 bez promene 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 230.00 270.00 250.00 bez promene 31-50

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 160.00 200.00 180.00 bez promene 11-15

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Bikovi >500kg SM 240.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 185.00 188.00 187.00 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez

promene prosečna

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 20.00 18.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene dobra

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene prosečna

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 18.00 17.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem kom bajn 142. Cr ve ne bo je, u do brom sta nju. Mo že za me na. Tel: 062/487-159.

• Proda je m trakto r IMT 5 42-439, 1986. godišt e, snaga motora 31,3kW, prvi vlasnik. Cena 4.000 EUR. Tel: 063/786-07-16.

• N a prodaju Berač Zmaj 222 1982. godište. Tel: 0 63/734-17-19

• Na p rodaj u Tor pe do RX170 Zmaj 142 priključne mašine. Tel: 063/217-287.

• Na prodaju Zmaj 224. Tel: 063/ 838-10 -54.

• N a prod aj u 1 35 žitni kombajn. Godina proizvodnje 19 98 . Tel: 06-4/116-32-20 .

• Na prodaju trobraz ni pl ug Alpler kupljen nov u Agropa no nci. T el: 069/ 19 5-06-07.

• Prodajem rusk e trakt ore, 2 k omada T-40 sa predn jom vučom i jedan MTZ-8 2(stari model). Tra ktori su u r adnom st anju, za ostale informacije pozvati. Tel: 064/290-75-58.

• Prodajem trakto r IMT 533 sa mo-torom od 539, urađe na je gene ralna, traktor je u odličnom stanju. Tel: 06-3/774-33- 74 .

• Prodajem Ra kovicu 65. godište 1992, u odličnom s ta nju. Te l: 064/58 8-40-27.

• Prodajem kombajn i berač. Tel: 064/ 447-96-42.

• Prodajem Rau špar ta č. Tel: 062/873 -07-0 1.

• Prodajem Kombajn Claas Dominat-or 114. T el: 062/40 9-0 51.

• Prodajem krunjač i prekrupač Lifam. Tel: 0 63 /806-97-64.

• Na pro daju Torp ed o RX170 Zmaj 142 priključne mašine. Tel: 063/217-287 .

• Pr odajem traktor IMT u dobrom stanju. Tel: 064 /1 58-4521 .

OPREMA

• N a prodaju š vedski pl ug marke Overum 3+1 brazda, visina 78 , zahva t 30,3 6,42.. plu g u od li čnom st-anju rad io do prošle god in e zamenjen obrtačem. Na prodaju i špartač. Tel: 06 4/1 73-33-7 9.

• Na pr od aju šestored ni spartac marke Tu pan jac 201 2 godiste, š pa-rtač u odličnom stanju.. Na prodaju i pl ug. Te l: 063/ 84 1- 86-89.

• Č erupa nje pilića , kapa ci te t 3 komada odjednom, motor monofazni. Tel: 064/381-1 6-71.

• Prodajem imt plu g 14 coli ili menjam za manji, cena 250 eura. Tel: 0 63/509-052.

• Rashla dni s plit uređaj H.1 21 -8. 1X /BT Al fa L av al sa svi m ko-mponentama, te me ratur a r ashlađiv-anja do - 4 ste pena,pog od na za voća i povrća. Cena po dogovoru. Tel: 0 64/21 0-62-1 1.

• Na pro daju So uch u pine t tanjirača 24 diska, odlično stanje, iz uvoza. Tel: 0 64/510 -98-66 .

• Na pr odaju s re dn je teš ka d rlj ača sa du plim rotor ima, hidraulično sklapanje,iz uvoza. Tel: 0 64/510-98 -66.

• Prod ajem m uzi li ce za kr ave i ko-ze, No vo - ga ranci ja dostava na celoj teritoriji Srbije. Tel: 0 62/836-67-31.

• Na prodaju Atomizer. Tel: 0 64/240-8 0- 83.

• N a prodaju o sovina z a ciku la r duzine 55cm, promer, p rom er ležajeva 30mm, promer za testeru 25mm. Tel: 065/874-28 -08 .

• Na prodaju Krunjač i prekrupač Lifam. Tel: 0 63/ 80 6-97-64.

• Prod aje m dve prskalice z a traktor "Metalna RAU" od 350 lita ra . Tel : 064/ 53 9- 53-12.

• Na prodaju Beker sejalica za kukuruz. Tel: 065/ 24 9-71-39 .

• Prodaj em be rač Šemp eter, jednoredni, vike ndicu i prazan plac od 6 ari u banji B ad anji. Te l: 022 /2-6- 5 9-506 .

• Prodaj em M or avin rotacio ni inkubator kapaciteta 16.000 jaja. Tel: 0 60/ 61 9-11-60 .

• Na pr odaju kontejner i za rasad 20 9 rupa 200 0 kom ovogodišnj ih je dn om očišćenih 30 din i proslogodišnji 500 kom 20din. Tel: 069 /195-06 -08 .

• Na pr odaju m otorni traktorčić za košenje trave Whit e. Tel: 064/218-7 4-0 0

• Na prod aju oprema z a svin jo kolj: r em metalni i drveni, korito, oraniju i kante za m ast. T el : 0 65/57 8- 91 -65.

• Prodajem samo hod nu kosac ic u, letv a 100 cm (po godna za na sipe i kanale ). Sremska Mitrovica 3 50 e . Te l: 064/16 2-94-56.

• Prodaje m polovnu pres u za b aliranj e Welge r A5 51 u n ei-spravnom stanju, može i u delovima. Tel: 064/35 1-8 2-39.

• Na prodaju plug i drljača. Tel: 060/450-65-55.

• Pro dajem kaz an 1 60 l, star g odinu dana, sa de fl agmatoro m, ka za n ima ele kt ro motor s a pr ogramator om u ključ i van ja (monof az ni ). K ompletna s ao braćajna s ignalizacija sa rotacij om . Uz kazan ide i kompletan pripadajući pribo r. Tel: 0 65 / 871-1 9- 56 .

• N a pro daju r otacion a kosa čic a marke Deutz- Fa hr, rad nog za hv at a 1.85 sa karda no m, novim noževima, odlično očuvan a. Tel: 063/886- 97- 17.

• Na prodaju tifon za navodnjavanje Zmaj Z356. Tel: 022/430- 444 .

• NA prod aju P umpa za navodnjavanje, Lombardini. T el: 0 61/6 04-36-25.

• NA prodaju rashladn i spl it uređaj H.121 -8 .1X /B T Alfa L av al sa sv im ko mp onentama, teme ra tura r ash-lađivanj a do - 4 stepen a, pogod na z a voće i povrće. Cena po dogov or u. T el: 064/ 210 -62-11.

• Prodajem polovnu Poljostroj pr es u. Tel: 064/160- 91-72.

• Prodaj em opremu za mi ni hl ad njaču ( kom re sor sa ra zmenjivačim a). Dem-ontaža i transport na teret kupca. Tel:0 64/176 -57-22 .

• P ovolj no p rodajem n ov e, nek ori-šć ene če rupalj e z a piliće , testirane, novo, garancija, cena 110 EUR. Tel: 0 64 /5 95-97-20.

• Na pr o da ju prikol ic a za traktor jednoos ovinka, nosi vost 5t. U super st anju , bez ik akvog ul aganja . Regi-strov ana, nove tablice. Gume skoro nove. Tel: 0 6 0/821 -3 9- 57.

• Pro da jem rotac ionu kos ačicu S IP Še mp eter, u dobro m stanju, remontovana pre dve sezone, u rad u. Tel : 06 4/ 870-9 4- 55.

• Na pr od aju prs kalic a Morava m 100 li ta ra. U vrlo d obrom stanju. Kapacitet 100 li ta ra. Moto r dmb 1.8-kw, p um pa orig in alna M orava. C re-vo visokog pri tiska novo 50 met ar a ( 2x25m). P iš tol j-top nov ital ijanski s a keramič k om di znom. Me šač tečnosti... Veoma mali pot ro šač. T el: 064 /276-19 -8 2.

• Prod aj em Tifon ma rke Agrop an-onka, duzine 220 metara sa krili ma . Tel: 064/497-08-20.

• Na prodaju klim er . Tel : 0 64 /96 0-86-3 3.

• Na prod aj u samoutovarna prikolica za deteli nu . Tel: 069/ 16 9- 19-82.

• N a pro daj u žitna s eja čica sa l ulama engle sk e pr oizvodnje. Širine 2,5m. Garažira na . Tel : 0 63/7 78-68- 44 .

• Na prodaj u setvos premač širine 2,80, u dobrom s tanju. T el: 066/20-8- 49 8.

• Prodajem traktorsku pr ik olicu. Tel: 060/735 -00 -58.

Prod aj em Zmaj berač, dvoredni, za kukuruz – 2 22 . Tel: 063/ 825-65-14.

• Na prodaju bočna kosa O lt . Tel: 0 61 /171-50-38 .

• Na prod aju rasturivač za đjubrivo odžač ki . Tel: 0 69/147-12-65.

• Na prodaju 2 pluga sa tr i brazde IMT i 1 plug sa dve brazde I MT. Tel: 0 22 /7 15-641.

• Na pro da ju d ve prikoli ce Zmaj, 7 T, registrovane, u odličnom s tanju. Te l: 022/715- 641.

• Prodaj em pr ikoli cu za prevo z stoke . Dimenzije dužina 2 .2 metr a, širin a 1. 3 metra , dub ina 1 metar. Kombinacija drvo-m et al. Tel: 022/4-58-050.

• N a prodaju plug i špartač i drl ja ča. Te l: 063/425-797.

• Na prodaju trobrazni plug IMT 756. Te l: 061 /222-74 -3 2.

ZE ML JA, PLACEV I, KUĆE, STAN OV I, LOKALI

• P roda jem ku ću površi ne 11 0m 2, centr al no gr ejanje, nov o kupa til o. Karađorđeva 22, Sremska Mitrovica. Tel: 0 63 /150-20-17 i 022/621-0 51

• Prodajem 75 ari zemlje u Noćaju . Tel: 063/248- 011

• Prodajem ku ću 13 0m2 n a pl acu od 6 ari u ulici Đure Daničića, cena 25.00 0 evra. Tel: 065/32 -11 -255

• Pr oda jem kuću 160m2 severno od Plan in ske. Te l: 062/ 869-98-43 .

• Prodajem stariju kuću u Šuljmu. Te l: 632-2 63 i 069/24-04 -964

• Proda jem kuću na tri sprata U lica Cersk a 106 u Laćarku ili menjam za kuću u Bosni . 00/ 941-632-414-078

• Menjam pola k u će 100m2 sa CG u uže m centr u B eo grada za kuću u Sremskoj Mitrovici. Tel: 060/ 61 3-53-77 i 065/32 4-09-35.

• Prodajem dva jutra zemlje u Jarku. T el : 069 /618-233.

• Prodajem 5 j utara zemlj e u Kuzmin u sa 2 k omada b lizu s ela kraj puta za Bosut. Šojić Ne bo jša. Te l: 06-3/80-54- 976 .

• Pro dajem gra đevinsk o i poljopr iv-redno zem ljište, površi ne 6 jutara na Eremu i kraj aut op uta. T el: 064/ 20- 19-310.

• P rodajem ku ću sa pomo ćn im objektima u Manđelosu , Pink ijeva 6 7. Te l: 062/625-955 .

• Me n jam pola kuće 100 m2 u centru Beograda kod Sku pšt in e, CG za ku ću u Sremskoj Mitrovici uz doplatu. Tel: 065/3 24 -40-935 i 060/ 613-53-77 .

• Prodajem stariju kuću u Šuljmu. Tel : 632-26 3 i 069 /24 -04-9 64 .

• P rodajem kuću u Laćarku Nikole Tes le 19. Tel: 066 /90-46-83 0.

- Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 06 3/ 248-0 11 .

• Pr od ajem kuću u blizin i na selja M at ij e Huđi, ulica Vladimira M at-ijević a. Te l. 06 3/321-255

• P roda jem ku ću površi ne 11 0m 2, centr al no gr ejanje, nov o kupa til o. Karađorđeva 22, Sremska Mitrovica. Tel: 0 63 /150-20-17 i 022/621-0 51

• Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 063 /248-01 1.

• Prodaj em ku ću u Sr emskoj Mitrovici ulica Karađo rđ eva. T el: 060/640-22-6 6.

• Prodaj em kuću 200m2, tri cel ine sa dv or eištem 10 ari i po moćnim ob je-ktima uži centar Sremske Mitrovice. Tel: 06 3/ 7793-1 723 i 0 22/625 -380.

• Prod ajem kuću u Novom Sadu 300m2, p ovoljno. Te l: 06 3/5 5-33-25.

• K uća na proda ju severno od Pl-aninske 160 m2 zame na za garsonje-ru uz doplatu. Zvati posle 16 č as ova. T el: 062/ 86 9-9-843.

• Prodajem kuć u sa l okalo m 250 m2 na 10 ari placa pre ko puta Pokr-ajinsk og su pa, Palanka 128, Sremska Mit ro vica. T el : 061/655-34-24.

• Izdaj em je dnosob an stan u Srems-koj Mitrovici, Naselje Matije Huđi. Tel: 0 22 /626-20 9 i 063/535-53 0.

• Prodajem dvosoban stan u naselju Orao, prvi sprat, CG , 67m2. T el: 063/321-2 55

• Prod ajem dvosob an stan u naselju Stari most, četvrti sprat, CG , 58m2. T el : 065/32-11-2 55

v Pr odajem je dn osoban stan pr va zgr ada do Zmajeve škole, u n adogr-ad nji 35m2 , uk njižen, potpuno namešten. Po voljno . Tel: 062/302-8-53 .

• Izdajem namešten stan u Kame nj-aru. Tel: 064 /652-26-0 4.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oćaju. Tel: 063 /248-01 1.

• Prodaj em ku ću u Sr emskoj Mitrovici ulica Karađo rđ eva. Te l: 06 0/640- 22-66.

• P ro dajem je dno jutro z emlje n a izla zu iz Lać ar ka sa leve strane prema Martin ci ma. Tel : 062/8 7-78-380.

• Prodajem stariju kuću u Šuljmu. Tel: 02 2/ 632-26 3 i 069/24-04- 964.

• Prodajem ku ću na tri sprata 13,-60x11 m2 u Laćar ku, Cer ska 106 može z amena za kuću u Bosni ili za kombi . Tel: 00/94 1/632/ 414-078 .

• Pr oda jem dva jut ra zemlje po-red asf alta i 2,5 ju tra pod š um am a i kuću u selu Ljuba kod Erdevika. Tel : 069/613-632 02/613-63 2.

• Prodajem 75 ari zemlje u Noćaju . Tel: 06 3/248-0 11

• Prodajem kuću u Sr emskoj Mi tr ovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9 ,5 ari. Tel: 0 64/806- 08- 00

• P rodajem jutro šume u Ku zm inu, Vr tič. Tel: 6 68-790

• P ro dajem jed no jutro ze mlje na izlas-ku iz Lać ar ka sa leve strane prema Mar ti ncima. Tel: 062 /877 8-380

• P rodajem ku ću sa centralnim grejanj em, M atije Huđi, 52.000 evra, cena nije fi ksna. Tel: 063/166-1 8-50

• Prodajem kuć u n a tri sp rata 13,60h 11 m2 u Laćarku , Cers ka 106, može z amena za kuću u Bosni ili za ko mbi . Te l: 009 41 63 2414078

P OLJOPR IVR EDNI P ROIZVODI

• Prodajem c rvenkin še će r na džakove 50kg cena 360 0 dinara. Te l: 063/2 25-306

• Prodajem prekrupu, 5 tona. Tel: 062/866 -17-53.

• Prodajem tresač za višnje. Tel: 063/ 50 9-052 .

• Pro da jem sadni ce m aline P ol ane, kvali te tne be zviru sne sadni ce sa pl-an taže sta re samo d ve go dine. Ma lina p og odna za rav ni čarske uslove za-ht eva n av odnja vanje ali ne pretera-nu hem iju zato št o je sam a po sebi pr iličn o o tp or na na bo lesti. Za vise informacija pozvati. Tel: 0 65/45 2- 61-21 .

• Na prodaj u Sojin a pogača , takođe vršim z amenu so je za pogaču , na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644 -1 7-25.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 27. oktobar 2017.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog meseca na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 800,00 dinara

Nazovite smesta 800,00 dinara 800,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

P OLJOPR IVR EDNI P ROIZVODI

• Prodajem jabuku za rakiju. Tel: 0 64/422 -22-72.

• Prodajem baliranu slamu. Tel: 022/5 72 -372.

• Pr odajem bali ra nu so jin u slam u. B ale su 1 m duž ine odlično upakovane od soje roda 2017. Tel: 06 5/2 73-22- 63.

• N a proda ju Viljam ov ka. Veće količine, konzumna, industrija. Tel: 06 4/023- 06 -77.

• Na prodaju sadnice aronije. Tel: 064/31 9-31-1 2.

• Prodajem pasulj, ručno prebran. 150 kg. Cena 200 din/kg. Tel: 061/250 -19-88 .

• Prodajemo grožđe za vino i rakiju. Tel: 064/1 20-99- 11.

• Prodajem stočni grašak kilo 30 din. Tel: 065/343-91-15 .

• Prod ajem so ju rod 2 01 5 za ishran u stok e.. C en a po do go voru. Za dalje informacije pozovite na tel. Tel: 063/53 9- 301.

USLUGE, P OSLOVI

• Časo vi klavira, so lf eđa, t eorije m uz-ik e i džez gitare, cena po dog ov or u. Tel: 0 65 /244-21-95.

• Matemat ik a – časovi za sve uzraste, dolazim kod vas. Tel: 065/452-11-88, 02 2/617 -5 25 i 02 2/ 611-62 2

• Tr ažimo mo la re, gipsare, kera mič-are sa i skustvom z a rad u N emačko j. Plata p o d ogovoru, imaće smeštaj. Pošaljite svoj cv na mejl. email: s en-ad 00 7mujic@ gm ail.co m .

• Potr eb ni CO2, REL za varivač i, b ravari, cevari i brusači za rad u Pu li i Subo ti ci . Tel: 062/641-193 .

• U služno krečenje i gletovanje po pust za pe nzionere 30%. Te l: 061/145 -6652

• Slikam portre te u svi m tehnikama (olo vka, pas te l, ulje) proda je m slike (ulja na platnu, akv ar eli i d ru ge tehnike ). Tel: 0 62/97 1- 37 -5 2.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem omaka lipicanera. Tel: 064/402-3185.

• Proda jem či sto krv ne ro ma nov-ske ov ni ce Ro to va krv na li ni ja. Tel: 0 64/129-48-9 7 .

• Prod aj em nazimice f1 sa pedigreom, težine oko 100kg. Tel: 064/ 50 0-2 4-17.

• Menjam j arca sa p edigreom 26 mesec i st ar os ti. Al pi nac za alpinca odgovarajuće starosti. Tel: 064/ 477-08 -4 7.

• Prodajem doma će guske t eži ne od 7 kg do 9kg. Debele , uhr anjene, mlade. 400 din/kg žive v age. T el: 06-5/861 -7 7-85.

• Prodajem bele to vn e pil ić e od 01.04.2017. 2500 ko ma da težine oko 2,5kg. Cena po do go voru. T el:064 /468-59-41.

• Prodajem omaka starog 2, 5 god. Tel: 064/4 02-31-85.

• Prodajem Her eford j un ad sa H B brojem. Njih devet različite težine, 250 do 550kg. Tel: 064/5 54-07-2 1.

• P ro da jem debele svinje, cena po dogovoru. Tel: 064 /12 0-9 911

• Prodajem 5 krava simen ta lki. T el : 064/0 77-67 -6 1.

• Pr od ajem izno še ne kok e nosilje. Sta rosti 11 me seci. N os ivost 70%, mogu i za klanje. Težine od 1,5 do 2kg. C en a 250 din/kom. Mogu i veće koli či ne. Te l: 063/3 64 -6 86.

• Na pro da ju kr mača m anguli ca sa pet pra sića sta ri h četri me seca, za ostale informacije nazvati. Tel: 064/ 239 -46-62 .

• P ro dajem mlade pekin ske patke, težine o ko 3.5kg . C ena 2 50 di n. po ki log ramu. Za vise informacija, nazvati. Tel: 063/ 81 1-73- 93.

• DULEX T IM doo vršim o otkup s vi nja u kl as i ov ac a, ju nadi i te la di – na jp ov oljnije cene. Informaci je te lefonom : 0 69 /773-784.

PLASTENICI , S TA KLENICI

• Pro daje m dva pla st enika. Hit no i povoljno, d im enzije s u 1.dužina 21 m x 5m š irina, visina 2, 2m a drug og dužina 21m x 5,5m širina , visina 2,5m. Tel: 063 /8 47-69-13.

PČEL ARSTVO

• Prodaje m o ko 1 00 kg čistog li povog ukristal isanog meda sa Frusk e gore po ceni od 4 e za kg a tokođe imam i oko 100 kg bagre mo vog m eda 4, 5 e-kg i 100 kg suncokreto vo g me da po ce ni od 2,5 e-k g. Registrovano pčelarsko gazdinstvo i član SP OSa. T el: 064/229 -76-35.

• Pr oda jem kamion 110 Deu tz sa 49 koš nic a AZ G rom, 35 p roiz vodnih društava, ka mion regis trovan do 2018. Atestiran za pčele. Tel: 06-1/656- 06- 70 .

• Na proda ju pčelinj e z aj ednice na 10 LR ramova, 5 zaj ed ni ca. Sve zajedno 350 EUR, a pojedinačn 75 EUR. Tel: 065/878-35 -9 3.

KUĆNI L JUBIMCI

• Na prodaju zečevi, stari 3 meseca. Tel: 065/29 0- 29-62 .

• Na p ro daj u Haj kom kunici i zuzetn o kv alitetn i vrh unskog po re kla odgajani u vrlo dobrim uslovima. Tel: 063/ 564 -166

• P rodajem zečeve belgijskog o rij aša. Te l: 065/2 90 -29-62. M OTORNA VOZILA

• Kupu jem au tom obil do 2.000 evra stanje ne bi tno. Tel: 0 69 /13-32 -132

• Prodajem dva kom bi ja turbo dizel 2010, 2012. go dište. Tel: 063/2 25 -306

• Prodajem Al fa Romeo karavan d iz el 200 1. g odište , motor , li marij a per fek-tno stanje, izuzetno mali pot ro šač. Te l: 064 /44-20- 412

• Proda je m Komb i Tri val turbo dize l god ina pro izvod nje 2010., Ko mbi dizel turb o dizel 2 012 godište i kombi Dukato godina 2012, prešao 250 00 km. T el: 064/642-6 2- 66

• Prodajem Reno 5, plus de lovi. Te l: 0 64/37 0-45 -93

• K up ujem autom ob il e ispravne i neispravne havarisane do 200 0 evra. Te l: 069/1 33-21 -32

RA ZNO

• P ro dajem m uskantne bundeve na veliko i malo! Tel: 064/666-08-66.

- Prodajem električni šporet. Tel: 065/26-25-723.

• Prodajem antidekubitalni dušek, korišćen 9 meseci. Tel: 064/51-50-181.

• Prodajem krunjač prekrupač, Odžački. Tel: 064/318-82-10.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356.

• Prodajem 4 alu-felne 15 sa 4 rupe. Tel: 064/37-34-300.

• Prodajem nov parket jesen 600h70 i hrast 500h62. Tel: 065/815-08-65.

• Povoljno prodajem dobro očuvan zamrzivač sandučar 310 litara. Tel: 069/626-130.

• Na prodaju Ladolež ljubičasti-seme. Tel: 064/544-59-53.

• Na prodaju krunjači odžački sa jednom i dve rupe i Lifamovi. Više informacija na telefon. Tel: 063/851-95-78.

• Na prodaju krunjač odžački dobro očuvan i spreman za rad. Tel: 022/742-808.

• Prodajem dve drvene kace za kominu, zapremine od 1200 i 1800 litara. Malo korištene, očuvane. Tel: 064/464-51-46.

• Na prodaju Prekrupač-čekićar na kardanski pogon (310e) i krunjač-prekrupač Odžački sa dve rupe (210e). Sve je očuvano (malo korišteno) i u odličnom stanju. Tel: 064/464-51-46.

• Na prodaju stabilan sistem linijske muže za mužu dve krave istovremeno. Tel: 063/528-743.

• Na prodaju stubovi od prenapregnutog betona. Tel: 064/822-61-68.

• Prodajem nove muzilice, posuda 20 litara garancija, monofazna struja, dostava na adresu. Tel: 062/836-67-31.

• Prodajem kavezi za koke nosilje i prepelice. Tel: 064/658-93-80.

• Na prodaju stočna vaga od 500 kg za merenje sitne stoke. Dimenzije prostora za stoku 180x75 cm. Visina ograde 85 cm. Tel: 022/461-662.

• Na prodaju kazan Valjevac kovani i iskivan 100 litara. Tel: 064/118-75-05.

• Na prodaju Vagarova vaga. nekorišćena jos stoji na fabričkoj paleti. 2001 godiste.Gazište 85-95 cm. Tel: 062/850-19-12.

• Prodajem rashladni split uređaj H.121-8,1X/BT Alfa Laval sa svim komponentama temeratura rashladjivanja do -4 stepena, zavisno za čega vam treba. Pogodna za čuvanje voća i povrća. Tel: 060/424-65-22.

• Na prodaju kulenska creva, uvozna, sečeno i vezano na 0,5m. Tel: 064/232-25-77.

• Na prodaju detektor (prestanka) rotacije (za kombajne itd.). Tel: 022/310-545.

• Prodajem manju profesionalnu komoru za čuvanje voća i povrća. Tel: 061/655-34-24.

• Prodajem mekana drva. Tel: 064/382-85-34.

• Kupujem tamburaški instrument prim ili bisernicu. Tel: 062/8426-400

• Prodajem Šidalova garažna vrata, 2,40*3 m. Tel: 063-80-70-116.

• Prodajem sređen metalni čamac 6h1,2m. Povoljno. Tel: 063/592-260.

• Prodajem rashladni sistem za farme Sistem 10. Tel: 060/607-01-00.

• Prodajem Sistem hladjenja vodenom maglom za brojlere i koke. Tel: 060/607-01-00.

• Prodajem rasadu krastavca Ajaks. Za više informacija pozvati. Tel: 063/510-868.

• Prodajem električnu profi bešumnu pumpu za pretakanje. Tel: 061/200-32-17.

• Na prodaju saksija "Mediteran" sa podmetačem. Tel: 022/352-526.

• Na prodaju TopLiner. Tel: 061/264-23-66.

• Prodajem polen sa registrovanog poljoprivrednog gazdinstva smeštenog na obroncima Fruške gore. Polen je osušen i prosejan, odličnog kvaliteta. Šaljem Postexpresom u roku od 24h. Po želji kupca meljemo i šaljemo mleveni polen za pravljenje pogača i spravljenje lekova. Za veće količine cena po dogovoru. Tel: 062/853-69-48.

• Na prodaju paulovnija Tomentosa rasada u čašama od u 0.5l. Izuzetno dobro ukorenjene, mogućnost sadnje tokom celog perioda vegetacije, što vam je velika prednost u odosu na sadnicu koju možete saditi samo u proleće i jesen. Čepovana sadnica boluje godinu dana, dok rasada jako brzo napreduje. Pozovi. Tel: 065/205-94-56.

• Prodajem 2 komplet točka (felne+gume) za traktor Belorus 13,6/38. Tel: 064/127-81-61.

• Prodajem motor od Fergusona 533, u dobrom stanju sa svim agregatima. Tel: 064/940-99-44.

LIČNI OGLASI

• Diplomirani inžinjer traži ženu koja može da rađa, moguć lep život. Tel: 618-031 i 064/542-12-77.

• Povratnik iz Švajcarske 48 godina, želi da upozna ženu do 40 godina radi druženja, a moguća i ozbiljna veza. Tel: 063/77-33-946.

• Tražim ozbiljnu ženu bez baveza za stanovanje bez nadoknade. Tel: 022/670-084.

• Situiran gospodin traži gospođu od 35-50 godina radi druženja ili eventualnog braka. Tel: 621-971.

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez roditelja traži ženuod 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1927. oktobar 2017.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

www.sremskenovine.rs

BATIKA VAS GREJE OVE ZIME.

Bukva, hrast, cer, grab, bagrem...Sečenje i cepanje po meri, isporuka na kućnu adresu.

NAJPOVOLJNIJE CENE

Sremska Mitrovica, Planinska 16,022/ 615-955, 022/615-952, 064/64-29-621

20 27. oktobar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

DI­VOŠ­•­MLA­DI­KO­JI­BU­DE­DUH­SE­LA

Da ži vot na se lu pru ža raz li či te mo­guć no sti za za ra du i ak tiv nost že­

na želj nih da do pri ne su ja ča nju bu­dže ta svo jih do ma ćin sta va, sve do če i po ro di ce Ra di čić i Si mić iz Di vo ša, a pre svih Ma­ri­ja­Ra­di­čić i Je­le­na­Si­mić­ko je svo jim kva li tet nim zim ni ca­ma i cvet nim ukra si ma i ike ba na ma do ka zu ju da mla di na ra šta ji, upr kos svim is ku še nji ma i pro ble mi ma na šeg se la mo gu svo ju sre di nu da pro bu de iz le tar gi je. Za njih, naj ve ći ne do sta­tak se la ni su sa mo objek tiv ne či nji ce, sla ba za ra da od po ljo pri vre de, ne mo­guć nost op stan ka sa ma lim po se di ma, ma njak de ce, lo ši ja ko mu nal na in fra­struk tu ra ne go u gra do vi ma već pre sve ga ne do sta tak vo lje da se oni ko ji na se li ma ži ve pro bu de i po ku ša ju da sa gle da ju stvar nost na ve dri ji, kre a­tiv ni ji na čin.

Lju­bav­u­ša­re­nom­pa­ko­va­nju

Pro iz vod nju kva li tet nih do ma ćih so ko va, pek me za i kom po ta od vo ća iz svo je ba šte i svog voć nja ka, Ra di či ći su po če li pre go to vo de set go di na. To­li ko tra je i nji ho vo na sto ja nje da svo je pro iz vo de po nu de svi ma ko ji vo le do­ma će ra di no sti. Po slo va nje je po če lo da se ši ri, pa su ta ko i Ra di či ći, ka ko ka že naj mla đi član ove po ro di ce Ma ri­ja, re ši li da pro ši re asor ti man. Či ta va po ro di ca uklju če nja je u pro iz vod nju, a pro šle go di ne za sa di li su i no ve sor te bre skve, a pla ni ra ju i no ve za sa de kaj­si ja i vi no ve lo ze na pro le če.

­ Sa hlad ni jim da ni ma, na po ro­dič ne tr pe ze, vra ća se zim ni ca. Nje­na pri pre ma je već po sta la tra di ci ja, a oni ma ko ji ne ma ju svo ju ba štu i

do ma će po vr će nje na ku po vi na je im­pe ra tiv što ni je lo ša pri li ka za za ra du. Mi smo re ši li da se oku ša mo u to me i za sa da ide do bro. Još uvek ima do­sta lju di ko ji ce ne do ma će ra di no sti i ko ji, upr kos ra znim so ko vi ma i slat ki­ši ma na tr ži štu, još uvek ce ne do ma će so ko ve, kom po te i na ma ze, po go to vo ako sve to što na pra vi te upa ku je te u le pu am ba la žu ko ja za pa da za oko. Na ma je oba ve za pre ra sla u ho bi, a ho bi u lju bav ko ju smo za pa ko va li u ša re na pa ko va nja ko ja uvek na đu put do ku pa ca, ka že Ma ri ja Ra di čić.

Ka ko bi sve bi lo “ona ko ka ko tre­ba”, Ra di či ći su iz go di ne u go di nu pro ši ri va li i svo ja zna nja. Od pri ja te lja te ho lo goa do bi li su re cep tu ru za so ko­ve, kom po te, pek me ze i osta le slat ke i sla ne đa ko ni je ko je pro iz vo de. Ka žu, uvek na sto je da is po štu ju neo p hod ne pro ce du re i na u če ne što no vo ka ko bi pro iz vo di bi li što kva li tet ni ji, a mu šte­ri je za do volj ne. To im je do ve lo no ve kup ce, pa se sa vre me nom i pro iz vod­nja pro ši ri la.

­ Pro iz vod nja je la ga no po če la da se ši ri, pa je sve vi še lju di do bi lo mo­guć nost da na še pro iz vo de pro ba. Oni ko ji su to uči ni li bi li su za do volj ni, pa su nam se iz no va i iz no va vra ća li. Zna čaj ni ja pro iz vod nja uze la je ma ha i vi še ni smo ima li ku da. Ušli smo u ne­što mno go ve će od nas i za sa da se do bro dr ži mo, tru de ći se da ni ka da ne osta ne mo u me stu. Za sa da pra vi mo sok od bre skve, kao pr vi pro iz vod od ko ga smo po če li či ta vu za mi sao, za tim sok od kaj si je, kom pot od bre skve i kaj si je, pek mez od kaj si je, kom pot od gro žđa, ra ki ju od kaj si je, kao i cr ve no i be lo vi no od sor te gro žđa „Ham burg“ i „Mu skant Oto nel“. Ove go di ne pro­

iz ve de na je do volj na ko li či na ko ja se de li kao uzo rak, jer se vo di mo ti me da kva li te tan pro iz vod pro da je sam se be. Po red to ga ima mo i do volj ne ko li či ne za pro da ju sta rim, kao i no vim kup ci­ma, do da je Ma ri ja.

Po sla za Ra di či će ima to kom či ta ve go di ne, a pri pre me za na red nu go di­nu po či nju sva ke je se ni. O voć nja ku mo ra da se bri ne, Ma ri ja ka že, to kom či ta ve se zo ne, ka ko bi do bi li naj kva­li tet ni je pro iz vo de. Čim kre ne ber ba, po la ko se pri pre ma i pro iz vod nja.

­ Sve što smo do sa da pro iz ve li us­pe li smo da pro da mo, a naj bit ni je je da svi ko ji pro ba ju bu du za do volj ni i po no vo se vra ća ju da ku pe na še pro­iz vo de. Svi pro iz vo di su pa ste ri zo va­ni, bez kon zer van sa, ve štač kih bo ja, aro ma i emul ga to ra. Da kle, sa mo ce li plo do vi naj kva li tet ni jeg vo­ća iz na seg voć nja ka. Naj vi še se ce ni to što je sve do ma će ruč no pra vlje no, uz mno go tru da i lju ba vi. Lju di ži ve br­zo, teh no lo gi ja na pre du je sva­ko dnev no, ali sve je vi še onih ko ji se vra ća ju pri ro di, zdra­vom na či nu ži vo ta i zdra voj hra ni iz pri ro de. Upra vo nji ma su na me nje ni ovi pro iz vo di, po ru ču je Ma ri ja.

Ma ri ja ot kri va da u na red­nih ne ko li ko go di na že li da po ve že zdra vu hra nu i do ma­će pro iz vo de sa se o skim tu ri­zmom, bu du ći da je za vr ši la upra vo Pri rod no ­ ma te ma tič ki fa kul tet u No vom Sa du, smer tu ri zam.

­ Se lo da je do volj no mo­guć no sti za ži vot i na pre dak. Na rav no, ima ono i svo jih ma­na, ali sma tram da naj ve ći broj njih do la zi ne iz sa mog se la, već iz ne a de kvat nog od no sa pre­ma nje mu. Da nas se ma lo po zna je se lo, ne ma mno go na me re ni da se upo zna do kra ja, ali to je stvar ko ju je že lim da pro me nim i tru di ću se da ta ko i bu de. Ja se lo vo lim i tu lju bav ću pre ne ti i na dru ge, za klju ču je Ma ri ja.

Cvet­za­bo­lje­se­lo

Po put Ra di či ća, svo jim ra dom i svo­jom kre a tiv no šću do bar pri mer uspa­va nim Di vo ša ni ma da je i Je le na Si­mić ko ja se ba vi aran ži ra njem cve ća. Za nju pra vlje nje ike ba na ni je sa mo umet nost cve ća, pri li ka da se za ra di, već i mo guć nost da se kroz cvet no ša­re ni lo se lu po nu di no va per spe ki tva, dru ga či ji osvrt na pro ble me ko je ima i uka že na mo guć nost nji ho vog pre­va zi la že nja.

Je le na ima 28 go di na i cvet nim ho bi jem ba vi se go to vo či tav ži vot. I njoj je, kao i Ma ri ji Ra di čić, ho bi pre­ra stao u lju bav ko ju le po ukra še nu i upa ko va nu da ru je svi ma ko ji u cve ću pro na la ze ra dost, bi lo da je u pi ta nju sak sij sko cve će, su še no cve će ili pak ike ba na od su še nog ili sve žeg cve ća ko je je Je le ni naj dra že.

­ Sa cve ćem sam či tav ži vot, ali pre oko dve go di ne ja vi la mi se že lja da na pra vim ike ba nu za No vu go di nu

i ka da sam na pra vi la pr vu, ve o ma mi se do pa la. Ka ko je sti za lo ko je cve će, ta ko sam ja kre nu la da ra dim ma lo ozbilj ni je i in ten ziv ni je, pa sam ta ko pra vi la aran žma ne od su vog i sve žeg cve ća. U aran žma ni ma sam kom bi no­va la do sta to ga. Stal no is tra ži va la no­ve op ci je i mo guć no sti, a mo ji ra do vi su se lju di ma do pa da li. To je moj ho bi, ne što što vo lim, što me opu šta i is­pu nja va. Sva ku ike ba nu ra dim na svoj na čin i sve ih po klo nim pri ja te lji ma i dra gim lju di ma, ka že Je le na.

Kao za lju blje ni ca u cve će, ova mla­da Di vo šan ka je po za vr šet ku Osnov ne ško le "Sve ti Sa va" svo je obra zo va nje na sta vi la u Pre hram be no ­ šu mar skoj i he mij skoj ško li, smer pej za žna ar hi­tek tu ra ka ko bi spo ji la obra zo va nje i svo ju lju bav pre ma cve ću. Oče ki va la je da će do sta to ga na u či ti u ško li i sa vla da ti kroz prak su, me đu tim, ima lo je sve dru ga či ji is hod.

­ Na prak si u ško li ni smo na u či li ni­šta. Od sve ga smo na u či li sa mo da ži­cu je mo ger be re, ni šta vi še. Ka da sam vi de la, da u cve ća ri u ko joj sam oba­lja la prak su, ne učim ni šta, pre ba ci­la sam se u dru gu cve ća ru, me đu tim, tad je već bi lo ka sno, pred sam kraj če tvr te go di ne, i ni sam ima la kad da na u čim. Ge ne ral no, ma lo je je dan dan prak se, tre ba lo bi bar 5 da na me seč no

da se or ga ni zu je prak sa i da tra je ko li ko i šest škol skih ča so va. Ali isto ta ko, po red to ga što bi uče ni­ci gle da li ka ko se pra ve aran žma­ni, tre ba lo bi da im bu de do pu šte­no i da ih sa mi pra ve. Ma lo smo se i raz o ča ra li ka da smo vi de li da nam se ne do zvo lja va da mno go ra di mo sa cve ćem, jer smo oče ki­va li su prot no, do da je ona.

Po sle za vr še ne ško le, iako je is če ki va la i tra ži la, po sao u stru­ci ni je na šla. To što tre nut no ra­di ono što joj je, ka ko ka že, ži vot na me nio, ne odva ja je od pr ve lju ba vi.

­ Na šla sam dru gi po sao, ali ni ka da ni sam pre staj la da vo lim cve će i stal no učim ne što no­vo oko aran ži ra nja i pra vlje nja ike ba na, kom bi no va nja cve ća... Raz mi šlja la sam i o to me ka da bih da nas ­ su tra osta la bez po sla da kre nem ozbilj ni je da se ba vim

ike ba na ma i aran ži ra njem, ali je po­tre be no da imaš sred stva ka ko bi za­po čeo bi lo ko ji po sao. Ka da bi bi lo za­in te re so va nih za ku po vi nu, usu di la bih se da se po sve tim to me, ova ko je to još uvek sa mo ho bi. Kad ne ko po že li da ukra si ku ću, on da ja na pra vim ike­ba nu i po klo nim, iskre na je Je le na.

Ona za kraj ka že da joj ovaj ho bi ži vot či ni lep šim, da je za do volj na i da će i da lje u slo bod no vre me da pra vi cvet ne aran žma ne za se be i pri ja te­lje. Ka že da bi bi lo do bro ka da bi se osa mo sta li la i po kre nu la svoj po sao, ali je isto ta ko sve sna či nje ni ce da su za po kre ta nje bi lo kog po sla, po tr be na i ve li ka ula ga nja.

­ Se lo ni je i ne mo že bi ti ogra ni če­nje za do bre ide je. To što su mi ike ba­ne ho bi, ne sma tram za ne do sta tak. Šta vi še, či ni mi se da na šim se li ma ne ne do sta ju sa mo de ca, bo lji pu te vi, am bu lan te i šta sve ne, već pre sve ga že lja da se iz tog kru ga ne do sta ta ka i za mer ki iza đe, da se pro na đe sop stve­ni put, cvet ni put kao što je ovaj moj i da se nji me do đe do sop stve nog mi ra. Na se lu ima i cve ća i mi ra i to je ne što što će uvek tra ja ti, bez ob zi ra na to ko li ko se lu bi lo te ško ili ne, za klju ču je Je le na.

­ S.­Lap­če­vić

Ma­njak­vo­lje­­­naj­ve­ći­pro­blem­se­la

Je­le­na­Si­mić

Deo pro iz vo da

Ike­ba­na­za­naj­dra­že

Ra­di­či­ći