Prirodna selekcija – brzina i izdržljivost; Veliki doprinos Mendelove zakonitosti

nasleđivanja;

Prirodna selekcija – brzina i izdržljivost; Veliki doprinos Mendelove zakonitosti

nasleđivanja;

Vrsta Diploidan brojhromozoma

Prževalski konj (Equus caballus przevalskii) 66Konj (Equus caballus) 64Konj (Equus caballus) 64Magarac (Equus asinus) 62Onager, Kiang (Equus hemionus) 56Grevi zebra (Equus grevi) 46Burčelova ili Grantova zebra (Equusburchelli) 44

Hartmanova planinska zebra (Equus zebra) 32

Međusobno ukrštanje između pojedinih vrsta roda Equida jemoguće, izuzev između Prževalskog i Grevi zebre, kao i izmeđuGrevi zebre i Onagera.

Dobijeni potomci, najčešće, nisu plodni. Međutim, dogodilo seda je majka mula, parena sa svojim ocem magarcem, oždrebilamuško ždrebe, na koga je prenela kompletnu genetsku kopiju 64hromozoma konja.

Kao i kod ostalih sisara, i kod konja kombinacija polnihhromozoma XX daje žensku, a XY mušku jedinku.

Boje se nasleđuju dominantno. Tako, kombinacija gena EE iliEe daje vranca, a kombinacija ee alata.

Ako barem jedan gen za sivu boju, ždrebe sa kombinacijomhromozoma GG ili Gg će postepeno postati sve sivlje, dopotpuno bele boje (primer Lipicaner).

Međusobno ukrštanje između pojedinih vrsta roda Equida jemoguće, izuzev između Prževalskog i Grevi zebre, kao i izmeđuGrevi zebre i Onagera.

Dobijeni potomci, najčešće, nisu plodni. Međutim, dogodilo seda je majka mula, parena sa svojim ocem magarcem, oždrebilamuško ždrebe, na koga je prenela kompletnu genetsku kopiju 64hromozoma konja.

Kao i kod ostalih sisara, i kod konja kombinacija polnihhromozoma XX daje žensku, a XY mušku jedinku.

Boje se nasleđuju dominantno. Tako, kombinacija gena EE iliEe daje vranca, a kombinacija ee alata.

Ako barem jedan gen za sivu boju, ždrebe sa kombinacijomhromozoma GG ili Gg će postepeno postati sve sivlje, dopotpuno bele boje (primer Lipicaner).

BB bb

BbF1

F2 BB Bb Bb bb

720 K. Nonius IX-3-42006

680 K. Nonius IX-31996

459 Hipnoza1990

135 M. Nonius IX1987

720 K. Nonius IX-3-42006

692 Blanka1996

254 Odra1988

680 K. Nonius IX-31996

Stepen srodstva: Najniže (I, II generacija); Umereno (III, IV generacija); Dalje srodstvo (V, VI generacija).

Tipovi srodstva: Direktno; Kolateralno ili bočno.

Jačinu srodstva između dve individue merimokoeficijentom srodstva (Rxy).

Stepen srodstva: Najniže (I, II generacija); Umereno (III, IV generacija); Dalje srodstvo (V, VI generacija).

Tipovi srodstva: Direktno; Kolateralno ili bočno.

Jačinu srodstva između dve individue merimokoeficijentom srodstva (Rxy).

Povećanje homozigotnosti u potomaka.Meri se koeficijentom inbridinga (Fx).

Inbriding depresija

Povećanje homozigotnosti u potomaka.Meri se koeficijentom inbridinga (Fx).

Inbriding depresija

NASLEĐIVANJE LETALNIH FAKTORANASLEĐIVANJE LETALNIH FAKTORA

Između 4 i 20% ždrebadi se rađa sa ozbiljnim genetskimanomalijama. Velik broj ovih anomalija su letalne, što znači daždrbe ugine ranije ili kasnije po rođenju. Nege genetske anomalijeizazivaju mortalitet plodova pre rođenja, tokom različitih fazaintrauterinog razvoja. To ima za posledicu resorpciu embriona ipovađanje, ili uginuće fetusa sa ranijim ili kasnijim abortusom.

UU značajnijeznačajnije letalneletalne genetskegenetske (nasledne)(nasledne) anomalijeanomalije spadajuspadaju::

Kombinovana imunodeficijencija (CID). Ova grla nemaju B i T-limfocite, pa uginjavaju tokom prvih 5 meseci života, zbognedovoljnog imuniteta (arapski konj).

Neonatalna izoeritrocitoza (hemolitički ikterus). Antitelakolostroma razaraju eritrocite mladog ždrebeta.

Melanom ili tumor crno pigmentiranih ćelija. Bolest je vezana zaG-gen, koji daje sivu boju konja. Zbog toga sivci kraće žive, jerdobijaju melanom oko 15. godine, koji se prvi javlja na koži okoanusa.

Između 4 i 20% ždrebadi se rađa sa ozbiljnim genetskimanomalijama. Velik broj ovih anomalija su letalne, što znači daždrbe ugine ranije ili kasnije po rođenju. Nege genetske anomalijeizazivaju mortalitet plodova pre rođenja, tokom različitih fazaintrauterinog razvoja. To ima za posledicu resorpciu embriona ipovađanje, ili uginuće fetusa sa ranijim ili kasnijim abortusom.

UU značajnijeznačajnije letalneletalne genetskegenetske (nasledne)(nasledne) anomalijeanomalije spadajuspadaju::

Kombinovana imunodeficijencija (CID). Ova grla nemaju B i T-limfocite, pa uginjavaju tokom prvih 5 meseci života, zbognedovoljnog imuniteta (arapski konj).

Neonatalna izoeritrocitoza (hemolitički ikterus). Antitelakolostroma razaraju eritrocite mladog ždrebeta.

Melanom ili tumor crno pigmentiranih ćelija. Bolest je vezana zaG-gen, koji daje sivu boju konja. Zbog toga sivci kraće žive, jerdobijaju melanom oko 15. godine, koji se prvi javlja na koži okoanusa.

Sivac. Uočiti crnupigmentaciju kožeoko njuške, očiju ianusa.

Letalni beli gen– W. Uočitidepigmentacijukože njuške,očiju i rožinekopita.

Letalni beli gen – W. Dominantni gen za belu boju (W) je letalan,kada se nađe u homozigotnom stanju. Postojanje ovog gena jeteško ustanoviti, jer većina embriona ugine i biva resorbovano, panema pobačaja, nego kobila povađa. Zbog toga, treba izbegavatipripust belih kobila pod bele pastuve!

Hemofilija, nemogućnost zgrušavanja krvi je moguća letalnanasledna bolest. Ženske životinje je prenose, ali ne oboljevaju, dokse, kod polovine muških životinja, javlja u kliničkoj formi.

Epitheliosis inperfecta (nedostatak delova kože). Javlja se nadistalnim delovima nogu novorođenog ždrebeta. Ova mesta supodložna jakim infekcijama, a ždrebe uginjava za nekoliko dana.

Nasledna multipla skleroza se manifestuje neprirodnimizraštajima na skoro svim dugim kostima, rebrima i kostima karlice.

Letalni beli gen – W. Dominantni gen za belu boju (W) je letalan,kada se nađe u homozigotnom stanju. Postojanje ovog gena jeteško ustanoviti, jer većina embriona ugine i biva resorbovano, panema pobačaja, nego kobila povađa. Zbog toga, treba izbegavatipripust belih kobila pod bele pastuve!

Hemofilija, nemogućnost zgrušavanja krvi je moguća letalnanasledna bolest. Ženske životinje je prenose, ali ne oboljevaju, dokse, kod polovine muških životinja, javlja u kliničkoj formi.

Epitheliosis inperfecta (nedostatak delova kože). Javlja se nadistalnim delovima nogu novorođenog ždrebeta. Ova mesta supodložna jakim infekcijama, a ždrebe uginjava za nekoliko dana.

Nasledna multipla skleroza se manifestuje neprirodnimizraštajima na skoro svim dugim kostima, rebrima i kostima karlice.

Cerebralna hipoplazija. Ždrebad nema moždane ćelije, kojekontrolišu koordinaciju pokreta, ili je broj ovih ćelija jako smanjen.

Atresia coli et ani se manifestuje slepim završetkom debelog creva ilinedostatkom anusa.

Hydrocephalus (vodena glava) je prekomerno nagomilavanjecerebrospinalne tečnosti u mozgu ždrebeta, pa je glava te ždrebadijako povećana.

Kriptorhizam je pojava kada se jedan ili oba testisa ne spuste izabdominalne šupljine u skrotum. Može biti uni ili bilateralni, a uzavisnosti od mesta gde je zaostao testis, abdominalni ili ingvinalni.Bilateralni kriptorhidi su sterilni.

Periodična oftalmia (mesečno slepilo) se karakteriše zapaljenjemšarenice, cilijarnog tela i sudovnjače oka, što rezultira i konačnimslepilom.

Noćno slepilo. Vid kod ovih konja je normalan danju, ali je znatnosmanjen noću (Apolozo, Arap, Engleski punokrvnjak).

Cerebralna hipoplazija. Ždrebad nema moždane ćelije, kojekontrolišu koordinaciju pokreta, ili je broj ovih ćelija jako smanjen.

Atresia coli et ani se manifestuje slepim završetkom debelog creva ilinedostatkom anusa.

Hydrocephalus (vodena glava) je prekomerno nagomilavanjecerebrospinalne tečnosti u mozgu ždrebeta, pa je glava te ždrebadijako povećana.

Kriptorhizam je pojava kada se jedan ili oba testisa ne spuste izabdominalne šupljine u skrotum. Može biti uni ili bilateralni, a uzavisnosti od mesta gde je zaostao testis, abdominalni ili ingvinalni.Bilateralni kriptorhidi su sterilni.

Periodična oftalmia (mesečno slepilo) se karakteriše zapaljenjemšarenice, cilijarnog tela i sudovnjače oka, što rezultira i konačnimslepilom.

Noćno slepilo. Vid kod ovih konja je normalan danju, ali je znatnosmanjen noću (Apolozo, Arap, Engleski punokrvnjak).

Ekonomski važna svojstva Ispoljenost ovih svojstava zavisi od: većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim

pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) faktora spoljne sredine.

Delovanje gena ne može se posmatratiindividualno.

Ekonomski važna svojstva Ispoljenost ovih svojstava zavisi od: većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim

pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) faktora spoljne sredine.

Delovanje gena ne može se posmatratiindividualno.

Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultatimerenja kvantitativnih osobina, kao rezultatinterakcije genotipa i spoljne sredine.

Fenotipski parametri su statistički parametrikoji opisuju distribuciju frekvencija rezultatamerenja svojstava u populaciji.

Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultatimerenja kvantitativnih osobina, kao rezultatinterakcije genotipa i spoljne sredine.

Fenotipski parametri su statistički parametrikoji opisuju distribuciju frekvencija rezultatamerenja svojstava u populaciji.

Služe za: Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega

genetske Proučavanje prirodne akcije gena koji

determinišu određena svojstva Izbor pravca oplemenjivanja Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i

plotkinja Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom

tj. genetičkim trendom Modeliranje kriterijuma selekcije Proučavanje interakcije između genotipa

životinje i okoline

Služe za: Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega

genetske Proučavanje prirodne akcije gena koji

determinišu određena svojstva Izbor pravca oplemenjivanja Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i

plotkinja Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom

tj. genetičkim trendom Modeliranje kriterijuma selekcije Proučavanje interakcije između genotipa

životinje i okoline

O s o b i n a Heritabilnost (h2)Engleski punokrvnjak

Vreme u trci 0,20 – 0,35Uspeh u handikapu 0,30 – 0,50

KasačiVreme po kilometru 0,20 – 0,35Novčani handikap 0,20 – 0,35

Druge osobineDruge osobinePreskakanje prepona i dresura 0,05 – 0,25Građa tela 0,30 – 0,50Visina i telesna masa 0,50 – 0,90Prečnik cevanice 0,40 – 0,80Ocena građe i stava nogu 0,10- 0,20Ocena galopiranja 0,20 – 0,40Temperament 0,20 – 0,45Trajanje gestacije 0,25 – 0,40

METODE SELEKCIJEMETODE SELEKCIJE

UZGOJ U ČISTOJ RASIUZGOJ U ČISTOJ RASI Uzgoj u srodstvu: u najužem, uskom i umerenom srodstvu

Uzgoj po linijama i rodovima

Uzgoj van srodstva: osvežavanje krvi, po linijama koje nisu ukrvnom srodstvu.

UKRŠTANJE RASAUKRŠTANJE RASA Industrijsko ukrštanje: jednokratno, naizmenično, rotaciono

Melioracijsko ukrštanje

Pretapajuće i potiskujuće ukrštanje

Kombinacijsko ukrštanje

UKRŠTANJE VRSTAUKRŠTANJE VRSTA

UZGOJ U ČISTOJ RASIUZGOJ U ČISTOJ RASI Uzgoj u srodstvu: u najužem, uskom i umerenom srodstvu

Uzgoj po linijama i rodovima

Uzgoj van srodstva: osvežavanje krvi, po linijama koje nisu ukrvnom srodstvu.

UKRŠTANJE RASAUKRŠTANJE RASA Industrijsko ukrštanje: jednokratno, naizmenično, rotaciono

Melioracijsko ukrštanje

Pretapajuće i potiskujuće ukrštanje

Kombinacijsko ukrštanje

UKRŠTANJE VRSTAUKRŠTANJE VRSTA

IZBOR KONJA ZA PRIPLODIZBOR KONJA ZA PRIPLOD

Prilikom odabira konja za priplod, treba uzeti u obzir sledeće:Prilikom odabira konja za priplod, treba uzeti u obzir sledeće:

Da je životinja polno zrela i fertilizaciono sposobna.

Da je životinja u dobroj (priplodnoj) telesnoj kondiciji.

Da je dobrog zdravstvenog stanja, posebno da su normalnorazvijeni, finkcionalni i potpuno zdravi polni organi.

Da životinja ima poznato poreklo, odnosno da potiče odgenetski dobrih i zdravih predaka.

Da ne poseduje genetske (nasledne) anomalije.

Namena za koju će se koristiti dobijeni potomci.

Uslovi smeštaja, ishrane i nege.

Temperament roditeljskih parova.

Način planiranog osemenjavanja (veštačko ili prirodno).

Prilikom odabira konja za priplod, treba uzeti u obzir sledeće:Prilikom odabira konja za priplod, treba uzeti u obzir sledeće:

Da je životinja polno zrela i fertilizaciono sposobna.

Da je životinja u dobroj (priplodnoj) telesnoj kondiciji.

Da je dobrog zdravstvenog stanja, posebno da su normalnorazvijeni, finkcionalni i potpuno zdravi polni organi.

Da životinja ima poznato poreklo, odnosno da potiče odgenetski dobrih i zdravih predaka.

Da ne poseduje genetske (nasledne) anomalije.

Namena za koju će se koristiti dobijeni potomci.

Uslovi smeštaja, ishrane i nege.

Temperament roditeljskih parova.

Način planiranog osemenjavanja (veštačko ili prirodno).