PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str. 141-165

UDC 330.831.8:581.5

Originalni naucni rad

Alpar Losonc*

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Uvod

Neoliberalizam vee vise ad dye decenije obelezava teorijsku i ekonornsko­politicku scenu. Ostavio je pecat na ekonomski diskurs u celosti, a i na mnogimekonomsko-politickim potezima se mogu prepoznati tragovi neoliberalnog tuma­cenja ekonomisanja, U ovom clanku se interesujern za znacenja neoliberalizma usferi «ekologije», odnosno postavljam pitanje reperkusija neoliberalizma na poima­nje ekoloskih dimenzija. Danas vise nijedan oblik ekonomskog diskursa ne moze se­bi obezbediti alibi za ignorantnost u pogledu prisustva prirode u sklopu ekonomije,A polet neoliberal izma, kako ce se to i pokazivati, vremenski se ionako podudara saosnazenjern interesa prema buducnosti Zemlje. Teza koja provejava u clanku govorio tome da je «ekologija» mnogo vise od terena isprobavanja programskih principaza neoliberalizam. U prvom delu nameravam definisati i kontekstualizovati pojam inastup neoliberalizma, gde ce prednjaciti naznaka 0 «posednickorn individualizmu»i posledicama. U drugom delu se analizira neoliberalni nastup u okruzenju nastankaretorike «odrzivog razvoja» i odreduju se dimenzije (dinamika koriscenja resursanpr.) koje su relevantne za naturalizaciju trzista i privatizaciju javnih dobara unovim okolnostima. U trecem delu okrecem se ka posebnom primeru na kojem se itcorijski i iskustveno odmerava neoliberalno razumevanje prirode.

Bezrezervna liberalizacija u svetlu posednistva

Da pojmovi cesto imaju krivudavu putanju i poprimaju razlicita znacenja to semoze potvrditi i u slucaju neoliberalizma. Nairne, «neoliberalizam» je bio koriscenisprva od strane odredenih ekonomista (W. Ropke, W. Eucken, F. A. von Hayek iz­medu ostalog) na znamenitoj konferenciji u Zenevi (1939).1 Od spomenutih ekono-

* Rcdovni profcsor, FTN Novi Sad. Rad jc primljcn avgusta 2005.I Brodbeck, K.-H. (1999), Blum, R. (1969), Hutchison, 1'. W. (1981), str. 164.

141

... -

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

mista Eucken i Ropke su sasvim sigurno prornisljali pojam neoliberalizma udrugacijern smislu u odnosu na danasnja kanonska znacenja. Napokon, i jedan i dru­gi se vezivaju u ekonomskoj istoriji za "ordo-liberalizam", "socijalno trZiste", .Jreciput" posredstvorn kojih su ostavili duboke tragove na ekonomsku politiku posleratneZapadne-Nemacke. Ordo-liberalizarn narnerava "ordinirati" cene, privesti ih u pore­dak i to u okruzju budnog drzavnog angazmana. Hayek se, naravno, izdvaja iz spo­menute grupe ekonornista, jer se njegov teorijski opus (iii, barern odredeni delovinjegovog dela) itekako moze (mogu) srnatrati integralnom dimenzijom neoliberalnihpoimanja ekonomije. Kao sto se uostalom i teorijski ucinci razlicitih kriticara kejnzi­janisticke ekonomske politike u posleratnorn periodu (prevashodno M. Friedman)mogu srnatrati znacajnim teorijskim izvorima, takoreci uterneljivacirna neoliberalnihturnacenja ekonornskih tokova.

Neoliberalizam tretirarn kao rekonstrukciju/preformulaciju Iiberalizrna u istorij­ski odredenim okolnostima koja je uoblicena u najsnaznijern vidu u SAD i VelikojBritaniji, da bi se sisternske promene reflektirale i u drugim zernljama.' Neoliberali­zam se oslanja na intelektualnu-polemicku retoriku spomenutih teoreticara, ali je bi­tno za njega da njihov apstraktni intelektualizam prevodi na teren ekonornske politi­ke. Prevashodno uzimam u obzir sledece mornente:

a) krizu kejnzijanisticki uokvirene nacionalne drzave koja je bila povezana saatlantskirn fordizrnorn,

b) krizu drzave-razvoja (developmental state) u Aziji,c) duznicku krizu na kraju sedamdesetih i na pocetku osarndesetih goelina XX

veka,

d) kolaps socijalistickog projekta organizacije drustva/ekonornije,e) uznapredovale procese internacionalizacije i globalizacije ekonomije u pos­

lednjim dekadarna.Krenemo Ii od poslednje naznake tada se moze potvreliti da srno sveeloci neoli­

beralnog restrukiuriranja, ubrravanja/intcnziviranja globalizacijske dinarnikemoderne ekonomije. Jer, globalizacijski tokovi odista pokazuju upecatljivi kontinu­itet u pogledu dinarnike kretanja kapitala od nastanka rnoderne ekonornije, ali prin­cipi njegovih turnacenja su doziveli razlicita pornercnja.' Globalizacija je naprosto

" 0 ncoliheralnim rcformcrima i njihovim intclcktuulnim korcnima 1I Latinskoj Americi i 1I

postsocijalistickom miljeu, vidi, Grcskovits. B. (199X). str.37.:, Vredi sumo kratko spomcnuti da postojc ekonomisti (kao slo jc rccimo Bhagwati) koji

primecuju odredene problemnticnc aspekte globalizacije, ali nedvosmislcno zagovaraju s1obodnotrZista i za tzv. nerazvijene. 0 tome svedocc spisi i rasprave ckonomskih istoricara, Bairoch P. andR. Kozul-Wright (1996), O'Rourke K. H. and Williamson, J. G. (2004), str. 119-117. O'Rourke,K. H. and Williamson, J. G.• (2002), str, 417-456. Rowthorn, R. and R. Kozul-Wright (I99X),Kozul-Wright R., and P. Rayment (2004). Wenl, R. (l9lJ6), str. 39-59, (2000a). str. 655-677,(2000b). srr, 4X4-49 I.

142

BRO.l3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

imanentna dimenzija dinamike kapitala i kad je rec 0 njoj tada se uvek govori 0

otvorenosti, integraciji i medusobnoj zavisnosti na svetskom planu. Drugacije rece­no, tu se vodi rasprava 0 trgovini, direktnim stranim investicijama i 0 strujanju kapi­tala. Shodno tome, neoliberalizam se ne moze poistovetiti sa globalizacijorn kao stose to cini s vremena na vrerne, ali neoliberalizarn se nuzno postavlja kao tumac,interpretativni okvir globalizacije u istorijski odredenim epohama.

Dakle, kada se u okviru neoliberalizma simultano pospesuje duet slobodnogtdista i slobodnog rnedunarodnog kretanja kapitala, taela smo svedoci upravo ovogrestrukturiranja globalizacije. Nije tesko uvideti razliku u odnosu na ekonornsko­politicku situaciju posle II svetskog rata: tada je uprilicavana sisternatska kontrolakretanja kapitala i kretanja finansijskih sredstava u cilju osiguravanja nacionalnihekonomskih ciljeva - polazeci oel toga da postoje neprevazilazive teskoce u pogle­du istovrernenog uvazavanja svih elernenata rnakroekonomske .rrojke": fiksiranastopa deviznog tecaja, dovrsena mobilnost kapitala, rnonetarna suverenost. Prematome, neoliberalizam analiziramo kao restrukturiranje globalizacijske elinamike usvetlu istovremenog afirmisanja sloboelnog trzista i slobodnog kretanja kapitala. Ucilju pospesivanja spomenutih ciljeva neoliberalizam zagovara:

a) Iiberalizaciju i deregulaciju svih ekonornskih aktivnosti, i to globalno, daklei na svetskom planu, sto pretpostavlja i ukidanje restrikcija na strane inves­ticija,

b) restauraciju fiskalne discipline, sto pretpostavlja prosirivanje poreske osno­ve i umeravanje marginalne stope poreza,

c) privatizaciju drzavnih servisa (i srazmerno minirnaliziranje drzavnih inter­vencija u cilju blagostanja i razvoja), sa odgovarajucirn promenarna svojin­sko-pravnog rezima, ito cilju trzisno orijentisane transformacije,

d) kamatnu stopu koja je trzisno oelredena,e) niski nivo cenovnih distorzija,f) eksportno orijentisani trzisni rezirn,g) cinjenicu ela sc jayne usluge tretiraju kao troskovi medunarodne proizvod­

nje, a ne kao izvori domace traznje,h) turnacenje aktivnosti socijalne drzave kao troskovnog faktora u medunaro­

elnomtakrnicenju,i) tiskalnu disciplinu,j) novu elisciplinu u odnosu na rad i menadzrnent, sto znaci i jacu disciplinu u

pogledu primenjivanja socijalnih programa,k) za trzisne snage, a snaznu drzavu (zapamtimo, to nije u sukobu sa minima­

lizacijom njene uloge u trzisnoj ekonomijil) i jake menadzerske kapacitetekoji supstituisu socijalnu kooperaciju,

I) koncentrisanje glavnih ekonornsko-politickih principa kao skup prirnen­Ijivih mera pod rukovodstvorn medunarodnih ekonornsko-politickih autori­teta (pomislirno ovde na cesto citirani .Vasingtonski konsenzus" kao arhiveneoliberalnih orijentira),

143

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

m) efikasne institucionalne kapacitete medunarodnih ekonornsko-politickihautoriteta kojima se maksime ekonomskog takrnicenja moze ciniti obuhvat­nim (time se objasnjava uloga koju igraju MMF i Svetska banka).

Na osnovu ovih naznaka rnozerno dati odgovor na pitanje zasto nije dovoljnoreci da se neoliberalizam "oslanja" na neoklasicnu ekonornsku teoriju, recirno da c­itira neoklasicno razurnevanje komparativnih troskovnih prednosti? Zato sto su am­bicije neoliberalizma umnogome dalekoseznije, stoga se njegove sugestije ne iscrp­ljuju preporukom oslobadanja trzista od spoljasnjih stega. Nadalje, taksativno nabro­jane naznake nas oporninju da se neoliberalizam ne moze pojednostaviti na pukoporneranje u odnosirna izrnedu .Jcapitala i rada" iii na afirmisanje pozicije "pos­lovnih elita". Neoliberalizam cilja na porneranje osnovnih odnosa izrnedu eko­nomskih aktera, a i na promenu razumevanja strukture socijalne reprodukcije, dakle,na stvaranje svojevrsnog socijalnog poretka koji je trzisno pripravljen u odredujucirndimenzijarna, Shodno tome insistira na afirrnisanju trilsne zavisnosti drustva, odnos­no prornovise rezim stvaranja i reprodukcije drustva u svetlu trzista kao neupitnogimperativa. Zadnjespomenuto znaci i imperative takrnicenja i maksimizacije profitaza homo neoliberalis.

Ukoliko razmotrimo istorijske prethodnike neoliberalizrna u sklopu liberalne te­orije i vratimo se nekoliko vekova unazad, mozerno prepoznati pozadinu progra­matske zarnisli trzisne zavisnosti drustva. Jer, u teoriji rnnogo puta koriscena sin­tagma "posedniekog individualizrna" koji je dozivela uzlet kod teoreticara xvnveka izvestava nas upravo 0 nasoj izabranoj temi. Po tome, drustvo se sastoji od: a)niza trzisnih odnosa, b) niza odnosa izmedu pojedinacnih vlasnika. Nairne, poje­dinac se analizira prevashodno kao vlasnik sopstvene osobe, a za to nije obavezan dapolaze racun drustvu, jer u pogledu manifestacije sopstvenosti on ne duguje nistadrustvu. Bilo bi ponizavajuce za suvereni trZisni subjekat da zadobije ulogu izvr­sioca nekog drustvenog naloga. Politicko drustvo je konstrukcija u cilju zastituvlasnistva pojedinaca, a posednicko trzisno drustvo je istovremeno i sklop razlicitihkornpetitivnih odnosa. Iz ove tacke gledista trziste pokazuje da je upravljanje veeito"preterano", te pozivanje na trZisnu slobodu ima polemicki naglasak. Nije Ii ovakvakarakterizacija pogadajuca i II odnosu na neoliberalizam? Ne usrnerava Ii se i neo­liberalizam na stvaranje posednickog trZisnog drustva no u bitnorn izmenjenimuslovima? I ne prilici Ii i neoliberalizmu da ignorise cinjenicu koja nam govori 0

tome da su trzista socijalno posredovana, i to na osnovu delovanja drzave, razlicitihfirrni ili grupe firrni, pa i odredenih poslovnih strategija?

Zapamtimo i polernicki odnos neoliberalizma prerna kategoriji javnih dobara iprema svakom nastojanju da se pojedinacno dobro podredi javnorn dobru cijarealizacija se pripisuje drzavi koja planira ekonorniju. Zato neoliberalizam gajineprekidnu sumnju prerna demokratskim vrednostima, jer iza interpretacije .javnihdobara" primecuje konformisticko pristajanje na .rnaglovite'' ciljeve kao sto supornoc nerazvijenim zernljama, altruizam prema nejednakima itd. Ukoliko seprivatna svojina ne osnazuje kao protuteza u odnosu i na drzavu i u odnosu na one

144

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

koji nemaju svojinu, tada ce dernokratija neizostavno apsorbovati trzisnu slobodu,jer se privatno prisvajanje resursa uvek moze izloziti neprestanoj proveri u ciljuostvarenja .xlemokratskih vrednosti", .xlrustvene pravednosti" iii .rfrustvene efi­kasnosti". Da je drzava dobronamerna ustanova iii da se njena planerska aktivnostmoze kontrolisati aktivizmom civilnog drustva: u odnosu na ovakve zamisli neoli­beralizam uvek drzi strogu kriticku distancu,

Nadalje, analizira li se imperativ ekonomskog takrnicenja u kontekstu slobodnogtrzista, tada cemo naici na izvestan paradoks koji zelim poblize opisati, Nairne, priopisu trzisne kompeticije istovremeno srno prirnorani da koristimo i znacenja kojaupucuju na projektovanu .Jiarmoniju", ali i na egzistiranje konfliktualnih elernenata.Sa jedne strane, neoliberalizam priziva videnje neometane medunarodne trgovinekoja stvara izjednacavanje faktorskih cena (to pretpostavlja da ce cene faktoraproizvodnje, to jest, cene kapitala i rada postati iste po logici konvergencije). Nestodrugacije receno, pretpostavlja se kvalitativna istovetnost inputa proizvodnje, a timese prejudicira i kvalitativna istovetnost outputa. I ukoliko se trziste prepusta svomslobodnom hodu, tada se kroji staza koja vodi u .Harmonienlehre", kako sesvojevremeno izrazio cuveni ekonornista Robbins. Pretpostavlja se zapravo da jetrziste nuzno kompetitivno. Sa druge strane ojacavanje trzisne zavisnosti drustvaotvara vrata u odnosu na besornucnu, gde-gde destruktivnu kompeticiju kojasmanjuje mogucnosti za kooperativne aktivnosti izrnedu firmi kao i izrnedu drugihekonomskih agenata. Sektoralna i prostorna mobilnost kapitala koja se oslobadapredasnjih nacionalnih i lokalnih stega u odnosu na socijalnu reprodukciju, zatimintenziviranje takrnicenja izrnedu firmi suzavaju prostor za kooperativne aranzrnaneranije prisutnih u interfirmskim odnosima, a koje je jos Schumpeter nazvao"korespektivnom konkurencijorn".'

Dakle, neoliberalno shvatanje konkurencije dovodi u pitanje fenomene kojeuterneljuju spomenutu .Jcorespektivnosr": odustajanje od odredenih strateskih oblikaponasanja kao sto je predatorsko krojenje cene, uzdrzavanje od investicijskih "ra­tova", ornogucavanje stvaranja oligopolskih renti kojima se finansira R&D i uobli­cava dugorocno planiranje. Prornovise se i izostrena konkurencija izrnedu najamnihradnika na lokalnorn, regionalnom i nacionalnom planu.

Bilo bi pogresno pomisliti da neoliberalizam moze egzistirati u svojoj cistojformi kao zaokruzeni, sveobuhvatni koncept koji se moze primenjivati nezavisno odkonteksta. Naprotiv, neoliberalizam je projekat sa polivalentnirn dimenzijama i sadiskurzivnim potencijalima kojima namerava promeniti nacine organizacije ekono­mije i ne u poslednjem redu odnos izrnedu trzista i drzave. Stoga, neoliberalizarn

4 Za objasnjcnje ovog pojma, Crotty, J., G. Epstein and P, Kelly (1998), str. 117-43. PoSchumpeteru (kao i po Allredu Chandleru) velike nefinansijske korporacije koje operisu naoligopolskim t6.istima su izvori kapitalnih investicija, tehnoloskih promena i rasta produktivnosti- i radi sc 0 lome da se ovaj slav moze primeniti na ekonornsku situaciju posle II svetskog rata.

145

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

uvek u stoji u konfiguraciji i sa drugim poimanjirna, odnosno, u konkurenciji sadrugirn strateskim konceptima i u sklopu tog takrnicenja, meduodnosenja seusrncrava ka zauzirnanju hegernonske pozicije. Ukoliko danas zelimo pruvovaljanosuditi 0 ucincima, postignucirna neoliberalizrna tada valja uzeti u obzir i njegovesporedne produkte kao i posledice postojanja spornenute konkurentnosti, a napokoni samokorektivne naznake (ovde mislim, primera radi, na polernicki potez jednogBhagwatija, inace poznatog zagovornika neoliberalnih ekonomskih ideja, koji je upogledu liberalizacije kretanja kapitala stvorio drugacije poglede, rekavsi da su"enormne dobrobiti na osnovu slobodnog kretanja kapitala zapravo deo mita'").

Jasno je da neoliberalizam strerni ka tome da postane ekonomsko-politickaortodoksija i da ponudi svoje principe organizacije ekonomije kao "samorazum­ljive", .naturalne", .neizbezne" (sa odgovarajucorn natural izacijorn trzisnog rezimaproizvodnje, raspodele i potrosnje clobara), no samo njegovo funkcionisanje, dina­mika se rnoraju razurneti u kontekstu "sazivota" sa clrugim projektima.

Navescu nekoliko primera. Prvi primer. U literaturi 0 Evropskoj uniji se veornacesto ukazuje na ulogu odredenih transnacionalnih grupa, predstavnika transna­cionalnih koncerna u forrniranju neoliberalnih prograrna i agendi." Ali, uprkos pos­tojanju ovakvih grupacija i njihovih ucinaka na konture ekonomske-politike i nakretanje kapitala u Evropskoj uniji postoje oforrnljeni i neomerkantilisticki programinarocito ocl strane razlicitih interesnih grupa koje su pod pritiskorn arnerickog ijapanskog kapitala. Zadnjespornenute orijentacije su okrenute ka clefanzivnoj regi­onnalizaciji u cilju uspesnog susretanja sa ne-evropskorn konkurencijom. A to znacida dornete "evropske" varijante neoliberalizrna mozerno ocenjivati tek ukolikopratimo, izrnedu ostalog, konkurentne tokove neoliberalnih i neornerkantilistickihprograrna. Sire gledano, mnogi elernenti socijal-demokratske organizacije se moguprepoznati u danasnjoj Evropi sto nas oporninje: ne moze se danasnja ekonornijaproglasiti tout court neoJiberalnom.

Drugi primer. Ukoliko prornatramo implernentiranje neoliberalizma u svetlustrukturalne krize kejnzijanistickog upravljanja traznjom, tada moramo uvazavatiznacajne razlike koje odreduju i kontekstualne varijacije neoliberalizrna, Jer, nemogu se prenebregnuti razlike izrnedu poredaka atlantskog forclizma u SAD iVelikoj Britaniji sa jedne strane, i Japana i Juzne Koreje sa druge strane. PogleclarnoIi odnos izrnedu finansijskog i nefinansijskog sektora, oslanjanje ekonornijaspornenutih azijskih zernalja na bankovne kreclite sa niskorn karnatnorn stoporn, c1ru-

) Bhagwati, J. (1998), str. 7-12. Da "slobodna", "ncornetcna" kapitalsku mobilnost neodreduje ckonomske putanje date zcrnljc potvrduje i Rodrik koji je na osnovu analizc 100 zemaljau periodu od 1975 do 1989 dosao do zakljucka 0 prenapetosti objasnjcnja u vezi kapitalskcmobilnosti kuo kljuca za ekonornskc uspchc, Rodrik, D. (1998), str. 55-65, i (2000), str. 177-186.Dakako, ova naznaka otvara polcmiku sprarn jednog clana ncolibcralnog ducta (slobodno tdiste islobodno kretanjc kapitala).

(, Van Apeldoorn, B. (2000). str. 189-221.

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

ge institucionalne varijacije kao sto su snazna uplitanost nastupa drzavnog ansam­bla, ogranicena uloga trzista kapitala, diferencije u pogledu tehnoloskih rezima,cinjenicu da su tokovi liberalizacije u Japanu i Koreji bili veoma postepeni i da supritisci usled povecavanja karnatne stope na pocetku osamdesetih godina bilineutralizovani, te su «neoliberalne posledice» odlagane, etc. tada prispevamo dopotvrde naseg opreza: neolibcralizarn se mora pisati kad-tad u pluralu, jer se svakoimplernentiranje neoliberalizma uranja u istorijski odredene ekonomsko-institucio­nalne okvire.

Treci primer. U devedesetirn godinarna je J. Stiglitz sa svojim nastupima pomalospektakularno najavio nuznost post-vasingtonovskog konsenzusa, sto bi trebalooznaciti korake ka post-neoliberalnirn razumevanju odnosa izrnedu drzave i trzista,osnazenju znacaja institucija u ekonornskorn zivotu, afirrnisanju uvida u trzisne(narocito: informacijske) podbacaje itd.' No ova zgoda se mora analizirati upravo ukljucu koji je relevantan ovde, a to je koegzistentno/rivalitetno postojanje neoli­beralizrna sa drugim projektima ekonomije. Wade je, naime, mnogo ranije od nas­tupa Stiglitza dijagnosticirao (1996) promene u ekonomsko-politickorn polju Svet­ske banke koje su oznacavale (nevoljno) odstupanje od monolitnog neoliberalnogdizajniranja trzisne ekonornije." A niposto ne valja zaboraviti ni povecavanje finan­sijskog znacaja Japana II donorskoj strukturi Banke koje je moralo uneti pukotinu ukonsenzualne strukture krojene po neoliberalnim zarnislima, cak to je moralo re­zultirati posledicama po odnose izrnedu Banke i MMF. Jer, naprosto je nelogicnoocekivati da porneranje japanskih pozicija nije posredovalo ujedno i ulivanje eleme­nata japanskih perspektiva kao sto je insistiranje na spororn razvoju, uvazavanjerealnog sektora ekonornije spram finansijskog kao visoko prioritetnog etc.'!

Cetvrti primer. Posto se priblizavarno problematici odnosa neoliberalizma i"okruzenja", izabracu primer koji prikazuje poziciju neoliberalizrna u registrovanomkontekstu. Od pocetka devedesetih godina govorimo 0 tendenciji globalnog zahva­tanja «okruzenja» na osnovu cega su globalne institucije, nacije i trasnacionalnekorporacije glavni nosioci ekoloske politike. Japan, ciji je model razvoja bio imitiranod strane mnogih azijskih zernalja, i koji je posredovao znacajne ekoloske uticaje udrugim zemljarna i kontinentima (izazivajuci i znacajne ekoloske proteste, kao II

Alberti), prednjaci u razvijanju globalizovane ekoloske retorike, istovremenoafirrnisuci sopstveni model razvoja koji je malocas vee spornenut." A to znaci da sena globalnorn ekoloskorn planu mora racunati ne samo na neoliberalno razurnevanjeokruzenja.

U svakom slucaju, ponukani smo da tvrdimo: uprkos tome §to prepoznajemohegemonske ciljeve neoliberalirma u ekonomskom kontekstu, to jest, moiemo

7 Stiglitz, .I. (1998), (1999).x Wadc, R. (1996), str. 3-37. Finc, B. (2001).'J Ohno, K. and 1. Ohno (1998).III 0 tome vcorna podrobno i kriticki ruspravlja, Taylor, J. (1999), str. 535~562.

147

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

registrovati odredene ciljeve koji se veruju za instaliranje globalne neoliberalnetriisne ekonomije, ne moiemo staviti znak jednakosti izmedu neoliberalirma idinamike sadasnje svetske ekonomije.

Priroda kao materijalni i nematerijalni resurs:kako rasparcati i prisvajati prirodu

Prornatramo Ii problematiku "okruzenja", nije dovoljno reci da se neoliberalniprincipi u odnosu na "ekoloske dimenzije" dedukuju iz opstih nacela. Neolibe­ralizam prornovise svojstveni projekat u odnosu na ekolosku konstelaciju, stavise,znacajni aspekti neoliberalnog nastupa se formiraju upravo u toku suocavanja sabiofizickim dimenzijarna prirode. Ova tvrdnja se moze potkrepiti a) genealoski, b)teorijski.

Prvo, primetirno da neoliberalizam zapravo nastaje u periodu kada ekologijapostaje izvanredni predmet paznje javnosti i nepovratno ostaje u zizi interesovanja.To dokazuje i dinamika sarnog pojma "okruzenje". U pedesetirn godinama "okru­zenje" je podrazumevalo daleko suzeniji pojam, preciznije receno "okruzenje" jepredstavljalo ogranicene uslove u kontekstu kuce/dorna iIi radnog mesta, uprkostome sto se, recimo u SAD vee 1947 intenzivno govorilo 0 zagadenju vazduha uokolini velikih aerodrorna." A nesto kasnije vee se intenzivno moralo raspravljati 0

naftnim mrljama, 0 smogu Los Angelesa, smrti jezera Iri iIi 0 planiranom potapanjuVelikog kanjona. Ipak, protekle su godine dok je okruzenje poprimilo kornpleksnaznacenja u pogledu interakcije izrnedu coveka i okoline, no za nas je bitno da postojiizvesna sirnultanost u pogledu intenziviranja znacaja neoliberalizma i uoblicenjasisternaticne brige 0 okolini.

Nije od manjeg znacaja da se u toku osamdesetih godina lansira mnogo putacitirana sintagrna odrzivog razvoja koja je bila obelezena kao prekretnica, a i dan­danas vazi za mnoge teoreticare, politicare kao neupitni orijentir u pogledu ekoloskeorijentacije. Preciznije, Brundtland-komisija za koju se vezuje sintagma zapocinjesvoj rad 1983, sto znaci godinu dana posle objavljivanja bankrotstva Meksika. A1987 Brundtland-report dobija svoju formu i postaje meta-okvir i ortodoksija zaplanere ekoloske politike, dakako u svetlu lansiranja razlicitih izvestaja preporukaglobalnih institucija. Na pocetku je odrzivi razvoj sigmalizirao prevashodnoodredeni nacin tretiranja resursa, da bi sa vremenom (narocito posle Earth Summit1992) dobivao hibridna znacenja, sa nejasnirn konturama. Veorna snazna Iinijaturnacenja u vezi odrzivog razvoja je bila okrenuta ka utilitarnom zahvatu prirode,podrazumevajuci ne «granice rastu, nego rast lirnita», kako se jedan komentator

II Macdonald, G. J. (2003), str. ]5]-176.

148

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

efektno izjasnio." «Odrzivi razvoj» se ionako moze tretirati kao odgovor na inten­zivirane diskusije u sedarndesetim godinarna 0 «granici rasta».

Indikativno je da je sintagrna «odrzivog razvoja», doduse uz nekoliko kritickihopaski sa pozivanjern na Hayeka i na opasnost od nastanka moguceg «ekoloskogsocijalizrna»," relativno brzo prihvacena i teoreticari koji su pokazivali analitickiinteres u odnosu na ekoloske horizonte ekonornije poceli integrisati clementeodrzivog razvoja u svoje teorijske aparature. Ne tvrdim da je «odrzivi razvoj» samotrojanski konj iz kojeg izlaze skrivena znacenja neoliberalizrna, napokon, nekiizvestaj i u ime «odrzivog razvoja» se pozivaju na «socijalnu pravednost», «globalnudernokratiju», a ove naznake se tesko mogu uklapati u neoliberalni nacin raz­rnisljanja. Diskursi 0 odrzivorn razvoju su heterogeni, i njihovo ocenjivanje bi tra­zilo zalazak u konkretna ostvarenja. Ali, tacno je da se neoliberalizarn uopste nijeprotivio svezi koja je sklopljena Brundtland-izvestajern, a to je projektovana «srec­na» kornbinacija izrnedu razvoja i zabrinutosti za zivotnu sredinu, to jest, za prirodushvacenu kao resurs. Stavise, mozerno govoriti 0 tome da je neoliberalizam pro­misjjajuci trzisno inspirisani razvoj zapravo narneravao da obogati diskurs 0 odr­zivom razvoju.

Dakle, neoliberalno poirnanje se mora ternatizovati u svetlu njegove sinergije sa«odrzivirn razvojern», Poucni primer rnozemo naci u vezi pojave «odrzi vih zajed­nica», Sintagma je barern toliko poznata kao «odrzi vi razvoj» i posreduje iste dilerne(kao sto se to rnoze pratiti u slucaju New Labor's Government u Velikoj Britaniji 14):

poentira se na zajednici kao kolektivnom resursu, sto nije karakteristicno zaneoliberalizam. Ali postoje neoliberalne interpretacije i fenornena iii znacajnihdimcnzija «odrzivih zajednica», narocito kada se promovise ekskluzivnost privatnihkapacireta, iii karla se polazi od toga da su u okvire odrzivog razvoja upregnutitrzisni kriterijumi uvek resenje, a nikada problem. Na kraju neoliberalnograzurnevanja «odrzivih zajednica» moze se naci afirrnisanje gradanstva/gradanina aLa Margaret Thatcher koji realizuje svoje obaveze ukoliko osnazuje drustvo kao sledtrZisnih relacija. Tada je «odrzivi gradanin» nosilac doprinosa reprodukciji trZisnogdrustva, a teorijski gledano mi moramo govoriti 0 ispreplitanju neoliberalnogdiskursa i govora 0 odrzivosti.

Isto tako je znacajan rnornenat za nasu temu da kriticki predmet neoliberalnognastupa, to jest, kejnzijanisticki postavljeni rezirn ekonornske-politike dospeva ukriznu situaciju i usled odnosenja sprarn okoline. Nairne, nacin regulacije koriscenjaresursa, pospesivanje koriscenja fosilnih goriva, drugacije receno, fosilna moderni-

12 Willers W. (l994), str. 1146. Raeo, M. (2005).

13 DiLorenzo, Th. J. (1993), str. 14(6). Kriticki, Castro, C. J. (2004), str. 195-225. Pcct,R.,&Watts, M. (1996), str.I-45. Vcoma snazna kritika koncepta razvoja, Escobar, A. (1995). 0znaccnju odrzivog razvoja i mogucnosti da se on isprazni kao i ° mogucoj klasifikaeiji odrzivograzvoja sam pokusao kriticki pisati u Losonc (2005), str. 229-257.

14 ODPM (20mb) 0 iskustvcnim podacima podrobno izvestava, Raco, ibidem.

149

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLVII

zacija ekonornisanja je doprinela produbljivanju kriznih procesa. Ignorisani suprocesi koji su regenerisali prirodu izvan ljudskih aktivnosti. Pojavile su se prvemetode za poboljsavanje tehnicke-efikasnosti, ali su se ovi postupci pokazali kaonedovoljni. Model razvoja afirrnisan u atlantskorn fordizrnu (masovna proizvodnja imasovna potrosnja) je mogao biti iznova osnazen tek uz intenziviranje koriscenjaprirode kao resursa. Tipicno je da na pocetku sezdesetih godina, u knjizi koja jestekla kljucni znacaj u ekonornici resursa, H. J. Barnett i Ch. Morse su sarnouverenotvrdili cia se u vezi prirode moze racunati sarno na delimicnu, ali ne i na generalnuoskudicu.lsMada uvek treba drZati na umu krupne razlike izrnedu "kejnzijanisticke"ekonornske-politike posle II svetskog rata i teorijskog opusa J. M. Keynesa, ipak,nije naodrnet primeriti ovde cia su Keynesove ekonomske naracije zasnovane uvekna pretpostavci da zivimo u stanju gde oskudica ne igra znacajnu ulogu, te daoskudica lie moze doprineti erupciji ekonomskih kriza (Keynes je ternatizovaoproblernatiku opste oskudice sarno za vrerne rata, no u ostalim ispoljavanjima sedrzao toga da zivimo u post-oskudicnoj epohi.")

Ali, u sedamdeserim goclinama prosing veka sarnopouzdanost jc uzdrmana.Planeri ekonomskih-politika su se rnorali zabrinuti za kontinuirani rast i to ne sarnozbog dostupnog kapitala i obucene radne snage, nego i zbog raspolozivosti resursana duze staze. Tacno je da je u sklopu ekonornskih-politika nekih predvodnikaneoliberalizrna kritika ranije ekoloske regulacije igrala prvorazrednu ulogu." Ipak,narastanjern znacaja ekoloskih naracija neoliberalni autori i reforrneri su, hteli iii nehteli, bili involvirani u prornisljanju ekolosko-kriznih tokova. U osarndesetirngodinarna proslog veka tek se traze postupci pod patronatorn neoliberalnihpararnetara, a u devedesetirn godinarna, prisustvo neoliberalizma postaje potkrep­Ijeno medunarodnim autoritetima. Opravdano je govoriti 0 fazarna razrnaha neo­liberalizrna, pa sarnirn tim i 0 fazarna u pogledu neoliberalnog ophodenja prernaprirodi, Jer, isprva se moze beleziti reaktivni/polernicki/diskreditivni nacin govorakoji cilja na kejnzijanisticku ekonornsku-politiku (tzv. roll-back neoliberaJizam), aposle valja primetiti ofanzivnu nastrojenost koja namerava stvarati ekonomske ipoliticke institucije, nadgledavati gradenje drzave itd. (tzv. roll-out neoliberalizarn),Dok se diskurs neoliberalizma u osmoj dekadi proslog veka kriticki bio vezan zakrizne procese u ekonomiji, od pocetka devete decenije neoliberalizam je mrezastiokvir za tehnokratsko-ekonornsko upravljanje inflacijorn, budzetorn, elernentirna nastrane ponude i za odgovarajuce upravljanje prirodorn. Pod upravljanjern prirodomnarocito mislirn na upravljanje rastorn.

Drugo, neoliberalizam je moran pokazati svoju teorijsku nadmoc u odnosu nadrzavno posredovanu koordinaciju kejnzijanistickog sistema. Pri tome se mogao

15 Barnett, H. .I., & Morse, C. (1963), slr.ll.l() 0 Keynesu U ovom smislu detaljnije raspravlja, M. Perelman (2003), str. 168-226.17To se moze tvrditi za neoliberalni rdim Reagana u kojem je ranija ekoloska regulacija bila

poseban kriticki predmet, Vig, N., Kraft, M. (1984). Brand, U., Giirg, Chr. (2003).

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

pozivati na prethodnike-teoreticare koji su osmisljavali bitne fenornene zaneoliberalni nastup. Bez namere detaljnijeg udubljivanja u istorijske naracijeekonomske teorije, sporninjern da je razumevanje izvesnih ekoloskih dimenzija odpocetka organski deo ekonomskog teoretizovanja. Jer, uzimamo Ii u obzir ranedebate 0 tome da Ii je ekonomija produktivna iii ekstraktivna, iii cinjenicu kolikiuticaj su klasicni ekonomisti pretrpeli na osnovu uvida u prelaz sa vegetativnih iz,ivotinjskih resursa na fosilne resurse u ekonornisanju, iIi ekonorniku resursa u XXveku (sa Hotellingom kao izuzetnim reprezentantom), iii Jevonsovu cuvenu argu­mentaciju povodom neodrzivosti britanske proizvodnje uglja itd., tada cerno svugdeprepoznati prisutnost ekoloskih aspekata. Ipak, ne mozemo se zadovoljavati sasturim naznakama, jer je za razumevanje neoliberalnih zamisli u vezi zivotne sredineneophodno preciznije se upustiti u trazenju relevantnih prethodecih tendencija. Tukoliko smo gore nasli za shodno da prizivamo posednicki individualizam, tada vre­di, makar kratko, obratiti paznju na njegove moguce posledice u odnosu na zivotnusredinu. Jer, iz korpusa znacenja posednickog individualizma proizilaze merodavneposledice po nasu temu, narocito se mora odvagati sta slecli iz ubedenja daekonomsko ophodenje prema prirodi treba oslobocliti od «socijalnih ogranicenja»,drzavnog planiranja potreba i prepustiti ga zakonitostima sarno-regulisuceg tdista.

U svakom SIUCL~jU, valja jasno registrovati icleju vodilju koja karakteriseposednicki individualizam u pogleclu ekonomskog zahvatanja prirode. A to jetretiranje prirode u smislu individualnog dosezanja prirodnih «resursa» (drugacijereceno, to je pretvaranje prirode u resursni sklop) i pretvaranja resursa u predmetesvojinskog rezirna. Iza ovakvog poimanja prirode lezi promena situacije javnogdobra, to jest, necega cernu svi imaju pristup i za koje postoji odgovornost svih.Isprva, radilo se 0 ogradivanju opstih dobara, narocito zemljista, surna, pasnjaka i 0

individualnoj kontroli odgovarajucih delova zernljista u cilju stvaranja resursne bazeza posednicko trzisno drustvo. Dakako, time se menjaju horizonti stere privatnogmeduodnosenja sa svrhorn zadanorn nuznoscu zbrinjavanja opstanka. Drzava jesuvisna kao cuvar dugorocnih potreba drustva ona cleluje kao kaznena ustanova kadase prekrse pravila. Umesto logikc inkluzije javnih dobara, izgovaraju se argurnentiza logiku ekskluzivnosti privatnih dobara. Prosirivanje dornena privatnc sfere jcjedna strana medalje, a suzavanje dornena javnih dobara je druga strana medalje.Posednicki individualizam ide ukorak sa obezvredivanjern i koloniziranjem prirode,ekonomska vrednost se pripisuje samo individualno posredovanorn prisvajanjuprirode.

U neoliberalnirn pristupima prirodnirn resursima odista cujerno cho ideologijeposednickog individualizma. Upravo ce stoga dobar clio neoliberalno inspirisanihdiskusija biti posvecen tretiranju resursa na osnovu odredenog svojinskog rezirna.Nije slucajno da je u centru neoliberalnog poimanja sada vee klasicna interpretacijaG. Hardina u pogledu tragedije javnog pasnjaka." Naime, ovaj biolog je podario

IX Hardin, G. (I96H), slr. 1243-124H.

151

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

referentne tacke za neoliberalni nastup u vezi privantne svojine nad resursima:Hardin je koristeci se naracijom 0 nacinu koriscenja javnih pasnjaka od straneengleskih stocara, pokazivao da nedostatak svojinsko-pravnog rezirna, tacnije,privatne svojine vodi do neumitne ekoloske katastrofe. Hardinova naracija je opstepoznata, stavise mnogi je citiraju kao kanon, mada su komentatori engleske ruralneistorije izneli primedbe na njegov racun, a i mnogi ekonornisti dovode u pitanjenjegove stavove." Jer, prihvati Ii se Hardinov stay strogo.. tada je zakljucakneminovan: netrzisna drustva su eo ipso suprotstavljeni odrzivosti prirodnih resursa,jer ne omogucavaju pristup prirodnim resursima na osnovu cene.

Neoliberalizam, pak, dosledno izveden, tesko moze priznavati domete kolek­tivnog «sarnoupravljanja» u odnosu na resurse, odnosno razlicite komunitarne vari­jacije koje se, uprkos neoliberalizaciji, ipak mogu naci u ribarstvu, u sklopu zajed­nicke brige za sume itd. Jer, ovakvi kolektivno-svojinski rezimi predvidaju razlicitapravila kojima se strukturiraju medusobna ocekivanja, afirrnisu zabrane koje suupisane u svakodnevnu praksu.

A registracija rnogucnosti kolektivno-pravnih rezima nas podseca da naglasimo:neoliberalizam zaista nas neprestano upucuje na svojinu, ali se uvek radi 0 privatnojsvojini u svezi sa naturalizovanom trzisnom racionalnoscu, odnosno pred nama jetrzisna racionalnost koja se prikazuje kao da je naturalna. Upravo smo ukazivanjemna rnogucnosti kolektivno-svojinskog rezirna mogli dobiti uvid u spoznaju da jekontrola pristupa odredenirn resursima postavljena u cilju zastite tradicionalnihstruktura zivljenja i ekonomisanja. Da ne bude zabune: tacno je da zagovornicikolektivno-svojinskih rezima ne insistiraju na ekonomskoj efikasnosti, nego nazastiti zajednickih resursa." Ipak, ovakvi rezirni ne zatvaraju vrata prema odredenimtrzisno koordinisanim tokovirna, ali garantuju datim zajednicama osiguraneekonomske beneficije. A to nas vodi na staze koje su izvan neoliberalnih okvira, gdeje svojina osnova za racionalnu deliberaciju, a ne za ekonomsku zastitu.

Danas su, naravno, objekti svojinske regulacije umnogome drugaciji u odnosuna ranije epohe, jer oni odrazavaju i tehnoloske i druge promene koje su se odigraliu meduvrernenu: to su produkti genetskog inzenjeringa, razlicitih biotehnologija,danas jc rec je privatnom pravu na zagadivanje iIi 0 trzisnoj razmeni prava nazagadivanje, 0 privatizaciji naturalnih resursa pocev od ribarenja do suma i okeana,o razlicitirn kvotama za koriscenje naturaInih resursa, iIi da bi trebalo izdavaticertifikate 0 opterecenosti resursa cije bi emisije bile pod kontrolom itd. Shodno

1'J Sethi, R., & Somanathan, E. (1996), str, 766-788. Ostrom, E. (1990). Navescu i jcdan drugiprimer. Ako pogledamo delovunje jednog od najdinamicnijeg ekonomskog sektora u Kini, a to je'I'VE (Township and Village Enterprises), on jc susta suprotnost u odnosu na neoliberalnorazumevanu svojinu koja treba da bude transparcntna itd. 'I'VE jc Icgalna svojina date zajednice,recimo gracia, pokrecc se ocl strane mcnadzcra, on trazi kapital, a nc deli dividcnde. Weitzman, M.and Chenggang Xu (1997).

211 Taka, Brown, G. M (2000), str. 875-914. 0 svojinskom pravu u svctlu menadzerskepcrspcktivc, Grafton, R. Q., J. Kirkley, and D. Squires (2003), str.156-177

152

BROJ 3-4 PRIRODAKAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

cinjenici da pornocu genetskih tehnologija postaje dostupna genetska materija svihzivotnih forrni, sada se moze govoriti 0 kljucnom znacaju genetskih resursa za

procese ekonomisanja - aspekti kao mikrobioloski katalizatori, odredene proteinskestrukture i drugi elementi Life-science industry naprosto ranije nisu bili poznati. Anije rec samo 0 izuzetnom znacaju genetskih resursa, nego i 0 znanju koje registruje,sistematizuje, arhivira genetsku resursnu bazu, te se mora zastiti pravom intelek­tualne svojine. Genetski resurs se patentira i poseduje radi maksirnizacije profita­bilnosti. Da se enormno siri patentno pravo koje se odnosi na zastitu tehnickitransformisanih organizama na svetskom planu, izraz je novih dimenzija. Time senaime globalno uspostavlja rezim regulacije koji funkcionise kao uredeni sistemposednistva. Odatle izuzetni znacaj koji se danas pripisuje razlicitim formama odre­denih oblika svojine, a u tome vidimo ispoljavanje generalne tendencije, odnosno,manifestaciju prosirivanja znacaja i zncuienja posednickog individualizma uekonornisanju. Tek uzimanjem u obzir novih resursa uvidarno promene u supsurn­pciji prirode.

Neoliberaliram. dakle, radi na normalizaciji «komodifikacije» prirode i delovaprirode pouulajuci se u regulacijske kapacitete triista, a sistematicno kritikujucidriavne mogucnosti u pogledu rarlicuili servisa i regulacije. To podrazumeva dadrzava, kao i inace u perspektivi posednickog trzisnog drustva, treba da utvrdiokvirne propise i mere monetarizacije onoga sto dosad nije prevedeno u jezik trzista,kako bi se «ostecenje prirode internalizovalo» - kako se to cesto kaze u literaturi 0

eksternalijama. Ali, pri tome ne mozerno smetnuti s uma da neoliberalizam deluje ukontekstu koji je znacajno izmenjen u odnosu na prethodne rezime, jer, doduse inadalje postoje fosilni resursi u okruzenju ekonomisanja, ali sada nematerijalniresursi zauzimaju izvanredno znacajnu poziciju. Prema tome, ekonomika resursa sesada iznova pise (pozivanje na klasicne ekonorniste, A. Marshalla i Keynesa i svihonih ekonomista koji su se izjasnjavali 0 resursima se mora umnogome dopunjavati)jer se neoliberalni projekat uzlebljuje u istovremeno koriscenje materijalnih (fo­silnih) i nematerijalnih resursa. Homo neoliberalis je posednik i jednog i drugog tiparesursa.

Jedan paradlgmaticni primer neoliberalnih ucinaka U odnosu na prirodu:ribarstvo

U samom centru neoliberalizma je poimanje strukture ekonornske motivacijekoja se oslanja na sinergiju individualne svojine u odnosu na prirodne resurse inaturalizacije trZisne racionalnosti. Pri tome, svojinsko-pravni rezirn se karakterisesa sledecim dimenzijama: (a) sigurnost, odnosno, kvalitet ovlascenja sa kojimasubjekat svojine raspolaze u odnosu na druge ekonomske i neekonomske aktere, (b)ekskluzivnost, to jest, iskljucenje drugih iz uzivanja datog prava; (c) konstantnostuzivanja prava, (d) prenosivost prava na druge subjekte. Mozerno reci, da je

153

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVll

neoliberalizmu stalo do toga da insistira na ekonomsko-racionalnom aspektu svojinena osnovu odredenog razumevanja prirode. I uzirnajuci u obzir navedenekarakteristike mozerno sc upustiti u tematizaciju odnosa neoliberalizma i izabranogprimera. Jer, neoliberalizacijorn ribarstva se vrsi kornodifikacija alokacije ribljegfonda.

Jedva da treba dokazivati izuzetni znacaj ribarstva: jedan od pet stanovnikazernlje zavisi od ribe kao osnovnog izvora proteina. Totalna proizvodnja riba je oko125 miliona tona godisnje u vrednosti od 70-80 biliona dolara. Internacionalnatrgovina seze do 50 biliona dolara godisnje." A ribarstvo je vee odavno predmetkritickih refleksija ekoloski inspirisanih aktera. Pomorsko ribarstvo je doslo dosvojih granica, jer se obim riba ne moze smanjiti bez redukcije mogucnosti zaribarstvo." Stavise, odredeni efekti instabilnosti su veoma izrazeni upravo u akva­sistemima, recimo, tu se suocavarno se tzv. efektom praga koji uvek podrazumevanelinearne promene u vidu odgovora na odredene linearne promene. Traznja uodnosu na riblji fond se povecava, a u pogledu komercijalnog morskog ribarstvagovorimo 0 tome da je 75% iIi potpuno eksploatisano (50%) iIi je prekomernoeksploatisano (25%).

Tvrdi se da se suocavarno sa neodrzivim stazarna, najznacajnije vrste riba su nagranici bioloskih limita, a to se dodatno pogorsava ilegalnim ribarenjem i near­cionalnim dodeljivanjem subvencija (6.2 bilion dolara u OEeD zernljama 2(02).Uoceni problemi se pokusavaju kompenzirati uoblicavanjem specificne akvakultureu devedesetim godinama koja sad a iznosi skoro 1/3 svetske proizvodnje. Ali, todonosi sa sobom nove bioloske rizike i opasnosti hemijskog zagadivanja. U nekimdelovima sveta nivo ribljeg fonda je smanjen za 90% u odnosu na predindustrijskodoba, sto veoma upecatljivo pokazuje strahovite razmere pustosenja,

Zanimljiva je cinjenica da u vezi ribarstva dugo vreme postoji kriticki pos­tavljena ekonomsko-teorijska refleksija u odnosu na rezirne koriscenja resursa. Jed­na teorijska intervencija Gordona 1954 se rnoze razumeti cak i kao preteca Hardina iDemsetza, mada je on bio manje citiran od pisca "tragedije javnog''." Vredi podse­titi na argumentaciju koja predstavlja takoreci prvi sistematski ekonomsko-teorijskipokusaj zahvatanja ribarenja. Gordon je, naime, jasno diskutovao u prilog privatno­pravne regulacije ribarstva, naglasavajuci da se bez takve transformacije mozeocekivati prekomerna eksploatacija riba i neefikasno koriscenje kapitala. Za njega ce

21 0 podacima. J. F. Rischard (2002).12 Grainger. R. J. R, S. M. Garcia (1996).23 Gordon. H.S. (1<,)54), str. 124-142. Prva razlika izrnedu Hardina i Gordona jc u tome, sto je

zadnjcspomcnuti tematizovao pristup prerna odredcnom rcsursu, a Hardinova teorijska refleksijacilja na sve resursc. Druga razlika jc u tome sto Hardin govori 0 tragediji javnog, a Gordon 0

"tragediji" slobodnog pristupa resursima, sto je znacajna difercncija, kako cerno to zacas i videti,VicIi izvanredno detaljan pregled sagledavanja ribarstva iz perspcktive ekonomskog teoretizovanja,Mansfield, B. (2004), str. 313-326. Mansfield, B. (200]), str. 1807-1827. Zatim, Ben-Yami, M.(2004).

154

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

racionalni ribar u kontekstu slobodnog pristupa resursirna uprilicavati lov koji jeponajveci u sadasnjosti, sto podrazumeva prekomernu kapitalizaciju u ribarenju (usrnislu brodova i svih drugih elernenata sa kojima se praktikuje ribarstvo), Aprekornerna kapitalizacija, glasi dalje argument, gusi mogucnost sticanja profita. Itime se ulazi u circulus vitiosus, jer smanjujuci obirn riba primorava ribare dakonkurisu sa dodatnirn kapitalorn. I zakljucak je nuzan: resenje je u afirrnisanjuprivatizacije pristupa vodnim resursirna, jer je otvoreni i neograniceni pristupzajednickim resursirna ekonomski neracionalan.

Na ovorn rnestu neophodno je stati i preciznije definisati neke pojmove sakojima se barata. Prvo, valja razlikovati pojarn "zajednicki svojinski resursi" i pojarn"kolektivna svojina". Tek u vezi prethodnog pojma se moze govoriti 0 tome da se nernogu potencijalni korisnici iskljuciti iz koriscenja datog resursa, i kod ribarstva utom slucaju moze se uzeti u obzir vazduh, voda, divljina, biodiverzitet etc. A zadnjanaznaka predstavlja svojinu koja se odnosi na kolektiv, a ne na pojedinca. Drugo,treba biti oprezan, jer se mora uvazavati da ne postoji znak jednakosti izrneduslobodnog pristupa resursima i kolektivne svojine koja zapravo ukljucuje u sebe sveaspekte svojine (kontrolu, iskljucivanje drugih itd.), no na kolektivnom nivou, stoznaci da se koriscenje, alokacija resursa odvija shod no svojinskoj logici. Time semoze objasniti da u literaturi 0 ribarstvu pojavljuje sintagma "kolektivne priva­tizacije", sto znaci da kolektivni oforrnljenje svojine nije opozitorno u odnosu naneoliberalizaciju. (Federalne vlasti su 1998 na Alaski u vezi lova bakalara upravoizveli jedan oblik kolektivne privatizacije, i pri tome su uvek podrazurnevali irazlicite kooperative.") Osim toga, vredi registrovati i takve situacije kada uzajamniinteresi stvaraju in situ lokalne grupe ciji clanovi nastupaju vodeni zajednickim,solidarnim normama. Ovakva konstelacija se moze opisati pozivanjern na situacijukada su ribari New Jerseya bili suoceni sa depresiranim cenarna na trzistu u NewYorku. Kao odgovor na nepovoljnu dinarniku trzista forrnirali su lokalnu marke­tinsku kooperativu koja je odredivala nivoe distribucije nezavisno od pojedinacnihucinaka brodova." Naravno, drzirno na umu da kod slobodnog pristupa nerna trzis­nih odnosa i da iz perspektive neoliberalnog poirnanja ekonomisanja slobodnipristup mora rezultirati u trzisnoj distorziji.

Primetimo da je kretanje prema uvazavanju odredenih svojinskih nacela u ri­barstvu teklo cak nezavisno od promovisanja neoliberalizma u makroekonorniji. Jer,vee i pedesete i sezdesete godine su proticale u znaku intenzivnih diskusija 0 svojini,narocito na znacajnim medunarodnirn konferencijarna (recimo u okviru FAO). No unarednorn periodu ogradivanje zajednickih resursa se odnosilo prevashodno napriobalne drzave koje su postale subjekti svojine najveceg dela ribljeg fonda.

24 McCay, B.J. (2001). J. Burger, J., Ostrom, E., Norgaard, R.B., Policansky, D., Goldstein,B.D (1995), str.175-194.

25 Ostrom, E. (2000), str. 137-158. vidi i institucionalisticki inspiririsano razmatranje,Samuels, W.J. and N. Mercuro (1999).

155

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

Narocito su odredene zernlje tzv. treceg sveta insistirale na tome da drzave postanunosioci svojine 1I vezi okeanskih teritorija i da prosire svoju jurisdikciju."

Ovu tendenciju ne mozcrno autornatski analizirati kao protivnu u odnosu na

neoliberalni nastup, jer se mora uvideti da promena jurisdikcije drzave 1I odnosu nariblji fond zapravo osnova za privatizaciju res ursa i za afirrnisanje privatnog pristupaodredenim resursima. Ipak, tacno je da su mnogi ekonomisti nasli za shodno da

kritikuju rezirn drzavne svojine sa slicnim primedbama koje su svojevrerneno bileupucivane rezimu koji je obezbedivao slobodan pristup resursirna." Doduse, drzave

su uprilicavale izdavanje razlicitih licensi, cime Sll ogranicavale .ulaz" (Hirschman),ali po misljenju kriticki raspolozenih ekonomista takva praksa nije predstavljakocnicu za prekomernu eksploataciju, I to je vee odista period kada je neolibera­

lizam u punom zaletu, te se naglasak na privatnom prisvajanju resursa mogao smat­

rati takoreci evidentnim. Njirna su se suprotstavljali ekonomisti, a i veliki broj nauc­nika iz drugih disciplina koji Sll u zajednickorn koriscenju resursa u razlicitim

oblicima komunitarnog upravljanja videli ne problem, nego resenje, kako srno moglivideti vee i 1I prethodnom odeljku.

Znacajna tendencija rnonetarizacije u okvirima ribarstva je uspostavljanje tzv.ITQ (individualno prenosive kvote koriscenja resursa)." Smisao postupka je u tomeda pojedinacni ribari dobivaju kvote koje predstavljaju odgovarajuci deo celokupnogfonda. I 1I zavisnosti od pojedinacne odluke moze se disponirati sa kvotama: rnogucje ulov na nivou date kvote, iii je moguce prodavati, odnosno, preneti je na drugeribare i ekonornske aktere (valja dodati: postoje razlicite kategorije i u okviru JTQ).

Cilj JTQ se itekako rnoze usaglasiti sa neoliberalnim tretiranjern prirodnih resursa:uspostavljanje trzisnih odnosa i implementiranje trzisne racionalnosti tamo gde se

dosada oskudevalo sa postojanjern istih. Jer, analiziramo Ii aspekte ITQ, dobivamosve karakteristike do kojih je neoliberalizrnu stalo. I opet se moze reci da se JTQ nemora ogranicavati na pojedince kao nosioce prava, jer se i kooperative, iii drugikolektivi rnogu pojaviti 1I istoj ulozi. Ekonomisti koji pisu 1I ovom problernu iznose

zapazanje da u slucaju ribarstva kooperative su kolektivni nosioci svojine, te da pododredenirn okolnostima mogll razvijati kolektivno pripravljenu racionalnost.

Kakav komentar mozemo dati u odnosu na prisustvo neoliberalizma u ribarstvu?Prvo. Ne postoje jednoznacni dokazi da rezim slobodnog pristupa uvek stvara

problem prekomerne kapitalizacije, odnosno da stvara iracionalnu ekonornsku

moti vaciju. Mansfield" iznosi podatak da je na zapadnoj obali SAD odavno postojaorezirn slobodnog pristupa, a nije doJazilo do problema prekomernosti sve do osarn­desetih godina proslog veka kada je usled odredenih drzavnih podbacaja problem

26 Nadelson, R. (1992), str. 463-487.27 Crutchfield. S.R. (1986), str. 271-278.2~ U Tasmaniji SU, recimo, kvote uvcdenc 1967 i 1998. Bradshaw, M. (2004). Symes, D. And

Crean K. (1995), str, 175-185.2Y Mansfield, ibidem, str. 319.

BRO.I 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLlBERALNOJ PERSPEKTIVI

isplivao na povrsinu. I drzeci na umu da ni neoliberalno prodiranje u ribarstvu nijeuspelo da nisti sve varijacije slobodnog pristupa resursima, moze se reci da se samo

potvrduje ranije izneta hipoteza da neoliberalizam nuzno koegzistira sa drugimrezirnima koriscenja resursa.

Drugo. Afirmisanje razlicitih kvota nuzno unosi odredene diferencije koje moguimati na sebi zig "destruktivne kompetencije". Jer, kvote neminovno otvaraju

provaliju izrnedu vecih i manjih ribara, sadasnjih i buducih pokolenja, ne-ribarskihinvestitora i ribara itd. Kao rezultat narastao je broj onih ekonomskih aktera koji sepozicioniraju izrnedu ribara i priordnih resursa. I zestoke rasprave 0 nacelu alokacijekvota izvestavaju nas 0 konfliktima. A lokalni ribari veoma cesto ne mogu konku­

risati u pogledu afirmisanja odredenih tehnoloskih rezima, kao u slucaju akva­sistema sitnih rakova. Ovde vredi spomenuti da postoje veoma snazne argumentacijekoje plediraju za regulaciju ribarstva na osnovu sofisticiranih ekoloskih procedura:primera radi, Longhurst je dao argumente u odnosu na koriscenje ribljeg fonda na

osnovu ekoloskih kriterijuma kao sto je istorija date ekoloske populacije, njenevelicine i na osnovu dinamike klimatskih promena, sto je izveo na osnovu analizelova bakalara kod Labrador-Newfoundland." U najmanju ruku se mora tvrditi datrZiste kvota osnazuje nejednaki pristup ribljem fondu, i da preferira sadasnjost u

odnosu na horizonte buducnosti. U Tasmaniji od 1967 postoje license koje su biletransferabilne i time je vee kreirano trziste, a 1998 je sistem reafirmisan u vidupovecavanja monetarne vrednosti kvota. Rezultati su veoma diskutabilni, a prime­

cuje se da uspostavljanje trzista kvota deluje kao ogranicavanje ulaza za potencijalneulaznike. Trzista je privuklo veliki broj investitora sa spekulativnim nakanama, a

del ovalo je ogranicavajuce za mnoge ribare. Neoliberalizam sistematicno ignorise

problem nejednakog pristupa prirodnim resursima, stavise u nekim situacija produb­Ijuje upravo ove nejednakosti.

Trece. Pad biodiverziteta proizvode razarajuce posledice i po nezaposlenost.lntenzivirani problemi u vezi lova bakalara su kod Newfoundland su rezultirali ugubitku skoro J0.000 radnih mesta i 2 biliona dolara. A istovremeno razaranjeodredenih dimenzija ekosistema se ne reflektuje posredstvom konvencionalnih

indikatora (to je pozadina vee primecene cinjenice da raste GDP uprkos smanjivanjuekoloskih aspekata koji funkcionisu kao kapitalske aktive za ekonomisanje)

Cetvrto. U ekonomskoj politici prema prirodnim resursima poJazi se od toga darazlicite bioloske vrste rastu diferenciranim stopama u svetlu relativnog odnosastoka prema njihovom maksimumu. To bi znacilo da se vrste mogu iskoriscavati bezobzira na velicinu njihovog stocka. Na osnovu toga se moze dobiti maksimalni obim

resursa koji se moze eksploatisati na osnovu odrzivosti, odnosno, bez podrivanjadugorocnog stoka." Ukoliko se prihvata da je rnoguce na osnovu ovakvog mate-

)11 Longhurst, A. (1998), str. IOJ-I08. 0 tome kriticki u svetlu razmatranja ekoloskih

indikatora, Hukkinen, J. (2003), str. 11-27.31 Pearce, D., K.Turner, (1990).

157

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

matickog zahvata odrediti stepen racionalnog iskoriscavanja prirodnih resursa, dobi­ja se istovrerneno i orijentacija za javnu politiku prerna prirodnirn resursirna i eko­sisternu uopste. No, ne mozerno srnetnuti s uma da je projiciranje takve optimalne

staze za poJitiku prerna ekosisternu izuzetno tcsko. Istorija iskoriscavanja prirodnihresursa nas oporninje da je dostizanje ove optirnalne putanje posredovano kontlik­tnim interesima. Drugacije receno: problernatika resursa se ne moze odvojiti odsocio-ekonomskog sistema u kojern postoji rezim iskoriscavanja resursa. Ne postojiIi nadasve aktuelni problem nernogucnosti odredivanja odrzivog prinosa u slucajuribarstva - bez ogranicavanja dometa ribarstva? Osirn toga, valja prirnetiti da su unekim slucajevirna vremenski rokovi tako dugi da je nernoguce odrediti sveposledice prekomernog ribarcnja, ako se, naime, uzrne u obzir vrernenski rok ukojern se koncipira politika.

Peto. Nije slucajno da spominjern ribarstvo, jer ekoloski ekonornisti veornacesto potezu upravo ribarstvo za primer i rado se sluze ovim primerorn i u eko­nornsko-politicke svrhe. No, odgovarajuca dijagnoza je, kako srno videli i posleneoliberalnog prodora surnorna: prema United Nations Food i Agricultural Orga­nization odgovarajuce kornercijalne vrste su prekomerno iskoriscene. Navodi se dasu 1989 operativni troskovi ribarske flote bili 92 bilion dolara, dok je lov doneoprihod od 72 bilion dolara." Zabrinjavajuce je da se ribarske note koriste i uprkosznakovima kolapsa stockova riba. To znaci da postoj i nedostatak signala povratnesprege koji bi sJali poruku 0 negativnirn tendencijama. Nadalje, ova situacija nasrnoze ponukati na razrnisljanje 0 unapred postojecirn granicama i ogranicenjima upogledu predskazivanja, jer je moguce da ce se prekomerna eksploatacija resursamoci primetiti tek kada se ona vee desila. Ne ex ante, nego postfestum, dakle. Stockodredene vrste tunja se srnanjio za 20% u odnosu na nivo 1970, a cena je rasla zadvadeset puta. Ukoliko operiserno sa konstantnim dolarorn kao merom, to indicirada je realna vrednost porasla." Uostalorn ovde nailazirno na problernatiku ceneprirodnih resursa koja se tradicionalno prornatra u svetlu retkosti." Odrazavaju licene dinamiku retkosti naturalnih resursa'?

I nije li primer sa tunjom izras; makar moguce, divergencije izmedu triisnogkriterijuma i nepovratnog bioloskog gubitka? Barern valja registrovati mogucekonflikte izrnedu neoliberalno shvacene trgovine i biodiverziteta. Navodim ovdejednu veoma kriticku studiju prema transnacionalnirn kornpanijama." Ovde se

32 Pitt, D. (1992), str. 13.13 Seabrook, J. (1994). str: 49-56. Holden, C. (1994), str.I525-1526. Wilson, J. (2004).

34 Tradicionalno -sc govori 0 tome da prosirivanje ckstrakcijc prirodnih resursa znaci

smanjivanje ccne naturalnih rcsursa. Hotclling je smatrao da do smanjivanja rctkosti dolazi uslcd

smanjenih ceria, jcr sc prvo koriste resursi sa smanjcnim ccnama, Sada ekoloski ekonomistidokazuju da jc sagledavanjc na osnovu ccnc pogrcsno, uprkos tome sto ccnc padaju. OsimGeorgeseu-Roegena kao krunskog svedoka sporncnucu Norgaard, R. B. (1990), str. 19-25, i

skoriji clanak, Reynolds, D. B. (1999), str. 155-1 ()(J.

35 HCEC (1996).

BROJ 3-4 PRfRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTfVI

eksplicitno govori 0 "ekoloskoj eksploataciji" koja je indukovana trgovinom.Istorijski gledano situacija je zaostrena u STO (Svetska trgovinska organizacija)posle situacije sa trgovinom tunja i delfina. STO dozvoljava trazenje konsenzusa uslucaju problernaticnih slucajeva, ali u konfliktu izrnedu okoline i trgovine, ono prvoce skoro bezrezervno izgubiti. Jedan kriticki raspolozeni pisac tvrdi da je rec 0

"rnerkantilizaciji nejednake razrnene"." Od 1970 svetska produkcija rakova jepovecana za 30 puta, i skoro polovina rakova dolazi iz farmi koje su locirane naJugu, Najveci deo ovog outputa se izvozi u OECD-zemlje. No lokalna populacija jesuocena sa naraslirn ekoloskirn troskovima." 1 ribarstvo (narocito u danasnjernobliku) je upravo jedan paradigrnaticni oblik ekoloskog pritiska koji neprestanoproizvodi negativne posledice po priobalni ekosistern."

,~est(). Primer ribarstva visestruko pokazuje cinjenicu koja je sakrivena u neo­liberalnom diskursu, mislim na koegzistenciju izrnedu trzista i drzave. Nije Ii vee iuvodenje prenosivih kvota izvedeno uz snazno drzavno postojanje demonstrirajucida drzavni ansambl uokviruje, kreira trzisne strukture? A prestrojavanje ribarstva naodrzive staze zahteva sistematski drzavni angazrnan u vielu zabrana, a i elrugihoblika angazrnana itd. Dakle, cak i ako projektujemo trzisne forme u ribarstvu,rnorarno racunati sa tim da je trZiste den kornpleksne strukture, gde postoji svezanjmedusobnih determinacija. Pronalazirno, prema tome, potvrelu 0 drugacijoj mesnojvrednosti trzista u odnosu na neoliberalne zamisli.

Sedmo, Neprestano postojanje visokog rizika je upisano u strukture danasnjegdrustva, sto je ponukalo neke analiticare da govore 0 drustvu riziku. Cak postojikoncept "norrnalne nesrece" koja ternatizuje neumitnost nastanka odredenih ne­gativnih dogadaja 1I odredenirn okolnostima." Probem je u tome, da podrivajuci od-

3(, OEeD (1997). sir. 82. Smith . .I.W. (2000). str. 27.37 Stonich, S. C. I. De La Torre (2002).3X Snazn! primer jc i tropski koraljni grebcn gde se vee odavno primecuje osnazcnje odrcdcnih

vrsta algi (HAB-«harmtul algal bloorns»). 1997-98 je u velikim tercnima lndijskog okeana doslo

do odumiranja 90'1<. koralja. A procenjuje se da koraljni grebeni doprinose svetskoj ekonomijigodisnje 400 biliona dolara. Nadulje, kada jc uvcdcna prcdatorska zivotinja Mncmiopsis leidyi u

Crno more, unistcno jc 26 raxlicitih vrsta ribe, sto sc dcsavalo i u drugim akvasistemima, kao npr.u Kaspijskom moru, vidi: Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis (2005), str.

16. Ribe se unistavaju i zbog agrcsivnih nastupa korporucija, vidi iskaz jednog komercijalnog

rihara koji godinama protestuje zbog prisustva hemijskih korporacija (kao Formosa Plastics) 1I

Tcksaskorn zulivu, Ecological Medicine ... (2004). Primcri se mogu nastaviti u beskraj,I') Perrow, C (1999). 0 primenjivanju ovog koncepta na zagadivanjc municipalnc vode 2000

uslcd osnazenja ncolibcralnih mcra 1I Ontario pise Prudham, S. (2004) slr. 343-359, zatim,

Bakker. K. (2000), Uostalom pomislimo na konsckvencc olabavljenja rcgulacije nahranjivanjazivo1inja i na skandal sa "Iudim kravama", Benton, T. (1997), str, 34-46.

159

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

rec1ene oblike regulacije i kombinacijom privatizacije, deregulacije i racionalizacijejavnih servisa neoliberalizam proizvodi intenzifikaciju ekoloskih rizika i izlazedrustvo tehnokratski razumevanoj "norrnalnoj nesreci". Nije dovoljno ternatizovati"incidente" kao posledice odredenih tehnoloskih rezirna, jer ce one postati digresije.Valja registrovati strukturalne ekonornske tendencije, projektovanu sliku drustvakoje se podupiru od strane neoliberalizma. A u ribarstvu, cia zakljucirno, s obzirorn

na prikazani krucijalni znacaj ribljeg fonda, normalizacija "nesrece" preti izuzetnonegativnim posledicama,

Literatura

Bakker, K., (2000). Privatizing water, producing scarcity. Economic Geography76( 1),4-27.

Bairoch P. and R. Kozul-Wright, (J 996). Globalization Myths: Some Historical

Reflections on Integration, Industrialization and Growth in the World Economy,UNCTAD, No. 113 March.

Barnett, H. J., & Morse, C. (1963). Scarcity and growth: The economics of natural

resource availability. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 11.Benton, T., (1997). Beyond left and right: ecological politics, capitalism and

modernity. In: Jacobs, M. The Political Quarterly Publishing Co. (Blackwell), London,

34-46.Ben-Yami, M., (2004). Fisheries management: Hijacked my neoliberal economics,

Post-autistic economics review, Issue no. 27, 9 September, article 3,http://www.btinternet.com/-paenews/review/issue27.htm

Bhagwati, J., (1998). 'The Capital Myth: The Difference between Trade in Widgetsand Dollars', Foreign Affairs 77(3): 7-12.

Blum, R., (1969). Soziale Marktwirstchaft.Bradshaw, M., (2004). The Market, Marx, and the Sustainability in a Fishery, Antipode.

Brand, U' , G. Christoph, (2003). Postfordistische Naturverhdltnisse. Konflikte um

genetische Ressourcen und die lnternationalisierung des Staates, MUnster.Brodbeck, K. H., (1999). Neoliberalisrnus, Ethik-Letter LayReport, 2.,5-9.

Brown, G. M., (2000). Renewable Natural Resource Management and Use withousMarkets, j (1Econ Liter, Vol. 38, No.4, 875-914.

Castro, C. .J., Sustainable Development, Mainstream and Critical Perspectives,Organization & Environment, Vol. 17 No.2, June 2004 195-225.

Crotty, J., G. Epstein and P. Kelly, (1998). Multinational Corporations in theneoliberal regime. In Globalization and Progressive Economic Policies. Dean Baker,Gerald Epstein and Robert Pollin (eds.), 117-43. Cambridge: Cambridge University

Press.

160

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Crutchfield, S.R., (1986). Extended fisheries jurisdiction in the USA: an economic

appraisal. Marine Policy 10 (4), 271-278.

Dernsetz, H., (1964). The Exchange and enforcement of Property Rights, J. LawEcon.7, 11-26.

Dil.orenzo, Th . L, (1993). The Mirage of Sustainable Development, Futurist,September-October, Vol. 27, No.5, p. 14(6).

Ecological Medicine: Healing the Earth, Healing Ourselves, (2004). Sierra Club

Books.

Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis (2005). World Resources

Institute, Washington, DC.

Escobar, A., (1995). Encountering development: The making and unmaking of the

Third World. Princeton, NJ: Princeton University Press.

Fairlie, S., (Ed.), (1995). Special Issue, Overfishing: its causes and consequences.

Ecologist 25 (2/3).

Fine, B., (2001). Neither Washington nor post-Washington consensus: An

introduction. In B. Fine, C. Lapavitsas, & 1. Pincus (Eds.), Neither Washington nor post­

Washington consensus: Challenging development policy in the 2 Jst century. London:Routledge.

Fox, K. J., R. Q. Grafton, J. Kirkley, and D. Squires (2003). Property rights in a

fishery: regulatory change and firm performance, Journal of Environmental Economics

and Management 46, 156-177.

Gordon, H. S., (1954). The economic theory of a common-property resource: the

fishery. Journal ofPolitical Economy 62 (2), 124-142.

Grainger, R. 1. R., S. M. Garcia, (1996). Chronicles of marine fishery landings

(1950-1994): trend analysis and fisheries potential", FAO fisheries technical paper no.

359.

Greskovits, B., (1998). The Political Economy of Protest and Patience. Budapest: Central

European University Press.

Hardin, G. (1968). The tragedy of the commons. Science, J62, 1243-1248.

Hodgson, G. (1997). Economics, environmental policy and the transcendence of

utilitarianism. In Foster, J., editor, 1997: Valuing nature'], London: Routledge, 48-66.

House of Commons Environment Committee (HCEC), (1996). World Trade and the

Environment, HMSO, London, 2 Volumes.

Hukkincn, J., (2003). From groundless universalism to grounded generalism: improving

ecological economic indicators of human-environmental interaction, Ecol. Econ., Volume 44,

Issue I, February, str. 11-27.

Hutchison, T. W., (1981). The Politics and Philosophy of Economics, Basil

Blackwell, Oxford.

Longhurst, A., (1998). Cod: perhaps if we all stood back a bit? Fisheries Research 38, 101­

108.

Kozul-Wright, R. and P. Rayment, (2004). Globalization reloaded: an UNCTAD

Perspective, Discussion Papers. No. 167.

161

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVII

Losonc, A., (2005). Suffitientia ecologlca, Studi]a 0 koevoluciji izmedu ekonomije i prirode,

Stylos, Novi Sad.

Macdonald, G. J., (2003). Environment: Evolution of a Concept, Journal of

Environment & Development, Vol. 12, No.2, June, 151-176

Mansfield, B., (200 I). Thinking through scale: the role of state governance Il1

globalizing North Pacific fisheries. Environment and Planning A 33, 1807-1827, with

Erratum 34 ( I ).Mansfield, B., (2004). Neoliberalism in the oceans: "rationalization," property

rights, and the commons question, Geoforum 35, 313-326.

McCay, B.J., (200 I). Community-based and cooperative fisheries: solutions to

fishermen's problems. In: Burger, .I., Ostrom, E., Norgaard, R.B., Policansky, D.,

Goldstein, B.D. (Eds.), Protecting the Commons: A Framework [or Resource

Management in the Americas. Island Press, Washington, DC, 175-194.

Nadelson, R., (1992). The Exclusive Economic Zone: state claims and the LOS

convention. Marine Policy 16 (3),463-487.

Norgaard, R. B., (1990). Economic indicators of resource scarcity: a critical

essay, J Environ. Econ. Manage., 19 (J), 19-25,

0' Rourke, K. Hand J. G. Williamson, (2004). European Review of Economic

History. 119-117, 8.O'Rourke, K. H. and J. G. Williamson, (2002). When did globalisation begin?

European Review ofEconomic History, ,417-456.ODPM (2003). Creating Sustainable Communities: Thames Gateway and Growth

Areas-Progress Report. London: HMSO.

OECD (1997).

Ohno, K. and I. Ohno (eds), (1998). Japanese Views Oil Economic Development: Diverse

Paths 10 the Market, London: Routledge.

Ostrom, E., (1990). Governing the commons: The evolution 01' Institutions fiJI'

Collective Action, Cambridge University Press.

Ostrom, E., (2000). Collective Action and the Evolution of Social Norms, J Econ.

Persp., Vol. 14, No.3, 137-158.

Pearce, D., K. Turner, (1990). Economics 01' Natural Resources and the

Environment, Baltimore, MD.

Peet, R.,&Watts, M., (1996). Liberation ecology: Development, sustainability, and

environment in an age of market triumphalism. In R. Peet&M.Watts (Eds.), Liberation

ecologies: Environment, development, social movements. 1-45). London: Routledge

Kegan Paul.

Perelman, M., (2003). Myths of the Market, Economics and the Environment,

Organization & Environment, Vol. 16, No.2, June, 168-226.

Perrow, C; (1999). Normal Accidents: Living with High-risk Technologies.

Princeton University Press, Princeton, NJ.

Pitt, D. (1992). UN Talks Combat Threat to Fishery, New York Times, 25 July,

str.13.

162

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Prudham, S., (2004). Poisoning the well: neoliberalisrn and the contamination of

municipal water in Walkerton, Ontario, Geoforum 35,343-359.

Raco, M., (2005). Sustainable Development, Rolled-out Neoliberalisrn and

Sustainable Communities, Antipode.Reynolds, D. B., (1999). The mineral economy: how prices and costs can falsely

signal decreasi ng scarcity, Ecol. Econ., 31, str. 155--166.

Rischard . .I. F., (2002). High Noon: Twenty Global Problems, Twenty Years to Solve Them,

by Jcan-l-rancois Rischard, Basic Books.

Rodrik, D., (199S). Who Needs Capital-Account Convertibility'? Princeton Essays in

lntcrnational Finance, 207 (May), 55-65. 2000.

Rodrik, D., (2000). How Far Will International Economic Integration Go'?" J of

Ecoll Persp, 14:1, 177~IS6.

Rowthorn, R. and R. Kozul-Wright, (199S). Globalization and Economic

Convergence: An Assessment. UNCTAD Discussion Papers, 131 (February).

Samuels, W. J. and N. Mercuro eds. (1999). The Fundamental Interrelationship

between Government and Property, Stanford, Conn. Jai Press.

Seabrook, J., (1994). Death of a Giant. Harper's Mag., June, 49-56.

Sethi, R., and Sornanathan, E. (1996). The evolution of social norms In common

property resource usc. American Economic Review, 86, 766-7SS.

Smith, .I. W, (2000). Economic Democracy: The Political Struggle of the 21st Century.

Armonk.

Stiglitz, J., (199S). More Instruments and Broader Goals: Moving Toward the Post

Washington Consensus, the 1998 WIDER Annual Lecture, January 7th, Helsinki.

Stiglitz, J., (1999). Whither Reform? Ten Years of the Transition, World Bank

Annual Bank Conference on Development Economics, 28-30 April.

Stonich, S. C, I. De La Torre, (2002). Farming Shrimps, Harvesting Hunger: The Costs and

Benefits of the Blue Revolution, htlp:l/www.foodfirst.org/pubs/backgrds/2002/w02vSnl.

Symes. D. and Crean K., (1995). Privatisation of commons: The Introduction of the individual

transferable quotas in developed fisheries, Geojorum, 1995,26, 175-185.

Taylor, J., (1999) . Japan's global environmentalism: rhetoric and reality, Political

Geography 18,535-562.

Van Apcldoorn. B.. (2000). Transnationale Klassen und Europaisches Rcgiercn: Del'

European Round Table of Industrialists, in: Die Konfiguration Europas. Dimensionen einer

kritischen lntegrationstlieorie, herausgegeben von H. J. Bieling und J. Steinhilber. Munster,

Wcstfalisches Dampfboot, 189-221.

Vig, N., Kraft, M., (Eds.), (1984). Environmental Policy in the 1980s: Reagan's

New Agenda. Congressional Quarterly Press, Washington, DC. Dryzek, .I., 1996.

Democracy in Capitalist Times: Ideals, Limits, and Struggles. Oxford University Press,

New York.

Wade, R., (1996). Japan, the World Bank, and the Art of Paradigm Maintenance:

The East Asian Miracle in Political Perspective, New Left Review, no 217, May/June, 3­

1,7.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

Watts, M., (2000). Enclosures. In Cloke, P., Crang, P. and Goodwin, M., editors,Animal spaces beastly places, London: Arnold, 305-15.

Weitzman, M. and Chenggang Xu (1997). Chinese Township-Village Enterprises as

Vaguely Defined Cooperatives, in Roemer, J. D. (ed.) Property Relations, Incentives andWelfcire, Proceedings of a Conference held in Barcelona, Spain, by the InternationalEconomic Association (June 1994), London:McMillan Press.

Went, R., (1996). Globalization: Myths, Reality and Ideology. International JournalofPolitical Economy, 26: 3, 39-59.

Went, R., (2000a). Game, Set and Match for Mr. Ricardo? The Surprising

Comeback of Protectionism in the Era of Globalized Free Trade. Journal of EconomicIssues, XXXIV:3, 655-677.

Went, R., (2000b). Globalization: Neoliberal Challenge, Radical Responses.London: Pluto Press. 2001-2.

Willers W., (1994). Sustainable development: A new world deception. ConservationBiology 8:1146-1148.

Wilson, J., (2004). For the Birds? Neoliberalism and the Protection ofBiodiversity in British Columbia, BC Studies, 142/143, Summer/Autumn.

Zaldjucak

Neoliberalizam se moze tumaciti u vidu pojacavanja trzisne zavisnosti drustva,on nastoji da procese odlucivanja koje sugerise prosiri na podrucja koja nisu

iskljucivo ekonomska. Alfa i omega neoliberalnog projekta je privatizacija javnihdobara, odnosno, specificno razumevani privatno-pravni rezim koriscenja materijal­nih i nematerijalnih resursa. Bitno je za razumevanje neoliberalizma da uvek postojizajedno sa drugim projektima i da se moraju prepoznati kontekstualne varijacije. Ukontekstu ekologije neoliberalizam radi na prihvatanju komodifikacije prirode irazlicitih delova prirode. Naturalizacija trZista proizvodi tendencije koje predstavlja­ju neprestanu napetost izrnedu biodiverziteta i neoliberalnog dizajniranja drustva, arec je i 0 intenziviranju ekoloskih rizika u svetlu odustajanja od odredenih netrzisnihoblika koordinacije.

Kljucne reel: neoliberalizam, trzisna zavisnost, naturalizacija trzista, odrzivirazvoj, ekoloski rizici.

Summary

Neoliberalism is to be analysed as the intensification of the market-dependence

of society and the normalisation of the commodification of nature. In additionneoliberalism intends to broaden the market-like decision and incentive-structure tothe fields that are non-economical. The backbone of the neoliberalisation is the

BROJ 3-4 PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

privatisation of commons in the perspective of the naturalisation of market and thespecific resource regime concerning, for example, intellectual property rights. It is ofimportance to regard the fact neoliberalism coexists with the other societal projectsand we are witnessing the simultaneity amongst the different projects. This does notdeny the hegemonic intentions of neoliberalism. The naturalisation of market­structures and the identification of the market with the competition producesintensified risk-related consequences for the society, actually, neoliberalism exposesthe society to the environmental risk proved by concrete examples.

Key words: neoliberalism, market-dependence, naturalisation of the market,sustainable development, ecological risks.

165