pri^e iz zavi^aja - serbian mirrordecembar 2012. 13 poruke milo{ djordjevi}, peva~ i muzi~ar prelepo...
TRANSCRIPT
P R I ^ E I Z Z A V I ^ A J A
11Decembar 2012. www.serbianmirror.com
12 Decembar 2012.
N O V O G O D I [ N J A A N K E T A O G L E D A L A
Aleksandar Vlajkovi}2012-ta, kao imnoge prethodnegodine gradjaniSrbije pamti}e pomnogo ~emulo{em. U i{~eki-vanju da }e se
ne{to lepo ipak dogoditi 2012-tabila je izborna godina u kojoj jenajve}a opoziciona stranka –Srpska napredna stranka, najavilapromene i zahvaljuju}i tome dobi-la najvi{e glasova. Lepo i daljeo~ekujemo. Prethodna vlast,odnosno oni koji su ~inili ve}inu utoj vlasti, opusto{ili su i narod idr`avu u toj meri da }e biti potreb-ne decenije da se otklone katastro-falne nemerljive posledice. Novavlast najavila je da }e se izboritiprotiv kriminala i korupcije i sadasmo svedoci svakodnevnihhap{enja, medju kojima ima i min-istara sa dugim prstima, koji sumilione iz dr`avne kase grabililopatama. U isto vreme Vlada sebori za golu egzistenciju gradjanapoku{avaju}i da pokrene uni{tenuprivredu, a ako ovome dodamo iproblem Kosmeta i veliki pritisakmedjunarodne zajednice, onda seshvata koliko je nezahvalno biti ukabinetu premijera Ivice Da~i}a.Narod navija za AleksandraVu~i}a, prvog potpredsednikaVlade, jer je on najavio brojnahap{enja. Zatvori postaju tesni, pasu pomilovanja obi~nih kriminala-ca sve ~e{}a. Narod pozdravljahap{enja, jer ka`u ako ve} nemo`emo da bolje `ivimo, dabarem znamo ko nas je pokrao iko je odgovoran {to su ostali bezposla i ko je kriv {to je sve vi{eonih koji sve lo{ije `ive. U situaci-ji u kojoj su sve o~i uprte u Vladui ja sam, kao nestrana~ka li~nost,postao funkcioner te Vlade saposebnim ovla{}enjima. Posle vi{edecenijskog rada u novinarstvu,moju misiju u RTS, gde sam neza-konito otpu{ten /sud je posle dvegodine presudio da je to bilo neza-konito/, jer sam digao organizovanglas protiv uni{tavanja moje drugeku}e i Aleksandra Tijani}a, gener-alnog direktora RTS, koji je Javniservis doveo na rub propasti israma, nastavio sam bavljenjena{im ljudima u svetu uKancelariji za dijasporu i Srbe usvetu. Duboko sam uveren da }eNova godina prekinuti mandatnadobudnog direktora Tijani}a,koji je naneo nemerljivu {tetu nar-odu Srbije, da }e u jo{ ve}oj merizao{triti borbu protiv onih koji suuni{tili srpsku privredu i da }edoneti nadu za bolje sutra. ^itaoci-ma srpskog Ogledala `elim iznadsvega dobro zdravlje, a sve ostaloje manje va`no.
Vlade Divac,predsednikOlimpijskogkomiteta...2012 godinu }upamtiti pouspesima koje suna{i sportistipostigli na
Olimpijadi u Londonu, kao i ponovim projektima koje je pokrenu-la Fondacija “Ana i Vlade Divac”.2012 godine smo, pored projekataza pomo} izbeglim i raseljenimlicima, pokrenuli i kampanjuStvarno va`no i projekte zamlade. Cilj nam je promocija poz-itivnih vrednosti kod mladih ljudiu Srbiji, ali nismo zaboravili niomladinu srpskog porekla uAmerici i u junu mesecu smoodr`ali Divac Basketball Camp uChicago i Milwaukie. Stvarnonam je va`no da deci i mladimljudima omogu}imo zdravo isre}no odrastanje i da imuka`emo na prave vrednosti u`ivotu. Nadam se da }e i 2013-tagodina biti jednako uspe{na kaopredhodna.
Ljubomir Saramandi}, kustos Srpskeku}e na Krfu2012. godinu }upamtiti pon e d a v n o mdogadjaju. Nadan primirja, 11.n o v e m b r a
Tomislav Nikoli} je kao prvipredsednik Srbije posetio ostrvoVido i Srpsku ku}u na Krfu, mestogde radim poslednjih 12 godina.Budu}i da uskoro obele`avamo100 godina od po~etka prvog svet-skog rata, smatram da je ovapredsednikova poseta od velikogsimboli~kog i prakti~nog zna~aja uafirmaciji istorijskog trenutka kojiSrpska ku}a predstavlja posetioci-ma. Na Krfu nije bilo ratnih dejs-tava, ali je mala Srbija stekla slavui ugled kakav verovatno nikadanije imala u svojoj istoriji. Osobinekoje su tada ispoljili nasipretci-vitalnost, nepokolebljivost,disciplina, postovanje tudjeimovine i obi~aja vojnika,marljivost dr`avnih slu`benika iu~enika - verovatno su najbli`evrednostima patriotizma vremena ukome ̀ ivimo. Stoga sam uveren da}e se i u narednim godinamapove}avati broj turista - hodo~asni-ka iz Srbije i sveta. Veliki narednidr`avni zadatak je da ovo mestopostane u bliskoj budu}nosti srps-ki Jerusalim - zbori{te novih,sre}nijih generacija zahvalnih srp-skih potomaka, kako je toprorekao mitropolit Dimitrije, jo{1918. godine.
Milutin [o{ki}istaknutisprortistaOvu godinupamti}u, na`alost po ovome{to se desilopred krajgodine, jer ne
mogu da prebolim sva taponi`enja od Medjunarodnog sudau Hagu, koji blage veze nema sapravdom i pravi~nim su|enjem.Postavljen je da sudi samoSrbima. Zlikovace kao {to suHaradinaj, Gotovina i ostali, mo`eda oslobodi samo sud koji je pris-trasan. Voleo bih da ovo zaborav-im, jer sam kao ~ovek i Srbinuvre|en. A narod koji je ravn-odu{an, oseti}e vrlo brzo sveposledice, ovog {to nam se sadade{ava. Nisu krivi oni, nego na{estranke, svi osim DSS-a i neko-liko nacionalnih pokreta, kao {tosu Dveri, koji poku{avaju daSrbima operu obraz.
Vanja Buli}, novinar i pisacNajbitniji dogadjaju protekloj godinibila je promenavlasti u Srbiji, jerdesnica, sa jasnimnacionalnim opre-deljenjem, nije
bila na vlasti vi{e od sedamdesetgodina. Dodu{e, jedino u Srbiji jemogu}e da desnica postane stabil-na uz pomo} levice. Na`alost,ponovilo se ono {to je u~inilaprethodna vlast: sve {to je urad-jeno pre njihovog dolaska smatrase proma{ajem, pa opet po~inje-mo ispo~etka. Devedesete godinesu nam sru{ile ku}u, pa je oddvehiljadite gradimo od temeljanagore. Ali, to nagore nikako dado`ivimo zato {to Srbija nemajasan nacionalni plan kojeg bimorala da se pridr`ava svakavlast, bez obzira da li pripadalevici, desnici ili centru. To jeglavni razlog {to nas u svetu neshvataju ozbiljno i {to imaju uti-sak da je u Srbiji svima glavnizadatak da se dokopaju vlasti, ane da pritom rade za dobrobitdr`ave. Nova vlast je za~eprkalapo mnogim aferama i o~ekujemda ih rasvetli i lopove, ako se tozasita doka`e, po{alje u zatvor.Ne bih voleo da to bude samomarketin{ki trik na po~etku vla-davine.
Dobrica Eri}Dve hiljade i dvanaesteNa \urdevdan, uz gorocveteUtuli nam se nada u spasUz ~uvene predizborne svadjeI ne~uvene izborne kradje
`uti htedo{e da zgrabe vlastI da prodube na{e beznadje.Biv{i ~elnik, {to je `arkoI va{ario i kantarioFabrike, rudnike, polja, izvoreTri meseca je timarioI hranio stoku pred izboreAl taj mu trud bi uzaludNa kraju, ipak, u poslednji ~asJedan {umadinac dodje na vlast!
To je najva`nijidogadjaj u 2012.godini, a mo`dai u celoj protek-loj deceniji. Neznamo {ta }enovi predsedniki nova vlast
mo}i da u~ine, te{ko je biti dobardoma}in u oplja~kanoj i praznojku}i, ali dosta je i to {to je najzadnestala ona `utica antisrpska i {to}e sad na{ unesre}eni i poni`eninarod bar smeti da ka`e ko je i{ta je.
Boban Ili}vajarProteklu godinu}u pamtiti kaogodinu sadvanaest godinau sebi, kao~itavu jednudramu potonu}a
i vaskrsenja, od dna okeana dosvetlosti koja je doprla iznebeskog ~arobnog prozora.Pamti}u odlazak onog ~ovekakoji je iza{ao iz mene i ostaviome da `ivim druga~ije.Papamti}u je i po tome {to samotkrio i to da imam i mnogo vi{eprijatelja nego {to bih ikadpomislio, opkoljen prijateljimakoji mi nisu dali da odem. Kaoumetnik sam se vratio u sebe iprona{ao jo{ ve}e razloge zamoje postojanje, a kao otac,nau~io puno vi{e o svojoj deci, anau~io sam i da skuvam punjenupapriku, krompiri}e, gra{ak ipile}e grudi. A od svihumetni~kih izlo`bi me je najvi{efascinirala izlo`ba studenatafakulteta primenjenih umetnostina platou Filozofskog fakulteta uBeogradu pod nazivom “Deset odkamena”.
Bogdan Kljaji}^lan SavjetaSabora Kra-ji{kih Srba iz^ikagaBila je to godi-na mogposlovnog uspe-ha, na`alost i
godina gneva i tuge. ProgonKraji{kih Srba se nastavlja, `rtvese okrivljuju, a zlo~inci
osloba|aju. Srbija nikako daprona|e sebe. Politika popu{tanjase nastavlja. Dokle? Kraji{nicipoku{avaju da se organizuju krozSabor Kraji{kih Srba i ovegodine smo imali niz zapa`enihaktivnosti.
Borko Jovanovi}profesor naN o r t h w e s tUniverzitetuOvo je, ~ini mise, godina ve}ihpromena. Vi{edobrih ljudi kojesam poznavao
nisu vi{e sa nama. Politi~ki, usvetu, sva{ta se menja, ili je podznakom pitanja. A i ja ne{torazmi{ljam, {ta sam ono hteo, pretrideset godina. Javi}u, putemOgledala, kad se setim.
Jovica Milanovi}, voditelj emisije“Eko speed” naTV “BelleAmie” i osniva~m a g a z i n aBALKANEY-PRESS2012. }u pamtiti
po formiranju ~asopisa BALKA-NEYPRESS, koji }e biti dostupankako u novinskim prodajnimobjektima, tako i u kafi}ima,restoranima, klubovima, hotelima.U pitanju je regionalni magazinNi{ - Sofija – Skoplje, koji }epratiti aktuelna de{avanja izoblasti politike, sporta, kulture, anaro~ito turizma i ugostiteljstva.BALKANEYPRESS }e bitimese~nik, a ima}e i svoje internetizdanje.
Nesa Tan~i}, N a r o d n opozori{te – Ni{2012. }u sigurnopamtiti po nekimlepim, ali i ponekim dogadjaji-ma koje treba{to pre zaboravi-
ti. Dogadjaj koji je sigurnoostavio najsna`niji utisak na meneje Nisville Jazz Festival. Tihnekoliko letnjih dana, ta~nije pet,predstavljaju najve}i kulturnidogadjaj koji u Ni{ dovede neko-liko stotina muzi~ara iz celogsveta. Ceo grad je u znaku festi-vala, tako da je nemogu}e pro-pratiti sve koncerte, promocije,izlo`be, projekcije... Nisville je festival sa tradicijom,koji treba do`iveti i sa razlogomje vremenom stekao ogromnupopularnost i uvrstio se u vode}emuzi~ke festivale ne samo uzemlji, ve} i u regionu.
PO ^EMU ]ETE PAMTITI 2012. GODINU
13Decembar 2012. www.serbianmirror.com
P O R U K E
Milo{ Djordjevi}, peva~ i muzi~arPrelepo leto, selidba, nas-tavak studija na ColumbiaCollege za in`injeraakustike, putovanja, sni-malje video spota zapesmu “Srce u led”,po~etak nastupa u “TheJoynt” retro baru svakog
utorka sa Ivanom Salipur, poja~ano intereso-vanje za jazz muziku, koncert jazz gitaristeJohn-a Scofield-a, skok Feliksa Baumgartnerasa ivice orbite, Olimpijske igre u Londonu,konstantna borba Djokovi}a za povratak naprvo mesto ATP liste...
Marko Griji},student re`ije naColumbia Univerzitetu^ikago2012 godinu li~no }upamtiti kao jako uspesnui sre}nu godinu. Pamti}uje po 46. Zaje~arskojGitarijadi i svom u~es}una ovom festivalu, koji je
bojio moje detinjstvo u Zaje~aru. Momenatkada su na scenu iza{li ~lanovi grupe ZlatniPrsti i ponovo zasvirali. Iako sam jo{ 2000.godine trebao na glasa~kom listi}u dazaokru`im Vojislava Kostunicu u Srbiji,2012 }u pamtiti i po prvom glasanju uGeneralnom Konzulatu Republike Srbije u^ikagu. Ono {to je generalno obele`ilo pro-teklu godinu je Novak Djokovi} i promenavlasti u Srbiji.
Ogledalo informi{e, promovi{e, povezuje i neguje srpske vrednosti!!!
773.744.0373
^ITAJTE OGLEDALOwww.serbianmirror.com
14 Decembar 2012.
B I Z N I S
15Decembar 2012. www.serbianmirror.com
P R E D S T A V L J A M O V A M
Kada krenete ~ika{kom ulicom Irving Park Rod,nai}i }ete na deo koji slobodno mo`ete nazvatisrpskim Brodvejom u ^ikagu. Tu su na{e pro-
davnice, restoran, kafi}, putni~ke agencije, knji`ara, dok-torska ordinacija, frizerski salon, a izmedju predstavni{tvaJat-a i restorana DeVine, zaustavi}e vas jedna mala rad-nja, ne samo simpati~nim natpisom “La Pane”, ve} i iza-zovnim izgledom enterijera, koji se mo`e videti od spol-ja. Zastajemo o~arani lepim prostorom, a kada smo zako-ra~ili u njega, opojni miris hleba i peciva jo{ vi{e nas jeosvojio. I gle ~uda, pored mnogih ukusnih peciva tu je i`u`u, koji nisam imala prilike da vidim nigde ovde ugradu. Tu su razni proizvodi od lisnatog testa koji mame,jogurt u originalnom pakovanju, kola~i, kafa…
Mali prijatan prostor prepun mirisa i ukusastarog kraja i primamljivih proizvoda.
Na na{e prijatno iznenadjenje i ovu pekaru dr`ena{i mladi i vredni ljudi iz Srbije, Sandra Krsti} i DraganDjonovi}. Dragan je Novosadjanin, do{ao je u ^ikago1992. godine, upisao arhitekturu i zavr{io sa zavidnimuspehom. Sa puno elana i volje krenuo je da radi u svo-joj struci. Njegova ljubav prema dizajniranju restoranskihobjekata inspirisala ga je da napravi model prostor, koji }e kas-nije postati prijatan kutak za u`ivanje.
A onda ga je iznenada ponela nostalgija `itnim ikukuruznim poljima Vojvodine, zamirisale su `itarice iprobudile `elju u njemu za jednom lepom pekarom, kakvihkod nas ima na svakom }o{ku, a ovde su retkost. Pekaru izkoje }e se {iriti prijatan miris hleba i peciva, sli~nu na{im,evropskim, a u kojoj }e se pe}i originalna peciva i hleb prekocelog dana. Tako nastaje ova na{a radnja zavidnog izgleda iodli~nih proizvoda “La Pane”.
“Moja ljubav prema dizajniranju restoranskih objeka-ta inspirisala me je da napravim model prostor, a kasnije samdo{ao na ideju da spojim lepo sa korisnim i da taj prostor uisto vreme funkcioni{e kao mali biznis,” ka`e na{ sagovorniksa ponosom i nastavlja: “Tako Sandra i ja, svaki radni danzapo~injemo uz dobar kapu}ino i vru}e pecivo. Mi smo ovdeprvi ali i najzahtevniji gosti.”
Uz na{ srpski upleten je i ukus francuskog peciva iambijenta. Ovde u La Pane-u ima}ete utisak kao da ste u sredPariza, na [anze Lize ulici.
“Poznato je da su francuzi najbolji u ovom biznisu,pa sam re{io, ako ve} otvoram pekaru, da mi uzor budunajbolji. Ja ne mogu da izmislim nemogu}e, ali mogu daponudim originalni francuski hleb, koji sti`e iz Francuske,pecivo koje dolazi iz Danske i autenti~na peciva po srpskimreceptima. Jednostavno `elim da sve imamo originalno,”-ka`e Dragan Djonovi}.
I tako u programu svojih proizvoda Dragan i Sandraizmedju ostalog nude odli~na peciva od lisnatog testa: `u`u,sir pu` i sir pa{tetu, {unku, rol vir{lu, koju naro~ito voleAmerikanci, kao i francuski krosant i slatka peciva od dan-skog lisnatog testa.
Ina~e ovde se prave i odli~ne evropske pice, zah-valjuju}i Sandrinoj stru~nosti. Tako }ete mo}i da naru~iteveoma specifi~ne pice visokog kvaliteta, koje }ete retko gdena}i u ^ikagu. Podloge, odnosno testo za pice, prave po orig-inalnim receptima, onako kako se to radi u Evropi, sa bra{nomspecijalnog tipa. “Na takav kvalitet bra{na smo navikli uEvropi i zato na{e testo nije `ilavo i te{ko, ve} je mekano ipufnasto sa rupicama kroz koje se jo{ uvek pomalo ose}a ukus`ita, a ne ukus izbeljiva~a, boje i fabrikovanja,” ka`e Sandra.
Na krajevima testa pice dodaje se susam, tako se dodat-no oboga}uju podloge od testa, a pica ima nezaboravanukus. “Osim susama na koricama pice i bra{na kojekoristimo, izdvaja nas i druga~iji na~in pravljenja irazvla~enja pice“ - otkriva nam svoju tajnu Sandra. Izborpica je veoma dobar, po~ev od pice sa sirom, picePeperoni i Vegetarijanske pice, preko najprodavanijeMargarite, zatim pice koju na{i ljudi najvi{e vole, sapr{utom i povr}em, a koja se zove La Pane pizza, dospecifi~ne Bele pice, sa kozjim sirom i povr}em.
A kada pojedete ukusnu picu ne mo`ete dazaobidjete najsladji deo ove pekare iz bajke, jer pose-banu pa`nju privla~e slatki proizvodi. Tu su krempiteporeklom iz Francuske - najpoznatiji Napoleon kola~.Ovde }ete na}i i krempitu sa prelivom od ~okolade,zatim popularni Kanoli sa pista}ima i klasi~ne eklere.Sitni kola~i}i, kao {to su suvi mali kola~i} sa bademom,marcipanom, ili ~okaladom, odli~no idu uz kafu, koja setakodje ovde servira. Tako mo`ete popiti italijanskiespresso, kapu}ino, late, makijato, kafu bez kofeina iliobi~nu kafu. Svako }e uz kvalitnu kafu La Pane pekare
na}i ne{to po svom ukusu. Oni koji ne piju kafu mogu seosve`iti uz {irok izbor organskih prvoklasnih ~ajeva, poznateFruktal i druge doma}e sokove, kao i popularnu Orand`inu.Raj za o~i i sva ostala ~ula su nekoliko vrsta torti sa ~oko-ladom, kokosom, kao i ^iz kejk, koji postaje sve popularnijii kod nas.
Veoma je va`na ~injenica da se u pekari La Pane,hleb i peciva peku tokom celog dana, pa bez obzira u kojedoba dana dodjete, na}i }ete sve`e proizvode. Tako se pri-mamljiv miris hleba i peciva {iri tokom celog dana Irving parkulicom i privla~i sve ljubitelje ovih originalnih proizvoda.Interesantno je i to {to ovde mo`ete naru~iti hleb i peciva, kadvama odgovara i preuzeti ih vru}e.
LA PANE - PEKARA KAO IZ BAJKE
Dragan \onovi} i Sandra Krsti}
nastavak sa str. 24
16 Decembar 2012.
17Decembar 2012. www.serbianmirror.com
18 Decembar 2012.
B I Z N I S
Decembar 2012. www.serbianmirror.com
V E R A
19
Sveta tajna pokajawa i ispovesti
spada u jednu od sedam Svetih
tajni Crkve.
Wu jo{ nazivamo i novim
kr{tewem.
Kroz Kr{tewe i Miropoma-
zawe ~ovek postaje ~lan Crkve, zadobija
opro{taj pre|a{wih grehova i blago-
datne sila Duha Svetoga, te `ivot dobi-
ja novi smisao i ciq, a to je ̀ ivqewe po
Bogu i dostizawe Carstva Nebeskog.
Me|utim, sveznaju}i Gospod,
znao je slabost i nestalnost qudskog
duha i demonska isku{ewa sa kojima se
~ovek mora boriti do kraja `ivota, te je
stoga ustanovio Svetu tajnu pokajawa i
ispovesti koja ~oveka osloba|a i ~isti
od greha po~iwenih nakon Kr{tewa.
Da nam Gospod nije darovao
pokajawe i mogu}nost opro{taja i
oslobo|ewa od greha, ovaj `ivot na
zemqi bi sam po sebi ve} bio pakao.
Mi qudi svakodnevno
gre{imo, mislima, re~ima i delima, a
svaki taj greh ili pogre{ka ostavqaju
posledice na du{u i sam `ivot ~ovekov.
^esto su uzroci mnogih bolesti
i `ivotnih problema nagomilani i
neispove|eni gresi.
Qudi uglavnom kada imaju neki
problem koji ih mu~i o tome razgovara-
ju sa svojim bli`wima i posle toga
osete neko olak{awe u du{i.
To je zato {to je Bog tako ustro-
jio da funkcioni{e duhovno-du{evni
`ivot na zemqi.
Apostol Jakov je rekao:
“Ispovedajte pak jedni drugima
sagre{ewa…”.( Jak.5,16)
Ali, za razliku o takve vrste
ispovesti, crkvena ispovest podrazume-
va ne{to sasvim drugo i mnogo dubqe od
obi~nog razgovora i ispovesti drugom
~oveku.
To je Sveta tajna u kojoj Bog nev-
idqivo prisustvuje i kroz sve{tenika
deluje na du{u onoga ko se ispoveda
daruju}i mu oslobo|ewe i opro{taj gre-
hova posle kojih ~ovek oseti veliko
olak{awe u du{i, kao da se ponovo
rodio.
Me|utim, ispovest kao Sveta
tajna, podrazumeva najpre iskreno poka-
jawe zbog po~iwenih grehova i ~vrsto
uverewe i spremnost da se uhvatimo u
borbu sa svojim manama i slabostima i
da zauvek prestanemo da ~inimo te grehe.
Samo u tom slu~aju na{a
ispovest mo`e biti bawom ponovnog
ro|ewa i opro{tewa grehova.
Sve{tenik je samo posrednik
izme|u Boga i vernika koji ima vlast da
qudima otpu{ta grehe {to je sam
Hristos potvrdio svojim jevan|elskim
re~ima: ,,Kojima oprostite grehe,
opra{taju im se, i kojima zadr`ite
zadr`ani su “. ( Jn 20,23)
Gospod poznaje srca svih qudi
i svaka misao re~ i delo wemu nisu
nepoznati, tako on zna i ko se iskreno, a
ko neiskreno kaje.
Sv. Jovan Krstiteq je rekao
farisejima koji su mu do{li na Jordan
da ih krsti: “Porodi aspidini ko vam
kaza da be`ite od gneva koji ide. Rodite,
dakle rod dostojan pokajawa”. ( Mt. 3,
7-8)
Da bi ~ovek pristupio Svetoj
tajni Pokajawa i ispovesti on mora
najpre da postane svestan svojih grehova,
zatim da oseti ga|ewe i gnu{awe prema
wima i da ~vrsto re{i da ho}e da
promeni svoj `ivot i da se uhvati u
ko{tac sa isku{ewima.
I tu je sveblagi Gospod pristu-
pio ~oveku i kroz Crkvu mu darovao
Blagodatne sile, a to su molitva i post
kojima se ~ovek mo`e uspe{no boriti i
izboriti sa `ivotnim isku{ewima i
problemima.
Ona osoba koja re{i da se
upusti u ovu borbu i pristupi Svetoj
tajni pokajawa i ispovesti treba da zna
da }e neprijateq |avo na sve mogu}e
na~ine poku{ati da ga odvrati od toga
i savlada u toj nevidqivoj duhovnoj
borbi.
Najpre, da bi ~ovek mogao da se
pokaje on mora postati svestan svojih
postupaka, misli, re~i i dela.
Svake ve~eri pred spavawe
~ovek treba da izanalizira svoj pred-
hodni dan i da ispita svoju savest da li
se ogre{io o nekoga? Kakvim se mislima
bavio, da li je na neki na~in ugrozio
ne~iji `ivot? Da li je osudio nekoga, da
li se razgnevio, nekog popreko
pogledao, opsovao..?
^esto qudi govore: ja nemam
{ta da ispovedim, nisam nikog ubio ili
ubila, nisam ukrao ni{ta i sl.
Takav stav pokazuje potpuno
neznawe i nesvesnost svojih postupaka i
{ta sve spada u greh.
Cigarete su ne{to {to
ugro`ava i `ivot pu{a~a i onih oko
wega. Zar to nije postepeno samoubistvo
i ubistvo.
Sa druge strane, Hristos je
rekao: Svaki koji pogleda na `enu sa
zeqom za wom, ve} je u~inio prequbu sa
wom u srcu svome...( Mt. 5,28)
Vidite dakle, da je i sama `eqa
i pomisao da se u~ini prequba, greh, a
kamoli delo.
Koliko mi svakodnevno
osu|ujemo, klevetamo, gnevimo se, ubi-
jamo i bludni~imo u mislima i sa
`eqom u srcu?
Ako i ne po~inimo na delu te
grehe, to je iz odre|enih razloga koji nas
spre~avaju, ali to ne zna~i da smo bez-
gre{ni.
“Nema ~oveka da `ivi, a da ne
gre{i, Bog je jedini bez greha, pravda je
wegova pravda ve~na i re~je wegova
istina”. Dakle prvi korak ka pokajawu
je osve{}ivawe svojih postupaka, misli
re~i i dela.
Zatim ~ovek treba da oseti u
srcu gnu{awe prema sopstvenom zlu.
Imate qude koji u`ivaju u svo-
jim gresima, ~ak se i hvale istima.
Rekli smo da je potrebna ~vrsta
odlukla i `eqa da se prestane sa
~iwewem grehova i spremnost na borbu
sa strastima.
Ovde je zamka ne~astivoga u
tome {to ~ovek ne `eli sebi da prizna
sopstvenu sklonost ka zlu. Gordost
naj~e{}e ne dozvoqava da se ~ovek poka-
je. ^ovek prima misli kao {to su: Pa
{ta, on ili ona je tebi uradila to i to.
Drugi ~ine jo{ gore grehe, nije to
ni{ta stra{no…itd.
Tre}a zamka ili prepreka na
putu ove tajne jeste la`na sramota da se
javno pred sve{tenikom ispovede i
priznaju gresi.
Misli tipa: “Kako }u da
ispri~am sve to pred nepoznatim
~ovekom (sve{tenikom)? [ta }e da
pomisli o meni i sl?
Na kraju, najpoznatija je ona
koju crkveni oci ~esto nagla{avaju, a to
je: “ostavite pokajawe za sutra ili kraj
`ivota, ima vremena, `ivi sad i opusti
se, pokaja}e{ se na kraju…”
Ovim i sli~nim mislenim
mre`ama ne~astivi dr`i du{u svezanu u
grehu i nedozvoqava joj da progleda i
spase se.
^itav na{ `ivot se sastoji u
borbi izme|u dobra i zla.
Naizmeni~no u na{oj du{i
preovla|uju ~as dobro, ~as zlo.
Koje }e od ta dva pobediti zav-
isi samo i iskqu~ivo od na{e slobodne
voqe.
Bog nam je darovao Svetu tajnu
pokajawa i ispovesti da mo`emo da se
oslobodimo grehova koje smo po~inili
i da za qih dobijemo opro{taj.
To je ogroman dar sa neba. Ka`u
sveti oci da je jedini greh koji Bog ne
pra{ta onaj za koji se nekajemo i da je
qudski gre{iti, a demonski ne pokajati
se.
Zbog toga draga bra}o i sestre,
zastanimo i zagledajmo se u svoj `ivot, u
svoju du{u. Suprostavimo se grehu i
porocima, prizovimo ime Bo`ije i silu
wegovu i pustimo da on pobe|uje u nama
i za nas i do`ive}emo ~udo.
Imenom onoga ko je pobedio
|avola i smrt pobedi}emo sopstvene
grehe i slabosti.
Obratimo se pravom i jedinom
Lekaru i izle~i}e nas.
Opredelimo se za dobro i veru-
jmo u wegovu kona~nu pobedu, jer dobro
je ja~e od zla, qubav je silnija od mr`we
i `ivot trijumfuje nad smr}u.
HRISTOS VASKRSE!
SVETA TAJNA POKAJAWA I ISPOVESTI
PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE
Pi{e: Nenad Jovanovi}
20 Decembar 2012.
I Z M A T I C E
TUBERKOLOZA [ETA
BEOGRADOM
Gra|anima Beograda preti opasnost odzaraze tuberkulozom, jer je pre neko-
liko dana gra|evinska inspekcija zatvorilaZavod za plu}ne bolesti i za{titu odtuberkuloze na Zvezdari. Sada je oko 150
pacijenata prepu{teno samo sebi, jer su uobavezi da le~enje potra`e na drugom krajugrada. Oni se voze autobusom, {etaju uli-cama i dolaze u kontakt sa zdravom popu-lacijom i na taj na~in ugro`avaju i njihov`ivot. Da je situacija alarmantna, upozorilisu epidemiolozi podse}aju}i da je tuberku-loza smrtonosna bolest koja se kontaktomprenosi sa ~oveka na ~oveka, a koja se le~iod 6 do 8 meseci. Sve dok se ne obezbe-de sme{tajni kapaciteti epidemiolo{kasituacija ne}e biti pod kontrolom, oboleli}e odlaze}i do lekara po raznim ambulan-tama, biti hodaju}i prenosnici tuberkoloze.U kakvoj je to zemlji mogu}e da odlukagra|evinske inspekcije izazove epidemijusmrtonosne bolesti?
AVIONI KAMIONI
De{avaju se razne saobra}ajne nesre}e,ali kamiona i aviona, ne ba{ ~esto. Na
aerodromu “Nikola Tesla” kamion doma}e
firme za opslu`ivanje letelica “AerodromKetering” udario je avion kompanijeLufthansa Regional tipa “embraer 195”,toliko silno, da je kabinom probio donjideo trupa isekav{i oplatu aviona u du`iniizme|u 30 i 50 centimetara. Razlog sudara,zna}e se nakon istrage, a za sada se naga|ada je kriv voza~ ili su mu ko~nice otkaza-le. Jo{ nije ura|ena procena {tete naavionu, a znatne tro{kove po svemu sude}ipokri}e osiguranje.
TIHO KADA POKAZUJETE ZNAMENITOSTI
Profesor istorije Zoran Pavlovi} je svo-jim |acima osnovcima i njihovim gos-
tima sa Kosova i Metohije pokazivao zna-menitosti na Kalemegdanu, u okviru mani-festacije “Mala matura – veliko srce”, dokga kod Kule Despota Stefana nije presrelaturisti~ka inspekcija tra`e}i mu licencu tur-
isti~kog vodi~a. Nakon {to im je nastavnikpojasnio da se radi o nastavi u prirodi,savesni inspektori su sa~inili zapisnik ipredmet predali sudu. Prekr{ajni sud pro-glasio ga je krivim, jer je “pru`ao uslugeturisti~kog vodi~a, odnosno informacije okulturno-istorijskim karakteristikamalokaliteta grupi dece, a ne ispunjava
propisane uslove iz Zakona o turizmu”.Ina~, Ministarstvo prosvete pre-
poru~uje u okviru plana i programa, daprofesori izvedu decu van u~ionice, tako daje profesor bio na radnom mestu, a za nas-tavne aktivnosti izvan u~ionice mu ne trebalicenca turisti~kog vodi~a. Ovaj incident sedogodio maja pro{le godine, a tek sadadobio je epilog, turisti~ki inspektor koji jeprofesoru istorije tra`io licencu, dobi}eukor zbog birokratskog postupanja. Da senije tako zavr{ilo, svaki gra|anin koji usvom gradu pokazuje gostima znamenitosti,mogao bi biti okrivljen za kr{enje zakona.
NAROD NE SME DA SEKA@NJAVA
^ak 1.500 vozila, koja je u proteklomperiodu pokupio pauk na ni{kim ulica-
ma, vra}ena su vlasnicima bez naplatekazne. [teta Parking servisa je oko 4,5 mil-iona dinara. Milo{ Ban|ur, gradski ve}nik,ka`e da je letimi~nim pregledom utvrdio dase uglavnom radi “o javnim li~nostima i uti-cajnim pojedincima ili o ljudima koji sudobili svoje vozilo nazad na ne~iji poziv”. –Iako su svi potpisivali izjave da }e to nadok-naditi, 1.500 njih to nije u~inilio. Evidencijapostoji, spiskovi postoje i Parking servis }etu`iti sva ta lica – rekao je Ban|ur.
“Narod ne sme da se ka`njava!”To je na mitingu koalicije SPS-PUPS-JSpre nekoliko meseci u Jagodini, pred oko6.000 ljudi, poru~io Dragan Markovi}Palma. On je ~ak obe}ao da }e u svimgradovima i op{tinama u kojima na vlastdo|e ta koalicija ukinuti pauk-vozila. Mimu preporu~ujemo da na listu ukidanjadoda policiju i porez, tako }e sigurno dobitiizbore.
NELOGI^NA PITANJA
Ministarstvo unutra{njih poslova Srbijeobjavilo je na internet sajtu 2.300
pitanja za teoretski deo voza~kog ispita.Veliki broj pitanja je nelogi~an i besmislen.Autori testa predvideli su da voza~i mora-ju da znaju kako se postavlja saobra}ajniznak, kako saobra}ajac treba da reaguje naraskrsnici kada nai|e na kolegu, koliki jezaustavni put ako se vozi 30 na sat, kakvepovrede mogu da se zadobiju ako ne ve`epojas, voza~ B kategorije treba da znakoliku prikolicu mo`e da vu~e voza~ Dkategorije, kolike su propisane kazne zaparkiranje… Neka pitanja, poput primera
vo`nje 170 kilometara na sat, gde se kaokazne navode samo nov~ane sankcije,mogu potpuno pogre{no da uti~u na svestbudu}eg voza~a.
^ak su i autori ispitnih pitanjasvesni da je do{lo do propusta, a tako mislei u Komitetu za bezbednost saobra}aja i uUdru`enja auto-{kola. Priznaju}i gre{ke,autori se pravdaju manjkom vremena, kaoda je polaganje za vo`nju u Srbiji teknedavno uvedeno. Do tada, budu}i voza~ipla}a}e svoju obuku i polaganje popapareno skupim cenama, u~e}i 2.300uglavnom nelogi~nih pitanja, da bi zamesec-dva u~ili hiljade nekih novih, nadamose korisnih pitanja iz oblasti saobra}aja.
Rubriku priprema: M. Maljkovi}
NOV. 3. 2012.
^udan smo minarod. Bila namona Hilari i ona
E{ton, u gostima. Nisu seljubile sa Da~i}em, ve} saTa~ijem, a mi smo odmahodlu~ili da slavimo Danve{tica. Mediji se o tomeraspalili, a narod pita ”{taje no} ve{tica?” A jaka`em: – To je isto kao iDan `ena, samo se slavi po mraku.
Sami smo pristali da seamerikanizujemo, da srpstvo i pravoslavljezamenimo zapadnja{tvom najgore vrste.Pristali smo da damo Kosmet tako {toHa{ima Ta~ija oslovljavamo sa “premijerKosova” za prazno obe}anje da }emoutr~ati u EU. Kako je Ivica Da~i} postaomiljenik SAD i EU tako su mu napredn-jaci smestili aferu prislu{kivanja. Optu`ba
glasi “MUP prislu{kuje predsednika i A.Vu~i}a!” A ne govore da ih pris-lu{kuju i CIA, KGB, BND, MI5…
Nov. 17. 2012.
BEDA POLITIKEOse}am se zaista
poni`eno i depresivno! Posleoslobadaju}e presude hrvatskimzlo~incima u Hagu, jasno je danam se Amerika javno ruga i da
poni`ava srpski narod. SAD su izveleOluju, a Gotovina je bio ameri~ki koman-dant u toj operaciji satiranja Srba. Ne}esud u Hagu, koji dr`e Amerikaci, daosudi svog generala. Sudija jeAmerikanac, a Hrvati su lobirali kodnjega sa 36 miliona ameri~kih dolara. Miniti pla}amo, niti lobiramo za na{e uHagu, niti demonstriramo po SAD, alizato gledamo ameri~ke crti}e, krimi}e,
ljubimo ruku gospodji Hilari i glasamo zaObamu kao lepog Crnca.
Radi se o kampanji Zapada daHrvatska udje u EU, bez zlo~inaca, a daSrbija ne udje i bude gurnuta Rusiji. ZaSrbe je pri~a o EU {argarepa, a presuda izHaga {tap i batina. Jer, istovremeno je uAustraliji odlu~eno da se Kapetan Draganizru~i Zagrebu, a u Splitu da se Srbin star59 godina optu`i za genocid. I tako… {tobi rekao Rado{ Baji}, propadosmo. Samozato, jer vodimo hajdu~ku politiku ine}emo da se priklonimo velikima, Rusimai Nemcima, i sa njima da gradimo na{ubudu}nost. Dotle }emo prolaziti kao uonom vicu o dolaru, evru i srpskom dinaru.
Nov. 24. 2012.
Kako si? [ta ima novo? Ho}e lizima?
Snega }e u Srbiji biti tek
po~etkom decembra. Tada nam dolaziPutin i donosi gasovod. Ve} nam jepozajmio milijardu dolara za propalu`eleznicu. Ima da se navozamo, akokoji voz ostane ~itav, jer na{a decave`baju kamenovanje ruskih lokomotivai vagona. Moraju deca sa ne~im da sezanimaju, dug je dan, a vozovi prazniprolaze.
Hrvati su jo{ ljuti na nas {to jegeneral Gotovina oslobodjen, a mi sezbog toga ne veselimo. Jasno im je da susluge SAD, a mi ne znamo kome sveslu`imo za i`ivljavanje. Sad nam izBrisela prete da ne}emo u EU ako nismou bratskim odnosima sa Hrvatima, pa sa[iptarima, pa sa Ciganima, pa saArnatuima i sa pederima. Neka oni svidodju kod nas, ne moramo mi da idemou tu EU !?
Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com
MARKOVI KONACI