pregled istraživanja o relacijama fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma

Pregled istraživanja o relacijama fizičke aktivnosti i metaboličkog sindromaPregled istraživanja o relacijama fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

BEOGRAD

Diplomski rad

Tema: Pregled istraživanja o relacijama fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma

Student: Mentor:Milorad Mlađenović prof.dr. Dušan Mitić245/2005

Članovi komisije:van.prof. Stanimir Stojiljkovićdoc.dr. Marija Macura

Beograd, 2012.

1 | P a g e


Sadržaj:

Sažetak........................................................................................................................................31. Uvod........................................................................................................................................3

1.1 Pojam i istorijat metaboličkog sindroma........................................................................32. Teorijski okvir rada.................................................................................................................3

2.1 Različite definicije metaboličkog sindroma......................................................................32.2 Uzroci nastanka metabolickog sindroma.........................................................................32.3 Klinička slika metaboličkog sindroma..............................................................................32.4 Faktori rizika metabolickog sindroma.............................................................................3Faktori rizika najviše usko povezani sa metaboličkim sindromom su:..................................32.5 Pojam fizičke aktivnosti i pozitivno delovanje na organizam čoveka..............................3

2.5.1. Uticaj na srce i krvne sudove....................................................................................32.5.2. Uticaj na mišiće.........................................................................................................32.5.3. Uticaj na disajni aparat..............................................................................................32.5.4. Uticaji na ishranu......................................................................................................32.5.5. Promene u tečnostima...............................................................................................3

3.Predmet i cilj istraživanja.........................................................................................................34.Zadatak i metod rada................................................................................................................35. Pregled dosadašnjih istraživanja u inostranstvu i u našoj zemlji u vezi metaboličkog sindroma......................................................................................................................................36.Fizička aktivnost i prevencija metaboličkog sindroma............................................................3

6.1 Vrste i intenzitet fizičke aktivnosti...................................................................................36.2 Program fizičkog treninga.................................................................................................36.3 Intenzitet fizičkog treninga...............................................................................................36.4 Trajanje fizičkog treninga.................................................................................................36.5Učestalost fizičkog treninga...............................................................................................36.6 Preporuke za fizičku aktivnost..........................................................................................3

7 . Zaključak................................................................................................................................3Literatura:....................................................................................................................................3

2 | P a g e


Sažetak

Rast prevalence gojaznosti kod odraslih ,dece i adolescenata danas predstavlja globalan i veoma ozbiljan problem, obzirom da je prekomerna telesna masa udružena sa različitim zdravstvenim problemima u opštoj i pedijatrijskoj populaciji, a istovremeno je i značajna determinanta morbiditeta i mortaliteta u kasnijoj, odrasloj dobi.

Prevalenca metaboličkog sindroma varira u zavisnosti od populacije, ali i definisanih kriterijuma dijagnostikovanja sindroma. Širok dijapazon korišćenih graničnih vrednosti pri definisanju metaboličkog sindroma kod dece i adolescenata naglasio je potrebu za jedinstvenom i doslednom grupom kriterijuma za identifikaciju navedenog sindroma.

Utvrđena je opasnost grupisanja elemenata metaboličkog sindroma, tako da prisustvo tri ili više komponenti značajno povećava rizik pojave brojnih srčanih, metaboličkih i drugih oboljenja. U literaturi se mogu pronaći različite preporuke koje se odnose na terapijski pristup sindromu. Centralno mesto u lečenju gojaznosti, hipertenzije i rezistencije na insulin kod dece predstavlja regulacija energetske ravnoteže u sklopu promene načina ishrane i povećanja fizičke aktivnosti. U slučaju da preduzete preporučene inicijalne mere nisu terapijski delotvorne, neophodno je intrevenisati sa farmakološkog aspekta u zavisnosti od dominantnih komponenti razvijenog sindroma.

Ključne reči:gojaznost,metabolički sindrom,fizička aktivnost

1. Uvod

Gojaznost predstavlja vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim zemljama tako još više zemaljama koje su u tranziciji. Broj gojaznih osoba iz godine u godinu raste, u nekim područjima prisutna je kod 20-40%, a u nekim i u preko 50% odraslog stanovništva. U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti sa ozbiljnim reperkusijama na opšte zdravstveno stanje ove populacije.

Osnovni uzrok gojaznosti je, kako se obično navodi, disproporcija između unosa i potrošnje energije. Međutim, česti neuspesi terapije fokusirane samo na otklanjanju disekvilibrijuma ova dva faktora ukazuju na uticaj i nekih drugih činilaca.

Uzimajući u obzir današnji način života, sa neadekvatnim načinom ishrane i, uglavnom, sedalnom profesijom i malo fizičkih aktivnosti uz, naravno, postojanje naslednih predispozicija, u poslednje vreme se mnogo govori o poremećaju pod imenom metabolički sindrom.

3 | P a g e


1.1 Pojam i istorijat metaboličkog sindroma

Metabolički sindrom je termin koji definiše skup kardiovaskularnih faktora rizika kod osoba sa insulinskom rezistencijom ili kod gojaznih i odnosi se na osobe koje nose povećani rizik za nastanak diabetesa i aterosklerotskog kardiovaskularnog oboljenja, kao dodatak već definisanim tradicionalnim faktorima rizika. Iako metabolički sindrom predstavlja relativno nov i savremen koncept, ideja o mogućem udruživanju individualnih kardiovaskularnih faktora rizika prvi put se pojavljuje u literaturi početkom prošlog veka, kada su istraživanja bila usmerena na istovremenu pojavu hiperglikemije, hipertenzije i hiperuricemije.1

Metabolički sindrom karakterišu različite forme metaboličkih abnormalnosti poput gojaznosti, intolerancije glukoze, dislipidemije i hipertenzije. Koncept metaboličkog sindroma je poznat više od 85 godina .Prvi put je 1923.godine švedski lekar Kylin opisao trijas hipertenzije, hiperglikemije i gihta .U Francuskoj je Vague 1947.godine dokumentovao povezanost centralnog tipa gojaznosti i dijabetes melitusa tipa 2 sa kardiovaskularnim bolestima .Avogadro je 1967.godine upotrebio izraz metabolički sindrom .Michaela Modan je 1985.godine zagovarala teorije o vezi insulinske rezistencije i hipertenzije, gojaznosti i intolerancije na glukozu ..

Tokom 1988. godine Dr Gerald Reaven (Univerzitet Stanford) sistematizuje koncept metaboličkog sindroma i ukazuje da insulinska rezistencija koja rezultuje kompenzatornom hiperinsulinemijom može mehanički da objasni većinu fenomena koji se javljaju u ovom kardiometaboličkom skupu i u literaturu uvodi termin metabolički sindrom X.

1 Burazor,M.,Burazor,I,Metabolički sindrom i akutni koronarni sindrom,Klinika za kardiovaskularne bolesti,Niš.str.215

4 | P a g e


2. Teorijski okvir rada

2.1 Različite definicije metaboličkog sindroma

Definicija MXS koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija na prvom mestu

(obavezan kriterijum) uključuje koncentraciju glukoze u krvi vađene “na prazan želudac” ≥6.1 mmol/L, i uz to najmanje dva od sledećih kriterijuma:

1) gojaznost: indeks telesne mase2 (BMI) >30 kg/m2 ili obim opsega kukova i bokova(WHR ili“waist to hip ratio”) >0.90 u muškaraca, >0.85 u žena;2) koncentracija serumskih triglicerida ≥l.69 mmol/L i/ili HDL holesterola <0.9mmol/L u muškaraca odnosno <1.00 mmol/L u žena;3) povišen arterijski krvni pritisak ≥140/90 mmHg.

NCEP (National Institute of Health. Third Report of the NationalCholesterol Education Program Expert Panel on Detection, Evaluation, and Treatmentof High Blood Cholesterol in Adults (Adult Treatment Panel III) ne uključuje baveznorezistenciju na insulin odnosno netoleranciju glukoze, već uključuje najmanje tri iliviše od mogućih pet kriterijuma:1) trbušnu gojaznost: obim trbuha u muškaraca >102 cm, u žena >88 cm;2) koncentraciju serumskih triglicerida >1.69 mmol/L;3) HDL holesterol u serumu <1.04 mmol/L u muškaraca, <1.29 mmol/L u žena;4) povišen krvni pritisak ≥130/85 mmHg;5) serumsku koncentraciju glukoze “na prazan želudac” ≥6.1 mmol/L.

Kako se pokazalo da je metabolički sindrom pokazatelj nastanka kardiovaskularnih bolesti i dijabetes melitusa tipa 2, i kako gojaznost dobija razmere pandemije savremenog doba sasvim je razumljivo zašto u poslednjih dvadeset godina postoji toliko interesovanje za njega. Međutim ne postoji jedinstvena definicija ovog sindroma. Na Tabeli 1 su sumirane najčešće korišćene definicije metaboličkog sindroma, pri čemu su definicije Američkog udruženja za prevenciju (NCEP-ATP III) iz 2001.godine i Međunarodnog udruženja za dijabetes (IDF) iz iste godine najviše korištene u literaturi.

2 Indeks telesne mase(eng.Body Mass Index,BMI)je „visinsko-težinski“pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20god.Izračunava se tako što se telesna masa osobe u kg podeli sa kvadratom visine u metrima.

5 | P a g e


Kao što se iz Tabele:1 može videti različite definicije su uključivale različite parametre za iste rizikofaktore, pa čak i neke parametre koji se više ne koriste. Tako je prva definicija metaboličkog sindroma koju je ponudila Svetska zdravstvena organizacija uključivala i mikroalbuminuriju koja se u kasnijim definicijama ne pojavljuje. Definicija Evropskog udruženja za ispitivanje insulinske rezistencije je jedina od ponuđenih koja nije obuhvatila pacijente sa dijabetes melitusom smatrajući da se ove osobe vec leče i da im nije potrebna dodatna pažnja zdravstvene službe, kao i da ti pacijenti već imaju izmenjen nivo insulina koji ne odražava stepen insulinske rezistencije. Ove dve definicije su, uz definiciju Američkog udruženja endokrinologa ujedno jedine u kojima je jedan od faktora obavezno morala da bude i insulinska rezistencija.

Tabela 1. Različite definicije metaboličkog sindromaFaktori rizika WHO (1998) EGIR (1999) NCEP ATP

III (2001)AACE (2003)

IDF (2005) AHA/NHLB (2005)

Insulinska rezistencija

Neophodna, uz još 2 navedena faktora

Neophodna, uz još 2 navedena faktora

Nije neophodna. Bilo koja 3 od navedenih 5 faktora

Neophodna, uz 1 od navedenih faktora

Nije neophodna

Nije neophodna. Bilo koja 3 od navedenih 5 faktora

Gojaznost SKO:♂ ≥ 0.9♀ ≥ 0.85i/ili BMI>30kg/m2

OS:♂ ≥ 94cm♀ ≥ 80cm

OS:♂ ≥ 102cm♀ ≥ 88cm

BMI≥25kg/m2 ↑ OS i još 2 od navedenih faktora *

OS:♂ ≥ 102cm♀ ≥ 88cm

Dislipidemija TG≥1.7mmol/li/ili HDL:♂ ≤ 0.9mmol/l♀ ≤ 1.0mmol/l

TG≥1.7mmol/li/ili HDL:<1.0mmol/l za ♂ i ♀

TG≥1.7mmol/l TG≥1.7mmol/l TG≥1.7mmol/lili Th TG

TG≥1.7mmol/lili Th TG

HDL:♂≤1.04mmol/l♀ ≤ 1.3mmol/l

HDL:♂<1.04mmol/l♀ < 1.3mmol/l

HDL:♂≤1.04mmol/l♀ ≤1.3mmol/l ili Th HDL

HDL:♂≤1.04mmol/l♀ ≤1.3mmol/l ili Th HDL

Krvni pritisak

≥140/90mmHg ≥140/90mmHg ili Th HTA

≥130/85mmHg ≥135/85mmHg SKP≥130mmHgili DKP≥85mmHg ili Th HTA

SKP≥130mmHgili DKP≥85mmHg ili Th HTA

Glikemija ↑ glikemija iliintolerancija na glukozu iliDM tip 2

↑ glikemija iliintolerancija na glukozu, ali ne i DM tip 2

> 6.1mmol/l uključujući i DM

↑ glikemija iliintolerancija na glukozu, ali ne i DM tip 2

≥ 5.6mmol/l (ukljucujuci DM)

≥ 5.6mmol/l ili Th zbog povećanja glikemije

Drugo Mikroalbumi-nurija

LEGENDA:WHO-Svetska zdravstvena organizacija; EGIR-Evropsko udruženje za ispitivanje insulinske rezistencije; NCEP-ATP III- Američki nacionalni program za smanjenje holesterola; AACE-Američko udruženje endokrinologa; IDF-Međunarodno udruženje za dijabetes, AHA/NHLBI-Američko udruženje kardiologa i Nacionalni institut za kardioločke, pulmološke i hematološke bolesti; SKO-struk-kuk odnos; OS-obim struka; BMI-indeks telesne mase; TG-trigliceridi; HDL-lipoproteini velike gustine; HTA-arterijska hipertenzija; Th-terapija; SKP-sistolni krvni pritisak; DKP-dijastolni krvni pritisak; DM- dijabetes melitus; ♂-muški pol; ♀-ženski pol.

*, granične vrednosti obima struka se razlikuju među različitim rasama

6 | P a g e


Danas se, zbog svoje jednostavnosti, u istraživanjima i svakodnevnoj kliničkoj praksi značajno više koriste druge dve definicije. Prvu definiciju je 2001.godine usvojio Američki nacionalni program za prevenciju (NCEP-ATPIII) i ona predstavlja ujedno jedinu definiciju metaboličkog sindroma u kojoj su svi rizikofaktori ravnopravni, bez favorizovanja bilo kog faktora.Istu definiciju je Američko udruženja kardiologa revidiralo 2005.godine u smislu pooštravanja kriterijuma i smanjenja dopuštenog nivoa glikemije .U obe definicije je dovoljno da osoba ima bilo koja tri od ponuđenih pet rizikofaktora da bi se moglo govoriti o metaboličkom sindromu. Drugu definiciju koja se takođe često koristi je iste godine dalo Međunarodno udruženje za dijabetes (IDF). Osnovna razlika između ove dve definicije je u tome što IDF insistira na centralnom tipu gojaznosti kao nezaobilaznom faktoru za nastanak metaboličkog sindroma predviđajući pritom i različite vrednosti obima struka, kao neizostavnog faktora, za različite rase. Ovakvom definicijom IDF ističe značaj metaboličkog sindroma u predviđanju i identifikovanju osoba koje imaju najveći rizik od dobijanja dijabetes melitusa tipa 2. Sa druge strane najnovija definicija AHA/NHLBI izjednačavajući sve faktore metaboličkog sindroma omogućava otkrivanje osoba sa najvećim rizikom za nastanak aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti i na taj način možda predstavlja modernu verziju Framingham3 skora(studija) za kardiovaskularne bolesti.

2.2 Uzroci nastanka metabolickog sindroma

Metabolički sindrom najčešce je uzrokovan pogrešnim načinom života, kombinacijom ili pojedinačnim uzročnicima koji mogu bit nasledni ili stečeni. Izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, visok procenat ugljenih hidrata u ishrani (više od 60%) ,fizička neaktivnost i nedostatak sna samo su neki od segmenata i životnog stila modernog čoveka. Smatra se da upravo takav nacin života doprinosi sve vecoj učestalosti metabolickog sindroma u zemljama razvijenog sveta. Prvi znak metabolickog sindroma je gojaznost. Karakteristično je da se govori o centralnom tipu gojaznosti gde se masno tkivo nakuplja uglavnom oko struka, indeks telesne težine (BMI) veci od 25. Slojevi masnog tkiva na stomaku deluju na povećano izlučivanje masnih kiselina u jetrenu cirkulaciju i dovode do porasta koncentracije masnoća u krvi.

2.3 Klinička slika metaboličkog sindroma

Prirodna evolucija metaboličkog sindroma i njegovih komplikacija ilustrovanaje na slici 1. Osobe koje nose rizik za nastanak metaboličkog sindroma najprekarakteriše prisustvo abdominalne gojaznosti bez drugih faktora rizika. Vremenom,pojavljuju se višestruki faktori rizika. Najpre su vrednosti dodatnih faktora rizikagranične, a daljim napredovanjem procesa postaju kritično povišene.

3 Framingham studija,-Cilj studije bio je da identifikuje uobičajene faktore ili karakteristike koje utiču na KVB kroz dugoročno praćenje velikog broja osoba.Otpočela 1948god. sa 5209 muškaraca i žena,1971god.druga generacija tj sa decom prvih učesnika sa brojem od 5124 osoba i treći ciklus sa unucima prvih osoba 2002god.sa 4095 učesnika.

7 | P a g e


Slika1. Klinički ishod metaboličkog sindroma

Kod pojedinih, sindrom kulminira pojavom diabetesa. Ako dođe do evolucije i nastanka aterosklerotskog kardiovaskularnog oboljenja, neretko nastaju i pridružene kardiovaskularne komplikacije - aritmije, srčana insuficijencija i tromboza.Faktor rizika je nešto što može da poveća šanse osobe u razvoju bolesti.

2.4 Faktori rizika metabolickog sindroma

Faktori rizika najviše usko povezani sa metaboličkim sindromom su:

-godine (učestalost metaboličkog sindroma povećava se sa uzrastom)-nacionalnost (Afrički Amerikanci i meksički Amerikanci su više skloni metaboličkom sindromu. Afro-Amerikanci žene imaju za oko 60 odsto veće šanse nego afro-američki muškarci)-indeks telesne mase (ITM) veći od 25 - BMI je izračunata kao mera telesne masti u odnosu na visinu i težinu.-lična ili porodična istorija dijabetesa - postoji veći rizik za metabolički sindrom za one koji su iskusili dijabetesa u toku trudnoće (gestacijski dijabetes) ili koji imaju člana porodice sa tipom 2 dijabetesa.-pušenje-istorija teških piće-stres-nakon menopauze -veliki procenat masnoće u ishrani-sedelački način života

8 | P a g e


2.5 Pojam fizičke aktivnosti i pozitivno delovanje na organizam čoveka

Fizička aktivnost je pojam kojim se označavaju sve aktivnosti, koji zahrevaju rad mišića izazivaju pojačani rad krvotoka i disanja, što znači i metabolizma.Te aktivnosti se prirodno vrše pod kontrolom nervnog sistema, ali njegova uloga nije odlučujuća, kao kod intelektualnih aktivnosti.Fizičke aktivnosti, sportske i druge snažno deluju na razne funkcije organizma.

2.5.1. Uticaj na srce i krvne sudove

Fizičke vežbe ubrzavaju ritam srca, koji može dostići 150-200 otkucaja u minuti.Tahikardija usled napora povećava protok krvi u minutu i to od 5 lit. u mirovanju do 20 lit.Ponavljanjem vežbi kod sportista zapaža se zadebljanje srčanog mišića, postaje snažnije i sistolni talas tj. količina krvi izbačena svakom kontrakcijom srca normalno iznosi 70 ml. a u nekim slučajevima raste i do 200 ml.Fizičkim naprezanjem protok krvi u minuti može se znatno povećati i dostići do 40 lit.Veliko srce sportista je često sporo u mirovanju.Za vreme fizičkog naprezanja uporedo sa ubrzanjem srčanog rada-tahikardija maksimalni arterijski pritisak raste minimalni opada a diferencijalni tj. razlika između maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama je mnogo veća.U mirovanju se ritam srca i arterijski pritisak vraćaju postepeno na normalnu.Proučavanje varijacija je osnovna funkcija testova za srce kojim se proverava sposobnost za sportske napore.

2.5.2. Uticaj na mišiće

Pod uticajem mišićnih kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih osetno raste, što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića, koji se vežbanjem razvijaju postaju gipkiji i snažniji.Unutrašnja temperatura raste dok mišići rade.Posle sportskih napora može se izmeriti rektalna temperatura od 38-40 C stepeni.Zagrevanje može da ubrza kontrakciju za oko 12%,a mišićnu relaksaciju za oko 22%,efikasnije je kad se temperatura mišica povecava aktivno nego pasivno.4

2.5.3. Uticaj na disajni aparat

Fizičke aktivnosti povećavaju potrošnju kiseonika (O2) i stvaranje ugljen dioksida (CO2). Prenošen krvlju, ugljen dioksid nadražuje bulbarni disajni centar što izaziva ubrzanje i pojačanje disajnih pokreta.Pod uticajem vežbanja-trening amplituda pokreta grudnog koša se povećava i vitalni kapacitet raste.Mnogobrojni plućni kapilari se otvaraju za protok krvi što znatno proširuje površinu kontakta između udahnutog vazduha i krvi.Kako plućno tkivo ima moć da uništi izvesnu količinu masti koja se prenosi krvotokom,eliminiše je utoliko više ukoliko je u njemu krvotok aktivniji.

4 Nikolić,Zlatomir,Fiziologija fizičke aktivnosti,Beograd,1995,str.377

9 | P a g e


2.5.4. Uticaji na ishranu

Pojave asimilacije i dezasimilacije organizma su utoliko intenzivnije i njegove potrebe veće ukoliko mu je aktivnost jača.Dnevni obrok hrane treba da sadrži oko 1500 Cal. za čoveka u potpunom mirovanju, 2600 Cal. za čoveka koji pretežno sedi a oko 4000 Cal. za sportistu ili fizičkog radnika koji vrši težak fizički rad.Zahvaljujući fizičkim vežbama, žlezde za varenje bolje se napajaju zbog pojačanog krvotoka luče više fermenata za varenje i tako je varenje olakšano.Znojne žlezde,bubrezi, pluća, funkcionišu takođe intenzivnije.Mokraćna kiselina,holesterol, ureja u krvi odstranjuju se u znatno većoj količini.Takođe je stvaranja hormona endokrinih žlezda povećano.

2.5.5. Promene u tečnostima

Posle jačih i produženih fizičkih aktivnosti u organizmu nastaju sledeće promene:U krvi odnos nekih elemenata se menja šećer opada, dok ureja, mokraćna kiselina, amonijak rastu.Krvne koncentracije natrijuma i kalijuma se menjaju (kalijum izlazi, a natrijum ulazi u ćelije). U mokraći ureja i belančevinaste izlučevine rastu, a ponekad se pojavljuje albumin.

Kontinuirano vežbanje dovodi do smanjenja količine vode u svim odeljcima,što je rezultat znojenja,sa jedne strane,i neprimetnog gubitka vode preko pluća,posebno na velikim visinama.

Prethodno izloženo svakako pozitivno deluje na samu funkciju čovekovog organizma a kako fizička aktivnost deluje u različitim stadijumima života kakvu funkciju i ulogu ima najbolje pokazuje sledeća tabela.

Tabela 2:Uloga fizičke aktivnosti u različitim stadijumima života5

(modifikovano po Spiridusu 1995)Opis Uzrast

godineUloga fizičke aktivnosti

Beba 0-2 PokretljivostDete 3-12 Pokretljivost, razvoj

identiteta,samopoštovanje,rekreacija,socijalna interakcijaAdolescent 13-17 Razvoj identitetaMlada odrasla

osoba18-24 Samopoštovanje ,rekreacija,socijalna interakcija

Odrasla osoba 25-44 Rekreacija,samopoštovanje,socijalna interakcija,kondicija,sprečavanje bolesti

Sredovečna osoba

45-64 Samopoštovanje,održavanje(funkcije,posla),sprečavanje bolesti

Starija osoba 65-74 Održavanje pokretljivosti i zdravlja,socijalna interakcija

Stara osoba 75-84 Pokretljivost,ishrana,kupanje,oblačenje,šetnja,socijalna interakcija

Veoma stara 85-99 Pokretljivost,nezavistan životNajstarija osoba 100+ Pokretljivost,nezavistan život

5 Mitić,Dušan,Rekreacija,2001,str.14

10 | P a g e


Tabela 3.Globalni porast prevalencije gojaznosti u detinjstvu 6

Prevalencija gojazne dece i adolescenata raste širom sveta kako u razvijenim, takoi u zemljama u razvoju(tab.3). Porast prevalencije gojaznosti kod dece posebno je

izražen u ekonomski razvijenim zemljama Severne Amerike i Evrope, odnosno iznosi 0,5% do 1% za godinu tokom poslednje dve decenije.Smatra se da je 10% od ukupnog broja dece školskog uzrasta u svetu preuhranjeno, od cega je jedna četvrtina gojazna.

6 Zdravković,Dragan,i dr.,Elaborat o projektu”Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji”,Udruženje pedijatara Srbije,Beograd,2007,str.6

11 | P a g e


Slika 2. Neravnomerna raspoređenost gojaznosti u Sjedinjenim američkim državama . Najizraženija koncentracija gojaznih je u širokom pojasu koji čine južne države ove zemlje.Zemlje sa najvecom gojaznoscu imaju BMI izmedju 30-40.

Važno je odmah istaći da nedovoljnu fizičku aktivnost (slabu kondiciju) i pored planetarne rasprostranjenosti karakteriše odsustvo vidljivih i prepoznatljivih manifestacija. Naša je čula ne prepoznaju i ne registruju kao realnu opasnost ili fiziološko stanje organizma vredno opomene. Organizam evolucijom nije projektovao čulo ili osećaj koji bi nas na vreme o tom problemu obavestio. Valjda, u začetku, nije ni mogao pretpostaviti da će u nekoj kasnijoj fazi života, čovek svojim umom i voljom, isključiti ili nedovoljno koristiti najveći i najsnažniji organski sistem svog tela kao što su organi za kretanje, srce i krvni sudovi (cirkulacija) sa metabolizmom kojim se stvara neophodna energija za te i druge aktivnosti. Da stvar bude još nepovoljnija ni standardni lekarski pregled pa ni urađene laboratorijske analize neće nas pouzdano informisati, bar ne u početku, da se nalazimo u dobro skrivenoj zoni zdravstvenog rizika

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodno udruženje za Sportsku medicinu (FIMS) krajem 1995. godine, doneli su zajedničku dekleraciju: FIZIČKA AKTIVNOST ZA ZDRAVLJE kojom se u formi apela obraćaju svim vladama sveta sa pozivom i jasnim preporukama za akciju kako da se postojeće, nepovoljno stanje snižene fizičke aktivnosti,koje pogađa više od polovinu stanovništva, što pre, kroz različite akcije i programe, na adekvatan način reši.Hipokinezija se kvalifikuje kao; “fenomen svetskog značaja i najvažniji je faktor lošeg zdravlja, razboljevanja i nepotrebnog umiranja, koji pogađa sve: decu, odrasle i starije”,(Srpska zdravstvena organizacija).

“Dužnost vlada je da obezbede materijalne i socijalne uslove koji će omogućiti da se fizički aktivan životni stil podržava i sprovodi. Podržavanje fizičke aktivnosti mora da bude deo javne politike jer su njeni uticaji na zdravlje veoma značajni i dalekosežni.”

Direktni benefit od fizičke aktivnosti po zdravlje je:

prevencija gojaznosti, smanjenje nivoa šećera u krvi, smanjenje srčane frekvence, povećanje dejstva insulina, smanjenje nivoa LDL-holesterola i triglicerida, povećanje HDL-holesterola, sniženje krvnog pritiska, povećanje elastičnosti krvnih sudova, stimulacija venske cirkulacije, prevencija osteoporoze, povećanje sposobnosti odupiranja stresu.

„Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove ali ni jedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“- švajcarski lekar Tissot još davne 1670god.u knjizi“Potreba kretanja za umne radnike“7

3.Predmet i cilj istraživanja

Predmet rada je pregled istraživanja i relacije fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma.

Cilj rada je da naučne radove iz oblasti metaboličkog sindroma kvalitetno analiziramo, međusobno povežemo u odgovarajuću celinu i stručnoj javnosti prezentiramo tendencije dosadašnjih istraživanja.


12 | P a g e


4.Zadatak i metod rada

Zadatak je da pored teorijskih polazišta a potom i klasifikacije svih radova po temama predstavljenim do sada, izdvojimo one naučne radove koji obrađuju, razmatraju i opisuju problem metaboličkog sindroma.

Metoda koja je primenjena u ovom radu je bazirana na prikupljanju neophodnih dokumentovanih spisa, zatim njihovom pregledu i izdvajanjem neophodnih radova koji će kasnije biti detaljno izanalizirane.

5. Pregled dosadašnjih istraživanja u inostranstvu i u našoj zemlji u vezi metaboličkog sindroma

Brojne studije su pokazale da prisustvo metaboličkog sindroma(MS) povećava rizik za nastanak kako kardiovaskularnih bolesti, tako i dijabetes melitusa tipa2. Svaki pojedinačni faktor povećava ovaj rizik, ali kada postoji njihov sinergizam taj rizik je još veći. To je ono što ni jedna studija do sada nije osporila, i sa čim hteli ili ne hteli svi moraju da se slože.

S obzirom na nepostojanje jedinstvene definicije MS teško je utvrditi stvarnu prevalencu ovog poremećaja. Studije pokazuju da je njegova zastupljenost u populaciji odraslih osoba između 15-30% u razvijenim zemljama ili urbanim regionima zemalja u razvoju. Prevalenca je uglavnom nešto veća ukoliko se koristi WHO definicija u odnosu na onu koju nudi NCEP-ATPIII.

Iako sama zastupljenost MS nije tema ovog rada, moramo je uzeti u obzir bar kao globalnu sliku napravljenu kroz objektiv bilo koje norme, organizacije ili definicije. Da različite norme određivanja daju i različite rezultate pokazuje i DESIR-studija rađena u Francuskoj kojom je obuhvaćeno više od 130.000 ispitanika starosti između 20 i 74 godina. Učestalost MS procenjena NCEP-ATPIII kriterijumima je bila 10% za muškarce i 9% za žene. Korišćenjem IDF definicije učestalost je bila 21% za muškarce i 17% za žene, dok je AHA/NHBLI definicija identifikovala 17% muškaraca i 14% žena sa metaboličkim sindromom.

Ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo su dokazali Cameron i saradnici objavivši detaljan pregled zastupljenosti MS koristeći NCEP-ATPIII definiciju i uočili da starost ispitanika utiče na učestalost metaboličkog sindroma. Tako je u Iranu njegova prevalenca kod osoba starosti između 20-29 god. 10% osoba između 60-69 god. 38%, a čak 67% kod starijih od 69 god. Korišćenjem istog kriterijuma dolazimo do podatka da je 24% odrasle populacije u

13 | P a g e


SAD-u, što je otprilike 47 mil.ljudi ima metabolički sindrom, a kod osoba starijih od 60 god. prevalenca prelazi 40%. Dobijeni podaci bez obzira kojim kriterijumom pristigli ne sumnjimo govore o masovnosti MS u svim zemljama, sredinama i starosnim kategorijama.

U EUROPA studiji osobe sa MS koji je definisan prema AHA/NHBLI kriterijumu su imale za 82% veći mortalitet od kardiovaskularnih bolesti i za 50% veći rizik za nastanak fatalnog i ne fatalnog infarkta miokarda. Istraživanje koje je obuhvatilo 10.592 muškarca srednjih godina iz Francuske i Severne Irske je poredilo različite definicije MS-a donosu na nastanak kardiovaskularnih događaja. Odnos rizika (Hazard Ratio) je bio 1.41, 1.40 i 1.46 redom za IDF, WHO i NCEP definiciju što ukazuje na to da su one podjednako efikasne u određivanju kardiovaskularnog rizika što je dalje autore navelo na zaključak da je MS odličan prediktor nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Kada otpočinjemo realnu sliku u našoj zemlji nemoguće je okrenuti se na samu gojaznost koja je osnova polazišta ove ili slične teme. Podaci za Evropu pokazuju da je godišnji porast broja prekomerno uhranjena gojazne dece veći od 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno. Procena mnogih istraživanja je da u Evropskoj Uniji 10-30% dece, uzrasta 7-11 godina i 8-25% adolescenata, uzrasta od 14-17 godina ima višak masnog tkiva.

Istraživanje sprovedeno tokom 2001 i 2002 godine na uzorku od preko 100.000 ispitanika iz 35 zemalja Evrope i Severne Amerike pokazalo je da je čak 11.7% 13-to godišnjaka i 11.4% 14-to godišnjaka gojazno (WHO 2005).

Gojaznost dece i adolescenata u Srbiji kao i u većini zemalja u tranziciji poslednjih godina poprima epidemijske razmere. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji je u 2006 god. bilo 11.6% umereno gojazne i 6.4% gojazne dece i adolescenata. Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti (International Obesity Task Force, IOTF) svako 10-to dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno što je oko 3% dečije populacije.

14 | P a g e


Što se samom MS tiče podaci dobijeni iz instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije iz Beograda podkrepljuju gore navedene činjenice i trend gojaznosti u dece. Cilj testiranja bio je prisustvo pojedinih kriterijuma za MS. Mereni su krvni pritisak (KP) preko 95 percentila, trigliceridi≥1.24 mmol/l, HDL holesterol (HDLh)≤1.0 mmol/l, glikemija našte 6.1 mmol/l: procenjivanje učetalosti poremećaja tolerantnosti na glukozu i hiperinsulinemije našte kao i u toku OGT test u grupi gojazne dece. Ispitano je 78 gojazne dece (41 muško) prosečnog uzrasta 12.7 (od 3-18) svi parametri potrebni za dijagnozu MS su određeni kod 16-toro dece. Tri ili više kriterijuma ispunjava 7-oro dece (43.7%). Kod 64 dece izmeren je KP povišen je utvrđen je kod 30 (46.9%). Uz svu ostalu statistiku i dobijene rezultate dolazimo do zaključka da je zastupljenost faktora rizika za KV bolesti u populaciji gojazne dece veoma velika.

Identične podatke, nažalost i statistiku dobijamo i sa druge strane. Učesnici programa Čigotica su gojazna deca i adolescenti uzrasta od 12-18 godina. Multidisciplinarne mere i aktivnosti programa Čigotica ukazuju na značaj uravnotežene hipokalorijske ishrane, planirane, organizovane fizičke aktivnosti, edukativnih predavanja i psihološke potpore u redukciji telesne mase u lečenju gojaznosti i prevenciji komplikacija gojaznosti. Učešće u programu Čigotica u trajanju od 21 dan pruža adolescentima mogućnost izbora između zdravog i ne zdravog načina života – šansu da odbace pogrešan, a prihvate pravilan i zdrav način ishrane i fizičke aktivnosti. Ispitano je 504 gojazne dece (248 dečaka i 256 devojčica) prosečnog uzrasta 12.7 godina (12-18), kod kojih je dijanostikovana primarna gojaznost.

Kriterijume za dijagnozu MS ispunilo je 65 (13%) adolescenata (23 devojčice i 42 dečaka),4 adolescenata ima četiri faktora rizika, a 61 tri faktora rizika za MS. Najzastupljeniji faktor rizika je visceralna gojaznost (OS>90 percentila) prisutna kod svih 504 ispitanika (100%). Krvni pritisak je povišen kod 61 adolescenta (12.10%). Sistolna hipertenzija je registrovana kod 52 (10.31%) a dijastolna kod 9 (1.78%) adolescenata. Trigliceridi su povišeni kod 25 (4.96%) adolescenata. Snižen nivo HDL holesterola ima 78 (15.48%) adolescenata. Intolerancija glukoze je najmanje prisutan faktor rizika, registrovan je kod 7 (1.39%) adolescenata.

15 | P a g e


Porast broja gojazne dece i adolescenata je zabrinjavajući. Problem dečije gojaznosti nije do sada potpuno sagledan. U velikom broju gojazne dece rano se javljaju metaboličke komplikacije kao što su poremećena tolerancija glukoze, dislipidemija, hipertenzija, masna infiltracija jetre i inflamatorne promene blažeg stepena.

Prevalencija MS kod gojaznih adolescenata učesnika programa Čigotica je 13% a 140 (28%) ima dve komponente MS. Ovi pacijenti imaju veliki rizik za kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa2 u odraslom dobu. „Nadamo se da će timski rad i rezulati programa Čigotica, praćenje staturoponderalnog razvoja i ITM dece i adolescenata dati značajan doprinos u lečenju gojaznosti i prevenciji komplikacija gojaznosti.“

Upravo prethodna istraživanja govore o realnoj slici u našoj zemlji i statusu adolescenata i omladine,a sa ciljem i potrebama prevencije u svakom pogledu. U koreferatu ljetnje škole kineziologa republike Hrvatske “ Prevencija metaboličkog sindroma tjelovježbom “ kaže se sledeće:

“Prema rezultatima istraživanja Wilmorea,već u ranoj školskoj dobi mogu se zabeležiti čimbenici koji ubrzavaju aterosklerozu i dovode do razvoja bolesti vjenačnih krvnih žila srca. U djece školske dobi u porastu je prevalencija pretilosti,koja je u upravnom odnosu prema(smanjenom)stupnju tjelesne aktivnosti”

i“može se općenito zaključiti da regularno bavljenje tjelesnim vježbanjem u osoba oba

spola,povezano je s nižim udjelom masnoća u ukupnoj masi tijela,premda postoje velike razlike izmedju takmičarskih tjelovježbača i ne-takmičarskih tjelovježbača,napose u odnosu prema spolu. No medjutim,samo intenzivnije tjelovježbene aktivnosti dovode do promjene sasatava tijela i nemasne tjelesne mase “

Slično prethodnoj tvrdnji ističe i poznati istraživač fizioloških procesa na seminaru saveta Evrope “O sportu” Ilkka Vuori8 koji je predočio rezultate velikog broja istraživanja koje se odnose na efekte redovnog vežbanja na zdravlje.Vuori ističe da“ ukoliko je mišicna aktivnost dovoljno obimna,intenzivna i dovoljno dugo traje,izaziva adaptivne promene u strukturi funkcionisanja različitih organa”

Sigurno je fizička aktivnost značajna ali ukoliko nema adekvatnu pozadinu i saradnju odnosno multidisciplinarnu saradnju sportskih i zdravstvenih radnika može rezultat biti oskudan. Upravo ovoj tvrdnji o fizičkoj aktivnosti i njenoj moći,odnosno nemoći(ukoliko se ne izvodi sistematski,planski,adekvatno)može da pokaže istraživanje objavljeno u Evropskog Časopisu za naučna istraživanja:

8 Ilkka Vuori specijalista kliničke fiziologije i sportske medicine,svoju karijeru posvetio izučavanju efektima fizičke aktivnosti na zdravlje,objavio preko 350 radova i nekoliko knjiga.

16 | P a g e


„Metabolički sindrom i fizička aktivnost kod žena srednjih godina,Babol,Iran”-cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi vezu izmedju fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma. Sistematski slučajnim uzorkom izabrano je 984 žena,od 35-50god. Da bi se utvrdilo da li ispitanici imaju MS korišćen je ATP-III kriterijum.Fizička aktivnost je merena korišćenjem međunarodnog upitnika o fizičkoj aktivnosti(IPAQ)-(International Physical Activity Questionnares)9. Prikupljeni podaci i rezultati pokazali su da nivo fizičke aktivnosti nije u vezi sa MS.Ipak,utvrdjeno je da se prikupljanjem podataka o fizičkoj aktivnosti može preventivno uticati na zdravlje. Prihvatanje fizičke aktivnosti kao dela svakodnevnice kao i redovna konsultacija sa nutricionistom u velikoj meri može pomoći izbegavanju problema vezanih za metabolički sindrom.

Kontrolisanja ispitivanja su pokazala da fizički trening ima blage ili umerene efekte na metaboličke i kardiovaskularne faktore rizika koji predstavljaju ili su u vezi sa MS. Pošto su ovo svakako rizične grupe vežbača institut biomedicine,katedre za fiziologiju,Kuopio,Finska, u radu „Fizička aktivnost u prevenciji i lečenju metaboličkog sindroma“ daju se sledeci saveti- „Hodanje je najčešći oblik fizičke aktivnosti-što poboljšava zdravlje na mnogo načina i to generalno bezbedno. Dakle,brzim hodom najmanje 30 min dnevno može da se preporuči kao osnovni oblik fizičke aktivnosti na nivou populacije.Ukoliko ne postoji kontraindikacija,energičnije fizičke vežbe,ili otpora obuke takodje treba smatrati da dobijaju dodatne pogodnosti zdravlja. Nekstruturiranim i niskog inteziteta fizičke aktivnosti takođe može da smanji verovatnoću razvoja MS, posebno kada su zamenjeni za sedelački način života kao što je gledanje televizije“. Prihvatanje fizičke aktivnosti kao svakodnevnice svakako donosi pozitivne rezultate a da ih ima pokazuje i odeljenje za preventivnu i socijalnu medicinu u Poljskoj koja radi interesantno ispitivanje, odnos između hodanja ili biciklizma na rad i prevalencu MS i njegovih komponenti.

Naslov rada je „Dnevne migracije stanovništva, fizička aktivnost i prevalenca metaboličkog poremećaja u Poljskoj“. Analiziran je 6401 slučajno odabran pojedinac (3297 muškaraca, 3104 žena) starosti 20-74 god., rezultati pokazuju sledeće da je aktivna migracija u oba oblika povezana sa smanjenjem abdominalne gojaznosti ( SP≥94cm) niži HDL-C, i povišen TG kod muškaraca i abdominalna gojaznost( SP≥80cm) žene. Prevalenca MS je značajno manja među onima koji su proveli preko 30 min. dnevno u hodanju, biciklizmu u aktivnoj migraciji u Poljskoj u odnosu na drugu podgrupu.

9 IPAQ-cilj upitnika je da obezbedi skup dobro razvijenih instrumenata koji se mogu koristiti za dobijanje međunarodno uporedive procene fizičke aktivnosti.Postoje dve verzije upitnika,skraćena i produžena.Skraćena se koristi u nacionalnim i regionalnim sistemima nadzora,a produžena daje širu sliku i više informacija,koristi se u istraživačkom radu,evaluaciji,itd.

17 | P a g e


Da je fizička aktivnost ključni igrač u tretmanu MS, ističe u prvi plan istraživanje u Milanu, Italija kroz rad-„ Fizička aktivnost kao glavni alat za terapiju metabolikog sindroma u detinjstvu“. Kao bitne odrednice telesne kompozicije ističu se fizička aktivnost i ishrana i jaka veza između nivoa fizičke aktivnosti i osetljivosti na insulin. U svakodnevnoj kliničkoj praksi sledi dijeta i farmakološko lečenje a fizička aktivnost je samo kao predlog. Iako dijeta i fizička aktivnost imaju različite efekte (katabolizma i anabolizma), zajedničko im je gubitak masti, a sa druge strane fizička aktivnost kao snaga povećava mišićnu masu i na taj način ima direktan uticaj na metaboličke funkcije izražene promene u kardiovaskularnim faktorima rizika.

Danas je opšte poznato da gradska sredina pravi od čoveka lenjivca 21.veka, a nekada su poslovi ručno obavljani, fizički rad i aktivnost su se odavno sveli na minimum. Da je ovo očigledno pokazuje i sledeće istraživanje u SAD-u, Univerzitet Istočna Karolina, katedre za porodičnu medicinu. Naslov rada „ Fizička aktivnost , metaboliči sindrom i gojaznost u seoske omladine“. Podaci su prikupljeni u IV, VI, VIII i XI razredu javne škole u jugoistočnoj ruralnoj Americi u proleće 2002 god. Nakon korigovanja za pol, masu i starost osobe sa niskim nivoom fizičke aktivnosti su bile tri puta više izložene riziku da će biti pozitivne za MS, u odnosu na one višeg nivoa fizičke aktivnosti. Oni manje aktivni su imali 2.4 puta više šanse da budu gojazni u poređenju sa drugim. Osvrnuvšsi se u prošlost nekada je selo bilo pojam fizičke aktivnosti, teškog rada. Danas to ni u Americi nije slučaj. Vlasti hitno promovišu fizičku aktivnost u seoskoj omladini ruralnih područja SAD-a i povećanje svesti jer je situacija alarmantna. Ovo se objašnjava „mrtvim“ sredinama sela što je i kod nas slučaj, industrijalizacijom, kompjuterskom erom, mehanizacijom. A pri tome svest o pozitivnim efektima i mogućnost za fizički aktivnostima u ruralnim sredinama ponuda-izbor je ravna nuli, kako kod nas tako i u SAD.Rešenje bi možda našli u seoskim sportski igrama(OSIS-Olimpijske seoske igre Srbije)10,tradicionalnim igrama i nadmetanjima,starim dobrim igricama odavno izgubljenim,koje se veoma lako organizuju,i nisu potrebna veća finansijska sredstva.

Jedna od nesvakidašnjih urađenih anketa iz oblasti MS je sprovedena u Brazilu, 2007 god.,od strane telefonske ankete (sistem za nadzor rizika i zaštitni faktor za hronične nezarazne bolesti, VIGITEL). Uzrok je obuhvatio 49,276 odraslih. MS je definisan kao prisutsvo najmanje dva od sledećih faktora: dijabetes, dislipidemija, visok krvni pritisak, gojaznost. 22.7% ima bar jedan poremećaj a 14.2% je imalo dva ili više poremećaja. 10 OSIS,(Olimpijske Seoske Igre Srbije),program osmišljen početkom sedamdesetih godina,poveren prof.Živanoviću,da se seosko stanovništvo takmiči kroz razna nadmetanja.Održan svega četiri puta.(Mitić.D,Rekreacija,str.206-207)

18 | P a g e


Statistika pokazuje da se šanse za MS povećavaju nakon 25 god. starosti sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću i viškom kilograma kod oba pola.

Interesantni podaci dobijeni su u državi Katar. Cilj rada bio je da se ispita razlika između pola i starosti u periodu od 2007-2008 god., iznad 10 godina starosti. Od 1536 ispitanika, uz pomoć razgovora i laboratorijskih testova, MS je definisan pomoću (ATP-III) i (IDF). Rezultati su 26.7% i 33.9%. Vrhunac MS je dostigao u starosnoj grupi 30-39 kod muškaraca, odnosno 40-49 kod žena. Najveći broj muškaraca sa MS je fakultetski obrazovan, dok je kod žena MS izražen kod nepismenih ili sa osnovnom školom. Veći procenat je kod žena. Sve u svemu ukupna prevalenca MS u državi Katar je za 10-15% veća nego u razvijenim zemljama.Celokupan rezultat i zaključak studije nam govori da obrazovanje u ovom slučaju nije u tesnoj vezi sa zastupljenošću MS.

A da svakako stres i ishrana imaju uticaj na kvalitet života i samo zdravlje čoveka, odnosno u ovom slučaju MS možemo dijagnostikovati kroz Finsko ispitivanje, centra za socijalnu i zdravstvenu uslugu Kupio, medicinski fakultet,“Psiholoski distres predvidja razvoj metaboličkog sindroma“. Ispitivanje se odnosi na to da li psihološki distres predviđa odnosno povećava šanse za MS potencijalne populacije. Ukupno 466 ispitanika od toga 185 muškaraca, 281 žena, starosti od 36-56 god. i bez MS na početku studija od 1997-98 i 2004-2005 god. Srednje vreme praćenja je 6.4 god. Psihološki distres je testiran na početku uz pomoć zdravstvenog upitnika, koji ima 12 nivoa. Oni koji su na početku već imali stres na nivou 4-12, imali su dvostruko više šanse da razviju MS od onih sa niskim psihološkim distresom (1.30-3.64). Nalazi su potencijalni dokaz da postoji povezanost između psihološkog distresa i razvoja MS.

Kako psihološki efekti imaju uticaja tako i sama ishrana, gde za opšte preporuke vezane za MS, navodi se u sledećem radu “ Nutritivna strategija u prevenciji i lečenju metaboličkog sindroma” Boston, USA, gde se izlaže sledeće “ dokazi ukazuju na to da se komponente ishrane, koje se trenutno preporučuju kako zdrava hrana, a verovatno štiti od MS, uključuju nizak nivo zasićenih transmasti (pre nego udeo ukupne masti) i uravnotežen unos ugljenih hidrata bogat dijetetskim vlaknima, kao i visok unos voća i povrća (a ne nizak unos ugljenih hidrata) i uključivanje niskog udela masnoća mlečnih proizvoda".

“Promene u ishrani u savremenom društvu takođe u značajnoj meri doprinose gojaznosti u detinjstvu. Tokom protekle dve decenije veličina prosečne hrane se više nego udvostručila. Izbor hrane je pod snažnim uticajem komercijalnih televizijskih programa. Čak i deca koja dobijaju besplatne školske obroke novac troše na kupovinu omiljenih namirnica sa visokim sadržajem masti. U cilju sticanja dodatnih prihoda škole izdaju dozvole za instaliranje automata u kojim se prodaju sokovi i keks itd.

Ipak nalazi svih epidemioloških studija ne pokazuju povezanost između porasta potrošnje masti i učestalosti gojaznosti kod dece i mladih odraslih osoba. Šta više, prevalencija gojaznosti se značajno uvećala uprkos očiglednom smanjivanju udela masti u

19 | P a g e


ukupnom kalorijskom unosu. Otuda potencijalni efekti drugih činilaca u ishrani zahtevaju pažljivo razmatranje”11

slika2.Piramida ishrane

U prilog već spomenute ishrane i redukcione dijete, kao jedan od osnovnih faktora u terapiji MS, potporu nalazimo u sledećem ispitivanju12 sprovedeno u endokrionološkoj ambulanti bolnice u Subotici i delom u institute za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma kliničkog centra Srbije na 55 ispitanika.

Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, grupa na kojoj je vršena intervencija i kontrolna grupa koja nije bila podrvgnuta dijeteskom režimu. Nakon samo 12 nedelja utvrđena je značajna korekcija svih parametara MS u grupi koja je dobijala hipokalorijsku dijetu sa izbalansiranim odnosom nitritivnih sastojaka i znatnom zastupljenošću dijetnih vlakana u odnosu na grupu ispitanika koja nije bila na dijetskom režimu.

Jos jedno korisno i važno istraživanje iz već poznate nam oblasti MS,koje mi je skrenulo pažnju i zainteresovalo,dolazi nam iz regiona tačnije Hrvatske,sa idejom koja ističe kako mogu da se iskoriste medicinski podaci (lični karton,zdravstveni),u određivanju metaboličkog sindroma. Tema rada glasi“Mogućnost dijagnosticiranja metaboličkog sindroma na temelju podataka u zdravstvenoj dokumentaciji liječnika obiteljske medicine“.Cilj rada bio je istražiti da li je uopšte moguce dijagnostikovati MS iz trenutnih kartona,razlike u prevalenciji MS u odnosu na pol, i parametri koji razlikuju osobe sa MS od onih koji ga nemaju.Uzorak iznosi 4159 ispitanika(41.1 % muškarci,i 58,9% žena),analizirani su podaci jun 2004 -jun 2005.Rezultati studije su sledeći pojavnost MS je 6.4%(6.01% kod muškaraca, 6,78% kod žena),podaci koji lekari beleže u medicinsku dokumentaciju dovoljni su za određjivanje samog MS,premda bi se dokumentacija trebala dopuniti.Razlike u pojavnosti MS između muškaraca i žena nisu statistički značajne.

Ovo izlaganje bih završio rečima tj citatom prof,Janka Leskošeka,gde se upravo u prethodnom govori o neraskidivoj sprezi lekar –sportski stručnjak:

“Jedan od osnovnih zadataka stručnjaka je u tome da u saradnji sa lekarom vodi zdravstvenu kontrolu svojih vežbača,sportista i da sistematski prati njihov fizički razvitak”13

11 Zdravković,Dragan,i dr.,Elaborat o projektu”Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji”,Udruženje pedijatara Srbije,Beograd,2007, str. 912 Snežana Polovina i Dragan Micić,”Metabolički sindrom,diabetes mellitus tip 2 i kardiovaskularni poremećaji”,Medicinski pregled 2010; LXIII (7-8)Novi Sad,str.465-449.

13 Janko Leskošek,Teorija fizičke kulture,1976,str. 204

20 | P a g e


6.Fizička aktivnost i prevencija metaboličkog sindroma

Fizička aktivnost ( vežbanje)14 kao preventivno-terapijska mera je dozirano i kontrolisano bavljenje fizičkom aktivnošću, koje dovodi do pozitivnih efekata na telesnu težinu, količinu abdominalnih masti, hiperglikemiju, insulinsku rezistenciju, hipertenziju, dislipidemiju, na ukupno zdravstveno stanje i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, te se smatra jednom od najznačajnijih nefarmakoloških mera u prevenciji i tretmanu ovih promenljivih kardiovaskularnih faktora rizika.

Na vodeću ulogu faktora spoljašnje sredine u etiopatogenezi metabolickog sindroma ukazuje istraživanje koje je pokazalo da je metabolički sindrom tri puta češći u sedentarnih osoba, kao i da srednje teška fizička aktivnost smanjuje pojavu metaboličkog sindroma za 40%, a intenzivna za 87%. U tom smislu, promena načina života je osnova prevencije i lečenja metabolickog sindroma, pri čemu je fizička aktivnost od posebnog značaja. Dozirana fizička aktivnost podrazumeva individualno propisanu aktivnost, koja je definisana u odnosu na vrstu, intenzitet, trajanje i učestalost, a u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta i njegovim ličnim afinitetima.

Bitni parametri, od strane pacijenta, u propisivanju fizičke aktivnosti su stepen gojaznosti i prisutni komorbiditeti. Umerena fizička aktivnost se definiše kao fizička aktivnost kojom se sagori oko 150 kcal energije dnevno ili 1000 kcal nedeljno. Ovakvu aktivnost predstavlja npr. igranje odbojke 45 min, vožnja bicikla 6 km za 15 min, šetnja 3 km za 30 min, plivanje 20 min, plesanje 30 min itd. Redovna fizička aktivnost u trajanju 30 do 45 min dnevno najmanje u toku 3 do 5 dana u nedelji, a po mogućstvu svakodnevno, ima brojne pozitivne efekte na ukupno zdravstveno stanje, prevenciju kardiovaskularnih oboljenja i održavanje poželjne telesne mase. U onih sa BMI<25 kg/m2 vežbanje je najvažnija mera regulacije uhranjenosti, u onih sa BMI od 25 do 30 kg/m2 je bitan elemenat programa redukcije telesne težine. Ukoliko je BMI od 30 do 35 kg/m2, dijeta je osnovna komponenta redukcije telesne težine, a vežbanje treba sprovesti uz oprez, zbog prisutnih komorbiditeta, dok je za osobe sa BMI>40 kg/m2 vežbanje kontraindikovano, sve dok dijetom ili drugim merama ne spuste svoj BMI.

14 „Fizičko(telesno)vežbanje je adaptivni proces kojim se primenom kretnih rešenja izazivaju promene u čoveku od datog početnog stanja do željenog stanja“i „Pod fizičkim vežbanjem podrazumevamo više puta ponovljeno upražnjavanje fizičkih vežbi bilo pojedinačno ili grupno,u cilju usvajanja odredjenih znanja,umenja i navika,razvijanja sklonosti,obezbedjivanja zabave i razonode,potpunije afirmacije i dr.“-Janko Leskošek,Teorija fizičke kulture,Beograd,1976 god,str.26-27

21 | P a g e


6.1 Vrste i intenzitet fizičke aktivnosti

Kada je u pitanju vrsta aktivnosti, preporučuju se prevashodno tzv. aerobne aktivnosti, poput hodanja ,brisk-walking-a (oštre, ravnomerne šetnje brzinom oko 5-6 km/h), vožnje bicikla, plivanja, džoginga, tj. one koje su zasnovane na stereotipnom ponavljanju pokreta i kojima su angažovane velike mišićne grupe, kao i kardiovaskularni sistem. Hodanje tipa brisk-walking je najjednostavnija, ali i najbezbednija aktivnost, koju praktično svako može da upražnjava, a gotovo da nema kontraindikacija. Šetnja brzim hodom dovodi do pojačanog lučenja endorfina i serotonina, koji poboljšavaju raspoloženje i važni su za motivaciju. Osnovna prednost brisk-walking-a su sistemski efekti, a posebno u odnosu na KVS (jača srce, povećava elastičnost krvnih sudova, reguliše krvni pritisak, snižava holesterol), metabolizam (ubrzava bazalni metabolizam), noge (stimuliše vensku cirkulaciju) i kosti (sprečava osteoporozu) i za razliku npr. od džoginga, kod hodanja nema opasnosti od preopterećenja zglobova i povreda.

Kod izbora aktivnosti koja će se preporučiti, treba imati u vidu ne samo individualne afinitete prema određenoj vrsti aktivnosti, već i prosečnu potrošnju tokom svake od njih. Npr, tokom 1h hodanja umerenom brzinom (5-6 km/h) troši se oko 300 kcal, tokom 1h vožnje

bicikla potroši se 100-500 kcal, plivanjem slobodnim stilom 300, leptir stilom 450, leđno 240, prsno 200 kcal, dok se tokom laganog trčanja potroši oko 300 kcal, a igranjem tenisa oko 500 kcal. Pre uključivanja u program fizičke aktivnosti potrebno je, najpre, proceniti aktuelni nivo fizičke aktivnosti kod svakog ispitanika korišćenjem već postojećih ili modifikovanih upitnika za procenu njenog intenziteta.

U odnosu na intenzitet aktivnosti, treba naučiti da intenzitet vežbanja prilagodi vrednosti izmerenog pulsa. Brzina hodanja ili bilo koje druge aktivnosti ekvivalentne brzom hodu se određuje individualno, tako što se od 220 oduzme broj godina i to je maksimalno dozvoljen puls, a pri samoj aktivnosti puls ne bi trebalo da prelazi 50-75% maksimalno dozvoljene vrednosti (tzv.

zona zdravlja).

Treba otpočeti intenzitetom fizičke aktivnosti od 50-55% maksimalnog aerobnog kapaciteta (VO2max), koji se određuje po formuli: radni puls = (220-godine) × 0,50, što je za 2-3 nedelje moguće povećati na 60-65%, a kasnije i do 70-75% otkucaja srca u minuti. Ako je 5 minuta nakon vežbanja vrednost pulsa veća od 120/min, a nakon 10 min veća od 110/min, to ukazuje da program vežbanja treba usporiti. Takođe, ubrzano disanje 10 min nakon vežbanja govori u prilog preteranom naprezanju.

Pozivajući se na preporuke vodiča referentnih organizacija (ADA, ACSM)15 zasnovanih na rezultatima brojnih značajnih studija (DPP, Finish DPS)16, savetuje se da program fizičke aktivnosti počne sa 3 sesije nedeljno, što je u kasnijem periodu poželjno povećati na 5-7 (150 min)sesija nedeljno, da se trajanje sesija postepeno povećava od 20 do 45-60 minuta, pa i duže, kao i da je poželjno adekvatno kombinovati elemente različitih aerobnih aktivnosti. Poseban značaj ima bar 5-7minuta zagrevanje pre svakog treninga, kao i 5-ominutno

15 (ADA)American Dietetic Association, (ACSM)The American College of Sports Medicine16 (DPP)-diabete prevention program,(DPS)-diabetes prevention study

22 | P a g e


opuštanje nakon svakog od njih.Ujedno preporuka17 navodi i da je potrebno izbegavati produžene periode sedenja u toku dana,naročito u ranim večernjim satima.Izgleda da često izgovorena u šali,rečenica“ko ne vežba kad je zdrav,vežbace kad se razboli“i nije tako daleko od istine.

Slika 3.

Na slici 3. je prikazano kako aerobno vezbanje poboljsava insulinsku osetljivost,u pretreningu i posle treninga,i nivo šećera pre i posle.

Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i intervalna.

Izotonične (dinamske) vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske (statičke) vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike. Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, sto je nepovoljno za srčane bolesnike.

Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga.

Intervalni trening se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani. Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema. Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja.

17 Preporuka preuzeta iz aprilskog broja „Nature Reviews Endocrinology 7,2011,str.189-190

23 | P a g e


6.2 Program fizičkog treninga

Program fizičkog treninga mora biti individualan. Pre uključenja u program treninga treba razmotriti čitav niz faktora, kao što su životno doba, pol, integritet skeletno-mišićnog sistema, motivisanost, a kod kardiovaskularnih bolesnika još treba proceniti ventrikularnu funkciju. Pre početka treninga treba uraditi test opterećenja srca, rade ga sve osobe starije od 35 godina, osobe sa dokazanom koronarnom bolešću srca, sa faktorima rizika za aterosklerozu, porodičnom anamnezom.

Tri su komponente fizičkog treninga: intenzitet, trajanje i učestalost. Među njima postoji uzajamna povezanost. Željeni efekat fizičkog treninga može se postići ako se jedna komponenta smanji, a druga ili druge dve povećaju. Na primer kod bolesnika sa anginom pektoris, da bi se sprečile ishemijske epizode, intenzitet treninga je manji, ali zato duže traje i češće se obavlja.

6.3 Intenzitet fizičkog treninga

Intenzitet fizičkog treninga se određuje na osnovu srčane frekvencije postignute na kraju testa fizičkog opterećenja. Preporučuje se da u fizičkom treningu srčana frekvencija bude 65-85% srčane frekvencije sa kraja testa opterećenja. Uvek se započinje sa manjim intenzitetom fizičke aktivnosti, koja se postepeno povećava. Fizički trening mora da bude praćen osečajem prijatnosti, kako u toku, tako i posle treninga. Trening ne sme da izazove osečaj večeg umora, malaksalosti, palpitacija ili anginoznih bolova.

Za kompletno izvođenje fizičkog treninga treba kombinovati vežbe i nogu i ruku. Postoji razlika u fiziološkom odgovoru pri maksimalnom i submaksimalnom radu ruku i nogu. Maksimalno opterećenje i telesna potrošnja kiseonika manji su pri fizičkom opterećenju rukama nego nogama. Pri određenom submaksimalnom opterećenju srčana frekvencija, krvni pritisak, potrošnja kiseonika i dupli proizvod veći su pri radu ruku nego nogu. Zbog toga se pri fizičkom treningu sa radom rukama koriste opterećenja koja su oko 50% od onih koja se koriste pri radu nogama. U tom slučaju su slična ponašanja srčane frekvencije i drugih parametara pri ovim dvema vrstama opterećenja različitih intenziteta.

6.4 Trajanje fizičkog treninga

Trajanje fizičkog treninga je 30-60 minuta. Uvek je na početku zagrevanje. U periodu zagrevanja, koji traje 10(5-7) minuta, izvode se lakše gimnastičke vežbe i vežbe istezanja većih mišića nogu i ruku. Tokom zagrevanja, srčana frekvencija postepeno se ubrzava, smanjuje se mogućnost srčanih aritmija i mišićno-koštanih povreda. Pešačenje, kaskanje i vožnja bicikla su najčešće primenjivane aktivnosti u fizičkom treningu. Plivanje je takođe korisno, ali se kontrola teže obavlja, kao i mogućnost hitne intervencije. Pešačenje, koje se

24 | P a g e


najčešće koristi, treba upražnjavati u prirodi. Za osobe preko 60 godina starosti preporučuje se brzina hodanja 3-4 km/h, a za mlađe 4-6 km/h.

Fizičku aktivnost treba upražnjavati u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja. Aktivnost ne treba obavljati u nepovoljnim atmosferskim uslovima (temperatura niža od 0°C ili viša od 30°C, vlažnost vazduha veća od 70%), posle većih obroka, uzbuđenja, uzimanja alkohola ili u toku prolaznih infekcija. Osobe koje fizički treniraju moraju da nauče da sebi određuju puls i da budu upoznate sa simptomima koji zahtevaju prekid fizičke aktivnosti (anginozni bol, slabost, palpitacija i dr.).

Trening se završava periodom hlađenja koji traje 10 minuta(smirivanje kvs-a). Slično periodu zagrevanja, i hlađenje se izvodi vežbama istezanja ruku i nogu i lakšim gimnastičkim vežbama. Hlađenje je posebno važno kod koronarnih bolesnika, kod kojih se ventrikularne aritmije javljaju pri naglom prestanku fizičke aktivnosti.

6.5Učestalost fizičkog treninga

Učestalost fizičkog treninga treba da bude najmanje četiri puta nedeljno. Funkcionalno poboljšanje se postiže postepeno u toku više nedelja. Testovi opterećenja treba da se obnavljaju na 6-8 nedelja. Na ponavljanim testovima opterećenja bolesnici postižu veće vrednosti srčane frekvencije i fizičkog kapaciteta. Ako se trening prekine, efekti se gube posle dve do tri nedelje. Ponovni početak treninga mora da bude na nižem nivou opterećenja od onog kada je trening prekinut.

6.6 Preporuke za fizičku aktivnost

Sadašnje preporuke predlažu ukupnu fizičku aktivnost u toku dana 60 minuta. Intermitentna fizička aktivnost u toku dana je možda čak i korisnija za očuvanje zdravlja. Dovoljna je fizička aktivnost umerenog intenziteta.“Naša preporuka za osobe mlađe od 60 godina jeste da moraju da imaju program fizičkih aktivnosti u toku dana onoliko minuta koliko imaju godina.“18


25 | P a g e


7 . Zaključak

Prevalenca metaboličkog sindroma varira u zavisnosti od

populacije ali i definisanih kriterijuma dijagnostikovanja sindroma,i svakako je najizraženija kod gojaznih osoba.

Širok dijapazon graničnih vrednosti za određivanje

Metaboličkog sindroma,naglašava potrebu za jedinstvenom,doslednom,i izbalansiranom grupom kriterijuma u skorijoj budućnosti.

Lečenje Metaboličkog sindroma je multidisciplinarno

kompleksno i zasniva se na regulaciji energetske ravnoteže u sklopu promene načina ishrane i povećanja fizičke aktivnosti,a u slučaju da predložene mere nisu delotvorne deluje se farmakološki.

Fizička aktivnost svakako zauzima važno mesto u procesu

Metaboličkog sindroma,mora biti sistematski,organizovana,planski utvrđena ka ciljnoj grupi prema kojoj se izvodi.Primetna je česta nesaradnja sportskih stručnjaka lekara i drugih učesnika u samim projektima prevencije i lečenja Metaboličkog sindroma.

Opšte preporuke programa vežbanja su sledeće,3 sesije

nedeljno(kasnije 5-7),kombinacija različitih elemenata aerobnih aktivnosti,postepenim povećavanjem trajanja od 20 min do 45-60 min.Najprihvaćeniji oblik fizičke aktivnosti ja naravno Hodanje koje gotovo i da nema kontraindikacija niti opasnosti u različitim rizičnim kategorijama samih vežbača.

Nivo fizičke aktivnosti, na svetskom nivou, stalno se smanjuje i to zdravstveno nepovoljno smanjenje će se nastaviti. U zemljama u tranziciji profesionalana fizička aktivnost se naglo menja i značajno se smanjuje usled ekonomskog razvoja i urbanizacije. Otuda značaj fizičke aktivnosti u institucionalnim uslovima vaspitno-obrazovnog sistema sve više dobijaju na važnosti. Predškolske ustanove, osnovne i srednje škole,univerziteti moraju biti nosioci zdravstvene prevencije kroz sticanje znanja i navika vezanih za zdrav način života,putem ishrane,fizicke aktivnosti,higijene.

26 | P a g e


Zadatak koji stoji pred lekarima i drugim zdravstvenim radnicima, ali i svimucesnicima ovog multidisciplinarnog programa prevencije i terapije Metaboličkog sindroma daleko je, međutim, složeniji i teži nego što se cini na prvi pogled. Naime, poremecaji zdravlja kod mladih koji pripadaju kategoriji tzv. „novog morbiditeta“, pored znacaja naslednih i razvojnih etioloških činilaca, pre svega su izraz moderne materijalističke kulture, zasnovane na dominaciji profita kao osnovnog privrednog mehanizma u savremenomdruštvu. U kulturi u kojoj vlada otuđenje među ljudima, plima egoizma i individualizmai naglo urušavanje tradicionalne porodice deca i adolescenti, zahvaćeni buramapuberteta i mladosti, idealna su ciljna grupa potrošackih iskušenja i drugih obmanasavremenog doba. Uprkos takvog nepovoljnog socijalnog okruženja, neophodno jeuciniti svaki licni i kolektivni napor da se ocuva porodica i njen blagotvorni uticaj izaštita tokom razvoja mlade ličnosti, i podsticati obnovu univerzalnih moralnih normi ivere u smisao i svetinju života.

„Društva koja danas ne investiraju u zdravlje i razvoj dece i adolescenata, osuđujusebe na samouništenje u budućnosti“ .-EPA/UNEPSA,Rim,2006.

27 | P a g e


Literatura:

1. Bergman-Marković,Biserka,i dr,Mogućnost dijagnosticiranja metaboličkog sindroma na temelju podataka u zdravstvenoj dokumentaciji liječnika obiteljske medicine,Zagreb,2005.

2. Burazor,M.,Burazor,I,Metabolički sindrom i akutni koronarni sindrom,Klinika za kardiovaskularne bolesti,Niš.

3. Đorđević-Nikić,Marina,Ishrana sportista,Beograd,2002.4. Duraković,Zijad,Prevencija Metaboličkog sindroma tjelovježbom,Ljetna škola

kineziologa republike Hrvatske.5. Filipović,Jelena,Značaj psihološke potpore u programu “Čigotica”,Specijalna bolnica za

bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma,Zlatibor,(Medicinski glasnik),101-106,str.6. Folić,Nevena,Analiza faktora rizika za nastanak Metaboličkog sindroma kod dece i

adolescenata,Doktorska disertacija,Medicinski fakultet,Kragujevac,2011.7. Leskošek,Janko,Teorija fizičke kulture,Beograd,1976.8. Lešović,Snežana,Metabolički sindrom kod učesnika programa Čigotica, Specijalna

bolnica za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma,Zlatibor,(Medicinski glasnik,br.32),20-27str.

9. Micić,Dragan.,Stamenkovic-Pejković,Danica.,Polovina,Snežana.,Metabolički sindrom,diabetes mellitus tip 2 i kardiovaskularni poremećaji,Klinika za endokrinologiju,dijabetes,i bolesti metabolizma,(Medicinski glasnik),19-42,str,Beograd.

10. Mitić,Dušan,Rekreacija,Beograd ,2001.11. Mitić,Dušan,Značaj fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji gojaznosti u detinjstvu i

adolescenciji,(Medicinski glasnik),107-112,str.12. Mouloud Agajani Delavar,Physical Activity and the Metabolic Syndrome in Middle

Aged Women,Babol,Mazandaran province,Iran,European Journal of Scientific Research,2008.

13. Nikolić,Zlatomir,Fiziologija fizičke aktivnosti,Beograd,1995.14. Ševkušić,Jelena,Uloga fizičke aktivnosti u program”Čigotica”u postizanju i održavanju

željene telesne mase,Medicinski glasnik,113-119 str.15. Vlaški,Jovan,Zdravstveni i socijalni značaj epidemije gojaznosti kod adolescenata u

Srbiji,Medicinski fakultet,(Medicinski glasnik),43-46,str,Novi Sad.16. Zdravković,Dragan,Gojaznost i metabolički sindrom kod dece i adolescenata, Institut za

zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije,Beograd.17. Zdravković,Dragan,i dr.,Elaborat o projektu”Prevencija i lečenje gojaznosti kod dece i

adolescenata u Srbiji”,Udruženje pedijatara Srbije,Beograd,2007.18. Živanović S.,Zdravković D.,Milenkovic T.,Kliničke i biohemijske odlike metaboličkog

sindroma kod gojazne dece,Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije,Beograd.

28 | P a g e

pregled istraživanja o relacijama fizičke aktivnosti i metaboličkog sindroma

Documents