UNIVERZITET U NOVOM SADUTEHNIČKI FAKULTET “MIHAJLO PUPIN”

ZRENJANIN

Predmet:Upravljanje kvalitetom

INTEGRISANI MENADŽMENT SISTEMI

ISO 26000:2011 Uputstvo o društvenoj odgovornosti

Predmetni nastavnik: Student:prof. dr Dragan Ćoćkalo Ivana Lukić OI 7/15

UVOD

Organizacije širom sveta, kao i njihove interesnestrane, sve više postaju svesne potrebe za društvenoodgovornim ponašanjem i koristima koji iz njegaproističu.

Pojam društvene odgovornosti se često povezuje samosa velikim organizacijama i sa njihovim filantropskimaktivnostima. Male organizacije ostaju negde po strani, često ne prepoznajući da mogu učiniti nešto što bi imalo nekog primetnog, pozitivnog efekta za društvo.

Sa druge strane, kad se posmatra uticaj malih i srednjihorganizacija u čitavom svetu pa i u našoj zemlji, dolazise do zaključka da su upravo one te koje su osnovnizamajac privrede.

Iz tog razloga je od velikog značaja da se male isrednje organizacije ohrabre da na polju društveneodgovornosti preduzmu ono što je u njihovoj moći, a štoistovremeno može dovesti do pozitivnih efekata zadruštvo ali i za njih same. Cilj odgovornosti je dadoprinese održivom razvoju.

Stvarno stanje organizacije na polju društveneodgovornosti mogu da utiču, izmedju ostalog, na sledeće: Njenu konkurentsku prednost, Njenu reputaciju Njenu sposobnost da privuče i zadrţi radnike ili

članove, kupce, klijente ili korisnike, Odrţavanje morala, posvećenosti i produktivnosti

zaposlenih Stav investitora, vlasnika, donatora, sponzora i

finansijske zajednice, i Njenu vezu sa kompanijama, vladama, medijima,

isporučiocima, kolegama, korisnicima i zajednicom u kojoj deluju.

Postoje dva standarda koja se odnose na društvenu odgovornost:

1. SA 8000:2014 (Sistem menadžmentasocijalne odgovornosti) i

2. ISO 26000:2010 (Uputstvo o društvenojodgovornosti)

SA 8000:2014 SISTEM MENADZMENTA SOCIJALNE ODGOVORNOSTI

SA 8000 je međunarodni privatnistandard za sertifikaciju socijalneodgovornosti, koga je kreirala Social Accountabillity International – SAI, a u praksi testirale nezavisne institucijei organizacije.

Široko je prihvaćen među velikimtrgovačkim lancima (poput Walmart-a od sredine 2017.), priznatimbrendovima i ostalim organizacijamakoje podržavaju socijalno odgovornoposlovanje.

Prema važećim podacima sertifikacijom je obuhvaćeno3.598 organizacija, u 62 zemlje i 56 industrija, sa ukupno1.951.803 zaposlenih, najviše u tekstilnoj i industrijiodeće, proizvodnji elektronike, proizvodnji i preradihrane.

Najviše sertifikata je u Italiji, Indiji i Kini, a u okruženju u Bugarskoj i Ruminiji.

Primenljiv je na kompanije svih veličina koje žele dapokažu svojim zainteresovanim stranama (kupcima/ korisnicima, investitorima, lokalniim zajednicama, udruženjima postrošača itd.) da brinu ljudskim pravima io pravima svojih zaposlenih.

Standardom se definišu principi i zahtevi vezani za radljudi i prava radnika, uključujući zdravstvene uslove ibezbednost na radnom mestu.

SA 8000 je projektovan tako da bude u skladu sastandardima sistema menadžmenta ISO 9001, ISO 14001 ili OHSAS 18001

Pruža transparentne, merljive, zahteve za sertifikacijuposlovanja preduzeća, koji mogu biti verifikovani, u 9 glavnihpodručja:1. Rad dece - Rad dece ispod 15 godina se zabranjuje.

Sertifiikovana preduzeća moraju odrediti sredstva zaedukaciju dece koja će izgubiti pravo na rad kao rezultatprimene standarda

2. Prisilan rad - Od radnika se ne sme tražiti da predajuidentifikaciona dokumenta (poput ličnih ili putnih isprava) ili da plaćaju depozit kao jedan od uslova zaposlenja irada.

3. Zdravlje i bezbednost - Kompanije moraju obezbeditiosnovne zdravstvene i bezbednosne uslove na radu, uključujući vodu za piće, sanitarne uslove, primenjivubezbednosnu opremu, kao i potrebnu edukaciju u ovomsmislu.

4. Sloboda udruživanja - Štiti prava radnika da se udružuju u sindikate i kolektivno dogovaraju, bezstraha od kazni.

5. Diskriminacija - Ne sme postojati bilo koji viddiskriminacije, po rasi, kasti, nacionalnom poreklu, religiji, invaliditetu, polu, seksualnoj orijentaciji, članstvu u nekom udruženju ili političkomopredeljenju.

6. Disciplinske mere - Zabranjeno je telesnokažnjavanje, psihička ili fizička prisila i verbalnovređanje zaposlenih.

7. Radno vreme - Pruža okvire za maksimum 48 radnihsati po radnoj nedelji, sa minimalno jednim slobodnimdanom u nedelji, i granicom od 12h plaćenihprekovremenih sati po nedelji.

8. Kompenzacija (naknada za rad, zarada) -Isplaćenezarade trebaju biti usklađene sa minimumomzakonskih zahteva i biti dovoljne za podmirivanjeosnovnih potreba zaposlenih.

9. Zahtevi prema menadžmentu (Menadžmentsistem) - Definše procedure za uspešno upravljanje, primenu i ocenu usklađenosti menadžment sistemasa SA 8000 standardom, od imenovanja odgovornogosoblja, preko analize rizika koji se mogu pojaviti, monitoringa, komunikacije, rešavanja pritužbi, uključivanja zainteresovanih strana, do korektivnih ipreventivnih akcija i saradnje sa dobavljačima.

ISO 26000 UPUTSTVO O DRUŠTVENOJODGOVORNOSTI

Ovaj međunarodni standard daje uputstva za sve vrsteorganizacija, bez obzira na njihovu veličinu ili lokaciju, u vezi sa:a) konceptima, pojmovima i definicijama koje se odnose na

društvenu odgovornost; b) pozadinom, trendovima i karakteristikama društvene

odgovornosti; c) principima i praksama koji se odnose na društvenu

odgovornost;d) osnovnim temama i pitanjima koja se odnose na društvenu

odgovornost; e) integrisanjem, primenom i promovisanjem društveno

odgovornog ponašanja u celoj organizaciji i, preko njenihpolitika i prakse, u sferi njenog uticaja;

f) identifikacijom i angažovanjem nosilaca interesa ig) saopštavanjem opredeljenja, učinka i drugih informacija koje se

odnose na društvenu odgovornost

Namera ovog međunarodnog standarda je da pomogneorganizacijama da daju svoj doprinos održivom razvoju. Treba da ih podstakne da učine više od onoga štopodrazumeva puko poštovanje zakona, istovremenoimajući u vidu da je pridržavanje zakona suštinskaobaveza svake organizacije i ključni deo njihovedruštvene odgovornosti.

Standard treba da unapredi opšte razumevanje u oblastidruštvene odgovornosti i da dopuni druge instrumente iinicijative u pogledu društvene odgovornosti, a ne da ihzameni.

Preporučljivo je da u primeni ovog međunarodnogstandarda organizacija uzme u obzir društveni, ekološki, pravni, kulturni, politički i organizacioni pluralizam, kao irazlike u ekonomskim uslovima, a da pri tom budedosledna međunarodnim normama ponašanja. Ovajmeđunarodni standard nije standard sistema upravljanja.

Ovaj međunarodni standard treba da organizacijamapruži uputstva koja se tiču društvene odgovornosti imože da se koristi kao deo aktivnosti u sklopu javnepolitike.

Njegova svrha nije da pruži osnovu za pravnepostupke, tužbe, odbrane ili druge zahteve ni u kakvommeđunarodnom, domaćem ili drugom postupku, niti je namenjen tome da bude navođen kao dokaz razvojameđunarodnog običajnog prava.

Namera ovog međunarodnog standarda nije dasprečava razvoj nacionalnih standarda koji sukonkretniji, zahtevniji ili druge vrste.

Ovaj dobrovoljni medjunarodni standard daje uputstvo zaosnovne principe društvene odgovornosti preduzeća (DOP), prepoznavanje društvene odgovornosti i uključivanjeinteresnih strana, osnovne teme i pitanja koja se odnose nadruštvenu odgovornost, kao i za načine integrisanja društvenoodgovornog ponašanja u organizaciji.

Baziran je na brojnim međunarodnim dokumentima koji se odnose na ljudska prava, uključujući Konvencije I deklaracijemeđunarodne organizacije za rad (ILO), Univerzalnudeklaraciju UN o ljudskim pravima (Universal UN Declaration of Human Rights) itd.

Namenjen je da bude koristan svim vrstama organizacija u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru, bez obzira na to da lisu male ili velike i da li rade u razvijenim zemljama ilizemljama u razvoju.

Društvena odgovornost: 7 ključnih tema

1. Organizacija. Upravljanje organizacijom je sistem kojimorganizacija donosi i sprovodi odluke u ostvarivanjusvojih ciljeva.

2. Ljudska prava. Ljudska prava su osnovna prava kojaimaju sva ljudska bića. Dve su osnovne kategorijeljudskih prava: 1) građanska i politička prava, kao što supravo na život i slobodu, jednakost pred zakonom islobodu izražavanja; 2) ekonomska, socijalna i kulturnaprava, kao što su pravo na rad, na hranu, na najvišedostupne zdravstvene standarde, pravo na obrazovanje isocijalnu sigurnost.

3. Radna praksa. Radne prakse organizacije obuhvatajusve politike i prakse u vezi sa radom koji se obavlja u organizaciji, koje obavlja organizacija ili se u njeno imeobavljaju, uključujući i rad pougovarača. Obuhvataju: zapošljavanje i promociju radnika; disciplinske i žalbeneprocedure; transfer i preseljenje radnika; prekidzaposlenja; obuku i razvoj veština; zdravlje, bezbednosti higijenu; i bilo koju politiku ili praksu koja se tičeuslova rada, posebnog radnog vremena i naknade zarad.

4. Životna sredina. Odluke i aktivnosti organizacijaneizbežno imaju uticaje na životnu sredinu, bez obzirana to gde se organizacije nalaze. Uticaji mogu bitipovezani sa: upotrebom resursa organizacije, lokacijomaktivnosti organizacije, generisanjem zagađenja iotpada ili uticajem aktivnosti organizacije na prirodnastaništa.

5. “Fer” poslovna praksa. Odnose se na etičkoponašanje u poslovanju organizacije sa drugimorganizacijama, uključujuči tu i odnose izmeđuorganizacija i vladinih agencija, kao i izmeđuorganizacija i njihovih partnera, dobavljača, izvođača, kupaca, konkurenata i udruženja čiji su članovi.

6. Pitanja koja se tiču potrošača. Organizacije kojepružaju proizvode i usluge potrošačima, kao i drugimkupcima/korisnicima, imaju odgovornosti prema timpotrošačima i kupcima/korisnicima.

6. Uključivanje u zajednicu i njen razvoj. Organizacijeuspostavljaju i imaju odnos sa zajednicom u kojojposluju. Ovaj odnos treba da se zasniva na uključivanjuzajednice, kako bi se doprinelo razvoju zajednice. Bilopojedinačno ili preko udruženja organizacija kojima se želi da unapredi javno dobro, pomaže se u ovom smislujačanje civilnog društva. Organizacije koje poštujuzajednicu i njene institucije, odražavaju i pojačavajudemokratske i građanske vrednosti.