predmet: računarske mreže - vtsnis.edu.rsvtsnis.edu.rs/.../predmeti_2012/racunarske_mreze/... ·...

Predmet: Računarske mreže

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA NIŠ

Tehnike kabliranja i povezivanja mrežnih ure ñaja LABORATORIJSKA VEŽBA BROJ 1

Prenosni medijum(pasiva) je fizički put izmeñu predajnika i prijemnika. Prenosni medijumi se dele na:

a) zičane

b) bežične

U žičane prenosne medijume svrstavamo koaksijalne kablove, upredene parice i optička vlakna dok u bežične prenosne medijume svrstavamo vazduh, vodu i vakum.

Prilikom izbora prenosnog medijuma ključne karakteristike su:

a) cena

b) brzina prenosa

c) domet

Cena prenosnog medijuma direktno zavisi od količine informacija koje se mogu poslati u jedinici vremena i dometa.

Brzina prenosa je bitska brzina koja predstavlja broj bitova koji se mogu preneti u jedinici vremena. Jedinica je bps(bit per second) i obično se kreće od nekoliko hiljada do milijardu bitova u sekundi.

Domet predstavlja maksimalno dozvoljeno rastojanje izmeñu dve tačke bez prisustva pojačavača(repeater). Domet se predstavlja ili u metrima ili u kilometrima u zavisnosti od vrste prenosnog medijuma.



Faktori koji odreñuju bitsku brzinu i domet prenosnog medijuma su:

a) opseg spektra

b) slabljenje

c) interferencija

Opseg spektra (bandwidth) predstavlja razliku izmeñu najviše i najniže frekfencije koje se mogu preneti. Što je opseg kanala veći, veća brzina tim kanalom se može postići.

Slabljenje utiče na domet prenosnog medijuma. Kod žičanih medijuma slabljenje je najmanje kod optičkih vlakana a najveće je kod upredenih parica.

Interferencija je meñusobni uticaj signala u opsezima spektra koji se meñusobno preklapaju. Interferencija dovodi do izobličenja i umanjenja snage signala. Naročito je izražena kod bežičnih medijuma, može se javiti i kod žičanih medijuma kod kojih više upredenih parica je smešteno u jednom kablu.

Kablovi sa upredenim paricama (Twisted pair)

Bakarna žica je najuobičajniji način za povezivanje ureñaja. Bakar se koristi jer je dobar provodnik i otporniji je na koroziju nego drugi provodnici. Primenjuje se kod kablova sa upredenim paricama kod kojih su dve izolovane bakarne žice upredene. Svaka žica prenosi struju ali su signali fazno pomereni za 180o. Usled ovoga efekti spoljašnjih elekromagnetnih izvora na struju se anuliraju tako da je degradacija signala značajno redukovana.Upredanjem žica redukovana je interferencija iz spoljašnjih izvora, jer da nema upredanja jedna žica bi mogla biti u većoj meri izložena smetnjama od druge.Upredanjem se interferencija ravnomerno rasporeñuje na obe žice a pošto su signali fazno pomereni to praktično uklanja interferenciju.

Kablovi sa upredenim paricama koji se koriste u računarskim mrežama sastoje se od osam pojedinačno izolovanih bakarnih provodnika koji su upredeni u parovima (4 para) i označeni različitim bojama. Upredanjem se smanjuje preslušavanje izmeñu različitih parica i pruža dobra zaštita od slabijih smetnji. Broj upredanja po metru čini deo



specifikacije tipa kabla jer što je broj upredanja po metru veći, veća je otpornost kabla na elektromagnetne smetnje. Radi fizicke zaštite, četiri parice su obuhvaćene omotačem od PVC-a.

Postoje tri osnovne varijante ovih kablova:

a) neoklopljeni - UTP (Unshielded Twisted Pair) b) oklopljeni – STP (Shielded Twisted Pair) c) kablovi sa upredenim paricama obmotani folijom – FTP (Foiled Twisted Pair).

STP ima upleteni metalni omotač preko sloja izolacije tako da je obezbeñena bolja izolacija od spolašnje elektromagnetne interferencije, a i signali iz jednog para se štite od elektromagnetnog polja koje generiše struja iz drugog para zahvaljujući metalnom omotaču unutar svake parice.Namenjeni su za postavljanje fiksne mrežne infrastructure kao što je kabliranje kroz zidove objekta,provlačenje kroz kanalice,ukopavanje u zemlju… Nije pogodan za česta savijanja jer može dovesti do prekida bakarnih provodnika u kablu. Za povezivanje sa mrežnom opremom koristi standardni RJ45 priključak. Maksimalna dužina kabla je 100m.

UTP nema takvu zaštitu ali je jeftiniji i jednostavniji za instalaciju. Može se desiti da pri upotrebi ovog tipa kabla javi problem preslušavanja (mešanje signala) zbog njegove slabe zaštite od elektromagnetnog zračenja. Konekcija ovog kabla sa mrežnom opremom i računarima ostvarena je uz pomoć RJ45 (Register Jack) konektora. Zbog svoje fleksibilnosti koriste se u random okruženju korisnika a to je veza izmeñu računara i priključnog mesta (service point).

FTP mrežni kablovi su najsličniji UTP mrežnim kablovima stim što poseduju dodatni žaštitni aluminijumski omotač kao žaštitu od elektromagnetnih zračenja i visokih nivoa buke. najčešće se koriste u proizvodnim pogonima i postrojenjima gde visoki nivoi buke dovode do interferencije.

UTP STP FTP



Kablovi sa upredenim paricama se kategorizuju za različite brzine. Razlikujemo sledeće kategorije kablova sa upredenim paricama.

Cat1,Cat2,Cat3 za Ethernet mreže brzine do 10 Mbps Cat 4 za Token Ring mreže brzine do 16 Mbps Cat5 za Ethernet mreže brzine do 100 Mbps Cat5e za Ethernet mreže brzine od 1000 Mbps Cat6 za Ehernet mreže brzine od 1Gbps

Kada se UTP kabl koristi za Ethernet mrežu, svaka od osam bakarnih žica se mora

umetnuti u osmoiglicni (za četiri parice) RJ-45 konektor. Ovaj konektor je sličan RJ-11 konektoru koji se može naći na vecini analognih telefona.

Da bi postavili (krimpovali) konektor na kabl potreban je poseban alat krimp klešta.Alat koji testira ispravnost veze u kablu sa upredenim paricama zove se UTP tester.

a) RJ-45 konektor b) RJ-11 konektor

a) Krimp klešta b) Tester



Svaka žica se mora ubaciti u konektor do kraja (na oba kraja kabla), po jednom od

standarda TIA/EIA 568B ili 568A. Iglice konektora obeležene su sa leva na desno. Ako je raspored iglica na oba kraja kabla isti radi se o ravnom kablu (straight-through cable) koji se koristi za povezivanje dva uredaja različitog tipa (npr. Računara sa Ethernet HUB-om ili SWITCH-om). Obrtanjem redosleda parica za prijem i slanje signala na različitim krajevima kabla dobijamo ukršten kabl (cross-over cable) koji se koristi za povezivanje uredaja istog tipa (npr. direktno povezivanje dva računara ili dva rutera).

Prilikom korišćenja kablova sa upredenim paricama treba voditi računa prilikom povezivanja kablova dali će se koristiti ravan(straight) ili ukršten(crossover) kabl.Na narednoj slici dat je prikaz ureñaja za koje se koristi ravno i ukršteno kablitranje.

Raspored parica za ravan (straight) kabl

Raspored parica za ukršten (crossover) kabl



Zadatak broj 1: Na osnovu prikazanih ureñaja zaokružiti tačan tip kabla sa upredenim paricama.

Zadatak broj 2: Na osnovu slike u zadatku broj 1 napraviti u Packet Tracer veze izmeñu ureñaja koje smatrate tačnim i proverite dali je ta veza ispravna kao na datom primeru.

Switch

Hub

Hub

Router

Pc

Pc



Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl sastavljen je iz četri komponente. Prva je unutrašnji provodnik koji prenosi signal. Sledeći je Izolacioni sloj koji okružuje provodnik koji sprečava provodnik da doñe u kontakt sa gusto upredenom žičanom mrežom.Treći sloj je žičana mreža koja štiti provodnik od elektromagnetne interference. Poslednji sloj je plastični zaštitni omotač.

Koaksijalni kabl prenosi informacije u osnovnom ili u širokopojasnom opsegu. U osnovnom opsegu (baseband) prenosi se u jedinici vremena samo jedan niz podataka tj. signal se prenosi u svom izvornom obliku. U ovom modu veće bitske brzine postižu se ukoliko je opseg signala veći. Prenos u osnovnom opsegu tipičan je za lokalne računarske mreže. Veće brzine postižu se širokopojasnim prenosom gde se prijenosni kanal podeli u više podkanala Kod širokopojasnih opsega(broadband) opseg signala se deli na opsege(kanale). U svakom opsegu se prenosi zaseban niz informacija. Širokopojasni prenos nam omogućava istovremeni prenos više nizova podataka preko istog kabla. Tim načinom bolje se iskorišćava širina propusnog opsega kabla, ali su sklopovi za transportovanje frekvencija (modulatori i demodulatori), potrebni filtri previše složeni i skupi da bi njihova upotreba u lokalnim računarskim mrežama bila opravdana. Kablovska televizija je primer istovremenog prenosa višestrukih signala preko istog kabla.

Koaksijalni kablovi su danas gotovo potpuno potisnuti iz upotrebe u računarskim mrežama. Razlog tome je što kablovi sa upredenim bakarnim paricama jeftiniji i daju veću fleksibilnost u projektovanju same mreže. Ranije su se upotrebljavale dve vrste koaksijalnh kablova za povezivanje radnih stanica u računarskim mrežama. RG-58 (thinwire) tanki 50-omski kabl je korišcen za povezivanje manjih grupa računara (u kancelarijama i laboratorijama) i omogućavao je brzinu prenosa do 10 Mb/s na segmentu dužine do 185m. RG-11 (thickwire) je nešto deblji 75-omski kabal koji je korišcen kao backbone kabl za distribuciju Ethernet signala kroz vece zgrade izmeñu spratova, i omogucavao je maksimalan domet do 500m pri brzini prenosa od 10 Mb/s. Mrežne kartice

šematski prikaz koaksijalnog kabla koaksijalni kabl



su morale imati BNC (British National Connestor) konektor (kao na slici dole), pri cemu bi se na kartici poslednjeg računara u nizu (bus topologija) morao postaviti završni otpornik, kako se signal ne bi reflektovao nazad u mrežu. Na krajevima koaksijalnih kablova se takode postavljaju BNC konektori.

Mrežna kartica sa BNC konektorom T konektor povezuje radnu stanicu sa kokasijalnim kablom

Šematski prikaz povezivanja mrežne kartice

sa BNC konektorom i koaksijalnog kabla

posredstvom T konektora

Šematski prikaz povezivanja radnih

stanica na koaksijalni kabl



Opti čka vlakna

Nekoliko ograničenja prati prenos podataka preko provodnog metala. Jedan od problema je taj što su električni signali osetljivi na smetnje spoljašnjih izvora kao što su udari groma, elektromotori,…Problem je i taj što su kablovi nezgrapni što dodatno otežava njihovu instalaciju. Priroda električnih signala i materijala(otpornost provodnog materijala) postavlja ograničenja kako u pogledu rastojanja koje signali mogu da preñu bez izobličenja tako i u količini informacije koje je moguće preneti u jedinici vremena.

Alternativa ovome je optičko vlakno. Optičko vlakno za prenos informacije koristi svetlost a ne elektricitet. Otklonjene su mogućnosti za javljanje električnog šuma, postižu velika rastojanja i dozvoljavaju prenos velike količine informacija. Optičko vlakno za razliku od tradicionalnih kablova se vrlo lako instalira.

Tri glavne komponente optičkog vlakna su jezgro, obloga i zaštitni omotač. Jezgro je sastavljeno od čistog stakla ili palstičnog materijala. Obloga koja je od stakla ili plastike ima manju optičku gustinu od jezgra i okružuje jezgro. Informacija u vidu svetlosti prenosi se kroz jezgro. Na jedan kraj optičkog vlakna postavlja se svetlosni izvor u vidu LED diode ili lasera. Zadatka LED diode ili lasera je stvaranje svetlosnog implusa. Laser za razliku od LED diode stvara čist i uzak mlaz koji omogućava prenos svetlosnog implusa na veća rastojanja. LED diode proizvode manje koncentrisanu svetlost sa širim spektrom talasnih dužina. LED diode su jeftinije rešenje i traju duže ali sa razliku od lasera nemogu da pokriju velika rastojanja.Na drugom kraju oprtičkog vlakna nalazi se optički prijemnik koji ima zadatak da pretvara svetlosne impulse u električne.

Šematski prikaz optičkog vlakna



Prednosti primene kabla sa optičkim vlaknima su:

• velike brzine prenosa signala (reda 50 000 Gbit/s), • vrlo mala verovatnoća pojave greške, • optičko vlakno ne emituje smetnje u okolinu, tanko je i lagano.

Kod upotrebe optičkog vlakna potrebno je elektricni signal pretvoriti u svetlost,

"uneti" svetlost u vlakno i na suprotnoj strani svetlost opet pretvoriti u električni signal. Zbog još nedovoljno razvijene propratne opreme još nije moguce iskoristiti čitav propusni opseg optičkog vlakna. Tako da se brzine prenosa kreću do 10Gbit/s, iako su u nekim laboratorijima postignute brzine i do 111 Gbit/s. Danas se smatra kako će optička vlakna zbog svojih brojnih prednosti u budućnosti potpuno zameniti metalne prenosne medije.

Sve niže cene kablova sa optičkim vlaknima omogućiće realizaciju koncepta “optika do kuće” (Fiber to the Home). Smatra se da ce provodnici sa optičkim vlaknima zameniti kablove sa metalnim provodnicima u budućnosti. Meñutim, NIC kartice sa konektorima za kablove sa optičkim vlaknima su i dalje veoma retke i prilično skupe.

Kod ove vrste kablova, optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa. Ovo je relativno bezbedan način prenošenja podataka. Kablovi sa bakarnim provodnicima prenose podatke koji su u obliku električnih impulsa. Za razliku od njih, optički kablovi ne mogu da prenose električne impulse. To znači da se oni ne mogu prisluškivati, a podaci su bezbedni od krañe. Takoñe, optički kablovi omogućavaju prenos podataka na velike udaljenosti i velikom brzinom zbog toga što signal ostaje čist i ne slabi. Zbog toga što optičko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje signale, a drugo ih prima.



Razlikujemo dve vrste optičkih vlakna

a) jednomodna(singlemode)

b) višemodna (multimode) .

Kod jednomodnih optičkih vlakana svetlost ulazi u vlakno pod odreñenim uglom jer se kao izvor svetlosti koristi laser dok kod višemodnih optičkih vlakana svetlosni implusi u optičko vlakno ulaze u različitim uglovima jer se kao izvor svetlosti koristi LED dioda što izaziva prostiranje svetlosti po više puteva(modova) i neravnomerni dolazak svetlosnih implusa na drugi kraj vlakna.Jednomodna optička vlakna nude veće brzine i rastojanja u odnosu na višemodna optička vlakna što uzrokuje njihovu veću cenu na tržištu.

Prednosti i nedostaci opti čkih vlakana

• Optička vlakna se koriste kada nam je potreban medijum koji omogućava prenos podataka velikom brzinom, na velike udaljenosti i na vrlo bezbedan način.

• Njihovi nedostaci su viša cena od drugih vrsta kablova i zahtevanje veće stručnosti

prilikom njihovog postavljanja i povezivanja.



Uvod u Packet Tracer

Šta je Packet Trecer? Packet Tracer je protocol simulator razvijen od strane Cisco kompanije. Packet Tracer (PT) je moćan alat za prikaz različitih mrežnih protokola u realnom ill simulacionom modu. Podržava Layer 2 protokole (Ethernet I PPP), layer 3 protokole (IP, ICMP I ARP) i Layer 4 protokole(TCP I UDP), Ruting protokoli se isto tako mogu pratiti. PT dozvoljava studentima da kreiraju svoju mrežnu topologiju a zatim da aktivnim mrežnim uredjajima koji čine tu mrežnu topologiju pristupe preko grafičkog interfejsa(GUI). Svičevi i ruteri se mogu konfigurisati kroz simuliranu verziju Cisco IOS-a(Cisco operativni system). Tehnologije i Protokole koje Packet Tracer podžava ? • Konzolnu, straight-thru, cross-over, serijsku, optičku i modemsku konekciju • Ograničen broj komandi Cisco operativnog sistema • Svičing, karakteristike porta, VLAN • Ruteri, ACL, VLSM, NAT , DHCP •Rutiranje, RIP v2,EIGRP,OSPF, statičke i default rute, i balansiranje opterećenja • Mostovi, hub-ovi, access points, repeaters, računari, serveri i štampači Svrha : Cilj vežbe je da se student upozna sa okruženjem u Packet Tracer-u.



OSNOVE u PACKET TRACER-u LABORATORIJSKA VEŽBA BROJ 2

Postavljanje uredjaja na radnoj površini

• Radna površina se otvara nakon pokretanja same aplikacije, Radna površina je prostor na kojoj će te kreirati vašu mrežnu topologiju

• Na slici je dat redosled koraka za umetanje uredjaja na radnoj povšini

Packet Tracer 4.1: Novice Session 6© 2007 Cisco Systems, Inc. All rights reserved. Cisco Public

Postavljanje uredjaja na radnoj površini

1. Izbor select alataPostavljanje uredjaja

na radnoj površini:

3. Izbor konkretnog uredjaja2.Definicija vrste uredjaja.

4. Postavljanje uredjaja na radnoj površini

Common Tools Bar

• Common Tools Bar sadrži alate koji se najčešće koriste u interakciji sa radnom površinom

• Select alat se koristi da se označi i privuče izabrani objekat na radnoj površini.

• Move alat koristi se za pomeranje radne površine • Place Note alat koristi se za unos beleški ili labela na radnoj površini • Delete alat se koristi za brisanje izabranih uredjaja ili linkova




Common Tools bar uklju čuje:

Select alat za selekciju objekta

Move alat za pomeranje kompletne topologije

Note alat za ubacivanje beleški bilo gde u topologiji

Delete alat za brisanje uredjaja i linkova u topologiji

OPŠTI ALATI

SAVETI

• Ako želite da kreirate više instanci istog uredjaja,držite pritisnut taster CTRL pre nego što kliknete na uredjaj. Svakim klikom na radnu površinu postavljate uredjaj onoliko puta koliko kliknete na radnu površinu

• Da bi ste otkazali proces kreiranja više instanci kliknite ponovo na uredjaj ili pritisnite taster ESC.

• Više uredjaja može biti odabrano tako što će te kliknutu na željene uredjaje.

Možemo kreirati kopije istog objekta koristeći taster CTRLCTRLCTRLCTRL

Par Saveta:

ESC taster poništava bilo koju akciju.

Više uredjaja se mogu izabrati odjednom koristeći select alat.

SAVETI



DOSTUPNI UREðAJI

• Modeli rutera: 1841, 2811, Generic empty router

• Modeli svičeva 2960, Generic empty switch

• Bežični ureñaji: Linksys WRT300N

• Ip telefon: 7960 IP Phone

• Ureñaji za emulaciju:WAN konekcije, DSL modem, Cable modem, Frame Relay

• Dostupni servisi WWW, DHCP, TFTP, and DNS.




1. Izbor ikone za povezivanje objekta.

Povezivanje ure ñaja:

2. Izbor ikone za automatsku konekciju.

3. Pozicioniranje na prvi ureñaj.

4. Pozicioniranje na drugi ureñaj.

• Izborom na tip konekcije u donjem levom uglu otvaraju nam se sve dostupne vrste konekcije.

• Ukoliko ne želite da vodite računa o vrsti konekcije koju treba primeniti na datom segmentu, izaberite prvu ikonu u kartici “Automatically Choose Connection Type”. To je tzv. Smart konekcija. Na taj način sistem automatski bira odgovarajući link na tom segment.

• Ukoliko ne želite da koristite automatski odabir linka za dati prenosni medijum, na raspolaganju su nam različite vrste linkova (Ethernet Straight, Ethernet Cross, Console, Serial,…).



PROJEKTOVANJE MREŽNE TOPOLOGIJE UNUTAR LOKALNE RA ČUNARSKE MREŽE

Packet Tracer-u postaviti mrežne komponente na osnovu date slike. Trenutna

mrežna topologija sastoji se iz dva mrežna segmenta koja su razdvojena ruterom. U jednom od segmenta postavljen je wireless access point i dva računara koja pristupaju mreži preko access point-a.

Wireless PC se nalazi u “Custom made Divices” tipu ureñaja.

Custom Made Device Wireless PC Wireless Access Point koji se koristi u topologiji nalazimo u “Wireless Devices” tipu ureñaja .

Wireless Devices Linksys Access Point



Ruter koji koristimo u topologiji je serije 1841 i nalazi se “Routers” tipu ureñaja

Routers 1841

Svičeve koje koristimo u topologiji su serije 2960 I nalaze se u “Switches” tipu ureñaja

Switches 296 0

Servere koje koristimo u topologiji nalaze se u “End Devices” tipu ureñaja

End Devices Server-PT

Računare koje koristimo u topologiji nalaze se u “End Devices” tipu ureñaja

End Devices PC-PT

Prenosne medijume koje koristimo u topologiji nalaze se u “Connections” kartici

Connections Straight-Through



KONFIGURACIJA SERVERA I RADNIH STANICA

LABORATORIJSKA VEŽBA BROJ 3

U prethodnoj laboratorijskoj vežbi predstavili smo izgled(topologiju) mrežne infrastrukture.

Sada je potrebno te ureñaje podesiti kako bi simulirali njihov rad.

Konfiguracija radne stanice Svaka radna stanica treba da ima podešenu IP adresu i Subnet Masku da bi radna stanica mogla da komunicira sa mrežnim ureñajima u svojoj mreži.Ukoliko radna stanica komunicira sa ureñajima koji se ne nalaze u njenoj mreži neophodno je podesiti i Default Gateway IP adresu na tom računaru.Mrežni parametar koji je bitan ukoliko radna stanica mrežnim ureñajima pristupa preko imena je IP adresa DNS-a. Gore navedene mrežne parametre na radnoj stanici u Packet Tracer-u podešavamo na sledeći način. Dvostrukim klikom na radnu stanicu otvoriće nam se prozor za konfiguraciju. U gornjem desnom uglu klikom na Desktop kartici a zatim IP Configuration kartici dolazimo do moda gde zadajemo mrežne parametre. IP Configuration kartica Desktop kartica

Mrežne parametre radna stanica može da dobije dinamički ukoliko se koriste usluge DHCP servera i u tom slučaju potrebno je označiti opciju DHCP. Ukoliko u mreži ne postoji DHCP server tada mrežne parametre zadajemo ručno tako što označimo opciju static i unesemo odgovarajuće parametre.



Zadatak : Od studenta se očekuje da na osnovu prikazane mrežne topologije unese za svaku radnu stanicu odgovarajuće mrežne parametre. Testiranje mrežnih parametara na radnoj stanici : Provera ispravno unetih mrežnih parametara se radi iz Command Prompt-a preko komande Ipconfig. Command Prompt

Prikaz uspešno unetih mrežnih parametara iz command prompt-a

Prikaz neuspešno unetih mrežnih parametara iz command prompt-a



Ukoliko želimo da iz command prompta vidimo dodatne mrežne parametre kao što je fizička adresa mrežnog adaptera (MAC adresa) ili uneta IP adresa DNS servera potrebno je uneti komadu ipconfig /all.

Zadatak : Od studenta se očekuje da na osnovu unetih mrežnih parametara ispita konektivnost izmeñu radnih stanica unutar iste mreže i konektivnost radnih stanica u odvojenim mrežama. Testiranje veze izme ñu radnih stanica : Osnovni alat koji se koristi za testiranje mrežne veze izmeñu dva mrežna ureñaja je ping. Pokreće se iz command prompta. Prikaz uspešne komunikacije radne stanice sa ureñajem koji ima IP adresu 192.168.1.30.

Prikaz neuspešne komunikacije radne stanice sa ureñajem koji ima IP adresu 192.168.1.1

Pitanje: Zašto dva računara koji se nalaze u različitim mrežama nemogu da komuniciraju u ovom trenutku?



Konfiguracija DNS servera: Sada je potrebno da u našoj mrežnoj topologiji podesimo DNS server. Zadatak DNS servera je da razrešava imena ureñaja u IP adrese. Zahvaljujući DNS serveru komunikacija izmeñu radnih stanica može da se odvija na osnovu njihovih imena. Sada je potrebno svakom mrežnom ureñaju zadati jedinstveno ime na osnovu prikazane slike. DNS server Dvostrukim klikom na server ulazimo u mod za konfiguraciju servera.Potrebno je podesiti DNS servis na datom serveru klikom na DNS kartici. DNS kartica

Za svaku radnu stanicu i server potrebno je napraviti host(A) zapis . Ovaj zapis ima zadatak da poveže ime računara sa IP adresom tog računara.



1.Unesemo puno ime radne stanice

2.Unesemo IP adresu radne stanice 4. Zapis je kreiran u DNS tabeli 3.Definišemo tip zapisa

Isti postupak je potrebno ponoviti za ostale mrežne ureñaje.Obzirom da se Web server zove web.vts.rs dok u mreži je poznat kao www.vts.rs napravićemo pored host zapisa i allias(cname) zapis. Allias je drugo ime(nadimak) za web server. Naš web server se stavarno zove web dok ga svi znaju sa imenom www. Web server u DNS bazi imaće dva zapisa, A zapis koji će sadržati stvarno ime web servera i njegovu IP adresu i cname zapis koji će sadržati njegovo drugo ime a referenciraće se na njegovo stvarno ime.

Definisali smo tip zapisa

Allias Stvarno ime servera

Da bi smo proverili da DNS ispravno razrešava imena testiraćemo komunikaciju izmeñu radnih stanica pc1 i pc2 na osnovu njihovih imena. Potrebno je imati u vidu da radne stanice koje pripadaju mreži 192.168.2.0 nemogu da koriste usluge DNS servera jer ruter koji razdvaja mreže 192.168.1.0 i 192.168.2.0 nije funkcionalan.



Konfiguracija WEB servera: Sada je potrebno da podesimo Web server u našoj mrežnoj topologiji.Web serveru je potrebno zadati mrežne parametre na isti način koji je zadat na radnim stanicama.

Web server

Dvostrukim klikom na server ulazimo u mod za konfiguraciju servera.Potrebno je podesiti WEB servis na datom serveru klikom na HTTP kartici.Web servis da bi bio funkcionalan mora da bude omogućen. HTTP kartica

Sadržaj Web Strane



Zadatak : Testirati ispravnost web servera na taj način što će pc4 pristupitu web serveru iz svog web browser-a koji se nalazi u kartici Desktop.

Web Browser

Nakon toga otkucati web adresu www.vts.rs.Kao odgovor od Web brosera dobićemo time out reqest.Zašto?

Probati da iz web browser-a pristupite na osnovu IP adrese, na način prikazan na slici.

Pristup Web server preko IP adrese



KONFIGURACIJA AKTIVNIH MREŽNIH URE ðAJA LABORATORIJSKA VEŽBA BROJ 4

U ovoj laboratorijskoj vežbi obezbedićemo komunikaciju izmeñu radnih stanica i servera koji se nalaze u različitim mrežama. Da bi smo to uradili neophodno je da podesimo ruter da usmerava pakete. Zadatak rutera je da paket koji primi na jednom fizičkom interfejsu prosledi na drugi fizički interfejs na osnovu ruting tabele. Svaki fizički interfejs rutera pripada različitoj mreži.U našem primeru ruter ima dva fizička interfejsa jer povezuje dve mreže.

Konfiguracija Rutera Dvostrukom klikom na ruter ulazimo u mod za konfiguraciju rutera.Interfejse na ruteru podesićemo iz CLI (command line interface) kartice. CLI kartica

Ulaskom u CLI prikazaće nam se tekstualno okruženje nalik DOS-u.Ruter će nas pitati dali želimo da nam pomogne u zadavnju inicijalnih mrežnih i bezbedonosnih parametara, vodeći nas kroz tekstualni templejt. Izabraćemo opciju “no ” jer želimo da mrežne parametre sami zadamo.



Ulazak u tekstualni templejt (configuration dialog)

Obzirom da smo izabrali da sami podesimo ruter, ruter će nas uvesti u korisnički mod(user mod). To je mod u kome smo ograničeni komandama. Iz ovog moda možemo testirati konekciju(ping,telnet),pogledati ruting tabelu(show ip route), saznati mrežne parametre interfejsa(show ip interface brief),…U korisničkom modu nemožemo podešavati ruter. Korisnički mod se prepoznaje simbolom “>”.

Ime rutera Definicija korisničkog moda



Obzirom da je CLI hijararhijski organizovan, mod iznad korisničkog moda je privilegovan mod (privileged mode). U ovom modu administrator I dalje nemože da podešava ruter ali su mu na raspolaganju sve “show: komande preko kojih može saznati bilo koju informaciju koja je konfigurisana na ureñaju.Iz privilegovanog moda možemo obrisati konfiguracioni fajl i operativni sistem. Korisnički mod se prepoznaje simbolom “#”.Komandom kojom ulazimo u privilegovan mod iz korisničkog moda je “enable”.

Ulaz u privilegovan mod iz korisničkog moda

Definicija privilegovanog moda

Ukoliko želimo da podešavamo ruter to možemo da uradimo iz konfiguracionog moda. Da bi smo ušli u konfiguracioni mod, neophodno je da budemo u privilegovani mod odakle unosimo komandu „configure terminal“, na način prikazan na slici. Konfiguracioni mod se prepoznaje simbolom “(config)#”.

Ulaz u konfiguracioni mod iz privilegovanog moda

Definicija konfiguracionog moda



Zadatak: Zadati ime ruteru VTS_R1 iz CLI-a na način prikazan na slici.

Novo ime rutera Komanda kojom se definiše ime rutera

Sada je potrebno podesiti fizičke interfejse rutera, kako bi smo omogućili komunikaciju izmeñu mreža.To radimo na način prikazan na slici. Na slici je prikazana konfiguracija fizičkog interfejsa fastethernet0/0.

1. Komanda za ulaz u mod za konfiguraciju interfejsa

3. Aktiviranje interfejsa 2.Zadavanje IP adrese interfesju

4. Povratak u globalni konfiguracioni mod

Konfigurisane mrežne parametre na ruteru možemo videti unosom komande show ip interface brief koju unosimo iz privilegovanog moda.

Proveru rada fastethernet0/0 interfejsa testiraćemo sa radne stanice pc1.vts.rs na način prikazan na slici.



Zadatak: Podesiti parametre fizičkog interfejsa fastethernet0/1.Testirati interfejs sa radne stanice pc5.vts.rs. Ukoliko ste uspešno podesili interfejse na ruteru, show ip interface brief komnda potrebno je da vam da sledeći prikaz.Potrebno je da fizički interfejsi koji se koriste na ruteru imaju odgovarajuće IP adrese i da su im kolone status i protocol “up“.

Zadatak: Ispitati rutiranje na ruteru na taj način što ćete testirati komunikaciju uz pomoć alata ping izmeñu računara pc1.vts.rs i pc5.vts.rs Zadatak: Pristupiti web strani www.vts.rs sa računara pc1.vts.rs



Konfiguracija Wireless Lynksys Rutera Wireless ruter koji koristimo u našoj mreži sadrži četri Lan porta i jedan Wan port.Ovi portovi se koriste za žičano povezivanje.Na wan port povezujemo medijum provajdera dok na Lan portove radne stanice koje se nalaze u lokalnoj mreži. Lan portovi sa jedne strane i Wan port sa druge strane razdvajaju našu internu mrežu od mreže provajdera. Pored žičanog povezivanja, wireless ruter omogućava nam i bežično povezivanje mrežnih ureñaja.Primer ovakvog povezivanja dat je na slici.

U našoj mreži Wireless ruter ne povezuje se na infrastrukturu provajdera tako da ne koristimo Wan port . Zadatak Wireless rutara je da poveže bežični i žičani prenosni medijum u istom IP subnetu. U ovakvom slučaju wireless ruter ima funkciju Access Point-



a. Dvostrukim klikom na Wireless ruter ulazimo u mod za konfigurisanje samog ureñaja.Ureñaj konfigurišemo iz grafičkog okruženja(GUI) na način prikazan na slici.

Pristup grafičkom okruženju Upišemo menañment Ip adresu

Isključujemo opciju da ureñaj bude Dhcp server

Napomena: Prilikom unosa ili brisanja mrežnih parametara potrebno je uvek snimiti izmene. Svaka kartica u dnu zadrži opciju za snimanje(Save).

Menañment adresu koristimo kada želimo da ovom mrežnom ureñaju pristupimo preko mreže.Porebno je zadati lozinku i korisničko ime za menañment pristup. Simulator nam ne dozvoljava da sami zadamo korisničko ime, već koristi podrazumevano korisničko ime admin. U realnoj situaciji vama je dozvoljeno da zadate korisničko ime.Lozinku unosimo



na način prikazan na slici.Za lozinku koristimo ime smera Srt .Vodite računa prilikom unosa velika i mala slova za lozinku.

Unos lozinke Potvrda lozinke

Ovom ureñaju sada možemo pristupiti preko Web browser-a radne stanice. Uslov je da postoji Ip konektivnost izmeñu radne stanice i ureñaja. U ovom momentu ureñaju će moći da pristupe samo radne stanice iz iste mreže koje se nalaze na žičanom medijumu.



Zadatak Sa radne stanice Pc5 pristupiti grafičkom okruženju ureñaja preko Web browsera. Ukoliko postoji Ip konektivnost dobićete ekran nalik ekranu sa slike. Ip adresa Wireless Lynksys uređaja

Unos korisničkog imena(admin) Unos lozinke(Srt)

Nakon zadavanja inicijalnih mrežnih parametara potrebno je podesiti parametre za bežični pristup uredjaju. To radimo iz kartice Wireless na način prikazan na slici.

Osnovna bežična podešavnja Ime bežične mreže

Definisanje kanala na kome će Lynksys raditi



U kartici osnovna bežična podešavnja najbitniji parameter je ime koje zadajemo za bežičnu mrežu tzv. SSID(Service Set Identifier). Svi bežični ureñaji koji komuniciraju preko ovog Access Point-a moraju da imaju isti SSID. U našem primeru ime bežične mreže je VTS. Izbor kanala u našem slučaju nije bitan jer u njegovoj blizini ne postoji drugi AP koji bi ga ometao.Nakon ovoga potrebno je podesiti mehanizam za autentifikaciju i kripciju podataka.To radimo iz kartice wireless security na način prikazan na slici. Svi bežični ureñaji koji komuniciraju preko ovog Access Point-a moraju da imaju iste bezbedonosne parametre koji su zadati u ovoj kartici.

Izbor bezbedonosnog algoritma

Izbor algoritma za kripciju podataka Ključ za autentifikaciju(Pre-shared key)

Konfiguracija Wireless radne stanice Access Point prihvataće bežičnu konekciju sa svih mrežnih ureñaja koji imaju iste bežične mrežne parametre a to su: a)SID b)bezbedonosni mrežni parametri Dvostrukim klikom na Wireless radnu stanicu ulazimo u mod za konfigurisanje samog ureñaja. Pretpostavlja se da ureñaj ima zadatu Ip adresu, Subnet masku, Default gateway i Dns.Potrebno je na radnoj stanici podesiti Wireless karticu koja se nalazi u Config modu Wireless kartica Config mod



Potrebno je podesiti ime bežične mreže SSID, u našem slučaju je VTS, bezbedonosni algoritam, u našem slučaju koristi se WPA2-PSK, algoritam za kripciju podataka, u našem slučaju je AES i ključ za autentifikaciju izmeñu bežične radne stanice i Access Point-a, u našem slučaju je racunarske_mreze. Ovo radimo na način prikazan na slici.Postupak ponoviti na ostalim bežičnim radnim stanicama.

Bezbedonosni algoritam Naziv bežične mreže

Kluč za autentifikaciju Algoritam za kripciju Podataka

Zadatak Sa bežičnog računara PC4 proveriti konektivnost sa radnom stanicom Pc5 Zadatak Ukoliko postoji konektivnost izmeñu radnih stanica koje se nalaze na žičanom medijumu i radnih stanica koje se nalaze na bežičnom medijumu, sa bežičnog računara Pc4 pristupiti web strani www.vts.rs.



Simulacija i analiza ICMP saobra ćaja


U zadatku projektovana je mrežna topologija prikazana na slici 1, konfigurisani su DNS Server i WEB Server. Cilj zadatka je provera konektivnosti izmedju uredjaja i analiza DNS, HTTP i ICMP saobraćaja na mreži pomoću Cisco Paket Tracer-a.

Slika 1 Topologija mreže

Paket Tracer podržava dva moda rada i to: Realtime i Simulation mod. Izbor moda može se izvršiti na način koji je prikazan na slikama 2 i 3.

SSlika 2 Realtime mod rada Packet Tracer-a

WEB Server



Slika 3 Simulacioni mod rada Packet Tracer-a



Testiranje mrežne veze izmedju uredjaja na mreži

Prilikom startovanja Packet Tracer-a pokreće se Realtime mod. Dvostrukim klikom na Računar (PC0) zatim na Desktop tab pa na Command Prompt pokreće se Command Prompt, slika 4. Testiranje izmedju računara PC0 i DNS Servera vrši se pomoću Ping (Packet Internet Groper) alata, slika 5. Ping kao korisni teret koristi samo alfabet u delu podataka paketa, 100 bajta po standardnom podešavanju.

Slika 4 Pokretanje Command Promt-a

Slika 5 Testiranje mrežne veze izmedju računara PC 0 i DNS servera

Na slici 5 vidi se da je Ping izmedju PC 0 i DNS servera uspešan. U Packet Tracer-u konektivnost se može ispitati i na sledeći način, takodje u Realtime modu rada



programa, dodavanjem simple PDU (Protocol Data Unit) uredjajima izmedju kojih treba testirati konektivnost. Na sledećim slikama prikazan je postupak.

Slika 6 Selektovanje Simple PDU

Slika 7 Prikaz rezultata Ping testa



Nakon što je dodat simple PDU računaru PC0 zatim DNS serveru u donjem desnom uglu Packet Tracer-a vidi se status konekcije, u ovom slučaju je Successful što znači da su uredjaji korektno konfigurisani, u suprotnom rezulat će biti Failed tj komunikacija izmedju uredjaja iz nekog razloga nije moguća. Primeri su prikazani na slikama 8 i 9.

Slika 8 Uspešan Ping test

Slika 9 Neuspešan Ping test



IP paketi, prenos podataka od ta čke do ta čke (End to End)

Uloga mrežnog sloja je da se prenos podataka izvrši sa izvorišnog do odredišnog uredjaja. Ako se odredišni računar nalazi u istoj mreži kao i izvorišni računar, paket će biti dostavljen odredišnom računaru bez upotrebe rutera. Medjutim, ako se odredišni računar ne nalazi u istoj mreži kao i izvorišni, paket se šalje ruteru koji dalje donosi odluku šta će biti sa paketom. Na sledećim slikama prikazan je proces kroz koji prolazi paket od računara u jednoj mreži do računara u drugoj mreži.

Slika 10.1 Prenos paketa kroz mrežu




Analiza ICMP, HTTP, DNS saobraćaja pomoću Packet Tracer-a

Saobraćaj izmedju uredjaja na mreži se može analizirati pomoću Simulacionog moda Pakcket Tracer-a. Kada se koristi Simulacioni mod, u donjem desnom uglu postoji tab Edit Filters , slika 11, pomoću kojeg se vrši odabir sabraćaja koji treba analizirati, u ovom slučaju to je ICMP, HTTP i DNS saobraćaj. Kada se odrede uredjaji izmedju kojih se analizira saobraćaj, odredi se tip saobraćaja a zatim se selektuje Simple PDU i doda uredjajima. Klikom na tab Capture / Forward, slika 11, analizira se kretanje paketa korak po korak od tačke do tačke. U polju Info klikom na odgovarajući kvadratić u boji vrši se detaljna analiza saobraćaja.



Slika 11 Okruženje Simulacionog moda Packet Tracer-a

Analiza ICMP saobra ćaja pomo ću Ping alata

Jedan od najčešće korišćenih pomoćnih programa za otklanjanje grešaka u konekciji na IP-zasnovanim mrežama, jeste pomoćni program Ping. Namenjen je za proveru da li je neki računar na mreži dostupan i da li odgovara na pozive. On funkcioniše tako što upućuje pakete ka željenom računaru i čeka njegov odgovor. U opštem slučaju komanda Ping ima sledeću sintaksu:

ping w.x.y.z



gde w.x.y.z predstavlja IP adresu onog računara sa kojim treba proveriti medjusobnu povezanost.

Internet Control Message Protocol, ICMP funkcioniše na sloju mreže i koristi ga IP za mnoštvo raznovrsnih usluga. Njegove poruke se prenose kao IP datagrami. Iz Command Prompta računara PC0 pomoću alata Ping proverava se mrežna veza izmedju računara PC0 i , u ovom slučaju, Web Servera sa IP adresom 192.168.2.20. Kada se unese naredba ping 192.168.2.20 u Command Prompt-u računara PC0 generiše se ICMP paket, slika 12, zatim klikom na taster Capture / Forward analizira se putanja paketa.

Slike 12 ICMP paket

U polju Info klikom na kvadratić u boji detaljno se analiziraju IP paketi. Pošto se Web Server nalazi u drugoj mreži u odnosu na PC0, računar PC0 šalje paket ruteru tj. Gateway-u računara PC0, u ovom slučaju, interfejsu Fa0/0 rutera 0 koji ima IP adresu 192.168.1.1 i

MAC adresu 0030.A3D8.D301. Detaljnije informacije prikazane su na slici 13.



Slika 13 PDU informacije

Switch 0 prima paket, poredi odredišnu MAC adresu sa MAC adresama u svojoj MAC tabeli, u slučaju da je tabela prazna switch šalje ARP zahtev kako bi popunio MAC tabelu, zatim ponovo uporedjuje adrese, pronalazi poklapanje adresa i šalje paket na svom portu Fa0/4 tj. ka Ruteru 0. Ruter prihvata paket i poredi odredišnu IP adresu (192.168.2.20) sa adresama u svojoj ruting tabeli, slika 14.

Slika 14 Ruting tabela Rutera0

Ruter pronalazi odredišnu mrežu (192.168.2.0/24) na svom interfejsu Fa0/1 i šalje paket Web Serveru preko switch-a 1, switch uporedjuje odredišnu MAC adresu sa adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket preko svog interfejsa Fa0/2. Web Server prima paket, vrši dekapsulaciju i vidi da je primio ICMP Echo Request sa izvorišnom IP adresom računara PC0 i MAC adresom interfejsa Fa0/1 Rutera0, slika 15.

MAC adresa interfejsa F0/0

rutera0

MAC adresa računara PC0

TTL polje

IP adresa računara PC0

IP adresa Web servera

ICMP Echo Request



Slika 15 Inbound (Dolazeći) PDU detalji

Na slici 15 se vidi da u trenutku kada Web server primi paket u PDU detalje postoje Inbound (dolazeći) i Outbound (odlazeći) PDU detalji, takodje na slici su prikazane izvorišna i odredišna MAC adresa kao i IP adrese, TTL polje ima vrednost 127 za razliku od TTL polja na slici 13 koje je 128, svakim prolaskom paketa kroz ruter TTL polje se smanjuje za 1. Outbound PDU detalji prikazani su na slici 16.

Dolazeći PDU detalji

MAC adresa Web servera

MAC adresa interfejsa F0/1

Rutera0

TTL polje





Slika 16 Outbound (Odlazeći) PDU detalji

Server zatim šalje Echo Response sa odredišnom IP adresom računara PC0 i MAC adresom interfejsa F0/1 Rutera 0, paket ide do swicha koji na osnovu svoje MAC tabele prosledjuje paket dalje do rutera 0, ruter prihvata paket poredi odredišnu IP adresu sa rutama u svojoj ruting tabeli, pronalazi rutu na interfejsu Fa0/0, prosledjuje paket do switcha 0, switch zatim na osnovu MAC tabele šalje paket do računara PC0.

Packet Tracer ima mogućnost merenja vremena za koje paket predje put od tačke do tačke. ICMP paket koji predje put od računara PC0 do Web servera i nazad ima sledeća vremena.

Odlazeći PDU detalji


MAC adresa interfejsa

F0/1 Rutera0

TTL polje



ICMP Echo Response



Slika 17 Vreme putovanja ICMP paketa od uredjaja do uredjaja (jedan ciklus)

Na slici 17 se vidi da je vreme u jednom ciklusu 0,008 sekundi , medjutim kako Ping alat koristi četiri ciklusa ukupno vreme je 3.040 sekundi. Vreme potrebno za generisanje novog ICMP paketa iznosi oko 1 s.

Slika 18 Ukupno vreme prolaska ICMP paketa kroz mrežu od tačke do tačke

0,008 sekundi

Ukupno vreme



Analiza ICMP saobraćaja pomoću Trace Route (tracert) alata

Trace Route je još jedan od pomoćnih programa TCP/IP protokola, koristi se za praćenje ruterskih interfejsa kroz koje paketi podataka moraju da prodju na putu do željenog odredišta. Broj rutera kroz koje paket podataka mora da prodje prikazuju se u obliku tzv. brojača skokova (hop count). Svaki ruter koji vrši prosledjivanje ovog paketa predstavlja jedan hop. Pomoću ovog programa može se utvrditi koji od rutera na mreži ne uspeva da prosledi emitovane pakete podataka, slika 19. Osim toga Tracert daje informacije o tome koliko je vremena bilo potrebno da paket dodje do svog odredišta, što može biti od koristi pri odredjivanju efikasnosti specifične mrežne putanje.

Slika 19 Tracert pruža pomoć prilikom lociranja grešaka u mrežnom saobraćaju

Unošenjem naredbe tracert 192.168.2.20 u Command Prompt-u računara PC0 vrši se analiza saobraćaja izmedju računara PC0 i Web servera. Trace Route proces generiše ICMP Echo Request poruku, pošto se Web server nalazi u drugoj mreži paket se šalje gateway-u računara PC0 (192.168.1.1) tj. interfejsu Fa0/0 rutera0, TTL polje je postavljeno na 1. PDU informacije prikazane su na slici 20. Prvo, paket stiže to switcha, switch traži poklapanje odredišne MAC adrese sa adresama u svojoj MAC tabeli, (ako je Mac tabela prazna switch šalje ARP zahtev kako bi je popunio), pronalazi poklapanje i šalje paket na interfejsu Fa0/4. Ruter0 prima paket na interfejsu Fa0/0, odredišna MAC adresa paketa odgovara MAC adresi interfejsa na kom je paket stigao, ruter vrši dekapsulaciju paketa. Kako je TTL istekao, ruter šalje pošiljaocu ICMP Time Exceeded poruku (odredišnu adresu nalazi u svojoj ruting tabeli) i odbacuje paket.



Slika 20 Odlazeći PDU detalji računara PC0

Posle tri ciklusa slanja ICMP paketa sa TTL=1 vidi se da je veza izmedju računara PC0 i rutera0 funkcionalna, slika 21:

Slika 21 ICMP saobraćaj


Fa0/0 rutera0


TTL polje=1



Jedan skok (hop). Vreme za koje paket

predje put do odredišta.

IP adresa interfejsa Fa0/0 rutera0.



Posle tri ciklusa sa poljem TTL=1 računar PC0 šalje ICMP paket sa poljem TTL=2, slika 22. Računar PC0 generiše ICMP Echo Request poruku i šalje switchu koji poredi odredišnu MAC adresu sa adresama u MAC tabeli, pronalazi adresu na portu Fa0/4 i šalje paket.

Slika 22 PDU informacije računara PC0

Na slici 22 vidi se da su svi podaci sem TTL polja identični kao na slici 20, TTL polje u prvom ciklusu ICMP paketa ima vrednost 1 dok u drugom ciklusu vrednost 2, što znači da paket može imati maksimalno dva skoka (hop-a) . Ruter prima paket poredi odredišnu IP adresu sa IP rutama u svojoj ruting tabeli, pronalazi odgovarajuću rutu na interfejsu Fa0/1, zatim šalje paket i ujedno dekrementira vrednost TTL polja, slika 23. Prolaskom paketa kroz ruter menja se izvorišna i odredišna MAC adresa kao što se i vidi na slikama 22 i 23. Na slici 22 se vidi da je izvorišna MAC adresa računara PC0 a odredišna MAC adresa interfejsa Fa0/0 rutera0, na slici 23 izvorišna MAC adresa je adresa interfejsa Fa0/1 rutera0 a odredišna MAC adresa Web servera.

TTL polje=2


Fa0/0 rutera0





Switch1 prihvata paket, poredi odredišnu MAC adresu sa adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket na portu Fa0/2. Web server prima paket, uporedjuje IP adrese i utvrdjuje da je paket namenjen njemu. Web server zaključuje da je primio ICMP Echo Request poruku, menja ICMP tip poruke u Echo Replay, postavlja izvorišnu i odredišnu MAC adresu kao i izvorišnu i odredišnu IP adresu i paket se šalje ka interfejsu Fa0/1 rutera 0, slika 24.

TTL polje=1

MAC adresa interfejsa Fa0/1

rutera0

MAC adresa Web Servera




Ruter prima paket, poredi odredišnu IP adresu sa adresama u svojoj ruting tabeli, pronalazi poklapanje, postavljaju se izvorišna i odredišna MAC adresa, dekrementira TTL polje i šalje paket na interfejsu Fa0/0. Switch 0 prihvata paket, poredi odredišnu MAC adresu sa adresama u MAC tabeli, pronalazi poklapanje šalje paket računaru PC0 preko porta Fa0/3. PC0 prihvata paket, zaključuje da je paket namenjen njemu i vrši dekapsulaciju paketa. Time je završen Trace Route proces. Vreme za koje paket predje put od uredjaja do uredjaja kao i ukupno vreme prikazano je na slici 25.



rutera0

TTL polje



Tip: ICMP Echo Replay



Slika 25 Vreme za koje paket predje putanju od PC0 do Web servera i nazad

Vreme za koje paket predje put od

uredjaja do uredjaja (0.001s)

Ukupno vreme



Simulacija i analiza HTTP i DNS saobraćaja


U tabu Edit Filters potrebno je selektovati DNS i HTTP protokole. U okruženju računara PC0 selektovati Web Browser i ukucati URL adresu Web Servera (www.vtsnis.edu.rs) zatim pritisnuti taster Go, slika 25 i 26.

Slike 25 Okruženje računara PC0

Slike 26 Unošenje URL adrese Web Servera

Web Browser



Računar PC0 generiše paket koji predstavlja DNS query. Za odredišnu MAC adresu i odredišnu IP adresu stavlja Broadcast adrese, kako DNS server pruža svoje usluge preko odredjenog porta (53), na Transportnom sloju se vrši postavljanje izvorišnog i odredišnog porta, slika 27.


Na slici 28 prikazan je DNS query u okviru PDU informacija.

Broadcast adresa

MAC adresa Računara PC0

Broadcast adresa

IP adresa Računara PC0

Izvorišni (PC0) i odredišni port

(DNS)



Računar PC0 šalje paket do switcha, switch prihvata paket i uočava da je primljena broadcast poruka pa prema tome vrši slanje paketa na sve aktivne portove osim na port sa koga je paket stigao. Ruter 0, računar PC1 i DNS server primaju paket, medjutim Ruter i PC1 odbacuju paket jer nemaju ni jednu uslugu koja „sluša“ na portu 53. DNS server prima paket vrši dekapsulaciju i vidi da je primio DNS query za domen www.vtsnis.edu.rs, razrešava ime domena i šalje DNS response. Parametri koje postavlja DNS Server prilikom odgovora prikazani su na slici 29.


Slika 28 DNS query

MAC adresa Računara PC0

MAC adresa DNS servera

Port DNS servera

Broadcast adresa

IP adresa Računara PC0

Port računara PC0



Na slici 30 prikazani su detalji DNS Answer polja. DNS server je pronašao IP adresu za domen www.vtsnis.edu.rs .

Slika 30 DNS answer

Switch prima paket koji je DNS Server poslao, uporedjuje odredišnu MAC adresu sa MAC adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i vrši prosledjivanje paketa preko porta Fa0/3 tj. ka računaru PC0. PC0 prihvata paket, vrši dekapsulaciju paketa i vidi da je primio DNS Response u kome je razrešena IP adresa za traženi domen, slika 30. Na slici 31 prikazano je vreme za koje paket predje put od računara do DNS servera i nazad.




Slika 31 Vreme putovanja DNS paketa

Kada računar sazna IP adresu Web servera on generiše HTTP paket i šalje HTTP request Web Serveru gde metodom GET traži od servera odredjenu HTML stranicu. Kao odredišna MAC adresa postavlja se adresa interfejsa Fa0/0 rutera 0 a kao odredišna IP adresa postavlja se IP adresa Web servera. Kako Web server pruža usluge preko porta 80 u TCP zaglavlju postavlja se port 80 kao odredišni port. PDU detalji prikazani su na slici 32.



rutera 0




Ukupno vreme putovanja DNS

paketa od generisanja DNS zahteva

do primanja DNS odgovora.

Vreme putovanja paketa od

uredjaja do uredjaja.



Slika 32.1 PDU informacije

Računar šalje paket, switch prima paket poredi MAC adrese i prosledjuje paket na svom portu Fa0/4, paket dolazi do rutera, ruter poredi odredišnu IP adresu sa adresama u svojoj ruting tabeli, pronalazi poklapanje i šalje paket preko svog porta Fa0/1. Paket stiže do switcha 1, switch poredi odredišnu MAC adresu sa MAC adresama u svojoj MAC tabeli, pronalazi poklapanje i prosledjuje paket na svom portu Fa0/2 tj. ka Web serveru. Web server prima paket, vrši dekapsulaciju paketa, zaključuje da je paket namenjen njemu i da sadrži HTTP request. Web server sada vraća odgovor, generiše paket koji sadrži HTTP response, postavlja odredišnu MAC adresu, odredišnu IP adresu i odredišni Port na kome sluša računar pošiljalac. Na slikama 33 i 33.1 prikazani su odlazni PDU detalji web servera.

Port računara PC0

Port Web servera

Server kome se šalje zahtev

Get metoda, zahtev za

index.html stranicom



Slika 33 Odlazne PDU informacije Web servera

Slika 33.1 Odlazne PDU informacije Web servera


rutera 0

IP adresa PC0 računara

IP adresa Web Servera

MAC adresa Web Servera

Port računara PC 0

Port Web servera

HTTP odgovor, 200 OK znači da

je tražena stranica uspešno

pronadjena, šalju se podaci o

tipu servera, dužini podataka i

na kraju sami podaci.



Server šalje paket HTTP response switchu koji prosledjuje paket do rutera 0, ruter pronalazi odredišnu mrežu u svojoj ruting tabeli i preko interfejsa Fa0/0 šalje paket do switcha 0 koji prosledjuje paket preko svog port Fa0/3 do računara PC0. Računar vrši dekapsulaciju paketa, utvdjuje da je paket namenjen njemu i da je stigao sa IP adrese 192.168.2.20 i porta 80. Računar PC0 prima HTTP response od Web servera i prikazuje podatke putem svog Web browsera, slika 34.

Slika 34 Web strana u pretraživaču računara PC0

Na slici 35 prikazana su vremena putovanja HTTP paketa kao i ukupno vreme potrebno da paket predje put od PC0 do Web servera i nazad.

Slika 35 Vreme putovanja HTTP paketa

Ukupno vreme putovanja HTTP

paketa od poslatog HTTP zahteva do

primanja HTTP odgovora.

Vreme putovanja paketa od

uredjaja do uredjaja.

predmet: računarske mreže - vtsnis.edu.rsvtsnis.edu.rs/.../predmeti_2012/racunarske_mreze/... ·...

Documents