7/23/2019 Predmet nasleivanja

1/7

1Predmet nasleivanjaNasleuje se zaostavtina.Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava kojasu ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavtinune ine predmeti domainstva manje vrednosti(pokustvo, nametaj, posteljina i slino) koji sluesvakodnevnim potrebama ostavioevih potomaka,njegovog branog druga i roditelja, ako su saostaviocem iveli u istom domainstvu, ve oni postajuzajednika svojina ovih lica.Zaostavtinu ne ine dobra za koja su ostavioevuimovinu uveali njegovi potomci koji su s njime iveli uzajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mupomagali u privreivanju, ve ta dobra pripadajupotomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevuimovinu.Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovuzavetanja (testamenta).2. NasleivanjeNasleivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina ivrednosti sa predaka na potomke, vremenska vezameuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.Nasleivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam,

naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama, kakoprirodnim tako i drutvenim.

To je dalo povoda da se da se nasleivanje oznai kaouslov svakog ljudskog progresa.U istoriji prava nasleivanje se dugo nije moglo odvojitiod svoje bioloke i religijske osnove.Sposobnost za nasleivanjeNaslediti moe samo onaj ko je iv u trenutkuostavioeve smrti.Naslediti moe i dete ve zaeto u trenutku ostavioevesmrti ako se rodi ivo.Na osnovu zavetanja moe naslediti i pravno lice, akoposebnim propisima nije to drugo odreeno.Odredbe prethodnih stavova vae i za isporuku (legat) idruge koristi iz zavetanja.Nedostojnost za nasleivanje

Ne moe naslediti na osnovu zakona ili zavetanja, nitistei kakvu korist iz zavetanja (nedostojan je):1) Onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca, ili je topokuao;2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveoostavioca da saini ili opozove zavetanje ili nekunjegovu odredbu, ili ga je u tome spreio;3) onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeveposlednje volje unitio ili sakrio njegovo zavetanje, iliga je falsifikovao;4) onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezuizdravanja ostavioca, ili mu je uskratio nunu pomo;5) (prestala da vai odlukom USRS).Sud na nedostojnost pazi po slubenoj dunosti.Ostavilac moe oprostiti nedostojnost.Oprotaj mora biti uinjen u obliku potrebnom zazavetanje.Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oninasleuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.3. Nasleivanje na osnovu zakonaNa osnovu zakona, ostavioca nasleuju: njegovi

potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovbrani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegovabraa i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe injihovi potomci i njegovi ostali preci.Nasleuje se po naslednim redovima.Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz nasleanaslednike daljeg naslednog reda.Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.Prvi nasledni redOstavioevi potomci i brani drugPrvi nasledni red ine ostavioevi potomci i njegovbrani drug.Ostavioeva deca i brani drug nasleuju na jednakedelove.Kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev branidrug nije roditelj, a imovina branog druga je vea odone koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na

jednake delove, onda svako ostavioevo dete moenaslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud,poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.Pravo predstavljanja

Ako ostavioevo dete ne moe ili nee da nasledi,njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca(unuci ostavioevi), a kad neki od ostavioevih unukane moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednakedelove nasleuju njegova deca (praunuci ostavioevi) itako redom sve dokle ima ostavioevih potomaka.Kad ostavilac nema potomstva, brani drug nenasleuje u prvom naslednom redu.Drugi nasledni redOstavioev brani drug i roditeljiDrugi nasledni red ine ostavioev brani drug iostavioevi roditelji i njihovo potomstvo.Ostavioev brani drug nasleuje polovinu zaostavtine,a drugu polovinu na jednake delove nasleujuostavioevi roditelji.Ako ostavioev brani drug ne moe ili nee da nasledi,zaostavtinu na jednake delove nasleuju ostavioeviroditelji.Ako ostavioevi roditelji imaju potomstvaAko ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi,njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca(braa i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci injegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kadaostavioca nasleuju njegovi potomci.Ako ostavioevi roditelji ne mogu ili nee da naslede,njihov deo nasleuju njihovi potomci, onako kako jeodreeno u prethodnom stavu.Ako ostavioev roditelj nema potomstva a ne moe ilinee da nasledi, njegov deo nasleuje drugi ostavioevroditelj, a ako ni on ne moe ili nee da nasledi, njegovipotomci nasleuju sve to bi pripalo roditeljima, onakokako je odreeno u prethodnom lanu.

Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstvaAko ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne moguili nee da naslede, brani drug nasleuje celokupnuzaostavtinu.

Trei nasledni redOstavioevi dedovi i babe

Trei nasledni red ine ostavioevi dedovi i babe injihovo potomstvo.Ostavioevi deda i baba sa oeve strane (oeva loza)nasleuju polovinu zaostavtine, a drugu polovinunasleuju deda i baba s majine strane (majina loza).Prava dede i babe iste lozeDeda i baba iste loze nasleuju na jednake delove.Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi,njegov deo nasleuju njegova deca, njegovi unuci injegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kadaostavioca nasleuju njegovi potomci.U svemu ostalom to se tie naslednog prava dede ibabe iste loze i njihovog potomstva vae pravila pokojima nasleuju ostavioevi roditelji i njihovi potomci.Ako deda i baba iste loze nemaju potomstvaAko deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne moguili nee da naslede, njihov deo nasleuju deda i babadruge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci,onako kako je odreeno u prethodnom lanu.etvrti nasledni redOstavioevi pradedovi i prababeetvrti nasledni red ine ostavioevi pradedovi iprababe.Ostavioevi pradedovi i prababe sa oeve stranenasleuju na jednake delove polovinu zaostavtine, adrugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevipradedovi i prababe s majine strane.Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi,njegov deo nasleuje njegov brani drug, ako je predakostavioev.Ako par predaka iste loze ne moe ili nee da nasledi,njihov deo nasleuje drugi par predaka iste loze.Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili nee da

naslede, njihov deo nasleuju pradedovi i prababedruge loze.Ostali nasledni redoviOstavioevi ostali preciPosle ostavioevih pradedova i prababa, zaostavtinunasleuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilimapod kojima nasleuju njegovi pradedovi i prababeRepublika Srbija kao zakonski naslednikRepublika Srbija nasleuje ako ostavilac nema drugihzakonskih naslednika.Republika Srbija ne moe se odrei naslea.Zaostavtina koju Republika Srbija nasledi postajedravna imovina.4. Posebna pravila za neke zakonske naslednikeOstavioev brani drugKada brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanjaBrani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja:1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka aposle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana;2) ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posleostavioeve smrti, a iz razloga koji su branom drugu

bili poznati u trenutku zakljuenja braka;3) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bilatrajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu saostaviocem.a) Poveanje naslednog dela branog druga u drugomnaslednom reduKad je pozvan na naslee s naslednicima drugognaslednog reda a nema nunih sredstava za ivot,brani drug moe u roku od jedne godine od smrtiostavioeve zahtevati doivotno uivanje(plodouivanje) na celini ili delu zaostavtine koju sunasledili ostali naslednici.Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenompodelom zapao u oskudicu, brani drug moe zahtevatiu svojinu celokupnu zaostavtinu.Pri odluivanju sud naroito ceni duinu trajanjazajednice ivota ostavioca i branog druga, imovnostanje i sposobnost za privreivanje branog druga iostalih naslednika i vrednost zaostavtine.Ako brani drug umre pre ostvarenja prava napoveanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na

njegove naslednike.Preinaenje i ukidanje doivotnog uivanjaBrani drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumomdoivotno uivanje preinaiti u doivotnu rentu.Kad se promene prilike zbog kojih je branom drugupripalo doivotno uivanje ili renta, sud moe, na zahtevostalih naslednika, doivotno uivanje ili rentu ukinuti.Pri odluivanju sud naroito ceni lino, brano i imovnostanje branog druga i ostalih naslednika.Smanjenje naslednog dela branog druga u drugomnaslednom reduKad je brani drug pozvan na naslee s naslednicimadrugog naslednog reda, a ostavioeva nasleena dobraine vie od polovine njegove posebne imovine, ostalinaslednici mogu u roku od jedne godine od smrtiostavioeve zahtevati smanjenje naslednog delabranog druga do etvrtine zaostavtine ako zajednicaivota ostavioca i branog druga nije trajala duevremena.Pri odluivanju o obimu smanjenja naslednog delabranog druga sud ceni vrednost ostavioevihnasleenih dobara i duinu trajanja zajednice ivotaostavioca i branog druga.Deo za koji je nasledni deo branog druga smanjen suddodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.Ostavioevi roditeljiUslovi za poveanje naslednog dela roditeljaKad su pozvani na naslee sa ostavioevim branimdrugom a nemaju nunih sredstava za ivot, ostavioeviroditelji mogu u roku od jedne godine od smrtiostavioeve zahtevati doivotno uivanje na celini ilidelu zaostavtine koju je nasledio brani drug.

Ako je zajednica ivota ostavioevih roditelja trajnoprestala, roditelj koji nema nunih sredstava za ivot, azajednica ivota nije prestala njegovom krivicom, moezahtevati doivotno uivanje i na celini ili deluzaostavtine koju je nasledio drugi ostavioev roditelj.Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi,roditelj koji nema nunih sredstava za ivot moezahtevati doivotno uivanje i na celini ili deluzaostavtine koju su nasledili potomci drugog roditelja.Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenompodelom zapali u oskudicu, ostavioevi roditelji moguzahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu.Pri odluivanju o zahtevu ostavioevih roditelja, sudnaroito ceni imovno stanje i sposobnost zaprivreivanje roditelja, ostavioevog branog druga ipotomaka roditelja koji ne moe ili nee da nasledi,duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branogdruga i vrednost zaostavtine.UsvojenikUsvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci injegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovipotomci nasleuju usvojioca i njegove srodnike isto kaoto deca i njihovi potomci nasleuju svoje roditelje injihove srodnike.Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci nenasleuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovinasleuju usvojenika i njegove potomke.Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci injegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovipotomci, nasleuju samo usvojica isto kao to deca injihovi potomci nasleuju svoje roditelje ako ta pravapri usvojenju nisu ograniena ili iskljuena.Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleivanju izmeuusvojenika i njegovih krvnih srodnikaUsvojilacUsvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnicinasleuju usvojenika i njegove potomke isto kao toroditelji i njihovi srodnici nasleuju svoju decu i njihovepotomke.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici nenasleuju usvojenika.Izuzetno, ako usvojilac nema nunih sredstava za ivota usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda,usvojilac moe u roku od jedne godine od smrtiusvojenikove zahtevati doivotno uivanje na deluzaostavtine ako pri usvojenju nisu bila iskljuenausvojenikova nasledna prava.Pri odluivanju sud ceni duinu trajanja usvojenja, obimusvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavtine iimovno stanje naslednika pozvanih na naslee.Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava nanasleivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.Nuni nasledniciKo su nuni nasledniciNuni naslednici su ostavioevi: potomci, usvojenici injihovi potomci, brani drug, roditelji, usvojilac, braa isestre, dedovi i babe i ostali preci.Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa isestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nunisu naslednici samo ako su trajno nesposobni za

privreivanje a nemaju nunih sredstava za ivot.Nuni naslednik moe biti samo onaj ko je pozakonskom redu nasleivanja pozvan na naslee.Nuni deoNunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojimostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nunimdelom.Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka iostavioevog branog druga je polovina, a nuni deoostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakomod njih pripao po zakonskom redu nasleivanja.Ako nuni naslednik ne moe ili nee da nasledi, njegovnuni deo ne prirasta ostalim nunim naslednicima.Nuni naslednik se namiruje posle ostavioevihpoverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).Nuni naslednik ne odgovara za ostavioeve dugove, dovisine vrednosti nunog dela.Nuni deo je povreen ako je vrednost ostavioevihzavetajnih raspolaganja i poklona uinjenih nunomnasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleemanja od vrednosti naslednikovog nunog dela.

Nunom nasledniku pripada novana protivvrednostnunog dela (obligaciono pravo).Na zahtev nunog naslednika, sud moe odluiti daovom pripadne odreeni deo stvari i prava koji inezaostavtinu (stvarno pravo).Odredbe prethodnih stavova vae samo ako ostavilac uzavetanju ne odredi prirodu nunog dela.Nunom nasledniku novanu protivvrednost solidarnoduguju svi zavetajni (testamentalni) naslednici iisporukoprimci, srazmerno delu zaostavtine koji sudobili ako iz zavetanja nasledi to drugo.Kad je to nedovoljno, nuni naslednik moe zahtevatidopunu novane protivvrednosti, shodno pravilima zavraanje poklona.Srazmerno smanjenje isporuka naloenih zavetajnomnasledniku ili isporukoprimcuZavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplationuni deo moe zahtevati srazmerno smanjenjeisporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi todrugo.Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloioda iz svoje isporuke neto ispuni.Ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom,nalogom, uslovom ili rokom), smatrae se da jenaslednikov nuni deo bez tereta.Kad ostavilac nunom nasledniku zaveta vie odnunog dela i neim ga optereti, nuni naslednik moeizabrati uveani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nunideo, bez tereta.Izraunavanje nunog delaUtvrivanje vrednosti zaostavtine na osnovu koje seizraunava nuni deo

7/23/2019 Predmet nasleivanja

2/7

Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina kojuje ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svimnjegovim zavetajnim (testamentalnim) raspolaganjima,svim njegovim potraivanjima, pa i onim prema nekomod naslednika, izuzev oigledno nenaplativim.Od tako utvrene vrednosti odbija se zatim iznosostavioevih dugova, kao i iznos trokova popisa iprocene zaostavtine i uobiajenih trokova njegovesahrane.

Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svihpoklona koje je ostavilac ma na koji nain uinio nekomod zakonskih naslednika, nezavisno od toga komnaslednom redu pripadaju i da li mogu i hoe danaslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilacnaredio da se nasledniku ne uraunaju u nasledni deo.Konano, svemu tome dodaje se i vrednost poklonakoje je ostavilac u poslednjoj godini svog ivota uinioonima koji nisu zakonski naslednici.U vrednost zaostavtine na osnovu koje se izraunavanuni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednikstekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeliimovine za ivota, ono to je ostavilac utroio naizdravanje i kolovanje zakonskog naslednika, pokloniuinjeni u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe nimanji uobiajeni pokloni.ta se smatra poklonomPoklonom se smatra svako odricanje od prava, pa iodricanje od naslea u korist odreenog naslednika,otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota daonasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja iliproirenja domainstva ili obavljanja zanimanja, kao isvako drugo besplatno raspolaganje.Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjenestvari u trenutku utvrivanja vrednosti zaostavtine, aliprema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.Kad se poklon sastoji u osiguranju u koristpoklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbiruplaenih premija ako je taj zbir manji od osiguranesume.

Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume,kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.Smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje poklonaKad je nuni deo povreen, smanjuju se zavetajnaraspolaganja, a vraaju se i pokloni ako je to potrebnoda se nuni deo namiri.Zavetajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri,bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zavetanjane sledi to drugo.Ako je zavetalac ostavio vie isporuka i naredio da seneka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjujesamo ako vrednost ostalih ne dosee da se namiri nunideo.Zavetajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbogdopune nunog dela moe zahtevati srazmernosmanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja nesledi to drugo.Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloioda iz svoje isporuke neto ispuni.Zastarelost pravaAko je nuni deo obligaciono pravo

Ako je nuni deo povreen zavetanjem, isplatanovane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od trigodine od dana proglaenja zavetanja.Ako je nuni deo povreen i poklonima, dopunanovane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od trigodine od smrti ostavioeve.Ako je nuni deo stvarno pravoSmanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevatiu roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja.Vraanje poklona moe se zahtevati u roku od tri godineod smrti ostavioeve.Ko moe zahtevati nuni deo i nasledivost pravaIsplatu novane protivvrednosti, odnosno smanjenjezavetajnih raspolaganja i vraanje poklona moguzahtevati nuni naslednici.Ako ostavioev potomak ili usvojenik koji nije zahtevaonuni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva,to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od estmeseci od njegove smrti.Razbatinjenje nunih naslednikaIskljuenje nunih naslednika

Uzroci iskljuenjaZavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog naslednikakoji se povredom neke zakonske ili moralne obavezetee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosioprema zavetaocu, ako je umiljajno uinio krivino deloprema zavetaocu, njegovom detetu, usvojeniku,branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu inepotenom ivotu).Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino.Iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom zazavetanje.Iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, apoeljno je navesti i uzrok iskljuenja.Uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioevesmrti.Dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onog ko sena iskljuenje poziva.Iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen.Prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da jeiskljueni umro pre ostavioca.Ako je potomak koji ima pravo na nuni deo prezaduenili je rasipnik, zavetalac ga moe u celini ili deliminoliiti nunog dela u korist potomaka lienog.Lienje mora biti uinjeno u obliku potrebnom zazavetanje.Lienje je punovano samo ako u trenutku smrtiostavioeve lieni ima maloletno dete ili maloletnogunuka od ranije umrlog deteta.Uraunavanje poklona i isporuka u nasledni deoZakonskom nasledniku uraunava se u njegov naslednideo poklon koji je ma na koji nain dobio od ostavioca.

Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjenestvari ili prava imao do smrti ostavioeve neuraunavaju mu se u nasledni deo.Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo ako

je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zavetanju,izjavio da se poklon nee uraunati, ili se iz okolnostimoe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva.

Time se ne dira u pravila o nunom delu.Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uraunavase u njegov nasledni deo ako iz zavetanja ne sledi todrugo.Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostalizakonski naslednici dobijaju iz zaostavtineodgovarajuu vrednost, pa se posle toga ostatak delimeu naslednicima.Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednicidobiju odgovarajuu vrednost, naslednik kome se vriuraunavanje nije duan vratiti ita od primljenog.

Time se ne dira u pravila o nunom delu.Naslednik koji se odrekao naslea zadrava poklonsamo u granicama u kojima ne dira u nuni deo ostalihnaslednika.Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevatiisporuku samo u granicama u kojima ne dira u nunideo ostalih naslednika.Uobiajeni manji pokloni nikada se ne uraunavaju unasledni deo.Ono to je utroeno na izdravanje i obaveznokolovanje naslednika ne uraunava se u njegovnasledni deo.Sud odluuje o tome da li e se izdaci koje je ostavilacuinio za dalje kolovanje naslednika uraunati u njegovnasledni deo i koliko, cenei naroito vrednostzaostavtine i trokove kolovanja i osposobljavanja zasamostalan ivot ostalih naslednika.Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednikauraunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovisanaslednici.Nasleivanje na osnovu zavetanja (testamenta,

poslednje volje)ZAVETANJEZavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjavavolje za to sposobnog lica kojom ono rasporeuje svojuimovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku.Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaestgodina ivota i sposobno je za rasuivanje.Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vremezavetanja bile zavetaoeva odluujua pobuda, sudmoe, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snagepojedine odredbe zavetanja ili celo zavetanje akozavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitkasposobnosti za rasuivanje.Zahtev se moe postaviti u roku od tri godine od danaproglaenja zavetanja.Zavetaoeva volja za sainjavanje zavetanja mora bitiozbiljna, stvarna i slobodna.Zavetaoeva namera za sainjavanje zavetanja morabiti odreena i bezuslovna.Zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovimaodreenim zakonom.

Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenogzavetanja ne utie na njegovu punovanost.Svojeruno zavetanjeZavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanjesainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati.Za punovanost svojerunog zavetanja nije nuno dase u njemu naznai datum kada je sainjeno, ali je topoeljno.Pismeno zavetanje pred svedocimaZavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanjesainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je vesainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednjavolja i potom se na pismenu svojeruno potpisati.Svedoci se istovremeno potpisuju na samomzavetanju, a poeljno je da se naznai njihovo svojstvosvedoka.Sudsko zavetanjeSudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vaeza sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukijeodreeno.Sudsko zavetanje ako je zavetalac u stanju da ga

proitaZavetanje moe po kazivanju zavetaoca sainitisudija, poto prethodno utvrdi zavetaoev identitet.Poto zavetalac takvo zavetanje proita i potpie,sudija na samom zavetanju potvruje da ga jezavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao.Sudsko zavetanje ako zavetalac nije u stanju da gaproitaKad zavetalac nije u stanju da proita zavetanje kojemu je sainio sudija, ovaj ga zavetaocu ita u prisustvudva svedoka, pa onda zavetalac u prisustvu istihsvedoka izjavljuje da je to njegovo zavetanje i potomzavetanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.Svedoci se istovremeno potpisuju na samomzavetanju.Sudija je duan na samom zavetanju potvrditi da susve ove radnje uinjene.Kad je zavetanje sainjeno u sudu na ijem podrujuzavetalac nema prebivalite, sud je duan o tomeodmah izvestiti sud na ijem podruju zavetalac imaprebivalite.Zavetalac moe svojeruno zavetanje, pismenozavetanje pred svedocima i sudsko zavetanje poveritina uvanje nadlenom sudu u otvorenom ili zatvorenomomotu.Konzularno zavetanjeZavetaocu moe u inostranstvu zavetanje sainitikonzularni predstavnik ili diplomatski predstavnikSavezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularneposlove, po pravilima koja vae za sastavljanje sudskogzavetanja.Meunarodno zavetanje

Meunarodno zavetanje je punovano bez obzira namesto gde je sainjeno i na to gde se nalaze dobrazavetaoeva, bez obzira na dravljanstvo zavetaoca,na njegovo prebivalite ili boravite, ako je sainjeno uobliku meunarodnog zavetanja, u skladu saodredbama lana 93. do lana 101. ovog zakona.Nitavost meunarodnog zavetanja ne utie nanjegovu punovanost kao zavetanja druge vrste.Brodsko zavetanjeZavetaocu moe na jugoslovenskom brodu zavetanjesainiti zapovednik broda, po pravilima koja vae zasastavljanje sudskog zavetanja.

Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po istekutrideset dana od dana povratka zavetaoca u SaveznuRepubliku Jugoslaviju.Vojno zavetanjeZa vreme mobilizacije ili rata, zavetanje onom ko je navojnoj dunosti moe sainiti komandir ete i drugistareina njegovog ili vieg ranga, ili neko drugi uprisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareinaodvojenog odreda, a po pravilima koja vae zasainjavanje sudskog zavetanja.

Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po istekuezdeset dana od dana zavretka rata, a ako jezavetalac ranije ili docnije demobilisan - po istekutrideset dana od dana demobilisanja.Usmeno zavetanjeZavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred triistovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilikane moe sainiti pismeno zavetanje.Usmeno zavetanje prestaje da vai po isteku tridesetdana od dana prestanka prilika u kojima je sainjeno.Svedoci pred kojima je zavetalac usmeno izrekao svojuposlednju volju duni su da bez odlaganja napismenosastave zavetaoevu izjavu i da je to pre predajusudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznosei pritom kada je, gde i u kojim prilikama zavetalac izrekaosvoju poslednju volju.Pravila o zavetajnim svedocima

Zavetajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni iposlovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenogzavetanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.Svedoci meunarodnog i pismenog zavetanja predsvedocima moraju znati i jezik na kom zavetalacizjavljuje da je zavetanje njegovo, a svedoci usmenog isudskog zavetanja moraju znati i jezik na kom jezavetanje sainjeno.Ne mogu biti zavetajni svedoci niti mogu sainitizavetanje po zavetaoevom kazivanju u svojstvusudije, odnosno ovlaenog lica ako se zavetanjesainjava po pravilima sudskog zavetanja: potomcizavetaoevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci,njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobonojliniji do etvrtog stepena srodstva zakljuno, branidrugovi svih tih lica i brani drug zavetaoev.SADRINA ZAVETANJAZavetanjem se moe postaviti jedan ili vie naslednika.Naslednik na osnovu zavetanja je onaj kome jezavetalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovineodreen prema njenoj celini.

Naslednikom se smatra i onaj kome je zavetanjemostavljena jedna ili vie odreenih stvari ili prava ako jezavetalac hteo da taj bude naslednik.Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljenekakve koristi moraju biti odreeni ili odredivi.Odredivi su ako zavetanje sadri podatke na osnovukojih se moe utvrditi ko su oni.Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadubineZavetalac moe narediti da se kakva stvar ili pravo,deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljenesvrhe.Zavetalac moe narediti osnivanje zadubine i odreditisredstva za postizanje njenog cilja.Zavetalac moe u pojedinim odredbama zavetanjapostaviti uslove i rokove.UsloviUslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ilidobrim obiajima smatraju se nepostojeim.Nepostojeim se smatraju i nemogui, nerazumljivi iprotivreni uslovi.Nepostojeim se smatra i uslov ostvaren pre

ostavioeve smrti ako iz zavetanja ne sledi da uslovtreba ponoviti.Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje,protivno naelu savesnosti i potenja, sprei onaj na iji

je teret odreen.Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovoostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja,prouzrokuje onaj u iju je korist odreen.Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi kodrugi, smatrae se da ga uslov ne tereti ako izzavetanja ne sledi to drugo.RokoviRok koji nikada ne moe nastupiti ili je neprimereno dugsmatra se nepostojeim.Kad je oigledno da se zavetalac prevario samo upreraunavanju vremena, duinu roka odredie sud,prema zavetaoevoj pravoj nameri.Istek odlonog roka nema povratno dejstvo ako izzavetanja ne sledi to drugo.

Tumaenje zavetanjaOdredbe zavetanja treba tumaiti prema pravoj namerizavetaoevoj.Kad se prava namera zavetaoeva ne moe utvrditi,zavetanje se tumai u smislu koji je povoljniji zazakonske naslednike ili one kojima je zavetanjemnaloena kakva obaveza.Pripadanje nasledstvaKad zavetalac postavi jednog naslednika a ne odredinjegov nasledni deo, on nasleuje celokupnuzaostavtinu.

7/23/2019 Predmet nasleivanja

3/7

Kad zavetalac postavi jednog naslednika i odredinjegov nasledni deo (polovina, treina i slino), ostataknasleuju zakonski naslednici.Kad zavetalac postavi vie naslednika a ne odredinjihove nasledne delove, oni nasleuju na jednakedelove.Kad zavetalac postavi vie naslednika i odredi imnasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnuzaostavtinu, ostatak nasleuju zakonski naslednici.Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednimaodredi nasledne delove, a drugima ne odredi, oni ijideo nije odreen ostatak zaostavtine nasleuju na

jednake delove.U sluaju kad nita ne preostane naslednicima iji deonije odreen, delovi naslednika sa odreenim delomsrazmerno se smanjuju sve dokle naslednici sneodreenim delom ne dobiju deo koji je jednak delunaslednika iji je odreeni deo najmanji.Kad su delovi naslednika sa odreenim delovima

jednaki, a nita ne preostane naslednicima iji delovinisu odreeni, delovi naslednika sa odreenim delovimasrazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeninaslednici ne dobiju jednake delove.PriratajKad zavetalac postavi vie naslednika, a ne odredinjihove nasledne delove, deo naslednika koji ne moe ilinee da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenimnaslednicima.Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednimaodredi nasledne delove, a drugima ne odredi, deonaslednika koji ne moe ili nee da nasledi jednakoprirasta samo naslednicima iji delovi nisu odreeni.Kad zavetalac postavi naslednike i svima odredinasledne delove, deo naslednika koji ne moe ili needa nasledi pripada zakonskim naslednicima.ISPORUKAZavetalac moe jednu ili vie stvari ili prava ostavitinekom odreenom ili odredivom licu, ili naloitinasledniku da iz onoga to mu je ostavljeno da neku

stvar ili pravo nekom licu, ili mu isplati sumu novca, iliga oslobodi kakvog duga, ili ga izdrava ili, uopte unjegovu korist neto uini ili se uzdri od kakvoginjenja, ili da neto trpi.

Takvim se zavetanjem po pravilu ne postavljanaslednik, ve se ono naziva isporukom, lice kome jenamenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporukatereti naziva se dunikom isporuke.Isporuka moe biti naloena i isporukoprimcu i tada senaziva podisporukom, a lice kome je ostavljena -podisporukoprimcem.Zavetaoevi poverioci se namiruju preisporukoprimaca.Naslednik nije duan ispuniti isporuku ili nalog ako setime dira u njegov nuni deo.Isto vai i za isporukoprimca ako vrednost podisporukeili naloga koje treba da ispuni premaa vrednost njemuostavljene isporuke.U tim sluajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se uistoj srazmeri ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isporukoprimac moe isporuku zahtevati od onog kome

je njeno ispunjenje naloeno.Kad je ispunjenje naloeno nekolicini, svako odgovarasrazmerno delu zaostavtine koji dobija ako izzavetanja ne sledi to drugo.Kad zavetalac propusti da odredi ko je dunik isporuke,ispunjenje tereti sve zakonske i zavetajne naslednike,srazmerno njihovim naslednim delovima.Isporukoprimac moe isporuku zahtevati i ako dunikisporuke ne moe ili nee da nasledi.

Tada isporuka tereti onog ko umesto dunika isporukedolazi na naslee ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isporukoprimac ne odgovara za dugove zavetaoca.Zavetalac moe narediti da isporukoprimac odgovaraza sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednostiisporuke.Isporuka pada ako isporukoprimac umre prezavetaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan.

Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio duan daje ispuni ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Isporuka pada i ako zavetalac otui ili potroiindividualno odreeni predmet isporuke ili taj predmet

inae prestane da postoji za ivota zavetaoevog.Isporuka pada i ako posle smrti zavetaoca njenoispunjenje postane nemogue zbog dogaaja za kojedunik isporuke ne odgovara.Posebne vrste isporukeKad zavetalac isporuku ostavi svom poveriocu, on imapravo da pored isporuke trai i ispunjenje potraivanjaako iz zavetanja ne sledi to drugo.Kad zavetalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu jedugovao, on stvar moe zahtevati kao isporukoprimacili kao ostavioev poverilac.Isporuka ostavljena zavetaoevom duniku ima dejstvootputanja duga ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Kad je predmet isporuke zavetaoevo potraivanje,dunik isporuke je obavezan da ga ustupiisporukoprimcu.Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nijeodreena njihova koliina, tada sve te stvari koje sezateknu u zaostavtini pripadaju isporukoprimcu ako izzavetanja ne sledi to drugo.Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, anema ih u zaostavtini, dunik isporuke je obavezan daih pribavi i preda isporukoprimcu.Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari odreenepo rodu, a nema ih u zaostavtini, niti je njihova koliinaodreena ili odrediva.Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinuod dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bioovlaen da trai isporuku.Nitavost zavetanja

Zavetanje je nitavo ako je njegova sadrina protivnaprinudnim propisima, javnom poretku ili dobrimobiajima.Nitavo je zavetanje lica koje nije navrilo petnaestgodina ivota i lica koje je zbog nesposobnosti zarasuivanje potpuno lieno poslovne sposobnosti.Falsifikovano zavetanje je nitavo.Nitavost neke odredbe zavetanja ne povlai nitavosti samog zavetanja ako ono moe opstati bez nitaveodredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobudazbog koje je zavetanje sainjeno.Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalacodreuje naslednika svom nasledniku il iisporukoprimcu.Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalac svomnasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otui stvarili pravo koje mu je ostavio.Nitava je odredba zavetanja kojom se zabranjuje iliograniava deoba nasledstva.Nitave su one odredbe sudskog, konzularnog,meunarodnog, brodskog i vojnog zavetanja kojima seneto ostavlja sudiji, odnosno ovlaenom licu, kao ibranim drugovima, precima, potomcima i brai isestrama tih lica.Nitave su one odredbe pismenog zavetanja predsvedocima, sudskog, konzularnog, meunarodnog,brodskog i vojnog zavetanja kojima se neto ostavljazavetajnim svedocima, kao i branim drugovima,precima, potomcima i brai i sestrama svedoka.Nitave su one odredbe usmenog zavetanja kojima seneto ostavlja zavetajnim svedocima, njihovimbranim drugovima, precima, potomcima i srodnicima upobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva zakljuno,kao i branim drugovima svih tih lica.Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju semoe pozvati svako zainteresovano lice.Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se.

Time se ne dira u pravila o odraju, sticanju odnevlasnika i zastarelosti potraivanja.

Nitavo zavetanje smatra se zavetanjem koje nikadanije ni bilo sainjeno.Ruljivost zavetanjaZavetanje je ruljivo ako ga je sainio onaj ko nije imaozavetajnu sposobnost, ako je u vreme zavetanja bilomana zavetaoeve volje i ako pri sainjavanjuzavetanja nisu potovani oblik i uslovi odreenizakonom.Pravo na isticanje ruljivosti gasi se istekom zakonomodreenog roka.Ponitaj zavetanja zbog ruljivosti moe zahtevatisamo lice koje za to ima pravni interes.Ruljivo je zavetanje lica koje je u trenutku njegovogsainjavanja bilo nesposobno za rasuivanje.Ruljivo je zavetanje sainjeno pod uticajem prinude,pretnje i prevare ili u zabludi o injenicama koje suzavetaoca pobudile da saini zavetanje.Ruljivost odredaba zavetanja koje su sainjene poduticajem prinude, pretnje i prevare ili su sainjene uzabludi ne povlai ruljivost preostalog dela zavetanjaako ono moe opstati bez ruljive odredbe ili ako ta

odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje jezavetanje sainjeno.Ruljivo je zavetanje koje nije sainjeno u obliku i poduslovima odreenim zakonom.Ponitaj zavetanja ruljivog zbog zavetajnenesposobnosti i mana zavetaoeve volje moe sezahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja zapostojanje uzroka ruljivosti, a najkasnije u roku oddeset godina od dana proglaenja zavetanja.Rok od jedne godine ne moe poeti da tee preproglaenja zavetanja.Ponitaj zavetanja prema nesavesnom licu moe sezahtevati u roku od dvadeset godina od danaproglaenja zavetanja.Ponitaj zavetanja ruljivog zbog povrede oblika inepotovanja uslova odreenih zakonom moe sezahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja zazavetanje, a najkasnije u roku od deset godina od danaproglaenja zavetanja.Rok od jedne godine ne moe poeti da tee preproglaenja zavetanja.

DOKAZIVANJE UNITENOG, IZGUBLJENOG ILISKRIVENOG ZAVETANJAZavetanje koje je uniteno, izgubljeno ili skriveno poslesmrti zavetaoeve, ili pre njegove smrti ali beznjegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovanogzavetanja ako zainteresovano lice dokae da jezavetanje postojalo, da je uniteno, izgubljeno iliskriveno, da je bilo sainjeno u obliku propisanomzakonom i ako dokae sadrinu zavetanja.IZVRIOCI ZAVETANJAU zavetanju moe biti odreen jedan ili vie izvrilacazavetanja.Izvrilac zavetanja moe biti svako ko je poslovnopotpuno sposoban.Izvrilac zavetanja ne mora se primiti te dunosti.Kad zavetanjem nije odreen izvrilac ili je odreen ane primi se dunosti, izvrioca moe postaviti sud, akonae da je to neophodno, a naroito ako je zavetalacodredio naloge, uslove ili rokove.Kad zavetalac nije to drugo odredio, dunost jeizvrioca zavetanja naroito da se stara o uvanjuzaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplatidugova i isporuka i uopte da se stara da zavetanjebude izvreno onako kako je zavetalac hteo.Ako ima vie izvrilaca, oni zajedno vre poverene imdunosti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.Izvrilac zavetanja duan je poloiti sudu raun o svomradu.Izvrilac zavetanja ima pravo na naknadu trokova inagradu za svoj trud koje mu se isplauju na teretzaostavtine, prema odluci suda.OPOZIV ZAVETANJA

Zavetalac uvek moe u celini ili delimino opozvatizavetanje.Zavetanje se opoziva izjavom datom u bilo kom oblikuu kome se moe i sainiti.Zavetalac moe pismeno zavetanje opozvati iunitenjem pismena.Kad se docnijim zavetanjem izriito ne opozove ranije,odredbe ranijeg zavetanja ostaju na snazi ako nisusuprotne odredbama docnijeg.Ako zavetalac uniti docnije zavetanje, na snazi jeranije zavetanje ako iz okolnosti ne proizlazi to drugo.Ugovori u naslednom pravuUGOVOR O NASLEIVANJU I UGOVOR O BUDUEMNASLEDSTVU ILI ISPORUCINitav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deoostavlja u naslee svom saugovorau ili nekom treem.Nitav je ugovor kojim neko otuuje nasledstvo komese nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog treegko je iv.Nitav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se

jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno.Nitav je ugovor kojim se zavetalac obavezuje daunese ili ne unese kakvu odredbu u zavetanje ili dakakvu odredbu iz svog zavetanja opozove ili neopozove.UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZAIVOTAPredak moe ugovorom svojim potomcima ustupiti irazdeliti imovinu.Ugovor je punovaan samo ako su se sa ustupanjem iraspodelom saglasili svi ustupioevi potomci koji e pozakonu biti pozvani da ga naslede.Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje iraspodelu imovine, moe je dati naknadno.Ugovor je punovaan i ako potomak koji nije daosaglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne naslea ili

je nedostojan a ne ostavi potomstvo.Ugovor mora biti sainjen u pismenom obliku i overenod sudije koji je duan da pre overe proita strankama

ugovor i naroito ih upozori da ustupljena imovina neulazi u ustupioevu zaostavtinu i da se njome ne mogunamiriti nuni naslednici.U suprotnom, ugovor je nitav.Sudija na samom ugovoru potvruje da su te radnjeuinjene.Ugovor moe obuhvatiti samo ustupioevu imovinu kojapostoji u asu ustupanja i raspodele, u celini ilidelimino.Nitava je odredba ugovora koja predvia raspodeludobara koja eKad predak umre, njegovu zaostavtinu ine dobra kojanisu obuhvaena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kaoi dobra koja je naknadno stekao.Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio nekiod potomaka koji je postao naslednik, delovi imovinekoji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kaopoklon.Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac moe za sebe ili svogbranog druga, ili za oboje, ili za kog drugog zadratipravo uivanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima,

moe ugovoriti doivotnu rentu u stvarima ili novcu,doivotno izdravanje ili kakvu drugu naknadu.Kad su uivanje ili doivotna renta ugovoreni zaustupioca i njegovog branog druga zajedno, pa jednood njih umre, uivanje ili renta pripadaju u celinidrugome do njegove smrti ako to drugo nije ugovorenoili ako to drugo ne proizlazi iz okolnosti.Ustupilac moe ugovorom obuhvatiti i svog branogdruga, ako se brani drug saglasi, i tada on ima istipoloaj kao i ustupioevi potomci.Kad brani drug nije obuhvaen ustupanjem iraspodelom, njegovo pravo na nuni deo ostajenedirnuto, a delovi ustupioeve imovine koji surazdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon.U svakom sluaju, ugovor izmeu potomaka ostaje nasnazi.Potomci izmeu kojih je ustupilac razdelio svoju imovinune odgovaraju za njegove dugove ako ta drugo nijeugovoreno.Ustupioevi poverioci mogu ugovor pobijati poduslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.

Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje meusanaslednicima, nastaje i meu potomcima i posleustupanja i raspodele.OpozivUstupilac moe zahtevati da mu potomak vrati sve to

je primio ako je potomak pokazao grubuneblagodarnost prema njemu.Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili komedrugome ne daje izdravanje odreeno ugovorom oustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupioeve dugove.U drugim sluajevima neizvrenja tereta odreenihugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodei rauna ovanosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima,odluuje da li ustupilac ima pravo na vraanje datihdobara, ili pravo da trai prinudno izvrenje tereta.Potomak koji je vratio primljeno moe posle smrtiustupioeve zahtevati nuni deo.UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJUUgovorom o doivotnom izdravanju obavezuje seprimalac izdravanja da se posle njegove smrti nadavaoca izdravanja prenese svojina tano odreenihstvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja seobavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da sebrine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga poslesmrti sahrani.Primalac izdravanja ugovorom moe obuhvatiti samostvari ili prava postojea u trenutku zakljuenjaugovora.Ako to drugo nije ugovoreno, obaveza izdravanjanaroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane,odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti,

7/23/2019 Predmet nasleivanja

4/7

trokove leenja i davanja za svakodnevne uobiajenepotrebe.Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti zakljuen upismenom obliku i overen od sudije koji je duan da preovere proita strankama ugovor i primaoca izdravanjanaroito upozori na to da imovina koja je predmetugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da se njomene mogu namiriti nuni naslednici.Nitav je ugovor u kome je davalac izdravanja fiziko ilipravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosnodelatnosti i stara o primaocu izdravanja (medicinskoosoblje, bolnice, razliite agencije i slino), akoprethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenogorgana starateljstva.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno za dvoje ili vielica, svako od njih ima zasebno pravo na odreenadavanja i injenja.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeglica, davalac izdravanja stie svojinu na predmetimaugovora u trenutku smrti njegovog saugovaraa akougovorom nije odreeno da svojina prelazi u trenutkusmrti treeg lica.Obaveza izdravanja traje do smrti treeg lica.Davalac izdravanja moe svoje pravo iz ugovoraobezbediti upisom u javnoj knjizi.Isto pravo posle smrti saugovaraa davaoca izdravanjaima i tree lice u iju je korist izdravanje ugovoreno.Potraivanja primaoca izdravanja ne mogu se prenetina drugoga.Ako se meusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzrokatoliko poremete da postanu nepodnoljivi, svako od njihmoe zahtevati da sud raskine ugovor.Kad sud izrekne raskid, primalac izdravanja je duandati naknadu za primljena davanja i usluge.Ako je do raskida dolo zbog krivice jedne strane, drugastrana ima pravo na pravinu naknadu.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeglica, raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaocaizdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist

izdravanje ugovoreno.Ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti tolikopromene da njegovo ispunjenje postane znatnooteano, sud moe, na zahtev jedne ili drugeugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.Sud moe pravo primaoca izdravanja preinaiti udoivotnu rentu ako se saglase ugovornice.Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeglica, raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaocaizdravanja moe zahtevati i lice u iju je koristizdravanje ugovoreno.Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja,sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju akozbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nijepredstavljao nikakvu neizvesnost za davaocaizdravanja.Zakonski naslednici mogu ponitaj ugovora zahtevati uroku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, anajkasnije u roku od tri godine od dana smrtiprimaoeve.Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre smrti

primaoeve.Posle smrti davaoca izdravanja njegove obavezeprelaze na njegovog branog druga i potomke koji supozvani na naslee, ako pristanu.Ako oni ne pristanu na produenje ugovora odoivotnom izdravanju, ugovor se raskida a oni nemogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje.Ako brani drug i potomci davaoca izdravanja nisu ustanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevatinaknadu od primaoca izdravanja.Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneiimovno stanje primaoca izdravanja i onih koji su biliovlaeni na produenje ugovora.9. Prelazak zaostavtine na naslednikeSmrt i proglaenje lica za umrloSmru ovekovom otvara se njegovo naslee.Isto dejstvo ima i proglaenje lica za umrlo.Danom otvaranja naslea lica koje je proglaeno zaumrlo smatra se dan koji je u reenju o proglaenju licaza umrlo oznaen kao dan smrti, a ako to u reenju nijeoznaeno, danom otvaranja naslea smatra se prvi dan

po isteku zakonom odreenih rokova.Rokovi koji po ovom zakonu poinju da teku od danaotvaranja naslea teku od dana pravnosnanostireenja o proglaenju lica za umrlo.Kad nije poznato ima li naslednika, sud e oglasompozvati lica koja polau pravo na naslee da se prijavesudu u roku od jedne godine od dana objavljivanjaoglasa.Oglas e se istai na oglasnoj tabli suda, objaviti u"Slubenom listu Savezne Republike Jugoslavije","Slubenom glasniku Republike Srbije", a, po potrebi, ina drugi nain.Ako ima nagovetaja da je prebivalite ili boravitenaslednika u inostranstvu, oglas e se objaviti i uodgovarajuem inostranom sredstvu javnogobavetavanja.Kad se po isteku roka od jedne godine od dananajkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedannaslednik, sud e doneti reenje kojim zaostavtinupredaje na uivanje Republici Srbiji.Republika Srbija stie svojinu na predatim stvarima uroku od tri godine za pokretne, a deset godina zanepokretne stvari, poev od otvaranja naslea.Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovoprebivalite ili boravite nepoznato, kao i u drugimsluajevima kad je to potrebno, sud e postavitiprivremenog staraoca zaostavtine.Sud moe privremenog staraoca zaostavtine postaviti ina zahtev ostavioevih poverilaca, isporukoprimaca ilikorisnika naloga.O postavljanju privremenog staraoca sud e obavestitiorgan starateljstva, koji moe postaviti drugog staraoca.

Privremeni staralac zaostavtine je ovlaen da u imenaslednika tui i bude tuen, da naplauje potraivanja,isplauje dugove i isporuke i uopte da zastupanaslednike.Zaostavtina prelazi po sili zakona na ostavioevenaslednike u trenutku njegove smrti.Istovremeno naslednici stiu i pravo na odricanje odnaslea.Naslednik se moe odrei naslea izjavom pred sudomdo okonanja prvostepenog postupka za raspravljanjezaostavtine.Naslednik se moe odrei naslea samo u svoje ime.Smatra se da naslednik koji se odrekao naslea nikadanije ni bio naslednik.Ako je izjava o odricanju od naslea data pod uslovomili rokom, smatrae se izjavom koja ne proizvodi pravnodejstvo.Odricanje od naslea ne moe biti delimino.Izjava o odricanju od naslea neopoziva je.Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevatiponitaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude,pretnje, prevare ili zablude.Kad naslednik umre pre okonanja prvostepenogpostupka za raspravljanje zaostavtine a ne odrekne senaslea, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.Odricanje u korist odreenog naslednika smatra seizjavom o prijemu naslea uz istovremeno ustupanjenaslednog dela.Po prijemu ustupljenog dela na odnose izmeuustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.Naslea se ne moe odrei naslednik koji se izriito ilipreutno primio naslea.Odricanje od naslea koje nije otvoreno nitavo je.Ako se do okonanja prvostepenog postupka zaraspravljanje zaostavtine naslednik ne odreknenaslea, smatrae se da se naslea primio.Smatrae se da se primio naslea i naslednik koji jeraspolagao celom zaostavtinom ili njenim delom.Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi

ouvanja zaostavtine i mere tekueg upravljanja nesmatraju se prijemom naslea.Ako je izjava o prijemu naslea data pod uslovom ilirokom, smatrae se da uslov ili rok ne postoje.Prijem naslea ne moe biti delimian.Izjava o prijemu naslea neopoziva je.Naslednik koji se primio naslea moe zahtevatiponitaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude,pretnje, prevare ili zablude.Pravo naslednika da zahteva zaostavtinu ne zastareva.ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVEOSTAVIOEVENaslednik odgovara za ostavioeve dugove do visinevrednosti nasleene imovine.Naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara zaostavioeve dugove.Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavioevedugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela,bez obzira na to da li je izvrena deoba nasledstva.Dugovi se meu sanaslednicima dele srazmernonjihovim naslednim delovima ako iz zavetanja ne sledi

to drugo.Poverioci ostavioevi mogu u roku od tri meseca oddana otvaranja naslea zahtevati da se zaostavtinaodvoji od imovine naslednika.U tom sluaju naslednik ne moe raspolagati stvarima ipravima iz zaostavtine sve dokle se ne naplatepoverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je timstvarima i pravima do odvajanja raspolagao, taraspolaganja ostaju punovana.Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojenezaostavtine sve dokle se ne namire ostavioevipoverioci koji su zahtevali odvajanje.Poverioci ostavioevi koji su zahtevali odvajanje mogusvoja potraivanja naplatiti samo iz zaostavtine.DEOBA NASLEDSTVADeobu nasledstva moe zahtevati svaki naslednik usvako doba, osim u nevreme.

To pravo ne moe zastareti.Ugovor kojim se naslednik odrie prava da zahtevadeobu nitav je.Do deobe naslednici zajedniki upravljaju i raspolau

nasledstvom.Kad nema izvrioca zavetanja a naslednici se ne sloeo upravljanju nasledstvom, sud e, na zahtev nekog odnjih, postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljatinasledstvom, ili e svakom nasledniku odrediti deonasledstva kojim e on upravljati.Upravitelj moe sa odobrenjem suda raspolagatistvarima i pravima iz zaostavtine ako je to potrebnoradi isplate trokova ili otklanjanja kakve tete.Svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo,potpuno ili delimino, preneti samo na sanaslednika.Ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija.Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onimko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, poizvrenoj deobi, preda svoj deo saugovarau, imesaugovara do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.Na zahtev naslednika koji je iveo ili privreivao uzajednici sa ostaviocem, sud moe, ako to iziskujeopravdana potreba, odluiti da mu se ostave pojedinestvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deoostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari iliprava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostimaodredi.Za tako odreeni iznos ti naslednici imaju do isplatezakonsku zalogu na delovima zaostavtine dodeljenimnasledniku koji je duan da im izvri isplatu.Ako im isplata ne bude izvrena o roku, oni moguzahtevati isplatu potraivanja ili predaju stvari koje biim inae pripale na ime naslednog dela.Kad u zaostavtini ima poljoprivrednog zemljita, sud jeduan na pravo iz prethodnog lana upozoriti

poljoprivrednika koji je iveo ili privreivao u zajednicisa ostaviocem.Predmeti domainstva vee vrednosti koji sluesvakodnevnim potrebama ostavioevog branog druga inaslednika koji je s ostaviocem iveo u istomdomainstvu ostavie mu se na njegov zahtev, anjihova e se vrednost uraunati u deo tog naslednika.Ako vrednost tih predmeta premai vrednost naslednogdela, naslednik kome su predmeti ostavljeni isplatie turazliku ostalim naslednicima u novcu, o roku koji sudprema okolnostima odredi.Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju posamom zakonu ako mu neko trei, pozivajui se napravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja jestavljena u njegov nasledni deo, ili inae smanji njegovopravo.Oni jeme i za to da stvari stavljene u njegov deonemaju skrivenih nedostataka.Naslednici jeme za postojanje i naplativostostavioevog potraivanja koje je stavljeno u deo

jednog naslednika - do iznosa koji mu je stavljen u deo.U svim sluajevima jemstva po ovom lanu svakinaslednik jemi i duguje naknadu srazmerno svomnaslednom delu.NasleivanjeU savremenim pravima nasleivanje ima imovinskikarakter najee se oznaava kao sledovanje u pravneodnose umrlog,kao i prelaenje imovine umrlog nadruga lica kao stupanje u neija prava, usled smrtisubjekta i prava umrlog na njegove naslednike i sl.Nasledno pravoNasledno pravo nastalo je nastankom drave,odnosnonjenim pravnim ureenjem. Nasledno pravo ima dvaosnovna znaenja:-objektivno-subjektivnoNasledno pravo u objektivnom smislu je skup pravnih

propisa koji ureuju nasleivanje , a u subjektivnomsmislu oznaava konkretno ovlaenje odreenog lica.

Nasledno pravo je deo graanskog prava.12. Znaaj i osnovPravo nasleivanja najee asocira na novac i imanje,ali ono se tu ne iscrpljuje, naprotiv ono, s druge strane,omoguava da se marljivost, ljubav,odanost,prijateljstvo i druge u svakom drutvu poeljne osobineneguju i posebno nagrade( odreivanje veegnaslednog dela, isporuke legata, poklona za sluaj smrtii sl.), a s druge strane one negativne sankcioniu (krozustanovu nedostojnosti, iskljuenja iz prava na nunideo, lienja prava na nuni deo i dr.).Nasleivanje ima i psiholoku i moralnukomponentu,koja esto blagotvorno deluje u okviru ueili ire porodice, pa ak i u okviru jedne drave.13. TerminologijaUmrlo lice ija je imovina predmet nasleivanja nazivase ostavilac ''de cujus, defunctus'' , dok je za enskolice uobiajen termin ostavilja.U koliko je dekujus ostavio testament odn. zavetanjeonda se naziva zavetalac,testator (ovi termini suuobiajeni za oba pola, s tim sto se ponekad za ensko

lice upotrebljava izraz testatorka). Trenutak smrtiostavioca, a to je ujedno i trenutak otvaranja naslea,naziva se delacija.Imovina ostavioca ili testatora koja je podobna zanasleivanje naziva se zaostavtina, ostavina. Odredbau testamentu kojom se odreenom licu ostavlja tanoodreeno pravo (npr. umetnika slika P.JovanoviaSeoba Srba ili iznos od 50.000 i sl.) naziva se isporukaili legat,a lice u iju je korist takva odredba sainjenanaziva se isporukoprimac ili legaar.14. Osnovna naelaNaelo univerzalnosti nasleivanjaNaelo univerzalnosti (jedinstvenosti) znai da supravila zakonskog nasleivanja ista, odn. opta,

jedinstvena,univerzalna, bez obzira line osobine ikvalitete ostavioca ili naslednika(njihov pol, uzrast,nacionalnost, imovinsko stanje, veroispovest,pripadnost odreenom drutvenom sloju, zanimanje isl.), kao i bez obzira na vrstu, poreklo ili kvalitet dobrakoja ulaze u sastav zaostavtine. Naelo suprotnoovome je naelo specijalnosti nasleivanja.

Naelo specijalnosti znai da su pravila zakonskognasleivanja posebna, partikularna u zavisnosti odinjenica koje se odnose na line kvalitete i osobineostavioca i naslednika.

Naelo univerzalnosti karakteristino je, gledano''grosso modo'', za drave sa trinom privredom, anaelo specijalnosti za drutva sa naturalnomprivredom. U naem savremenom pravu usvojeno jenaelo univerzalnosti nasleivanja.Naelo ravnopravnostiOvo naelo, u osnovi, izvire iz prethodnog naela.Naime, nae pravo proklamuje princip da svi graanipod istim uslovima imaju pravo na jednak naslednopravni poloaj. To se odnosi i na ravnopravnostpolova,ravnopravnost brane i vanbrane dece, kao iravnopravnost domaih i stranih dravljana. Otuda,ukoliko ima vie naslednika koji ispunjavaju zakonskeuslove na podjednak nain, ne moe se bilo kome odnjih dodeliti povoljniji nasledno pravni poloaj.Naelo ogranienosti osnova pozivanja na nasleeU naem pravu doputena su dva osnovna pozivanja nanaslee:zavetanje odnosno testament (testamentalnonasleivanje),zakon (zakonsko,intestatsko nasleivanje).Naelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na naslee

U savremenim pravima mogue je paralelnonasleivanje po svim osnovama pozivanja : i pougovoru i po testamentu i po zakonu. Naravno, tada seradi o razliitim delovima zaostavtine. Isto je i u naempravu, s tim da poto postoje dva doputena osnovapozivanja na naslee mogue je naslediti delimino

7/23/2019 Predmet nasleivanja

5/7

7/23/2019 Predmet nasleivanja

6/7

sud dobija od nadlenog matiara smrtovnicu i potomsam pokree postupak za raspravljanje zaostavtine.Ipak mogue je da sud sazna i na drugi nain zadelaciju,npr.mogue je da i sama zainteresovanastranka (naslednik, legatar, izvrilac testamenta,poverilac i dr.lice) podnese relativne dokaze o smrtiostavioca.

To naravno ne menja pravilo o oficialnom karakterupokretanja ostavinske rasprave, jer aktivnostzainteresovanih lica u pomenutom smislu predstavljasamo obavetavanje suda o pravno relativniminjenicama za pokretanje postupka, a o samompokretanju postupka odluuje uvek ostavinski sud (prenego to pokrene postupak sud moe zatraiti didatnedokaze, izvriti odreene provere slubenim putem i sl.)U ostavinskom postupku pravilo je drugaije. Naimeostavinski sud vodi pokrenuti postupak do kraja (dodonoenja ostavinskog reenja). Radnje stranaka nemogu dovesti do okonanja ostavinskog postupka,naprotiv stranke ne mogu uticati ni na tok ostavinskogpostupka. Od pravila da se pokrenuti ostavinskipostupak mora sprovesti po naelu oficijalnosti sve dokraja, odn.do donoenja reenja o nasleivanju postoje ineki izuzeci.U ostavinskom postupku, kao to smo ve istakli, suddonosi odluku na osnovu rezultata celokupnograspravljanja imajui u vidu kako dokaze koje sustranke donele, tako i dokaze koje je sam sud obavioslubenim putem. Na taj nain ostavinski sud, popravilu, igra znaajnu ulogu u pribavljanju dokaza negoto je to sluaj sa parninim sudom.Ostavinsko reenje se moe zasnivati na dokazima kojinisu izvedeni pred sudijom koji je reenje doneo.Mogue je takoe da odluku donese sudija koji uopte inije vodio ostavinsku raspravu. Dakle, u ostavinskompostupku vai naelo posrednosti. Razlog ovogznaajnog ostupanja uslovljen je potrebomekonominosti i efikasnosti ostavinskog postupka kojise zasniva na nespornosti injeninog stanja meu

strankama a i injenice da osluka ostavinskog sudauvek moe biti korigovana u parnonompostupku(parnini postupak kao korektivni postupak zaraspravljanje zaostavtine).U ostavinskom postupku sud moe doneti odluku i bezusmenog obraanja stranaka, dovoljno je da strankesvoje izjave i zahtjeve upute sudu u odgovarajuojpisanoj formi. U tom postupku mogue je da se strankeuopte ne pojave(bilo da radnje preduzimaju samo upisanom obliku ili preko punomonika).U ostavinskom postupku sud svoju odluku nikada nedonosi u obliku presude ve, u obliku reenja. Mogue

je da ostavinski sud bazira na presudi parninog suda(utoku ostavinskog postupka meu strankama je bilosporno neko injenino pitanje pa ih je taj sud uputio naparnicu), ali i u tom sluaju donose reenje onasleivanju. Kao to je to sluaj i u parninompostupku, na svako reenje prvostepenog(ostavinskog)suda koje ima karakter meritornog( ostavinsko reenje,odnosno reenje o nasleivanju), nezadovoljna strankaima pravo da uloi albu

Razlozi albe su isti u oba postupka: bitne povredeodredba parninog postupka, pogreno ili nepotpunoutvreno injenino stanje i pogrena primenamatreijalnog prava.Rok za albu poinje da tee od trenutka dostavljanjaodluke stranci i iznosi 15 dana. U parninom postupkuprotekom tog roka stranka gubi pravo na albu, a neblagovremeno izjavljena alba se reenjem odbacuje.Nasuprot tome u ostavinskom postupku prvostepenisud je duan da dostavi drugostepenom sudu i neblagovremno izjavljenu albu.Izjavljena alba onemoguava pravosnanost a time iizvrnost ostavinskog reenja. Ipak, kada nije po sredimeritorna odluka ve kad sud reava o nekom drugompitanju (npr.donese privremenu meru odrediobezbeenje zaostavtine ili njenog dela ili slino),moe odluiti i da izjavljena alba ne zadrava izvrenjereenja.Ostavinski postupak ima za cilj da utvrdi injeninostanje koje je postojalo u trenutku delacije i da naosnovu toga utvrdi nasledna prava svih lica koja

ostvaruju neke koristi iz zaostavtine. Otuda sestrankom u ostavinskom postupku smatraju sva licakoja tvrde da im, po bilo kom osnovu pripada nekonasledno pravo. To znai da u ostavinskom postupkumoe biti i vie stranaka (npr.dva zakonska naslednika,dva testamentalna naslednika, dva legatara i svi oniimaju karakter stranke u postupku).Upravo zbog razlikovanja pojma stranke u parninom ivanparninom postupku a time i ostavinskom postupku,ponekad se stranke u vanparninom postupku nazivajuuesnicima u postupku . Zakon o vanparninompostupku, u zavisnosti od konteksta koristi iterminestranka i zainteresovano lice, ali se izceline teksta zakljuuje da su u pitanju sinonimi. Uostavinskom postupku se u zavisnosti u izuzetnomsmislu koriste sva tri termina : stranka, uesnik upostupku, zainteresovano lice(naravno koriste se itermini sa odreenim znaenjem npr.naslednik,legatar).Postupak sa testamentomZakjon o vanparninom postupku stavlja u zadatakorganu koji sastavlja smrtovnicu da proveri da li je izaostavioca ostao testament(pisani testament ili isprava ousmenom testamentu). Dakle, zakon nalae matiaruda u roku 30 dana od smrti ostavioca ili proglaenja licaza umrlog dostavi ostavinsko sudu smrtovnicu iostavioev testament, ukoliko ga posjeduje.Proglaenju testamenta mogu prisustvovatizainteresovana lica(zakonski, nuni testamentalninaslednici, legatari i dr).koji su ovlaeni da zahtevajuprepis testamenta (u savremenim uslovima to e bitifotokopija testamenta). Zainteresovana lica mogu biti

ujedino i svedoci proglaenja testamenta (naslednikosvojstvo i svedoka funkcija nisu inkompatibilni kada seradi o proglaenju testamenta).Proglaenje testamenta je duan da izvri sud kod kogase testament nae(npr.testament je uvan u tom sudu)ili mu bude podnet (neko lice sluajno nae ostavioevtestament i donese ga u najblii sud). Dakle, sud jeduan da proglasi testament koji se nae u njegovojdravini bez obzira na injenicu da li je to ostavinskisud,tj.sud nadleanza raspravljanje zaostavtine(irelevantna je injenica da li je ostavinski sud uinostranstvu).Postupak u sluaju kada je testament izgubljen ilisluajno uniten.

Ako je zavetalac sainio pismeni testament, ali je onizgubljen nestao ili je uniten nezavisno od voljeostavica(ukoliko ga je unitio sam zavetalac sanamerom opozivanja, onda je takav testament prestaoda postoji), a meu zainteresovanim licima nije spornoda je testament zaista sainjen, nesporna forma u kojoj

je sainjen, kao i nain nestanka ili unitenja, kao injegova sadrina, ostavinski sud ce sasluati svazainteresovana lica i po njihovim predlozima izevestipotrebne dokaze, pa ce o tome sainiti zapisnik, a potom taj zapisnik proglasiti po odredbama koje vae zaproglaenje pismenog testamenta.Nasciturusim sazna za postojanje zaetka koji ulazi u krugnaslednika, zakonskih ili testamentalnih, ostavinski sud

je duan da o toj injenici obavesti organ starateljstva.Po pravilu e se o pravima neroenog deteta starati

jedan od njegovih roditelja ali je, organ starateljstvaovlaen da to pitanje rei i drugaije( u sluaju sukobainteresa nasciturusa i roditelja organ starateljstva ezaetku postaviti posebnog staraoca, a moe preduzeti imere zatite zaostavtine odnosno njenogodgovarajueg dela).Sluajevi kada se zaostavtina ne raspravlja

Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavtine

kada prema podacima iz smrtovnce proizilazi daostavilac nije imao imovinu(npr.celokupna imovina jeobuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju).

Ostavinski sud takoe obustavlja postupak zaraspravljanje zaostavtine u sluaju da u njenomsastavu nema nepokretnosti, a zainteresovana lica nezahtevaju da se postupak sprovede. No ako je sudobustavio postupak iz ovoga razloga, lica pozvana nanaslee zadravaju pravo da trae raspravljanjezaostavtine.Raspravljanje zaostavtineZa raspravljanje zaostavtine ostavinski sud odreuje

roite i poziva zainteresovano lice. U pozivu,poredobavetenja o pokredanju postupka, treba da stojii podatak o injenici postojanja ili nepostojanjatestamenta,kao i obavetenje o dunosti dostaljanjapismenog testamenta sudu, odnosno isprave ousmenom testamentu(koju su sastavili testamentalnisvedoci), kao i dunosti dostavljanja podataka osvedocima usmenog testamenta.Zainteresovana lica e po pozivu takoe biti upozoreni

da mogu do okonanja postupka dati sudu izjavu da lise primaju ili se odriu naslea, zatim da ukoliko se neodazovu na roite za raspravljanje zaostavtine ili akone daju naslednu izjavu, primenie se zakonstapretpostavka o prihvatanju naslea, a sud e naslednimpravima zainteresovanih lica odluiti prema podacikojim raspolae. Posebno upozorenje e se odnositi nato da izjava o deliminom odricanju od naslea i izjavao odricanju od naslea, pod uslovom da ne proizvodepravno dejstvo.U sluaju testamentalnog nasleivanja, ostavinski sud

je duan da o pokretanju postupka za raspravljanjezaostavtine obavesti i lica koja bi se na nasleeposvala po intestatskom(zakonskom) nasleivanju.

U koliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike,ostavinski sud je duan da oglasom pozove laca kojapolau prava na naslee da se prijave sudu u roku od

jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Objavljivanjeoglasa u tom sluaju podrazumeva sledee: a. Pribijanjena oglasnu tablu suda; b. Objavljivanje u saveznomslubenom listu; v. Objavljivanje u republikom

slubenom glasniku odnosno listu (ovi nainiobjabljivanja od a do v moraju biti ispunjenikumulativno), a po potrebi sud e obajvljivanje dopunitii na drugi nain(npr.ako postoje indicije da je nasledniku inostranstvu, sud treba da, na teret zaostavtine,objavi oglas u nekom dnevnom listu zemlje na kojuukazuju date indicije).Navedene radnje suda imaju u stavri pripremni karakteri tek potom treba da seledi raspravljanje na roitu(postupak za raspravljanje zaostavtine u uem smislu).Zakon stavlja u dunost sudu da pristupajuiraspravljanju zaostavtine ( u uem smislu) ispita svapitanja koja se odnose na zaostavtinu, odnosno svapitnja koja se odnose na prava univerzalnih i singularnihsukcesora ostavioca, naroito:pravo na naslee,veliinu nasledno dela i pravo na legat (isporuku).Nasledna izjava- kao to je za materijalno naslednopravo znaajna delacija, tako je za ostavinski postupakznaajna nasledna izjava:prijem ili odricanje naslea.Od tuda, kao to se trenutak delacije mora tano iizvesno utvrditi i davanje nasledne izjave mora bitiizvesno:bez obzira da li se primio naslea(pozitivnanasledna izjava) ili se odrekao naslea (negativnanasledna izjava) uesnik u postupku svoju naslednuizjavu mora potpisati (lino ili njegov zakonskizastupnik).Upuivanje na parnicu ili drugi postupakZakon nalae ostavinskom sudu da prekineraspravljanje zaostavtine i da uputi stranke na parnicuili na postupak pred organom uprave, ako su meustrankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo

pravo. Ostavinski sud e ovako postupiti ako su sporneinjenice od kojih zavisi pravo na naslee.

Tako zakoni o vanparninom postupku naroito istiuspor o injenicama koje se odnose na:a) punovanost ilisadrinu testamenta; b) odnos naslednika i ostavioca naosnovu koga se po zakonu nasleuje;v) osnovanostzahteva suprunika ostavioca i ostavioevih potomakakoji su iveli sa ostaviocem u istom domainstvu da imse iz zaostavtine izdvoje predmeti domainstva, kojislue za zadovoljavanje svakih potreba;g) injenice odkojih zavisi veliina naslednog dela,naroitouraunavanje u nasledni deo(uraunavanje poklona ilegata u naslaedni deo);d) injenica od kojih zavisiosnovanost iskljuenja nunih naslednika ili osnovanostrazloga za nedostojnost;) injenica da li se neko liceodreklo naslea.Dostavljanje reenja-sud je duan da reenje onasleivanju dostavi svim naslednicima i legatarimakao i drugim licima koja su u toku ostavinskog postupkaisticala odreene zahteve iz zaostavtine. Pravno-snano ostavinsko reenje dostavie se i nadlenomorganu uprave (npr. Javnom pravobraniocu, upraviprihoda i dr.).Sprovoenje reenja- po pravosnanosti i reenja onasleivanju sud e, u pogledu prava nanepokretnostima narediti da se u zemljine ili druge

javne knjige izvre potrebni upisi, a u pogledu pokretnihstvari naloie predaju stvari koje se nalaze na uvanjukod suda. Meutim ako naslednici imaju neke obavezekoje su im naloene testamentom i to u korist lica kojanisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima iliobaveze koje se tiu postizanja nekih optih korisnihciljeva(tzv.raspoloaganje u dozvoljene svrhe,npr.osnivanje nekog fonda u okviru odreenehumanitarne organizacije, pomaganje neke optekorisne aktivnosti ili osnivanje odreene zadubine i sl.),sud e narediti pomenute mere u korist naslednika tekkada budu podneti dokazi o izvrenju i obezbeenju tjobaveze

Privremene mere za obezbeenje dela zaostavtine-Ukoliko je pravo naslednika ili legatara odloeno zbognedospelosti vremena ili je ogranieno na izvesnovreme ili odloeno zbog jo neispunjenog uslova ili jezavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji seima smatrati kao raskidni uslov, sud e na preslogzainteresovanog lica odrediti privremene mere zaobezbeenje odgovarajueg dela zaostavtine, poodredbama zakona o izvrnom postupku, akotestamentom nije drugije odreeno.Posebno reenje o legatu- U sluaju da univerzalnisukcesori ne osporavaju isporuku(legat), sud moe ipre donoenja reenja o nasleivanju,a na zahtevlegatara (isporukoprimca) doneti posebno reenje olegatu(isporuci). Po pravnosnanosti tog posebnogreenj o legatu shodno e se primenjivati odredbe odostavljanju pravosnanog reenja o nasleivanjuorganu uprave, o upisima u zemljine knjige i o predajipokretnih stvari koje se ne nalaze na uvanju kod suda.Reenje kojim se zaostavtina predaje optini-kadaostavinski sud utvrdi da nema naslednika ili kada se ne

zna da li ima nasledni, a u roku propisanom zakonom ovanparninom postupku(godinu dana od objavljivanjaoglasa kojim se pozivaju zainteresovana lica da se javesudu) se ne javi niko ko polae pravo na naslee,donee reenje da se zaostavtina preda optini na ijoj

je teritoriji ostavilac imao prebivalite a ako nije imaoprebivalite-optini na ijem podruju je imao boravite.Ako se radi o nepokretnostima koje se ne nalate napodruju ostavioevog prebivalita ili boravitatakvenepokretnosti e se predatio optini na ijoj se teritorijinalaze. U sluaju da ostavilac nije imao prebivalite iliboravite na teritoriji Jugoslavije pokretne stvari e sepredati optini na ijoj se teritoriji nalaze.Ogranienja pravosnanosti reenja o nasleivanju-pravosnano reenje o nasleivanju ima svojesubjektivne i objektivne granice: prve znae da reenjevezuje samo lica koja su uestvovala u ostavinskompostupku, dok objektivne granice znae da to reenjeobuhvata samo one injenice koje su bile poznate uvreme voenju ostavinskog postupka. Otuda je mogueda se i posle pravosnanosti ostavinskog reenja

pokrene parnini postupak (putem tube) u kome biuestvovala lica kojima nije pruena mogunost dauestvuju u ostavinskom postupku(npr.odsutno ilinestalo lice se vrati), ili u kome bi bile istaknuteinjenice koje nisu bile poznate,odn.iznete uostavinskom postupku (npr.pronae setestament,naslednik bude osuen zbog ubistvaostavioca i sl.).Naknadno pronaena imovina- Ukoliko sepravnosnanosti ostavinskog reenja(reenja onasleivanju ili reenje o legatu) pronae imovina zakoju se u vreme donoenja reenja nije znalo da ulazi usastav zaostavtine,sud nee ponovo raspravljatizaostavtinu(jedanput pravosnano okonan ostavinskipostupak se nee ponovo pokretati), ve e ovuimovinu novim reenjem (tzv.dopunsko reenje )raspodeliti na osnovu ranijeg donetog ostavinskogreenja. U takvom sluaju dopunsko reenje se ni uemu ne moe razlikovati od ranijeg donetog,parvosnanog, ostavinskog reenja(isti naslednici ukljuujui i one koji vie nisu ivi ali koji su oglaeninaslednicima u pravosnanom ostavinskom reenju; istinasledni delovi; uslovi; rokovi i dr.) .Naknadno prnaeni testament- U sluaju da se poslepravosnanosti ostavinskog reenja(tu se naravnopodrzumeva i reenje o isporuci-legatu) pronaetestament, odnosno utvrdi da je zavetalac ostavioposlednju izjavu volje(dakle testament u bilo kojoj formipodrazumevajui tu i usmeni testament), sud e gaproglasiti i, u koliko to nije ostavinski sud ve nekidrugi,dostaviti ostavinskom sudu, s tim to e zadratinjegov prepis. Meutim, u takvom sluaju ostavinski

7/23/2019 Predmet nasleivanja

7/7

sud nee ponovo otvarati ostavinsku raspravu, ve eobavestiti zainteresovana lica o injenici proglaenjatestamentai upozoriti ih da svoja prava mogu ostvariti uparninom postupku.Novi naslednik Ve je istaknuto da pravosnanoostavinsko reenje ima svoje objektivne i subjektivnegranice. Subjektivne granice odnose se na lica koja suimala priliku da uestvuju u tom postupku naime ako seposle pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili isporuci(legatu) nae lice kome nije pruena prilika dauestvuje u ostavinskom postupku (npr.pojavi se licekoje je proglaeno za umrlo, ili lice ije su postojanjeprikrili ostali naslednici i dr.) sud nee ponovo otvaratiostavinsku raspravu ve e to lice pouiti da svojaprava moe ostvariti u parninom postupku.Pravosnano ostavinsko reenje i uslovi za ponavljanjepostupka- Zakonom o parninom postupku odreeni suuslovi za ponnavljanje postupka: ako je pri donoenjuodluke uestvovao sudija(parnici i sudija- porotnik) koji

je po zakonu morao biti iziuzet; ako stranci nije datamogunost da raspravlja pred sudom;ako je u postupkuuestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupkuili lice koje nije imalo uredno punomoje ili ako parninonesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik iliza odreene radnje u postupku ili voenje parnice nijedato odgovarajue naknadno odobrenje u sluajevimakada je ono neophodno; ako se odluka suda zasniva nasifikovanoj ispravi ili ispravi u kojoj je overen neistinitsadraj ako je do sudske odluke dolo usled izvrenjakrivinog dela od strane suda.Zastarelost naslednopravnih zahteva- Prema naimnasledno-pravnim propisima pravo zahtevazaostavtinu, kao univerzalni sukcesor zastareva usubjektivnom roku od dve godine, odn.u Crnoj Gori za

jednu godinu i objektivnom roku od deset godina, alipod pretpostavkom da je dralac prema kome je uporenzahtev savestan. Ti rokovi poinju tei od trenutkadelacije za zakonske,odn.od trenutka proglaenjatestamenta za testamentalne naslednike. S druge

strane, prema nesavesnom draocu pravo zahtevatizaostavtinu zastareva u roku od 20 god.Singularni sukcesor ima pravo koje je obligacioneprirode. Zato je rok zastarelosti zahteva(tube) krai uodnosu na rok koji imaju univerzalni sukcesori. Pravoisporukoprimca se gasi istekom roka od jedne godine dosaznanja za legat,radi se dakle o subjektivnom roku . Tosaznanje moe se odigrati i pre delacije, ali rok ne moepoeti da tee pre delacije. Najee legatar saznaje zasvoje pravo proglaenja testamenta. Objektivni rokodreen je obligacionopravnim propisima i iznosi 5 god.

Tuba za zatitu prava na nuni deo zastareva u rokuod 3 god. Ukoliko je nuni deo povreen zavetanjemtaj rok poinje tei od delacije, odn.od trenutkapravosnanosti reenja kojim se ostavilac proglaava zaumrlo lice.Pravo na tubu radi ponitenja nasledne izjave zbogmana volje gasi se istekom subjektivnog roka od jedne iobjektivnog roka od tri godine. Pravo poverilacaostavioca da zahtevaju scparatio bonoro gasi seistekom roka od tri meseca od delacije. Pravo na deobu

naslednike zajednice nije podlono zastarelosti.