Trrtko Pri NOVI TRANSKRIPCIONI REeNIK

ENGLESKIH LIeNIH IMENA

GRAHAM, GRAHAME

Tvrtko P,.i NOVI

TRANSKRIPCIONI RENIK ENGLESKIH UNIH IMENA

Uredn ik Zoran Kolundija

Recenzent proro dr Ranko Bugarski

TVRTKO PRr

NOVI v

TRANSKRIPCIONI RECNIK ENGLES Km LINIH IMENA

PROMETEJ Novi Sad

0

CIP - KaT3nOrH331.lHja y ny6mll(;UlHjlt SH61fHOTeKa MaTHLtc cpnCKc. HODil C a ll

802.0-313.1(038)

1IP'li1fh. Tspno Transkripcioni renik engleskih linih imena I Tvrtko Pri. - Novi Sad : Prometej, 1998 (Novi Sad : Prometej). - XXXVH. 173 str. ; 21 cm.

Uvodna re prof. Dr Ivana Klajna: str. IX-X . Registar. (R6-7639-326-,)

ISBN .86-7639-326-,

Svima onima kojima transkripcija nije splet povrnosti, proizvoljnosti i sluajnosti,

ve osmi,vljen i sistematizovan proces

SADRAJ

Uvodna re prof. dr Ivana Klajna Predgovor

( I\.'od Adaptacija L: lIgkskih li nih imena II srpskom jeziku Kako izgllvarati engleska imena Kako pisali engleska imena

Uputstvo za sluenje Renikom Renik I lIdeks

IX

XI

XV XVII XX]

XXX

XXXIV

149

UVODNA RE PROF. DR IV ANA KLAJNA

Pet godina posle prvog, transkripcioni ren ik TvrtlGl Pria do~.iv l.iava i drugo izdanje. obogaeno i aktuelizovano. U medu-vrC1I 1C1II1 pojavio sc i Ilovi Pravopis Matice srpske. u kume je InInskripcija ()braLlena daleko opirnije i s mnogo vie primera nego u ranij im pravopisima, pa je i engleskim imenima posveena du;;.na panja. Na zavretku poglavlja o transkripciji pravopisci su

prepOlui li "svim izdavaima da obaveu svoje saradnike, a na-roito autore i redaktore udbenika i prirunika, na dosledno po-tovanje izloenih trdnskripcionih pravila. To je jedini nain da se uvede red i postojanos! u pisanje tuih imena i suzbije haotina proizvoljnost, koja je i dosad nanela dosta tete naoj jezikoj kulturi. .. "

Preporuka je, naalost, ostala bez odjeka. Pratei tampu, telev iziju i radio, uveravamo se da "haotina proizvoljnost" i dalje vlada. Prosto je neverovatno, recimo, da ameriku televizij-sku seriju prevodi neko ko misli da se prezime Fowler izgovara "Fovler". Jesu li zaista svi znalci engleskog jezika otili da trae posao u Kanadi, Australiji i na ovom Zelandu? Moda. U sva-kom sluaju , to samo uveava potrebu za renikom kao to je ovaj.

Ne moemo suzbiti aljkavost i nehatno otaljavanje posla koje je postalo sveopta navika, ne moemo se boriti protiv nadmeno-sti pojedinaca koji su sami sebi najve i jeziki autoritet. Moemo,

IX

meutim , da iziemo u susret ne tako malom broju savesnih koji bi eleli da strano ime prenesu na najpravilniji mogui nain , ali ne znaju kako. Za engleski je ta tekoa izrazitija nego za druge jezike. " Haotinoj proizvoljnosti" u transkripciji tu prethodi " ha-

otina proizvoljnost" same engleske ortografije, koja nema nika-kvih sigurnih pravila za povezivanje pisanog i izgovorenog oblika

rei. Neizvesnost je jo vea kod vlastitih imenica: za pojedina rea imena ni sami Englezi i Amerikanci nisu sigurni kako se izgovaraju.

Tvrtko Pri" morao je uloiti ogroman trud da bi , najpre, svoj renik proirio svim onim imenima koja su od 1992. do danas ula u opticaj (u svetu politi ke, umetnosti , ou-biznisa, mode, sporta, aktuelnosti uopte), zatim da bi saznao njihov taan izgovor II originalu i najzad. da bi laj izgovor prilagodio optim principima nae transkripcije. Naj vee priznanje za taj tru(/ bie mu ako se rezultati pokau na smanjenom broj u pogreno trans-kribavanih engleskih imena u naim medijima, kolstvu i strunoj literaturi.

x

PREDGOVOR

Iz dana u dan, posredstvom literature, tampe, filma, radija, tclevizije i diskografije. izloeni smo intenzivnom prilivu razno-"rsnih in formacija na engicskom je7.iku; ostvarujemo kontakte s noviIII ljudima iz anglolill1og svcta; uimo engleski jezik. l u svemu LOme susreemo se s dosad nepoznatim engleskim linim imenima. Ta imena zatim esto treba da izgovorimo i/ili napiemo u svom jeziku. Isto tako, nailazimo i na imena kojima se od ranije sluimo. ali u nekoliko paralelnih nasuminih varijacija. Primer za to je nedavno preminuli britanski knjievnik Graham Greene, ije se ime redovno javlja u ni manje ni vie nego est izgovo-renih i napisanih oblika: Grejem, Grejam, Greem, Gream, Grem i Graham! Ovakvo obilje, dodue, predstavlja Iaajnost. iako ra-spon od dva do tri oblika jednog istog imena nije nikakva retkost - naprotiv. U to se moe uveriti svako ko u samo dva-tri uza-stopna dana paljivije prati nekoliko istih engleskih imena u tam-pi, na radiju ili televiziji, a zatim se zapila: koji je oblik pravilan - Dems ili Dejms ili Dejmz, Mejdor ili Mejder, Prisli ili Presli, Sali ili Seli, Gudmen ili Gudman, Margaret ili Margareta?!

Upravo njima, koji postavljaju ovakva i slina pitanja, a naroito onima koji profesionalno ili na neki drugi nain dolaze u dodir s engleskim imenima, namenjen je ovaj prirunik -pokuaj da se kOakretno doprinese Ublaavanju zabrinjavaj ue nesreenosti u ovom Iaajnje zanemarenom aspektu nae svako-dnevne jezike prakse. Prvi deo prirunika, ij e praenje zahteva

XI

izvesno poznavanje lingvistikih pojmova, predstavUa teorijsku razradu celovitog modela adaptacije postojeih i buduih engle-skih imena u naem jeziku. itaoci kojima se taj uvod uini manje privlanim ili zanimljivim, mogu ga izostaviti i odmah

prei na drugi deo - renik adaptiranih imena, zasnovan na opisanom modelu, s preporukama kako izgovarati i pisati, a kako ne, pojedina engleska imena kod nas.

Ovako je glasio Predgovor prvom izdanju ovog prirunika, iji je naslov bio Transkripcioni renik engleskih linih imena (1992, Nolit, Beograd). Pct godina po njegovom objavljivanju, moemo se pohvaliti da je Graham zabeleen u jo pet oblika -pored ve pomenutih est, tu se nalaze: Grahem, Greham, Gre-hem, Graem, Gram. Time je ime znamenilog knjievnika neuvo-smisleno potuklo sve re konle. uobivi kud nas gi_nisovskih/ripli-jevskih JEDANAEST obl ika u govoru i pisanju, od kojih svi, na

sreu, nemaju podjednaku frekvenciju (preostali teorijski mogu permulat, Graam, nije primeen, to ne znai da negde ipak nije bio upotrebljen). U meuvremenu, u na jezik i nau kulturu i dalje ulazi mnogo novih imena iz engleskog jezika, koja, napore-do s onim postojeima, najveim delom i dalje nemaju svoj us-taljen, prepoznatljiv i prihvatljiv lik.

U novom pokuaju jo konkretnijeg doprinosa ublaavanju zabrinjavajue nesreenosti u ovom i dalje krajnje zanemarenom aspektu nae svakodnevne jezike prakse, ali i jezike kulture uopte, ovo izdanje donosi vie od sedamdeset procenata novog materijala. Pored ispravki uoenih omaki i pogreki, te izvesnih formalnih , sadrinskih i tipografskih poboljanja u uvodnom i

renikom delu, uneta je i jedna sitnija izmena u sistemu pravila, vezana za prenoenje engleskog samoglasnika I~rl te suglasnika Izl unutar rei.

Meutim, svakako najkrupnija novina, za koju se veruje da bi mogla uiniti delotvoran prvi korak u svesnom izbegavanju oblika ija se upotreba ne preporuuje, jeste trei deo prirunika - Indeks. Namenjen onima koji ele da provere valjanost odre-

ene transkripcije, naroito ukoliko im izvorni pravopisni oblik

xn

nije na raspolaganju, Indeks sadri popis svih neprihvatljivih ob-lika (oznaenih u Reniku sa NE): odatle se upuuje na odgova-

rajuu odrednicu u Reniku, gde se ukazuje na prepollleni Izgo-vomi i pravopisni oblik.

* Ije

Na dragocenoj strunoj pomoi pri realizaciji ovog projekta autor izraava najiskreniju zahvalnost prof. dr Ranku Bugarskom. Zahvalnost pripada i svima onima koji su svoj im izuzetno kori-snim savetima. primedbama i predlozima doprineli poboljanju prvobitnih zamisli, kao i njihovom objavljivanju u ovom obliku - pre svega, prof. dr Ivanu Klajnu, prof. dr Draginji Pervaz, doc. dr Ivani AntoniC uredniku prvog izdanja Slobodanu oreviu, lC uredniku ovog izdanja Zoranu Kolundiji. S posebnom zahval-

no u prihvacllL: su suges tij e: / ,a izgovor nekolikih komplikova-nijih imena, koje jc svesrdno pru/. io Profesor Don Vels (J. C. Wells), ef Odseka za fonetiku i lingvistiku na Univerzitetskom koledu u Londonu.

No, za eventualno nastale propuste u priruniku odgovornim se moe smatrati jedino autor. U Subotici, u leto 1997. T. P.

XIIl

UVOD

ADAPTACIJA ENGLESKIH LINIH IMENA U SRPSKOM JEZIKU

TA SE PODRAZUMEVA POD ENGLESKIM LINIM IMENOM. Terminom englesko lino ime (u daljem tekstu: en-glesko ime) obuhvaeno je: (I) svako ime (npr. William) , (2)

skraeno ime, nastalo odbacivanjem pojedinih slogova vieslo-nog imena (npr. Will), (3) ime odmila, nastalo dodavanjem demi-nutivnog sufiksa -ie odn. -y na jednoslono ili skraeno ime (npr. Willie), i (4) prezime (npr. Williams), kojima se imenuje neka osoba, obraa njoj ili upuuje na nju, u engleskom jeziku kao maternjem, a to znai u Velikoj Britaniji, Irskoj, Sjedinjenim Dravama, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.

ZATO STANDARDIZOVANA ADAPTACIJA. Svi oni koji svakodnevno dolaze u situaciju da kod nas upotrebe neko englesko ime - bez obzira da li znaju engleski ili ne - svesni su da to ni najmanje nije lako. Pre svega, da bi se bilo koje strano ime, pa tako i englesko, moglo upotrebiti u nekom dru-gom jeziku, nuno ga je adaptirati glasovnom i slovnom sistemu tog jezika, odnosno pribliiti ga njegovim izgovornim i pravo' pisnim normama. Kako to uiniti u naem jeziku? Nepostojanje opteprihvatljivog standardizovanog modela adaptacije neretko nas navodi na to da se snalazimo samostalno i primenjujemo sop-stvene pristupe, temeljene na razliitim principima, uzorima, analogijama i asocijacijama, koji od pojedinca do pojedinca i od imena do imena variraju. Raspon tih varijacija kree se od

XVII

)

pokuaja vernog prenoenja izvornog izgovora, preko raznoraznih improvizacija, sve do is tog preslikavanja izvorno napisanog ob-lika. Evo kako to izgleda na primeru prezimena Swayze : Svejzi, kao preneseni izgovor; Svejz, Svajz, Svizi, vajce, kao improvi-zacije; Svajze, kao preneseno pisanje. Iz ovoga nije teko zaklju-iti kako posledica ovako stvarane svakodnevne prakse, u kojoj znaajna uloga oito pripada povrnosti, proizvoljnosti, sluajnosti - ali i neobavetenosti, te odsustvu elje i potrebe da se takvo stanje popravi - jeste nastanak, nasumina upotreba, a potom i ustaljivanje, vie paralelnih oblika jednog istog engle-skog imena u naem jeziku, pri emu su mnogi od tih oblika izgubili svaku slinost s izvornim.

KAKO POSTII STANDARDlZOVANOST ADAPTACI-JE. Da bi se opisana apsurdna pojava mogla donekle ublaiti, bilo bi neophodno ujednaiti , odnosno standardizovati , celokupni po-stupak adaplacije, time IO bi se ponudio jednoznaan i jednosta-van model adaptacije engleskih imena. Treha, naime, imati na umu da ozbiljno korienje stranih imena, u bilo kom jeziku, ne spada u domen autorske slobode, ve mora da predstavlja osmiljen i sistematizovan proces, koji se temelji na sistemu pravila - taj sistem pravila, poput svih ostalih elemenata u jeziku, podloan je stalldardizovalloj upotrebi kolektiva, uklju-

ujui i doslednu podrku od strane obrazovnih ustanova, iz-davakih kua, te sredstava masovne komunikacije. U suprot-nom, u nedostatku valjanog i primenIjivog modela, koji bi sluio kao putokaz, svaka adaptacija na koju se u praksi naie - i X, i Y, i Z, i ma koja druga - subjektivno se moe ~matrati potpuno istovrednom, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.

OPREDEUENJA LINGVISTIKOG MODELA ADAPTA-CIJE. Zasnovan na postavkama savremene lingvistike i pozitivnim tokovima tradicije, a izveden iz analize mnogobrojnih primera stvarne upotrebe jezika, ovde izloeni model adaptacije polazi od uverenja da svako englesko ime adaptirano izgovornim i pravo-

XVlll

pisnim normama srpskog jezika, pored uspene integracije u novo okruenje, treba prepoznatljivo da odraava i svoje stra-no poreklo, ba kao to naturalizovani stranac, s luei se jezikom nove sredine, trajno zadrava stranu obojenost svoga govora. Jo preciznije, strana imena upotrebljena u nekom drugom jeziku tre-balo bi da imaju status strane rei , za razli ku od pozajmJjenica (opte imenice i veina geografskih imena), koje vremenom do-bijaju status domae rei. Sledstveno tome, kao mogui nain adapt.~cije u potpunosti se iskljuuje prevoenje - ili tanije, pretvaranje - imena, recimo George u ore i Mary u Marija (zastupljcno jo jedino u osnovnokolskoj nastavi engleskog jezi-ka), tim pre to se s veinom njih. poput Bernard, Edward, Conciice. June, to i ne moe uiniti .

ClL.lEV r ADAPTACl.TE. Metodoloki utemeljen na kontra-sLi vIloj analizi gJasovnih sislema dvaju jezika, kao osnovni c ilj ovog modela postavljeno je utvrivanje jednoznanih pravila za uspostavljanje sistema glasova srpskog jezika koji najpriblinije odgovaraju glasovima engleskog jezika u odreenoj poziciji, kako bi se isti engleski glas uvek mogao dosledno prenositi istim srpskim glasom, obezbeujui tako i standardizaciju pra-vila i maksimalno zadravanje prepoznatljivosti adaptiranih imena. Time se ujedno otvara mogunost da se za svako englesko ime preporui jedinstven domai izgovami oblik (kao primaran), a da se potom navedu njegovi pravopisni oblici (kao sekundarni). Ovo zbog toga to nije dovoljno samo odrediti kako e se strana imena pisati u naem jeziku, ve je mnogo bitnije kako zatim ta imena proitali, odnosno izgovoriti. Nijedan od dva uobiajena

naina njihovog pisanja kod nas ne prua uvek pouzdanu indika-ciju pravilnog izgovora, pri emu je to manje izraeno u sluaju

prijagoenog pisanja (npr. kako utvrdili da li se slovo o u ime-nima Tom i MOlil izgovara dugo iH kratko?), a znatno vie u sluaju izvornog pisanja (npr. kako utvrdili da li kombinacija ch II imenima Charles, Charlotte, Chris i Crichton predstavlja isti ili razli it glas?). Ovakve i s line dileme nestaju ako se prvo odredi izgovorni obli k, koji je, tavie, zajedniki za oba naina pisanja.

XIX

KADA PRIMENflVATl PRAVILA. A KADA NE. Pred-loena pravila primenIjiva su na imena koja e tek pristizati u na jezik. ali jo vie na ona koja se javljaju u nekoliko nasuminih varijacija. Primenom pravila odabira se i preporuuje jedan oblik. koji se smatra najadekvatnijim. Meutim. izuzetl\k predstavljaju od ranije ukorenjeni i u praksi odavno prihvaeni pojedinani oblici, nastali primenom drukijih postupaka - najee pod uticajem izvornog pisanja. ili posredstvom nemakog i francuskog jezika. preko kojih smo nekad primali engleske rei. U sluajevima kada se uz jedan takav oblik pojavi i neki noviji. nastaju

nasumine varijacije. koje se pravilima mogu otkloniti. PREDUSLOVI ZA VAUANU PRIMENU PRA VILA. Na

prvom mestu . podrazumeva se poznavanje oba izvorna (engle-ska) oblika imena - izgovornog, kao glavnog, te pisanog, kao dopunskog. Razlozi za ovakvo opredeljenje izuzetno su znaajni. Naime. za razliku od veine ostalih evropskih jezika. medu njima nemakog. panskog i italijanskog. engleski jezik je verovatno stekao svetsku (ne)popularnost po. istorijskim razvojem uslovlje-noj. krajnjoj nedoslednosti i nepredvidljivosti odnosa izmeu po-jedinih glasova i slova koja ih predstavljaju. U praksi to znai da jedan isti engleski glas moe biti predstavljen sa nekoliko raz-

liitih kombinacija slova, ija vrednost vrlo esto nije predvid-ljiva - i obrnuto, jedna ista kombinacija engleskih slova moe predstavljati nekoliko razliitih glasova, ija vrednost takoe vrlo esto nije predvidljiva. Na primer. kombinacija slova ou u imenima Pound, Young, Bou/t, Douga/ i Gough predstavlja pot-puno razliite glasove - i obrnuto. isti niz glasova predstavljen je razliitim slovima u imenima Dylan i Dillon. Slinih primera ima bezbroj, a naroito je interesantno to to ne pogaa samo strance ve i one kojima je engleski jezik maternji. Iz ovoga jasno proizlazi da na osnovu samo pisanog ili samo izgovornog oblika neke rei nije uvek mogue sa sigurnou znati kako e se ona i izgovarati, odnosno pisati . Zbog toga je u renicima engleskog jezika problem reen tako to se uz pravopisni oblik rei, kao to svako ko ui taj jezik zna, specijalnim simbolima prikazuje i njen

xx

izgovor. U tom poslupku jedan isti simbol uvek predslavlja jedan isti glas, ime je na in izgovora jednoznano utvren , a istovre-meno i skljuena mogunost (eslo proizvoljnog) analokog izvo-denja izgovora iz pisanog oblika, kojem stranci nereIko pribega-vaju. Uzimaju i , dakle, u obzir ov u bitnu karakteristiku engleskog jezika, oito je da bi postupak adaptacije zasnovan samo na jednom obliku - bilo pisanom (onom koji se vidi), bilo izgo-vornom (onom koji se uje) - nuno uzrokovao nagaanja i improvizacije, a kao takav ne bi bio ni oSlvarljiv. Upravo zato, polazite ovog modela i jesle kombinacija izgovorenog i napisa-nog engleskog oblika. Odgovore na dva kljuna praktina pitanja - kako izgovarati i kako pisati engleska imena kod nas - samo je na taj nain mogue lraiti. I pronai.

KAKO IZGOVARATI ENGLESKA IMENA

VARIJETET KAO PREDSTAVNIK JEDNOG JEZIKA. Ce-linu svakog jezika sainjavaju brojni vie ili manje razliiti, a ponekad i medu sobno potpuno nerazumljivi, regionalni varijeteti - dijalekti. Stoga je nuno prethodno odabrati izvorni dijalekt na kojem e se temeljiti pravila za domai izgovor engleskih imena.

Uobiajeno je da se kao opti predstavnik nekog jezika uzima njegov standardni varijetet, onaj koji je slicajem drutveno-istorij-skih okolnosti postao prihvaen kao uzor u svim vidovima javne i slubene upotrebe. Potpomognut zvan inom normiranou, te zastupljen u kolstvu i sredstvima masovne komunikacije, stan-dardui varijetel uiva presti ne samo kao maternji jeZik - u zemlji porekla, ve i van nje - kao drugi ili stran.i jezik. Zato e u nastavku biti re i samo o standardnim varijetetima i engle-skog i srpskog jezika.

ENGLESKI JEZIK I NJEGOVA DVA STANDARDA. En-gleski jezik se kao malernji javlja u dva glavna standardna vari-jeteta, s manjim moclitikacijama unutar svakog: u Velikoj Brita-niji , Irskoj, Australiji i na Novom Zelandu to je britanski stan-

XXI

dard, s tzv. Optim britanskim izgovorom (poreklom iz june Engleske), dok je u Sjedinjenim Dravama i Kanadi to ameriki standard, s tzv. Optim amerikim izgovorom (poreklom iz sever-nih delova SAD). Uz brojne dodirne take, izmedu ova dva tipa izgovora postoje i odredene razlike, pre svega u drukijem kva-litetu samoglasnika u primerima poput Scott, Hawke, Grant, Ste-wart, kao i u realizaciji latentnog suglasnikog elementa tri na kraju rei te ispred suglasnika u sredini rei (u pisanju oznaenog slovom rl: na primer, u imenima Clare, Peter, Ford, Burns, koji se po amerikom standardu izgovara, a po britanskom ne.

KONTAKTI IZMEU ENGLESKOG I SRPSKOG JEZI-KA. Raznovrsna saradnja s Velikom Britanijom, uspostavljena pre vie desetina godina, uinila je da rei iz engleskog jezika, a time i imena, veinom preuzmemo na osnovu britanskog izgovora, te da prema njemu bude utvren i odnos izmedu engleskih i srpskih glasova. Poslednjih godi na, meutim, usled globalne premoi Sje-dinjenih Drava II oblasti tehnologije, nauke, privrede, kulture, zabave, a nadasve na polju masovnih komunikacija, ameriki standard na neki nain potiskuje britanski. Uprkos tome, sada bi bilo vrlo teko menjati od ranije uspostavljene odnose izmedu glasova dvaju jezika, pa zbog toga model koji e biti predloen zadrava tradicionalne odnose, nastale prema britanskom stan-dardu.

ODNOS GLASOVA ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA. U oba jezika, vrsta i raspored glasova u nekoj rei zavise od sloga u kojem se javljaju. Pri tome, svaki slog mora da sadri jedan samoglasnik, uz koji se moe javiti bar jedan suglasnik. Nadalje, slog moe biti naglaen, ako sadri naglaen samoglasnik, ili nenaglaen, ako sadri nenaglaen samoglasnik. U engleskom je-ziku, mogu se razdvojiti primamo i sekundarno naglaeni samo-glasnici od onih nenaglaenih. S druge strane, u srpskom jeziku, mada se to odnosi na itav srpskohrvatski dijasistem, isti osnovni samoglasniki elementi modifikovani su elementima intenziteta (naglaen / nenaglaen), kvantiteta (dug / kratak) i tonaliteta (uz-lazni / silazni / neutralni). Iako se svi glasovi dvaju jezika razli-

XXII

kuju prema nainu izgovora, pri utvrivanju veine naih pri-blinih glasova polazi se od akustikog utiska, odnosno od rela-tivne meusobne slinosti glasova. U sluajevima kada takve slinosti nema, izbor je uslovljen od ranije postojeim, tradicionalnim principima, koji su dopunski obrazloeni.

KAKO SU PRIKAZANI GLASOVI. Da bi se mogli razli-kovati od slova u pravopisu, svi simboli za glasove nalaze se u kosim zagradama. U tabelarnom pregledu koji sledi predlae se sistem naih glasova koji najprihIinije odgovaraju engleskim gla-sovima u odreenoj poziciji. Za engleski jezik upotrebljena je poneto uproena verzija fonolokih simbola prema konvencija-ma Meunarodnog fonetskog udruenja (lP A); za srpski jezik odabrana su uobiajena mala slova, dok velika slova oznaavaju du '.inu samoglasnika. Uporedni pregled odvojeno e se baviti: ( I ) primarno i sekundarno naglaenim samoglasnicima, (2) nena-glaenim samoglasnicima, i (3) suglasnicima engleskog jezika, uz naznaku najeih slovnih kombinacija koje ih predstavljaju.

ADAPTACIJA ENGLESKIH PRIMARNO I SEKUNDAR-NO NAGLAENIH SAMOGLASNIKA. Postojanje izvesnih aku-

stikih slinosti izmeu primarno i sekundarno naglaenih samo-glasnika dvaju jezika prua osnovu da se nai priblini glasovi za

veinu njih utvrde prema akustikom utisku. U celini uzev, engleskim kratkim i dugim monoftonzima (prosti samogla-

snici) odgovaraju nai naglaeni kratki i dugi samoglasnici, pre-teno sa silaznim tonalitetom;

engleskim diftonzima (sloeni samoglasnici), u nedostatku diftonga kod nas, odgovaraju spojevi naih naglaenih kratkih samoglasnika (u jednoslonim imenima imaju tendenciju duenja), preteno sa silaznim tonalitetom, i elemenata lj! i lu/;

engleski latentni suglasniki element 1'1, u sklopu nekih monoftonga i diftonga, izjednaivi se s amerikim nainom iz-go yora, uvek se prenosi naim suglasnikom IrI;

ostale kombinacije engleskih glasova smatraju se nizovima monoftonga ili diftonga.

XXJlI

Radi bolje preglednosti, svi engleski naglaeni samoglasnici podvedeni su pod jedan od naih pet osnovnih samoglasnikih elemenata.

NAGLAENI SAMOGLASNICI U ENG U SRP PRIMERI NAJEEG NAINA PISANJA

iii lil Tim, Miller, Dylan, Bany, Murray, Harvey, Swayu, Bridges , Jeffries, Babbage. Elherege

li:1 IV Genc, CJeese, Weaver. Fielding, Sheila jiri liri Lear, Greer. Gere, Pierce. Deirdrc

lei lei Ken, Betty, Pleasenee leil lej/: Blake. Mailcr. Clay . Mae:

IFJI Le Cime. Olivier lerl lerl Fn;rlcy. Waring, Clare ,,~: rl ler/; Kershaw, Burns, Fifth , Byrd , Searie;

10r/2 Wordsworth, Galsworthy

Irci laP Chaplin. Daniel. Addison, Harry la! la! Buck, Russell, Somerset. Young la:1 IN; Fmncis, Grant, McGrath;

laJJ4 Palmcr la:rl larI Garland, Elgar, Clerk lail laj! Mike, Byron, Dwight I.ul laul Pound, Brown, Howe

101 101 Bob, Tommy, Watson , Gough, Lawrence 10:1 101 Paul , Shaw, Walter, Maugh am, Broughton /o:rl lori Ford, Warner, Rourke loil lojl Moira, Joyce loul loul; Stone, Coe, Oates, Bowen. Marlowe;

lOt' Fiona, BouIlon , Beaumonl

lul lul Wood, Fuller lu:1 /Ul Hoover, Lucas, Brewsler, Dougal. Cruise Iju:1 IjU! Hume, Dewey, Eugene luri -luri Moore, McClure

XXIV

NAPOMENE: 1 Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem lejl, izuzev ako je re o 'nekom

stranom glasu adaptiranom II engleskom i predstavljenom slovom e, kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao lEI. Raniji postupak po kojem se II svim sluajevima prenosio kao !El ili Icl, bilo pod nekadanjim uticajem adaptacije II nemakom jeziku, bilo pogrenim tumaenjem da se svako slovo a prenosi kao leI, danas se osea zastarelim.

2 Bez akustiki slinog glasa kod nas, tradicionalno se prenosi kao Icrl, pod uticajem njegove nekadanje adaptacije II nemakom jeziku. Izuzetak su sluajevi gde je predstavljen kombinacijom slova (w+)or, kada bi ga, prema slovima, tre-balo prenositi kao lor/, da bi se izbeglo izobliavanje imena.

3 Bez akustiki slinog glasa kod nas, redovno se prenosi na dva naina: ponekad kao lal , relativno blie britanskom izgovoru, ali verovatnije prema slovu koje ga uvek predstavlja, a ponekad kao lei, relativno blie amerikom izgovoru, ali i prema pogrenom tumaenju da se svako slovo a prenosi kao leI. Poto za ovakvu dvojnost nema opravdanja, pogodnijim se ini da se ovaj glas uvek prenosi kao lal, iz nekoliko razloga: oblici sa lal su stariji i brojniji II naem jeziku, ime se smanjuje broj ukorenjenih izuzetaka; ujednauje se oblik srodnih imena s veinom ostalih evropskih jezika, poput Adam, Agnes, Albert. Danie!; u obrnutom smeru, u engleskom jeziku glas lal iz ostalih jezika adaptira se mahom kao lre/.

4 Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi kao IAi, bez obzira to u amerikom izgovoru u pojedinim pozicijama ima kvalitet glasa lrel (videti prethodnu napome-nu). Izuzetak su sluajevi gde je predstavljen kombinacijom slova al, kada se, prema slovima, tradicionalno prenosi kao laU.

s Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem loul, izuzev u vieslonim imenima gde je predstavljen najee slovom 0, kada bi ga trebalo prenositi, prema slovu, kao 101, da bi se izbeglo izobliavanje imena. Raniji postupak po kojem se u svim sluajevima prenosio kao 101 ili 101, bilo pod nekadanjim uticajem adaptacije u nemakom jeziku, bilo pogrenim tumaenjem da se svako slovo o prenosi kao 101, danas se osea zastarelim.

ADAPTACIJA ENGLESKIH NENAGLAENIH SAMO-GLASNIKA. Gotovo nikakve akustike slinosti izmeu nenagla-enih samoglasnika dvaju jezika objanjavaju nemogunost da se nai priblini glasovi utvrde prema akus tikom utisku. Meutim, uvid u nastanak tih engleskih glasova ponudie osnovu za jedno drukije reenje. Naime, postojanje nenaglaenih samoglasnika u engleskom jeziku posledica je slabljenja svih naglaenih samogla-snika u nenaglaenom slogu, iz ega proizlazi da su oni, istorijski gledano, vie-manje podjednako povezani sa svim naglaenim sa-moglasnicima. Ta povezanost danas se oituje razliitim kombi-nacijama slova kojima su nenaglaeni samoglasnici predstavljeni. Stoga,

xxv

engleskim nenaglaenim samoglasnic ima odgovaraju nai nenaglaeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom, koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu.

NENAGLAENI SAMOGLASNICJ U ENG U SRP I PRIMERt NAJESEG NAINA PISANJA

1>1 lel'

Elaine, Carpenter, Derek. DurreJl. Burgess, Fawcett . Chamberlain , Madeleine: Brndbury

laJl Asta ire. Vanessa. Montague, Pamela. McDonald I MacDonald, W illiam. Suilivan, Wyau. Badham. Goodman. Cartland

1,,/ Tohias. Christopher. KcalOn. Mason, Gainsborollgh. Edgcc()l1lbe. Chisholm

lul AnglIs. Edmund. Ferguson. anllllp. Aldous !;:Jr! l ifl Virgin ia. Hampshire

lerl Emerson, Hester, Collier, Daere, McGuire IlirI Richard, Hayward, McKellar lorI Pickford , Major, Taylor, Barbollr luri Turturro. Arthur, Wilbur

III I ii Hamilton, Edison, Colin

NAPOMENE:

I U sluajevima gde je predstavljen slovom e, ovaj glas sc ponekad neo-pravdano prenosi i kao IiI. prema akustikom utisku. polO se u pojedinim imc-nima izvomi izgovor zaisla pribli ava tom glasu. Element -bury tradicionalno se prenosi kao /boril, verovatno analogijom premu prenoenju naglaenog engleskog I;,;r/.

2 U sluajevima gde je prcdsl8vljen slovom a, ovaj glas se neopravdano prenosi i kao lei. naroito u elementima Mc-IMac-, -am, -all, -alt, -ham, -man, -land. delom pod nekadanjim uticajem adaptacije prema akustikom ulisku u

nemakom jeziku, a delom i z.bog pogrenog tumaenja da se svako slovo a prenosi kao lei.

ADAPTACIJA ENGLESKIH SUGLASNIKA. Postojanje iz-vesnih akustikih slinosti izmeu suglasnika dvaju jezika prua osnovu da se nai priblini glasovi, uz nekoliko izuzetaka, za

veinu njih utvrde prema akustikom utisku. U celini uzev,

XXVI

)

zvunim engleskim suglasnicima odgovaraju nai zvuni suglasnici ;

bezvunim engleskim suglasnicima odgovaraju nai bez-vuni suglasnici.

SUGLASNICI

U ENG U SRP PRIMERI NAJEEG NAiNA PISANJA

Ipl Ipl Pete. Tippett Ibl Ibl Bill. Gibbon III III Tom, Hulton Idi Idi Dick. T

NAPOMENE: 1 Bez akustiki s linog glasa kod nas , uvek predstavljen kombinacijom

slova th. ovaj glas se tradicionalno prenosi kao I II. verovatno pod uticajem fran-cuskog i nemak.og jezika. u kojima se ova kombinacija slova tako izgovara.

2 Bez akustiki slinog glasa kod nilS. takoe uvek predstavljen kombina-cijom slova III , ovaj glas je zvuni pamjak prethodnog glasa, pa bi ga stoga. analogno. uvek trebalo prenositi kao Idi, a ne kao Itl.

3 Iza samoglasnika na kraju i unutar rei , predstavljen slovom s. ovaj glas ima punu zvunost, pa bi ga lIvek trebalo prenositi kao Izl. a ne prema slovu kao Is/. Izuzetak ine poloaji iza suglasnika na kraju rei , usled obczvuavanja II izvornom izgovoru te. analogno, poloaji iza suglasnika unutar rei . kada se prenosi kao Is/.

4 Bez akustiki slinog glasa kod nas, veinom predstavljen kombinacijom slova flg, ovaj glas se tradicionalno prenosi, prema slovima, kao Ingi. Izuzetak su

s lu ajevi gde iza slova II sledi k, kada se prenosi kao Inf. s Bez akusti ki slinog glasa kod nas, veinom predstavljen slovom w, ovaj

glas se tmdicionalno prenosi kao IvI, pod uticajem ncmakog jezika. II kojem se ovo slovo tako izgovara .

(1 lako su ovo uvck dva odvojena glmw. oni i ne celinu kaJa su pn:dstav-ljeni komhi nacijama slova Iz. ili z. . esto poreklom iz drugih jezika. pa bi ih trebalu prenositi kao ld, 7.[1 razliku od sluajeva kada su predstavljeni kombinacijom slova ts. kada bi ih trebalo prenositi kao Itsl.

MESTO NAGLASKA. Poto U engleskom jeziku, a delimino i u srpskom, mesto naglaska u rei nije fiksno , pa stoga ni predvidljivo, trebalo bi nastojati da adaptirana imena zadre mesto naglaska izvornog oblika. Meutim, radi vee saobraenosti na-em akcenatskom obrascu, moglo bi se prihvatiti pomeranje na-glaska s unutranjeg na poetni slog, naroito kada kolebanja ima u samom engleskom jeziku, kao u imenima Bumett, Pa mell, Maureen i Pauline.

ADAPTACUA IMENA S VIE MOGUIH IZGOVORA. Usled ve spomenute nedoslednosti odnosa izmeu glasova i slo-va u engleskom jeziku, jedna kombinacija slova esto moe pred-stavljati vie glasova. Posledica toga je postojanje nekoliko mo-

guih izgovornih varijacija za jedno isto imc. U pogledu izgovora variraju oblici zastupljeni u britanskom i u amerikom standardu, pa oblici svojstveni samo jednom standardu, te oblici vezani za odreene linosti ili porodice. Takve varijacije nije (uvek) neop-hodno prenositi, pa bi se zbog toga trebalo opredeliti za jedan

XXVUl

opteprihvaen izvorni izgovorni oblik, najuspenije uklopljen u na jezik. Izuzetak bi, naravno, predstavljali oblici karakteristini za pojedine linosti.

ADAPTACIJA ;ENSKIH IMENA. Sva . engleska enska imena koja se u izgovoru zavravaju na jedan od suglasnika ili samoglasnika, poput Abigail, Doreen, Florence, Cynthia, Judy, Sue, prenose se na opisani nain, kao i ostala imena. Meutim, trebalo bi izbegavati zastareli postupak da se imena koja u s linom obliku postoje i kod nas, poput Charloffe, Elizabeth, Mar-garet, Susal1 , adaptiraju uz dOdavanje sufiksa -a, pod uticajem

domaih oblika. Izuzetak bi, pored ukorenjenih oblika, predstav-ljala imena s paralelnim oblicima na -a i -e u pisanju, poput parova Daniella / Danielle ili Louisa / Louise, koja bi se, uprkos

razliitom izvornom izgovoru, mogla adaptirati istovetne. uz do-davanje sufiksa -a, poto je taj oblik bolje uklopljen u na jezik.

ADAPTACIJA IMENA IZ DRUGIH JEZIKA U ENGLE-SKOM. Imigracija stanovnitva iz brojnih evropskih, azijskih i

afrikih zemalja u anglofone krajeve sveta, u ranijoj prolosti u Veliku Britaniju, a u novijoj u Sjedinjene Drave, Kanadu i Au-straliju, vremenom je dovela do nastanka jedne interesantne po-jave: uz uobiajena engleska imena poela su se javljati prezime-na iz zaviajnih jezika tih doseljenika, kao to su (Leonard) Bern-steiJl, (Robert) Duvall, (Lee) lacocca, i sl. Takva prezimena do-bila su engleski izgovor i postala punopravni lanovi engleskog jezika, te bi ih kao takve trebalo adaptirati. Nema stoga oprav-danja da se p~menuta prezimena kod nas adaptiraju prema prvo-bitnom nemakom, francuskom i italijanskom izgovoru, izvede-nom na osnovu pisanog oblika, jer se ne radi o nemakom, francuskom i italijanskom imenu, ve o engleskim imenima stra-nog porekla, u ovom sluaju nemakog, francuskog i italijanskog. tavie, izvorni izgovomi oblik velike veine ovakvih imena obino i nije poznat, pa izgovorni oblik u engleskom jeziku ostaje kao jedino prihvatljivo i neizbeno polazite.

XXIX

KAKO PISATI ENGLESKA IMENA

Engleska imena mogu se II naem jeziku pisati na dva uo-biajena naina : prilagoeno i izvorno.

PRILAGOENO PISANJE (TRANSKRJPClJA). Primenjuje raspoloive irilike i latinike skupove slova. Prednost ovog na-

ina pisanja je u postojanju pribline indikacije izgovora, izuzev duine samoglasnika i mesta naglaska. Nedostatak predstavlja go-tovo potpun gubitak veze s izvornim oblikom, to moe znalno oteati kasnije sluenje tim imenom van naeg jezika.

Prilagoeno pisan oblik izveden je iz adaptiranog izgovora, pri emu se moraju uzeti u obzir s lede i zahtcvi:

izmedu slova i-a, i-e, i-II unosi se slovo j, shodno pravi-lima naeg pravopisa. Na primer: William - Vi/ijom, Coll ier -Kolijer, Julius - Dulijus;

ozvuavanje i obezvuavanje suglasnika, iako moe posto-jati u izgovoru, ne prikazuje se. Na primer: Ashby - Ebi, Updike - Apdajk (ozvuavanje), te Redford - Red/ard, Carring-ton - Karington (obezvuavanje);

nizove glasova In-jI i I l-ji, za razliku od Injl i iljI, u irilici bi trebalo prikazivati slovima I

hodi ime, a velikim kad se upotrebljava samo prezime. Tako: De Bakey - De Bejki prema Michael De Bakey - Majki de Bejki.

IZVORNO PISANJE. Primenjuje raspoloivi l atin i ki skup slova, proiren optim latinikim slovima qQ, W W, xX, y Y i, po potrebi, dij akriti kim znacima. Prednost ovog naina pisanja je u identifikaciji izvornog i jedinog pravog pravopisnog oblika imena, koji se susree u raznovrsnim direktnim kontaktima, kako preko samog engleskog tako i preko veine drugih stranih jezika. Ne-dostatak predstavlja odsustvo bilo kakve pouzdane indikacije iz-govora, to moe uzrokovati nagaanja i proizvoljna tumaenja .

Izvorno pisan oblik istovetan je s engleskim, pri emu se mora obratiti panja na to da se sva slova i njihove kombinacije, strani naem slovnom sistemu, vemo prenesu. Pogreno je, na primer, Samanta um. Samantha, Sax um. Sachs, Tissaud UIU. TflJsafld. Posebno treba voditi rauna o prenoenju:

etiri slova kojih nema u naem jeziku - qQ, wW, XX i y Y: Quim" William, DixolI. Mary;

udvojenih samoglasnikiJl i suglasni kih slova: Rooney, e leese, Plummer, Harry.

Pored ovoga, u pisanju prisvojnih i padenih nastavaka koji se mogu javljati s imenom, trebalo bi izbegavati:

razdvajanje osnove i nastavka crticom: Johnson-ov um. Johnsonov i Johnson-a um. Johnsona ;

prethodno odbacivanje slova -e iz osnove: Eugenov um. Eugeneov i Eugena um. Eugenea;

isputanje slova -j- izmeu osnove i nastavka kada se ime zavrava na Iii ili III: Henryev um. Henryjev i Henrya um. Henryja.

O PRILAGOENOM I IZVORNOM PISANJU. Na osnovu preporuka iznetih u taki !OI Pravopisa srpskoga jezika (1993), a ranije u taki 166 Pravopisa srpskohrvatskoga knjievnog jezika (1960), koje se u praksi svakodnevno i potvruju, oba naina pisanja stranih imena podjednako i ravnopravno se lUogu prime-njivati. Pri tome, bilo bi nuno odabrati jedan nain kao osnovni

XXX I

(glavni), koji bi se dosledno primenjivao u itavom tekstu, dok bi se drugi negovao kao dopunski (pomoni), odnosno kao kom-ponenta pasivnog znanja. Da bi se to i postiglo, trebalo bi, poev od prvih susreta sa stranim imenima u osnovnoj koli pa nadalje, u tekstovima trajnog karaktera - enciklopedijski prirunici, ud-benici, struna i popularna literatura, pa i umetnika knjievnost - na kraju samog teksta davati registar imena iz kojeg bi se, na jednom mestu, mogao saznati, u zavisnosti od izabranog postup-ka, izgovor i/ili izvorni pravopisni oblik. itaocu bi se time uinila dvostruka usluga: prvo, kad polazi od izvornog pravopisnog oblika, bio bi poteen odgonetanja izgovora, a kad mu je izgovor i/ili prilagoeni pravopisni oblik poznat, odmah bi dobio i izvorni. Drugo, ovakav pristup bi mu olakao sluenje tim imenom i u nekom stranom jeziku, prema njegovim interesovanjima i potre-bama. u literaturi, kao i neposrednoj komunikaciji - pisanoj i usmenuj . Vrednost ovakvog registra dola bi du naroitog izraaja u optim enciklopedijskim priruniCima s prilagoenim pisanjem. Korisnika koji polazi od imena, najverovatnije u izvornom pravo-pisnom obliku, registar bi direktno uputio na pravu odrednicu, ime bi se izbegla nepotrebna lutanja i nagadanja. Predloeni metod je u celini pregledniji i praktiniji od onog iznetog u oba Pravopisa, po kome bi se komplementarni podatak davao na me-stu prvog navodenja, u zagradi. Ovo se uspeno moe ostvariti jedino u tekstovima kraeg obima - dnevna i periodina tampa, i struna periodika - jer u duim tekstovima italac ve nakon nekoliko strana gubi iz vida mesto prvog navoenja.

LITERATURA

Evans, J. R. (1985). Spelling Made Easy. Macmillan Publishers Ltd., London and Basingsloke. Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontakIII. Uvod u lingvistiku jezi

lIih dodira. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, kolska knjiga, Zagreb. Ivi , P. i dr. (1989). Prilozi Pravopisu. Matica srpska, Novi Sad.

XXXII

--------------------------------~

Ivi, P. i dr. (1991). Jeziki prirunik. Radio-lelevizija Beograd, Beograd. Jones, D. (1997). English PronalIIIcing Dictiollary. 15lh Edition. Ediled

by P. Roach & J. Hartman. Cambridge Universily Press, Cam-bridge.

Klajn, I. (1994). Pisei i pismelljaei. Malica srpska, Novi Sad. Klajn, I. (1997). Renik jezikih lIedol/mica. Cetvrta, preradeno i dopu-

njeno izdanje. igoja tampa, Beograd. Pei kan, M. i dr. (1993). Pravopis srpskoga jezika. Matica srpska, Novi

Sad. Pointon, G. E. (1990). BBC ProllO/meillg Dictiollary of British Names.

2nd Edition. Oxford University Press, Oxford, New York. Pravopis srpskohrvalskoga knjievllog jezika sa. pravopisIlim renikonI.

(1960). Matica srpska, Novi Sad; Matica hrvatska, Zagreb. Pri, T. (1995) ... Adaptacija imena iz engleskog jezika u naoj svako-

dnevnoj praksi". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 3812: 169-81. Pfi, T. (1996). "Strana imena kod nas? itam kako znam, piem kako

su me naui li!" . Godilljak Filozo/lkog fakulteta " Novom Sadu, Novi Sad, 24: 71-5. Pri, T. (1997) . .. Oprostite, da li sam to ja? Pipulama analegija u

transkrupciji imena iz angleskog jozika". Jezik danas, Novi Sad, I : 18-21. Ridanovi, M. (1979). ..Adaptacija i transkripcija imena iz engleskog

. jezika". Radovi VI. Pravopi.",e teme III. (Transkripcija i adaptacija stranih imena). Institut za jezik i knjievnost u Sarajevu, Odjeljenje za jezik, Sarajevo: 199-218.

Wells, J. C. (1990). Longman Pronuneiatioll Dictionary. Longman, Har-low.

XXXIII

UPUTSTVO ZA SLUENJE RENIKOM

SAST A V I OBIM. Obuhvaeno je preko 6700 odrednica -engleskih prezimena, imena, skraenih imena i imena odmila, bez obzira da li postoje u naem jeziku ili (jo) ne. Prilikom odabira,

naroita panja bila je posveena aktuelnim imenima koja su kod nas dobila nekoliko paralelnih nasuminih varijacija. Uz to, pored frekventnih i poznatih, takoe su ukljuena manje frekventna i poznata prezimena i imena brojnih linosti iz oblasti kulture, nauke, knjievnosti, likovne, muzike i filmske umetnosti, politi-ke, novinarstva, sporta, zabave ...

ETIRI VRSTE PODATAKA. Da bi se omoguila dostup-nost to irem krugu korisnika, bez obzira na to da li u svojoj praksi primenjuju prilagoeno ili izvorno pisanje stranih imena, te da bi se onemoguile proizvoljnosti i sluajnosti u celokupnom postupku, u okviru svake odrednice daju se tri, odnosno etiri, podatka:

(I) izvorni pravopisni oblik, prikazan polucrno; (2) preporueni adaptirani izgovor, prikazan unutar kosih za-

grada; (3) prilagoeni pravopisni oblik (transkripcija), prikazan kur-

zivno; (4) napomene o upotrebi datog imena, odvojene dugom

crtom, koje sadre pojedine odrednice. ORGANIZACIJA PODATAKA. Pronalaenje eljenih poda-

taka vrlo je jednostavno, jer se, bez ikakvih skraivanja, svi uvek

XXXIV

navode u okviru jedne odrednice, na jednom mestu. Upuivanju s jedne odrednice na drugu, koje se oznaava skraenicom UP. (tj. uporediti), pribegava se radi njihovog poreenja. Sledei ilu-strativni primer pokazuje organizaciju jedne odrednice: Goodman Igydmanl Gudman - BOUE NEGO Gudmen.

Radi to uspenijeg i potpunijeg iSkorienja pruenih poda-taka, neophodna su i objanjenja njihove prezentacije.

(l) IZVORNI PRAVOPISNI OBLIK. Navodi se na prvom mestu, kao osnovni nosilac identiteta datog imena i oblik na koji se obino prvo nailazi. U okviru jedne odrednice moe se javiti nekoliko izvornih pravopisnih oblika, po strogom alfabetskom re-dosledu, i lo:

odvojenih zarezom, kada vie pravopisnih oblika u engle-skom ima isti izgovor, kao u

Courtenay, Courteney, Courtney ... ,

s izuzetkom sluajeva krupnijih pravopisnih razlika izmeu obli-ka, kada se svaki navodi na posebilom mestu, kao u

Miles ...

Myles

odvojenih takom i zarezom, kada se ensko ime s vari-jantama na -a i -e, uprkos razliitom izgovoru u engleskom, kod nas adaptira na isti nain, kao u

Daniela, DanieUa; DanieUe ... .

(2) PREPORUENI ADAPTIRANI IZGOVOR. Prikazan unutar kosih zagrada, zluedniki je i prilagoenom i izvornom pisanju . Kao centralni i primarni podatak, neophodan je zbog toga

xxxv

-to nijedan od pomenuta dva naina pisanja ne moe uvek pouz-dano posluiti za utvrivanje izgovora.

ZNAENJE SIMBOLA. Svi ovde upotreblj~ni simboli imaju svoje uobiajene vrednosti, uz sledee specifinosti, bitne za pred-stavljanje preciznog izgovora:

malo slovo predstavlja kratak samoglasnik; veliko slovo predstavlja dug samoglasnik; podvueno samoglasniko slovo predstavlja naglaen sa-

moglasnik l slog. Usledeem ilustrativnom primeru fil se izgovara kao dug i

naglaen samoglasnik, a lal kao kratak inenaglaen samoglasnik:

Ifrldman/ ...

Nadalje, crtica izmeu znakova In-ji i n-ji predstavlja odvojen iz-

govor, za razliku od Injl i nji, kao u Iban-jan! ... ;

usldinik oznaava oblik koji odstupa od predloenog mo-dela, ali je, budui ukorenjen od ranije, prihvaen u praksi (na takve oblike otpada oko est procenata celokupnog broja odred-nica), kao u

I!~ndi/ ...

(3) PRILAGOENI PRAVOPISNI OBLIK (TRANSKRIP-CIJA). Izveden je, naravno, iz izgovornoga. Podjednako je pri-menJjiv i u irilici i u latinici, pri emu u irilici treba iskoristiti

mogunost da se prikae razlika izmeu pomenutih izgovornih parova In-ji i Il-ji prema Injl i Ilji.

(4) NAPOMENA. Daje se uz neke odrednice i moe sadra-vati:

XXXVI

alternativni izgovor/pisanje imena (oznaen sa ILI) - u sluajevima kada je to opravdano postojeom razlikom u engle-skom jeziku kao celini, ili samo u okviru britanskog odnosno

amerikog izgovora; izgovorni/pravopisni oblik koji se obino vezuje za odre-enu linost - bilo da je re o alternativama (kada izvorni pravopisni oblik imena i prezimena konkretne linosti sledi odgo-varajui oblik, iza dvotake), bilo da se razlikuje od predloenog oblika (oznaen sa ALI);

preporuku koje bi adaptirane izgovorne i/ili pravopisne oblike, izmeu njih nekoliko, trebalo upotrebljavati opreznije (ozna-

eni sa BOUE NEGO), ili u potpunosti izbe gavati (oznaeni sa NE). Na taj nain, doprinosi se svesnom odbacivanju mnotva nasuminih i esto neprihvatljivih varijacija jednog istog imena, pri emu se razlikuju odstupanja koja se ti u samo izgovora, naj vie u pogledu duine samoglasnika i/ili mesta naglaska (pri-kazana kao i adaptirani izgovor), od onih koja obuhvataju i izgo-vor i pisanje (prikazana obinim slovima, kao prilagoeni pravo-pisni oblik). Inae, svi oblici iju bi upotrebu trebalo u potpunosti izbegavati, i koji su zato oznaeni sa NE, objedinjeni su u Indek-su - treem delu ovog prirunika;

naznaku BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI ili BLIE SISTEMU BILO BI, u onim sluajevima kada se manja korekcija ukorenjenih oblika, 'u pogledu samo izgovora ili i izgo-vora i pisanja (uz odgovarajue prikazivanje), ini izvodljivom i stoga se smatra preporuljivom.

xxxvu

I

"

RENIK

Aaron I!Aroni Aron Aarons I!Arons! ArOlu Abbey, Abbie li1bil Abi -

BOLlE NEGO Ebi Abbol, Abbott 11Ibotl AbO( -

BOLlE NEGO EbO! Abdul labdl!V Abdlll Abe lrubl Ejb Abel IrubeV Ejbe/ Abercrombie, Abercromby

li1berkrombil Aberkrombi -ILI laberkrambil Aberkrambi

Aberdare laberd!;;rl Aberder Abigail labigejV Abigejl -

BOLlE NEGO EbigejJ Abraham !!abraham! Abraham

- BLIE- IZVORNOM IZGOVORU BlLO BI Ejbraham

Abrahams !!abrahams! Abrahams - BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Ejbrahams

a

Abrahamson !!abrahamson! AbrahamsolI - BLIE IZVORNOM IZGOVORU BlLO BI Ejbrahamson

Abram !!abraml Abram -BLIE IZVORNOM IZGOVORU BlLO BI Ejbram

Abrams !!abrams! Abrams -BLIE IZVORNOM IZGOVORU BlLO BI Ejbrams

Abramson I!.br.mson! Abramson :... BLIE IZVORNOM IZGOVORU BlLO BI Ejbramson

Acheson laeson! Aeson - NE . Aison, to je i drugo ime: UP. Atchison

Acker I/!kerl Aker - BOLlE NEGO Eker

Ackerman !i!kermanl Akerman - BOLlE NEGO Ekermen

Ackers I/!kersl Akers - BOLlE NEGO Ekers

ZNA(;ENJE SIMBOLA IAEIOu/ dug naglaen IAEIOUI dug nenaglaen

laeiou! kratak naglaen lae ioul kratak nenaglaen

3

! ukorcnjeni oblik

AcIdand

Ackland laklandl Aklalld -BOLlE NEGO Eklend

Ackroyd Illkrojdl Akrojd -BOLlE NEGO Ekrojd

Acton laktoni AklOlt - BOLlE NEGO Ekton

Ada I~dai Ejda - NE Ada Adair ladgrl Ader Adam IadamI Adam Adams ladoms! Adams AdamsO'; lad.msonl Adamson Addams Indomsl Adams Addington Il!dingtonl AdilIgInn

- NE Edington, to je i drugo ime: UP. Eddington, UP. Edington

AddinselI IlIdinscll ILdillsel Addison IguisOlll Adi.wlI - NE

Edison. lo je i drugo ime: UP. Edison

Aden l!;jdenl Ejdell - NE Eden; NE Aden

Adie 1~di1 Ejdi Adlai 11IdJejl Adlej - ILI

11IdJAjI Ad/aj Adler IlIdJeri Adler Adrian I!l!drianl Adrijan -

BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Ejdrijan; NE Edrijen; NE Edrien; NE Adrian

Adrlenne l!adri~nI Adrijen -BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Ejdrijen; NE Edrijen; NE Edrien; NE Adrien

Aernout IlIiemaut! AjemalIl Agar I~garl Ejgar Agassi Il!&asil Agasi Agate Il!&at! Agal Agatha Il!&atai Agala - BOLlE

NEGO la&lltai Agee l~dW Ejdi

4

Aggie Il!&il Agi - BOLlE NEGO Egi

Albright

Agnes Il!&nes! Aglles - BOLlE NEGO Egnes

Agnew 1!~njUI EKllju AguUer la&llterl AgaleI' - NE

Aguter Ahern, Aherne lahj;rnl Aherll Ahiberg I Albergi Alberg Aidan I~danl Ejdcm - BOLlE

NEGO Ejden; NE Ajdan Aiello lajl'.lol Ajelo - NE Aielo Aiken I~kenl Ejken - NE

Ajken Aikman l!

Alcock

Aleoek 1l!lkokl Alkok - ILI IQlkokl Olkok

Aleott IQlkotl Olkor - ILI InlkotI Alkar

Alda IQlda! Olda - NE Alda Alderman IQldermanl Olilerman

- BOUE NEGO Oldermen; NE Alderman

Aldington IQldingtonl Oldingron - NE Aldingtol1

AIdiss IQldisJ Oldis - NE Aldis Aldons IQldusl Oldu. - NE

Oldos Aid rich IQldril Oldri - NE

Aldri Aldridge IQldridl Oldrid -

NE Aldrid Aldrin IQldrinl Oldrin - NE

Aldrin Alec 1l!lekl Alek Alex l]!IeksJ Aleks Alexander Il.leksanderl

Aleksander - BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Alegzander; NE Aleksandar

Alexandra l1a1eksilDdral Aleksandra - BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Alegzandra

Alexis lal~ksisl Aleksis - . BOUE NEGO 1!!leksisl

AIf l]!Ifl Alf Alfie 1l!lfil Alf Alfonse 1l!lfonsJ Alfons Alford IQlfordl Olford - ILI

l]!IfordJ Alford Alfred l]!IfredJ Alfred Algeo /l!ldeol Aldeo

Alljott

Algernon 1~ldernonl A/dernon Ali h.lil Ali - NE Eli, to je i

drugo ime: UP. Eli, UP. EUie; ALI Muhammad Ali je IAI!! Ali

Alice Illlisi Alis - BOUE NEGO Alisa; NE Elis, to je i drugo ime: UP. Ellis

Alicia lalisia! Alisija - ILI lalial AliIa; NE Alisia; NE Alicija; NE Alicia

AJisdair I.~listerl AUster -BOUE NEGO Elister

Alison l!llisonl Alison - NE Elison, to je i drugo ime: UP, Ellison

AJistair, AUster i.illister/ Alister - BOUE NEGO Elister

Allan IllI.nI Alan - NE Alen, to je i drugo ime: UP. Allen

AlIardyee l]!Iardajsl Alardajs AlIason IlliasonI Alason Allbeury IQlbjuril O/b juri Allbright IQlbrajtl Olbrajl -

NE Albrajt Allcock IllikokI Alkok - ILI

IQlkokl Olkok Allen IllienI Alen AlIenby l]!Ienbil Alenbi AJlerton Illlertonl AlerIan Alley IlliiI Ali - NE Eli, to je

i drugo ime: UP. Eli, UP. Ellie Allingham l]!IingamJ Alingam -

BOUE NEGO, Alingem Alliott Il!liotl Alior - NE Eliot,

to je i drugo ime: YP. Eliot, UP. Elliot, UP. Elyot

ZNAENJE SIMBOLA IAEIOu/ dug naglaen IAEIOu/ dug nenaglaen

lacioul kratak naglaen lacioul kratak ncnaglaen

5

! ukorenjeni oblik

Allison

Allison 1~lisonl Alison - NE E1ison, to je i drugo ime: UP. Ellison

AlIister 1~listerl Alister -BOUE NEGO Elister

Allman IQlman! Olmall -BOUE NEGO Olmen

Allsop, Allsopp IQlsopl Olsop AUston IQlstonl Olston - NE

Alston Allworthy IQlvordil Olvordi -

NE Olvorti; NE Alvorti Ally lali! Ali - NE Eli. to je i

drugo ime: UP. Eli. UP. Ellie Allyson /;!lisonl Alison - NE

E1ison, to je i drugo ime: UP. Ellisan

Almond I~lmondl Abl/ond Aloysius lalOiusl Aloius Alport IQlportl Olport - NE

Alport Alston IQlstonl Olstoll - NE

Alston Altman 1!l!ltman! Altman -

BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BIOltman

Alun 1~linI Alin - NE Alan. to je i drugo ime: UP. Alan. UP. Allan; NE Alen. to je i drugo ime: UP. Allen; NE Alun

Alva Il!lva! Alva Alvin IJl/vinl Alvin Alwln, Alwyn 1~lvinl Alvin Amanda laml!nda! Amanda -

BOUE NEGO I!!manda! Amanpour l1!manpUrl Amanpur Amber I~mberl Amber -

BOUE NEGO Ember Ambler Il!mblerl Ambler -

BOUE NEGO Embler Ambrose ll!mbrOzJ Ambroz -

NE Embrouz; ALI Ambrose Bieree je l!l;.mbrouzJ Embrouz

6

Angela

Ameehe lamIil Amii - NE Amee

Amelia l!J!mElial Amelija -BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Amilija; NE Amelia

Amery 1~l11eril Ejmeri Ames l!\ims! Ejms - NE Ejmz Amherst IJlmersti Amerst - ILI

I~mhersti Amherst Amies l!\imizJ Ejmiz Amis, Amiss I~misl Ejmis -

NE Emis Amory l!\imori! Ejmori Amos l!\imos! Ejmos - NE

Amos Amy lrumi! Ejmi - NE Erni.

to je i drugo ime: UP. Emmie Anastasia I!anastt\zial

Alias/azija - NE Anastazia Anerarn Ii!nkraml Ankram Anders Il!ndersl Anders - NE

Enders. to je i drugo ime: UP. Enders

Anderson Ig,ndersonl Anderson - BOUE NEGO Enderson

Andie I!~ndil Endi Andre, Andre l!andrE/ Andre Andrea I!!!ndrea! Andrea - NE

Andreja Andrew l!l;.ndrUI Endru - NE

Endrju; NE Endriju Andrewes, Andrews l!l;.ndrUzJ

Endruz - NE Endrjuz; NE Endrus; NE Endrjus; NE Endrijuz; NE Endrijus

Andy I!!;ndi! Endi Aneurin lan!irinl Anajrin - NE

Anojrin Angel l!\indell Ejnd'/.e/ - NE

Endei Angela Il!ndelal Andela -

BOLlE NEGO Endela; NE Anela; N E Ejndela

Angelica

Angelica land~lika! Andelika - NE Anelika

Angeli ll

Arkwrigh(

Arkwright I~rkrajil Arkrajt -NE Arkvrajl

Arlen Igrlen! Ar/en Arlene Igrllol Ar/ill Arlingtol1 IQrlinglon/ Arlillgtoll Arliss lilrliS/ Arlis Arlo lilrlOI Arlo Arlott l~rJ()iI Ar/ot Armand /il.nllandl Armand -

NE Arnlan Armatrading I~rmalrcjding/

Armatrejdin.g Armey lilrmil Armi Armitage I.~rmiljdl Armitidf. -

NE Annilejd: NE Armila Armour lQfl110rl Armor - NE

Armuf Armstrong lnfmslrong!

Arms(rOIlR - NE Arnslrong Arne lnrnl Arn ArneU larnt;tI Amet Arnold lilmoldl Arnold Arnott IlImoil Arnot AronolT larQnofl Arona! Arquette lark!;tI Arket - NE

Arkeli Arrow I~roul Ara" - BOUE

NEGO Erou Arrowsmith l5!rousmitl Arow;mit

- BOUE NEGO Erausmil Arroyo laTQjol Aroja Arsenio lars~niol Ar.fjellio Art Iliri! Art Artemus l5!rtemusl Artemus Arthur I~rturl Arlllr Arti. IlIrtil Art Asa lrusa! Ejsa - ILliruza! Ejza Ascham I~skaml Askom Ash l!~I EJ Ashb I!l;.bil Ehi Ashbery I!~beril EJberi Ashburton IlIberlon! Aberton

- BOUE NEGO Eberton; NE Abarton; NE Ebartoll

Ashby I!!l-Ibil EJbi Ashcroft I!!;kroftl Ekrojt Ashdown 1 !~daulll Et/alln Ash. 1!!;I E

Atkins

Asher lilerl A.fer - BOUE NEGO Eer

Ashford Il!fordl A.lford -BOUE NEGO Eford

Ashleigh, Ashley, Ashlie I!~lil 'E li

Ashman l!~l1lanl Eman BOLJE NEGO Emen

Ashmole 1!~mOJl EImol Ashton l!,e.lonl Ef ton Asimov I!Qs imovl Asimov -

BLIE IZVORNOM I7.GOVORU BILO BI AziJ110f

Askey liJskil Aski Asuer Irrznerl Amer Aspel, AspeU IlISpel/ Aspel -

BOUE NEGO Espel Aspin IJlspin! Aspin - NE

Aspen Asquith Il!skviil Askvit -

BOUE NEGO Eskvil; NE Eskvajt

Assante las~nLel Asam. Astaire IasIEri Aster - BOUE

NEGO l!Asterl Astin lnstin/ Astill AsUey IgsUil Astli Aston l!!ston/ Astoll Astor l !Aslorl Astor Ateheson IlIeson! Aeson -

NE Aison, Io je i drugo ime: UP. Alchison

Atehison IlIison! Aison Atherton Ijllerton! Aterton

BOUE NEGO Eterton Atkin l!llkinl Atkin - BOUE

NEGO Elkin Atkins IlIlkins/ Atkills - BOUE

NEGO Etkins

Atkinson

Atkinson Igtkinsonl AlkillSOll BOLJE NEGO Etkinson

Attenborough I~tenborol Atellboro - BOLJE NEGO Etenboro

AttIec, Attley Illtlil At!i -BOLJE NEGO EUi

Atwater /~tvOter/ Atvoter -BOLJE NEGO Etvoter

Atwell I~tvell Atvel - BOLJE NEGO Etvel

Atwood Igtvudl Alvud -BOLJE NEGO Etvud

Auberon IQberonl OberoIl Aubrey IQhril Ohri Allc..:hindoss l.Qkinkhls/ Okillklos Allckl:llld ID.k landl Ok/alld -

IlOLJE NEGO Ok lcnJ Auden IQJenl Odell - NE Odn Audrey IQJril Odri AlIdubon IQdubonl Odubon -

NE Odibon Augusta IOgl!stal Ogosta - NE

Augusta Augustin, Augustine IOgystini

Ogastin - NE Augustin Augustus IOgl!stusl Ogastus -

NE Ogastas; NE Augustus Austen IQsten! Ostefl - NE

Ostin, to je i drugo ime: UP. Austin; ALI Jane Austen je I!Qstin/ Oslin

Austin IQstinl Ostin - NE Austin

Autry IQtril Otri Auty IQtil Oti Ava lAval AVG Avalon Illvalon! A vaioIl

Azinger

Avary I~varil Ejv{lri - NE Everi , to je i drugo ime: UP. Every

A vebury I~vberil Ejvheri Avedon Igvedonl Avedon AverelI l~vereU Ejvere! - NE

Everel; NE Averel A veril, Averill lllveriII A ve rit -

BOLJE NEGO Everil A very I~veril ~jveri - NE

Everi , to je i drugo ime: UP. Every

Avildsen Invildsenl Avih/sen A voel IgvnetJ A vnet AwIinsoll IQlinsonl 01insoll Axelrod /akscJrod/ Akselrod -

BOLJE NEGO Ekselrod Axl I~ksll Aks! - BOLJE

NEGO Eksl Axworthy I~ksvordil Aksvordi

- NE Aksvorti Ayckbourn I~kboml Ejkhom -

NE Ejkbum Ayer /fj,rl Er - NE Ejer; NE

Ajer Ayers /fj,rsl Ers - NE Ejers;

NE Ajers Aykroyd l!

B.bb.go I!~B~ dl Bebid Babbit! I'~bi Bebir Babcock I!bebk, 1.

Balsam

Balsam I!blllsaml Balsam -BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Bolsam; NE Balzam

Baltimore !bQltimorl Boltimor - NE Baltimar

Bamford !bl!mfordl Bamfard Bancroft l!bs;nkrofV Benkmft Banfield !b;!D(JIdI Banfild -

BOLJE NEGO BenGld Banham Ib.!!naml Ba/Will -

BOLJE NEGO Benem; NE Banhem; NE Benhem

Banister Ibi!oisterl /Jan ister -BOLJE NEdO Beuistcr

Bank .. I!bs;nksl Benks lIankbcad I!b~nkhedl Benkhed lIonks I! bs;nksl Benks Uannerman Ib~nerman/

Banerman - BOLJE NEGO Benermen

8annister Ibi!nisterl Banister -BOLJE NEGO Benister

llanting Ibj!Dling! Banting -BOLJE NEGO Benling

llanville !bj!nviU Banvil -BOLJE NEGO Benvii

IIl1rbora !bnrbaral Barbara lIorbcr !barberl Barber norbcro !burbEral Barbera llorh.! /bnrhctl Barbet IIl1rhlrolli' Iburbil'Qli1 IJarbimli Barbour Ibllrborl Barbor - NE

Barbur Barbra !barbra! Barbra - NE

Barbara, to je i drugo imc: UP, Barbaru

Barron

Barclay !bj!rklil BarkU - NE Berkli. to je i drugo ime: UP, Berkeley, UP, Berkley

Bardeen !bardIn! Bardin Barham !bj!raml Baram - NE

Bathem Baring !b~riog! Bering Barker !bj!rkerl Barker Barkin !bjlrkinl Barkin Barkley !bjlrklil BarkU - NE

Berkli, to je i drugo ime: UP, Berkeley, UP, Berkley; NE Barklej

Barley /bnrli! Barti - NE Barlcj Barlow. Barlowe Ibgrloul Bar/Uli

- NE Barlov lIa1'llaby !bjlmabi! Barnabi 8arnard Ib~mard/ Bamard -

NE Bernard, to je i drugo ime: UP, Bernard; NE Bamar; NE Bemar

Barnes !bJ!ffis/ Barns - NE Bamz; NE Barnes

Barnet, Barnett lb!P1leti Barnel Barney !bjlmi! Barni Barnbar! !bmhartl Barnilart Barnum Ib~muml Barnum -

NE Bamam Barny !bj!mil Barni Baron !bj!ronl Baron - BOLJE

NEGO Beron Barr !bAri Bar Barraclough !bJ!l1!klafl Baraklaf BarreU Ibllretl Baret - BOLJE

NEGO Berel Barrl. Ibllri! Bari - NE Beri,

to jc i drugo ime: UP, Berry IInrron Iburanl Barol! -

BOUE NEGO Beruo

ZNAIINJB SIMIIOI.A IAEIOUI lIug nnglnAon IAEIOVI dug nCl1l\glllAon

IlIIl1l1iII krnlnk III1Uhlloll liiiiliiiil krIlIllk II.RIINIII!.II

II

I ukmcnjcni uhlik

~B~a~ny~ __ ~\ ______________________________ __ Beaulieu

Barry Ibnril i -- NE Beri, to je i drugo e: UP. Berry

Barrymore Ib~rimo Barimor - BOWE NEGO imor; NE Barimur; NE Beri

Barstow Ib~rst'oul Barstou Bart lb!!rtI Bari Barth Ibnrtl Bari Barthelme lbl!rteJmil Barlelmi

- BOWE NEGO lbarts;Jmil Bartholomew lbartQJomjUI

Bartolomju Bartlet, Bartlett lbJ!rtJeti Bartlet Barton Ibl!rtonl Barton Bartram Ibi!rtraml Barlram Barueh Ib!!rukl Baruk Uashevis Iha~visl Ba.vevis Basie /hills il Bejsi - NE Bejzi Basi! Ibnzill Bacil - ILI Ibs;jzill

Bejzil, po amerikom izgovoru; BOWE NEGO Bezil

Basinger Ib~singerl Bejsinger: Kim Basinger - ILI Ibnsinderl Basinder; BOWE NEGO Besinder; NE Besinger; NE Bejzinder

Bass Ib!!si Bas Basset, Bassett Ibl!seti Basel -

BOWe NEGO Beset Bassey /!bl;Sil Besi - NE Bejsi,

to je i drugo ime: UP. Basie Batcheler , Bateh.ller IbJlelerl

Baeler - BOWE NEGO Beeler

BatcheUor, Batehelor Ib!!elorl Baelor - BOWE NEGO Beelar

Bateman Ib~lmanl Bejlman -BOWE NEGO Bejtmen

Bates Ibgjtsi Bejts Bateson /bl

BCHuman

Beauman !hQmanl Boman BOUE NEGO Bomen

Beaumont IbQmonlf Bomom NE Bomon

Bcaver !blveri Biver Beaverbrook Iblvcrbrukl

Biverbruk Beazley !blzlil Bizli Bechet !beB/ Bde Becker !b~ke rl Beker Becket, Beckett !b~ke ll Bekel Beck ford Ib~krordl Bekro,.d Bccky Ib~kil Beki lleddoes, Beddowes, Beddows

lb~douzJ fJel!OI/Z Ueclford !b~dli,rdl BedJord Heccham Ihll'illlll Bir:ol1l -

BOLJE NEGO Biem Uccehor Ib!erl Bier - BOLJE

NEGO Ibierl Ileer Iblrl Bir Beerbohm IbirbOml Birbam -

NE Bierbom Ileers IbIrsl Birs Beery IbIril Biri Becvor !bl vorl Btvor Begley lbe--l\lil Begli Behan Ib!an/ Bijall - BOLJE

NEGO Bijen; NE Bian; NE Bien; NE Bin

lIchn IbnI Bell IIcith !bIli Bil - NE Bejl lici Ibll Bel Hcl.ronte IbelulQntel BeluJonte lIcIinda !belindal Belinda -

BOLJE NEGO Ib~linda/ Bell !b~1I Bel Bellamy Ibglamil Belami - NE

Ibclamll

lleller !b~lerl Belcr Belloe Ib~lok/ Belnk Bellow !b~loul Belall - NE

Belov

Bergcl'

Bellows Ib~louzl Belou, - NE Belous; NE Belovs

Bellwood !b~lvudl Belvlld Belushi !bell.lil Belllli Ben Ib~nl Bell Benchley Ib~nlil Bell(~. li Bendix Ih~ndiksl Belldiks lIenedict Ib!;nedikll Benedikt Benet Ib~netl Bellel BenH IbenE! Belle BeneU Ib~nelf Bellet Bening ~ningJ BeninI{

nenj~lmin Ibgmluminl 8,"d:ull1il1 - BOLJE NEGO Ihendgminl

Benn Ib~nl Beli Bennet, Bennett Ib~netl Benet Bennie, Benny !b~nil Beni Benson Ib~nsonl Benson Bentham Ibgntaml Bentam -

NE Benthem Bentinck /h~ntinkJ Bell/ink Bentine /h~ntlnl Benrin Bentley /bntlil Bentli - NE

Bentlej Benton Ib~ntonl BentoI! Bentsen Ib~ntsenl Bentsen Berenger !bgrenderl Berene/er

- BOLJE NEGO Berinder Berenice !beren,rusil Berenajsi Beresford !b!;resfordl BeresJord

- BOUE NEGO Berisford Bergen Ib~rgenl Bergefl Berger Ibrderl Berder - ILI

~rgerl Berger, po amerikom Izgovoru

ZNAENJE SIMBOLA IAEIOUI du g naglaen IAEIOUl dug Ill:naglacn

laciulIl kral

Bergin

Bergin Ibs!rginl Bergin Berkeley /b~rklil Berkli -

odgovara amerikom izgovoru. dok je po britanskom Ib.!lrklil BarkU

Berkley ~rklil Berkli Berkoff Ib~rkofl BerkaJ Bertin !berlin! Berlin - BOUE

NEGO ~rlln! Berliner ~rlinerl Berliner Berlitz Ib!;rlicl Berlic Bernadette Ibernad~tI Bernadel Bernard Ib~rnardJ Bernard -

NE Bernar Bernardette Ibernard~lI Bernardel 8ernardine !bernardIn! Bemardin Bernhard ~rnhardl Bernhard Bernice !b~rnisl Bc-mis Bernie ~rnil Remi Rernsen Ib~rnsenl JJernsell Bernstein Ib~rnslajnl Bernstajn

- ILI Ib~rnstlnl Bemslill; NE Bcrntajn

Berry /b~ril Beri Derryman !b~rimanl Beriman -

BOUE NEGO Berimen Bert ~rtI Bert Bertha ~rta/ Berla Bertie /b~rtil Berli Bertinelli /bertin~IiI Bertilleli Bertram lb~rtramJ Bertram Bertrand /b~rtrandl Berlrand -

NE Bertran Beryl ~riU Beril Besant ~antl Besanl Bess /b~sl Bes Bessemer !b~emerl Besemer Bessey, Bessic, Bessy ~si/ Besi Bet /b~tI Bel Beth /b~tI Bel Bethune Ibetjl[n! Betjllll Betjeman Ib~emanl Beeman

- BOUE NEGO Beemen; NE Betdeman; NE Betdemen

14

Bctsy /b~tsil Belsi Bett Ib~tI Bel Bette Ih~tI Bel - ILI /b~til

Beli: Bette Davis Betterton /b~terton/ Beterton Betty /b~til Beli Devan ~vanl Bevan Beveridge ~vcrid1J Beveridi Bev.rIey, Beverly /b~vcrIiI

Beverli Bevin /b~vinl Bevin

Bird

Bcwick, Bewicke IbjJ2ikl Bjllik B.wIey Ibj!llil Bjllli Biber Ibruberl Bajber Hickcrstaff, Bickerstaffe

/bikcrstAfI BikersIllj Jliden Ib.Qidenl Bajdell Biddie Ibid II IJidl Biddulph /bidalU Bidalf Bierce Ib!rsl Birs - NE Biers Biffen Ibifcnl Bifen Bigelow /bigcloul Bigelau -

NE Biglou: NE Biglov; NE Bajglou; NE Bajgelou

Biggs /bigsl Bigs - NE Bigz BigncU /bigneU Bignel Biles /bAjlsl Bajls Bilk /biikI Bilk Bill /biJl Bil Billie /biiiI Bili Billings Ibilingsl Biling.' Billingsley /bilingslil Bilingsli -

BOUE NEGO Bilingzli Billington /bilington! Bilington Billy /bjlil Bili Binchy /binil Bini Binder /brunderi Bajnde/' Bing /bingl Bing Binge Ibind~J Hindi Bingham Ibingaml Binga//! -

BOUE NEGO Bingem Birch /b~rl Ben' - NE Bie Bird /b~rdl Berd - NE Bird

Birkbeck

Birkbeck Ib~rkbek/ Berkbek -NE Birkbek

Rirkenhead !b~rkenhedl Berkellhed - NE Birkenhed

Birkin I~rkinl Berkin - NE Birkin

Rirley !b~rlil Berli - NE Birli ; . NE Birlej

BirrelI !birelI Bire! Rirt Ib~rtl Bert - NE Birl Hirtwhistle, Birtwistlc Ib~rtv isl/

BerlVis/ - NE Birtvisll Bishop Ihiopl Biop Bisle), !bizlil Biz/i - BOLJE

NEGO Bisli Bisset, Dissett /biset! Bisd

NE Hise: NE Bize Ri,b)' !biksbil Bihbi lIIack I'hl~k/ Blek Blackbourn, Black bourne

I'bl~kb{)rnl Blekborn - NE Blekburn

Blackburn I! bl~kbernl Blekbem - NE Blekbum

Blacket, Blackett I! bl~kell Bleket Blackley I! bl~klil Blekli Blackman I!bl~kmanl Blekman

- BOLJE NEGO Blekmen 8Iackmore I!bl~kmorl Blekmor llIl1ckmun I!bl~kmunl Blekmun

- NE Blekman, io je i drugo ime: UP. Blackman

IIhlckmur I!bl~kmurl Blekmur IIhlckstone I!bl~kstonl Blekston IIhlckwell I!bl~kvell Blekvel 8Iackwood I!bl~kvudl Blekvud IIIIlin, BI.ine Ibl~nI Blejn IIIIIir IhlErl Bler IIIIIke Ibl~jkl IJlejk

Blume

8Iakele)' !bl~kli/ Blejkli - NE Blekli, to je i drugo ime: UP. Blackley

8Iakemore !bJ~kmorl Blejkmor Blake), Ibl~ki/ Blejki Blanc !bJl!nk/ Blank - BOLJE

NEGO Blenk Blanch !blAnU Blall - NE

B1ana Blanchard !blgnardl Blanard

- NE Blanar Blanche IblAnl Blan -

BOLJE NEGO BJana 8Iashford Iblllfordl Bla~rO/'d Blatll' Ibllltil Rlati IIIcasdalc Ihl!zdejll Blizdejl lIIedsoe IbI~dsOI Bledso lIIeeth !bIlli Blit 8Iessed Ibl~sedl Blesed -

BOLJE NEGO Blesid lIIethyn IbJ~tinl Bletin 8Iewilt IbJJ.[ill Bluit - NE

BJuvit; NE BJevit Bligh IbIAjI Blaj Blight Ibll!.i ll Blajt Blishen IbUenl Blien

. Bliss !bJisl Blis Bloch l!bJQhI Bloh - BLIE

IZVORNOM IZGOVORU BILO BI BJok

BIondej, BlondelI !b1l!Ddell Blandel - ILI IbIQndell Blondel

Bloom IbIJ.[mI Blum Bloomfield IbIJ.[mf1ldl BlumJild

- BOLJE NEGO IbI)!mJildl IlIount Iblglltl Blant - ILI

Iblllunl/ Blatili t IIhnnc Ibl.!..[ml Blul/I

mACENJE SIMBOLA 1.6.J.ili.ll.l1 thlg nllglttkn I A I ~ I( )ll! llug nClIllg llI~cn

IJJ.IililliI kralnk naglncn !lIciuul krnlllk IIcnagl.tcn

15

! ukorenjeni oblik

--i

Bluodcll

B1undell !bl~ndell Blalldel B1unkett !bIllnketI Blanket Blunt !blllntl Blant B1y !bIhjI Blaj Blyth !bIAjI Blaj - ILI !bIAjdl

Blajd , B1ythe !bIAjdl Blajd - NE Blajl BlytoJl !bli\itonl Blajtoll Bo I'bQI Bo - BLIE

IZVORNOM IZGOVORU BILO Bl Bou

Bob !bQbl Bob . Bobbie, Bobby IbQbil Bobi Bocheo !bQ kOI Baka Bodley ib

BoUing

Botting IbQting/ Botil18 BaUom IbQlom/ Bolol1l Bottame !botQm! B%m Bottomley IbQtomlil Botomli Bottoms IbQloms/ BOIOI1l ,\' Boucher Ib,qu(;er! Bauer - NE

Bue, to je i drugo ime: up, Bouchet

Bouehel !buEI Bu.ie Boult IbQult! Boult Boullon IbQltonl BoltoIl - NE

Boulton Bouru, Bourne !bQrn! Born -

NE Bum Bow !bQul Bou - NE Bouv Uowdell !bQuden! BOllden - ILJ

!hlllldcn! HOllf/en Uowditch Ibgudil Buudi( llowdler Ibgudlerl BelUdler llowe IbQul Bou - NE Bouv Bowen IbQuenl Bouen - NE

Boven Bower /b!!uerl Bauer - NE

Bover Bowers /bguers/ Bauers - NE

Bovers Bowie /bQuil Boui: David Bowie

- ILI !bl!uil Baui; NE Bouvi; NE Bovi

Bowker Ibgukerl Bauker Bowles ibQulsl Boul .. - NE

Boulz; NE Bals Bowling ibQulingl Bouling Uowman /bQumanl Bouman -

BOLlE NEGO Boumen Bowness Iboun~s/ Bounes Bowra !bl!ura/ Baura - NE

Bovra

BoxIciine, IbQkslajtnerl Boks/c{jfner

Boyee loQjs! Bojs Boyeo!! !bQjkotl Bojkot Boyd !bQjd! Bojd Boyden IbQjdenJ Bojdell Boylan !bQjlanJ Bojlan Boyle IbQjI! Boji Boyne IbQj nl Bojn

Bramble

Boyson /bQjsonl Bqjsol1 Brabant Ibr.nbantl Bmballt Brabham !brgbaml Brabom

NE Brebhcm Bracco IbrRkol Braka Brad i!b~d1 Bred Bradbury /!br~dberjl Bredber i Braddock !br~d()k! Bradak -

BOLlE NEGO Bredak Braddon Ibr~donl Bradon -

BOLlE NEGO Bredan Bradford !brndford! Bradford -

BOLlE NEGO Bredford BradIce, Bradley i!b~dlil Bredli Bradman l!br~dmanJ Bredman

- BOLlE NEGO Bredmen Bradshaw !! br~dOI Bredo -

NE Bredou Brads!reet I!br~dstrItl Bredstrit Brady !br~dil Brejdi - NE

Bredi Bragg !brl!g/ Brag - BOLlE

NEGO Breg Brain, Braine /br~nJ Brejn Braitllwai!. Ibfl

Brampton

Brampton Ibrl!IIlptonl Bramplor - BOLJE NEGO Brempton

Branagh Ibr!!na/ Brana Brandeis Ib'llndajsl Brandajs Brando Ib'llndol Brando Brandon Ibr!!ndonl BrandoIl -

NE Brendon, to je i drugo ime: UP. Brendun

Branford lbf!!Dfordl Branford -BOLJE NEGO Brenford

Brangwyn, Brangwynne Ibrgngvinl Brallgvin - BOLJE NEGO Brengvin

Branigan, Brannigan Ibr.nniganJ Branigan - BOLJE NEGO Brenigan

Hranson Ihr,ilnsonl Branson -BOLJE NEGO Brens" n

8ranwell /br.iln\'cl/ IJral1l'ei -BOLJ E NEGO Brenvel

Braltain /brqtenl Bra/en Brautigan IbrQtiganl Broligan

- ILI Ib'llutiganl Brauligan; BOLJE NEGO Brotigen; BOLJE NEGO Brautigen

Braxton Ibrw

Brite

Brite !brrutI Brajf Brittain !brilenl Brifen - NE

Brim Brittan !brjlanl Brifan -

BOUE NEGO Brilen; NE Briln

Brittany !britani! Brifani Britten !britenI Brifen - NE

Britn; ALI Benjamin Britten je !Ibrilnl Brifn

Britton !briton! BrilOn - NE Brito

Broad !brQd! Brod - NE Broud Broadbent !brQdbentl Brodbent

- NE Broudbenl Brocklebank !brQklbank/

Hmklhallk Broder !brQder! Broder Broderick !brQderik/ Broderik Brodie !brQdil Brodi Brodsky !brQdski1 Brodski Brogan !brQganl Brogan Brokaw !brQk.O! Braka Brolin !brQlinl Bralin Brome !brQumi BroU/n - ILI

!brJ.lmi Brwn Bromfield !btQmflldl Bromfild Bromige !brQmidl Bromid Bromley !brQmlil Bromli Bron !btQnI Bran Brooson !btQnsonl Branson Bronte, Bronte !Ibmn!e! Bronte

- BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Bronti

Brook, Brooke !bf!!k/ Bruk Brookes !bfJ!k.s/ Bruks Brookner !bfJ!k.ner! Brukner Brooks !bfJ!ks! Bruks

Brzezinski

Brosnahan !brQzn.hanl Broznahan - BOUE NEGO Brosnahan; BOUE NEGO Brosnehen

Brosnan !brQznanl BraVlan -BOUE NEGO Brosnan

Brothers !brl!ders! Braders Brough !bl1!fi Bra! Brougham !br!!mi Brum - ILI

!br!J.am1 Bruam Broughlnn !brQlonl Brotan Broun !br!J.nI Brun Brown, Browne Ibr~unl Braun Browning !bl1!uningl Brauning Brownlee, Brownlie !bl1!unlil

Braunli Brub.ck !br!J.bek/ Brubek Bruce !br!J.s! Brus - NE Brjus Brnmfit !bI]!mfitl Bramfit Brummel1 !bri!meV Bramei Brundage !bl1!ndidl Brandid

- NE Brendid Bmndlo !bfl!DdV Brandi Bruno !br!J.nO! Bruno Brun! !brl!ntl Brant Brnlnn !br.!1lnnl Bruton - NE

Brum Bru!us !br!J.tus! Brutus Bryan !brruanl Brajan -

BOUE NEGO Brajen Bryant !bl1!,jantl Brajant -

BOUE NEGO Brajen! Bryce !brrus! Brajs Brynner !briner! Briner -

BOUE NEGO !brIner! Bryson !brrusonI Brajsan Brzezinski !breinski1 Brelinski

- NE Beinski; NE Beinjski ZNAENJE SIMBOLA

I AElOu/ dug naglaen IAEIOu/ dug nenaglaen

laeioul kratak naglaen laeiou! kratak nenaglaen

19

! ukorenjeni oblik

Bucclcuch

Bucclcuclt l!bakl.!J/ Baklu Buchan IbnkanI Bakan - NE

Baen Buchanan I!bjuk~nanl BjukenGn

- BOUE NEGO Bjukenen; NE Baenen

Buchman Ibgkmanl Bakman -ILI Ibllkmanl Bukman; BOUE NEGO Bakmen; BOUE NEGO Bukmen; NE Bultman

Bucltwald Ib~kvOldl Bakvold -NE Buhvald

lIuck Ibnkl Bak Hucldngham IbnkingamI

Buking"'" - BOUE NEGO Bakingclll: NE Bekingem

lIuckley Ibnklil Bakti Bucksey Ib;!ksil Baksi Bud, Budd Iblldl Bad Buddy IbJldil Badi Buerk Ibl\Iuros Ib~rnsl Bern" - NE Bernz; NE Bms; NE !lmz; NE Bams. Io je i drugo imc: UP. Barnes; NE BIIm,.; NE Burns

lIumslde IhQmslljdl 1I,/,l/.wUd -NE BUn1s;ojd

nurr IbErl /Je/' - NE BIIr. Alo j c i drugo imc: UP. BurI'; NE B llI'

lIurrell Ihnrc ll 11,,1'1'/ n .. lThUN !hurus! IJom,I' - NJ(

BlIl'cs

Burridge

Burridge /b~ridl Barid Burrollgh Ibnroul Barou - NE

Berou Burroughes, Burroughs Ib!!rouzi

BarO/IZ - NE Barous; NE Berouz; NE Berous

Burrow Ibnroul Barau - NE Berou ~ NE Barov

Burrows Ibi!rouzl Barnu? - NE Barous; NE Berouz; NE Berous; NE Barovs

Burstyn Ib~rstinl Berstil1 - NE I3arslin: NE I3urslin

Burt Ihgrti Bert Burton Ibgrtonl BetfolI - NE

Barh]fl, lo je i drugo ime: LIP. Barlon; ALI Richard Burton je I!bgrtonl Barton

Ilnry Ib~ril Beri - ILI Ibjllril I~illri

lIushy Ihnzb il Bazbi - NE Bezbi UUSl'l'mi Ihu~mil Buem; - NE

B.i tl~c llli: NE Busenu; NE BIISl:l: lIli

8ysshe

Busey /bjllsil Bjllsi - NE Bizi Busfield /bi!sl1ldl llasfild Bush Ibyl BIII BushnelI Ibynell BII"n"1 Buster Ibn-o;;teli Basfer Buteh Ibyl Bll - NE Ba Butcher Ibgl:erl Bliter - NE

Sae r Butler Ibilllerl BatleI' Butterworth Ib.illervor(1 Balenort Buttler Ibnllcrl lJarleI' Buttons IhgLnnsl BalOl/s Buzz Ihgyl Ba: lIyatt Ih;Dall BI/jal - BOLJE

NEGO Bajel Byford /billfordl Bajford Byrd I~rdl Berd - NE Bird Byrne /b~rnl Bern - NE Bm;

NE Bim; NE Bime Byrnes, Byrns Ib~rns/ Berns -

NE Bms; NE Bmz; NE Birns Byron Ib;ljronl Bajron Bysshe Ibil Bi.!

~,Nt\c'nN,1 1I SIM IIIII.A

I ! IIktll'cnjllni llhlik

-.ea.n IkAnI Kali Cabot Ikllbotl Ka/ml - BOUF.

NEGO Kebnl Cadbury Ikildberil Kadheri -

BOUE NEGO Kedberi CadelI lk.d~11 Kadel Cage Ik~dl Kejdi Cagney I!k~nil Kegni Cabal Ikahj!1I Kahal Cahill IkAhill Kahil Cain, Caine Ikrunl Kejn Caithness 1k~lnesl Kejtnes Caitrlona lkatrlona! Katriona Calabro IkaiAbroi Kalahro CaleuU Ikillkutl KalkIIt Caldecote, Caldecott IkQldekotl

Koldekot - NE Kaldekot Calder IkQlderl Kolder - NE

Kalder Caldwell IkQldvell Koldvel -

NE Kaldvel Caleb Ikrulebl Kejleb Calhoun lkalhllnl KalIllIn Calisher Ikl!lierl Kalier -

BOUE NEGO Kelier Callaghan Ikl!lahanJ Kalahan -

BOUE NEGO Kelehen; NE Kalagan

e

22

Callister Ik"lislerl Kalister -BOUE N-EGO Kelisler

Callow Ikalnul KlIlolI - BOUE NEGO Kelnu

Calloway Iklllovejl Kalol'ej -BOUE NEGO Kelovej

CaUum Ikalum! Kalum Cally lkl!IiI Kali - NE Keli,

to je i drugo ime: UP, Kelley, UP. Kelly

Calver Ikillverl Kalver Calverley Iklllverlil Kalverli Calvert Ikillvertl Kalvert Calvin /kJIlvinl Kalvin Cameron Ikllmeronl Kam.ron

- BOUE NEGO Kemeron; NE Kamerun

Camilla; Camille Ikarnila! Kamila - BOUE NEGO /kJImila!

Campbell I!k~mbell K.mbel -NE Kempbel; NE Kampbel

Campion I!k~mpionl Kempion Candace I!k~ndasl Kendas Candia Ikllndia! Kandija - NE

Kandia Candice I!k~ndisl Kendis Candler Ikilndlerl Kandler Candlin Ikilndlinl Kandli"

Candy

Candy I!k!;ndil Kendi Canel, CanelIe, Cannel Ikan!;11

Kanel CannelI Ik~nel! Kanel Canning Ik~ningl Kaning -

BOUE NEGO Kening Cannon, Canon Ik~nonl Kanon

- BOUE NEGO Kenon Cantor Ikl!ntorl Kantor Cantrell Ikantr~1! Kantrel Caolan Ikllanl Kilan Capone l! kapQne/ Kapone -

BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Kapon

Capote IkapQtel Kapote - NE Kepot; NE Kapol

Capra Ik'lpral Kopra Capriati IkapriAtil Kaprijati

NE Kapriati Capshaw I!k~pOI Kepo - NE

Kepou Cara IkAraJ Kara Carew lkarW Karu: Thomas

C.rew - ILI Ik!;ril Keri Carey lk~riJ Keri Cargill IkWgi11 Kargil Carl ikl!rl! Karl Carla Ikl\rla! Karla Carleen, earlene /k.!!rllnI Karlin Carlile IkarlAjI! Kariaji Carlin lkJ!rlinl Karlin Carlisie Ik.rlAjI! Karlaji Carlos IkJ!rlosl Karlos Carlton Ikl!rlton! Karlton Carlueci Ikarlyil Karlui Carly IkWli1 Karli Carlyle IkadAjI! Karlaji Carmichael l!kJ!rmajkll Karmajki Carnaby IkJ!rnabil Karnabi

Carteris

Carnegie, Carnegy IkJ!rnegil Karnegi - NE Karnedi

Carnes Ik~rnsl Karns - NE Karnes

Carney IkJ!rnil Kami - NE Karnej

Caro IkAroi Karo Carol I!k!;roll Kerol Carolan I!k~rolanl Kerolan Carole I!kl

Carlland

Carlland IkJ!rtlanul Kartla"d -BOLJE NEGO KartIend

Cartwright IknrtrajtJ K(lrlraj! -NE Kartvrajl

Caruso Ikar!lsol K(lruso Caruthers Ikargdersl Kuraders Carvel Iknfvell KW'vel Carver Iknrverl Karver Carvey Ikl\rvil Kar"i - NE

Karvej Carville Ikllrvill Karvii Cary Ik~ril Keri Caryl/karill Karil Casement Ik~jsmenll Kejsmel1t Casey Ik!:jsil Keisi - NE Kejzi Cash l~k~! Ke,v Casnoff Ikgznol! Ka::'lu?( Caspar Iknsparl Kaspar Cass /!k~sl Kes Cass.ndra lk. sAndra! Kasandra

- BOLJE NEGO Ikasnndra! Cassavetes Ikasav,Etesl Kas(lvetes

- BOLJE NEGO Kasavetis Cassel, CasselI IkJ!sell Kasel -

BOLJE NEGO Kesel Cassidy !ki!sidil Kasidi -

BOLJE NEGO Kesidi Cassie I!kl'.sil Kesi Cassius Ik,!!siusl Kasijus - NE

Kasius Casson IkQsonl Kason Castle !kAslI Kasl - NE Kasti CastIerea, Casllereagh !kAslrejl

Kaslrei - NE K.st!rej; NE Kastlrea

Castleton !kAsllOo! KosItoIl -NE KaslIlon

C.swall Ikl\zvall Kazval Caswell Ikl\zvell Kaz!'el Cat I!ktll Ket Catcs Ik!

Chamberlain

Chamberlain, Chamberlaine l~mberlenl ejmberle" -NE emberlen; ALI Neville Chamberlain je /!!.'.mberlenl

embeden; NE cmbrlen; NE emberlejn

Chamberlin l!

Chetwyn

Chetwyn l~tvinl etvin Chevy lt;.vil evi Chichester ljesterl iester Chick likl Cik Chico likol iko Child, C-hilde lAjldl ajld Childers ljlders! ilders Childs !Ajldsl ajIds Chippendal. ljpendejU ipendejl Chisholm lizom! izom - NE

isholm Chloe, Chloe IkIQi! Kloi - NE

Kloe Chlumsky Iklnmskil Klali/ski Cho.t, Cho.te lfjut1 O/II Chomsky lfjmskil OII/ski Chopin !Qpcnl Sopen Chris Ikrjst Kri.' Chrissie. Chrissy Ikrisil Kr; .... ; Christahel Ikristahell Kristabel Christian Ikristianl Kristijan -

NE Kristian Christiana; Christiane

!kristiAna! KristijaM - NE Kristiana; za drugi oblik: NE Kristijan, to je i drugo ime: UP. Christian; NE Kristian

Christie !kristi! Kristi Christina; Christine !kristIna!

Kristina Christopher Ikristoferl Kristofer Chrlsty !krjstil Kristi Chrysler /kr;\jzlerl Kraj, ler -

ILI !krrusleri Krajsl. r, po amerikom izgovoru

Chubby !llbil Cabi Chuck !ikl ak Chung lnng! ang Church Ir;rl er - NE r Churchill l~rill eril Ciaran lkJ.mnl Kiran Ci.rdl lnrdil ardi Cibber !siber! Siber Cicely !siselil Siseli

26

Cledwyn

Ciceone !ikOne! ikone - NE ikone -

Cilla Is jla! Sila Cirnino limlnol im ino - NE

imino Cindy Isjndi! Sindi Clsneros !sizngrosl Sizneros -

BOUE NEGO Sisneros; NE Cisneros

Cissie, Cissy !sjsi! Sisi CI.iborne lkI~bornl Klejbom -

NE Klajbom Clair, Claire Iklgr! Kler Clancey, Clancy I!klt;.nsil Klensi Clapton I! kl~plonl Kleplon Clara l!kIAra! Klara Ch.r. IkiEri Kler Clarence IkJilrcnsJ KlarelIs Clarendon Ikli!rendonl

Klare/odon - BOUE NEGO Klerendon

Claridge IkJnridl Kloridi -BOUE NEGO Klerid

Cl.rissa !klarisa! Klarisa Clark, Clarke IkIarkI Klark -

NE Klerk Clarkson IkJl!rksonl Klarbon Claud, Claude IkIQd1 Klod Claudette lkIadt;.t1 Klodel Claudia !kIQdia! Klodija - NE

Kladia; NE Klaudija; NE Klaudia

ClaveU lkI.vt;.U Klavel Clay 1kI~1 Klej Clayburgh lkI~berg! Klejberg

- NE Klajberg; NE Klajburg Clayderman lkI~dennanl

Klejderrnan - BOUE NEGO Klejdermcn; NE Klajderman

Cl.yton lkI~tonl Klejlon Cleary Ikl!ril Kliri Clease !klIsI Klis Cleav.r lkI!verl Kliver Cledwyn lkIt;.dvinl Kledvin

Cleese

Cleesc IkllzJ Kliz - NE Klis, to je i drugo ime: UP. Clease

Cleland Ikl~landl Kleland Clellan Ikl~lanl Klelan Clem Ikkml Klem Clemence Ikl~mensl Klemen.~ Clemens Ik.l~mcnsl Klemen.!) Clement 1k1!!menti Klement Clementina; Clementine

Iklementlnal KlementilIll Cleo IkllOI Klio - NE Kleo Clerk, Clerke Iklllrkl Klark -

ILI Ikl~rkl Klerk, po amerikom 1Zgovom

Cleveland !kIlvlandl Klivland -BOLJE NEGO Klivlcnd

Clcwcr Iklllc rl KII/er Clcwlo", Ikl!JJoul K""oll Clihurn Ikl!!ihcrnl KIt(;/)('1"II _.

NI~ Klihurn (;\il'l', Cliffc Ikljfl Klif Clifl(.rd Ikljl'nrdl Klili)l'd Cliff\, Clift Ikljftl Klift Clifton Ikljflonl Klifton Clint Ikljntl Klinl Clinton !klintonI KlinIon Clive IklA,jvl Klajv Clooney Iklllnil KllIni Close !kIgusl Klaus - NE Klouz Clough IklJ!fl Klaf Clunes !kI]J.ns/ Kluns Cluny !kI]J.nil Kluni Clwyd Ikl]J.idl Kluid ,Clyde IklA,jdl Klajd Coates, Coals Ikguts! KoulS Cobain IkOb~nl Kobejn - NE

Kobnjn Cobb Ikgbl Kob Cobden IkQbdenl Kobden

Colin

Cobllrn IkQbernl Kohem -BOLJE NEGO Ikgbern/; NE Koburn

Cochr.n, Cochr.ne Ikgkranl Kokran

Cockbllrn IkQbeml Kobern -NE Kokbern; NE Kokhurn

Cockcroft IkUkrofl1 Kokroft Cocker Ikgkerl Koker Coekroft IkQkroftl Kokro}i Cody IkQdil Kodi Coe Ikuul KOli - NE Ko Coen IkQenl Koen Coelzee IkUc!l Klici Cognn IkQganl Kogan

Co~gan IkQganl KOglIII COl-!.hill Ikughill Koghif

Coh~1Il IkQhanl Ko/ulI1 Cohen IkQcnl Koen Coker IkQkerl Koker - NE

Ik.Qkerl, to je i dmgo ime: UP. Cocker

Cokes Ikguksl KOllks Cokey, Cokie IkQkiI Koki Colberl IkQlbertl Kolberl Colby IkQlbil Kolbi Cole f1kQII Kol - BLIE

IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Koul

Colegale IkQlgejtl Kolgejl Coleman IkQlmanl Kolman -

BOLJE NEGO Kolmen; NE Koleman

Coleridge IkQlridl Kolrid -BOLJE NEGO IkQlridl

Colelle Ikol~tI Kolel Colgale IkQlgejtl Kolgejl Colin IkQlinl Kolin - ALI

Colin Powell je IkQlinl Kolin ZNAENJE SIMBOLA

IAEIOVI dug naglaen IAEIOVI dug nenaglaen

lacioul kratak naglaen lacioul kratrlk ncnaglaen

27

! ukorcnjcni oblik

Colleen

Colleen IkQlInI Kolin Colley IkQliI Koli

. ,

Collier IkQlierl Kolijer - NE Kolier

Collin IkQlinl Kolin Collinge IkQlindl Kolilld Collingwood IkQlingvudl

Kolingvud Collins IkQlinsl Kolins -

BOUE NEGO !kQlinsi Collinson IkQlinsonl KolblSon Colman !kQlmanl Kolmall -

BOUE NEGO Kolmen Colquhoun IkohUnI Kohlm CoIston IkQlstonl Ko/stall Colt I!kQltI Kolt Coltrane Ikoltr~jnl Koltrejli Colu m IkQluml Koilllll - NE

Kolam; NE Kolom Columbus Ikolgmbusl Ko/uli/bus

- NE Kolumbus Colvile, Colville IkQlvill KoiviI Combe IkUmi Kum - ILI

IkQumi Koum; NE Komb Combs !kQumsl Koums - ILI

!kUmsl Kums; NE Kombs Comden !kQmdenl Komden Como IkQmol Komo Compton !kQmptonl Kompton Comrie /k.Qmril Kontri - NE

IkomfI! Comyn Ik~min/ Kamin Comyns Ikfimins! Kamins Con.ble IkQnabll Konabi - NE

Konejbl Conan IkQnanl Kanon Condon !kQndonl KOlidon Congreve IkQngrIvl Kongriv Coningham Ikgningaml

Kaningom - BOUE NEGO Kaningem

Con klin IkQnklinl Kaliklin Conley IkQnlil Konli ConIon IkQnlonl Konlan

28

. : ~ ~ ..

Conn.cht IkQnOtl Konot Connah IkQnai Kona

Cooper

Connally IkQnalil Kanali Connaught IkQnOtl KOliot Connaughton IkQnatonl Konaton ConnelI IkQnel1 Konel Conn.lly IkQnelil Koneli COODer IkQnerl Koner Coonery IkQneril Koneri Connie IkQnii Kom' Conniff IkQniU Konij ConnoIly IkQnolil Kaliali Connor IkQnor! Konor Connors IkQnors/ Kanon Conor IkQnorf Konor Conrad Ik.unradl KOllrad Conran IkQnranl KOI/ran CUOI"oy IkQnrnjl KOf/roj C()l1sidinc Ik!ll1sidajn/ KO}1sidqil1 Constable Ikl\nstabll KaI/s/abi:

John Constable - IL.! IkQnstabl1 KOllstabl; BOUE NEGO Kanstebl; BOUE NEGO Konstebl; NE Kanstejbl; NE Konstejbl

Constance IkQnstans/ KOflstans Constant IkQnstantJ KonslanI Constantine IkQnstantajnl

Konslanlajn - NE Konstantin Conte l!kQntel Konte - BLIE

IZVORNOM IZGOVORU BILO BI Konti

Conti !kQntil Konti Conway IkQnvejl Konvej Coogan Ik1lgan/ Kugan Cook, Cooke Ikl!k/ Kuk Cookson !kl!ksonl Kukson Cooley !kWil Kuli CooJidge IkUlidl Kulid -

BOUE NEGO Ikl!lidl Cooling IkWingl Kuling Cooney IkUnil KUlli Cooper !kUperi Kuper -

BOLJE NEGO Ikl!perl

COOIC

Coote !k.!.[t/ KilI Coover Ikl!verl Kllvcr Cope !kgup! KOllp Copeland, Copland !kQplandl

KaplolId - BOUE NEGO !kQpland!: BOUE NEGO KopJend

Copieston !kQplston! KoplslOII Copley Ikgplil KOl'I i CoppelI Ikgpcl! Kape! Copp.djeld !kQPcrnId! Kape/fild

- BOUE NEGO !kQperfild! Coppola !kg!,nla! Kopala Coro !kQra/ Kora Corbet, Curbett !kgrbet/ Korbel Corbin /kgrbinl Korbill Corcoran Ik~rk(lranl KorkorCIlI Cordell lkord~1I Kordel Corea Ikor!al Konja - NE

Koria; NE Korea Corey !kQri! Kori Corin I kurinl Korin Corinne Ikorin! Korin

BOUE NEGO Korina Corky !kQrki! Korki COl"maC, Cormack IkQnnaki

Kormak - BOUE NEGO Konnek

Corman IkQrman! Korman BOUE NEGO Kormen

Cornell !kom~1I Kornel Cornlord !kQrnfordl Kornford CornwalIis IkomvQlisl Komvolis

- NE Komvalis Cornwell Ikgrnvell Kornvel Corrigan IkQriganl Korigan -

BOUE NEGO Korigen Corrin IkQrinl Karin Cosby !kgzbi! Kozbi

Courtnuld

Cosgrave IkQzgrejvl Kozgrejl' Cosgrove IkQzgrouvl Kozgrollv

- NE Kozgrov Costas !kgstasl Koslas CostelIo !kost~lo! Koslelo Costner IkQstnerl Kostner Cotten !kQten! KoIelI - NE

Kotn; NE Koton, 'to je i drugo ime: UP. Coltnn

CotUe !kQtl! Koti Cotton IkUlOnl KOf 011 - NE

Koln Couchman Ik1!manl Kllmall

- ILI Ik.i!urnanl Kauman ; BaU E NEGO Kumen: BOUE NEGO Kaumen

Coughl:m !kQllan! K 0/1011 - ILI IkQglanl Kog/an

Coughlin !kQl1in! KojIiII - ILI IkQg1inl Kog/ill

Coulson !kQlsonl KoisolI - ILI !k.!llsonl Kulson; NE Koulson

Coulter !k.!.[lter! Kulter - ILI !kQlter! Koller; NE Kou1ter

Coulthard !k.!.[ltardl KIllIard -ILI IkQlu,rdl Ko/tard; NE Koultard; NE Kulth.rd; NE Koulthard

Coulton !kQlton! Kollol! - NE Koulton

Count Iknuntl KalIlII Couples !k~pl sl Kapls Cour;c !kl,[rik! KU/-ik Courier IkJ,!rierl Kurijc/' - NE

Karier; NE Kuder Courtauld IkQrtOld! Korlold -

NE Kurto

ZNAENJE SIMBOLA IAEIOUl dl1g nllgJacn IAEIOU/ dllg ncnaglaclI

Il1cioul kratak naglaen lac inu/ kratak nc nag lacn

29

! ukorenjeni obl ik

Courtenay

Courtenay, Courteney, Courtney IkQrtni! Korlni -NE Kurtne

Cousins Ikj!ZinsJ KozilIs Coverdale /kl!verdejll Kaverdejl

- NE Koverdejl Cowan Iklluanl Kallan - NE

Kouvan; NE Kavan Coward /klluard! Kallard Cowdray, Cowdrey /kl!udril

Kaudri - NE Kaudrej CowelI IkllueV Kauel - ILl

/kQueIl Kallel; NE Kovci Cowen Iklluenl Kallen - ILI

/kQuenl Koue,,; NE Kouven: NE Koven

Cowgill Ikl!ugill Kallgil Cowie IkllUil Kaui - NE

Kouvi ; NE Kovi Cowley IkilUlil Kaufi Cowper Ik).!perl Kuper: William

Cowper - ILI /klluperl Kauper Cox, Coxe /kQksl Koks Coyote /kojQtel Kojote - NE

Kojot Cozens, Cozzens Ikgzensl Kazens Crab, Crabb, Crabbe l!luQbl

Kreb Crabtree I!k~btrl/ Krebtri Craddock, Cradock Ikrl!dokl

Kradok - BOUE NEGO Kredok

Craig Ikrl;jg/ Krejg Craigie ~gi! Krejgi Cram l!kr~mI Krem Crane Ikrl;jnl Krejn Cranham Ik.ri!naml K ranom -

NE Krenhem Cranmer Ik~nmerl Kronmer -

BOLJE NEGO Krenmer Crashaw !krl!OI Krao - NE

Kraou Craven !kr~venl Krejven - NE

Krejvn; NE Kreven

30

Cronkite

Crawford IkrQfordl Kroford -NE Kraford; AU Joan Crawford je I!krJ!ford/ Kraford

Crawley /krQJiI Kroli Crawshaw /krQOI Kraa -

NE Kraou; NE Kravo; NE Kravou

Cray ~I Krej Creegor !kr!gorl Krigor Creeley !krIli! Krili Creighton ~tonl Kraj/on -

ILl Ikrl;jtonl Krej/on Crenna lkr,Qna/ Krena Crenshaw Ikr!;.nOl Kreno -

NE Krenou Cresswell, Creswell lkI1;svell

Kre.n'el Crewe IkrUI Km Crcws Ikrlld Km: Crewson Ikrllsonl Kruson Cribbins !kribinsl K ribin' Crichlon, Crighton Ikrl\itonl

Kraj/on - za pIVi oblik: NE Kriton; NE Krikton; NE Krihton; NE Krejton

Crisp Ikrispl Krisp Crispin Ikrispinl Krispin Cracker IkrQkerl Kroker Crockett IkrQketl Kroket Croker /krQkerl Kroker - NE

/krQker/, to je i drugo ime: UP"Cracker

Crombie IkrQmbi! K rombi -ILl !krllmbil Krambi

Cromer IkIQmerl K romer Crompton !krQmptonl Krompton

- ILl Ikrl!mptonl Kramp/on CromweU !krQmvell Kromve/ Cronenberg /krQnenberg/

Krollel1berg Cronin lk.rQninl Kroflin -

BOLJE NEGO IkrQninl Cronkite IkrQnkajtl K ronkajt

Cronyn

Cronyn IkrQninl Kronill BOLJE NEGO Ikr

CurwOO

Dabne)' IdJ!bnil Dabni -BOLJE NEGO Deblli

D.cre Idtjkcrl Dejke,. - NE Dcjkr

Dafoe Id.fQ/ Dqfo - NE Defo, to je i drugo ime: UP, Defoe

Dafydd idllVidi David Dahl IdAV Dal Dahlberg Ide,Jbergl Dalberg Daiehcs Idtjizl Dejiz - ILI

Idtjizl Dejiz Dailey, D.ily Idtjlil Dejli Dainty Idtjntil Dejnli Daisy Idtjzi! Dejzi Dale Idtjll Dejl Daley Idtjli! DejJi D.lgleish, Dalglish Ida lglIl

Da/gli" - BOLJE NEGO Idlllgli/; BOLJE NEGO Delgli

Dalhousie Idalhlluzi! Da/hauzi D.llas Idlllasl Dalas D.lrymple Ida1rimpll Da/rimp/ Dalton IdQltonl Dollan - NE

Dalton; ALI John Dailon je I!dllilonl Da/ton

d D.llrey, Dallry IdQltri! Do/tri

- NE D.hri ; za prvi oblik: NE Dallrej

.,Daly Idtjlil Dejli D' Amato Id.mAtol D 'Amato D.mian Idtjmian! Dejmijan -

NE Dojmian; NE Demien; NE Damian

Damon Id!

D'Angelo

D' Angelo I!dj!ndelol D 'Andelo - BLIE IZVORNOM IZGOVORU BILO Bl Deandelo; NE D' Anelo

DangerOeld Id~ndert1ldl Dejllde/fild - NE Denderfild

Daniel Idl!Diell Danijel -BOLJE NEGO Denijel; NE Daniel

Daniela, DanieJIa; Danielle Idani~la/ Dallijela - NE Daniela; za trei oblik: NE Danijel; NE Daniel, to je i drugo ime: UP. Danici. UP. Daniell

DanielI Idilniell Dallijel -BOLJE NEGO Dcnijel; NE Daniel

Daniels Idi:!nie lsl Dal/ijel,\' -BOLJE NEGO Dcnijels: NE Danicls

I>ankworth IdQnkvortl D{mkllort - BOLJE NEGO Denkvort

Danner Idgoerl Daner -BOLJE NEGO Dener

Dannie, Danny I!d~nil Deni Danson Idl!JlSon/ Danson -

BOLJE NEGO Denson Dante Idl!nte/ DanIe Danvers Idi!nvers! Danvers -

BOLJE NEGO Denvers Danza Idl!nza/ Danza - NE

Danca Danziger Idllnzigerl Danziger -

NE Danciger Daphne Idl!fnil Da/ni - NE