Универзитет у Нишу Филозофски факултет Акредитација студијског програма Основне академске студије србистике Табела 5.2 Спецификација предмета Студијски програм/студијски програми: Основне академске студије србистике Врста и ниво студија: Основне академске студије Назив предмета: Правци у лингвистици Наставник: Арсенијевић М. Бобан Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 4 Услов: Циљ предмета Стицање слике о историји лингвистике; препознавање основних група питања у области теоријског мишљења о језику и основних типова одговора који су на њих нуђени; препознавање елемената који се циклично појављују у теоријској лингвистици и губе из ње, као и оних који су настајали као производ једног периода и затим бивали сасвим одбачени; сагледавање међусобних веза али и директних супротстављања међу различитим теоријским парадигмама и правцима у историји лингвистике. Исход предмета Развијена способност апстракције у односу на конкретне теоријске парадигме у гледању на развој теоријске мисли, и поготову на актуелне теорије у науци о језику; владање најзначајнијим терминолошким и концептуалним системима у оквиру теоријске лингвистике; уочавање историјских и теоријских веза лингвистике са другим дисциплинама, као и са општим обележјима културе у њиховим различитим ступњевима развоја. Познавање основних црта историјског развоја науке о језику. Садржај предмета Теоријска настава: Античка мисао о језику, од Панинија до Аристотела. Средњовековна мисао о језику, од модиста до Пор-Ројала. Историјско интересовање за језик и индо-европеистика. Младограматичари. Повратак синхронији и ново когнитивно-филозофско заснивање лингвистике: од Хумболта до Ворфа. Рани структурализам у Европи и Америци. Де Сосир. Функционализам. Рана генеративна лингвистика. Теорија управљања и везивања и теорија принципа и параметара. ГПСГ, ХПСГ, ЛФГ. Минималистички програм. Формална семантика. Когнитивна лингвистика. Практична настава: Истраживачки рад на текстовима, нпр. проналажење термина којима Аристотел означава свршеност и несвршеност радње глагола, или формулисање неисказаног става формалне семантике према когнитивном пореклу семантичке структуре, укључујући изводе из изворне/хрестоматијске и историјске/историографске литературе: M. A. Covington: Syntactic Theory in the Middle Ages, R. H. Robins: A Short History of Linguistics, R. Harris & T. J. Taylor: Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from Socrates to Saussure. J. E. Joseph, N. Love & T. J. Taylor: Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. K. Versteegh: Landmarks in Linguistic Thought III: The Arabic Linguistic Tradition. F. J. Newmeyer. The History of Linguistics. Литература: 1. Жорж Мунен, Историја лингвистике, Библиотека XX век, Београд, 1996. 2. Милка Ивић, Правци у лингвистици (1 и 2), Библиотека XX век, Београд, 199о. 3. Дејвид Кристал, Кембричка енциклопедија језика, Нолит, Београд, 1996.
: , . , -. -. . - : . . . . . . , , . . . . : , . , , / / : M.
A. Covington: Syntactic Theory in the Middle Ages, R. H. Robins: A
Short History of Linguistics, R. Harris & T. J. Taylor:
Landmarks in Linguistic Thought: The Western Tradition from
Socrates to Saussure. J. E. Joseph, N. Love & T. J. Taylor:
Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the
Twentieth Century. K. Versteegh: Landmarks in Linguistic Thought
III: The Arabic Linguistic Tradition. F. J. Newmeyer. The History
of Linguistics.
:
1. , , XX , , 1996.
2. , (1 2), XX , , 199.
3. , , , , 1996.4. , , , , 1988.5. . : , 6. R. H. Robins: A
Short History of Linguistics, F. J. Newmeyer. The History of
Linguistics.
