prava deteta i maloletni~ko -...

Preambula

odabranime|unarodniinstrumenti

Prava deteta imaloletni~kopravosu|e

11

Standardna

minimalna

pravila Ujediwenih

nacija za

mere alternativne

institucionalnom

tretmanu

(Tokijska pravila)

Za svako deteZdravqe, obrazovawe, jednakost, za{titaUNAPREDIMO ^OVE^ANSTVO

6

Prava deteta imaloletni~ko

pravosu|e odabrani

me|unarodniinstrumenti

30.3 Ulaga}e se napori da se ustanovi redovan evaluacioni istraìva~kimehanizam ugra|en u sistem maloletni~kog pravosu|a te da seprikupqaju i analiziraju relevantni podaci i informacije za odgo-varaju}u procenu i budu}e poboq{avawe, kao i za reforme sistema.

Kori{}ewe istraìvawa kao osnove za osmi{qenu politiku maloletni~kogpravosu|a {iroko je priznato kao vaàn mehanizam za dràwe prakse u koraksa napretkom znawa, kontinuiranim razvojem i unapre|ivawem sistema mal-oletni~kog pravosu|a. Me|usobno povratno dejstvo izme|u istraìvawa ipoli

30. Istraìvawe kao osnova za planirawe,utvr|ivawe politike i evaluaciju

Preambula

Konvencija o pravima deteta

usvojena na Generalnoj skup{tini UN



pravosu|e

22

Preambula




usvojena na Generalnoj skup{tini UN33

6Prava deteta imaloletni~ko

pravosu|e odabrani

me|unarodniinstrumenti

Standardna

minimalna

pravila Ujediwenih

nacija za

mere alternativne

institucionalnom

tretmanu

(Tokijska pravila)

Ovo je jedna od sedam svezaka koje ~ine komplet „Prava deteta i malolet-ni~ko pravosu|e - odabrani me|unarodni instrumenti”.

Originalni prevod sa engleskog: Centar za prava deteta - Beograd

Lekturu i korekturu obezbedio je UNICEF.

Sadr`aj

Uvodni tekst

Standardna minimalna pravila Ujediwenih nacija za

mere alternativne institucionalnom tretmanu

(Tokijska pravila)

I Op{ti principi

II Faza pre su|ewa

III Faza su|ewa i izricawa presude

IV Faza posle izricawe presude

V Primena mera alternativnih institucionalnom tretmanu

VI Osobqe

VII Volonteri i drugi resursi zajednice

VIII Istra`ivawe, planirawe i formulisawe politike i ocewivawe



55

66

88

1111

1122

1133

1155

1166

1177

88

1111

Standardna minimalna pravila Ujediwenih nacijaza mere alternativne institucionalnom tretmanu

Uvodni tekst

Standardna minimalna pravila Ujediwenih nacija za mere alternativneinstitucionalnom tretmanu (Tokijska pravila)1, iako neobavezuju}a zadràve ~lanice, usvojena su da bi promovisala kaznene mere koje pred-stavqaju alternativu institucionalnim merama (alternativne kaznenemere) i predkrivi~ne diverzione programe za decu u sukobu sa zakonom.Tokijska pravila predstavqaju kqu~ni dokument u sklopu me|unarodnihinstrumenata o maloletni~kom pravosu|u. Wihovo usvajawe nadovezuje sena Smernice UN za prevenciju maloletni~ke delikvencije (Rijadske smer-nice)2 i Pravila UN za za{titu dece li{ene slobode3. S obzirom na tren-dove u maloletni~kom pravosu|u koji zagovaraju razvoj diverzionih {ema iprimenu mera bez pribegavawa zatvorskoj kazni, svi stru~waci za malo-letni~ko pravosu|e u Srbiji bi trebalo da se upoznaju sa Tokijskim pra-vilima i angaùju na promociji wihovih principa, politike i procedura.

Tokijska pravila daju sveobuhvatnu sliku svega onoga {to bi trebalo uzetiu obzir prilikom rada na unapre|ewu, razvoju i primeni mera alterna-tivnih institucionalnom tretmanu, ukqu~uju}i predkrivi~ne diverzioneprograme. Pravila su raspore|ena u osam kategorija: 1) Op{ti principi, 2)Faza pre su|ewa, 3) Faza su|ewa i izricawe presude, 4) Faza posle izri-cawa presude, 5) Primena mera alternativnih institucionalnom tretmanu,6) Osobqe, 7) Volonteri i drugi resursi zajednice te 8) Istraìvawe,planirawe i formulisawe politike i ocewivawe.

Tokijska pravila treba da se primewuju na decu u sukobu sa zakonom „u svimfazama krivi~nog postupka” i da podsti~u dràve ~lanice da razviju„{irok spektar mera alternativnih institucionalnom tretmanu, po~ev odonih pre pokretawa krivi~nog postupka do onih posle izricawa presude”.



pravosu|e

66

1 A/Rezol/45/110, 14. decembar 1990.2 A/Rezol/45/112, 14. decembar 1990.3 A/Rezol/45/113, 14. decembar 1990. Napomena: Ova tri dokumenta su usvojena kao dopuna prvom

sveobuhvatnom me|unarodnom instrumentu o maloletni~kom pravosu|u - Standardna minimalnapravila UN o maloletni~kom pravosu|u (Pekin{ka pravila), A/Rezol/40/33, 29. novembar 1985.

Pravila nagla{avaju potrebu dràva potpisnica da izrade mere alterna-tivne institucionalnom tretmanu kojima se uspostavqa „ravnoteà izme|uprava svakog pojedinog prestupnika, prava `rtava i brige dru{tva za javnubezbednost i prevenciju kriminala”.

Tokijska pravila defini{u sredstva minimalne pravne za{tite i prava kojadetetu pripadaju svaki put kada se za dete u sukobu sa zakonom koriste merealternativne institucionalnom tretmanu. Pravila tako|e podsti~ukori{}ewe mera koje se sprovode pre su|ewa (diverzione {eme) davawemovla{}ewa tuìla{tvu, a u saradwi sa policijom i drugim slu`bama, daoslobode po~inioca ili mu odrede primenu „odgovaraju}e” alternativnemere. Pravila tako|e sugeri{u vrstu mera alternativnih institucionalnomtretmanu koje se mogu primeniti i daju minimalne standarde za wihovuimplementaciju. Neke predloène mere alternativne institucionalnomtretmanu obuhva}ene Tokijskim pravilima jesu: usmene kazne, uslovniotpust, statusne kazne, nov~ane kazne, konfiskacija, restitucija `rtvi,suspendovane ili odloène kazne, nadzor socijalne slu`be i sudskihorgana i nalozi za obavqawe poslova u okviru dru{tvene zajednice.

Tokijska pravila tako|e podsti~u preduzimawe mera nakon {to je deteizdràlo zatvorsku kaznu kako bi se deci pomoglo da se reintegri{u usvoju sredinu. Ove mere nakon izdràne kazne ukqu~uju: odsustvo i sme{taju poluotvorene ustanove, otpust zbog rada ili obrazovawa, uslovni otpust,skra}ewe kazne i pomilovawe.

Pravila podsti~u i u~e{}e dru{tvene zajednice i kori{}ewe resursadru{tva u primeni diverzionih {ema i mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu. Istraìvawe, planirawe, utvr|ivawe politike iocewivawe tako|e se smatraju integralnim delom razvoja mera alterna-tivnih institucionalnom tretmanu za decu u sukobu sa zakonom.

Standardna minimalna pravila Ujediwenih

nacija za mere alternativne institucionalnom tretmanu




nacija za mere alternativne institucionalnom tretmanu77

Standardna minimalna pravila Ujediwenih nacijaza mere alternativne institucionalnom tretmanu

(Tokijska pravila)

Usvojena rezolucijom Generalne skup{tine

45/110 od 14. decembra 1990. godine

I Op{ti principi

1. Osnovni ciyevi

1.1 Ova Standardna minimalna pravila sadrè skup osnovnih principa oprimeni mera alternativnih institucionalnom tretmanu, kao i mini-malne garancije za osobe kojima mogu da se izreknu alternativnekaznene mere.

1.2 Ova Pravila se zalaù za {to ve}e u~e{}e lokalne zajednice u pri-meni krivi~nog zakonodavstva, naro~ito u postupku prema prestup-nicima, kao i za razvijawe, me|u prestupnicima, smisla za odgo-vornost prema zajednici.

1.3 Ova Pravila se primewuju u skladu s politi~kim, ekonomskim,dru{tvenim i kulturnim uslovima svake zemqe, kao i namerama iciqevima wenog krivi~nog zakonodavstva.

1.4 U primeni ovih Pravila dràve ~lanice se trude da osiguraju odgo-varaju}u ravnoteù izme|u prava svakog pojedinog prestupnika, prava`rtava i zainteresovanosti dru{tva za javnu bezbednost i prevencijukriminala.

1.5 Dràve ~lanice razvijaju mere koje su alternativne institucionalnomtretmanu u okviru svojih pravnih sistema kako bi obezbedile drugeopcije i na taj na~in smawile kori{}ewe zatvora i racionalizovalepolitiku krivi~nog zakonodavstva, uzimaju}i u obzir po{tovawe qud-skih prava, zahteve dru{tvene pravde i potrebe prestupnika za pre-vaspitavawem.



pravosu|e

88

2. Obim mera alternativnih institucionalnom tretmanu

2.1 Odgovaraju}e odredbe ovih Pravila primewuju se na sve osobe koje semogu optuìti, kojima se moè suditi ili koje se mogu poslati naizdràvawe kazne, u svim fazama sprovo|ewa krivi~nog postupka. Usmislu ovih Pravila, o ovim osobama se govori kao o „prestupnicima”,bez obzira na to da li se za wih sumwa da su izvr{ile krivi~no delo,da li su optuène za izvr{ewe krivi~nog dela i da li su osu|ene zau~iweno krivi~no delo.

2.2 Pravila se primewuju bez diskriminacije u odnosu na rasu, boju koè,pol, uzrast, jezik, versko opredeqewe, politi~ko ili neko drugomi{qewe, nacionalno ili dru{tveno poreklo, imovnsko stawe, mestoro|ewa ili neki drugi faktor.

2.3 Da bi se obezbedila ve}a fleksibilnost u skladu s prirodom iteìnom u~iwenog prestupa, s li~no{}u i poreklom prestupnika, saza{titom dru{tva, te da bi se izbeglo nepotrebno kori{}ewezatvorske kazne, sistem krivi~nog zakonodavstva treba da obezbedi{iroki izbor mera alternativnih institucionalnom tretmanu, odmera koje se donose pre su|ewa do onih koje se donose posle izricawapresude. Broj i vrstu raspoloìvih mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu treba odrediti tako da dosledno ka`wavawe idaqe bude mogu}e.

2.4 Razvoj novih mera alternativnih institucionalnom tretmanu trebaohrabrivati, treba ih pa`qivo pratiti i sistematski ocewivati.

2.5 Treba razmotriti mogu}nost da se problem prestupnika re{ava nanivou lokalne zajednice u meri u kojoj je to mogu}e bez kori{}ewazvani~nog sudskog postupka ili su|ewa, uz kori{}ewe pravne za{titei u skladu sa zakonom.

2.6 Mere alternativne institucionalnom tretmanu treba primewivati uskladu s principom minimalne intervencije.

2.7 Primena mera alternativnih institucionalnom tretmanu treba dabude korak u pravcu ukidawa ka`wavawa i dekriminalizacije, a nesmetwa kretawu ili usporavawe kretawa u tom pravcu.

3. Pravna za{tita

3.1 Uvo|ewe, definisawe i sprovo|ewe mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu ure|uje se zakonom.

3.2 Izbor mera alternativnih institucionalnom tretmanu zasniva se nautvr|enim kriterijumima o prirodi i teìni prestupa i o li~nosti iporeklu prestupnika, o svrsi ka`wavawa i pravima `rtve.

3.3 Sudski ili neki drugi nadle`ni nezavisni organ vlasti ima diskre-ciono pravo da prati sve faze sudskog postupka i obezbe|uje punuodgovornost svih u~esnika u procesu u skladu sa zakonom.


nacija za mere alternativne institucionalnom tretmanu (Tokijska pravila)





3.4 Mere alternativne institucionalnom tretmanu kojima se name}eobaveza prestupniku, a koje se primewuju pre zvani~nog sudskog pos-tupka ili su|ewa, odnosno umesto wih, mogu se primeniti samo uz pris-tanak prestupnika.

3.5 Odluke o primeni mera alternativnih institucionalnom tretmanupodleù reviziji od strane sudskog ili nekog drugog nezavisnognadle`nog organa vlasti, a na zahtev prestupnika.

3.6 Prestupnici imaju pravo da podnesu zahtev ili àlbu sudskom ilinekom drugom nezavisnom nadle`nom organu vlasti povodom stvarikoje uti~u na ostvarivawe wihovih prava, a u vezi s primenom meraalternativnih institucionalnom tretmanu.

3.7 Treba obezbediti odgovaraju}i mehanizam za podno{ewe zahteva iliàlbi i, ako je mogu}e, za postupawe po àlbama koje se odnose nakr{ewe me|unarodno priznatih qudskih prava.

3.8 Mere alternativne institucionalnom tretmanu ne podrazumevaju me-dicinske ili psiholo{ke eksperimente nad prestupnikom niti wegovoizlagawe nepotrebnom riziku da bude fizi~ki ili psihi~ki povre|en.

3.9 Treba uvek {tititi dostojanstvo prestupnika kome se izri~u merealternativne institucionalnom tretmanu.

3.10 Prilikom primene mera alternativnih institucionalnom tretmanuprava prestupnika se ne ograni~avaju u ve}oj meri od one koju jepropisao nadle`ni organ vlasti koji je i doneo prvobitnu odluku okazni.

3.11 Prilikom primene mera alternativnih institucionalnom tretmanupo{tuje se prestupnikovo pravo na privatnost, kao i pravo na privat-nost prestupnikove porodice.

3.12 Li~ni podaci o prestupniku strogo su poverqivi i nisu dostupnitre}im licima. Pristup ovim podacima ograni~en je na osobe koje sudirektno zainteresovane za re{avawe prestupnikovog slu~aja ilidruge ovla{}ene osobe.

4. Odredba o izuze}u

4.1 U ovim Pravilima ni{ta se ne moè tuma~iti tako da iskqu~uje pri-menu Standardnih minimalnih pravila za tretman zatvorenika,Standardnih minimalnih pravila Ujediwenih nacija za primenu malo-letni~kog pravosu|a, Skupa principa o za{titi svih pritvorenih ilizatvorenih lica, odnosno bilo kojih drugih instrumenata i standardaqudskih prava koje me|unarodna zajednica priznaje, a odnose se natretman prestupnika i za{titu wihovih osnovnih qudskih prava.







pravosu|e

1100

II Faza pre su|ewa

5. Odluke koje se donose pre su|ewa

5.1 Gde treba i kada je to u skladu s pravnim sistemom, policija,tuìla{tvo ili neke druge agencije koje se bave krivi~nim predmeti-ma treba da imaju ovla{}ewa da oslobode prestupnika ako smatraju danastavak sudskog postupka prema wemu nije potreban za za{titudru{tva, za prevenciju kriminala ili unapre|ewe po{tovawa zakonai za prava `rtava. Da bi se moglo odlu~iti o ispravnosti odluke oosloba|awu ili o nastavku sudskog postupka, potrebno je izgraditiskup kriterijuma u svakom pravnom sistemu. Kad se radi o lak{imprestupima, tuìlac moè izre}i odgovaraju}u meru alternativnuinstitucionalnom tretmanu.

6. Izbegavawe pritvora pre su|ewa

6.1 Pritvor pre su|ewa koristi se kao krajwa mera u krivi~nom postupku,uz du`no po{tovawe prema potrebi za istraìvawem navodnog prestu-pa i prema za{titi dru{tva i `rtve.

6.2 Alternative pritvoru pre su|ewa treba primeniti u {to ranijoj fazipostupka. Pritvor pre su|ewa ne treba da traje duè nego {to jepotrebno da bi se postigli ciqevi nazna~eni u pravilu 5.1 i treba gasprovoditi humano i uz po{tovawe ro|ewem ste~enog dostojanstvaqudskih bi}a.

6.3 Prestupnik ima pravo da se àli sudskom ili nekom drugom nezavis-nom nadle`nom organu vlasti u slu~aju kad je odre|en pritvor presu|ewa.

III Faza su|ewa i izricawa presude

7. Izve{taji o socijalnom statusu

7.1 Ako postoji mogu}nost da se sastavqaju izve{taji o socijalnom statusu,sudski organ vlasti moè se koristiti izve{tajem koji je pripremionadle`ni ovla{}eni zvani~nik ili nadle`na ovla{}ena agencija.Izve{taj treba da sadrì socijalne podatke o prestupniku koji surelevantni za wegove ranije prestupe i prestupe o kojima se vodi pos-tupak. Tako|e, izve{taj treba da sadrì informacije i sugestije odzna~aja za odlu~ivawe o presudi. Izve{taj treba da bude zasnovan na~iwenicama, da je objektivan i nepristrasan, s jasno identifikova-nim stavovima, ako takvi postoje.







8. Odluka o dono{ewu presude

8.1 Sudski organ vlasti, kojem na raspolagawu stoji niz mera alterna-tivnih institucionalnom tretmanu, treba prilikom dono{ewa pre-sude da uzme u obzir potrebe prestupnika za prevaspitawem, za{tituinteresa dru{tva i interese `rtve, ~ije mi{qewe treba ~uti kad godto odgovara situaciji.

8.2 Organ vlasti koji odlu~uje o kazni mo`e doneti neku od slede}ihmera:

(a) verbalne sankcije, kao {to su prekor, ukor i opomena;

(b) uslovno pu{tawe na slobodu;

(v) statusne kazne;

(g) ekonomske sankcije i nov~ane kazne;

(d) konfiskacija ili eksproprijacija;

(|) povra}aj `rtvi ili nalog za nadoknadu;

(e) ukinuta ili odlo`ena kazna;

(`) uslovna kazna i sudski nadzor;

(z) nalog za dru{tveno koristan rad u zajednici;

(i) slawe u disciplinski centar;

(j) ku}ni pritvor;

(k) bilo koji drugi na~in neinstitucionalnog tretmana;

(l) neke kombinacije gore pomenutih mera.

IV Faza posle izricawa presude

9. Odlu~ivawe posle izricawa presude

9.1 Nadle`ni organ vlasti ima na raspolagawu veliki izbor mera koje semogu primeniti posle izricawa presude kako bi se izbegla institu-cionalizacija i kako bi se pomoglo prestupnicima u wihovom {toranijem povratku u dru{tvo.

9.2 Mere koje se mogu primeniti posle izricawa presude:

(a) odsustvo i sme{taj u poluotvorene ustanove;

(b) otpust zbog rada ili obrazovawa;







pravosu|e

1122

(v) razli~ite vrste uslovnog otpusta;

(g) skra}ewe kazne;

(d) pomilovawe.

9.3 Odluke o merama koje se primewuju posle izricawa presude podleùreviziji od strane sudskog ili nekog drugog nezavisnog nadle`nogorgana vlasti, po zahtevu prestupnika.

9.4 O bilo kojoj vrsti otpusta iz institucije i o preme{tawu u programmera alternativnih institucionalnom tretmanu treba razmi{qati unajranijoj mogu}oj fazi.

V Primena mera alternativnih institucionalnom tretmanu

10.Nadzor

10.1 Svrha nadzora jeste da se smawi broj ponovqenih prestupa i da sepomogne u reintegraciji prestupnika u dru{tvo na na~in koji mini-mizira verovatno}u povratka kriminalu.

10.2 Ako mera alternativna institucionalnom tretmanu sadrì meru nad-zora, nadzor vr{i nadle`ni organ vlasti pod uslovima propisanimzakonom.

10.3 U okviru date mere alternativne institucionalnom tretmanu trebautvrditi najboqu vrstu nadzora i tretmana za svaki pojedina~nislu~aj kako bi se pomoglo prestupniku da se suo~i sa svojim prestupom.Nadzor i tretman treba s vremena na vreme podvrgavati reviziji i popotrebi ih prilago|avati.

10.4 Po potrebi, prestupnicima treba obezbediti psiholo{ku, socijalnu imaterijalnu pomo} i prilike da oja~aju svoje veze sa zajednicom iolak{aju svoju reintegraciju u dru{tvo.

11. Trajawe

11.1 Trajawe mere alternativne institucionalnom tretmanu ne sme bitiduè od perioda koji je nadle`ni organ vlasti utvrdio u skladu sazakonom.

11.2 Moè se predvideti odredba o skra}ivawu roka trajawa mere alter-nativne institucionalnom tretmanu ukoliko je prestupnik na ovu kaz-nenu meru povoqno reagovao.







12. Uslovi

12.1 Ukoliko nadle`ni organ vlasti odredi uslove koje prestupnik trebada ispuni, on treba da uzme u obzir kako potrebe dru{tva tako ipotrebe i prava prestupnika i `rtve.

12.2 Uslovi koje prestupnik treba da ispuni moraju biti prakti~ni, pre-cizni i {to malobrojniji, a moraju biti usmereni ka smawivawuverovatno}e da prestupnik ponovi krivi~no delo i ka pove}avawuizgleda za prestupnikovu reintegraciju u dru{tvo, uz uzimawe u obzirpotreba `rtve.

12.3 Na po~etku primene mere alternativne institucionalnom tretmanu,prestupnik }e dobiti obja{wewe, usmeno i pismeno, o uslovima podkojima se ova mera primewuje, ukqu~uju}i prestupnikova prava iobaveze.

12.4 Nadle`ni organ vlasti moè izmeniti uslove u skladu sa zakonom inapretkom koji je prestupnik u~inio.

13.Proces tretmana

13.1 U okviru date mere alternativne institucionalnom tretmanu, u odgo-varaju}im slu~ajevima, treba razviti razli~ite {eme kao {to su radna slu~aju, grupna terapija, rezidencijalni programi i poseban tret-man razli~itih kategorija prestupnika, kako bi se {to efikasnijeudovoqilo potrebama prestupnika.

13.2 Tretman treba da sprovode stru~waci s odgovaraju}im kvalifikacija-ma i prakti~nim iskustvom.

13.3 Ako se odlu~i da je tretman neophodan, treba u~initi napore da seshvati sredina iz koje prestupnik dolazi, wegova li~nost, sposobnost,inteligencija, wegove vrednosti i, naro~ito, okolnosti koje su doveledo izvr{ewa krivi~nog dela.

13.4 Nadle`ni organ vlasti moè ukqu~iti zajednicu i sisteme socijalnepodr{ke u sprovo|ewe mere alternativne institucionalnom tret-manu.

13.5 Broj predmeta s kojima se radi treba da bude na nivou koji obezbe|ujeefikasno sprovo|ewe programa tretmana prestupnika.

13.6 Nadle`ni organ vlasti otvara i vodi spis o svakom prestupniku.

14.Disciplina i kr{ewe uslova

14.1 Kr{ewe uslova koje prestupnik treba da ispuni moè dovesti doizmene ili povla~ewa mere alternativne institucionalnom tret-manu.







pravosu|e

1144

14.2 Nadle`ni organ vlasti moè izmeniti ili povu}i meru alternativnuinstitucionalnom tretmanu; ovo se moè uraditi samo posle bri`qivogpreispitivawa ~iwenica koje su naveli i osoba koja vr{i nadzor iprestupnik.

14.3 Neuspeh mere alternativne institucionalnom tretmanu ne treba auto-matski da zna~i primenu zatvorske kazne.

14.4 U slu~aju izmene ili povla~ewa mere alternativne institucionalnomtretmanu, nadle`ni organ vlasti }e poku{ati da primeni neku drugumeru alternativnu institucionalnom tretmanu. Zatvorska kazna moèse izre}i samo ako ne postoji druga odgovaraju}a alternativna mera.

14.5 Ovla{}ewe za hap{ewe i pritvarawe prestupnika koji je pod nad-zorom u slu~ajevima povrede uslova ure|uje se zakonom.

14.6 Posle izmene ili povla~ewa mere alternativne institucionalnomtretmanu, prestupnik ima pravo da se àli sudskom ili nekom drugomnezavisnom nadle`nom organu vlasti.

VI Osobqe

15. Angaòvawe osobya

15.1 Prilikom angaòvawa osobqa ne sme se vr{iti diskriminacija naosnovu rase, boje koè, pola, uzrasta, jezika, verskog opredeqewa,politi~kog ili nekog drugog uverewa, nacionalnog ili dru{tvenogporekla, imovinskog stawa, mesta ro|ewa ili iz nekog drugog razloga.Politika zapo{qavawa osobqa treba da uzme u obzir dràvnu poli-tiku afirmativne akcije i treba da odraàva razlike koje postojeme|u prestupnicima koje treba podvrgnuti nadzoru.

15.2 Osobe koje su zaduène za primenu mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu treba da imaju odgovaraju}e li~ne karakteris-tike, profesionalne kvalifikacije i prakti~no iskustvo. Wihovekvalifikacije treba da budu jasno navedene.

15.3 Da bi se zaposlilo i zadràlo kvalifikovano stru~no osobqe, trebamu obezbediti odgovaraju}i status, adekvatnu platu i druge pogodnos-ti srazmerne prirodi posla, kao i mogu}nosti za profesionalni razvoji napredovawe u karijeri.

16. Obu~avawe osobya

16.1 Svrha obu~avawa osobqa jeste ukazivawe na wihovu odgovornost zaprevaspitavawe prestupnika, za po{tovawe prava prestupnika iza{titu dru{tva. Tako|e, putem obuke osobqe treba da shvati potrebuda sara|uje i koordinira svoje aktivnosti sa zainteresovanim agenci-







jama.16.2 Pre nego {to stupi na posao, osobqe se podvrgava obuci koja ukqu~uje

upoznavawe s prirodom mera alternativnih institucionalnom tret-manu, svrhom nadzora i razli~itim modalitetima primene mera alter-nativne institucionalnom tretmanu.

16.3 Posle stupawa na posao, osobqe treba da odràva svoje znawe istru~nost i da ih usavr{ava u~estvovawem u programima za obrazo-vawe uz rad i poha|awem kurseva za osveàvawe znawa. Za tu svrhupotrebno je obezbediti odgovaraju}e prostorije.

VII Volonteri i drugi resursi zajednice

17. U~estvovawe javnosti

17.1 U~estvovawe javnosti treba podràvati po{to je to jedan odnajva`nijih faktora u poboq{awu veza izme|u prestupnika kojiizdràvaju mere alternativne institucionalnom tretmanu te porodicei zajednice. U~estvovawe javnosti treba da bude komplementarnonaporima koje ~ini krivi~nopravni sistem.

17.2 U~estvovawe javnosti treba smatrati prilikom koja je na raspolagawu~lanovima zajednice da doprinesu za{titi dru{tva u kojem ìve.

18. Razumevawe i saradwa javnosti

18.1 Vladine agencije, privatni sektor i javnost uop{te treba ohrabrivatida podràvaju volonterske organizacije koje se zalaù za mere alter-nativne institucionalnom tretmanu.

18.2 Treba redovno organizovati konferencije, seminare, simpozijume idruge aktivnosti kako bi se ja~ala svest o potrebi da javnost u~estvu-je u primeni mera alternativnih institucionalnom tretmanu.

18.3 Sve vrste sredstava javnog informisawa treba koristiti da bi sestvorio konstruktivan stav javnosti prema {irokoj primeni meraalternativnih institucionalnom tretmanu i dru{tvenoj integracijiprestupnika.

18.4 Treba uraditi sve {to se moè da bi se javnost obavestila o zna~ajusvoje uloge u primeni mera alternativnih institucionalnom tretmanu.

19. Volonteri

19.1 Volontere treba pa`qivo birati i angaòvati na osnovu wihovesklonosti i spremnosti da rade ovaj posao. Treba ih pravilnoobu~iti za odre|ene du`nosti koje }e obavqati i treba imomogu}iti da dobiju podr{ku i savete od strane nadle`nog organavlasti.







pravosu|e

1166

19.2 Volonteri treba da ohrabruju prestupnike i wihove porodice darazvijaju ~vrste veze i brojnije kontakte sa zajednicom, daju}isavete i druge odgovaraju}e oblike pomo}i u skladu sa svojimsposobnostima i potrebama prestupnika.

19.3 Volonteri treba da budu osigurani od nesre}nih slu~ajeva, povreda ijavne odgovornosti za vreme vr{ewa svojih du`nosti. Treba im, istotako, nadoknaditi odre|ene tro{kove koje su napravili tokom rada zadobrobit zajednice.

VIIIIstraìvawe, planirawe i formulisawe politike i ocewivawe

20. Istraìvawe i planirawe

20.1 Kao su{tinski vid procesa planirawa, treba se truditi da se i javnai privatna tela i organizacije zainteresuju za organizovawe i promo-ciju istraìvawa primene mera alternativnih institucionalnomtretmanu na prestupnike.

20.2 Istraìvawe problema s kojima se suo~avaju klijenti, prakti~ari,zajednica i osobe koje donose odluke o politici dru{tva treba dabude redovno.

20.3 Istraìvawe i mehanizam za prikupqawe informacija treba da buduugra|eni u krivi~ni pravosudni sistem kako bi se prikupqali i ana-lizovali statisti~ki podaci o primeni mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu.

21. Formulisawe politike i razvoj programa

21.1 Programe mera alternativnih institucionalnom tretmanu treba sis-tematski planirati i primewivati kao integralni deo krivi~nogpravosudnog sistema u okviru nacionalnog procesa razvoja.

21.2 Treba obavqati redovno ocewivawe primene mera alternativnihinstitucionalnom tretmanu s ciqem da se poboq{a wihovauspe{nost.

21.3 S vremena na vreme treba vr{iti reviziju primene mera alterna-tivnih institucionalnom tretmanu kako bi se ocenili wihovi ciqevi,funkcionisawe i uspe{nost.

22. Povezivawe s relevantnim agencijama i aktivnostima

22.1 Treba razvijati odgovaraju}e mehanizme na razli~itim nivoima da bise olak{alo uspostavqawe veza izme|u slu`bi zaduènih za primenumera alternativnih institucionalnom tretmanu, drugih grana sistemakrivi~nog pravosu|a, dru{tvenog razvoja i socijalne slu`be, kako vla-







dine tako i nevladine, u oblastima kao {to su zdravstvena za{tita,stambena politika, obrazovawe, rad i sredstva javnog informisawa.

23. Me|unarodna saradwa

23.1 Treba ~initi napore ka unapre|ivawu nau~ne saradwe izme|u dràva~lanica u oblasti mera alternativnih institucionalnom tretmanu.Istraìvawe, osposobqavawe, tehni~ku pomo} i razmenu informaci-ja me|u dràvama ~lanicama u oblasti mera alternativnih institu-cionalnom tretmanu treba ja~ati kroz institucije Ujediwenih nacijaza prevenciju krivi~nih dela i tretman prestupnika, u tesnoj saradwisa Centrom za dru{tveni razvoj i humanitarna pitawa SekretarijataUjediwenih nacija.

23.2 Treba unapre|ivati komparativne studije i uskla|ivati zakonskeodredbe kako bi se pro{irio obim neinstitucionalnih mera iolak{ala wihova primena preko dràvnih granica, u skladu sModelom ugovora o prenosu nadzora nad uslovno ka`wenim iliuslovno otpu{tenim prestupnicima.







pravosu|e

1188

Bele{ke





Bele{ke





pravosu|e

2200

Bele{ke





Bele{ke





pravosu|e

2222

Preambula



Preambula





pravosu|e

2244

prava deteta i maloletni~ko -...

Documents