III

RAIEVI ZORAN

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE GASOENERGETSKIH POSTROJENJAOBRADA GASA Iz leita sirove nafte i gasa dobija se gas sa puno primesa koje se moraju odstraniti da bi se gas mogao transportovati gasovodom do potroaa. Obrada gasa, podrazumeva odstranjivanje svih neistoa i primesa i obavlja se u nekoliko sledeih faza. Separacijom sirove nafte i gasa iz leita izdvaja se gas iz nafte, pa se tako izdvojene faze usmeravaju ka odgovarajuim ureajima radi dalje obrade. Nafta i gas se posebno obrauju Dehidracijom sirove nafte i gasa odstranjuje se vlaga iz gasa i iz nafte posebno. Vlaga izaziva koroziju na metalnim povrinama, a pri transportu gasa gasovodima moe poveati masu gasa i tako smanjiti brzinu transporta. Pri niim temperaturama mogu se stvoriti ledeni epovi, pri emu se protok gasa zaustavlja. Desulfurizacijom gasa izdvaja se sumpor iz nafte i gasa. Sumpor se nalazi u sedimentnim stenama, pa sirova nafta i gas prilikom transporta ka buotinama dolaze u dodir sa tim stenama, pri emu strujom odnose i estice stena koje sadre sumpor. Sumpor je tetna komponenta jer izaziva koroziju u gasovodima. Odvajanjem mehanikih neistoa nafta i gas se iste, tj. filtriraju, jer mehanike neistoe oteavaju transport gasa, smanjujui brzinu proticanja gasa kroz gasovod. Izdvajanjem tekih ugljovodonika iz prirodnog gasa odrava se konstantan sastav i toplotna mo gasa. Izdvajaju se propan (S3N8) butan (S4N10) i teni gas. To je zavrni postupak obrade prirodnog gasa pre putanja u gasne razvodne sisteme. 1. SABIRNA STANICA ZA GAS - opis postrojenja i princip rada, Sabirni sistem se sastoji iz gasovoda i niza uredjaja izmedju buotina i ulazne take u magistralni gasovod. Kako je po pravilu, pritisak gasa na izlazu buotine vei od potrebnog pritiska za gasovod onda se u sistemu za sabiranje vri redukcija pritiska. U sluaju da pritisak u leitu padne ispod potrebnog za transport ukljuuju se u radni proces kompresori. Kao to se iz eme sabirne stanice vidi, gasovodi sa buotinama su povezani sa kolektorom sabirne stanice. Obino postoje dva kolektora; jedan za zbirnu proizvodnju a drugi za merenje gasa pojedinih buotina. Svaki prikljuak od buotine ima ugradjenu diznu ispred kolektora koja slui za obezbedjenje odredjenog tehnolokog reiina rada. Redukcija pritiska se vri na regulatoru neposredno ispred separatora. Ispred regulatora pritiska gasa vri se grejanje gasa da bi se izbeglo zamrzavanje vlage a to je u zavisnosti od stepena redukcije. Odvajanje vode, kondenzata i ostalih primesa vri se u separatoru. Suenje gasa u cilju izdvajanja vlage obavlja se u dehidratoru, Sistem kontrolnika pritiska odrava stalan pritisak u separatoru, dok se iza merne blende postavlja identian uredjaj za odravanje stalnog pritiska na mernom mestu. Ispred prikljune take u glavni gasovod postavlja se sigurnosni blok ventil koji u sluaju havarija na gasovodu, to izaziva nagli pad pritiska, automatski zatvara protok gasa.Isputanje kondenzata ,vode iz separatora vri se automatski prema nivou ovih fluida u separatoru

1

2. TRANSPORT PRIRODNOG GASA Transport prirodnog gasa od nalazita do potroaa vri se posredstvom sistema koji obuhvata mreu gasovoda od nalazita do potroaa, stanice za preiavanje, merenje i regulisanje, kompresorske stanice za povienje pritiska gasa i spremita za njegovo skladitenje. Pregledna ema sistema transporta prirodnog gasa prikazana je na donjoj slici. Gas sa nalazita (1) se gasovodom dovodi u centralnu stanicu (2) u kojoj se vri njegova priprema za dalji transport. Posle toga se u kompresorskoj stanici (3) poviava njegov pritisak, pa se alje u mreu ili u podzemno spremite (4). Kada se gas troi iz podzemnog spremita, pritisak mu se poviava u drugoj kompresorskoj stanici (5) iz koje moe da se alje u potronju ili u skladite tenog gasa (6). Pre slanja u potronju, gas dolazi u primopredajnu merno-redukcionu stanicu (7) iz koje moe da ide u spremite visokog pritiska (8), industrijsku redukcionu stanicu (9) i podrunu redukcionu stanicu (10). Iz industrijske redukcione stanice ide u industrijsku potronju (11), a iz podrune najpre u gradske redukcione stanice (12), pa u iroku potronju (13). Kao rezerva za iroku potronju predvia se spremite gasa niskog pritiska (14).

Na gornjoj slici prikazana je principijelna ema razvoda gasa od magistralnog gasovoda do potroaa. Na prikljuku magistralnog gasovoda postavljena je primopredajna merno-redukciona stanica (1) koja sniava pritisak gasa na vrednost potrebnu za dalji razvod. Gas iz primopredajne merno-regulacione stanice moe da se odvodi u podrune (reonske) redukcione stanice (2) iz kojih dolazi u gradske redukcione stanice (3) i industrijske redukcione stanice (4), a moe da ide i neposredno u gradske i industrijske stanice Magistralni gasovod je osnovni deo gasnog sistema i on povezuje najbitnije take, odnosno sve velike potroae u sistemu od nalazita do primopredajne merno-redukcione stanice. Pritisak gasa u magistralnim gasovodima moe da iznosi od 1,3 - 10 Mpa . Gradska gasna mrea obuhvata cevovode niskog, srednjeg i visokog pritiska, koji se prostiru od glavnih merno-regulacionih stanica do merno-regulacione stanice potroaa. Zadatak gradske gasne mree je da obezbedi sigurno, ekonomino i ravnomerno snabdevanje potroaa gasom. Gradski gasovodi se dele na: - gasovode niskog pritiska do 0,1 Mpa - gasovode srednjeg pritiska od 1 - 7 Mpa - gasovode visokog pritiska 7 -13 Mpa Za gasovode se koriste eline beavne cevi ili cevi sa uzdunim avom, iji prenik i debljina zida zavise od protoka i pritiska gasa. Za kune gasne instalacije koriste se jo i bakarne cevi propisanih dimenzija. Za gasne instalacije se ne smeju koristiti olovne i aluminijumske cevi. Pored cevi, koriste se jo razni fazonski delovi (kolena, lukovi, rave i drugo) i prirubnice. Cevovod je opremljen i razliitim vrstama zaporne armature (zasuna za gas, leptirastih i kuglastih ventila i tako dalje).Gasovodi se uglavnom postavljaju podzemno, ali mogu da budu i nadzemni. Magistralni i gasni cevovodi se postavljaju ispod zemlje na dubini od 1m. Cevovodi se prethodno zatiuju od korozije izolacionim slojem i ugradnjom katodne zatite. Na najniim takama gasovoda ugrauju se odvajai kondenzata i neistoa. 2

3. IZOLACIJA CEVOVODA Izolacija cevovoda bitumenom Zna se da je svaka elina cev, bilo da se nalazi na povrini zemlje, ili je ukopana u zemlju, podlona raznim korozivnim agensima, i posle izvesnog vremena, nije vie za upotrebu. Obzirom da su cevi u slubi transporta tenih i gasnih fluida osnovni materijal, i da odnose gro investicija, cevi se moraju zatititi od korozije, odnosno od propadanja. Kod cevovoda koji je poloen u zemlju, kao to su gasovodi, naftovodi i svi produkti naftnih derivata, agresivnost korozije je vea, jer fiziko-hemijske karakteristike zemljita u raznim deonicama trase nisu iste, te e brzo uticati na jau ili slabiju korozivnost cevovoda, to jest na proboj zida cevi - licovanje. Ovo u transportu naftnih fluida prouzrokuje velike gubitke i trokove oko zamene od korozije havarisanog cevovoda. Vrlo male deonice cevovoda, napadnute agresivnou korozije, mogu stvoriti velike probleme i trokove, iz tog razloga cevovodi se zatiuju od korozije izolacionim slojem i ugradnjom katodne zatite. Vrlo esto se moe zatita od koroziie izvesti samo pomou spoljanje izolacije bez katodne zatite, ili se pak ta zatita izvodi tek u fazi kada izolacija ostari i izgubi svoja izolaciona svojstva. Izolacija mora biti ravnomerna i jednakog kvaliteta po celoj povrini cevovoda. Izolacija spoljanje povrine cevovoda moe se sprovesti raznim zatitnim sredstvima, bilo da se cevovod premazuje ili se obmotava. Povrinska izolacija mora biti: otporna na promenu temperature, na hemijsku reakciju, nepropusna za vodu, da nije hidroskopna, da ne sadri fenola i kiseline, da pri starenju ne menja svojstva, da je dobro lepljiva za cevi i da ima visok elektrini otpor. Najpristupanija masa koja se koristi za spoljanju izolaciju. cevovoda je bitumen. Izolacija cevovoda se izvodi pomou zagrejanog bitumena, to jest bitumen se topi, pa je radi sigurnosti potrebno poznavati taku paljenja (taka plamita je temperatura bitumena pri kojoj se izdvoji toliko gasa da se uz prisustvo plamena upali) i to je temperatura vea bitumen je povoljniji. Obino se ta temperatura kree negde oko 200 C. Za izradu osnovnog premaza (sloja), kojim se posle ienja premazuju cevi, bitumen se mora razrediti. Ovo radi toga to je bitumen dosta gust, a prvi sloj mora biti tako tean da se upije u hrapavu spoljanju povrinu cevi, i da se vrsto povee sa elikom, jer od toga sloja zavisi i kvalitet kompletne izolacije.Izolacija spoljanje povrine cevi sa istim bitumenom ne bi se mogla odrati na glatkoi povrini cevi, pa se bitumen koristi samo za impregniranje platna sa kojim se obmotava cev. Impregnacija platna mora biti dobra i potpuna, jer u protivnom, platno bi imalo negativan efekat poto je higroskopno. Platno-tkanina natopljena u bitumen ini izolaciju vrstom i elastinom, to se ne moe postii samo sa istim bitumenom. Natopljeno platno sa bitumenom obmotava se preko prvog sloja osnovnog premaza, pa treba voditi rauna da ne doe platno u direktan kontakt sa istom povrinom cevi, zbog higroskopnosti. Platno-tkanina moe biti od jute, papirno, staklena vuna i azbest. Najee se koristi platno od staklene vune ili azbesta. Ako se koristi azbestno platno, onda za njegovu impregnaciju koristi se bitumen bez parafina. Impregnirano platno koristi se kao zadnji omot kod pojaane izolacije, dok se jutano platno koristi za krae cevovode. Najbolje je platno od staklene vune, poto je ono pored armature bitumena jo i dobar izolator toplote, te se zato najradije koristi. irina trake platna koja se koristi sa bitumenom za izolaciju cevovoda zavisi od prenika cevovoda i moe biti od 90 do 270 mm. U zavisnosti od korozivnog svojstva zemljita, debljina izolacije nije uvek ista i debljina raste sa porastom agresivnosti tla. U vezi s tim, nain izvoenja izolaciie sa bitumenom moe se podeliti u tri grupe: normalna, pojaana i najjaa izolacija. Debljina normalne izolacije iznosi 3 mm, i sastoji se od tri sloja plus osnovni. Debljina pojaane izolacije iznosi 6 mm i sastoji se od est slojeva plus osnovni. Debljina najjae izolacije iznosi 9 mm i sastoji se od osam slojeva plus osnovni. Najjaa izolacija cevovoda se koristi kod sluajeva kada je tlo podvodno, kod prolaza cevovoda ispod reka, kanala, bara i drugo. Izolaciju cevovoda treba izvoditi kod temperature oko 23 C. Izolacija pri niskim temperaturama je kraeg veka, te ako se zimi mora izvoditi, bitumenu treba dodati oko 5% masti za podmazivanje.

3

Izolacija cevovoda pomou izolacionih plastinih traka Razvojem petrohemije i spoljanja izolacija cevovoda je nala svoje pravo mesto. Naime danas se u svetu najvie koristi izolacija spoljanje povrine cevi pomou plastine materije kao to su: polietileni, polizobitileni, polihlorvinili i drugo. Plastina materija izrauje se u vidu plastinih traka raznih irina, u zavisnosti od prenika cevovoda. Trake se lepe na cevovod pomou lepka koji poveava adheziju izmeu trake i cevi i zbog svojih visoko izolacionih osobina i jednostavnosti u radu danas sve vie imaju primenu u praksi. Treba obratiti panju da lepak bude to otporniji na temperaturu i vlagu, jer od toga zavisi kvalitet izolacije. Kod nas u Srbiji upotrebljavaju se trake izraene u kombinaciji butil guma i PVC. Radi zatite butil-gumene trake postavlja se jo jedan omot plico-flex-vinil trake, koja se spiralno namotava na butil-gumenu traku, a zatim se mestimino (na svakih 35 m2) povezuje sa vrstom trakom, da ne bi dolo do odmotavanja zatitne trake. Izolacija cevovoda sa butil-gumenom trakom je ista kao kod izolacije sa bitumenom, to jest izoliranje cevovoda moe biti runo i mainsko. Kod runog rada, posle ienja cevovoda u mesto osnovnog premaza kod bitumenske izolacije, ovde se premazuje sloj lepka (prajmer), a zatim se namotava gumena traka, preko koje dolazi zatitna traka. Kod mainskog izvoenja operacije ienja cevi,premaz prajmera, namotaj butil-gumene trake i zatitne trake se vri uporedno, pomou specijalnog mainskog ureaja i to svaka operacija sleduje jedna iza druge. Danas se u svetu koriste plastine trake koje su neprobojne i na mehanike udare, i koje se lepe bez da se povrina premazuje prajmerima , irine od 100200 mm, Namotavanje se vri neposredno na oienu povrinu cevi sa preklopom od 2550% irine. 4. PROVERA NEPROPUSNOSTI GASOVODNIH OBJEKATA I SANACIJA MESTA PROPUTANJA Propusna mesta na gasovodnom objektu i instalaciji uglavnom se trae nanoenjem sapunice etkom na gasne vodove napunjene vazduhom, inertnim gasom ili prirodnim gasom pod odgovarajuim pritiskom. Minimalni ispitni pritisak prilikom ispitivanja gasovoda i njegovih sastavnih delova na nepropusnost mora biti jednaka maksimalnom radnom pritisku. Kod vodova napunjenih vazduhom ili internim gasom, mesta proputanja registruju se vizuelnim uoavanjem mehuria naneene sapunice, a kod vodova napunjenih prirodnim gasom postoji i mogunost mirisanja ili detekcije detektorima gasa. U oba sluaja treba osigurati ventilaciju prostorije ako se radi o unutranjem gasovodnom postrojenju ili instalaciji. Ako se radi o jaem proputanju gasnih vodova, treba odmah zatvoriti zapomi organ na dovodu gasa, pa tek onda pristupiti lociranju propusnih mesta. Traenje propusnih mesta otvorenim plamenom je najstroije zabranjeno. Takoe je zabranjena upotreba kiselina i drugih agresivnih tenosti, kao i kiseonika i slino. Za eventualno potrebno osvetljavanje gasnih vodova smeju se upotrebljavati samo zatieni izvori svetlosti, kao svetiljke u S-izvedbi sa protiv-eksplozivnom zatitom i slino. Propusna mesta treba popraviti samo besprekornim materijalom i radom i to profesionalno i brzo. Kod propusnih cevi, fazonskih komada, spojnica i armature zabranjeno je njihovo provizorno dihtovanje pomou kita, zakivanjem i slinim zahvatima. Propusni komad se obavezno menja. Propusne spojeve obavezno rastaviti i ponovo nepropusno sastaviti. Na kraju ponoviti ispitivanje nepropusnosti. 5. GASNE KOMPRESORSKE STANICE Kompresori na magistralnim gasovodima imaju zadatak da poveaju pritisak gasa radi daljeg transporta. Kretanju gasa kroz cevovod suprostavlija se sila trenja, usled ega dolazi do pada pritiska pa je gasu potrebna dodatna energija da se odreena koliina gasa dopremi do potroaa. Zbog toga se uz magistralni gasovod za odreene deonice postavljaju komprersorske stanice. Osnovna izvedba kompresorske stanice sadri: - protiv poarne ahtove sa ventilima (ulazni i izlazni); 4

-

separatorsku grupu: kompresorsku grupu; mernu grupu; ureaje za zaustavljanje rada, zatvaranje gasa i iskljuenje energije kojima se rukuje sa najmanje dva mesta, od kojih jedno mora biti izvan poarne zone; - zapornu, sigurnosnu. kontrolnu i ostalu armaturu; - nepovratne izlazne ventile; - alarmno-sigurnosne ureaje za poveanu koncentaciju gasa.

Kompresorska stanica gradi se daleko od naselja u posebnim objektima iz bezbednosnih razloga i zbog buke. Objekti moraju biti od negorivog materijala i u svemu odgovarati zahtevima tehnikih uslova i propisa za kompresorske stanice. U kompresorske stanice ugrauju se kompresori konstruisani prema kapacitetu gasovoda (nazivni protok i nazivni pritisak). Oni mogu biti: - klipni; - rotacioni i - turbo kompresori. Klipni kompresori koriste se kod gasovoda sa malim protokom i visokim pritiskom. Rotacioni kompresori koriste se kod gasovoda sa velikim protokom i srednjim i visokim pritiskom. Turbo kompresori koriste se za veoma visoke protoke i pritiske. Kompresori se ugrauju u paralelnoj vezi (radni i rezervni) i obavezan je protiv-povratni ventil i zaobilazni vod zbog povratnog dejstva. Za pogon kompresora najee se koriste gasni motori ili elektromotori. Podmazivanje kod kompresora je centralizovano i najee automatizovano. U normalnim uslovima snabdevanje elektrinom energijom vri se iz gradske mree. Potroai koji su bitni za obezbedenje kontinualnog rada kompresorske stanice, ili za zatvaranje u sluaju nude prikljueni su na interni sistem za napajanje bez prekida. U tom sluaju. pri nestanku struje iz gradske mree, akumulator preuzima kratkotrajno napajanje nekih vitalnih sistema. Za sluaj dueg nestanka struje kompresorske stanice su opremljene jednim ili vie generatora koje pokreu gasne turbine. Za pogon se koristi gas iz gasovoda preko regulacione stanice sa kotlarnicom i grejaima. Stanica mora da se snabdeva vodom za hlaenje kompresora i pogonskih maina, kao i pitkom vodom. U tom cilju se stanica, ukoliko u blizini nema pogonskog izvora tekue vode, oprema sistemom snabdevanja sa rashladnom kulom. Sve pumpe koje omoguuju vodosnabdevanje i cirkulaciju rashladne vode smetene su u pumpnoj stanici. Pre uvoenja u kompresore, gas mora da bude oien od praine i osloboen prisustva vode, pa se i za to predviaju odgovarajui ureaji. Ukoliko to nije uinjeno u sabirnoj stanici, predviaju se jo i ureaji za odsumporovanje i suenje gasa, kao i za izdvajanje ugljen-dioksida. U principu, kompresorska stanica funkcionie automatski, pa se zadatak rukovaoca svodi na nadgledanje njenog rada i praenje sigurnosno-bezbednosne situacije. Podrazumevaju se redovne provere, pregledi, kontrole i ispitivanja prema vaeim tehnikim propisima. 5

6. ISTAKE (KRACERSKE) STANICE NA GASOVODIMA istacke stanice su mesta na poetku i na kraju odreenih deonica (obino kod razdelnih vorova ili GMRS) za ienje cevovoda. Prirodni gas, iako predhodno pripremljen, sa sobom nosi veoma sitne sastojke peska i druge neistoe koji se vremenom taloe na unutranje zidove cevi. Taloenje neistoe poveava koeficijenat trenja tj. pad pritiska u gasovodu, ubrzava koroziju unutranjeg zida cevi i poveava opasnost od stvaranja ledenih epova, naroito kod zaporne armature. Sve to je gore navedeno uslovljava da se sabirni, razvodni i magistralni gasovodi moraju povremeno istiti. ienje cevovoda se vri pomou istaa - kracera" koji mogu da budu razne konstrukcije. Na poetku gasovoda postavlja se kracerska glava za ubacivanj kracera a na kraju za vaenje. Kracer u cevovodu se potiskuje gasom, vazduhom ili nekim drugim fluidom. Na slici su prikazani otpremno i prijemno istako mesto

Manipulacija pri ubacivanjua kracera u otpremno istako mesto sastoji u sledeem: Ventili (pozicija 10 i 8) su u zatvorenom poloaju. Izvriti proveru. Preko odzranog ventila (pozicija 5) odzraiti kracersku glavu i obilazni vod i izjednaiti unutranji pritisak sa atmosferskim. Nakon toga otvara se poklopac kracerske glave i u nju se stavlja kracer. Kracer se potisne iz prikljuka obilaznog voda (pozicija 3) i onda se zatvara poklopac. Ventili (pozicija 8 i 10) se otvore dok se ventil (pozicija 9) postepeno zatvara, tako da gas obilaznim vodom dolazi iza kracera i potiskuje ga u cevovod. Kada kracer izadje iz kracerske glave zatvaraju se ventili (pozicija 8 i 10) i potpuno otvara ventil (poz. 9). Pri vaenju kracera iz kracerske glave prvo izjednaujemo pritisak u kracerskoj glavi sa atmosferskim (ventili poz. 8 i 10 zatvoreni). Kada stigne kracer otvaraju se ventili (pozicija 8 i 10 ) a ventil (poz. 9) se postepeno zatvara. Kracer ulazi u kracersku glavu a fluid obilaznim vodom u glavni cevovod. Kada kracer ue u kracersku glavu, zatvaraju se ventili (pozicija 8 i 10) a otvara se ventil (poz 9). Preko odunog ventila (pozicija 7) izjednai se pritisak u kracerskoj glavi sa atmosferskim i izvadi se kracer. ista se sastoji od odreenog broja diskova izmeu kojih su postavljene gumene manetne, koje imaju vei prenik nego to je prenik cevi, to jest svojom elastinou manetne se prilagode preniku cevi, ali zato svojim otrim ivicama grebu unutranji zid cevi i skidaju nahvatani parafin, smolu i druge neistoe .istai ovakve konstrukcije najee se koriste za ienje gasovoda, a mogu se koristiti i za naftovode, gde ie procenat parafina smole i drugih primesa mali.Trase gasovoda obiluju otrim ili blaim krivinama koje su nepogodne kod ienja, jer dui istai mogu da se zaglave i da zaepe pratok fluida, zato telo istaa treba da je to krae da ne bi dolo do zaglavljivanja . 6

7. SKLADITENJE GASA Danas se u svetu gas skladiti u rezervoarima za pokrivanje asovnih, dnevnih i mesenih piceva u potronji to zavisi od potronje i potroaa. Naopoznatiji naini skladitenja su: - rezervoari sa visokim pritiskom - gasovodi veeg prenika i visokog pritiska u gradskom razvodu - podzemna skladita - skladita za prirodni gas u tenom stanju Visoko pritisni rezervoari izradjuju se od elika, postavljaju se u zagradjenom i zatienom prostoru od spoljnjeg uvodjenja toplote (sunce). Pritisak gasa u njima moe da bude i do 3 Mpa. Ovakvo skladite prikljuuje se posebnim vodom na merno-regulacionu stanicu, pre redukcije pritiska. Punjenje rezervoara vri se preko prikljunog gasovoda koji je opremljen sledeom opremom: - zaporni ventil - nepovratna klapna - regulator pritiska gasa - sigurnosni ventil - instrumentima za merenje pritiska i temperature

Nepovratna klapna (2) ima zadatak da ne dozvoli pranjenje rezervoara u sluaju da pritisak u dovodnom gasovodu bude nii od pritiska u rezervoaru. Regulator pritiska (3) regulie pritisak gasa na potreban ukoliko je pritisak u dovodnom gasovodu vii od pritiska u rezervoaru. Odvodjenje gasa iz rezervoara vri se preko izlaznog cevovoda koji je opremljen sledeom opremom: - zaporni ventil - blok ventil - regiilator pritiska - sigumosni ventil Regulator pritiska (7) regulie pritisak gasa na pritisak razvoda, blok ventil (6) blokira ako se pritisak gasa na izlazu povea iznad dozvoljenog a sigurnosni ventil (8) isputa oredjenu koliinu gasa u atmosferu, ako pritisak iz bilo kog razloga poraste iznad zahtevanog. U ovakvim rezervoarima moe da se uskladiti od 1000 m3 do 50000 m3 prirodnog gasa. Osnovna im je mana veliko investiciono ulaganje za relativno malu koliinu gasa. Nalaze primenu kod malih potroaa kojima je neophodan konstantan dotok gasa zbog tehnolokog procesa proizvodnje . Osobina prirodnog gasa da pod odreenim uslovima moe da pree iz gasovitog u teno stanje i da mu se tom prilikom smanji zapremina za oko 600 puta se danas sve vie koristi kako za transport gasa tako i za njegovo skladitenje. Postupak transformacije gasa iz jednog stanja u drugo obavlja se u specijalnim terminalima. Postupak pretvaranja kao i rezervoarski prostor za skladitenje i 7

transport su jo uvek skupi, ali nalaze primenu kao sastavni deo velikih gasnih sistema. Podzemna skladita za gas imaju svakako najvei znaaj u reavanju distributivnih problema snabdevanja potroaa gasom. Za izgradnju podzemnih skladita koriste se uglavnom naputeni rudnici soli ili iscrpljena leita gasa. Kapacitet ovakvih skladita moe da bude i preko 500 mil m3 to zavisi od stanja naputenog leita, konfiguracije i sastava tla i mogunosti investiranja, Ova skladita su opremljena specijalnom opremom i povezana su sa magistralnim ili distributivnim gasovodima tako da prema potrebi moemo da u njega ubacujemo ili izvlaimo odredjene koliine gasa. Glavni nedostatak ovih skladita su visoka investiciona ulaganja u pripremu i izgradnju, nedostatak pogodnih mesta za adaptaciju i gubitak gasa pri prvom punjenju. 8. GLAVNA MERNO-REGULACIONA STANICA (GMRS) Glavna merno-regulaciona stanica slui da kod veih potroaa gasa pritisak magistralnog gasovoda koji moe biti i 50 bara redukuje na radni pritisak potroaa (6 bara) i da meri potroenu koliinu gasa. U oblasti iroke potronje pored redukcije pritiska i merenja koliine gas se mora odorizirati, pa se u sistem postavlja jo i ureaj za odorizaciju gasa. Pri redukciji pritiska gasa dolazi do pada temperature, pa ako se gas nije dobro osuio mogu se javiti hidrati i ledeni epovi. Zbog toga, se u instalaciju redukcione stanice obavezno postavljaju grejai gasa, koji mogu biti sa posrednim i sa neposrednim sistemom zagrevanja. Grejai se postavljaju ispred reduktora tako da se gas prethodno zagreje do temperature uslovljene redukcijom pritiska. Temperatura gasa posle redukcije iznosi 15 - 20 C. Gas se moe zagrevati posredno i neposredno. Posredno, kada se prvo zagreje voda pomou gasne pei, dok je zmijasta cev kroz koju prolazi gas potopljena u vodu pa se gas zagreva toplom vodom. Voda se moe zagrevati i elektrinim grejaem. Neposredno zagrevanje gasa vri se pomou sagorelih gasova, tj. u specijalnim peima sagoreva gas pa nastali topli gasovi oblizuju zmijasti greja kroz koji prolazi gas te ga na taj nain zagrevaju. Gas se neposredno zagreva i indukcionim grejaem. Gas iz magistralnog gasovoda dovodi se u separator -filter gde se odvaja tena faza (voda i kondenzat) koja se preko regulatora nivoa povremeno isputa iz donjeg dela separatora, dok gas odlazi na zagrevanje u pe . Zagrejani gas ide na reduktor (regulator) gde se redukuje pritisak na radni pritisak potroaa. Temperatura i pritisak gasa se meri pre i posle redukcije .Zatim gas odlazi na mernu blendu gde se pomou diferencijalnog meraa protoka meri koliina potronje gasa. Iza regulatora postavljen je i sigurnosni ventil pa ako doe do kvara reduktora i porasta pritiska, gas se isputa u atmosferu. Pored glavne linije postavlja se i obilazni vod da se zbog kvara opreme protok gasa ne bi prekidao i dimenzionisane su za izlazni pritisak od 6 bara. GMRS su potpuno automatizovane i opremljene opremom kojom je omogueno je njeno bezbedno funkcionisanje bez posade daljinskim upravljanjem i kontrolisanjem rada.

8

Osnovni elementi merno regulacione stanice: 1. zaporni organi 2. filteri 3. uredjaj za regulaciju pritiska gasa 4. sigurnosni uredjaji 5. mera protoka gasa 6. merni i kontrolni instrumenti 7.odorizator gasa (po potrebi) 8. kotao na gas (GMRS) 9. dogreja gasa (GMRS) 10. ostali pribor Filter Zbog neistoa u vrstom i tenom stanju koje sadri gas, da ne bi dolo do oteenja i nepravilnog rada regulacione i merne armature, na ulazu regulacione linije postavljen je fini gasni filter. Fini filter je sa skupljaem kondezata i diferencijalnim manometrom, pomou kojeg se vri kontrola zaprljanosti uloka filtera. Prilikom zamene uloka filtera gas se proputa kroz rezevnu liniju. Isputanje kondezata vri se putem odmuljnih ventila i cevi izvan objekta GMRS. Dogreja gasa Prilikom redukcije pritiska gasa, gas ekspandira to za posledicu ima pad temperature. Kod velikih redukcija pritisaka gasa ovaj efekat moe dovesti do pojave leda u instalaciji, koji je posebno opasan u regulacionim i sigurnosnim ureajima. Zato je neophodno vriti dogrevanje gasa pre redukcije (ispred regulatora pritiska), naroito kod GMRS. Dogrevanje gasa vri se inidrektno, putem tople vode u dogrejaima gasa. Koliina toplote koja se predaje gasu, se regulie dvostepeno; uz pomo termoregulacionog ventila i ukljuivanjem i iskljuivanjem jednog kotla. Dogrejai su snabdeveni sa ventilom sigurnosti i ventilom za odmuljivanje. Regulator pritiska Regulator pritiska slui za redukciju pritiska gasa koji vlada u magistralnom gasovodu, na pritisak gasa gradske mree. Regulatori pritiska su dimenzionisani za maksimalni kapacitet od 3000 m3/h za ulazni pritisak od 16,5-30 bar i izlazni pritisak 6 bar. Predvieni regulator ima ugraeni monitor regulator ija je uloga da u sluaju nepredvienog poveanja pritiska, nizvodno od ventila, preuzme regulaciju pritiska gasa. Blok ventil sigurnosti Blokadni ventil sigurnosti od previsokog pritiska, koji je ugraen u regulator pritiska, povezan je impulsnim vodom sa gasovodom iz regulatora pritiska. Naregulisan je tako da automatski blokira, zatvori dovod gasa, u sluaju da pritisak iza regulatora poraste za 10% iznad pritiska otvaranja prvog odunog ventila sigurnosti koji se ugrauje iza regulatora pritiska. Oduni ventil sigurnosti Ventili sigurnosti koji je ugraen na gasovodu iza regulacione grupe, dimenzionisani su za kapacitet koji je 25-30 % od maksimalnog kapaciteta GMRS. Ovaj procenat je vei od propisanog da bi se umanjila verovatnoa aktiviranja blok-ventila, odnosno iskljuivanja potroaa iz mree snabdevanja. Pritisak otvaranja prvog ventila sigurnosti je 15% vii od radnog pritiska iza regulatora i on isputa polovinu predvienog kapaciteta. Drugi ventil sigurnosti se otvara u sluaju nastavljenog rasta pritiska i to za 5% u odnosu na prvi ventil, kada se isputa druga polovina predvienog kapaciteta za isputanje. Mera protoka Merenje protoka prirodnog gasa u GMRS vri se pomou turbinskog meraa sa korektorom pritiska i temperature, koji treba da budu izbadareni od strane ovlaene radne organizacije. Mera protoka je odabran tako da moe korektno da meri protok gasa pri maksimalnom i minimalnom protoku.

9

Termoregulacioni ventil Regulacija predate koliine toplote u zagrejau gasa vri se uz pomo termoregulacionog ventila koji sa smanjenjem toplotnog optereenja zagrejaa smanjuje protok tople vode kroz sistem. Regulaciona podstanica za kotlarnicu Kao pogonsko gorivo za kotlove, koji snabdevaju dogrejae toplom vodom, koristi se prirodni gas iz GMRS. Gas se uzima iza regulatora GMRS, sa pritiskom od 6 bar. S obzirom da do atmosferskog kotla treba dovesti gas pod pritiskom od 23 mbar, potrebno je izvriti redukciju pritiska gasa sa 6 bar na 23 mbar. Za ovo je predviena regulaciona grupa, koja je izvedena dvolinijski, od kojih je jedna linija radna, a druga rezervna. Regulatori pritiska su sa blok-ventilom sigurnosti od previsokog pritiska. Iza regulatora je ugraen oduni ventil sigumosti, koji se otvara ukoliko se nadpritisak gasa iza regulatora povea 50%. Kotlarnica Za potrebe obezbeenja potrebne koliine toplote za zagrevanje gasa, u sastavu objekta GMRS izgraena je i kotlarnica Ta koliina toplote bie ostvarena pomou 2 kotla odgovarajueg kapaciteta. Tu se nalazi i prestrujni ventil, cirkulaciona pumpa i ekspanzioni sud. Ventilacija kotlamice vri se prirodnim putem, pomou ventilacionih otvora. Prikljuci za telemetriju Za praenje stanja pojedinih parametara, kao tu su: pritisak, temperatura i protok gasa, zaprljanost filtera, na svim glavnim merno-regulacionim stanicama u gasnom sistemu, izvedeni su prikljuci za telemetriju, pomou kojih se vri prenos podataka do Telemetrijskog centra. 9. MERNO REGULACIONA STANICA (kod potroaa)- princip rada Posmatrajui gasovodni sistem u smeru protoka prirodnog gasa, tj. od proizvoaa prema potroau, menjaju se pritisna podruja u kojima pojedini delovi gasovoda rade. Tako je pritisak u magistralnim gasovodima izmedu 25 i 50 bar. u distributivnim gasovodima izmeu 5 i 12 bar, u lokalnim gasovodima izmedu 3 i 7 bar, a u unutranjim gasnim instalacijama izmedu 0,02 i 6,10 bar. Regulacija pritiska iz gasovoda vieg u gasovod nieg pritiska vri se u regulacionim stanicama. Ako se ujedno vri i merenje protoka onda govorimo o merno-regulacionim stanicama. Lokalne (kod potroaa) MRS najee namaju opremu za dogrevanje gasa zbog manjeg stepena redukcije pritiska gasa.U MRS oprema se montira u liniji pa stanice mogu biti jednolinijske, dvolinijske ili vielinijske. MRS funkcionie automatski, pa se zadatak rukovaoca svodi na nadgledanje njenog rada i vodjenje evidencije. Stanica na emi ima dve regulacione linije i "baj-pas" i u njoj se vri jednostepena redukcija pritiska. Na ulaznoj i izlaznoj strani postavlja se izolaciona prirubnica (poz. 1 i 17) pogodna za prekidanje elektrinog toka izmedju razvodnih cevovoda i same stanice, Ispred merno-regulacione opreme postavljeni su filtri (poz. 3) kao i na "baj-pasu" (poz. 4) iji je zadatak da zadre neistou iz gasa i da se preko njih odstrani eventualni kondenzat. Turbinski mera protoka (poz. 5) treba da meri i registruje koliinu gasa utroenu od strane potroaa. Regulator pritiska (poz. 7) ima zadatak da vri redukciju i regulaciju pritiska i da ga odrava na zahtevanoj vrednosti bez obzira na veliinu potronje gasa. Da bi regulacione linije radile automatski potrebno je regulator pritiska, na jednm od dva voda, podesiti ha pritisak za oko 1% od pritiska u drugom vodu. Na takvoj gasnoj liniji u stanici postavlja se,nizvodno od regulatora, sigurnosni ventil poz. 6). On treba da se podesi na pritisak od 10% iznad regulisanog pritiska i moe da ispusti gas u atmosferu oko 5% proraunskog kapaciteta same stanice. Zadatak mu je da ne dozvoli prekomerno poveanje nizvodnog pritiska u sluaju da regulator nema potpunu nepropusnost i u isto vreme ograniava intervenciju sigurnosnog blok ventila samo za sluaj vee havarije regulatora pritiska Sigurnosni blok ventil (poz. 6) ugradjuje se uzvodno od regulatora pritiska. Podeava se na pritisak za 20% (15%) vii od regulisanog pritiska. Zadatak mu je da blokira (potpuno obustavi) protok gasa nizvodno od regulatora u sluaju kada dodje do prekomernog poveanja pritiska. Korisno je na 10

rezervnom vodu podesiti aktiviranje sigurnosnog blok ventila na vrednoet za oko 5% viu od podeene vrednosti za blok ventul na glavnoj regulacionoj liniji. Ovakav nain podeavanja omoguuje dalji rad rezervnog voda u sluaju havarije na regulatoru pritiska glavnog voda. "Baj-pas" vod obezbedjuje kontinualan rad stanice u sluajevima neispravnosti regulacionih linija ili remontnih radova na opremi redukcionih vodova. Ventili i gasne slavine su postavljeni nizvodno i uzvodno od opreme i na "baj-pas" liniji i slue za uspostavljanje ili blokiranje protoka i podelu odnosno, sekcionisanje stanice. Stanica je opremljena manometrima, termometrima i manometarskim slavinama koje su neophodne za kontrolu rada same stanice. 1. izolaciona prirubnica 2. gasna slavina 3. filter 4. odvod kondenzata 5. mera protoka 6. blok ventil sigurnosti 7. regulator pritiska 8. sigurnosni ventil(ugaoni) 9. nepovratni ventil 10. leptir ventil 11. manometar 12. termometar 13. zaporni element 14. manometar 15. zaporni element 16. manometarska slavina 17. izolirajua prirubnica 18. termometarski prikljuak 19. ventil impulsnog voda

11

10. ODORIZACIJA GASA Pod odorizacijom gasa podrazumeva se dodavanje karakteristinih mirisa, koji se mogu lako osetiti, radi utvrivanja prisustva gasa u vazduhu zatvorenih prostorija, kao i da bi se pronala mesta na kojima gasna instalacija proputa. Postoji vie konstrukcija ureaja za odorizaciju gasa. Vrlo esto pored magistralnog gasovoda nalaze se i usputni manji potroai, kao to su lokalni, poljoprivredni i industrij ski objekti, manja naselja, kole i dr., koji nemaju nikakve veze sa glavnim distributivnim potroaima, a moraju biti korisnici gasa. U ovakvim sluajevima ureaji za odorizaciju gasa koriste se kako je prikazano na slici. Na prikljuni vod za glavni gasovod postavlja se blenda koja omoguava prelaz manjeg dela gasa kroz obilazni vod (2) na kome je postavljen prikljuak suda (4) sa odoransom i specijalan fitilj (5) koji apsorbuje odorans. Poto strujanje gasa kroz paralelni vod sui eoni deo fitalja, tj. struja gasa nosi i odorans u kome je potopljen vei deo fitilja, te e eoni deo fitilja i dalje biti kvaen. Koliina protoka gasa kroz paralelni vod regulie se blendom (3).

Odorizacija gasa vri samo za iroku potronju i laboratorijske potrebe, dok se za industrijske potrebe ne vri zbog velikih finansijskih izdataka, a prisustvo gasa u vazduhu za velike potroae gasa otkriva se specijalnim aparatima. Danas su komercijalni odoransi: merkaptani, alifatski sulfidi ili spojevi ugljenika i sumpora . Odorans koji se koristi mora imati odgovarajue kvalitete i ispunjavati ova svojstva: Da ima neugodan miris koji se moe lako osetiti i pored drugih mirisa koji se javljaju u domainstvu, ili da se razlikuje od drugih mirisa koji se vrlo esto oseaju u podruju potroaa kod industrijskih i tehnolokih procesa. Da je postojan na temperaturi i pritisku u cevovodu i da ne prelazi u teno stanje, da je stabilan i inertan u spoju sa gasom, to jest da se ne raspada ili polimerie u kontaktu sa gasom. Da nema korozivna svojstva pri transportu i upotrebi. Da pri sagorevanju sagoreva potpuno sa gasom i da pri tome ne stvara korozivne produkte. Da pri udisanju ne deluje toksino naljudske organe, to jest tean odorans ne sme biti toksian Odorans se moe dodavati gasu u cevovodu, bilo u tenom ili gasovitom stanju. Za ubacivanje odoransa postoje razne mogunosti, odnosno razne konstrukcije u zavisnusti od maksimalnog radnog pritiska, od protone koliine gasa koja se odorizira, od maksimalne i minimalne temperature okolne sredine, od zapremine suda odoransa i drugo. Uredaj za odoriziranje najee se postavlja neposredno pored redukcione stanice, ili u sklopu njenog sastava.

12

11. FILTRIRANJE GASA I ODVAJANJE KONDENZATA Prirodni gas, s obzirom da je u gasnom leitu u dodiru sa vodom sadri u sebi izvesnu koliinu vodene pare. Sadraj vodene pare u gasu zavisi od pritiska, temperature i sastava gasa. Pri kretanju gasa kroz cevovode i instalacije u kojima dolazi do promene pritiska i temperature a najee kod redukcije pritiska dolazi do kondenzacije pare u vodu. Prisustvo vlage u gasu je veoma tetno za transportni sistem, pre svega zbog mogunosti pojave ledenih epova. Pored kondenzata i veodene pare prirodni gas moe sadrati razne mehanike neistoe kao to su: estice peska, zemlje, metala i korozivne ljuspice. Mehanike neistoe imaju veoma tetan uticaj na gasnu armaturu, jer brzina gasa u regulatorima pritiska esto prelazi 100 m/s. Zbog toga je neophodno odstraniti sve te primese i eventualni kondenzat. To se postie filterima koji se postavlaju na svim gasnim stanicama od gasnog leita pa sve do mesta potronje gasa. Filtri se obino konstruiu tako da istovremeno slue i za odvod kondenzata. Sastoje se iz : tela filtera, elinog poklopca, filter uloka, drenanog ventila za odvod kondenzata i diferencijalnog manometra. Prema nainu rada filteri se mogu podeliti na mokre i suve. Mokri filter radi na principu gravitacionog izdvajanja vrstih estica iz gasa pri prolasku gasa kroz tenost (najee ulje). U tenosti se zadravaju vrste ovlaene estice, koje imaju vei otpor i taloe se na dnu suda, dok se gas osloboen vrstih primesa penje ka gornjem otvoru suda i odlazi dalje u postrojenja. Gas sa vrstim primesama ulazi u filter i prolazi kroz sloj ulja pa kroz potopljene sifone izlazi u gornji deo filtera. Preko mree i ekstraktora ide na izlazni prikljuak i dalje u postrojenja. Prolaskom kroz sloj ulja gas se oslobaa krupnih estica, dok sasvim sitne estice odlaze sa gasom u gornji deo filtera, stvarajui veu masu - koliinu koja se u ekstraktoru oslobaa iz gasa i gravitacijom preko drenane cevi pada u donji deo filtera. istoa gasa moe se postii do veliine estica ispod 5 m. Ovi filteri koriste se u gasnim sistemima gde kapacitet protoka nije veliki. Suvi filteri rade na filtriranja gasa. Ovaj tip filtra predvien je za preiavanje veih koliina gasa (kod veeg protoka), pa se moe koristiti kod glavnih merno-regulacionih stanica. Kod suvih filtera kao filtracioni medijum mogu se koristiti razni materijali. Za gasne filtere najee se koriste filteri debljine oko 3 mm, koji veoma dobro izdvajaju vrste estice od gasa pa se tako postie istoa ispod 2 m. Koliina protoka gasa kod ovih filtera je ograniena. Diferencijalni manometar, na principu razlike pritisaka (ulaz izlaz), pokazuje stepen zaprljanosti uloka. Uloak se smatra zaprljanim kada razlika pritisaka iznosi 1 bar. Odvodnjavanje filtera se vri preko voda za odvod kondenzata povremenim otvaranjem ventila na vodu za odvodnjavanje. Konstrukcija filtera sa filcom podeena je tako, da se filc povremeno moe vaditi i istiti, to jest filc je navuen preko perforiranih cevi, kod horizontalne konstrukcije filtera, ili je navuen preko perforiranog limenog lonca, kod kose konstrukcije filtera, koji se koristi za gasne mree. Da bi proces filtracije gasa bio kontinualan, preporuuje se ugradnja duplih filtera u paralelnoj vezi, tako dok se jedan isti, drugi je u radu i obrnuto. Umesto filca moe se koristiti i drugi odgovarajui materijal kao to je vuna, porozan papir i drugo.

13

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE HIDROENERGETSKIH POSTROJENJACRPNE STANICE ZA SIROVU VODU Ova pumpna postrojenja slue za pumpanje vode sa kote donje vode (DV) na kotu gornje vode (GV) i ona mogu biti razliito izvedena. Sva crpna postrojenja za sirovu vodu delimo na dve grupe i to: mokro" postavljanje koje se izvodi vertikalnim crpkama. Kod ovih crpki je radno kolo ispod najnieg nivoa tenosti i suvo" postavljanje koje se izvodi sa vertikalnim i horizontalnim crpkama. Crpke su postavljene u posebnom odeljenju kako bi ih deurno osoblje moglo kontrolisati i nadgledati. Uzimanje vode se vri kroz usisni vod ako je crpka postavljena iznad nivoa tenosti koja se crpi ili sa jednim dovodnim vodom ako je crpka postavljena ispod nivoa vode koja se usisava i transportuje dalje. 1. CRPNE STANICE MOKRO" POSTAVLJENE Na slici je prikazan je presek crpne stanice (8) u kojoj se dovodni kanal (3) zavrava u usisnom delu (2) crpne stanice. Na ulazu ispred usisnog zvona (10) postavlja se reetka (4) koja titi crpku (1) od krupnih plivajuih i lebdeih predmeta. Mainska sala sadri komandnu tablu niskog i visokog napona, elektromotor sa stalkom , cevne zatvarae. U sklopu ove sale nalaze se merni instrumenti za pritisak vode (manometar koji moe biti diferencijalni ili obian), i temperaturu ulja za podmazivanje leajeva (diferencijalni termostat za temperaturu ulja koji zaustavlja pumpu kad se temperatura ulja povea). Kroz pod mainske sale postavlja se vertikalna rotaciona crpka (1). koju pogoni elektromotor (7). Potisni cevovod (5) se postavlja iznad poda mainske sale. Izmeu potisnog kolena i potisnog cevovoda postavlja se cevni zatvara -zasun. Za montiranje i demontiranje crpke i pomonih ureaja ugraen je kran (9) odreene nosivosti. Na ulaznoj graevini ispred reetke ugrauju se voice u koje se mogu postaviti specijalne grede a izmeu njih se nasipa zemlja. Ovo je potrebno izgraditi u toku graenja tako da se moe u toku rada crpne stanice isprazniti usisni bazen i izvesti popravka u donjem delu crpke ili usisnog bazena. Usisni bazen se obino gradi za svaku crpku posebno.

14

2. CRPNE STANICE SUVO" POSTAVLJENE Na slici je prikazan je tip crpnih stanica kod kojih su potisno koleno cevni zatvara i potisni cevovod smeteni ispod poda mainske sale, a iznad vode u usisnom bazenu. Mainska sala sadri komandnu tablu niskog i visokog napona, elektromotor sa stalkom , cevne zatvarae. U sklopu ove sale nalaze se merni instrumenti za pritisak vode (manometar koji moe biti diferencijalni ili obian), i temperaturu ulja za podmazivanje leajeva (diferencijalni termostat za temperaturu ulja koji zaustavlja pumpu kad se temperatura ulja povea). Za montau i demontau je takoe ugraen kran. Za komandu pogonskim motorom i pomonim ureajima ugrauje se komandna tabla sa svim potrebnim instrumentima pomou kojih se prati rad crpke. Na ulazu u usisni bazen postavljena je reetka a ispred nje na ulaznoj graevini ugrauju se dva reda voica u koje se mogu ugraditi specijalne grede (andor grede). Izmeu njih se nabija zemlja, da bi se mogao usisni bazen isprazniti. Osnovni elementi crpne stanice, prikazane na slici su:

1. pogonski elektromotor 2. glavno vratilo 3. spojnice 4. leaj (radio-aksijalni) 5. leaj (aksijalni) 6. crpka 7. usisni cevovod 8. povratni ventil 9. potisni cevovod 10. kanal 11. reetka 12. crpni bazen (crpilite) 13. rezervoar za punjenje pumpe 14. dovodna cev za punjenje 15. prelivna cev

15

3. CRPNE STANICE - RENI BUNARI Reni bunari su pumpna postrojenja koja obezbeuju sirovu bunarsku vodu za preradu i dobijanje pitke vode za snabdevanje gradova i veih naselja.To su betonske graevine koje se sastoje iz tri dela: 1. Bunarskog dela koji je u stvari betonska cev (1) ukopana od 20 do 30m sa prenikom oko 6m. Cela konstrukcija Reni bunara je betonirana, u ijem su dnu zrakasto utisnute drenane cevi (2). Sve vode koje se sakupe u drenanim cevima dolaze u reni bunar koji predstavlja osnovni sabirni bunar. Najei broj drenova je osam a njihova duina moe biti do 50m. Drenana cev, kroz koju voda prelazi i odlazi u bunarski deo (1) je upljikasta. Poetci drenanih cevi spojeni su sa cevima sa istom vodom koja slui za njihovo ispiranje. U bunarskom delu nalazi se viestepena horizontalna pumpa(3) ija su radna kola putem vratila vezana za elektromotor (4) koji se nalazi na stalku u mainskoj sali ili u potopljenom bunarskom delu. Reni bunari su snabdeveni i sa rezervnim pumnim agregatima. Na slici je prikazana je jedna konstrukcija bunarskih pumpi koja se sastoji od pumpe (I), potisnog cevovoda (II) u koje se oslonjeno vratilo pumpe. Pumpa ima vie stepeni to zavisi od dubine. Sastoji se od: usisnog dela (1) zatienog mreom, radnog kola (2) privrenog klinom (3) za vratilo pumpe (7), kuita (4) sa zakolom i pretkolom za obezbeenje pravilnog doticaja vode u sledee kolo i leita (6). Pumpa pokree motor (III).

2. Cevna galerija u kojoj se grana potisni cevovod kojim se voda alje dalje. Tu se nalaze klapne i potisni zatvara. Pored ovoga nalaze se i zatvarai za vodu koji slue za ispiranje drenova i sonda za automatsku regulaciju rada pumpe preko nivoa vode bunaru (zaustavlja pumpu ako je nivo vode ispod dozvoljenog) 3. Mainska sala koja sadri komandnu tablu niskog i visokog napona, elektromotor sa stalkom. U sklopu ove sale nalaze se merni instrumenti za pritisak vode (manometar koji moe biti diferencijalni ili obian), i temperaturu ulja za podmazivanje leajeva (diferencijalni termostat za temperaturu ulja koji zaustavlja pumpu kad se temperatura ulja povea). 16

4. PRERADA VODE Kruni tok vode sastoji se u stalnoj promeni fizikih, hemijskih i bakteriolokih svojstava vode, pa usled toga ona postaje vie ili manje neupotrebljiva za domainstvo i industriju. Postupak kojim se vodi daju odreena svojstva potrebna za odreenu promenu, zove se - prerada vode. Zahtevi pojedinih potroaa, s obzirom na koliinu i kvalitet voda koja im slui za zadovoljenje raznovrsnih potreba su takvi da je ispravljanje kvaliteta prirodnih "sirovih voda" postala gotovo neizbena pojava. Pod pojmom "popravljanja kvaliteta" podrazumeva se podvrgavanje prirodnih voda odreenim postupcima tako da voda nakon toga zadovolji propisane sanitarne i tehnike normative. Prerada vode moe, s obzirom na osnovna svojstva vode da se podeli u tri osnovne grupe koje se nastavljaju jedna na drugu: - Fizika, kao npr. taloenje i filtriranje - Hemijska, kao npr. uklanjanje gvoa i mangana - Bakterioloka, koja obuhvata dezinfekciju vode. Taloenjem se vri izdvajanje iz vode mulja i lebdeih (suspendovanih estica) organskih i neorganskih materija. Taloenje se vri u prostranim bazenima talonicima gde sirova voda neprestano dotie u talonik, a dno talonika se isti potiskivanjem taloga kroz poseban ispust Usled vrlo male brzine strujanja vode kroz talonike dolazi do taloenja suspendovanih estica. Kod dobro izvedenih talonika mogue je istaloiti oko 60 -70% od ukupne koliine suspendovanih materija. Ako je potrebno da se istaloe i finije estice, ili ako se eli skratiti vreme taloenja i time smanjiti veliinu talonika, vodi se dodaju koagulanti. Oni vezuju sitne suspenzije u vee estice, pahulje, pa se usled vee mase bre taloe.Uspeh brzog ienja vode i potrebna koliina koagulanata zavise od dobrog meanja sa sirovom vodom. Meanje se vri u rotacionim mealicama. Kao koagulanti se upotrebljavaju : Al-sulfat, Al-hlorid, Fe-hlorid, Na-aluminat koji se primenjuju sami ili pomeani sa nekim dodacima. Optimalna koliina koagulanta se odreuje eksperimentalno i mora biti ispravno odreena i tano dozirana da bi u potpunosti odgovarala svojstvima i koliini sirove vode.Priprema i ubacivanje koagulanata vri se preko dozirne stanice.

Filtriranje - Ako je voda dobra moe se proistiti samim taloenjem, ali se u veini sluajeva posle taloenja uvodi u filtre. Delovanje filtera sastoji se u tome da polaganim prolazom vode kroz slojeve filtera zadravaju i najsitnije estice suspendovanih materija. Osim toga i sam materijal filtera ubrzava promene i zadrava bakterije. Filteri se dele na: spore i brze. I jedna i druga vrsta sastoji se od nekoliko slojeva kvarcnog peska koji lei na slojevima tucanika i krupnog ljunka. Osnovna razlika u brzim i sporim filterima je u 17

brzini prolaza vode, odnosno u vremenu zadravanja vode u filterima. U brzim filterima vrsi se ubrzan proces filtriranja pa se ne zadravaju sve bakterije ve vodu pre upotrebe treba dezinfikovati. Danas se koriste 2 vrste brzih filtera: - gravitacioni i - pritisni. Kod gravitacionih filtera voda prolazi kroz filtrirajuci sloj delovanjem razlike vodostaja na filteru i vodostaja u rezervoaru ciste vode. Ova visinska razlika iznosi 3-4 m. Kod ovih filtera je potreban automatski regulator brzine oticanja vode u rezervoar. Kao flltrirajuci sloj upotrebljava se kvarcni pesak dimenzija 0,35 - 0,45 mm, cija visina sloja iznosi 0,70 - 0,75 m. Ovaj sloj lezi na sloju krupnog peska i sljunka. Usled brzine filtriranja filter se bitno zaprlja te se mora isprati. Ispiranje se vrsi odozdo - obrnutim tokom vode i rastresanjem peska najcesce uduvavanjem vazduha. Za vreme ispiranja prljava voda se dize iznad povrine peska, preliva u posebne kanale polozene duz filtera i odlazi u kanalizaciju. Nakon ispiranja filter se ponovo stavlja u rad. Dezinfekcija vode - Veina voda u prirodi, narocito povrsinskih, sadrzi skoro redovno klice, od kojih specijalno one vrste koje se nalaze u covecijem i zivotinjskom izmetu, zatim jaja raznih parazita i dr. Neke od sadrzanih klica mogu da budu i patogene, naime, mogu da budu klice zaraznih bolesti. Iz tog razloga sve vode pre koriscenja za pice moraju da se dezinflkuju. Ono se obavlja i prokuvavanjem, postupkom sa ultraljubicastim zracima, ozonizacijom, hlorisanjem i dr. Hlorisanje je znaajan nain dezinfekcije vode hlorom, koji se vodi moze dodavati u raznim oblicima: kao hlorni kre, hipohlorit, hloramin, ili kao gasoviti hlor. Pri vodovodnim pumpnim stanicama hlorator je neophodan deo opreme pumpne stanice. Da bi pitka voda zadovoljila ovu potrebu, potrebno ju je dezinficirati pre slanja u potronju, a ako se radi o izuzetno kvalitetnoj vodi, potrebno je izvriti bar preventivnu dezinfekciju. Hlor ima jako baktericidno dejstvo, relativno je jeftin, a ispravno hlorisana voda osigurava potreban stepen dezinfekcije. Mikroorganizmi svih vrsta, a posebno bakterije mnogo slabije podnose hlor nego ovek. One su unitene ve veoma malom koliinom hlora koju oveiji organizam niti ne osea. Gasoviti hlor se upotrebljava za dezinfekciju vode kod veih vodovodnih postrojenja. Koristi se u elinim bocama. On je zelenkasto-ute boje, karakteristinog mirisa, a izaziva smetnje kada se udie. Ako je prisutan u vazduhu vie nego je doputeno moe izazvati ozbiljna oteenja plua i drugih organa. Gasoviti hlor se moe direktno uvoditi u vodu ali su hloratori najee izvedeni tako da se hlor uvodi u jednu manju koliinu vode a onda se ovaj koncentrisani hlorni rastvor spaja sa glavninom vode koja se hlorie.

18

5. POSTROJENJE ZA PRERADU SIROVE VODE FILTERSKA INSTALACIJA Filterska ispuna kod ovih filtera se sastoji od kvarcnog peska, ija visina iznosi 0,70 - 0,75 m. Ovaj sloj lei na sloju krupnog peska i ljunka, ija je visina oko 0,60 m. Usled brzine filtriranja filterska ispuna se brzo zaprlja, pa se mora vriti ispiranje. Ispiranje se vri iz CKS-e (crpno kompresorske stanice).CKS obezbeuje vazduh i istu vodu za pranje filtera. Zatvarai na filterskim poljima su leptirasti, a njihov pogon je pneumatski. Instlacija radi automatski, komanduje se sa K.K.M-a (komandno kontrolnog mesta). Kapacitet instalacije je 400 - 450 1/sec. Mera protoka ima ulogu da meri koliinu vode koja protekne kroz filter u odredjenom vremenskom intervalu. Instaliran je na cevi za odvod vode sa filterskog polja u bazen iste vode. Njegovo oitavanje se vri na komandnoj tabli svake filterske jedinice (polja). Komandna tabla svakog filterskog polja slui za komandovanje pneumatskim zatvaraima preko ruica (prekidaa) koji se nalaze na samoj komandnoj tabli. Na njoj se nalaze sledei prekidai: - vazduh za.pranje (otvoreno-zatvoreno) - voda za pranje (otvoreno-zatvoreno) - prvi filtrat (otvoreno-zatvoreno) - kanalizacija (otvoreno-zatvoreno) - sirova voda (otvoreno-zatvoreno) - ista voda (otvoreno-zatvoreno) - automatski/runi rad Na komandnoj tabli se jo nalazi i skala za merenje protoka vode kroz filter. Sonda (nivo-regulator) ima ulogu da regulie nivo vode u filterskom polju preko jednog plovka koji je potopljen u filteru. Kad se postavlja u filtersko polje, sonda mora biti podeena na odredjeni nivo vode koji odgovara tom filterskom polju, tj. njegovim karakteristikama i filterskoj ispuni. Usled poveanja nivoa vode u filterskom polju sonda reaguje tako to automatski priguuje zatvara koji se nalazi na cevovodu za dovod sirove vode. Leptirasti zatvara se masovno upotrebljava u filterskoj instalaciji. Nalazi se na svim cevima jednog filterskog polja. Njegov pogon je pneumatski tj. pokree ga pritisak vazduha koji ostvaruje pneumatski kompresor. Postupak pranja filtera - zatvara se dovod sirove vode (5) - zatvara se odvod filtrirane vode u rezervoar iste vode ( 6 ) - sputa se nivo vode u filteru (9 ) - dovodi se vazduh za rastresanje filterskog sloja (10 ) 15 do 20 minuta - dovodi se ista voda za ispiranje filtera ( 8 ) - 15 do 20 minuta - otvara se odvod vode od ispiranja filtera (9 ) - otvara se dovod sirove vode (5) - otvara se odvod prvog fitrata u kanalizaciju ( 7) - 2 do 3 minuta - otvara se odvod fiitrirane vode u rezervoar iste vode ( 6 )

19

6.CRPNA STANICA ZA OTPADNE VODE I FEKALIJE Osnovna uloga svake crpne stanice je da sa jednog slivnog podruja prikuplja sve otpadne vode (atmosferske i fekalne) i da obezbedi njeno prepumpavanje-odvodenje do sledee crpne stanice.Otpadne vode utiu u bazene crpne stanice.Otpadne vode utiu u bazene crpne stanice preko dovodnih kolektora i to: iz fekalnog kolektora otpadne vode dotiu u fekalni bazen,a iz kinog kolektora otpadne vode otiu u kini bazen. Svaka crpna stanica se deli na sledee celine; 1. Predcrpilite 2. Crpni bazeni 3. Kini i fekalni deo 4. Energetski deo 5. Elektrokomandni deo 6. Pomona oprema i ureaji 1. Predcrpilite ine crpni bazeni sa ulaznim takama dovodnih kolektora.U sklopu predcrpilita imamo sledeu opremu; Tablasta ustava Reetke sa grabuljama Pokretna traka Seckalica Tablasta ustava tj. brana ima ulogu da regulie dotok vode u crpne bazene.Postoje dve tablaste ustave na kinom delu i fekalnom delu. Pogon im je elektromotorni,a mogu je i runi pogon. Mehanike reetke sa grabuljamasu ugraene na ulazu u oba bazena.One spreavaju prolaz veih komada kanalskog sadrzaja u bazen,da ne bi dolo do oteenja ili zaguenja pumpe.Pokretne grabulje na kinom delu prikupljaju sadraj koji se zadrao na reetki i prebacuju na transportnu traku. Pokretna (gumena) traka je transportni uredaj koji prihvata kanalski sadraj sa grabulja i alje ga do seckalice.Uredaj je sa el.motornim pogonom i prenosnim mehanizmom. Seckalice slue za usitnjavanje kanalskog sadraja.Usitnjeni kanalski sadraj,razreden vodom,ponovo se vraa u bazen.Seckalice pokree elektromotor.Za ove uredaje postoji elektrokomandni orman. 2. Crpni bazeni mogu biti odvodni (za kine i fekalne vode) a mogu i zajedniki.Pumpe mogu biti utopljene i odvojene pregradom Za kine vode najee se koriste propelerne pumpe,a za fekalne vode FLYGT pumpe. U crpnim bazenima ima vie pumpi tj. vie potisnih vodova i oni se sabijaju u zajedniki potisni cevovod kojim se voda odnosi dalje. 3. Kini i fekalni deo sastoji se od pumpi za fekalnu vodu i kinicu,crpnog bazena i cevnih vodova sa armaturom.Instalirane su centrifugalne pumpe ugraene u zasebnoj sali ili su potopljene u bazen. Na usisnom vodu postavljen je zatvara,a na potisnom,klapna i zatvara.Zatvara regulie protok vode,tj. zatvarazatvara protok u sluaju oteenja pumpe,radi otklanjanja kvara.Klapna ima ulogu da sprei povratak vodene mase iz potisnog cevovoda ka radnom kolu pumpe po prestanku rada.Kod pumpi su odvojeni usisni cevovodi,a potisni cevovodi se spajaju u jedan zajedniki. Regulisanje rada pumpi je automatsko, pomou regulatora nivoa ili runo praenje nivoa vode i ukljuivanje pumpi po potrebi. 4. Energetski deo obuhvata transformator i napojne kablove. Transformatori transformiu struju visokog napona,u struju niskog napona(380 V) Energetski deo slui za napajanje celog objekta elektrinom energijom U sklopu energetskog dela nalazi se i dizel elektrini agregat (rezervni izvor napajanja elektrinom energijom).Ovaj agregat je povezan sa elektrokomandnim ormanom i slui za rad objekta u vanrednim uslovima.On se ukluuje automatski po nestanku struje u el.mrei.

20

5. Elektrokomandni deo je niskonaponski deo koji obuhvata elektrokomandne ormane,mrene razvode do potroaa kao i elektrokomandnu tablu preko koje se ogleda ceo proces rada. Elektrokomandni deo regulie rad uredaja,naroito automatsko regulisanje radapumpi i runo manipulisanje rukovaoca.Automatski rad se regulie pomou nivo-regulatora. Regulator nivoa se sastoji od vie ivinih prekidaa u plastinoj krukijkoji slobodno vise na svom kablu na odredenoj visini. Kada poraste nivo vode u crpnom bazenu,dolazi do promene poloaja plastine kruke,pri emu ivin kontakt otvara ili zatvara strujno kolo I daje signal sklopki za ukljuenje ili iskljuenje pumpe.Pri povienom nivou vode u bazenu,izvodi se iz ravnotenog poloaja, a iva u epruveti zatvara strujno kolo i daje signal pumpi za ukljuenje.Kada pumpe smanje nivo vode, sonda se vraa u prvobitni poloaj,strujni krug se prekida i dolazi do iskljuenja pumpe.U sluaju kvara pumpe nivo vode raste de maximalnog nivoa,gde je postavljen nivo regulator sa svetlosnom i zvunom signalizacijom koja upozorava mainistu da je dolo do kvara na crpnom postrojenju.

Elektrorazvodni orman sa elektrinim sklopom proizvode se u varijantama za izgradnju na otvorenom i zatvorenom prostoru, za pojedinani i paralelni rad.U ormanu su smeteni svi elementi potrebni za ostvarenje funkcije zatite i automatskog upravljanja radom pumpnih agregata.Zahvaljujui potpunom elektronikom reenju, mogua su podeavanja svih parametara u vrlo tanim vrednostima, ime je osiguran dugotrajan radpumpnih agregata, bez potrebe odravanja ureaja zatite.Ugradena oprema titi el.motore od kratkog spoja,nesimetrije i smanjenja napona mree,prekida u jednoj fazi dovoda,oteenja usled preoptereenja.Ova oprema takoe titi pumpe od rada na suvo;automatski ukljuuje u rad rezervnu pumpu,signalizira radna i defektna stanja i automatski komanduje radom pumpi u zavisnosti nivoa elektroprovodne tenosti u crpitu. 6. Pomona oprema i ureaji , ovaj deo postrojenja sainjavaju; Sistemi spoljnog i unutranjeg osvetljenja Transportni uredaji (kran i dizalica) koji slue za vadenje pumpe prilikom remonta Ventilacija koja slui za odvoenje gasova i ubacivanje sveeg vazduha Pomoni alati (builice,brusilice) slue za radove prilikom odravanja Princip rada crpne stanice Crpnom stanicom rukuje mainista koji kontrolie funkcionisanje celog sistema.Rad sistema moe biti automatski ili runi. Kod automatskog regulisanja nivo-regulatori su povezani sa sistemom za ukljuenje i iskljuenje.Mainista odreduje koja e pumpajli pumpe biti u radu.Ovo se ini radi ravnomernog optereenja u radnim uslovima.U vanrednim uslovima mainista takoe moe da upravlja opremom koja mu je na raspolaganju.Runo upravljanje obuhvata i rad na pomonim ureajima (seckalice,brane grabulje,ventilacioni sistemi). 21

7. HIDROFORSKO POSTROJENJE Snabdevanje vodom pojedinih kua ranije se vrilo tako to je na najviem mestu, obino na tavanu, postavljan rezervoar. U ovaj rezervoar crpela se voda uz pomo rune crpke iz bunara, a ukoliko je bilo elektrine energije tada bi oveka zamenio elektromotor. U rezervoar je montiran plovak koji preko elinog ueta ukljuuje i iskljuuje crpku. U novije vreme poela je izgradnja vodovoda za pojedine kue, manja naselja ili farme, koje se snabdevaju vodom pomou hidroforskog postrojenja. Ovo je za sada savremeniji nain snabdevanja vodom. Hidroforsko postrojenje sastoji se iz crpke sa elektromotorom, usisnog cevovoda, hidrofora i elektrine instalacije. Opis, princip rada i primena hidroforskog postrojenja Hidroforsko postrojenje (HP) crpi vodu iz bunara pomou centrifugalne crpke i potiskuje je u hidrofor. U hidroforu se nalaze voda i sabijeni vazduh, pod pritiskom. Ovaj pritisak se poveava do najveeg dozvoljenog pritiska kada automat iskljui crpku. Kada se troi voda pritisak opada u hidroforskom kotlu do nekog najnieg pritiska kada automat ukljui crpka onda puni hidroforski kotao vodom. Vazduh koji se nalazi iznad vode slui da prilikom troenja vode potiskuje istu. Ova se pojava zasniva na Bojl-Mariotovom zakonu koji glasi: Ako se nekom gasu smanji zapremina 2, 3, 4, 5 puta njegov pritisak e se poveati 2, 3, 4, 5 puta, pod uslovom da je temperatura konstantna. Hidroforski kotao je gvozdena posuda koja je pod pritiskom. Ima ih raznih veliina. Ovaj se sud dimenzionie za svaku instalaciju posebno, a po izraunatoj zapremini uzima se prvi vei po standard-noj proizvodnji. Za vreme punjenja kotla vodom, crpka puni kotao. Zapremina vode u kotlu treba da je tolika da pri najveoj potronji u instalaciji traje oko 10 - 15 minuta. Znai, vreme izmeu zaustavljanja crpke i ponovnog kretanja treba da je 10 - 15 minuta, tj: elektromotor crpke moe se iskljuivati za vreme od jednog asa 4-6 puta. Za ovo postrojenje najpovoljnije su samosisajue crpke. Kapacitet crpke mora biti dva puta vei od predviene potronje. Hidroforska postrojenja primenjuju se u sluajevima gde postavljanje rezervoara na odgovarajuoj visini nije mogue ili iz bilo ko jih razloga nije poeljno. Hidroforske pumpne stanice grade se za snabdevanje vodom porodinih kua, seljakih gazdinstava, manjih industrijskih pogona i manjih naselja. To su najjednostavnije pumpne stanice i zahtevaju samo neznatan nadzor. S njima se mogu bez velikog ili naroito visoko postavljenog rezervoara postii eljeni pritisci. Ako pumpe direktno usisavaju vodu iz bunara, bunar mora imatg takvu izdanost, koja je najmanje jednaka maksimalnoj potronji u nekom trenutku. Elementi hidroforskog postrojenja Hidroforsko postrojenje sastoji se iz pumpnog agregata, hidroforskog kotla (hidrofora) i pomone opreme. Kotao nema samo funkciju rezervoara, ve slui i za automatsko uklapanje i isklapanje pumpi. Hidroforsko postrojenje sa glavnim delovima kotla ematski je prikazano na slici. Princip rada. Centrifugalna pumpa (2) potiskuje vodu preko potisnog voda (8) u kotao (1). Na potisnom vodu ugraeni su jo zasun (9) i povratni ventil (7). Pumpa se ukljuuje putem automatskog kontraktora (16) kada nivo vode u kotlu padne do minimalnog nivoa, tada pumpa startuje i potiskuje vodu u kotao, putem potisnog cevovoda (8). Kada nivo vode do-segne maksimalni nivo, pumpa se iskljuuje, a daljnja potronja podmiruje se iz kotla. Povratni ventil (7) spreava povratno strujanje vode kroz pumpu. Hidroforski kotao ima manometar (11), vodokazno staklo (10), otvor za reviziju unutranjosti, ispust za pranjenje kotla, prikljuak za dopunjavanje zraka i zasun na izlazu iz kotla. Hidroforske posude mogu se izraivati u obliku hidroforskih kotlova i hidropresa. Hidroforski kotao Hidroforski kotao je hidroforska posuda u kojoj je vazduh u direktnoj vezi sa pumpanom vodom. Nedostatak ovakvog reenja je da voda rastvara vazduh i odnosi ga sa sobom. Vazduh se mora obnavljati a to se radi pomou kompresora 1 koji se ukljuuje ili iskljuuje na osnovu signala dobijenih od kontakata 2. Nivo vode u hidroforskom kotlu se kontrolie nivokaznim staklom 3. 22

Hidropres Hidroforska elina posuda (1) u kojoj je vazduni prostor odvojen od vode elastinim gumenim dakom (2) naziva se hidropres. Prikljukom (3) hidropres se spaja za potisni deo cevovoda pumpe. Na vrhu posude nalazi se vazduni ventil (6), preko koga se u gumeni dak moe uduvati vazduh pod pritiskom. Posuda je zatvorena poklopcem 4) i zaptivkom (5). Hidropres se pokazao nezamenjivim za potrebne zapremine kod manjih hidroforskih postrojenja. Zapremina hidro-forskih posuda je 10-15% od instalisanog protoka koji zavisi od broja i vrste potroaa. Po nestanku struje nestaje i vode u mrei.

23

8. KONTROLA RADA U ODRAVANJU PUMPNOG POSTROJENJA Konrola rada u odravanju pumpnog postrojenja vri se pomou praenja parametara reima rada pumpi a to su : l.temperatura 2. pritisak 3. pod pritisak 4. amperaa 5. protok 6. oslukivanje karakteristinog zvuka pumpe. Ova kontrola se vri praenjem pokaznih instrumenata /mera protoka, manometar, vakummetar, ampermetar, voltmetar, vatmetar/ Vakummetar Na vakummetru oitavamo podpritisak u mrei. Slui za kontrolu izvlaenja vazduha iz pumpe prilikom putanja pumpe u rad.Kasnije, u toku rada pumpa pokazuje visinu usisa pumpe iz bazena. Vakummetar radi na obrnutom principu manometra, i podpritisak ne moe biti vei od 0,9 / bara /. Termometar Na termometra pratimo temperaturu leajeva pumpe i ona mora da bude stalno konstantna. U sluaju da se naglo povea, kontroliemo nivo ulja u leajevima i njihov rad. Ukoliko moemo da smanjimo temperaturu, to i uinimo. Ako ne uspemo sa smanjivanjem temperature, zaustavljamo pumpu da ne bi izazvali jo vei kvar. Termometar radi pomou bimetala koji se na toploti ire i obrnuto, na hladnol skupljaju. Potopljeni su u ulje leaja i prilikom zagrevanja ulja, bimetali se ire i pokazuju visinu temperature leaja. Manometar Slui za kontrolu pritiska u potisnom vodu. Po konstrukciji mogu biti : stakleni (napunjeni sa tenou), manometri sa Burdonovom cevi ili membranski Oitavanje manometara i vakummetra Ovi instrumenti treba da pokazuju normalni radni pritisak i vakum. Odstupanja od normalnog oitavanja ukazuju na poremeaj u normalnom radu pumpnog postrojenja.Do tih odstupanja moe oi usled zaepljenja otvora na usisnoj korpi, usled uvlaenja vazduha kroz usisnu korpu, kao i usled proputanja na spojevima usisnog ili potisnog cevovoda. Ako vakummetar pokae naglo smanjenje vakuma, to moe biti posljedica potpunog izbijanja zaptivke na nekom spoju usisnog cevovoda i prodora vee koliine vazduha u cevovod. Nagli pad pritiska na manometru moe ukazati na pucanje potisnog cevovoda, s druge strane, porast pritiska iznad normalnog moe biti izazvan prekomernim zatvaranjem zasuna na potisnom cevovodu. Za vreme rada pumpnog postrojenja potrebno je pratiti pokazivanja i elektrinih. instrumenata Normalna oitavnja ampermetra i vatmetra trebaju biti oznaena crvenom crtom a svako odstupanje od normalnog pokazivanja ukazuje na neku neispravnost u radu pumpnog agregata. Kontrola rada leaja - Kod prvog stavljanja pumpe u pogon potrebno je kontrolisati temperaturu ulja u leajima. Temperatura ulja meri se kod veih pumpi termometrom, dokc se kod manjih pumpi moe kontrolisati stavljanjem ruke na kuite laaja. Na mnogim savremenim pumpnim stanicama primenjuju se i elektrini termometri sa daljinskim prenoanjem merne vrednosti u komandnu prostoriju ili kontrolni. centar. Temperaturu ulja treba izmeriti pre pokretanja pumpnog postrojenja, a nakon pokretanja temperaturu kontrolisati zapisivanjeni oitavanja termometra kroz svakih 5 do 10 minuta, sve dok se ne utvrdi stalna pogonska temperatura Temperatura ulja odnosno leaja ne treba prei preko 50 - 60C. Ako temperatura leaja predje normalnu pogonsku temperaturu odnosno dozvoljenu granicu, potrebno je zaustaviti postrojenje i utvrditi uzrok pregrejavanja. Znatno pregrejavanjeleaja moe nastupiti kao posledica prljavog ulja, loe obrade kliznih povrina ili usled nedovoljne koliine maziva. Kod kliznih leajeva potrebno je pregledati i prstene 24

za podmazivanje, da li se slobodno okreu zajedno sa osovinom i da li ravnomerno raspruje ulje. Nivo ulja u leaju treba uvek odravati do oznake na merau nivoa. U sluaju kotrljajuih leajeva povienje temperature moe nastupiti i usled prevelike koliine ulja u leaju . To naroito dolazi do izraaja kod veih brojeva obrtaja, kada trenje u mazivu izaziva veliko poveanje temperature. Ulje treba menjati prema uputstvu proizvodjaa a obino je to nakon 500 do 600 sati rada pumpe. Kontrola rada zaptivaa - za vreme rada pumpnog postrojenja potrebno je kontrolisati i stanje zaptivaa. Normalan rad zaptivaa smatra se takvim, kod kojeg kroz zaptiva kaplje tenost u pojedinanim kapima, a temperatura zaptivaa ne prelazi 60 oC. Prekomerno zatezanje zaptivaa dovodi do njenog pregrejavanja i do poveanog utroka pogonske energije, ako je zaptivna pletenica nedovoljno pritegnuta, doi e do prevelikog curenja tenosti kroz zaptiva. . Tokom rada zaptivna pletenica se troi i gubi svoja elastina svojstva, zbog toga ne zaptiva dovoljno prostor izmedju osovine i kuita pumpe, istroenu pletenicu treba zameniti novom. 9.POMONA OPREMA PUMPNIH AGREGATA - CEVNA ARMATURA U cevnu armaturu pumpnih postrojenja,usisnih. i potisnih cevovoda spadaju: - zatvarai(najee zasuni-iber ventili , redje ovalni) na runi ili elektro pogon sa reduktorima - nepovratni ventili-klapne, sa protivtegom ili i sa amortizerima (najee hidraulikim) - vazduni ventili sa jednom ili dve kugle(i pregradnim zatvaraem za sluaj servisiranja-remonta istog), za oslobadjanje vazduha iz cevovoda-ovazduenje cevovoda - merai protoka radnog fluida (najee elektromagnetni, a u novije vreme i drugih tipova kao npr.ultrazvuni) Tokom eksploatacije pomenute cevne aramture dolazi esto do sledeih kvarova i to kod: 1. zatvaraa - kvar na prenosu izmedju vretena i zapornog organa zatvaraa(kod runih), zatvara je van funkcije - kvar reduktora ili elektro motornog pogona (kod automatskih zatvaraa)- zatvara je van funkcije - proputanje vode na izlaznom vretenu (na zaptivnom materijalu)- zatvara je u funkciji - proputanje vode na spojevima-prirubnikim zatvaraa i ostalih elemenata cevovoda,ili cevovoda,- zatvara je u funkciji 2.nepovratnih ventila-klapni - kvar na vezi-spoju zapornog organa i osovina,- klapna je van funkci je (ne dri povratnu vodu) - kvar na vezi osovina zapornog tela i poluge sa protiv tegom,klapna funkcionie ali su poveani udari i nema amortizacije,odn.klapa se ne zatvara postepeno ve naglo, pri emu pumpa i cevovod usisa mogu ostati bez dovoljno vode ime se pogoravaju uslovi za ponovni start pumpe - neadekvatan poloaji protivtega na poluzi, neodgovarajui krak, to prouzrokoge udare i vibracije cevovoda i pumpe - kvar na hidraulikom amortizeru (nema dovoljno ulja, ili je neadekvatno, ili je poremeeno vreme kretanja klipa u cilindru) ,to prouzrokuje udare i vibracije cevovoda i pumpe 3.vazdunih ventila - kvar pregradnog zatvaraa vazdunog ventila(van funkcije pogon prenosa), pa vazduni ventil ne fiinkcionie optimalno - oteenja siceva-"seditapokretnih kugli koje zatvaraju ili otrvaraju otvor za isputanjie vazduha iz cevovoda,pa ventil na funkcionie - oteenje zaptivaa na prirubnikim spojevima, pa na istim izlazi voda ili vazduh(nekontrolisano),ventil je van funkcije - oteene-deformisane kugle,usled dugotrajne eksploatacijte,pa nema dovoljnog zaptivanja, te se voda ili vazduh nekontrolisano isputa 4.meraa protoka - neispravna pratea elektronika(potapanje, poveana vlaga, mehaniko oteenje, otkazi),ili predajnici i prijemnici ultra-zvunih talasa, promene gustine radnog fluida

25

10. CENTRIFUGALNE PUMPE 1. Nain rada centrifugalnih pumpi Centrifugalna crpka se sastoji iz statora ili kuita crpke i obrtnog kola, odnosno radnog kola. Radno kolo se sastoji iz jedne ili dve ploe izmeu kojih su ulivene lopatice. Jedna ploa ima proseen otvor kroz koji prolazi tenost do lopatica. Druga ploa je izraena sa glavinom. Glavina je navuena na vratilo i pomou klina privrena za njega. Vratilo dobija pogon od nekog pogonskog motora i obre radno kolo. Prilikom obrtanja radnog kola lopatice, koje su postavljene pod izvesnim uglom na obrtnom kolu, zahvataju tenost i potiskuju je od centra ka periferiji odnosno u spiralni kanal kuita pumpe ili kod viestepene pumpe odlazi kroz sprovodno kolo do sledeeg rotora (radnog kola) i na kraju u spiralni deo kuita, a odatle preko potisnog prikljuka u potisni cevovod. Glavni delovi centrifugalnih crpki Centrifugalna crpka se sastoji iz: 1. kuita 2. radnog kola 3. vratila 4. postolja (kod nekih crpki) sa leitima vratila 5. zaptivnih aura 1. Kuite. Kuite centrifugalne jednostepene crpke jc spiralnog oblika i podsea, po spoljnom izgledu, na kuicu pua. Kod nekih tipova izradene su, zajedno sa kuitem, papuice za privrivanje za postolje. Na bonim stranama su izraeni poklopci. Na prednjem poklopcu izraen je otvor, usisna cev sa obodom kroz koju se dovodi voda u radno kolo crpke. Na zadnjem poklopcu je izraena posebna cev kroz koju prolazi vratilo crpke. Oko vratila stavljaju se prstenovi od zaptivnog materijala. Ovaj zaptivni materijal je za hladnu vodu od pamune pletenice natopljene lojem, ili za vruu ili vrelu vodu od azbestno grafitirane pletenice natopljene uljem. Osim ovih ima i drugih zaptivnih materijala. Ovi prstenovi pritegnuti su zaptivnim aurama. Sa unutranje strane kuite treba da je obraeno tako da je zazor izmeu kuita i radnog kola to manji. Na prirubnici usisnog poklopca probuena je rupa i urezana uvojnica kako bi se mogao montirati vakum metar. Kuite viestepenih centrifugalnih crpki sastavljeno je iz usisnog dela sprovodnog aparata, meu kanala ( kojih moe biti vie) i potisnog dela. Svi ovi delovi povezani su odgovarajuim brojem za -vrtanja. Izmeu svaka dva susedna dela postavlja se tanak zaptiva i premae tankim slojem firnajsa ili neke uljne boje, da bi sigurno zaptivao. Sa gornje strane, u svaki meukanal, namontiran je jedan zavrtanj ili slavina za isputanje vazduha iz crpke. Sa donje strane su, takoe, montirani posebni zavrtnji radi isputanja vode iz crpke. Ovo je potrebno naroito zimi da ne doe do smrzavanja. 2. Radno kolo i sprovodno kolo. Glavna karakteristika centrifugalnih crpki jeste ta to imaju pokretne rotacione delove u vidu kola. Pokretna kola imaju lopatice koje mogu biti povijene u napred ili u nazad. Za manje visine dizanja do 30 m. izrauju se obino jednostepene crpke. Za vee visine potiskivanja postoje viestepene crpke. Osim pokretnih kola crpke mogu imati i nepokretna kola na ulazu i izlazu vode iz pokretnog kola. Viestepene obino imaju parove po-kretnih i nepokretnih kola koja se u vidu slogova montiraju na osovini jedan za drugim. Ulaz vode u radno kolo mora biti aksijalan, a izlaz vode u radijalnom pravcu ka periferiji. Broj sprovodnih nepo-kretnih kola je obino za jedan do dva manje od radnih kola. Broj radnih kola zavisan je od visine na koju se voda izbacuje. 3. Vratilo. Vratilo svake crpke mora biti napregnuto samo na uvijanje. Zato mora da se obrati naroita panja na njena leita. Kod pogona pomou remena treba sa obe strane remenice staviti leita. Manja naprezanja na savijanje usled teine samih radnih kola mogu se odstraniti uravnoteenjem masa. Kod vratila koja imaju leita samo sa jedne strane postoje tekoe da se postigne stabilitet vratila. Savijanje vratila ne sme da predje 0,05 mm. na opasnom mestu. Najvea debljina vratila je u blizini zaptivaa. Vibriranje vratila u samom zaptivau mora se svesti na najmanju meru. Zaptivanje na 26

usisnoj strani mora da bude to savrenije jer od toga zavisi sposobnost sisanja same crpke. Da bi se spreilo habanje samog vratila na mestu zaptivanja navlai se na vratilo metalna aura koja se haba, a zatim lako zamenjuje novom. 4. Leita. Crpke sa horizontalnim vratilom mogu imati ili klizna ili kotrljajua leita, ili i jedna i druga zajedno. Kod jednostepenih crpki na usisnoj strani u usisnom prikljuku ugrauje se klizno leite koje se podmazuje pomou tenosti koja se crpi, ili spolja mazalicom. Posteljice leita izrauju se od metala (bronza, mesing), od vulkanizirane meke gume i od presovane plastine mase. Osim ovoga upotrebljava se esto i metal za leajeve sa velikim sadrajem olova ili od specijalne bronze. Posteljice od plastine mase pokazale su se dobro, a vek trajanja im je dui za oko 25%. Leita ija je posteljica od metala podmazuju se uljem, a leita ija je posteljica izraena od presovane plastine mase podmazuju se vodom. Pored kliznih leita mnogo se primenjuju kotrljajua leita: kao radijalna, aksijalna i radijalno aksijalna, a u zavisnosti od optereenja kugliasta iii valjkasta. Podmazivanje ovih leita vri se uljem ili posebnom masti za kotrljajua leita. Kotrljajua leita, radijalna, mogu biti i samo podesiva. Ova samo podesiva leita mogu se pomerati u spoljnoj oljici i postaviti se prema osi vratila kada se ona savija. Ovo je vrlo vano, jer ako bi oba leita bila kruta tada bi dolo do lomljenja ili leita ili vratila. Kod crpki sa diskovima za rastereenje, koji automatski funkcioniu, mora postojati mogunost pomeranja vratila sa radnim kolima u aksijalnom pravcu za 1 do 2 mm. Za ove crpke se primenjuju valjkasto aksijalna podeavajua leita, koja doputaju neznatno aksijalno pomeranje. Kod vertikalnih crpki tj. crpki sa vertikalnim vratilom, ije je vratilo dugako potrebno je ugraditi vodea meu leita. Ova leita mogu biti klizna i kotrljajua. Koja e se leita upotrebiti zavisi od konstrukcije. Podmazivanje ovih leita se vri obino posebnim ureajem koji potiskuje mast pod pritiskom u leite. Leita rotacionih crpki nesmeju se suvie grejati, a naroito im se temperatura nesme naglo popeti. Normalna temperatura leita daje se za svaku crpku u tehnikoj dokumentaciji. Ali ako ne postoji tehnika dokumentacija treba paziti da temperatura leita ne pree temperaturu 4050C. 5. Zaptivne aure Kod rotacionih crpki postoji zazor izmeu delova koji se obru i delova koji miruju tj. izmeu radnog kola sa vratilom i statora. Kroz ovaj zazor na usisnoj strani ulazi vazduh, a na potisnoj strani izbija tenost. Da bi se ovo spreilo mora se izvriti posebno zaptivanje ovog zazora. Zaptivanje se izvodi prema vrsti tenosti, koja se crpi, i prema vrsti crpke. Zaptivanje se izvodi pomou: 1. pamune pletenice natopljene uljem ili lojem; 2. azbestne pletenice natopljene uljem i grafitom; 3. prstenovima od specijalnog metala ili mase koja se moe gnjeiti; 4. za crpenje vrue vode upotrebljava se grafitni ili specijalni materijali za zaptivanje, kao azbestna pletenica natopljena uljem pomeano sa grafitom; 5. za tenosti koje nagrizaju upotrebljava se materijal otporan prema toj tenosti. Kada zaptivne aure ponu proputati vodu na potisnoj strani i vazdah na usisnoj, aura se dotee i zaptivni materijal sabija izmeu vratila i statora. Pletenica se ne sme puno zatezati jer usled toga dolazi do njenog pregrevanja. Usled tog dotezanja i sile trenja dolazi do zagrevanja pa i pregrevanja vratila, a i do habanja, i posle izvesnog vremena vratilo se toliko pohaba da se vie ne moe ni jednim zaptivaem zaptiti i mora se menjati. Da bi se ovo izbeglo potrebno je izraditi u statoru rupu kroz koju proe vratilo sa veoma malim zazorom, zatim se proiri toliko da se moe izmeu vratila i statora ubaciti pletenica natopljena lojem ili nekom drugom standardne dimenzije. Pletenica se ne sme namotavati spiralno oko vratila ve se mora sei na toliku duinu da kada se obavije oko vratila ini prsten. Tako se postavlja prvi prsten. Drugi prsten se postavlja iza prvog, ali tako, da sastav bude pomeren za jednu polovinu kruga (180) od sastava prvog prstena. I tako dalje sve do kraja. Kod zaptivnih aura koje se zaptivaju vodom, postave se prvo dva prstena, zaptivne pletenice, zatim 27

se ubacuje metalni prsten u vidu slova H, koji po obimu ima izbuene rupe. U taj prsten dovodi se voda koja prolazi kroz prsten, izmeu vratila i prva dva prstena. Zatim se, iza prstena postavljaju jo dva do tri prstena zaptivne pletenice. Sve ovo se utiskuje u meuprostor posebnom metalnom aurom, koja je navuena na dva zavrtnja usaena u stator. Ova metalna aura mora se ravnomerno zatezati sa obe strane da se ne iskosi i da ne ee po vratilu. Kada se zaptivanje vri vodom tada nije potrebno mnogo nabijati pletenice. Pletenica se ne sme puno zatezati jer usled toga dolazi do njenog pregrevanja usled trenja, ve je dotegnuti da voda curi po nekoliko kapi Kada se vri pregled crpki obavezno se moraju dobro oistiti kanali kojima se dovodi voda do zaptivnih prstenova. 6. Pomona oprema centrifugalne crpke. Centrifugalne crpke moraju biti snabdevene pomonom opremom kako bi mogle pravilno da rade. Najpotrebnija oprema za svaku crpku je sledea: 1. slavine za isputanje vazduha se postavljaju na najviem mestu, a kod viestepenih crpki iznad svakog stepena crpke. One slue da se u poetku iz crpke izbaci vazduh. Kod samosisajuih crpki se ne postavljaju. 2. slavine za otakanje tj. za isputanje vode postavljaju se na i najniem mestu crpke. Kod viestepenih crpki postavljaju se na najniem mestu svakog stepena. 3. levak za punjenje crpke tenou. Kod crpki koje imaju usisnu korpu sa povratnom zaklopkom postavlja se levak sa posebnim zavrtnjem, epom za zatvaranje. Kroz ovaj levak napuni se usisna cev i crpka vodom pre kretanja. Ovaj levak se ne montira ako na kraju usisnog cevovoda postoji usisna korpa bez povratne zaklopke. Tada se ugrauje posebna vakum crpka koja isisa vazduh iz usisnog cevovoda crpke. Levak se nemontira i na samosisajuu crpku. 4. Za kontrolu rada crpke montiraju se na usisnoj prirubnici vakummetar, a na potisnoj prirubnici manometar. 5. povratna zaklopka (klapna) na potisnoj strani centrifugalne crpke (titi od povratnog toka vode), a ispred cevnog zatvaraa za regulisanje. 6. Usisna korpa sa povratnom zaklopkom ili bez povratne zaklopke. Usisna korpa bez povratne zaklopke ugrauje se na usisni cevovod velikog prenika i dugakog usisnog cevovoda kome je veoma nezgodan prilaz. Povratna zaklopka na potisnoj strani titi crpku od vodenog udara i nedozvoljava da se potisni cevovod isprazni. Ako je rad crpnog postrojenja sezonski, kao za navodnjavanje, voda u potisnom cevovodu moe da se smrzne pa je treba ispustiti. U tom sluaju treba montirati povratnu zaklopku sa pomonim ventilom za isputanje vode.

28

29

11. HIDROPOSTROJENJA Hidropostrojenja su objekti koji slue za pretvaranje hidraulike energije vode u mehaniku, a zatim u elektrinu kao i za dovodjenje vode na eljeno mesto radi njenog korienja. Raspoloiva energija je prilino promenljiva veliina zavisna od godinjeg doba, vlanosti i kolebanja pada protoka. Delovi hidropostrojenja Na slici je predstavljeno postrojenje sa kanalima i sa delovima koji se mogu javiti kod hidropostrojenja. Na pogodnom mestu renog toka podie se brana ili vodojaa (2). Uzvodno od brane, nalazi se ulaz (1) u dovodni kanal. Dovodni kanal (7) ne poinje odmah kod brane da grane, led, ljunak i sl. ne bi zatvorili ulaz u kanal. Zato je ulaz 1,5 do 2 puta iri od kanala. Ugao pod kojim voda skree u dovodni kanal treba da je to manji. Ulaz je odvojen od reke grubom reetkom (3) koja zaustavlja vea tela koja plivaju. Ispod ove reetke nalazi se prag (21) preko koga voda ulazi u talonik (22) u kome se taloe mulj i pesak. Da bi se talonik povremeno mogao istiti, prave se naroiti kanali za ispiranje (4), kroz koje se podizanjem ustave za ispiranje (5) odvode mulj i pesak u reno korito iza brane. Da bi se dovodni kanal radi ienja talonika ili iz bilo koga razloga mogao zatvoriti, kod talonika se postavlja glavna ustava (6). Na kraju dovodnog kanala nalazi se razvodnik vode (23). On slui za proputanje vode u turbinu i za regulisanje nivoa vode. Razvodnik vode je obino iri i dublji od dovodnog kanala, da bi se u njemu staloio pesak i mulj koji su proli kroz dovodni kanal. Na kraju razvodnika nalazi se fina reetka (9), a ispred nje turbinska ustava (12). U sluaju popravke na turbinama, turbinska ustava se zatvara a voda se proputa ispod ustave za pranjenje (10), koja je obino u neposrednoj blizini. Sa strane razvodnika nalazi se preliv (8) preko kojeg se preliva suvina voda. Time se regulie protok kroz turbinu, a i pad koji ona koristi.

30

PREPORUKE ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE I TERMOENERGETSKIH POSTROJENJA

III

mr ZORAN JOVANOVI31

32

OBELEAVANJE CEVOVODA

Osnovna boja crvena - para

Oznaka vodova crvena crvena-bela--zelena crvena-zelena--crvena zelena zelena-bela-zelena zelena-crvena- -zelena svetlo zelena zelena-uta--zelena svetlo crvena- svetlo zelena zeleno-crno -zelena plava plava-bela--plava plava-crvena- plava plava-crna- -plava uto uta-bela -uta smea smea-uta -smea smea- crna-smea siva zasiena para pregrejana para ispusna para pitka voda topla voda voda pod pritiskom (napojna voda) bunarska voda kondenzna voda meka voda neista voda - (otpadna voda) vazduh duvaljki topli vazduh komprimovani vazduh ugljena praina gradski gas acetilenski gas ulje gasno ulje zemno ulje akum

zelena - voda

plava-vazduh

uta - gas smea - ulje siva - vakum

33

TEHNIKI OPIS KOTLOVSKOG POSTROJENJA U ovom tekstu bie dat tehniki opis jednog kotlovskog postrojenja. Kotlovsko postrojenje ima za zadatak da obezbedi sigurno i ekonomino snabdevanje toplotnom energijom odreenog gradskog naselja. Ovo postrojenje se sastoji od vrelovodnog i parnog postrojenja. Vrelovodni kotao povezan je na mreu indirektno preko izmeljivaa toplote koji odvaja primarno i sekundarno kolo mree. Velika prednost indirektnog sistema, obzirom da su kotlovi odvojeni od mree, je u tome to se poremeaji u mrei (podpritisak, havarije u mrei itd. ) ne mogu preneti na kotao kao termiki najosetljiviji ureaj toplane. Obrnuto, poremeaj na kotlu u primarnom krugune mogu dovesti u opasnost dalekovodnu mreu i izazvati katastrofu. Zapremina vode u primarnom krugu je nekoliko desetina puta manja nego u dalekovodnoj mrei, a samim tim je manja i akumulirana toplotna energija. Kvalitet vode kotlovskog primarnog kruga je lake odravati nego u sekundarnom krugu. Izlazna temperatura vode iz kotla iznosi 190 c, a minimalna ulazna 130 c Dalekovodna mrea zahtva temperaturni reim 150/75 c. Regulacija temperature vode na ulazu u mreu vri se elektromotornim trokratim me ventilom u primarnom krugu. Primarno kolo ine kotao, izmenjiva toplote i cirkulacione pumpe. Protok vode kroz kotao je konstantan. Primarni i sekundarni krug imaju nezavnisne ureaje za odravanje pritiska. Vrelovodni kotao je snabdeven sa dva kombinovana gorionika za sagorevanje mazuta i gasa. Vazduh za sagorevanje dovodi se u gorionike preko parnih zagrejaa vazduha i ventilatora sveeg vazduha. Zagrejai vazduha nalaze se na usisnoj strani ventilatora. Predgrevanje vazduha vri se parom iz kolektora niskog pritiska, a kondezat se odvodi u rezervoar kondezata. Regulacija temperature vazduha iza predgrejaa predviena je preko motornog regulacionog ventila. Na usisu ventilatora sveeg vazduha postavljeni su statorski regulatori protoka vazduha. Veza ventilatora sveeg vazduha i kotla ostvarena je limenim kanalima. Odravanje pritiska u primarnom krugu predvieno je preko diktir pumpi, ekspanzione posude zapremine 8 m i pneumatskih ventila. Za sekundarni krug mree daljinskog grejanja predvieno je odravanje pritiska diktir pumpama, ekspanzionom posudom zapremine 50 m i pneumatskim ventilima. Za sopstvene potrebe toplane u pari predvien je parni blok kotao kapaciteta 5 t / h. Potrebe u pari su za pripremu mazuta, degazaciju, grejanje vazduha itd. Parni blok kotao snabdeven je kombinovanim gorionikom za sagorevanje mazuta i gasa. Odvod dimnih gasova predvien je preko betonskog armiranog dimnjaka u atmosferu. Napajanjeparnog kotla predvieno je iz napojnog ureaja koji se sastoji iz napojnog rezervoara zapremine 6m sa degazatorom, napojnih elektromotornih viestepenih pumpi, rezervoara kondenzata i dozir ureaja za hemijsko odstranjivanje kiseonika iz napojne vode. Za degazaciju i preiavanje vode vrelovodne mree predvieni su peani filteri i degazator na napojnom rezervoaru. Para iz parnog blok kotla odvodi se u kolektor visokog pritiska od 13 bara. Sa ovog razdelnika odvodi se para za duvae gari na vrelovodnom kotlu. U reducir stanici celokupna koliina pare reducira se na pritisak od 3 bara i para odlazi u kolektor niskog pritiska od 3 bara, a odatle prema ostalim poroaima u toplani. Odmuljivanje kotlova predvieno je preko odmuljnih ventila u odmuljnu jamu.

34

VODA ZA NAPAJANJE KOTLOVA Voda za napajanje kotlova moe biti: sirova,omekana,kondezovana i destilovana. U sirovu vodu spadaju: atmosferska, povrinska i podzemna voda. - Atmosferske vode nastaju od padavina kie i snega. - Povrinske vode su reke jezera i mora. - Podzemne vode se nalaze u bunarima ili se pojavljuju na povrinu zemlje kao izvori. One spadaju u najtvre vode. Omekana voda nastaje posle preiavanja sirove vode odreenim hemijskim postupcima. Kondezati nastaju kondezovanjem vodene pare. Destilovana voda nastaje isparavanjem vode u odreenim sudovima i ponovnim kondezovanjem pare kroz ureaje koji se zovu hladnjaci. PRIMESE U VODI Primese u vodi mogu biti: mehanike, koloidne i rastvorene. Mehanike primese mogu da plivaju, da lebde i da se taloe. Primese mogu biti organskog ili mineralnog porekla. Iz vode se odvajaju pomou peanih i drugih filtera ili taloenjem. NJih ine zemlja,pesak i drugo. Koloidne primese su organskog ili mineralnog porekla. To su vrlo male estice. Ne mogu se izdvojiti pomou peanih filtera. Ne zadravaju se ni na papiru za filtriranje. NJih ine ulja, masti, fina praina, estice gline i drugo. Rastvorene primese u vodi su soli i gasovi. Znaajnije soli u vodi su: bikarbonati i sulfati kalcijuma i magnezijuma. Gasovi rastvoreni u vodi su: ugljendioksid, kiseonik i azot. Sve primese tetno utiu na bezbednost rada i stepen iskorienja kotla. Primese u vodi za napajanje kotla izazivaju sledee posledice: taloenje mulja, stvaranje kotlovskog kamenca, penuanje vode u kotlu i koroziju metalnih delova kotla. - Taloenje mulja nastaje izdvajanjem mehanikih primesa iz vode. Mulj se taloi u cevovodu za napajanje kotlova, zagrejau vode, armaturi i u bojleru kotla. On ometa rad kotla spreanajui prolaz napojne vode kroz cevovod, onemoguava dobro zatvaranje kotlovske armature i kao li toplonoa onemoguava dobar prelaz toplote sa grejnih povrina kotla na kotlovsku vodu. - Pri radu kotla, usled neprekidnog isparavanja i stalnog napajanja kotla vodom, poveava se koncetracija mineralnih materija u kotlovskoj vodi. Kada doe do zasienosti rastvora izdvajaju se soli kalcijuma i magnezijuma i stvaraju kottlovski kamenac. Kamenac se hvata na svim povrinama kotla koje su pod vodom. Najvee taloenje kamenca bie na mestima gde se vri najvee isparavanje. Kotlovski kamenac je uglavnom sastavljen od kalcijumkarbonata, kalcijumsulfata i silikata. Kotlovski kamenac je lo toplonoa. On spreava prelaz toplote sa grejne povrine kotla na kotlovsku vodu. Svojim taloenjem u kotlu kotlovski kamenac utie i na stepen iskorienja kotla. - Korozija metalnih povrina kotla u dodiru sa vodom nastaje usled: - dejstva gasova u kotlovskoj vodi. Naroito je opasno dejstvo kiseonika, koji u dodir