PREGLEDNI ČLANAK - REVIEW ARTICLE DATUM PRIJEMA:15.06.2014. DATUM PRIHVATANJA:10.08.2014. UDK BROJEVI: 614.253.5 ; 174:[616-051:616-052 ID BROJ: 209790476

PODACI O AUTORU: DRAGANA MILUTINOV Opšta bolnica Kikinda

ETIČKE DILEME U PROFESIONALNOJ PRAKSI SAVREMENOG SESTRINSTVA

ETHICAL DILEMMAS IN PROFESSIONAL PRACTICE OF CONTEMPORARY NURSING

SAŽETAK U svakodnevnom radu svih profila med.sestara-tehničara, prisutne su često etički „opterećujuće“situacije, te je polemika na ovu temu urađena sa namerom da se medicinske sestre i zdravstveni tehničari podstaknu na razmišljanje i pozovu na diskusiju, jer teret profesije u punom smislu te reči možemo prihvatiti i poneti jedino ako smo etički „ opremljeni“ za to. Kao moralno odgovorna i savesna profesija, sestrinstvo promoviše moralne principe i interese onih koji su deo sestrinske brige. Zato profesionalni uspeh med.sestre-tehničara zavisi od stručnog i etičkog ponašanja.Osnovni uslov za to su znanje i savest. „Savest bez znanja nije korisna, znanje bez savesti je nemoral i opasnost“. Etičke dileme sastavni su deo savremenog života i predstavljaju konstantni izazov našem osećaju za etiku. Etiku možemo definisati kao filozofsku disciplinu koja čini skup principa,ispravnih odluka i moralnih radnji. Odgovornosti med.sestara-tehničara prema Kodeksu etike za sestre Međunarodnog saveta sestara su: promocija zdravlja, sprečavanje bolesti, vraćanje zdravlja obolelom i ublažavanje patnje teško obolelog. Medicinska etika, kao vrsta etike, primenjuje etička i moralna načela ljudskog delovanja na području: zdravlja,bolesti,života i smrti.Ona uređuje i prava i dužnosti zdravstvenih radnika i bolesnika. Etički principi regulisani su Kodeksima koji regulišu : način profesionalnog ponašanja, odnos prema pacijentu, način rada tima za negu, poštovanje profesionalne tajne, usavršavanje, poštovanje ugleda sestrinskog staleža, zaštitu pacijenata od rizika, osiguravanje od odgovornosti, način rešavanja etičkih pitanja i odnosa među medicinskim sestrama-tehničarima. Etičke dileme u praksi prate nas uvek kada se sukobe naši sistemi vrednosti, kodeksi jesu preporučeni okviri profesionalnog ponašanja, ali konkretna odluka uvek je na našoj svesti i savesti. Ključne reči: Etičke dileme, medicinska sestra, klinička praksa

ABSTRACT In daily work of nurses and technicians of all profiles, often are present ethical "unfavorable" situation. Polemics on this subject was performed with intent to stimulate nurses and healthcare technicians on thinking, and to refer them to discussion, because we can accept the burden of profession in the fullest sense of the word and take it only if we are ethically "equipped" for that. As morally responsible and dutiful profession, nursing promotes moral principles and interests of those who are the part of nursing care. That's why professional success of nurses and healthcare technicians depends on professional and ethical conduct. The basic requirements for that are knowledge and conscience. "Conscience without knowledge is not useful, knowledge without conscience is immorality and danger." Ethical dilemmas are an integral part of modern life and represent a constant challenge to our sense of ethics. Ethics can be defined as a philosophical discipline that consists of a set of principles, right decisions and moral action. Nurse’s responsibilities under the Ethics code for nurses by International Nurses Council are: health promotion, disease prevention, restoring health and alleviating suffering of very ill patients. Medical ethics, as a kind of ethics, applied ethics and moral principles of human activities in a field of: health, disease, life and death. It regulates the rights and duties of health professionals and patients. Ethical principles are regulated by Codes that govern: the way of professional conduct, relationship to the patient, operating mode of healthcare team, respect for professional secrecy, education, respect for reputation of nurses estates, protect patients from risk, ensuring of responsibility, the way of resolving ethical issues and relationships among nurses and healthcare technicians. Ethical dilemmas in practice follow us always when there is a conflict of our value systems. Codes are recommended framework of professional conduct, but concrete decision is always on our minds and conscience. Keywords: Ethical dilemmas, nurse, clinical practice

14

POJAM ETIKE U širem smislu, etika je i nauka o moralu. To je filozofska disciplina koja se bavi proučavanjem morala uopšte,posebno profesionalnog morala tj. “pravila ponašanja unutar određenih profesija“ (etika zdravstvenih radnika, novinara, pravnika, vojna etika i dr.), kao i pravilima ponašanja među ljudima u zajednici i društvu. Sama reč – ETIKA, ukazuje na povezanost etike i morala. Reč etika potiče od grčkih reči: Ethos = običaj i Ethicos = moralan. Principi etike su: dobrobit, neškodljivost, pravda, autonomija, istinoljublje i vernost. Prema „International Council of Nurses – ICN“ iz 2000. godine, etička odgovornost medicinskih sestara-tehničara bila bi: Promocija zdravlja Sprečavalje bolesti Vraćanje zdravlja obolelom Smanjernje patnje teško obolelom čoveku

Razmatranje etike kroz njenu praktičnu primenu u našem svakodnevnom profesionalnom delovanju trebalo bi da pruži informaciju, pozove na razmišljanje i diskusiju i poveže medicinske sestre tehničare u nastojanju da racionalno brane i odbrane svoje sukobe vrednosti i etičke dileme. Profesionalni uspeh med.sestre-tehničara zavisi od stručnog i etičkog ponašanja.Osnovni uslov za to su znanje i savest.

„ Savest bez znanja nije korisna, znanje bez savesti je nemoral i opasnost“. Etičke dileme sastavni su deo savremenog života i predstavljaju konstantni izazov našem osećaju za etiku. Medicinske sestre-tehničari tokom profesionalnog delovanja naprave bezbroj odluka, vezanih za negu pacijenta, uključujući: kad i gde ta nega treba da bude pružena, na koji način i ko će to da uradi do same aplikacije raznih oblika terapije. Svaka odluka zahteva od sestre da razmotri informacije koje ima o pacijentu u kontekstu vrednosti – ličnih, pacijentovih, individualnih, društvenih, kulturnih i profesionalnih, kako bi se donela odluka kako da se na najbolji način pomogne pacijentu . Činjenice-informacije o pacijentu- dolaze iz raznih izvora: zdravstveni karton, rezultati dijagnostičkih pretraga, individualne procene mededicinske sestre-tehničara, anamnestičkih i heteroanamnestičkih podataka. Same informanije, međutim, ne mogu da pomognu medicinskoj sestri-tehničaru oko odluke šta on ili ona treba da rade da bi pružili „etičku „ brigu pacijentu. Da bi se odlučilo šta je etički ispravno u pružanju nege, trebalo bi razmotriti informacije o pacijentu u njegovom okviru ili kontekstu vrednosti ( Fry&Veatch 2000)“.

VREDNOST je važan standard osobe ili društvene grupe. Pojavljuje se najčešće iz potreba ili želja i nastaje iz mnogih izvora kao što su lična kultura, porodica, grupa predpostavljenih, radno okruženje,...Mogu se identifikovati u svakodnevnom životu pojedinca i prepoznaju se indirektno iz verbalnog ili neverbalnog ponašanja .One su organizovane u sistem koji ima značenje za pojedinca i taj sistem vrednosti predstavlja skup verovanja pojedinca o tome šta on ili ona misle da je istina (Rokeach 1973). Neke vrednosti važnije su od drugih i imaju veći prioritet u sistemu vrednosti tog pojedinca. Hijerarhija vrednosti je prilično stabilna tokom vremena, ipak neke vrednosti mogu da se zamenjuju važnijim vrednostima u skladu sa životnim iskustvom i ponovnom procenom vrednosti koju radi svaka osoba tokom života.Svaka pojedinačna vrednost koja je sastavni deo sistema vrednosti kod neke osobe, može da predstavlja motivacionu snagu i da vodi pojedinca u procesu izbora. Pojedinci često nisu svesni vrednosti koje motivišu njihov izbor i odluke , zato se s pravom može reći da razumevanje sopstvenih vrednosti predstavlja prvi korak u pripremi da se donesu etičke odluke. Vrednoti takođe moramo posmatrati kao: vanmoralne i moralne.

Vanmoralne vrednosti nisu zasnovane na moralnim obzirima i na važnim ljudskim moralnim značenjima. Na primer: stil i oblačenje su vrednosti koje su u vezi sa ličnim preferencijama , verovanjima, ili su stvar ukusa. Moralne vrednosti proističu iz značajnih moralnih vrednosti koje ljudi imaju kako bi podržali ljudski život, slobodu, samoodlučnost, dobrobit ljudskog roda.

Kulturne vrednosti su prihvaćeni i dominantni standardi određene kulturne grupe. Kuturne vrednosti igraju značajnu ulogu u oblikovanju običaja i tradicije određene grupe.

Religijske vrednosti / koje se često mešaju sa kulturnim/, su proizvod kulture i istorije iz koje su proizišle.

Lične vrednosti su individualna verovanja,stavovi, standardi i ideali koji upravljaju ponašanjem i time kako pojedinac doživljava život. Recimo: neko teži da dostigne najbolje rezultate u svemu što radi, dok se drugi zadovolji prosečnošću, ili neko vrednuje čistoću i urednost (vanmoralna vrednost) više od iskrenosti (moralna vrednost). Lične vrednosti su poređane po hijerarhiji koja se bazira na važnosti koju određuje dotična osoba. Sistem ličnih vrednosti razlikuje se od osobe do osobe, tako da nikad ne treba predpostaviti da je sistem vrednosti jedne osobe sličan našem . Svaka medicinska sestra-tehničar, ima lični sistem vrednosti na koji je uticalo njeno-njegovo vaspitanje, kultura, religijska i politička uverenja, obrazovanje i životno iskustvo.

Identifikovanje vrednosti prvi je korak u donošenju etičkih odluka.Drugi korak je razumevanje vrednosti koje su važne drugim osobama i razumevanje razloga zašto su te vrednosti važne. Svaka osoba postavlja prioritete vrednosti različito na osnovu njenog verovanja i njene hijerarhije vrednosti.Razumevanje sistema vrednosti drugih i uvažavanje i prihvatanje da su oni ravnopravno važni kao i sopstveni sistem vrednosti je esencijalno u pravljenju etičkih odluka.

Profesionalne vrednosti su krajnji standardi na koje smo se obavezali i za koje se očekuje da budu podržani od strane profesionalne grupe (Johnstone1998).Profesionalne vrednosti u negovanju su one koje su promovisane kroz etičke kodekse, profesionalne kodekse,standarde nege i kompetencije sestre i kroz praksu negovanja.Sestre uče o profesionalnim vrednostima kako kroz formalna uputstva, tako i kroz neformalno posmatranje ostalih sestara i postepeno uključuju profesionalne vrednosti u svoj lični sistem vrednosti.

Neke od ovih vrednosti su vanmoralne tj . bazirane su na ličnim izborima ili ukusu i društvenim normama stila i pojavljivanja(pr.:boja i kroj uniforme), čistoća, utvrđena rutina( „ovo smo uvek tako radili“).

15

Profesionalne vrednosti koje su moralne prirode su: jačina ličnosti, pravda, pravednost, briga, saosećanje, iskrenost, brzina, vernost, zastupanje, itd. Profesionalne vrednosti su iskazane u etičkom kodeksu, kodeksu ponašanja i drugim zvaničnim izjavama koje utvrđuju i čine javnim standarde jedne profesionalne grupe.

Moralne i vanmoralne vrednosti mogu lako međusobno da se sukobe, i sa pacijentovim pravom i profesionalnim obavezama. Lične vrednosti mogu da budu u sukobu sa profesionalnim vrednostima, koje mogu da se sukobe sa kulturnim vrednostima... (npr: sestrino vrednovanje propisane sigurne doze leka može biti u suprotnosti sa pacijentovim vrednovanjem oslobađanja od bola i sa predpostavljenom profesionalnom dužnošću sestre da ga oslobodi patnje, ili : vrednovanje starije osobe o sopstvenoj slobodi i mogućnosti da izađe iz kreveta kad god poželi, može biti u konfliktu sa vrednovanjem institucije o pacijentovoj sigurnosti i bezbnednosti, a što postižemo često podizanjem ogradice na krevetu-čime ograničavamo i sputavamo slobodu pacijenta).

U svim situacijama koje imaju konflikt vrednosti- odnosno etičku dilemu-sestra bi trebalo prvo da identifikuje vrednosti koje su uključene, značaj i važnost prava na koje se pozivaju i na odgovarajuće obaveze,te da identifikuje konflikt u odnosu na prava i dužnosti. Odluka se donosi na osnovu vrednosti koje su najvažnije i čija su prava najlegitimnija i zaslužuju poštovanje. Kad su uključene moralne vrednosti, zahtevi za pravom i odgovarajuća dužnost, doprinose da rešavanje dileme bude prilično kompikovan proces donošenja etičke odluke. Izražavanje etičkog stava može da bude lične i kolektivne prirode.Lična etika može se opisati kao lični set moralnih vrednosti koji je pojedinac izabrao za način na koji će živeti i koji uglavnom utiče na njegov ili njen pristup moralnom životu i odnosima sa drugima.

Profesionalnu etiku možemo definisati kao dogovorene standarde i ponašanje koje se očekuje od članova određene profesionalne grupe i koji su opisani u kodeksu profesionalnog ponašanja.

Važni etički principi su: dobrobit i ne nanošenje zla,pravda, autonomnost, istinitost, vernost.

Etički koncepti u praksi negovanja su: Zastupanje Odgovornost (obaveze) Sarađivanje Briga ZASTUPANJE se definiše kao aktivna podrška nekoj važnoj stvari.Ovaj termin odnosi se na odbranu osnovnih ljudskih prava u ime onih koji ne mogu da govore za sebe / npr. : u razvijenim zemljama bolnice imaju advokate koji zastupaju prava pacijenata kada oni sami nisu u stanju da se bore za svoj izbor./U našim današnjim uslovima zastupnik prava pacijenata po Zdravstvenim ustanovama do nekle ima tu funkciju.

Termin „zastupanje“ često se koristi i da se opiše odnos sestra- pacijent. Po ovom modelu sestra je branioc prava pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite. Sestra obaveštava pacijente o njihovim pravima ,proverava da li su oni razumeli ta prava, javlja o svakom narušavanju istih i sprečava svako dalje kršenje. Ova postavka vidi sestru kao arbitra za pacijentova ljudska i moralna prava.

Druga postavka, model baziran na vrednosti, vidi sestru kao osobu koja pomaže pacijentu da razgovara o njenim ili njegovim potrebama, interesima, i izboru koji su usaglašeni sa pacijentovim vrednostima i životnim stilom. Sestra ne nameće pacijentu odluke ili vrednosti, nego mu pomaže da proveri prednosti i mane različitih zdravstvenih opcija kako bi doneo odluku koja najviše odgovaera njenim ili njegovim uverenjima i vrednostima.

Treća postavka, model poštovanja, vidi pacijenta kao ljudsko biće koje ima pravo da bude poštovano. Sestra poštuje osnovne ljudske vrednosti i time brani pacijentovo ljudsko dostojanstvo, privatnost i izbor. Kada pacijent nije u stanju da pravi izbor, sestra zastupa pacijentovu dobrobit onakvom kakvom ju je pacijent pokazao pre nego što je on ili ona postao bolestan ili kako su je objasnili članovi porodice. Ako nema nikoga ko bi mogao da definiše dobrobit za nekoga pacijenta , sestra promoviše najbolje interese pacijenta prema svojim najboljim sposobnostima. Sestra, znači, preuzima odgovornost za način na koji su pacijentove ljudske vrednosti zaštićene za vreme njegove ili njene bolesti, tako da je odgovorna prema društvu i prema profesiji negovanja za način na koji sprovodi ovu značajnu ulogu zastupnika.

Uloga sestre kao zastupnika zahteva od sestre da njeni postupci bidu bazirani na etičkim normama kako bi zaštitila pacijenta od zla.Ti postupci mogu da imaju važne implikacije na duge staze za kvalitet brige o pacijentu i veću ulogu sestre u okviru sistema zdravstvene zaštite i društva.

ODGOVORNOST ima dva glavna atributa: odgovornost i obaveze. Kako gradimo odgovornost? Jedna izreka kaže: „ Ako želiš da ti deca sa obe noge stoje na zemlji, stavi malo odgovbornosti na njihova ramena“. Odgovornost u svojoj definiciji sadrži : da je neko odgovoran za svoje postupke i uključuje davanje zadovoljavajućih razloga i objašnjenja za nečije postupke ili kako je neko izvršio svoje obaveze. Po etičkom kodu OBAVEZE sestara su: promocija zdravlja, sprečavanje bolesti, vraćanje zdravlja, umanjanje patnje. Odgovornost je važan etički koncept zato što praksa negovanja uključuje odnos između pacijenta i sestre. „ Jedinstvena funkcija sestre je da pomogne osobi, bolesnoj ili zdravoj, i da tim svojim aktivnostima doprinese zdravlju i ozdravljenju( ili mirnoj smrti), a na način na koji bi ta individua i bez pomoći uradila ako bi imala odgovarajuću snagu , volju ili znanje.“ ( Henderson, 1997.).

Sestra može biti odgovorna pacijentu, profesiji, poslodavcu i društvu za ono što je urađeno,ili nije urađeno, u obezbeđivanju nege. Legalna odgovornost za praksu negovanja je specificirana licencama, kao i registrovanim procedurama u praksi negeovanja. Moralna odgovornost za praksu negovanja je specificirana Kodeksima i drugim standardima prakse koje su ustanovili članovi sestrinske profesije. Odgovornost znači da račune za sopstvene postupke polažemo sebi i drugima. Međutim, da bi se odgovornost ispunila u praksi negovanja moraju da se razviju jasni standardi za brigu negovanja kao i mehanizmi za procenu nivoa odgovornosti sestre. Postoji potreda da se „ pojasni i

16

reafirmiše uloga odgovornosti i samim tim i doprinos pojedinca“ u okviru izazova i ograničenja u radnom okruženju (Cowman 1989).

SARAĐIVANJE je koncept koji ukazuje na aktivno učestvovanje sa drugima da se obezbedi kvalitetna briga za pacijente,saradnja u osmišljavanju pristupa brizi negovanja i reciprociteta sa onima sa kojima se sestre profesionalno identifikuju. „Sestra održava kooperativne odnose sa kolegama u negovanju i u drugim oblastima ( JCN 2000 Etički kodeks).“ Koncept sarađivanja podržava postupke u negovanju kao rad sa drugima prema zajedničkom cilju, održavanje obećanja, davanje prednosti zajedničkim brigama i žrtvovanje ličnih interesa u održavanje dugotrajnih profesionalnih odnosa.

BRIGA se vrednuje kroz odnos sestra- pacijent i ponašanje kod brige se najčešće smatra fundamentalnim u ulozi negovanja.

EVOLUCIJA ETIČKOG PONAŠANJA SESTRINSTVA KAO PROFESIJE

Etičko ponašanje sestre bilo je povezano veoma rano sa slikom sestre kao „dobre žene“ koja je u službi drugih.U vreme ere Florence Nightingale , dobra sestra je u biti bila dobra žena , neko ko je posvećen visokom idealu da se radi ono što je ispravno i koje odgovara religioznom ili vokacijskom pozivu sestre. Ona je bila čestita,ozbiljna,iskrena, poštovalac istine, od poverenja, tačna, tiha, raspoložena i obavezno čestita,skromna i pristojna. Takva sestra bila je disciplinovana, sa potencijalom duhovne osobe kao i sestre, ulivala je sigurnost da se na nju može osloniti u služenju drugih.Ove rezervisane žene, kulturne, vaspitane , dostojanstvene i obrazovane imale su „posao“da služe drugima . Tako je taj period bio obeležen shvatanjem da je standard za etičko ponaššanje sestre : moralna vrlina, moralna dužnost i služenje drugima.

Početkom dvadesetog veka biti etičan u praksi negovanja značilo je da se na prvom mestu prati etika negovanja koja je uključivala učtivost, urednost, tačnost, i „tiho“ pomaganje lekaru. Uključivalo je poštovanje autoriteta:supervizora u negovanju i lekara. Izvršavanje dužnosti je podrazumevalo poštovanje pravila institucije i stvar samožrtvovanja. Sestra je bila odana lekaru i instituciji.Poslušnost bez pitanja i gledanje svog posla bile su dodatni način na koji je sestra iskazivala prihvatanje svojih moralnih dužnosti.

Tokom vremena, uloga sestre u nezi pacijenata se pomerila od toga da je ona samo poslušni pomoćnik lekaru do toga da bude nezavisni profesionalac koji može da bude odgovoran za ono što trteba da se uradi( ili ne uradi), u obezbeđivanju nege za pacijenta. Ovaj pomak u ulogama je bio praćen pomakom u poziciji standarda za etičko ponašanje sestara. Sestrinim moralnim dužnostima se više ne upravlja samo kroz termine poslušnosti i vernosti lekaru, bolnici i kolegama. Sestrinstvo se razvija kao profesija i sestre i na našim prostorima teže da budu nezavisne i samostalne u delokrugu svoga rada, a neke od njih se tako i postavljaju, umesto da sprovode etičke odluke koje su drugi doneli, one stiču sopstveni autoritet za nezavisne odluke u negovanju pacijenata , uključujući i etičke odluke. Sestre imaju tendenciju da gledaju na svoj odnos sa lekarima različito od načina na koji lekari gledaju na svoj odnos prema sestrama. U prošlim godinama, odnos sestra lekar - opisan je kao odnos koji uključuje zajedničku brigu i zajedničku podelu informacija o pacijentu. Na žalost, većina sestara u kliničkoj praksi nema takav odnos sa lekarom, jer oni često i dalje vide sestru kao poslušnog i saglasnog pojedinca koji je prvenstveno odgovoran lekaru, dok je odgovornost prema pacijentu na drugom mestu.

DILEME - KONFLIKTI VREDNOSTI - ETIČKO ODLUČIVANJE

Poznat je veći broj modela etičkog donošenja odluka koje sestre mogu da koriste. Model koji kombinuje pristup rešavanja problema sa poslovnom perspektivom ( Yeo&Moorhouse 1996) zove se: POŠTOVANJE (RESPECT) i orjentisan je ka onima koji su „bitni“ ili ka osobi na koju će ta odluka najviše uticati i koja zato ima pravo da se njeni ili njegovi interesi uzmu u obzir i da se poštuju u procesu donošenja odluka. R – Prepoznavanje moralnih dimenzija zadataka ili problema E – Pobrojavanje vodećih principa ili principa procene S – Specificiranje bitnih osoba i njihovih vodećih principa P – Pripremanje različitih alternativnih postupaka E – Procena alternativa u svetlu principa i bitnih osoba C – Konsultovanje i uključivanje bitnih osoba po potrebi T – Objasniti bitnim osobama razloge za odluku

Drugi model, koji pomaže sestri da istraži i analizira kontekst u kome je došlo do konflikta vrednosti i viđenja ključnih strana u donošenju odluka bez pretpostavke da će se tradicionalni etički principi automatski primeniti u datoj situaciji (Johnston 1999). Proces uključuje pet koraka: 1. Kritičko sagledavanje situacije 2. Identifikacija i dijagnoza moralnih problema 3. Planiranje odgovarajućeg kursa delovanja na identifikovani problem 4. Primena plana akcije 5. Procene moralnih ishoda akcija koje su preduzete mogu se koristiti da bi se razjasnila priroda problema i da bi se problem onda mogao rešiti.

Etičke dileme uvek uključuju konfikte moralnih vrednosti sa drugim vrednosrtima. Znamo da je moral skup nepisanih pravila i običaja koji određuju međuljudske odnose, način ponašanja i određuje odlike društvenog života. U samoj njegovboj suštini su razlika „dobra“ i „zla“. Izreka kaže: „Nije dovoljno da imamo savest - potrebno je da nas ona i peče“.

U situaciji kada imamo neku dilemu, recimo kad primetimo da je neko od kolega učinio profesionalnu grešku, šta obično radimo? Da li smo lojalni kolegi, pa ćemo prećutati primećeno jer kolegijalnost visoko vrednujemo u sistemu naših

17

vrednosti ili ćemo biti lojalni firmi-instituciji i prijaviti primećenu grešku jer lojalnost firmi, pravednost, istinu i iskrenost visoko kotiramo u sistemu ličnih vrednosti.

Kako odlučiti???

Mi ovde imamo : Etičku situaciju, tj osećanje da nešto nije u redu i da miože da pođe i „po zlu“. Etičko pitanje Moralni problem tj etičku dilemu , koja je nastala jer se ne mogu primeniti jasna etička pravila i nemožemo doći

do rešenja bez potencijalne štete za neku od strana oko kojih se dilema rodila.

Proces profesionalnog donošenja odluke je određivanje ispravne odluke u specifičnim slučajevima( specifični slučajevi su svi oni koji uključuju odnos sestra-pacijent, i gde pacijent može na bilo koji način biti ugrožen).Pošto je svaki etički problem u praksi jedinstven, teško se može generalizovati, tim pre jer su i sami učesnici u nekoj dilemi jedinstveni sa svojim shvatanjima i vrednosnim sistemima.

Još jedan model za rešavanje etičkih pitanja je Okvir etičke analize – model u četir koraka (Robert M. Veatch). Prepoznati problem kao etički i sakupiti ključne činjenice Identifikovati moralne vrednosti uključene u slučaj Odrediti etičke principe koji su primenjivi. Koji je dominantan? Izabrati opciju i obrazložiti opciju( opravdanost etičkog izbora).

Savremeno sestrinstvo ima veliki broj etički „opterećujućih„ situacija, a u svakodnevnoj profesionalnoj praksi često nismo ni svesni dileme koja se javlja pre konačnog profesionalnog delovanja. Već je ranije pomenuto da sestrino vrednovanje sigurne doze leka često nije identično sa bolesnikovom potrebom da se oslobodi bola, ili potreba pacijenta za slobodnim kretanjem često je u suprotnosti sa sestrinskom obavezom i odgovornošću da mu osigura bezbednost i sigurnost tokom hospitalizacije.

Takođe, sve veći administrativni poslovi u radu sestre, kao institucionalne vrednosti, često se sukobe sa vrednostima koje sestru obavezuju na negu i brigu oko pacijenta (previše administracije, manjak osoblja, uskraćena nega i briga pacijentu)ostaje izbor da je jedna od strana uvek bude oštećena. Zatim, informatička umreženost, kao društvena i institucionalna potreba savremenog trenda, dovodi u pitanje pravo pacijenta na privatnost (njegove tegobe i podatci mnogo su transparentniji kro zdravstveni sistem nego što je to bilo ranije - administrativci, informatičari, zdravstveni radnici iz druge branše, fond). Potom pravo pacijenta na zdravstvenu zaštitu i naša institucionalna i pravna obaveza da sve fakturišemo , često su u sukobu kod pacijenata koji imaju zdravstvenu legitimaciju, često i uredno overenu a informatički sistem izbacije nepravilnost: pravilo firme je – naplati pregled. Da li biti isključiv, ili odvojiti nešto vremena te pokušati razjasniti u čemu je neslaganje?! Etička odluka uvek je na našoj svesti i savesti!!

Umesto zaključka: Otvorimo diskusiju na ovu temu Iznesimo primere iz svoje prakse Analizirajmo preduzeta rešenja

U anonimnoj anketi koja je rađena na temu etike a sa namerom da se dobiju informacije o tome koji su sistemi vrednosti sestara iz našeg okruženja( dakle Kikinda), ono što daje prostora za razmišljanje je odgovor na dva pitanja:1. Da li u svom predpostavljenom vidite svoj lični uzor? Svi ispitani odgovorili su NE, a na pitanje: 2.Da li možete reći da je Vaše profesionalno ponašanje i zalaganje uzor za mlađe kolege? Svi ispitanici su rekli: DA. Na nama je da zaključimo !!!

Naravno, uvek ostaje poruka za kraj - Kantov kategorički inperativ za medicinske radnike može se ovako iskazati: „Radi tako da te bez moralne dileme mogu oponašati sve kolege“. Za predpostavljene pozdravna poruka glasi: „Radi tako kako očekuješ da radi drugo medicinsko osoblje“. LITERATURA – REFERENCE 1. Sara Fry i Megan-Jane Jonstone , Etika u praksi

medicinskih sestara /pripučnik za donošenje etičkih odluka/, Savez zdravstvenih radnika R.Srbije, Beograd ,2004.

2. J.Marić, Medicinska etika, deseto dopunjeno izdanje, Centar za izdavačku delatnost Ferijalnog saveza Srbije, Beograd, 2000.

3. B.Sedić,Etika i sestrinstvo, PB Vrapče HKMS, Zagreb ,2006.

4. Kodeksi etike: Međunarodnog veća medicinskih sestara ICN – International Counicil of Nurses 3 place Jean-Martean, 1201 Geneva-Swicerland i KMSZT R.Srbije

18