Основана 1904. годинеОснивач Владислав Рибникар

Београд, уторак 12. март 2013.Број 35683 година CX **

Примерак 35 динара

ЦРНА ГО РА 0,50 ЕUR; РЕПУ Б ЛИ-КА СРП СКА 1 КМ; ХР ВАТСКА 8,00 КН; МАКЕДОНИЈА 30,00 ДЕН; СЛOВЕНИЈА 1.00 ЕUR; ФЕ Д. БиХ 1 КМ; САД 1,50 $; НЕ МАЧ КА 1,15 ЕUR; АУ СТРИ ЈА 1,30 ЕUR; ФРАН ЦУ СКА 1,40 ЕUR; ГРЧ КА 1,20 ЕUR; ШВАЈЦАРСКА 3,00 CHF; ШВЕДСКА 14,00 SЕК

www.politika.rs redakcija@politika.rs

дин112,3698

СУТРА

70/150

ДАНАС

40/180

Нико не зна колико професора „тезгари” по земљама у комшилуку. – Тражи се увођење јавногрегистра наставника

Вест из Републике Српске, по којој на тамошњим факултетима предаје чак 360 гостујућих профе-

сора, од којих је већина из Србије, поново је, зајед-но са причом о реакредитацији високошколских установа, покренула идеју о формирању јавног ре-гистра професора.

Будући да ниједно просветно тело у Србији не зна колико наших професора гостује по комшилу-ку, јер се тиме не крши ниједан закон, остаје само да се нагађа колико њих у истој седмици испитују студенте у Београду, Бањалуци, на Палама, па у Никшићу… Студенти с друге стране кажу да је реалност да професоре виде тек два, три пута го-дишње, а да им наставу заправо држе асистенти.

У Комисији за акредитацију, која одавно загова-ра увођење регистра, кажу да је тек кренуо други

круг акредитације и да ће се видети да ли се смањио број професора који предају на више места. Утисак је да то више није онако како је било пре неколи-ко година.

У претходном циклусу, масовно су откривани овакви случајеви. Потпредседник Комисије за ак-редитацију професор др Ендре Пап је тада сведо-чио да су у документацији откривани професори и са по три радне књижице.

– Професор може квалитетно да предаје на два места, то јесте велика част, али не говорим о „тез-гарењима” по Републици Српској. Све зависи и од институције која га позива и да ли професор има сагласност за тај рад матичне институције, а то је нешто о чему водимо рачуна приликом акреди-тације факултета и школа – казала је професор др Софија Пекић, члан Комисије за акредитацију и некадашњи декан Пољопривредног факултета у Београду.

Како објашњава, комисија преко електронског формулара добија тачне податке о томе колико је оптерећење професора и у складу са тим реагује, односно издаје акт упозорења. страна 7

Плаћамо а немамо ветропаркове, соларне електране, биомасу

Држава преко ниске цене струје води социјалну политику, а грађане тера да плаћају инвеститоре који тек улажу у обновљиве изворе енергије

Струја неће поскупети 1. априла, али ће мартовски рачуни бити

увећани за трошак субвенционисане струје из обновљивих извора енергије, што је око 4,4 паре по киловат-часу. То ће уз просечну потрошњу од 400 кило-вата рачун увећати за око 16 динара.

Процене су да ће се по овом основу током године прикупити до 10 мили-она евра. Тај новац је намењен инвес-титорима који улажу у „зелену енер-гију”. С тим што ће се сваке године накнада мењати.

Шта грађани заправо плаћају кроз рачуне, а све под ставком субвенци-онисане струје из обновљивих изво-ра? Ово питање је веома занимљиво, јер Србија има свега 37 произвођа-ча који киловат-сате добијају из ма-лих хидроелектрана и чија је произ-водња готово симболична. Србија за сада нема ниједан већи ветропарк, со-ларне електране, а још мање енергане на биомасу. Дакле, плаћамо оно што немамо и не трошимо. страна 11

Један професор са три радне књижице

ЂиНЂиЋи српско друштво

ЛАТиНкА ПЕРОВиЋ

Данас поклон књига Латинке Перовић

Зоран Ђинђић и српско друштво

Фо

то Д

. Је

вре

мо

вић

Реткост у Србији: соларни панели

Фо

то т

ан

југ

Чи ње ни ца ма про тив за блу да о мо згу

стр. 18

стр. 12

стр. 3

Пред ста ва о те сли у Њу јор ку

Уочи састанка државног вр-ха Србије са Кетрин Ештон, високом представницом ЕУ, у Бриселу, председник Томислав Николић изра-

зио је бојазан, односно претпоставку, да би Србији могао бити понуђен „па-пир” чији је нацрт он видео и за који је рекао да је неприхватљив, ако не буде измењен. Реч је о нацрту права која би имала српска заједница у ок-виру приштинске администрације.

Испред амбасаде Венецуеле у Београду где се уписао у књигу жа-лости поводом смрти венецуеланског председника Уга Чавеса, Николић је изјавио: „Ако нам понуде папир који је препис закона који су у међувре-мену донети у Приштини, без икак-вог размишљања о томе шта су права Србије, ако из тог папира буде јас-но да они безмало признају Косово као државу, а о Србији не воде рачу-на, онда значи да нас ЕУ ипак неће у свом саставу”.

Из седишта ЕУ тврдили су да бри-селска страна неће председнику Ни-колићу, премијеру Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе Алек-сандру Вучићу понудити никакав папир и да није предвиђено потпи-сивање било каквог документа.

Портпаролка Ештонове Маја Ко-цијанчич изјавила је да „нема ни-каквог нон-пејпера”. „То су консул-тације у оквиру дијалога. Дијалог је у кључној фази и за напредак Србије важно је да у том дијалогу постоји напредак и у том правцу иду наше консултације”, рекла је Коцијанчи-чева. То је био њен одговор на мол-бу да прокоментарише изјаве неких српских званичника да би се на сас-танку могао очекивати неки конк-

ретнији договор поводом питања датума. Она је казала да је процеду-ра за добијање датума позната, а да је овај састанак део консултација у оквиру дијалога Београда и Приш-тине и „ништа више”.

С друге стране, председник Нико-лић је упитан шта ако папир о којем је говорио буде услов за добијање да-тума. Према Танјугу он је одговорио: „Србија не може себе да измени ни за какве дарове, ни за какве колаче, ни за какву политичку каријеру. Србија мора да буде своја”.

По његовим речима, Београд је у последњих скоро годину дана „отво-рио много путева”. „Свесни смо тога да може да се деси да нам неко пос-тавља ултиматум. Србија никад није подносила ултиматуме”, поручио је он и истакао да тај папир „не може да буде прихваћен ни зато што је скуп-штина донела своју резолуцију којом је определила понашање Србије у од-носу на разговоре и преговоре” у Бри-селу. „То је у ствари све оно што је у Приштини предвиђено законима о локалној самоуправи и другим зако-нима”, рекао је он.

На питање шта је његова „црвена линија”, председник је рекао: „Моја ’црвена линија’ је да Србија препоз-наје Косово као територију која је специфична у односу на друге дело-ве Србије, да је спремна да прихвати много тога што је Косово уз помоћ УН и ЕУ већ стекло, да зна да Косово такво какво јесте има и устав и законе и председника и владу и парламент. Али на тој територији коју никада не-ћемо признати као независну државу постоји велика српска заједница коју потпуно желимо да очувамо и да јој омогућимо повратак”. страна 5

Николић: Ако понуде препис приштинских закона, ЕУ нас нећеИз седишта ЕУ тврдили да бриселска страна неће понудити никакав „папир” и да није предвиђено потписивање било каквог документа

Томислав Николић

Моја „црвена линија” је да Србија препознаје Косово као територију која је специфична у односу на другe делове Србије, да је спремна да прихвати много тога што је Косово уз помоћ УН и еУ већ стекло

Кар ди на ли при зи ва ју Све тог ду ха

„За ста ви но” оруж је хит у Аме ри ци

стр. 14

Фо

то т

ан

југ

Читаоница на Правном факултету

Уторак 12. март 2013.02 СВетspoljna@politika.rs

ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР, оснивачрез. капетан, погинуо 1. септембра 1914.

ДАРКО РИБНИКАР, уредникрез. капетан, погинуо 31. августа 1914.

Др СЛОБОДАН РИБНИКАР, уредникрез. потпуковник, умро 24. септембра 1924.

ВЛАДИСЛАВ СЛ. РИБНИКАР, директорносилац Партизанске споменице 1941. умро 1. децембра 1955.

Oснивач и издавач:Политика новине и магазини д.о.о. Македонска 29, 11000 Београд

Штампа: Политика Штампарија д.о.о

Уредништво:Гл н н н к Драган БујошевићЗ м н к л н н н к

н к н лн з њ Радмило КљајићД к Горан Волф

Бошко ЈакшићП л к Миленко ПешићД Милан ГаловићХ н к Озрен Милановић

к н м Слободан Костићл Марија Ђорђевић

Александар МилетићБ Јулијана Симић-теншић

к Иван АранђеловићВ к н Петар МићковићН ћн Марко ЛакићФ љ н Душица МилановићГ н лн к Никола тркља

Пословодство:Г н лн к Мира Глишић-СимићП н н Драган РанићП л Милош ГолијанинФ н н Горан БезбрадицаП к Звездан тошићА м н н л Наташа Севић

м л Вера ПантовићШ м Драган Ранић

Адреса редакције:Македонска 29, 11000 Београдredakcija@politika.rsтелефони: централа 330-11-01 секретаријат 330-1682 Београдска хроника: 330-1757, факс: 337-3419 огласно: 330-1547, читуље и мали огласи: 330-1555 претплата: 330-1611 pretplata@politika.rsелектронско издање: www.politika.rs

Оно га тре нут ка ка да Вла ди мир Пу-тин бу де са оп штио да се ви ше не-

ће кан ди до ва ти за функ ци ју пред сед-ни ка Ру си је, др жа вом не ће мо ћи да се упра вља, из ја вио је за „Мо сков ски ком со мо лац” Игор Бу њин, ди рек тор Цен тра за по ли тич ке тех но ло ги је.

Бу њи но ву из ја ву ини ци ра ле су све уче ста ли је при че да ак ту ел ни шеф др-жа ве већ не ко вре ме тра жи по год ну лич ност ко јој би јед но га да на мо гао да пре да пред сед нич ка овла-шће ња. Збра ја се шта је ко ура дио, ко га је шеф др жа-ве по пре ко по гле дао, или кри ти ко вао, ко има ја ко упо ри ште ме ђу они-ма ко ји тре нут но во-де др жав не по сло ве, ко има ка кву ха ри-зму...

Уко ли ко све бу де те кло пре ма оче ки ва-њи ма, Пу тин би евен-ту ал ном на след ни ку власт тре ба ло да пре-пу сти 2018. У ме ђу-вре ме ну, у Ру си ји ће би ти одр жа ни још јед ни из бо ри (2014), на ко ји ма се ње го ва по бе да не до во ди у сум њу. Ово зна чи да ни об ја вљи-ва ње име на мо гу ћег на след ни ка не би тре ба ло оче ки ва ти пре 2015. Да кле, док са да шњи до ма-ћин у Кре мљу још бу де у сво јим ру ка-ма чвр сто др жао вла дар ско же зло.

Оно што је у овом тре нут ку из ве сно, по ме ну ти на след ник си гур но не ће би-ти Дми триј Ме две дев, бив ши пред сед-ник а са да шњи пре ми јер. Та при ча већ

је ис при ча на, окон ча на је не баш срећ-ним кра јем, и те шко је ве ро ва ти да би јој се Вла ди мир Вла ди ми ро вич по но во вра тио.

„Дру штво од на след ни ка, уко ли ко се та кав и по ја ви, оче ку је да бу де ап-со лут но не за ви сан чо век, ко ји ће мо-ћи да га ран ту је да ће Пу тин и де фи ни-тив но иза ћи из по ли ти ке”, на гла ша ва Бу њин. Дру гим ре чи ма, тра жи се осо-ба ко ја не ће за со бом ву ћи ре по ве из

са рад ње са би ло ко јим цен тром мо ћи, по ли тич ким, вој ним

или еко ном ским. Та ко раз-ми шља ју и у опо зи ци ји и

у вла да ју ћој Је дин стве ној Ру си ји.

Ка да је пр ви пут сту пио на пред сед-нич ку функ ци ју (до ду ше као вр ши лац ду жно сти), на пре ла зу из ме ђу 1999. и 2000, а по од лу ци већ умор ног Бо ри-са Јељ ци на, Пу тин је већ из ве сно вре-ме во дио др жав не по сло ве као пре ми-јер. До ма ја, ка да су одр жа ни ре дов ни из бо ри за ше фа др жа ве, ус пео је да се

ру ској јав но сти на мет не и као нај бо-љи кан ди дат за пр вог чо ве ка у зе мљи. Сле де ћих осам го ди на про шло је у ат-мос фе ри „пу ти ни за ци је“, јед на ко на уну тра шњо по ли тич ком као и на спољ-но по ли тич ком пла ну.

У том пе ри о ду, објек тив но, Ру си ја се из ву кла из гли ба у ко ји ју је у гур нуо Јељ цин сво јом по ли ти ком по пу шта-ња пред при ти сци ма на гло оја ча них до ма ћих тај ку на, и ши ре њем аме рич-ког ути ца ја на зе мље Евро пе. По вра-ћен је ста тус јед не од нај моћ ни јих си-ла, ста би ли зо ва не су гра ни це, кре ну ло се у ве ли ке по сло ве са парт не ри ма ши-ром све та. Ру си ја је по но во чвр сто ста-ла на но ге.

Ипак, осам го ди на ни је до вољ но дуг пе ри од, у ко јем би све мо гло би ти про-ме ње но и у гла ва ма љу ди ко ји су про-шли муч ни пе ри од рас па да Со вјет ског Са ве за, пљач ка ња зе мље од стра не тај-ку на, или оли гар ха, ка ко их та мо на зи-

ва ју, сро за ва ња угле да ар ми је и ра сло ја ва-ња у дру штву. Упра во сто га Пу тин је по ис те-ку дру гог ман да та од-лу чио да на ста ви свој по сао, али овај пут из сен ке. Успех је, мо гло би се ре ћи, био – по-ло ви чан. Ме две дев је са чу вао пре сто за Пу-ти на, али у мно го че му ни је ис пу нио оче ки ва-ња свог мен то ра.

На то је ми слио Бу-њин ка да се за ло жио да сле де ћи пред сед-ник мо ра да бу де „ап-

со лут но не за ви сан чо век”, а не са мо још је дан чу вар пред сед нич ког пре-сто ла.

Глеб Па влов ски, пред сед ник Фон-да за ефек тив ну по ли ти ку, раз ми шља слич но и не ис кљу чу је мо гућ ност да је шеф др жа ве већ по чео са раз ме шта-њем фи гу ра на по ли тич кој шах-та бли.

Он, ме ђу тим, сма тра да је Пу ти но ва нај ве ћа му ка то што не ве ру је ни ко ме из по ли тич ког окру же ња. И то уоп ште не кри је. Ис па да та ко да је нај при хва-тљи ви је ре ше ње да ак ту ел ни пред сед-ник за др жи власт и у сле де ћем, че твр-том ман да ту.

Али то са со бом но си дру ге опа сно-сти, исте оне на ко је су на и шле дру ге др жа ве, па и бив ши СССР, ко је су пре-ви ше ду го во ђе не са мо јед ном ру ком, и са са мо јед ном ви зи јом. Од су ство раз ли чи то сти иде ја, па ма кар оне би-ле и су прот ста вље не вла да ју ћим, не у-мит но ко чи на пре дак дру штва у свим ње го вим сег мен ти ма. А чо век не ме-ња сво је ви зи је пре ко но ћи, а по го то-во не ка да је у оба ве зи да во ди це лу др-жа ву и да бри не о ми ли о ни ма ње них ста нов ни ка.

Пу ти ну, за по че так, пред сто ји де ли-ка тан по тез про ме не у вр ху вла де. Он, очи глед но, ни је за до во љан ка ко по сао пре ми је ра тре нут но оба вља Ме две дев. Ово би ло ка кву бу ду ћу ком би на ци ју са не ка да шњим „чу ва ром тро на” ис-кљу чу је из пред сто је ће ком би на то ри-ке. Али сме на пр вог чо ве ка вла де ни је не што што са со бом не но си по тен ци-јал не опа сно сти, па и мо гу ћу по ли тич-ку ште ту. Пу тин, до ду ше, не мо ра мно-го да бри не за соп стве ни реј тинг, али те шко је оче ки ва ти да ће сви та квом про ме ном би ти за до вољ ни.

Ка ко год би ло, ру ски би ра чи, и свет уоп ште, тре ба ло би да поч ну да се на-ви ка ва ју на име на Алек се ја Ку дри на, бив шег ми ни стра фи нан си ја, Сер ге ја Со бја ни на, гра до на чел ни ка Мо скве, Сер ге ја Шој гуа, ми ни стра од бра не, и Ми ха и ла Про хо ро ва, ли де ра пар-ти је Гра ђан ска плат фор ма. На ве де-на че тво ри ца, по мно ги ма, је ди ни су мо гу ћи на след ни ци Пу ти на. Пр-ви сиг нал о то ме на ко га од њих ће на кра ју па сти пред сед ни ко ва ми лост би ће евен ту ал ни из бор на ме сто но-вог пре ми је ра.

Сло бо дан Са мар џи ја

Се дам и по де це ни ја од та ко зва ног ан шлу-са, од но сно при па ја ња Аустри је Хи тле-ро вом Тре ћем рај ху, ви ше од по ло ви не Аустри ја на ца не ве ру је исто ри ји ко ју је Беч про гла сио је ди ном ве ро до стој ном

вер зи јом и увр стио је као та кву и у школ ске уџ бе-ни ке. Иако је, пре ма тој вер зи ји, то био пр ви осва-јач ки по ход на ци ста а Аустри ја би ла пр ва жр тва на ци о нал со ци ја ли зма, у ан ке ти „Мар кет-ин сти-ту та” из Лин ца 53 од сто ис пи та ни ка у Аустри ји је из ја ви ло да је „ан шлус” 1938. го ди не био мо гућ јер су га Аустри јан ци ве ћин ски при жељ ки ва ли.

Ре зул та ти ан ке те би ли би сво је вр стан по ка за тељ да су но ве ге не ра ци је у алп ској ре пу бли ци спрем не да се су о че са „цр ним по гла вљем” сво је исто ри је. Оста ли ре зул та ти исте ан ке те, ме ђу тим, упу ћу ју на дру га чи је за кључ ке бу ду ћи да без ма ло две тре ћи не да на шњих Аустри ја на ца – 61 од сто – же ли „ја ког во ђу” на че лу др жа ве ко ји не би био за ви сан ни од во ље би ра ча, ни ти упу ћен на за ко не ко је из гла са ва пар ла мент.

У сту ди ји се на во ди да је нај ви ше при ста ли ца „но вог фи ре ра” за бе ле же но ме ђу упи та ни ци ма ста-ри јим од че тр де сет го ди на, у ре до ви ма чла но ва и

сим па ти зе ра свих пар ла мен тар них стра на ка, осим Зе ле них. Пре ма ана ли зи ре зул та та ис тра жи ва ња, иде ја „на род ног во ђе” је ди но је у ре до ви ма еко ло-га на и шла на не га тив ну оце ну.

Ме ђу при ста ли ца ма ина у гу ра ци је „во ђе на ци је”, чак 54 од сто сма тра да би на ци сти или нео на ци сти, све јед но, до би ли из бо ре уко ли ко би За кон о за бра ни на ци стич ке и нео на ци стич ке аги та ци је био уки нут.

Оце њу ју ћи „ре зул та те” на ци стич ке дик та ту ре у Не мач кој и у Аустри ји, 42 од сто упи та ни ка је из-ја ви ло да је та да шња, пре све га еко ном ска и со ци-јал на, по ли ти ка би ла при хва тљи ва – са из у зет ком раз во ја на мен ске ин ду стри је ко ја је, по сред но, во-ди ла ка из би ја њу ра та.

Ис пи ти ва ње, спро ве де но по во дом 75. го ди шњи-це ан шлу са, по слу жи ло је као по вод аустриј ским ана ли ти ча ри ма, исто ри ча ри ма и по ли ти ко ло зи-ма да упо ре де та да шње и са да шње рас по ло же ње у на ро ду. При то ме су до шли до за бри ња ва ју ћег за-кључ ка да би евен ту ал на иде ја не ког но вог ан шлу-са би ла ве ћин ски при хва тљи ва.

„Основ ни раз лог но ве по пу лар но сти опре де ље-ња за то та ли тар ну др жа ву, слич ног оном из 1938.

го ди не, је сте ’но је ва по ли ти ка’ ко ја је де це ни ја ма во ђе на у Аустри ји, ка да је о су о ча ва њу са не ми лом про шло шћу реч”, ка же Ан тон Пе лин ка, про фе сор по ли тич ких на у ка у Ин збру ку и Бу дим пе шти.

Слич но про фе со ру Пе лин ки про су ђу је ве ћи на по-ли тич ких ана ли ти ча ра ко ји ис ти чу да је Аустри ја про пу сти ла при ли ку да у шест и по по сле рат них де-це ни ја ука же да на ци стич ка зло де ла ни су са мо „не-мач ка ствар” и да, ка да је реч о Аустри јан ци ма, ни су са мо по је дин ци би ли на стра ни Хи тле ра, већ ве ћи на ста нов ни штва. Под се ћа ња ра ди, Аустри ја је – фор-мал но – оку пи ра на из ме ђу 11. и 13. мар та 1938.

Адолф Хи тлер је 11. мар та 1938. у 20.45 из дао на-ре ђе ње Осмој ар ми ји: „Осло бо ди ти Ост марк (на-ци стич ки на зив за „не мач ку по кра ји ну Аустри ју”) и при по ји ти Рај ху”. Не ко ли ко са ти ка сни је, у 4.30 ча со ва ују тро, 200.000 вој ни ка Вер мах та пре ко ра-чи ло је не мач ко-аустриј ску гра ни цу, а Луфт ва фе је са 200 ави о на бом бар до ва ла зе мљу – ба ца ју ћи три сто ти не ми ли о на ле та ка, уме сто бом би.

Исто риј ски по да ци о аустриј ском от по ру оку па-то ру по сто је, а не е фи ка сност бра ни ла ца се прав да-ла са бо та жом. Дру ги по да ци упу ћу ју на дру га чи је ста ње ства ри: Хи тле ро ва вој ска са мо је фор мал-но умар ши ра ла у Аустри ју, а власт ни су пре у зе ли оку па то ри, већ аустриј ски на ци сти под вођ ством Ар ту ра Сај са-Ин квар та. Зва нич но се го во ри о пар-ла мен тар ном пу чу, по што су „пу чи сти” Сај са-Ин-квар та прет ход но при мо ра ли вла ду и пред сед ни ка др жа ве да под не су остав ке.

О не до стат ку озбиљ ни јег от по ра оку па то ру све-до чи по да так да је Адолф Хи тлер 12. мар та, са мо не ко ли ко са ти по сле по чет ка рат них опе ра ци ја, отво ре ним ауто мо би лом пре шао мост пре ко ре ке Ин и уз зву ке цр кве них зво на ушао у род ни град Бра у нау. Пу то ва ње је на ста вио у тем пу све ча ног де фи леа, од Бра у на уа до Лин ца, а уз ма ги страл ни пут су се Аустри јан ци рас по ре ди ли у шпа ли ре са обе стра не дру ма, ду ге по 125 ки ло ме та ра...

Но ва, на ци стич ка, вла да Аустри је пот пи са ла је са мо дан ка сни је спо ра зум о по нов ном увр шта ва њу Аустри је у окви ре не мач ког рај ха, а при вре ме ни кан-це лар Сајс-Ин кварт и вр ши лац ду жно сти пред сед ни-ка по стао је – ле гат Тре ћег рај ха.

М. Ка зи ми ро вић

УКРАТКОАустри јан ци че зну за но вим фи ре ромДве тре ћи не ис пи та ни ка же ли „ја ког во ђу”, 54 од сто сма тра да би на ци сти до би ли из бо ре ако би то за кон до зво лио

Нацисти у филхармонијиБеч – Беч ка фил хар мо ни ја би ла је бли ска на ци стич-ком ре жи му, а ње ни му зи ча ри би ли су у ве ли ком бро ју чла но ви НСДАП-а, за кљу чак је ко ми си је исто-ри ча ра ко ји су ра све тли ли про шлост нај по зна ти јег аустриј ског ор ке стра. Је дан од три чла на ко ми си је исто ри ча ра Фриц Трум пи ре као је да је да нас чу ве ни но во го ди шњи кон церт Беч ке фил хар мо ни је сми-шљен под на ци стич ким ре жи мом и да је слу жио за про мо ци ју на ци стич ке про па ган де о же ље ном ими-џу по за ми сли Јо зе фа Ге бел са.

Од го вор ност Ал Ка и деБаг дад –­Огра нак те ро ри стич ке ор га ни за ци-је Ал Ка и де пре у зео је ју че од го вор ност за за се ду у за пад ном Ира ку про шле не де ље, у ко јој је уби је но 48 си риј ских и де вет ирач ких вој ни ка, пре но си Бе та ци ти ра ју ћи АФП.

Зе мљо трес у Ки ниУрум чи –­Зе мљо трес маг ни ту де 5,2 сте-пе на по го дио је ју че област Син кјанг на се ве ро за па ду Ки не, са оп штио је ки не ски цен тар за пра ће ње зе мљо тре са, ја вља Син хуа, а пре но си Бе та. За са да не ма из-ве шта ја о евен ту ал ним жр тва ма ни ти при-чи ње ној ма те ри јал ној ште ти.

Но ви пре ми јер Мал теВа ле та – Но ви пре-ми јер ме ди те ран-ске острв ске др жа-ве Мал те Џо зеф Ма-скат, чи ја је Ла бу ри-стич ка пар ти ја по-бе ди ла на из бо ри-ма у су бо ту, под нео је ју че за кле тву на ту ду жност, ја вља АП, а пре но си Бе та.

Ма ска ту (39), ко ји је дру ги нај мла ђи пре ми-јер у исто ри ји Мал те, пред сто ји да име ну је ми ни стре, што се оче ку је ове не де ље. По-бе да ла бу ри ста је нај ве ћа из бор на по бе да јед не по ли тич ке стран ке от ка ко је Мал та 1964. сте кла не за ви сност од Бри та ни је.

Обе сио се оп ту же ниЊу Дел хи – Је дан од оп ту же них за си ло ва-ње Ин диј ке у ауто бу су у Њу Дел хи ју про на-ђен је мр тав у сво јој за твор ској ће ли ји, са-оп шти ла је ју че ин диј ска по ли ци ја, пре но си Бе та ци ти ра ју ћи АП. Пр во оп ту же ни на су ђе-њу је во зио ауто бус у ко јем је у де цем бру си-ло ва на и пре ту че на на смрт 23-го ди шња Ин-диј ка. Он се обе сио у ће ли ји уз по моћ сво је оде ће, ре као је на чел ник за тво ра ти хар.

Тро ва ње ме та но ломТри по ли – Ше сна ест љу ди је пре ми ну ло, а ви ше од 300 је хо спи та ли зо ва но у Ли-би ји због тро ва ња фал си фи ко ва ним ал-ко хол ним пи ћем на пра вље ним на ба зи ме та но ла.

Џо зеф Ма скат

ИС ТОЧ НА СТРА НА

Пу тин и на след ни ци

Д. С

то ја

но

вић

До чек Адол фу Хи тле ру пред двор цем Хоф бург у Бе чу

www.balkandownload.org 2

Уторак 12. март 2013.

Са мо не ко ли ко тре ну та ка по што је ок то бра 1978. нео че ки ва но иза бран за по гла ва ра Ри мо ка то-лич ке цр кве, па па Јо ван Па вле Дру ги окре нуо се бли ском при ја те љу и упи тао: „Ка ко се ово до-го ди ло?“

„Све ти оче“, уз вра тио је беч ки кар ди нал Франц Ке ниг, „нас оба ве зу је тај на.“

Чу ва ри те све те тај не, кар ди на ли ко ји би ра ју но вог па пу, са ста ју се да нас по под не под сво до ви ма Сик стин ске ка пе ле да би у пот пу ној изо ла ци ји из бор ног фо ру ма по зна тог као кон кла ва, под ко пре ном ми сте ри је, во ђе ни Све тим ду хом, иза бра ли 266. пон ти фек са мак си му са.

Нај ста ри ји и ве ро ват но нај ми сте ри о зни ји из бор ни про-цес отва ра се ску пом 115 кар ди на ла Ри мо ка то лич ке цр кве ко ји ће иза бра ти Хри сто вог ви ка ра на зе мљи.

За тво ре ном за се да њу кон кла ве – Con cla ve, по ла тин ском „са кљу чем“ – ка ко се зо ве ова из бор на скуп шти на, при су-ству ју са мо кар ди на ли ко ји на дан пре смр ти па пе (у овом слу ча ју по вла че ња) ни су на вр ши ли 80 го ди на и они има-ју пра во гла са.

Из бор па пе бли зак са да шњем си сте му ини ци рао је па па Ни ко ла Дру ги (1059–1061), да би га па па Алек сан дар Тре-ћи до пу нио од ред бом, па је од 1179. ко нач но утвр ђе но да сви кар ди на ли од по чет ка уче ству ју у гла са њу.

Кон кла ва по чи ње нај ра ни је 15, а нај ка сни је 20 да на от-ка ко је апо стол ска сто ли ца упра жње на. Кар ди на ли ће да нас у Сик стин ској ка пе ли одр жа ти јед ну ба ло та жу, по-сле че га ће гла са ти до че ти ри пу та днев но док је дан од кан-ди да та не до би је две тре ћи не, од но сно 77 гла со ва.

У про шлом ве ку ни јед на кон кла ва ни је тра ја ла ду же од пет да на, али ово га пу та мо гла би да бу де не што ду жа јер не ма из ра зи ти јих кан ди-да та. Про це на је да се и ова кон кла ва кар ди на ла отва ра уз те о ло шке, то по граф ске, ге ри ја триј ске и, сва ка ко, по-ли ти зо ва не ди ле ме ко је де-ле ко ле ги јум „прин че ва ве-ре“ из 52 зе мље.

У овом тре нут ку по ми ње се нај ма ње де се так кар ди-на ла ко ји су па па би ли,­мо-гу ћи кан ди да ти за но вог па пу.

По чет ку кон кла ве прет хо ди ле су не фор мал не дис крет не кон сул та ци је, по зна те као оп ште кон гре га ци је то ком ко јих су сви кар ди на ли, не са мо елек то ри, раз ме њи ва ли ми шље-ња ко је би ква ли те те тре ба ло да има но ви па па. Обич но се одр жи 12 ових кон гре га ци ја, 2005. би ло их је 13. Овим ску-по ви ма при су ство ва ли су и не ки би ску пи, све ште ни ци, ђа-ко ни, мо на си као и вер ни ци ла и ци, и од свих се оче ки ва ло да, под пред се да ва њем де ка на Кар ди нал ског ко ле ги ју ма, до зо ву Све тог ду ха и по мог ну из бо ру но вог па пе.

„Они ма ван кон кла ве ап со лут но је не мо гу ће да сле де ком-плек сне ко до ве лич но сти, на ци о нал но сти, ра са, те о ло ги ја, по ли ти ка и Све тог ду ха, све га оно га на осно ву че га ће се кар ди на ли елек то ри опре де љи ва ти”, ре као ми је сво је вре-ме но Мар ко По ли ти, је дан од нај у ва же ни јих ита ли јан ских ва ти ка но ло га. „Ипак, са мо де се так кар ди на ла је у при ли ци да при хва ти кан ди да ту ру.“

Кар ди на ли су сме ште ни у До му Све те Мар те, уну тар ва-ти кан ских зи ди на. Овај пе то спрат ни хо тел па стел но жу те бо је има 106 апарт ма на, у ства ри јед но став них со ба са јед-ним кре ве том, ку па ти лом и ма лим рад ним сто лом. По сто ји

и за јед нич ки про стор у ко ме ће „прин че ви ве ре“ би ти све док но ви па па не бу де иза бран. У До му су и дво ји ца ле ка ра, све ште ни ци ко ји ма кар ди на ли мо гу да се ис по ве да ју на ра-зним је зи ци ма, као и по моћ но осо бље ко је је већ по ло жи ло за кле тву ћу та ња.

За ко мо тан сме штај кар ди на ли мо гу да за хва ле Јо ва ну Па влу Дру гом. Ра ни је су уче сни ци кон кла ве бо ра ви ли по им про ви зо ва ним про сто ри ја ма Апо стол ске па ла те де ле ћи за јед нич ко ку па ти ло. Ипак, ка ко је са мо 106 со ба, а 115 кар-ди на ла елек то ра, и око сме шта ја је одр жа на ба ло та жа па де-ве то ри ца кар ди на ла има ју го то во спар тан ски сме штај.

Кар ди на ли ће да нас у ба зи ли ци Све тог Пе тра при су ство-ва ти пре по днев ној ми си „Pro eli gen do ro ma no pon ti fi ce“, за из бор рим ског па пе. По под не ће кар ди на ли елек то ри у про це си ји за рас пе ћем и је ван ђе љем, уз пе ва ње ли та ни ја свих све тих, кре ну ти ка Сик стин ској ка пе ли.

Сле ди са зи ва ње Све тог ду ха, „Ve ni cre a tor Spi ri tus“. По уче-њу Ка то лич ке цр кве, на кар ди на ли ма је са мо да ин тер пре ти-ра ју од лу ку Све тог ду ха. „Све ти дух је већ иза брао но вог па-пу, на на ма је са мо да се мо ли мо ка ко би смо раз у ме ли ко је по сре ди“, ту ма чио је 2005. овај про цес над би скуп Фи рен це, кар ди нал Енио Ан то не ли. Но, кар ди нал Јо зеф Ра цин гер је до-ста пре не го што ће по ста ти па па Бе не дикт, 1997. Ба вар ској ТВ из ја вио: „Не бих ре као да Све ти дух из вла чи па пу. Ре као бих да Дух не пре у зи ма стрикт ну кон тро лу над си ту а ци јом,

већ нам као до бар вас пи тач, што је сте, оста вља ши рок про-стор, мно го сло бо де, а да нас ипак са свим не на пу сти. За то уло гу Све тог ду ха тре ба раз у ме ти знат но ела стич ни је, а не као да он на ма дик ти ра за ког кар ди на ла тре ба гла са ти. Мо-жда је је ди но оси гу ра ње ко је нам пру жа то да ствар не мо же би ти то тал но упро па шће на... Има су ви ше при ме ра па па ко-је Све ти дух сва ка ко не би из ву као.“

По сле овог кар ди на ли по ла жу за кле тву да ће по што ва ти пра ви ла, по себ но она ко ја се ти чу тај но сти, и да не ће до пу-сти ти да се у про цес из бо ра уме ша ју би ло ка кве се ку лар не вла сти или „би ло ко ја гру па љу ди или по је ди на ца ко ји би мо гли да по же ле да ин тер ве ни шу у из бо ру рим ског пон-ти фек са“.

„Обе ћа вам, оба ве зу јем се и ку нем се“, ка же сва ки кар ди-нал по што је прет ход но ре као сво је име. Пре кр шај се ка-жња ва ауто мат ском екс ко му ни ка ци јом из Цр кве.

Ко нач но, за кле ће се да ће, без об зи ра на то ко бу де иза-бран, по др жа ти но вог па сто ра 1,2 ми ли јар ди ка то ли ка на све ту и да ће афир ми са ти и бра ни ти ду хов на и ово вре мен-ска пра ва и сло бо ду Све те сто ли це. Бо шко Јак шић

Су тра: Сим бо ли ка два ди ма

Људи и догађаји

Про тест опо зи ци је: Опо зи ци о ни ак ти ви сти у Бан гла де шу бе же на си гур но на кон што је бом ба екс пло ди ра ла за вре ме њи хо вих де мон стра ци ја у глав ном гра ду Да ки. Про-тест је ор га ни зо вао са вез 18 пар ти ја ко је же ле да се от ка жу су ђе ња не ко ли ци ни опо-зи ци о них по ли ти ча ра ко ји ма се су ди за ма сов на уби ства и зло чи не то ком ра та за не-за ви сност од Па ки ста на 1971.

03СВет spoljna@politika.rs

Ша мар од са ве зни каКар за и је ва из ја ва о са рад њи та ли ба на и САД ми ни ра ла по се ту но вог ше фа Пен та го на Ка бу лу

Од­на­шег­стал­ног­до­пи­сни­ка­

Ва шинг тон – Из Ка бу ла је упра во сти-гао но ви до каз да ће аме рич ко по вла-че ње из Ав га ни ста на, по ред то га што ће би ти енорм на ло ги стич ка опе ра-ци ја, пред ста вља ти и озби љан по ли-тич ки иза зов, са ис хо дом ко ји до во ди у пи та ње сми сао већ 12-го ди шњег ра-то ва ња и по тро ше них сто ти на ми ли-јар ди до ла ра.

Био је то но ви по ли тич ки ша мар ко ји је до шао од стра не већ ду го про-бле ма тич ног аме рич ког са ве зни ка, ав га ни стан ског пред сед ни ка Ха ми да Кар за и ја, ко ји је уочи свог су сре та са но вим ше фом Пен та го на из ја вио ка-ко се Аме ри кан ци иза ње го вих ле ђа до мун ђа ва ју са та ли ба ни ма и ка ко су та ли бан ске ди вер зи је – две су се до-го ди ле упра во као „до бро до шли ца” Ча ку Хеј ге лу – у ства ри услу га САД, да би мо гле да оправ да ју сво је вој но при су ство и по што се, до кра ја 2014, и зва нич но по ву ку.

Но ви аме рич ки се кре тар за од бра ну је због ово га от ка зао ра ни је до го во ре-ну за јед нич ку кон фе рен ци ју за штам-пу са Кар за и јем, прав да ју ћи то без-бед но сним раз ло зи ма, што је са мо по се би та ко ђе би ла ло ша по ру ка: да по-сле то ли ко ра то ва ња још ни је без бед на ни пред сед нич ка па ла та у Ка бу лу.

Ха мид Кар заи, при пад ник пле ме на Па шту на, из чи јих ре до ва је ве ћи на вла да ра у ав га ни стан ској исто ри ји, био је из бор САД по сле ин ва зи је у ок-то бру 2001. и свр га ва ња та ли бан ског ре жи ма. Њи хо ви од но си, у по чет ку ве о ма ср дач ни – са пред сед ни ком Бу-шом био је у днев ном те ле фон ској ве-зи – по гор ша ли су се ме ђу тим по сле дру гих пред сед нич ких из бо ра 2009. ко је је Кар заи уве ли ко ла жи рао у сво-ју ко рист, да би Аме ри кан ци на кра-ју за жму ри ли, про це њу ју ћи да је бо-ље да у пред сед нич кој па ла ти оста не „ђа во ко га по зна ју” не го да до ђе не ки не по зна ти.

Кар за и ју је ово за вр шни ман дат и сле де ћи пред сед нич ки из бо ри до спе-ва ју иду ће го ди на. Кан ди да та је мно-го, од пред сед ни ко вог бра та до ње го-вих по ли тич ких про тив ни ка. Али он очи глед но не же ли да оста не упам ћен као ко ла бо ра тор За па да кад оде глав-ни на стра них вој ски и кад САД у Ав-га ни ста ну по ста ну ма њи фак тор, а та-ли ба ни ве ћи.

Аме ри кан ци зва нич но не по твр-ђу ју да пре го ва ра ју са та ли ба ни ма и да се ти су сре ти одр жа ва ју из ван Ав-га ни ста на (у Ка та ру). Али је не сум-њи во да са по бу ње ни ци ма же ле не-ки дил, ка ко по сле по вла че ња не би би ла ство ре на си ту а ци ја да су „џа бе кре чи ли”.

Оно што па да у очи је сте то да та-ли ба ни исто вре ме но не же ле ни ка кав до го вор са Кар за и јем, па оту да ње го-ва на ме ра да их, из но ше њем да „пру-жа ју услу ге Аме ри кан ци ма”, дис кре-ди ту је.

Део ње го ве но ве, па три от ске, ре то-ри ке је сте и јав но из но ше ње усло ва под ко ји ма НА ТО ко а ли ци ја мо же да за др жи из ве сно при су ство у зе мљи и по сле 2014. О то ме, ка же, сва ка по-је ди нач на зе мља мо ра да по стиг не спо ра зу мом с Ка бу лом, да при хва ти ав га ни стан ске усло ве, ко ји, из ме ђу оста лог, укљу чу ју и „по што ва ње на-шег су ве ре ни те та, кул ту ре и оби ча-ја”, као и то да ће до ма ћи ни од ре ди ти где стра на вој ска мо же да бу де ста ци-о ни ра на.

Чак Хеј гел је на сто јао да су коб ума њи ре чи ма да, као по ли ти чар, зна ка кве по ли тич ке при ти ске тр-пи до ма ћин. Уло га да Кар за и ју од го-во ри без дла ке на је зи ку при па ла је за то ге не ра лу Џо зе фу Дан фор ду, но-вом глав но ко ман ду ју ћем НА ТО ко-а ли ци је.

„Ми смо у по след њих 12 го ди на ра-то ва ли до вољ но те шко и про ли ли до-вољ но кр ви да би та ли бан ско на си ље и не ста бил ност мо гли да нам ко ри-сте”, ре као је ге не рал, ко ји је пре то га Кар за и ја си гур но раз гне вио, од бив-ши да, упр кос ра ни јем до го во ру, по-след њи аме рич ки за твор, онај у ба зи у Ба грам, пре да у над ле жност ав га ни-стан ског си сте ма.

Аме ри кан ци су се пре до ми сли ли по што их је Кар заи пре то га оп ту жио да за тва ра ју „не ви не Ав га ни стан це” и да ће их он осло бо ди ти чим до би је над ле жност над свим за тво ри ма.

Ге не рал Дан форд је, си гур но по ин-струк ци ја ма, тра жио пра во ве та на од лу ке о осло ба ђа њу по је ди них за-тво ре ни ка ко ји мо гу да бу ду „прет-ња” аме рич ким сна га ма, иако не ма осно ва да се тим по је дин ци ма су ди за кон крет на кри вич на де ла. Тра жио је и стал ни при ступ осу ђе нич ким ће-ли ја ма.

Кар заи је у пр ви план ис та као и суд би ну јед ног сту ден та ко га је, ка ко твр ди, ЦИА иле гал но ухап си ла на ње го вом фа кул те ту, због че га је из-дао уред бу ко јом се стра ним сна га ма ус кра ћу је при ступ уни вер зи тет ским цен три ма.

Све ово су би ли удар ци Кар за и је-вом пре сти жу, па је он са мо уз вра тио. С об зи ром на укуп ни кон текст у Ав-га ни ста ну, оче ку је се да ће ова кви не-спо ра зу ми са мо еска ли ра ти.

М. Ми шић

Ха мид Кар заи

Фо

то Р

ојт

ер

с

„Њу свик”: Аса да ру ши ти не на сил ним ме то да ма От по раЊу јорк­–­Глав на бри га у Си ри ји је да се на о ру жа на, а по де-ље на опо зи ци ја мо же ла ко уру ши ти у фрак циј ским и уну-тра шњим су ко би ма и са со бом по ву ћи це лу зе мљу, оце њу је у ју че ра шњем ко мен та ру аме рич ки не дељ ник „Њу свик”, а пре но си Бе та. Ко лум нист ки ња „Њу сви ка” Жа нин ди Ђо-ва ни, ис ку сна рат на ре пор тер ка, упо ре ђу је кон флик те на Бал ка ну и се вер ној Афри ци и по ста вља пи та ње да ли би не на сил не ме то де, ко је су би ле успе шне у Ср би ји, би ле до-вољ не да се зба ци пред сед ник Ба шар ел Асад.

„Нај го ра ствар ко ја мо же да се до го ди са да, у ’по ста рап-ском про ле ћу’, је да си риј ски кон фликт кре не пу тем Бо-сне и Ира ка. Рат но Са ра је во је 1993. го ди не по то ну ло у ин тер но на си ље и ору жа не бо р бе чак и ме ђу фрак ци ја ма бо сан ских му сли ма на‚ али та да ни ко ни је же лео да пи ше о то ме”, на во ди ко мен та тор ка „Њу сви ка”.

Она се за у зе ла за по моћ си риј ској опо зи ци ји, али је оце-ни ла да је нео п ход но об у чи ти опо зи ци ју да са ра ђу је са струч ња ци ма за не на сил ну бо р бу, по пут ли де ра не ка да-шњег От по ра у Ср би ји Ср ђе По по ви ћа, ка ко би уви де ли да не ма сми сла да на Аса до во на си ље од го ва ра ју но вим на си љем. „Не на сил на ре во лу ци ја функ ци о ни са ла је у Ср-би ји, и мо же да функ ци о ни ше у мно гим дру гим зе мља ма ко је тра же сло бо ду”.

Јун кер: Де мо ни ра та у Евро пи ни су не ста лиЛук сем бург – Пре ми јер Лук сем бур га Жан-Клод Јун кер ка же да „де мо ни” ко ји рас пи ру ју на ци о нал ну не тр пе љи-вост у Евро пи ни су не ста ли, што су по ка за ли и ра то ви у БиХ и на Ко со ву.

„Сва ко ко ве ру је да веч но пи та ње ра та и ми ра у Евро пи ни је ви ше те ма, ду бо ко гре ши. Де мо ни ни су не ста ли, већ са мо спа ва ју, што су по ка за ли и ра то ви у Бо сни и на Ко-со ву. За па њен сам ко ли ко су са да шње при ли ке у Евро пи слич не они ма од пре сто го ди на”, ре као је он за не мач ки лист „Шпигл”.

Јун кер, ко ји је био на че лу европ ских ми ни ста ра фи нан-си ја у је ку еко ном ске кри зе, твр ди да су из бо ри у Ита ли ји и Грч кој „на по вр ши ну из не ли на ци о нал ну не тр пе љи вост, за ко ју смо ми сли ли да је дав но про шла”,истичући по ре-ђе ње са 1913. го ди ном.

„Ве ћи на је те 1913. ве ро ва ла да ви ше не ће би ти ра та на тлу Евро пе. Ве ли ке европ ске си ле те сно су са ра ђи ва ле на еко ном ском пла ну, та ко да се ство рио при вид да ви ше не-ће би ти у вој ном су ко бу”, об ја снио је он за „Шпигл” ре као и да Евро па у бу дућ но сти мо же да одр жи гло бал ни ути цај са мо ако бу де ује ди ње на. „Вла де Не мач ке, Фран цу ске и Ве ли ке Бри та ни је зна ју да се њи хов глас на ме ђу на род ној сце ни мо же чу ти са мо пре ко ’ме га фо на ЕУ’”.

НАЈ СТА РИ ЈИ И НАЈ МИ СТЕ РИ О ЗНИ ЈИ ИЗ БО РИ НА СВЕ ТУ (1)

Кар ди на ли при зи ва ју Све тог ду ха

Фо

то Р

ојт

ер

с

Кар ди на ли се са ста ју да нас по под не под сво до ви ма Сик стин ске ка пе ле

www.balkandownload.org 3

Уторак 12. март 2013.

Од­на­шег­стал­ног­до­пи­сни­ка

Под го ри ца – Пред сед нич ки кан ди дат Ми о драг Ле кић, са про мо тив ног ску па у под го рич ком при-град ском на се љу Зла ти ца, пи тао је ли де ра Де мо-крат ске пар ти је со ци ја ли ста (ДПС) Ми ла Ђу ка-но ви ћа да ли „не што зна о проб ном во за чу ко ји је до био за да так да уби је Ду шка Јо ва но ви ћа”.

Освр ћу ћи се на про зив ке про тив кан ди да та Фи ли па Ву ја но ви ћа и ДПС-а, Ле кић је ре као да га пред сед ник Цр не Го ре и ње го ва пар ти ја мо гу са мо мр зе ти, али да у ње го вој ка ри је ри „не мо гу на ћи ни је дан де таљ ко ји има ве зе са ко руп ци о-на шким и ма фи ја шким по сло ви ма”.

„То зна Цр на Го ра и зву чи гро теск но ка да слу-шам Ђу ка но ви ћа ко ји при ча о мо ра лу. Он ко-јег сма тра ју за нај не мо рал ни ју осо бу у ре ги о-ну. Не ма ве ће афе ре чи ји кра ци не сти жу пре ма Цр ној Го ри”, ре као је Ле кић и на вео и да га је Ђу ка но вић због за штит ног зна ка ко ји се на ла-зи на ње го вом пред из бор ном ма те ри ја лу, а реч је о де та љу из гр ба Цр не Го ре, на звао проб ним во за чем „пе жоа”.

Ли дер ДПС-а про звао је Ле ки ћа да је на свом из бор ном пла ка ту ис тр гао ла ва са цр но гор ског гр ба, „због че га се, ка ко је ре као Ђу ка но вић, не зна да ли је Ле кић кан ди дат за пред сед ни ка др-жа ве или проб ни во зач ’пе жоа’”.

„Овај знак пред ста вља пе чат и чу ва ра за ко-на од че га се пла ши он и они око ње га. Али кад смо већ код проб них во за ча, ја бих га пи тао и да ли не што зна о проб ном во за чу ко ји је до-био за да так да уби је Ду шка Јо ва но ви ћа”, пи тао је Ле кић.

Пред сед нич ки из бо ри за ка за ни за 7. април би ће ше сти од уво ђе ња ви ше стра нач ког си сте-ма у Цр ној Го ри, од но сно дру ги на кон сти ца ња не за ви сно сти 2006. го ди не. Пред сед нич ки из-бо ри ко шта ће др жа ву око 1,2 ми ли о на евра.

Н. Ђу рић

И да нас над вла да ва ми шље ње да има сми сла жи ве ти са мо та мо где је не ки на род у ве ћи ни, ка же Иво То ма ше вић

Од­на­шег­до­пи­сни­ка

Са ра је во – Пре по след њег ра та у БиХ жи ве ло је ви ше од 800.000 Хр ва та, а тре нут но их не ма ни по ла ми ли о-на. Пре ма не ким по ка за те љи ма, ов-да шњи број Хр ва та у БиХ нај ма њи је у по след њих 100 го ди на. У књи зи „Ста ње ка то лич ких жу па на под руч-ју Бо сне и Хер це го ви не из ме ђу 1991. и 2011. го ди не” на ве де но је да се број ка то ли ка сма њио за ви ше од 370.000, што от при ли ке „од го ва ра гра ду ве ли-чи не Са ра је ва”.

Ме ђу тим, тренд не ста ја ња Хр ва та из БиХ на ста вља се, што по твр ђу је и цр кве на ста ти сти ка, од но сно го ди-шњи по да ци из че ти ри би ску пи је у БиХ из ко јих се мо же за кљу чи ти да је Хр ва та у БиХ би ло ви ше 2001. не-го де сет го ди на ка сни је. Ина че, Хр ва-ти су нај ма ло број ни ји кон сти ту тив-ни на род у БиХ.

Се кре тар Би скуп ске кон фе рен ци-је у БиХ Иво То ма ше вић по твр ђу је да се број Хр ва та у БиХ го то во пре-

по ло вио и да се на кон ра та у БиХ ни-је вра тио ве ли ки број Хр ва та ко ји су, због рат них деј ста ва, уто чи ште на-шли углав ном у су сед ној Хр ват ској.

„На кон пот пи си ва ња Деј тон ског спо ра зу ма вра тио се ма ли број Хр-ва та у БиХ, а има мо не ке кра је ве у ко ји ма Хр ва та уоп ште не ма, ко ји су пу сти, ни је их ни ко ни на се лио па је то ту жно гле да ти”, ка же То ма ше вић

и на во ди да су у БиХ угро же ни сви они ко ји жи ве као ма њи на у од но су на ве ћи ну, без об зи ра на то о ко јем про сто ру је реч. „И да нас над вла да ва ми шље ње да има сми сла жи ве ти са мо та мо где је не ки на род у ве ћи ни.”

Пре ма ње го вом ми шље њу, глав-ни раз ло зи због ко јих Хр ва ти и да ље од ла зе из БиХ, по го то во са под руч ја Врх бо сан ске и Ба ња луч ке би ску пи-је, је су не мо гућ ност за по шља ва ња и оства ри ва ња основ них људ ских пра-ва, као и си стем уну тра шњег уре ђе-ња БиХ због ко јег се сви на ро ди не осе ћа ју јед на ко прав но у сва ком де лу ове зе мље.

„Не јед на ко прав ност хр ват ског на-ро да, у од но су на дру га два на ро да, ства ра не си гур ност за бу дућ ност”, на-гла ша ва То ма ше вић, су ге ри шу ћи да и мно ги мла ди љу ди же ле на пу сти ти БиХ упра во за то што им ова кво ње но уре ђе ње „не обе ћа ва пер спек ти ву”.

Се кре тар Би скуп ске кон фе рен ци-је на по ми ње да за бри ња ва ју по да-ци о бро ју Хр ва та ко ји су се вра ти ли на сво ја пред рат на ог њи шта, као и о бро ју оних ко ји, из го ди не у го ди-ну, „цу ре” из БиХ. Сто га он ука зу је на по тре бу про ме не ове си ту а ци је, на на чин ко ји ће охра бри ти љу де да не од ла зе, а оне ко ји су оти шли да се вра те.

Он се не сла же са они ма ко ји су ми-шље ња да ће ско ри ула зак Хр ват ске у ЕУ иза зва ти „но ви исе ље нич ки та-лас хр ват ског на ро да из БиХ”, али и не спо ри да ће то „си гур но би ти је дан до дат ни иза зов”. Д. С.

Мо кри це, Љу бља на – Сло ве нач ки пре-ми јер Ја нез Јан ша и ње гов хр ват ски ко-ле га Зо ран Ми ла но вић ју че су пот пи са-ли Ме мо ран дум о са гла сно сти, ко јим је до го во ре но да ће се ре ше ње спо ра око Љу бљан ске бан ке про на ћи у окви ру сук це си је, пре но си Тан југ. Ме мо ран-ду мом се суд ски спо ро ви хр ват ских ба на ка о пре не се ној штед њи ста вља ју у ми ро ва ње, а сло ве нач ка вла да од мах ће у па р ла мен ту по кре ну ти по сту пак ра ти фи ка ци је хр ват ског при ступ ног уго во ра Евр оп ској уни ји.

Сло ве нач ки пре ми јер у од ла ску на-вео је да се па ра фи ра њем спо ра зу ма из ме ђу сло ве нач ке и хр ват ске стра не у ду го го ди шњем спо ру ре ша ва и по-след ње отво ре но пи та ње ко је је би ло пре пре ка ра ти фи ка ци ји, док је Ми ла-но вић оце нио да ре ше ње за до во ља ва и јед ну и дру гу стра ну.

„Овај ме мо ран дум ре ша ва и по-след ње отво ре но пи та ње из ме ђу две др жа ве ко је је ста ја ло на пу ту до ко-нач не ра ти фи ка ци је хр ват ског при-ступ ног уго во ра за ула зак у Евр оп ску уни ју”, на вео је Јан ша.

Сло ве нач ка вла да још ове сед ми це ће упу ти ти у па р ла мент зах тев за по че-так про це са ра ти фи ка ци је, до дао је Јан-

ша, ко ји сма тра да ће ком пле тан по сту-пак би ти „го тов до кра ја ма р та”. Ње гов хр ват ски ко ле га је по ру чио да две др-жа ве са да ко нач но има ју до го вор.

„До го вор је тра жио ма ло до бре во ље, ма ло кон та ка та, де ло ва ња струч ња ка, ми ни ста ра, пре го ва ра ча. Са да има мо ре ше ње ко је за до во ља ва и јед ну и дру-гу стра ну”, твр ди Ми ла но вић.

На пи та ње да ли ће Љу бљан ска бан-ка ући на хр ват ско тр жи ште, Јан ша је, пре но си аген ци ја Хи на, од го во рио да ће на кон ула ска у ЕУ Хр ват ска по ста ти део евр оп ског је дин стве ног тр жи шта где ва же пра ви ла о сло бод ном кре та-њу ка пи та ла, па ће се евр оп ска пра ви-ла о бан ка ма од но си ти и на Хр ват ску.

Ми ла но вић жа ли што Љу бљан ска бан ка ни је при сут на на хр ват ском тр-жи шту по след њих 20 го ди на. „То је би-ла бан ка од по ве ре ња. Да су про бле ми би ли ре ше ни ра ни је Љу бљан ска бан ка је мо гла пр ва да уђе на хр ват ско тр жи-ште и за ра ди ми ли јар де”, сма тра хр-ват ски пре ми јер. Сло ве нач ка штам па је по здра ви ла па ра фи ра ње ме мо ран-ду ма али упо зо ри ла да ти ме ни је у пот пу но сти ре шен спор. Љу бљан ски лист „Днев ник” пи ше да ме мо ран дум омо гу ћа ва обе ма стра на ма да „са чу ва-

ју образ” пред јав но шћу, али да не ре-ша ва про блем Љу бљан ске бан ке.

„Раз го во ри о га ран ци ја ма за де ви-зне де по зи те ни су у окви ру ре ша ва-ња овог пи та ња на пре до ва ли већ ви-ше од јед не де це ни је. Од ла зе ћи шеф сло ве нач ке ди пло ма ти је Ка рл Ер ја-вец је по ми њао да ће, у скло пу ре ша-ва ња спо ра, Сло ве ни ја тра жи ти од хр ват ске вла де да по ву че овла шће-ња за суд ске ту жбе хр ват ских ба на-ка про тив Љу бљан ске бан ке, али то се ни је до го ди ло”, под се ћа љу бљан-ски днев ник.

Исти лист до да је да ме мо ран дум оста вља дво сми слен ути сак о бу дућ-но сти ште ди ша ове бан ке. „Док Сло-ве ни ја го во ри о ’од ла га њу’ суд ских пре су да ве за них за ко нач но ре ше ње, Хр ват ска ко ри сти из раз ’за стој’ у оче-ки ва њу ре ше ња”, пи ше „Днев ник”, у тек сту под на сло вом „Од ла га ње на сук це си о ном бро ду”.

Ма ри бор ски днев ник „Ве чер” из ра-жа ва из не на ђе ње због бр зог про на ла-же ња до го во ра Љу бља не и За гре ба, оце њу ју ћи да се чи ни ло да је та ко не-што би ло ма ло ве ро ват но на кон што је од ла зе ћи пре ми јер Ја нез Јан ша уда-љио глав ног пре го ва ра ча Ер ја ве ца из пре го во ра око Љу бљан ске бан ке и на ње го во ме сто по ста вио др жав ног се-кре та ра у свом ка би не та То ну Кај зе-ра. Тај лист на во ди и да је мо гу ће да се све та ко бр зо до го ди ло због ста ња „ме ђу вла шћа” у Сло ве ни ји.

„Са да ка да Сло ве ни ја не ма опе ра тив-ну вла ду, од лу ке се до но се нео бич но бр зо и ха р мо нич но. Ме мо ран дум око Љу бљан ске бан ке, ре фор ма пен зи о ног си сте ма, ре фор ма за ко на о ра ду... Ка да би са мо пе ри од ме ђу вла шћа у Сло ве-ни ји по тра јао”, до да је „Ве чер”.

Сло ве ни ја је је ди на зе мља Евр оп-ске уни је ко ја још ни је за по че ла про-цес ра ти фи ка ци је, усло вља ва ју ћи га ре ше њем спо ра у слу ча ју ста рих де-ви зних ште ди ша Љу бљан ске бан ке, а уз њу још че ти ри зе мље ни су до вр-ши ле тај по сту пак. Хр ват ска би 1. ју ла тре ба ло да по ста не чла ни ца ЕУ.

УКРА

ТКО

04 РеГИОНspoljna@politika.rs

Пот пи сан Ме мо ран дум о Љу бљан ској бан циСло ве нач ка штам па оце њу је да је до ку мент обе ма стра на ма омо гу ћио да „са чу ва ју образ”, али да су штин ски не ре ша ва про блем

Отво рен пут ула ску Хр ват ске у ЕУ: Зо ран Ми ла но вић и Ја нез Кан ша

Фо

то Б

ета

Хр ва ти и да ље од ла зе из БиХ

Иво То ма ше вић

��Глав ни раз ло зи због ко јих Хр ва ти и да ље од ла зе из БиХ су не мо гућ ност за по шља ва ња и оства ри ва ња основ них људ ских пра ва, као и си стем уну тра шњег уре ђе ња БиХ због ко јег се сви на ро ди не осе ћа ју јед на ко прав но у сва ком де лу ове зе мље

Ре фе рен дум ни је за бра њен

Ба ња лу ка – Уста вом БиХ ни је за бра њен ре фе рен-дум, али је пи та ње по ли тич ке оце не по сто ји ли ин те рес да бу де одр жан, сма тра прав ни струч њак Кр стан Си мић. „У Уста ву БиХ пи ше да је БиХ це-ло ви та и да се ње но пи та ње ре гу ли ше ме ђу на род-ним про пи си ма и стан дар ди ма ко ји се при ме њу-ју у све ту. ти стан дар ди у од ре ђе ним слу ча је ви ма при зна ју ре фе рен дум. Ре фе рен дум ни је за бра-њен Уста вом и не по сто ји пре пре ка да бу де одр-жан”, ре као је Си мић. Б. М.

Ви рант усло вља ваЉу бља на –­Ли дер Гра ђан ске ли сте Гре гор Ви-рант оба ве стио је ју че у Љу бља ни ман да тар ку за са став но ве вла де Ален ку Бра ту шек да ће та стран ка ући у вла да ју ћу ко а ли ци ју под усло вом да Бра ту ше ко ва под не се остав ку уко ли ко се ис-по ста ви да је ње на ма ги стар ска ди пло ма фал си-фи кат, пре но си тан југ. Он је као услов за ула зак у власт за тра жио и да гра до на чел ник Љу бља не Зо ран Јан ко вић под не се остав ку и да ми ни стар-ство ин фра струк ту ре и про стор ног пла ни ра ња оста не над ле жно за сек тор енер ге ти ке.

Спо ра зум о имо ви ниСа ра је во –­Не ма бит ни јих по ма ка у ре ша ва њу по ли тич ко-прав ног ха о са у обла сти Спо ра зу ма о др жав ној и вој ној имо ви ни ко ји су ли де ри шест во де ћих по ли тич ких пар ти ја БиХ у мар ту про шле

го ди не пот пи са ли у Ба ња лу ци, иако рок за то ис-ти че у не де љу, пре но си тан југ. И да ље се, на и ме, спо ри око то га да ли ће вла сни штво над тим објек ти ма при па сти др жа ви или ен ти те ти ма.

Ма хи на ци ја ма до ста но ваБа ња лу ка –­Бив ши на чел ник ба ња луч ког Оде ље-ња за бо рач ко-ин ва лид ску за шти ту Ми лош Шми-тран ухап шен је по сле дво ме сеч не ис тра ге о ње го-вом бо га ће њу то ком ко јег је сте као осам ста но ва, пре но си тан југ. Ње га су ју че ухап си ли при пад ни ци Цен тра јав не без бед но сти (ЦЈБ) Ба ња лу ка, са зна је „Глас Срп ске” ко ји под се ћа и да је ис тра гу про тив Шми тра на Окру жно ту жи ла штво по кре ну ло на осно ву ис тра жи ва ња и тек сто ва о ње го вим ма хи-на ци ја ма ко је је пр ви об ја вио овај лист.

СДА не ће у вла дуБа ња лу ка – Стран ка де мо крат ске ак ци је (СДА) не ће уче ство ва ти у ра ду но ве Вла де Ре пу бли ке Срп ске и као раз лог на во ди не при хва та ње кан-ди да ту ре Џе ва да Мах му то ви ћа за ми ни стра тр-го ви не и ту ри зма, пре но си тан југ.

Де ман ти За гре баЗа греб – Ми ни стар ство од бра не Хр ват ске де-ман то ва ло је ју че уче шће Хр ват ске у на о ру жа ва-њу си риј ских по бу ње ни ка, о че му су по след њих да на пи са ли хр ват ски ме ди ји, али и аме рич ки „Њу јорк тајмс”, пре но си Бе та.

Ле кић: Зна ли Ђу ка но вић ко је убио Ду шка Јо ва но ви ћа

Ми о драг Ле кић Ми ло Ђу ка но вић

Фо

то Р

ојт

ер

с

потро­­­­ачУ­ЧЕТВРТАК

ЛОША ОБУЋА У СРБИЈИ ПРОБЛеМ БРОЈ ЈеДАН

ПРеВАРе НА ИНтеРНетУ: НАРУЧИО теЛеФОН ОД 200 еВРА, ДОБИО ПОЛОВНИ ОД 10

ДА ЛИ СУ БеЗБеДНе еЛеКтРОНСКе ЦИГАРете

www.balkandownload.org 4

Скуп шти на Ср би је за вр ши ла је ју-че на чел ну рас пра ву о Пред ло гу

за ко на о по себ ним усло ви ма за упис пра ва сво ји не на објек ти ма из гра ђе-ним без гра ђе вин ске до зво ле, ко јим је пред ви ђе на бес плат на ле га ли за-ци ја, ка ко је ре као Ве ли мир Илић, ре сор ни ми ни стар. Опо зи ци ја је ош-тро кри ти ко ва ла пред ло же на ре ше-ња, ко ја ће „омо гу ћи ти вла сни ци ма не ле гал но по диг ну тих обје ка та да узур пи ра ју ту ђе зе мљи ште”. Ми ни-стар Илић твр ди да се то не ће до го-ди ти, да је при хва тио аманд ма не и да ће „све би ти у ре ду”. У го то во дво-днев ној рас пра ви, ком плет на опо-зи ци ја је кри ти ко ва ла пред ло же на ре ше ња, ко ја би, ка ко је ре као ми ни-стар Илић, тре ба ло да омо гу ће ле га-ли за ци ју око 1,3 ми ли о на бес прав-но по диг ну тих обје ка та. Ком плет на опо зи ци ја сма тра да је ово лош за кон од ко јег гра ђа ни не ће има ти ни ка кве ко ри сти, а до не ће још ве ћи прав ни ха ос и не си гур ност.

За ДС је овај за кон пре ва ра, јер „не омо гу ћа ва ле га ли за ци ју већ са-мо упис не ле гал них обје ка та, што ће ство ри ти оба ве зу гра ђа ни ма ко ји те објек те упи шу да пла ћа ју по рез на не-ле гал не објек те”.

За ЛДП се „овим за ко ном за јед но-крат ну упо тре бу је дан ха ос ре ша ва прав ним нон сен си ма, ко ји ће ство-ри ти но ве про бле ме”. ЛДП сма тра да је овај за кон про тив у ста ван. Зо ран Осто јић је пи тао ми ни стра ка ко је мо-гу ће да је у скуп шти ну по слао за кон „ко ји до зво ља ва да се узур пи ра ту ђе зе мљи ште?”

У ДСС-у сма тра ју да се овим за ко-ном не ре ша ва про блем не ле гал не град ње, а Бо ја на Бо жа нић је ка за-ла да „ово ни је за кон о ле га ли за ци-ји, ка ко се мо гло чу ти у ме ди ји ма, па смо ми из опо зи ци је ру жни и зли и не ће мо да до зво ли мо си ро тим љу ди-ма да ле га ли зу ју објек те, ово је за кон о пра ву упи са сво ји не, од но сно ово је оти ма ње зе мљи шта од раз ли чи тих љу ди”.

За Ол ги цу Ба тић (ДХСС) овај за-кон је „чу до не ви ђе но, а да су му на-ме ре до бре не би се по ми њао про мет не крет ни на”. Она твр ди да за кон но-си број не опа сно сти од ко руп ци је и

„до зво ља ва, под по себ ним усло ви ма, ма да не знам ко јим, упис пра ва сво-ји не и на објек ти ма ко ји се на ла зе на јав ним по вр ши на ма, што је прав но на си ље”.

Сви опо зи ци о на ри су ка за ли да ово ни је за кон ко ји тре ба да по мог-не обич ним љу ди ма ко ји су гра ди-ли за се бе већ тај ку ни ма. Ми ни стар Илић је, на кра ју рас пра ве, ре као да су сви аманд ма ни, ко ји су са др жа ли оправ да не при мед бе, при хва ће ни и до дао „ви де ће те шта је све при хва ће-но кад бу де мо рас пра вља ли у по је ди-но сти ма”.­ М. Че ке ре вац

Са прве стране

По његовим речима, за Србе на Косову и Метохији требало би да важе права која Србија даје Албанцима на Косову и Ср-би неће тражити ништа друго од онога о чему се договори Србија за њих и што

после морају да остварују, у сарадњи са институција-ма у Приштини и са међународном заједницом.

.„Срби не траже независност од Косова које само по себи није независно, Срби не траже ни да буду Ре-публика Српска, али траже да их неко препозна као људе који доле живе и имају права, а не као људе за које се припрема једног дана пресељење. Онда би тај проблем нестао за међународну заједницу као што је нестао кад је Хрватска протерала Србе, као што је нестао и у другим деловима бивше Југославије кад су Срби протерани”, закључио је Николић.

Према сазнањима Танјуга, државном врху Србије ће у Бриселу бити понуђено највише што Србија тре-нутно може да добије, а то су одређене институције власти на северу Косова и Метохије и нека врста специјалног статуса за ту област, а прихватање те понуде отворило би, како се каже, пут за добијање датума.

Како је раније саопштено, Ештонова ће 14. мар-

та посетити Приштину, где ће, према овој агенцији, која преноси писање приштинског листа „Експрес”, разговарати са председницом Атифете Јахјагом и председником косовске владе Хашимом Тачијем, али ће имати састанке и са лидерима опозиционих партија, изузев са лидером „Самоопредељења” Аљ-бином Куртијем. Извори на које се позива тај лист тврде да је Ештонова убедила првог човека владе да прихвати њен „план за историјско решење” пробле-ма између Косова и Србије, али да треба да убеди и опозиционе лидера да прихвате предложена решења за север Косова. Б. Чпајак

Уторак 12. март 2013. 05ДОГАЂАЈИ ДАНА redakcija@politika.rs

уВОДНик

Обамини атентати „Кад год ЦИА негде види три човека како прескачу конопац, то се одмах проглашава центром за обуку терориста”, гласи виц који је наводно потекао из Стејт департмента, а ових дана цитиран у контексту расправе о новом шефу најпознатије шпијунске организације света и њеном програму „атентата даљинским управљачем”, из беспилотних летелица које у војном жаргону имају посебно име „дронови”. Њима, односно ракетама које носе, од 2002. убијено је, према медијској евиденцији, између 3.000 и 4.500 људи, у Пакистану, Авганистану, Сомалији и Јемену. Недавно је откривена и нова база са пистом за дронове у Саудијској Арабији, постоји и једна у Џибутију, а у плану је и њихова мрежа у подсахарској Африци, пошто је Ал Каида своје испоставе отворила и у Малију. Дронови су оружје које је увео председник Џорџ Буш, али га је усвојио и његову употребу знатно проширио Барак Обама. Добивши, на самом почетку првог мандата, Нобелову награду за мир више за своје речи него дела, Обама је свој миротворни кредибилитет потврдио окончањем рата у Ираку и орочавањем (до краја 2014) оног у Авганистану. Али ће по свој прилици у историју ући због „спискова за ликвидације” дроновима које наводно лично одобрава.Дронови су постали омиљено оружје америчког „рата против терора” који је започео као реакција на напад Ал Каиде 11. септембра 2001. Од тада је прошла цела деценија и увелико започела друга, том рату се не види крај, а питање је да ли ће га икад и бити, с обзиром на то да је тешко замисливо време кад САД негде на планети неће имати неког ко јој не жели зло. У овом рату међутим не важе правила ратовања, па је сасвим разложна дилема не врши ли највећа сила на овај начин ратне злочине? У рату се противнички војник убија да он не би убио тебе, и он је географски омеђен државним или неким другим границама где се налазе сукобљене војске. У овом случају, географске међе су условне, а противници, који нису у униформама, убијају се превентивно, само због тога што „можда” спремају нешто против Америке. Дронови су у почетку коришћени за ликвидације високих функционера Ал Каиде, али кад је тај списак исцрпљен, прешло се на групе чије се понашање поклапа са моделом понашања терориста. Сви које убије нека ракета испаљена из дрона се при том аутоматски проглашавају „непријатељским борцима”.Међаш је међутим било убиство америчког држављанина Анвара Авлакија 2011. у Јемену, који јесте био припадник Ал Каиде, али није било доказа да је икога убио, нити је био формално оптужен за било шта. То је у Америци подстакло дебату о уставности оваквих државних атентата, која је ујединила и десни и леви део америчког политичког спектра. Обами су постављена непријатна питања, на које још није понудио уверљиве одговоре, па су дронови засад велика флека на његовом, још недовршеном, политичком легату. ¶

л н ћ

Николић: Ако понуде препис приштинских закона, ЕУ нас неће

По ну да Бри се ла: се ве ру спе ци јал ни ста тус, Ср би ји да тум?

Др жав ном вр ху Ср би је у раз го во ру са ше фи цом европ ске ди пло ма ти је Ке трин Ештон у Бри се лу би ће по ну ђе но нај ви ше што Ср би ја тре нут но мо же да до би је, а то су од ре ђе не ин сти ту ци је вла сти на се ве ру Ко со ва и Ме то хи је и не ка вр ста спе ци јал ног ста ту са за ту област, а при-хва та ње те по ну де отво ри ло би пут за до би ја ње да ту ма, са зна је Тан југ.Из вор Тан ју га упу ћен у пре го ва рач ки про цес на во ди да, уко ли ко то што Бри сел по ну ди бу де при хва тљи во за Бе о град, Ешто но ва би у из ве шта-ју, са ко јим 16. апри ла из ла зи пред Са вет ми ни-ста ра, пре по ру чи ла да се Ср би ји од ре ди да тум за от по чи ња ње пре го во ра о члан ству у ЕУ. По ред пи та ња за јед ни це срп ских оп шти на, те ма раз го во ра ће би ти и при бли жа ва ње ста во ва Бе о гра да и При шти не о им пле мен ти ра њу до са-да шњих до го во ра, али ће пред став ни ци ЕУ тра-жи ти и ја сне га ран ци је за њи хо ву при ме ну. Оста је, на во ди из вор Тан ју га, да Ешто но ва 14. мар та у При шти ни по ку ша да ути че на ко сов ске пре го ва ра че да „сма ње апе ти те”. При то ме, на во ди из вор, цео тај по сао мо ра би ти за вр шен до 6. апри ла, ка ко би Ешто но ва мо гла да при пре ми свој из ве штај за Са вет ми ни ста ра.Он на по ми ње да би од би ја ње Бе о гра да зна чај но уда љи ло зе мљу од на ме ре да до би је да тум за от по чи ња ње пре го во ра.

Ср би код Зве ча на за у ста ви ли Еулекс и по гра нич ну по ли ци ју

Ко сов ска Ми тро ви ца – Ср би из Зве-ча на и гру па при вред ни ка са се ве ра Ко со ва за у ста ви ли су ју че ују тру не-ко ли ко во зи ла Еулек са и спе ци јал них је ди ни ца „Ро су”, у се лу Ру да ру ко ји су кре ну ли ка ад ми ни стра тив ном пре-ла зу До ње Ја ри ње.

Ми о драг Ацић, пот пред сед ник оп-шти не Зве чан, за „По ли ти ку” је по твр-дио да су у ко ло ни ко ја се кре та ла из прав ца ју жне Ми тро ви це би ли џи по ви Еулек са, али и спе ци јал них је ди ни ца „Ро су”. Бе сим Хо ти, ре ги о нал ни порт-па рол КПС-а у Ко сов ској Ми тро ви ци, за „По ли ти ку” је ре као да су у пи та њу „блин ди ра ни џи по ви по гра нич не по-ли ци је, ко ји су се са Еулек сом кре та ли ка пре ла зу је дан”, а не „Ро су”.

– По сто ји уну тра шњи спо ра зум КПС-а и Еулек са о прат њи во зи ла по гра нич не по ли ци је ка пре ла зи ма је дан и 31. По сле за у ста вља ња у Ру-да ру, џи по ви су се вра ти ли, пред став-ни ци Еулек са и по гра нич не по ли ци је ни су ин си сти ра ли на да љем кре та њу због мо гу ћих ин ци де на та – ре као је за наш лист Хо ти.

Ацић је де ман то вао тврд ње КПС-а да су у пи та њу би ла во зи ла по гра нич-не по ли ци је, ко ја у прат њи Еулек са од ла зе до пре ла за у оп шти ни Ле по-са вић (До ње Ја ри ње) и у оп шти ни Зу-бин По ток (Бр њак).

Ири на Гу де ље вић порт па рол Еулек са у При шти ни је по во дом до-га ђа ја ју че по ру чи ла:

– Еулекс је за у ста вљен ју трос, на пу ту ка Ја ри њу, што пред ста вља кр-ше ње на ше сло бо де кре та ња. Б.­Р.­

Опо зи ци ја оштро кри ти ку је за кон о ле га ли за ци ји

Председник Србије су тра пу ту је у Бе ло ру си ју

Др жав на де ле га ци ја Ср би је, ко ју ће пред во ди ти пред сед ник ре пу бли ке То ми слав Ни ко лић, бо ра ви-ће у зва нич ној по се ти Бе ло ру си ји 12. и 13. мар та, са оп ште но је ју че из Ни ко ли ће вог ка би не та, пре но-си Бе та. То ком пред сто је ће по се те, председник Ни ко лић ће раз го ва ра ти са пред сед ни ком Бе ло-ру си је Алек сан дром Лу ка шен ком и бе ло ру ским пре ми је ром Ми ха и лом Мја сни ко ви чем, на во ди се у са оп ште њу.

Се дам го ди на од смр ти Сло бо да на Ми ло ше ви ћа

Министар Велимир Илић у скупштини

Фо

то Б

ета

То ли ко је го ди на про шло од уби ства Сло бо да на Ми ло ше ви ћа, а не ма тра га прав ди и исти ни о све му што се до га ђа ло у Три бу на лу у Ха гу, ре као је Алек сан дар Ву лин

На сед му го ди шњи цу од смр ти бив шег пред сед ни ка СРЈ Сло-

бо да на Ми ло ше ви ћа на ње гов гроб у По жа рев цу вен це су по ло жи ли пот-пред сед ник Со ци ја ли стич ке пар ти-је Ср би је Ми лу тин Мр ко њић, ли дер По кре та со ци ја ли ста Алек сан дар Ву-лин и де ле га ци је Срп ске ра ди кал не стран ке и Удру же ња „Сло бо да”.

Ра ди ка ле су пред во ди ли пот пред-сед ни ци стран ке Вје ри ца Ра де та и Зо-ран Кра сић.

На кон што је по ло жио цве ће на гроб Ми ло ше ви ћа Алек сан дар Ву-лин је ре као да је то ли ко го ди на про-

шло „од уби ства Сло бо да на Ми ло ше-ви ћа, а не ма тра га прав ди и исти ни о све му што се до га ђа ло у Три бу на-лу у Ха гу”.

„Се дам го ди на ка сни је мо жда смо бо га ти ји са мо за јед но са зна ње да смо и та да би ли у пра ву ка да смо го во ри-ли да три бу нал ни је суд, да је ме сто ко је је ство ре но да би оправ да ло све бом бе, на си ље и зло чи не ко ји су се де-ша ва ли над Ср би ма то ком ра то ва на про сто ру бив ше Ју го сла ви је и то ком НА ТО агре си је”, ре као је Ву лин и до-дао да је ме сто на ко ме је гроб бив шег пред сед ни ка – але ја ве ли ка на.

У то ку пре по дне ва у По жа ре вац су ауто бу си ма из Ср би је и Цр не Го-ре сти за ли гра ђа ни ко ји су же ле ли да ода ју по част Ми ло ше ви ћу. По се ти о-ци ма је де љен беџ с тек стом „Сло бо-дан Ми ло ше вић, хе рој Ср би је”. Ове го ди не, пре но си Бе та, би ло је ма ње ауто бу са не го у вре ме прет ход них обе ле жа ва ња го ди шњи ца Ми ло ше-ви ће ве смр ти. Ј. Ц.

Вен це су по ло жи ли пот пред сед ник Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср би је Ми лу тин Мр ко њић, ли дер По кре та со ци ја ли ста Алек сан дар Ву лин и де ле га ци је Срп ске ра ди кал не стран ке и Удру же ња „Сло бо да”

Фо

то Р

тС

www.balkandownload.org 5

Уторак 12. март 2013.06 ДеСет ГОДИНА ОД УБИСтВА ЗОРАНА ЂИНЂИЋАpolitika@politika.rs

Два сту ден та Фи ло зоф ског фа кул те та у Бе о гра ду, на кур су про фе со ра Све то-за ра Сто ја но ви ћа, „мон-ти ра ју” суд ски про цес у

ко јем су на уда ру ре жи ма кри тич-ки ин те лек ту ал ци. Бра ни лац је мла-ди и ело квент ни Зо ран Ђин ђић, док је у уло зи ту жи о ца Ду шан Ве лич ко-вић, чи је се об но вље но и до пу ње но из да ње књи ге „Ђин ђић, јед на жи вот-на при ча” са да по ја вљу је са на сло вом „Ђин ђић, ли це мла до сти”, у „Ла гу ни”. Ду шан Ве лич ко вић је за јед но са не-мач ким но ви на рем Кри сто фом Зо де-ма ном 2005. го ди не сни мио до ку мен-тар ни филм „Ђин ђић, јед на жи вот на при ча”, а две го ди не на кон тог про јек-та на ста ла је исто и ме на књи га. Са да пр ви део књи ге – „Fi ren ca Dre a ming” – са др жи при че Ду ша на Ве лич ко ви ћа о свом при ја те љу из мла до сти. Дру-ги део са сто ји се од раз го во ра ко је су ауто ри фил ма во ди ли са Дра га ном Ла ки ће ви ћем, Дра го љу бом Ми ћу но-ви ћем, Ла тин ком Пе ро вић, Све то за-ром Сто ја но ви ћем, Го ри цом Мо јо-вић, Алек сан дром Би је ли ћем, Жар-ком Ко ра ћем… Из Ве лич ко ви ће вих ко ла жа при ча, успо ме на, ци та та и фо-то гра фи ја по ја вљу је се људ ски и др-жав нич ки пор трет пр вог срп ског де-мо крат ски иза бра ног пре ми је ра; ка-ко је са зре вао, где је сту ди рао и ку да све про пу то вао, на ко га се угле дао и че му је те жио.

Ко ли ко је ви со ка це на ко ју смо пла ти ли Ђин ђи ће вим од ла ском?

Зло чи ном због ко јег је мај ка оста ла без си на, же на без му жа и дво је де це без оца, Ср би ја је до би ла оно што је и за слу жи ла – осе ћа ње кри ви це и де се-то го ди шњи за стој и по ср та ње. Хо ћу да ка жем да, на жа лост, има не ке прав-де чак и у то ме што је због од мет ну тог зло чи нач ког де ла др жа ве це ла Ср би-ја пла ти ла ви со ку це ну. Ми слим при то ме пре све га на та ко зва ну кри тич ку јав ност ко ја је, за раз ли ку од по ли тич-ке јав но сти ко ја је та ква ка ква је, има-ла оба ве зу да Ђин ђи ћа бо ље раз у ме и по др жи за жи во та. У сва ком слу ча ју, Ср би ја је од та да на низ бр ди ци. До ду-ше, то што се ових да на о Ђин ђи ћу све ви ше го во ри дру гим то ном и реч ни-

ком на нај ши рем спек тру по ли тич ке сце не, ма кар све то би ло по јед но ста-вље но и при год но, мо жда го во ри да се не ће мо сро за ти до кра ја.

На ви ше ме ста у књи зи под ву че на је мла дост Зо ра на Ђин ђи ћа у иде­ја ма анар хи стич ких фи ло зо фа. Ко ји је зна чај тих идеј них по че та­ка у Ђин ђи ће вом ка сни јем за ла га­њу за ко ре ни те про ме не дру штве­ног си сте ма у Ср би ји?

„Анар хи стич ки пе ри од” у раз во ју

Зо ра на Ђин ђи ћа ми слим да је из у-зет но ва жан. Анар хи зам, по себ но из вор ни анар хи стич ки прин ци пи и иде је би ли су онај про стор у ко-ме је би ло мо гу ће ижи ве ти страст за јед на ко шћу и прав дом, и фор ми-ра ти гле ди шта ко ја ће се за сни ва-ти на прин ци пу сло бо де. Уоста лом, ми слим да је „анар хи стич ки пе ри-од” ва жан у жи во ту сва ког мла дог чо ве ка да би у зре лим го ди на ма био имун на за ту ца ност екс трем ног кон-зер ва ти ви зма. То што се у мла до сти

ин тен зив но и стра сно ба вио Ви ли-ја мом Го дви ном, Кро пот ки ном и дру гим анар хи стич ким ми сли о ци-ма ми слим да је глав ни раз лог што је Ђин ђић и као зрео по ли ти чар ос-тао млад и про гре си ван.

„Ми слио сам ова ко: у ства ри ма од да нас до су тра баш уме да по гре­ши, али гле да но стра те шки, ду го­роч но, не ма му рав ног”, на пи са ли сте. Да ли је Зо ран Ђин ђић, ко ји је ства ри увек ви део са ви ше стра на, не ка да и сам се би био опо зи ци ја?

Ка да бр зо ми сли те, ка да сте ефи ка-сни и од луч ни, он да че сто мо же те до ћи у си ту а ци ју да бу де те са мом се би опо зи ци ја. Та ко ђе, као је дан од те о риј ски нај о бра зо ва ни јих по ли ти-ча ра у Ср би ји, Ђин ђић је умео да на осно ву иде ал но фор му ли са них пре-ми са из ву че прак тич не за кључ ке ко-ји ни су би ли иде ал ни. Али, имао је из у зет ну спо соб ност да све те, услов-но ре че но, „гре шке” ис пра вља у хо-

ду и да их без бол но ин кор по ри ра у кључ не иде је.

У ва шој књи зи ви ди мо Ђин ђи ћа ко ји је бли зак сва ко ме од нас, во ли Фи рен цу, ђу ска уз ри там, ко ји је не ка да сму шен али и шар ман тан, чврст у пра вич но сти. Све сни сте то га да у ве зи са њим још увек по­сто ји мно го пред ра су да, и ка ко од­го ва ра те на то?

Го то во све пред ра су де о Зо ра ну Ђин-ђи ћу има ју по ре кло у про па ган ди ко ја је про тив ње га си сте мат ски во-ђе на не са мо од тре нут ка ка да је по-стао во ђа опо зи ци је, већ мно го ра ни-је, још од се дам де се тих го ди на ка да су га раз не „слу жбе“ ре ги стро ва ле као не при ја те ља ко ји хо ће да осну је но-ву по ли тич ку пар ти ју. Та да је то би ло рав но смрт ном гре ху, та ко да је већ у то вре ме ње го во име у ра зним фај ло-ви ма би ло упи са но цр ве ним сло ви-ма. Оту да је та про па ган да би ла то-ли ко ду га и то ли ко ма што ви та да су се и у гла ва ма та ко зва ног при стој ног све та ко ји пре тен ду је да раз ми шља кри тич ки уре за ле мно ге пред ра су де о Ђин ђи ћу.

Као ни је дан по ли ти чар, Ђин ђић је био не пре ва зи ђен у сли ко ви том и пре не се ном из ра жа ва њу, у ме та­фо ра ма. Ко ју би сте по себ но из дво­ји ли?

За ни мљи во је да се ја Зо ра на не се ћам као чо ве ка ко ји мно го ко ри сти ме та-фо ре и сли ко ви то из ра жа ва ње. Ве ро-ват но у мла до сти ни је имао при ли ке да их ко ри сти или му ни су би ле по-треб но као што је то био слу чај ка да је до шао у при ли ку да се обра ћа ши ро-кој јав но сти. Ви ше га пам тим по не-ким син таг ма ма ко је сам и сам усво-јио. Ре ци мо, ње гов из раз „исто ри ја те че убр за ним то ком” и дан-да нас ко ри стим као сја јан опис на пе то сти и не из ве сно сти у дру штве ном жи во-ту. А ако би тре ба ло да не што из дво-јим из за и ста им пре сив ног кор пу са Ђин ђи ће вог ка сни јег сли ко ви тог из-ра жа ва ња, он да бих на вео јед ну крат-ку ре че ни цу из обра ћа ња сту ден ти-ма: „Гле дај те у бу дућ ност, та мо ће мо се сре сти ви и ја”.

Ма ри на Ву ли ће вић

По зи тив ни иде а ли ста у окло пу праг ма ти сте

З н Ж к ћ

Исто ри ја мо дер не Ср би је пред ста вља пер ма нент ну бор бу кон зер ва тив ног и ли-бе рал ног, на зад ног и мо-дер ног. На жа лост, са мо не-ко ли ко из у зе та ка ре ме ти две ста го ди шњу вла да ви ну при ми тив ног на зад ња штва, до ми нант ног на овим про-сто ри ма. Но си о ци ли бе рал них, на пред них, ре фор ми стич-ких иде ја и по кре та обич но су су ро во ка жња ва-ни због свог де ло ва ња. Нај че шће су уби је ни. Зо-ран Ђин ђић је је дан од њих. Као и сви ње го ви прет ход ни ци, имао је ви ше не при ја те ља не го при ја те ља, а њи хов број се увек по ве ћа вао на-кон њи хо ве смр ти. За то је вр ло ва жно да исти на о ње го вом жи во ту и ра ду, об ра ђе на у де ли ма озбиљ них исто ри ча ра и би о гра фа, бу де отрг ну та од за бо ра ва, ре ви зи о ни зма и ба на ли за ци је.Зо ран Ђин ђић био је из у зет на лич ност ме ђу срп-ским по ли ти ча ри ма. У се би је но сио фа сци нан тан спој фи ло зо фа и ме на џе ра, кре а то ра и им пле мен та то ра ре фор-ми стич ких иде ја. У де ве де се тим го ди на ма про-шлог ве ка мо дер ни зо вао је и оја чао Де мо крат-ску стран ку на кон пре у зи ма ња уло ге ње ног ли-де ра. Стра хо ви том упор но шћу у ши ре њу сво јих убе ђе-ња, али и спрем но шћу да при хва ти ар гу мен те дру гих, ус пео је да оку пи, удру жи и осна жи срп-ску опо зи ци ју, да осми сли и спро ве де од лу чу ју-ћу пе то ок то бар ску бит ку про тив не де мо крат-ског ре жи ма. Сна жним спро во ђе њем ре фор ми пре ми јер Зо-

ран Ђин ђић за по чи ње и спро во ди нео п ход ну мо дер ни за ци ју др жа ве и дру штва. Лич ним при ме ром, ен ци кло пе диј ским обра зо-ва њем и ха ри змом, на по ли тич ку сце ну Ср би је увео је еле гант не европ ске ма ни ре. Бес ком про-ми сном бор бом про тив при ми тив ног на ци о на-ли зма и ко рум пи ра не би ро кра ти је по ста вио је те ме ље мо дер ног па три о ти зма два де сет пр вог ве ка, ко ји је за сно ван на ин те гри са но сти у европ ске про це се и ја ча њу кон ку рент но сти срп-ске еко но ми је. По зи тив ни иде а ли ста у окло пу праг ма ти сте ни је осе ћао мр жњу пре ма по ли тич ким про тив ни ци-ма и не при ја те љи ма, пре зир је би ло осе ћа ње ко је су у ње му по бу ђи ва ли кал ку лан ти, удво ри-це и при ми тив ци.Огро ман зна чај по ли тич ког де ло ва ња Зо ра на Ђин ђи ћа и ње гов ве ли ки до при нос ре фор ми са-њу срп ског дру штва, по ста је још ви дљи ви ји на-кон ње го вог уби ства. Пра зни на ко ја је на ста ла на кон атен та та на пр вог де мо крат ског пре ми је-ра Ср би је, не на док на ди ва је и пред ста вља огром ну пре пре ку у да љој мо дер ни за ци ји на ше др жа ве. На кон јед но го ди шње по ли ти ке до след но сти ње-го вим ста во ви ма, али без ње го ве ха ри зме, од мар та 2004. го ди не, до да нас, са мо зва ни на-след ни ци ње го вог по ли тич ког те ста мен та, пот-пу но не до стој ни те по зи ци је, зло у по тре бља ва ју и ба на ли зу ју ње го ву по ли ти ку. Ње го ви мно го број ни не ис кре ни „при ја те љи” и ис кре ни не при ја те љи сва ко днев но на ста вља ју ње го ву де мо ни за ци ју, оправ да но кон стер ни ра-ни чи ње ни цом да у де ло ва њу и иде ја ма по кој ног Ђин ђи ћа има ви ше жи во та и енер ги је не го у њи-хо вим по ли ти кант ским по ку ша ји ма.По зна ва ти Зо ра на Ђин ђи ћа би ла је нај ве ћа при-ви ле ги ја. На ње гов пред лог, два пу та би ти иза-бран за ње го вог за ме ни ка је по част нај ви шег ни-воа. Ра ди ти на спро во ђе њу ње го вих иде ја и оства-ри ва њу ње го вих ци ље ва веч на је оба ве за. ¶

Ме ди о кри те ти ни ка да ни су ре фор ми са ли зе мљу

Ч м н ћ

За нас Ђин ђић ни ка да не ће би ти мит. то од ње га по ку ша-ва ју да на пра ве они ко ји су га ру ши ли док је био жив, ко ји га ни су раз у ме ли и да нас на ме-ћу те зу да су он и ње го ва ре-форм ска по ли ти ка би ли са мо ин ци дент. Да ће Ср би ја ве чи-то оста ти осу ђе на на оне ко ји су да нас за по се ли Ср би ју?

Ђин ђић је им пулс за по ли ти ку, не за из град њу кул-та лич но сти. За то је за ЛДП мно го ва жни ја при вр-же ност ње го вом на чи ну раз ми шља ња, бр зи ни до-но ше ња од лу ка, мо дер ни за ци ји ко ја је за ње га би-ла сми сле ни ја од ја ло ве по де ле по ста рим оби ча ји-ма срп ске по ли ти ке за ро бље не у ка фан ском по ли-ти ча ре њу, де фе ти зму и глу ма та њу по ли ти ке.Де сет го ди на по сле 12. мар та, Ср би ја је јед на ко упла ше на, али овог пу та за то што јој се чи ни да ви-ше не ма из бо ра. На пр ви по глед је све исто. Али чим за гре бе мо ту по вр шност сва ко днев ног жи во-та, ви де ће мо да смо се ми про ме ни ли, а са на ма и чи та ва зе мља. По тро ше ни су мно ги по тен ци ја ли, про пу ште не при ли ке, из но ва ком про ми то ван наш на род и по но во до ве ден на по че так.Уби це Зо ра на Ђин ђи ћа су, ка ко је утвр дио суд, сви-ре по уби ство на зва ле об ра чу ном „1 на 1”. Они ко ји и да ље Ср би ју др же у стра ху и бе ди, они ко ји су, не мет ком не го по ли тич ким те ро ри змом, за пра во уби ли ре форм ску по ли ти ку, и да ље су је дин стве ни. И да ље су јед на стра на. Ко смо и шта смо ми, на дру гој стра ни? Да ли има по ли ти ке, ор га ни за ци је и ефи ка сно сти ко ја би омо гу ћи ла да им се успе шно су прот ста ви мо и се-ћа ње на Ђин ђи ћа пре тво ри мо у по ли тич ку ал тер на-

ти ву ко ја ће за у ста ви ти про па да ње зе мље?Уме сто при вр же но сти лич но сти Ђин ђи ћа, ко ја је да нас оп ште ме сто, тре ба нам по све ће ност ње го-вим по ли тич ким иде ја ма. Оне се да нас мо гу по но-во ре а ли зо ва ти, иако на дру га чи ји на чин јер је и вре ме дру га чи је.Оба ве за ЛДП је да по ну ди по ли тич ку му ни ци ју за ту ал тер на ти ву. Да не бу де мо се бич ни, да оку пи мо и раз ли чи те од на ше стран ке, али и да не пра ви мо ком про ми се око су шти не. Дру штво ме ња ју они са ја сном иде јом и хра бро шћу, а не они ко ји има ју ви сок реј тинг и па ра зи ти ра ју на ње му. Зе мљу ни ка да ни су ре фор ми са ли ме ди о кри-те ти. По ли ти ку Зо ра на Ђин ђи ћа је, у да ни ма пред уби ство, по др жа ва ло шест од сто гра ђа на. У пра ву је био он, а не 94 од сто оних ко ји га ни су раз у ме ли.Ма ла је по бе да то што да нас пред сед ник или пре-ми јер, сим бо ли вла сти ко ја је прог на ла Зо ра на Ђин ђи ћа, ци ти ра ју ње го ве ми сли. Они то ра де јер су по тро ши ли ар се нал ла жи и илу зи ја и за то што ви ше не ма ју куд. На ша ду жност је да Ср би ји по ну-ди мо по ли ти ку ко ју они, та ко спо ри, не ис кре ни и оп сед ну ти со бом, ни ка да не ће мо ћи.Оба ве за ЛДП је да учи ни оно што је увек у Ср би ји би ло нај те же. Да ис ко ри сти мо сва ки по тен ци јал и по зо ве мо сва ког на ту стра ну на ко јој је Зо ран Ђин-ђић још при су тан. Не као мит, већ као мо тив ко ји по кре ће на по ли тич ку ак ци ју.Ср би ја не ће на ћи склад ко ме је слу жио Зо ран Ђин-ђић ако ми ње го ву по ли ти ку вре ме ном де фор ми-ше мо та ко да се би до зво ли мо да бу де мо ар би три ко ји ће по де ли ти зе мљу на оне ко ји ма Ђин ђић при-па да и на оне ко ји на ње га не ма ју пра ва.Због тог пра ви ла је на ша стра на ули це ко јом ше та-мо 12. мар та би ла и мо ра оста ти отво ре на за сва-ког ко искре но же ли на њу да пре ђе. За то овог 12. мар та на њој на ма не сме та ју и они ко јих до са да та мо ни је би ло. Не ма ри ту ал них по ми ре ња, не ма ком про ми са око су шти не, али има ме ста да по ку-ша мо да опле ме ни мо сва ког ко је, мо жда, за та ко не што спре ман. ¶

ИН ТЕР ВЈУ: ДУ ШАН Ве ЛИЧ КО ВИЋ, пи сац

У бу дућ но сти ће мо се сре сти ви и јаКа да сам чуо да је Ђин ђић уби јен, и у ми сли ма ми се вра ти ле све сце не из мла до сти, схва тио сам ко ли ко је дра го це но то при ја тељ ство би ло

Ти то је био Сте ва

Ка ко се се ћа те Ђин ђи ћа из сту дент ског мон ти ра ног суд ског про це са?У том мон ти ра ном про це су, ко ји смо Зо ран и ја од и гра ли, ко мич но је то што сам се увре дио због ње го вог бри љант ног ан ти ста љи ни стич ког го во ра, због ко јег сам ја – као ту жи лац, ис пао пра ви, мр ски, „ста љи ни стич ки” адво кат. А ина че, чи тав тај до га ђај по чео је на ко ми чан на чин. Пре тог ча са по ја вио се ле ген дар ни Сте ва, ко ји је из ван ред но ими ти рао Ти та. Се ћам се да је ка сни је у жар го ну нас мла дих Ти то увек на зи ван „Сте ва”, а и Зо ран га је у тим на шим раз го во ри ма на зи вао та ко.

Фо

то З

о р

ан

Ра

ш

www.balkandownload.org 6

Уторак 12. март 2013.

ДНЕВНИК

07ДРУШтВО drustvo@politika.rs

Тра ди ци о нал ни на род ни оби чај ко-ји про сла вља ју но во вен ча ни па ро-

ви – Мла ден ци, од лу ком Све тог Си но-да СПЦ, про сла ви ће се пет да на ра ни је не го што је то уоби ча је но – у не де љу, 17. мар та. Пра зник све тих 40 му че ни-ка се ва стиј ских, или Мла ден ци, се обе-ле жа ва 22. мар та, али ове го ди не па да у пе так пр ве сед ми це Ча сног по ста.

Иако се у зва нич ном цр кве ном ка-лен да ру, ко ји се про да је по свим цр-ква ма, на во ди да ће Мла ден ци ове го ди не би ти про сла вље ни 22. мар та, раз ло ге за по ме ра ње про сла ве пет да на уна пред је сте тај што се у пр-вој не де љи Ве ли ког по ста, ко ји се зо-ве Чи ста сед ми ца, код пра во слав них хри шћа на не мо же ни шта сла ви ти.

– У тој си ту а ци ји, ка да се де си пра-зник у Чи стој сед ми ци, пра ви ло је да се пра зно ва ње из ме шта у ви кенд пред пост. У овом слу ча ју пра зно ва ње Мла-де на ца је из ме ште но за 17 март – по-ја шња ва све ште ник при Хра му Све тог ар хан ге ла Га ври ла у Бе о гра ду Јо ван Ба бић, ис ти чу ћи ка ко не по сто ји пра-ви ло за ко ји дан ће се пра зно ва ње по-ме ри ти, али се то мо ра учи ни ти.

Сви но во вен ча ни тре ба да ор га ни-зу ју про сла ву Мла де на ца и при ма ју го сте 17. мар та ове го ди не.

– Ста ри срп ски оби чај је да се но-во вен ча ни па ро ви по се ћу ју на Мла-ден це и да се на тај пра зник да ри ва ју не чим, да што бо ље за поч ну брач ни жи вот. За пра во је реч о пра зни ку све-тих 40 му че ни ка се ва стиј ских ко ји су би ли рим ски вој ни ци, из у зет но мла-ди, од 16 до 20 го ди на ста ро сти, ко-ји ни су же ле ли да се од рек ну ве ре у Хри ста. Пре ма стро гим рим ским па-ган ским за ко ни ма то га вре ме на (по-че так че твр тог ве ка), они су осу ђе ни

на смрт, ута па њем у ле де ну во ду је зе-ра. Прет по ста вља се ка ко је на род ни оби чај у Ср ба да се баш та да но во вен-ча ни ма да ју да ро ви, упра во јер су се ва-стиј ски му че ни ци би ли из у зет но мла-ди љу ди ко ји су стра да ли због ве ре у Хри ста. Са дру ге стра не, тај пра зник је, прет по ста вља се, иза бран јер пред ста-вља по че так про ле ћа и бу ђе ња жи во-та у при ро ди, што је сим бо ли ка но вог бра ка – на по ми ње све ште ник Ба бић.

Пре ма ње го вим ре чи ма, и пра зник пре но са мо шти ју Све тог Ни ко ла ја

Жич ког, ко ји па да на Ве ли ки пе так, 3. ма ја, би ће обе ле жен у уто рак Све-тле сед ми це, 7. ма ја. с об зи ром на то да спо мен Све тог ве ли ко му че ни ка Ге-ор ги ја па да у Вас кр шњи по не де љак.

– Сва ки пра зник мо ра се из ме сти-ти ако пад не на Ве ли ки пе так, Ве ли ку су бо ту или пр ви дан Васк сра. Ин те-ре сант но је да то исто пра ви ло ва жи за пра зник Ђур ђев дан, ве ли ку срп ску сла ву, ко ја та ко ђе мо же да пад не на Ве ли ки пе так, Ве ли ку су бо ту, или пр-ви дан Вас кр са и у слу ча ју да се то до-го ди, тај дан се из ме шта и не сла ви се 6. ма ја. Али, то ове го ди не ни је слу чај – на по ми ње све ште ник, ука зу ју ћи ка-ко се ова кви слу ча је ви до га ђа ју ка да је Вас крс у ма ју, као ове го ди не.

А. Апо сто лов ски

Про сла ва Мла де на ца 17. мар таМладенци ће свој празник ове године уместо 22. марта, обележити у недељу

��Пра зник ко ји обе ле жа ва ју но во вен ча ни па ро ви, ове го ди не ће због по чет ка по ста бити пет да на ра ни је

Са прве стране

– Појединачно оптерећење професо-ра може да буде највише 12 часова недељно, на свим институцијама на којима предаје, односно шест у про-секу по наставнику, када се гледа ак-редитација установе. Дакле, неки на-ставник може да има мање или више од шест часова, али не сме да пређе 12 – истиче др Софија Пекић.

На питање да ли професори у току једне недеље могу да одрже предавања у две државе и три града, на удаљености од неколико стотина километара, а потом и да одговорно обављају своје дужности на матичном факултету, директор приватне Високе школе за пројектни менаџмент др Петар Јовановић категорички одговара – не.

– Познато је да поједини професо-ри предају и на по пет, шест места, по Босни пре свега, и да на тим путешес-твијама одраде све брзински. Све то није довољно озбиљно, јер тешко да један професор може квалитетно да предаје на више од два места и по мо-гућству у истом граду – каже др Јо-вановић.

На питање да ли и како контроли-ше своје наставнике, он одговара да нико не може да предаје на другој високошколској установи без њего-ве писмене сагласности.

– Дајем дозволу под условом да професор није преоптерећен и само за још једну установу, све остало није озбиљан научни рад. Али ја и не мис-лим да је проблем у дозволама, већ у томе што свако место од пет хиљада становника има истурено одељење, на којима предају разни професори, а рад тих одељења нико не контро-лише – истиче професор Јовановић, који је познат и по томе што је као декан препородио Факултет органи-зационих наука почетком (ФОН) де-ведесетих, до када је ФОН важио за „школу за директоре која се брзинс-ки завршава”.

Професор др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета, је и као ректор неуспешно покуша-

вао да прогура идеју о „јавном регис-тру наставника”, заједно са председ-ником Националног савета за високо образовање професором др Срђаном Станковићем.

– Министарство би морало што пре да уведе регистар, како би се знало ко, где и колико ради. Регистар мора бити јаван, како би се знало коју школу су професори завршили, шта предају, код кога су одбранили докторат... У време акредитације факултета, мно-ги професори су се запошљавали на једном приватном факултету, па чим

тај добије акредитацију, они пређу на други, који тек треба да се акредитује – подсећа др Ковачевић.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу да профе-сори имају право да предају у другим државама као гостујући професори, али да не би требало да имају стални радни однос. Такође, свако ко је стал-но запослен мора да има најмање 70 одсто часова на матичном факултету и, са дозволом декана, још 30 одсто на некој другој високошколској ус-танови. Сандра Гуцијан

Један професор са три радне књижице

Професор не може квалитетно да предаје и оцењује ако ради на више од два места

Фо

то Д

. Је

вре

мо

вић

Зим ска обу ка на Ко па о ни куПри пад ни ци из ви ђач ких је ди ни ца тре ће бри га де су на Ко па о ни ку за вр ши ли обу ку у ски ја њу и так тич ку обу ку из ви ђач ких је ди ни ца у зим ским усло ви ма, са оп шти ла је ју-че Вој ска Ср би је. О ин тен зи те ту обу ке до вољ но го во ри по да так да је сва ки уче сник, у про се ку, сва ког да на на ски ја ма пре ла зио око два де сет ки ло ме та ра. М. Г.

Пре гле дом про тив гла у ко маУ Ср би ји око 100.000 љу ди жи ви са овом бо ле шћу, а струч ња ци пред ви ђа ју да ће се овај број и да ље по ве ћа ва ти

По во дом обе ле жа ва ња Свет ске не де ље гла у ко ма (ста-ње ока ко је мо же до ве сти до гу бит ка ви да због оште-

ће ња вид ног жив ца), ју че су ле ка ри из Удру же ње гла у ко-ма то ло га Ср би је у ре дак ци ји „По ли ти ке” пре гле да ли 110 љу ди за по сле них у на шем ли сту. Овај пре вен тив ни пре-глед је био ва жан ка ко би љу ди са зна ли да ли има ју фак-то ре ри зи ка за по ја ву овог под му клог обо ље ња, јер ако се гла у ком ра но от кри је и ле че ње за поч не на вре ме – вид се мо же са чу ва ти.

– Ова кве ак ци је слу же за то да се по диг не свест љу ди

о овом обо ље њу, јер је гла у ком и јав но-здрав стве ни про-блем ко ји пу но ко шта др жа ву ка да га има рад но спо соб-но ста нов ни штво. Бо лест се успе шно ле чи ако се от кри је на вре ме – об ја сни ла је оф тал мо лог др Не ве на Бје ло вић, ко ја је са ко ле ги ни цом др Све тла ном Сте фа но вић пре гле-да ла за по сле не у „По ли ти ци”.

Док то ри сма тра ју да је основ ни раз лог за сле пи ло иза-зва но гла у ко мом не зна ње и да по себ но на опре зу тре ба да бу ду осо бе ста ри је од 40 го ди на, по себ но они ко ји има-ју од ре ђе не пред у сло ве за раз вој гла у ко ма, као што је ви-сок оч ни при ти сак, по ро дич на „исто ри ја” и крат ко ви дост (ми о пи ја).

Гла у ком је да нас у це лом све ту ве о ма ра ши ре но обо-ље ње ока, ко је по га ђа 67 ми ли о на љу ди, док је бо лест иза зва ла сле пи ло код ви ше од 4,5 ми ли о на осо ба. Пре-ма про це на ма, у Ср би ји при бли жно 100.000 љу ди жи ви са гла у ко мом, а има ју ћи у ви ду ста рост по пу ла ци је овај број ће се да ље по ве ћа ва ти.

– Ве ли ки број обо ле лих осо ба ни је све сно да има гла у-ком. За то се че сто ка же да је бо лест под му кла, јер у нај че-шћој фор ми хро нич ног гла у ко ма не да је ни ка кве симп то-ме. Гу би так ви да је та ко ђе не при ме тан, јер се гу би пр во пе ри фер ни вид и вид са стра не, што обо ле ла осо ба не при-ме ћу је. Ка ко се бо лест раз ви ја, та ко се де фек ти у ви ду ши-ре пре ма цен тру, да би у крај њем ста ди ју му гу би так ви да био пот пун. У крај њем ста ди ју му бо ле сти, ка да се гу би цен трал ни вид, осо ба са гла у ко мом се обра ћа ле ка ру, али је у овом ста ди ју му ису ви ше ка сно да се би ло шта учи ни, јер је гу би так ви да од гла у ко ма не по вра тан – ка же про фе-сор др Па ра ске ва Хен то ва-Сен ћа нић, на чел ник Оде ље ња за гла у ком Кли ни ке за оч не бо ле сти Кли нич ког цен тра Ср би је и пред сед ни ца Удру же ње гла у ко ма то ло га Ср би је.

Је ди ни на чин да се гла у ком от кри је на вре ме је пре глед код оч ног ле ка ра. Тре ба зна ти да две до три од 100 осо-ба ста ри јих од 40 го ди на има ју гла у ком, а што осо ба има ви ше го ди на ве ћа је и ве ро ват но ћа да ће до би ти гла у ком: јед на од че ти ри осо бе ко је има ју ви ше од 50 го ди на има обо ље ње, док се код ста ри јих од 60 го ди на ве ро ват но ћа за по ја ву бо ле сти по ве ћа ва чак шест пу та.

Удру же ње гла у ко ма то ло га Ср би је и ове го ди не обе ле-жа ва Свет ску не де љу гла у ко ма, од 10. до 16. мар та, под сло га ном „Свет је чу де сан, отво ри мо ши ром очи сва ког да на. Не до зво ли мо гла у ко му да нам за мра чи по глед” и то ком ове сед ми це ор га ни зо ва ће ви ше бес плат них пре-гле да у гра до ви ма ши ром Ср би је. Д. Да ви дов­Ке сарУ „Политици” јуче прегледано 110 запослених

Фо

то З

. Ан

аст

аси

јеви

ћ

Ра сте број до бро вољ них да ва ла ца кр ви у Ср би ји

тренд по ве ћа ња бро ја до бро вољ них да-ва ла ца кр ви, за по чет пре две го ди не, на-ста вио се и у 2013, ис ти чу струч ња ци Ин-сти ту та за тран сфу зи ју кр ви Ср би је. „то-ком ја ну а ра и фе бру а ра, ин сти тут је при-ку пио 476 је ди ни ца кр ви ви ше не го у ис-том пе ри о ду 2012, а нео че ки ва но до бри ре зул та ти су оства ре ни у осмо мар тов ској ак ци ји да ва ња кр ви”, из ја ви ла је пред-став ни ца за од но се са јав но шћу ин сти ту-та Гор да на Ан ту ље сков.Ово го ди шњи број да ва ла ца је го то во два пу та ве ћи не го у две прет ход не осмо мар тов ске ак ци је за-

јед но, ре кла је Ан ту ље сков. Она је до да ла да је у ин сти ту ту, ко ји је го ди на ма био су-о чен са вр ло сла бим ре зул та ти ма, 2011. пр ви пут за бе ле жен раст до бро вољ ног да ва ла штва, па је при ку пље но 60.665 је-ди ни ца кр ви, а исти тренд се на ста вио 2012, са 62.416 при ку пље них је ди ни ца. Тан југ

Про ле ће по чи ње 20. мар та

На се вер ној Зе мљи ној по лу лоп ти про ле ће ће по че ти 20. мар та, не ко ли ко ми ну та по-сле 12 са ти. Про ле ће ће тра ја ти до 21. ју-на. Лет ње ра чу на ње вре ме на по че ће по-след њег ви кен да у мар ту, од но сно у но ћи из ме ђу 30. и 31. мар та, ка да ча сов ни ке тре ба по ме ри ти је дан сат уна пред. У Ср би-ји је лет ње ра чу на ње вре ме на уве де но 27. мар та 1983. го ди не. Бе та

Фо

то В

ој с

ка С

р б

и је

Фо

то З

. Ан

аст

аси

јеви

ћ

www.balkandownload.org 7

Уторак 12. март 2013.08 ДРУШтВОdrustvo@politika.rs

Се дам на е сто го ди шњи Не ма ња Ана-ста си је вић, уче ник Прав но-би ро-тех нич ке шко ле „Ди ми три је Да ви-до вић” из Зе му на и пот пред сед ник од бо ра бе о град ског пар ла мен та

сред њих шко ла не ма ди ле му шта же ли да бу де кад од ра сте – он се бе ви ди као пре ми је ра срп ске вла де „или бар као ми ни стра про све те”. Пут до пр ве или не ке дру ге од фо те ља у Не ма њи ној 11, по ње го вом ми шље њу, во ди пре ко Фа кул те та по ли тич ких на у ка, за чи ји ће се ин декс Не ма ња бо ри ти сле де ће го ди не. А на пи та ње да ли же ли да се по ли ти ком ба ви из иде а ла или из ин те ре-са, Не ма ња од го ва ра: „Же лим да ме њам свет. У на шој зе мљи жи ви пу но нео бра зо ва них љу ди, а њи ма је нај лак ше ма ни пу ли са ти.”

Ње го ва школ ска дру га ри ца Ва ња Гва чић (18), ко ја је од ра ста ла уз при че сво је ба ке да је свет не ка да био мно го бо љи и пра вед ни ји, ре-ши ла је да сту ди ра не ку од ху ма ни стич ких на-у ка. Раз ми шља ла је о пси хо ло ги ји, еко ло ги ји и но ви нар ству, али је на кон ра ди о ни ца ко је је у Кан це ла ри ји за мла де др жа ла ан дра гог Ксе ни ја Јок си мо вић, у окви ру про гра ма про фе си о нал-не ори јен та ци је, по че ла да раз ми шља и о по слу ан дра го га. Про је кат про фе си о нал не ори јен та-ци је већ две школ ске го ди не спро во ди Не мач-ка ор га ни за ци ја за ме ђу на род ну са рад њу ГИЗ у парт нер ству са Ми ни стар ством про све те и Ми-ни стар ством омла ди не и спор та, а ње гов циљ је да мла ди стек ну ре ал ну сли ку о про фе си ја ма ко ји ма же ле да се ба ве.

Ка ко у раз го во ру за наш лист ис ти че Ксе ни-ја Јок си мо вић, су шти на ових су сре та је да де ца има ју што ре ал ни ју сли ку о све ту за ни ма ња – да бу ду ин фор ми са на о свим ле пим и ма ње ле пим стра на ма про фе си је о ко јој ма шта ју, да зна ју да их по сао не ће че ка ти чим ди пло ми ра ју и да ће не ки од њих мо ра ти да во лон ти ра ју док не до-би ју рад ну књи жи цу, али и да ће мо жда мо ра ти да пра ве ком про ми се из ме ђу же ље не про фе си-је и ре ал но сти.

Ксе ни ја ка же да мла ди ма на лич ном при ме-ру об ја шња ва да је пут до же ље ног по сла пре-пун стран пу ти ца и ис ти че да је пу но го ди на во-лон ти ра ла у ра зним вла ди ним и не вла ди ним ор га ни за ци ја ма и да су „сви ти по сло ви би ли у функ ци ји ра ста и раз во ја”. Она оце њу је да су су-сре ти са сред њо школ ци ма ве о ма ко ри сни, јер ђа ци сти чу ре ал ну пред ста ву о све ту за ни ма-ња – њу су сред њо школ ци, из ме ђу оста лог, пи-та ли да ли мо же да жи ви од свог по сла, да ли јој

је по не кад пре ви ше љу ди, да ли има вре ме на за со ци јал ни жи вот.

Не ма ња и Ва ња су са мо не ки од 60.000 ђа ка ко ји су до са да про шли кроз про грам про фе си-о нал не ори јен та ци је, а пре ма ре чи ма Ма ри је Ра до ва но вић из Не мач ке ор га ни за ци је за ме ђу-на род ну са рад њу, до са да је про је кат спро ве ден у 732 основ не шко ле у Ср би ји и 54 кан це ла ри је за мла де. Ви ше од сто фир ми у Ср би ји отво ри-ло је сво ја вра та за шко лар це, па су они ви де ли ка ко у прак си из гле да ба ви ти се по слом ле ка ра, адво ка та, сто ма то ло га, ве те ри на ра, вас пи та ча, ин фор ма ти ча ра...

„Ис ку ство у ра ду са уче ни ци ма за вр шних раз-ре да основ них и сред њих шко ла го во ри да нај ве-ћи број њих же ли да се ба ви по слом ле ка ра, адво-ка та и глум ца, а наш циљ је да де ца стек ну што ре ал ни ју сли ку о свим ле по та ма и ма на ма же ље-них про фе си ја, али и да бу ду ин фор ми са ни ка ква је по тра жња за тим за ни ма њи ма на тр жи шту ра-да. За љу бље ни ке у ме ди цин ску стру ку ин фор ми-ше мо да на тр жи шту ра да тре нут но има 11.000 не за по сле них ме ди цин ских се ста ра и 2.000 ле-ка ра без по сла и об ја шња ва мо да би ти ле кар или се стра не зна чи са мо но си ти бе ли ман тил већ и ра ди ти тре ћу сме ну и од су ство ва ти из по ро ди це

ви кен дом и пра зни ци ма. Има де це ко ја упи су ју ме ди ци ну а пла ше се кр ви и па да ју у не свест на ве жба ма из ана то ми је – за то је ва жно да стек ну што ре ал ни ју сли ку о же ље ној про фе си ји. Са дру-ге стра не, де ци ко ја ра сту у по ро ди ца ма ле ка ра, адво ка та или за на тли ја ве о ма је те шко да се из бо-ре за пра во же ље, јер се од њих оче ку је да на сле де по ро дич ни по сао”, при ча Ма ри ја Ра до ва но вић.

На ша са го вор ни ца ис ти че да у на шој сре ди ни по сто је сте ре о тип не по де ле на му шке и жен ске по сло ве – за то су струч ња ци овог про јек та од-лу чи ли да ор га ни зу ју Дан де во ја ка и да уче ни це во де у „му шке” фир ме ко је во де успе шне же не, ка ко би де вој чи це схва ти ле да да ма ма ни је про-блем да во де јед ну ИТ ком па ни ју.

Ма ри ја Ра до ва но вић ис ти че да ве ли ки број де-це упи су је гим на зи ју да би од ло жи ло од лу ку о бу ду ћем за ни ма њу и са жа ље њем кон ста ту је да у на шој зе мљи по сто ји ве о ма ма ло за ни ма ње за сред ње струч не шко ле ко је су кључ на ка ри ка у шко ло ва њу ка дро ва за пред у зет ни штво и при-вре ду. Она ис ти че да је у свим раз ви је ним зе-мља ма Евро пе и све та си стем шко ло ва ња та кав да ђа ци ма омо гу ћа ва да у сва ком мо мен ту мо гу да иза ђу на тр жи ште ра да – или да се па ра лел но шко лу ју и да ра де. Ка та ри на Ђор ђе вић

Успех ве сла ча Вој не ака де ми јеКа де ти Вој не ака де ми је по сти гли су ве-ли ки успех на 14. ме ђу на род ном европ-ском ку пу у ве сла њу на ер го ме три ма одр жа ном у Бан ској Би стри ци у Сло вач-кој, ре че но је ју че за „По ли ти ку” у Ми-ни стар ству од бра не. Ка дет Ино сла ва Јан ко вић осво ји ла је пр во ме сто у ди-сци пли ни 2.000 ме та ра, ње на ко ле ги-ни ца Ми ли ца Лу ко вић тре ће ме сто у ис-тој ди сци пли ни, ка дет Алек сан дар Пе-ро вић осво јио је тре ће ме сто у ди сци-пли ни 2.000 ме та ра, а ње гов ко ле га Ра-до ван тај сић ше сто ме сто у ис тој ди сци-пли ни. Ка де ти Срећ ко Сто јил ков, Ми-лош Илић, Ми лош Жив ко вић и Сте фан Јо ва но вић осво ји ли су тре ће ме сто у шта фе ти. Ка де ти Вој не ака де ми је, екип-но, осво ји ли су пр во ме сто. Уз тим Ср-би је, на так ми че њу су уче ство ва ле ре-пре зен та ци је Сло вач ке, Бе ло ру си је, Ма ђар ске, Пољ ске и Че шке. М. Г.

За шти та по да та ка о лич но сти уре ђе на на си стем ски на чин

Ми ни стар ство здра вља са оп шти ло је ју че да је за шти та по да та ка о лич но сти у обла сти здрав ства уре ђе на на си-стем ски на чин, ускла ђе на са ста во ви ма и пре по ру ка ма Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је, али да ће се у на ред-ном пе ри о ду ра ди ти на ње ном уна пре ђе њу до но ше њем за ко на о еви ден ци ја ма у обла сти здрав ства. Из тог ми ни-стар ства су ис та кли и да здрав стве на ин спек ци ја оба вља над зор над кон тро лом за шти те по да та ка из ме ди цин ске до ку мен та ци је и пред у зи ма ме ре утвр ђе не за ко ном.

По ве ре ник за ин фор ма ци је од јав ног зна ча ја и за шти ту по да та ка о лич но сти Ро до љуб Ша бић ука зао је ра ни је на број не про бле ме у ве зи са за шти том по да та ка о лич но сти у здрав ству и на нео п ход ност да се ста ње у тој обла сти ме-ња ро бу сни је и енер гич ни је.

Ша бић је у пи сму Ми ни стар ству здра вља оце нио да су

за ко ни ко ји ма се ре гу ли шу еви ден ци је у обла сти здрав-ства за ста ре ли и пре ва зи ђе ни.

Област за шти те по да та ка о лич но сти у си сте му здрав-стве не за шти те, као оп ште пра ви ло, уре ђе на је За ко ном о здрав стве ној за шти ти, на ве де но је у са оп ште њу ми ни-стар ства, у ко ме је ис так ну то и да по да ци о здрав стве ном ста њу, од но сно по да ци из ме ди цин ске до ку мен та ци је спа-да ју у по дат ке о лич но сти па ци јен та и пред ста вља ју тај не по дат ке. „У скла ду са За ко ном о здрав стве ном оси гу ра њу за кон тро лу лич них по да та ка, ко ји се од но се на здрав стве-но ста ње оси гу ра них ли ца, ко ји се во де у ме ди цин ској до-ку мен та ци ји оси гу ра ног ли ца, над ле жни су над зор ни ци оси гу ра ња – овла шће ни док тор ме ди ци не, док тор сто ма-то ло ги је, од но сно ди пло ми ра ни фар ма це ут, ко ји су у оба-ве зи да чу ва ју лич не по дат ке оси гу ра них ли ца, као слу-жбе ну тај ну”, ис так ну то је у са оп ште њу.

Из ми ни стар ства су на ве ли и да је у то ку ове го ди не пла ни ра но до но ше ње за ко на о еви ден ци ја ма у обла сти здрав ства, ко јим ће се на пот пун и је дин ствен на чин уре-ди ти област ме ди цин ске до ку мен та ци је и еви ден ци је у обла сти здрав стве не за шти те. Тан југ

Пред сед ник Скуп шти не Не бој ша Сте-фа но вић на ја вио је ју че да би из ме-не и до пу не За ко на о ра ду, ко ји ма се пред ви ђа да по сло дав ци ви ше не ће мо ћи труд ни ца ма и по ро ди ља ма тек та ко да да ју от каз по ис те ку уго во ра о ра ду, мо гле би пред по сла ни ци ма да се на ђу већ на пр вој на ред ној сед-ни ци.

„Из ме не за ко на ће пред ви ђа ти да ни ко не мо же да од би је да скло пи

уго вор о ра ду са мо за то што је же на у дру гом ста њу и да не по сто ји мо гућ-ност да се же не дис кри ми ни шу, јер су од лу чи ле да ра ђа ју де цу или да ће ра-ђа ти”, ре као је Сте фа но вић. Он је ка-зао да је то ва жна ствар за Ср би ју, јер је бор ба про тив бе ле ку ге и за шти та по ро ди ља и труд ни ца при о ри тет оп-стан ка зе мље. Сте фа но вић је на гла-

сио да је то тек пр ви ко рак и да је по-треб но учи ни ти још мно го дру гих ко ра ка ко ји ће омо гу ћи ти да же не има ју пот пу ну рав но прав ност у срп-ском дру штву.

Пред сед ник пар ла мен та је до дао да је пред лог фор мал но прав но са чи-њен, да га је по слао на уса гла ша ва ње у вла ду, ма да за ње го во спро во ђе ње ни су по треб на до дат на ма те ри јал на сред ства.

Сте фа но вић је ука зао да из ме не за-ко на упу ћу ју све по сло дав це да мо-ра ју на дру га чи ји на чин да се оп хо де пре ма же на ма ко је ко ри сте труд нич-ко и по ро диљ ско бо ло ва ње, а да опет и на ди рек тан на чин шти ти не са мо са мо хра не ро ди те ље и ро ди те ље уоп-ште, већ и де цу.

„На тај на чин омо гу ћа ва се да де ца има ју на не ки на чин обез бе ђе ну бу дућ-ност. Ово је пре све га би ло усме ре но на труд ни це, мај ке, јер је прак са по ка за ла да су че сто би ле у ве о ма не рав но прав-ном по ло жа ју”, до дао је он.

Сте фа но вић је ка зао за Тан југ да ће би ти пред ла гач тог за ко на као по-сла ник СНС-а. Из ме на ма за ко на се пред ви ђа да се за по сле ној же ни ко-јој уго вор на од ре ђе но вре ме ис ти че у пе ри о ду ко ри шће ња пра ва на по ро-диљ ско од су ство, рок за ко ји је уго во-ром о ра ду за сно ва ла рад ни од нос на од ре ђе но вре ме про ду жа ва нај ма ње до ис те ка ко ри шће ња пра ва на по ро-диљ ско од су ство.

Сте фа но вић ће, у скла ду са ме ђу на-род ним стан дар ди ма, пред ло жи ти да по ро ди ља ма ко је од лу че да се вра те на по сао тре ба омо гу ћи ти 90 ми ну та па у зе то ком рад ног вре ме на ра ди до-је ња де те та. Тан југ

За Пет ни цу 30 од сто ви ше при ја ваНа кон го ди не у ко јој је обе ле же но 30 го ди на по-сто ја ња и ра да Ис тра жи вач ке ста ни це „Пет ни-ца”, ре кон струк ци је по сто је ћих и из град ње но-вих ка па ци те та и нај мо дер ни јих ла бо ра то ри ја и на кон при зна ња Уне ска и др жа ве, ове го ди не ин те ре со ва ње за про гра ме ове пре сти жне ин-сти ту ци је по ра сло је за чак 30 од сто.

Ка ко об ја шња ва ју у Пет ни ци, број при сти глих при ја ва за уче шће на про гра ми ма је ви ши за 30 од сто, а за хва љу ју ћи по др шци „НИС а. д.”, ово го-ди шњи про гра ми по че ли су без про бле ма.

У овом тре нут ку у Пет ни ци је пр ва гру па сред-њо шко ла ца, по ла зни ка зим ских про гра ма из свих 17 обла сти при род них, дру штве них и тех нич ких на у ка. Та лен то ва ни сред њо школ ци ће има ти при-ли ку да чу ју увод не кур се ве за све на у ке од астро-но ми је, фи зи ке и про гра ми ра ња, пре ко би о ло ги је, хе ми је и ге о ло ги је, до ар хе о ло ги је, исто ри је и пси-хо ло ги је, али и ди зајн, ме ди ци ну и ро бо ти ку.

„Уве ћан број при ја ва нас ни је мно го из не на-дио, јер су ре зул та ти на ших не ка да шњих по-ла зни ка по ка зи ва ли зна чај њи хо вог бо рав ка у Пет ни ци. Ко ми си ја од 60 струч них и мла ђих са-рад ни ка са раз ли чи тих фа кул те та, ин сти ту та и обра зов них ин сти ту ци ја, су то ком че ти ри да на де таљ но по гле да ли сва ку при сти глу апли ка ци-ју, и ода бра ли оне ко ји ће у 2013. го ди ни има ти при ли ку да бу ду пр ва ге не ра ци ја ко ја ће ра ди ти сво ја ис тра жи ва ња на нај мо дер ни јој опре ми ко-ја је сти гла у прет ход ној го ди ни”, ка же Ни ко ла Бо жић, ди рек тор Фон да „Пет ни ца”.

У овој го ди ни, у са да нај мо дер ни јем обра-зов ном цен тру у Евро пи, твр де у Пет ни ци, по ме сец да на мо ћи ће да учи и ра ди око 1.200

сред њо шко ла ца из свих кра је ва Ср би је, али и уче ни ци из Хр ват ске, Бо сне и Хер це го ви не, Цр-не Го ре и Ма ке до ни је.

„Ово го ди шњи по ла зни ци про гра ма у Пет ни ци мо ћи ће да у нај мо дер ни јим ла бо ра то ри ја ма у на-шем ре ги о ну и на озбиљ ној на уч ној опре ми пра ве сво је пр ве ко ра ке у на у ци. Са да смо у си ту а ци ји да и на ши струч ни са рад ни ци са фа кул те та же ле мно го ви ше вре ме на да про ве ду у Пет ни ци ка ко би ра ди ли сво ја ис тра жи ва ња. Ово ће омо гу ћи-ти да и сред њо школ ци мно го то га на у че из пр ве ру ке”, ка же То ми ца Ми шље но вић, ру ко во ди лац про гра ма би о ло ги је у Пет ни ци. С. Г.

Ка ко иза бра ти пра во за ни ма њеМа ту ран ти нај че шће же ле да бу ду ле ка ри, адво ка ти и глум ци, а кроз про фе си о нал ну ори јен та ци ју от кри ва ју ле по те али и ма не про фе си ја

Не ма ња Ана ста си је вић, Ва ња Гва чић и Ксе ни ја Јок си мо вић

��Ове го ди не у Пет ни ци ће мо ћи да учи и ра ди око 1.200 на ших, али и сред њо шко ла ца из Хр ват ске, БиХ, Цр не Го ре и Ма ке до ни је

Фо

то М

и н

и ст

ар

ство

од

бр

а н

е

Из ме не за ко на за бољи положај труд ни ца

Фо

то Д

. Је

вре

мо

вић

Фо

то З

. Ан

аст

аси

јеви

ћ

www.balkandownload.org 8

Уторак 12. март 2013.

УКРАТКО

09ХРОНИКА hronika@politika.rs

Ак ци јом „Мер кур”, ко ју су у не ко ли ко срп ских гра-до ва спро ве ли при пад-ни ци МУП, УКП и ПУ у Сме де ре ву, иза шле су на

ви де ло све кри ми нал не рад ње пет на-е сто чла не гру пе ко ја се ба ви ла не ле-гал ним про ме том нафт них де ри ва та. Све је по че ло пре не ко ли ко ме се ци ка да је во зач ци стер не са швер цо ва-ном наф том по ку шао да под ми ти са о-бра ћај ног по ли цај ца да не вр ши про-ве ру.

Клуп ко је по че ло да се од мо та ва, а по ли ци ја је убр зо сти гла до пр вог чо-ве ка лан ца нафт не пре ва ре. Реч је Де-ја ну Је ли ћу, вла сни ку пред у зе ћа „Је-лић пе трол” у Сме де рев ској Па лан ци где по слу ју две ње го ве бен зин ске пум-пе, а у скло пу исте фир ме има још три у Кра гу јев цу и Ја го ди ни. Он је с још че тр на ест са у че сни ка за ки дао др жа-ви ак ци зе и ПДВ, а се би у џеп ста вљао чи сту раз ли ку у це ни го ри ва.

Наф та је сти за ла Ду на вом ода кле су је шверц ка на ли ма до во зи ли на ви ше пум пи у Ср би ји. На ста ни ца ма Во ди-це и Ки се љак у Сме де рев ској Па лан-ци, Је лић је ком пју тер ски ште ло вао ауто ма те за то че ње го ри ва и при кри-вао ко ли чи не на ба вље не на цр но про-да ју ћи их без фи скал них ра чу на.

– Ин ста ли ра на је елек тро нич ка опре ма и пре ко ком пју тер ског про-гра ма вра ћао је то та ли за то ре уна-зад ка ко би уса гла сио књи го вод стве-но ста ње са ствар ним. У пе ри о ду од не ко ли ко ме се ци на ба вио је на цр но 217.000 ли та ра наф те и 128.000 ли та-ра теч ног нафт ног га са. То је ко ли чи-

на за ко ју има мо до ка зе, а ко ли ке су раз ме ре пре ва ре утвр ди ће мо да љом ис тра гом – из ја вио је на чел ник кри-ми на ли стич ке по ли ци је ПУ Сме де ре-во Де јан Ан ђел ко вић.

У не дав ној ноћ ној ак ци ји по ли ци-ја је пре сре ла ци стер ну из ко је је ис-то че но 30.000 ли та ра наф те за шта је во за чу у ке шу ис пла ће но 30.000 евра. У ак ци ји „Мер кур” за пле ње но је пет ци стер ни, 40 то на наф те и 40.000 евра. Бу џет је оште ћен за око 36 ми-ли о на ди на ра.

Сва ки од чла но ва ове кри ми нал не гру пе имао је сво ју уло гу. Вла сник „Је лић пе тро ла” на ба вљао је ро бу, во за чи су до пре ма ли наф ту за го то-ви ну, вла сни ци по ве за них фир ми оба вља ли су „пе рач ке” по сло ве, пра-ви ли ла жну до ку мен та ци ју и фик тив-не „ула зе”, а тро чла на гру па ба ви ла се из ра дом про гра ма за ра чу на ре и ауто ма те.

Са ша Ми ло ше вић, про фе сор ин-фор ма ти ке из Ве ли ке Пла не, про-из во дио је елек тро скло по ве пре ко ко јих је Је лић вра ћао број ча ни ке. Сла ви ша Аџић, рад ник пред у зе ћа за сер вис опре ме, угра ђи вао је апа ра-те за пре ва ру, док је про гра мер Сло-бо дан Бран ко вић из Ве ли ке Пла не на пра вио софт вер за да љин ско по-кре та ње елек тро скло по ва што је на-пла ћи вао 500 евра по скло пу. То је Је-ли ћу омо гу ћи ло да пре ко ин тер не та чак из Тур ске, где се од ма рао, у ро ку од пет ми ну та на ште лу је ко ли чи не у то та ли за то ри ма.

– Пре ко софт ве ра пре но сио се им-пулс на елек тро скло по ве у ауто ма ти-

ма где се на кра ју рад ног да на вра ти она ко ли чи на ко ја ни је про шла кроз фи скал ну ка су. Ту ко ли чи ну, ко ју вра ти на број ча ни ке, у ре зер во а ре на до ме сти но вом ро бом ко ју ку пи за го тов но вац с ре ке Ду нав – об ја снио је шеф Од се ка за су зби ја ње при вред ног кри ми на ла ПУ Сме де ре во Зо ран Бла го је вић.

Је дан од Је ли ће вих до ба вља ча Дар-ко Стар чев, во зач пред у зе ћа „Ин тер гас”, ла жним ме ре њи ма крао је теч ни нафт ни гас из сво је фир ме и про да вао га Је ли ћу за го то ви ну, по знат но ни-жој це ни од на бав не.

– Код Ср ђа на Ра до ше ви ћа, ко ји је во зио ци стер ну ко ју је по ли ци ја пре сре ла, про на ђе но је 27.000 евра. У гру пи је и Дра ган Фи ли по вић, ди-рек тор „Пан пе тро ла”, ко ји је та ко ђе иле гал ним пу те ви ма снаб де вао Је ли-ћа го то вим нов цем, а Де јан Ла зић и Сла ђан Ми ло ше вић из Ја го ди не су у не ко ли ко на вра та за „Је лић пе трол” пра ви ли ла жне ула зе за го ри во –ре-

као је Бла го је вић и до дао да је ве ћи на њих при зна ла из вр ше ње кри вич них де ла при ли ком са ста вља ња за пи сни-ка на са слу ша њу осум њи че них.

Де ја ну Је ли ћу је, пре ма на во ди ма по ли ци је, по јед ној ци стер ни од 30 то на оста ја ло чи сто 9.000 евра, а не-дељ но је иле гал но про да вао и по две ци стер не.

Ак ци ја „Мер кур” се на ста вља. У ин-те ре су да ље ис тра ге по ли ци ја ни је са-оп шти ла ка ко је вр ше на на бав ка наф-те и где је све за вр ша ва ло иле гал но го ри во осим у Сме де рев ској Па лан-ци. Ухап ше ни су пре да ти ис тра жном су ди ји Ви шег су да у Сме де ре ву. Сум-ња се да је швер цо ва но го ри во ло шег ква ли те та и у то ку је ве шта че ње ко-је ра ди „Ју го ин спект”. Гра ђа ни ни су оште ће ни у ко ли чи ни го ри ва ко је су ку по ва ли, већ за ква ли тет, док је др-жа ва оште ће на за ак ци зе и по ре зе, са-оп шти ла је сме де рев ска по ли ци ја.

О. Ми ло ше вић

Ше и ци с Ду на ваНаф та је на бен зин ске ста ни це сти за ла иле гал ним пу тем и с ла жном до ку мен та ци јом а у пет на е сто чла ној гру пи сва ко је знао свој део по сла и до би јао део за ра де по до го во ру

Зарада на шверцованом бензину

Од бра на Ни ко ле Ша и но ви ћа за-тра жи ла је ју че од апе ла ци о ног

ве ћа три бу на ла у Ха гу да га осло бо ди кри ви це за про гон ко сов ских Ал ба-на ца 1999. и пре и на чи пр во сте пе ну пре су ду ко јом је про гла шен кри вим и осу ђен на 22 го ди не за тво ра.

На по чет ку рас пра ве о жал ба ма од-бра не и ту жи ла штва, бра ни лац То ма Фи ла оце нио је да је пр во сте пе на пре-су да прав но и чи ње нич но нео др жи ва, не ја сна и про тив реч на. Адво кат је оце-нио да у пр во сте пе ном по ступ ку ни је би ло „ди рект них до ка за” о по сто ја њу удру же ног зло чи нач ког по ду хва та. Од бра на, пре ма ње го вим ре чи ма, сма-тра да је пр во сте пе но суд ско ве ће за не-ма ри ло ис ка зе ни за све до ка о то ме да вла сти Ср би је и СРЈ ни су има ле план

за про гон Ал ба на ца. Утвр ђу ју ћи да је 700.000 Ал ба на ца оти шло с Ко со ва због ак ци ја срп ских сна га, пр во сте пе-но ве ће је, пре ма ста ву од бра не, та ко ђе по сту пи ло не ра зум но, за то што је ис-кљу чи ло све дру ге узро ке тог по кре та ста нов ни штва, по пут „стра ха од ма сов-них по ги би ја” у из бе глич ким ко ло на ма ко је је НА ТО бом бар до вао. Освр ћу ћи се на на лаз из пре су де да је Ша и но вић био „по ли тич ки ко ор ди на тор” вој них, по ли циј ских и па ра вој них сна га ко је су из вр ши ле зло чи не, ње гов бра ни лац је под се тио да је, по оп ту жни ци, Ша и-но вић био „ко ман дант за јед нич ке ко-ман де” ВЈ и МУП-а на Ко со ву. „Оп ту-жба ни је до ка за ла да је Ша и но вић то био, па га је ве ће осу ди ло као по ли тич-ког ко ор ди на то ра”, ре као је Фи ла.

Од бра на је не ги ра ла и да је „за јед-

нич ка ко ман да” МУП-а и ВЈ има ла ко манд ну уло гу, твр де ћи да пи са на на ре ђе ња ја сно по ка зу ју да су то ком ра та на Ко со ву функ ци о ни са ли вој ни и по ли циј ски ла нац ко ман де. За јед-нич ку ко ман ду, Фи ла је опи сао као де-бат ни клуб, уз су ге сти ју да ни је имао ни ко ман ду, ни ко ман дан та. Он је за-кљу чио да је не ра зу ман за кљу чак из пре су де да је Ша и но вић имао кључ ну уло гу у ор ке стри ра њу про го на ко сов-ских Ал ба на ца, јер не ма до ка за да је он срп ским сна га ма да вао би ло ка кве

ин струк ци је ни ти је имао ве зе с по ме-ра њем ста нов ни штва.

Не ги ра ју ћи и да је Ша и но вић био чо век од по ве ре ња та да шњег пред-сед ни ка СРЈ Сло бо да на Ми ло ше ви-ћа, од бра на је на зна чи ла да су до ка зи о то ме „у сфе ри прет по став ки”.

Пр во сте пе на пре су да „не ги ра” по-сто ја ње Ср би је и СРЈ ко је „тре ти ра као при ват ни по сед Сло бо да на Ми ло-ше ви ћа”, као да је Ми ло ше вић „оства-ри вао сво ју при ват ну во љу”, оце нио је Ша и но ви ћев адво кат.

Фи ла је по звао апе ла ци о но ве ће да,

уко ли ко не осло бо ди ње го вог кли јен-та, пр во сте пе но из ре че ну ка зну Ша и-но ви ћу знат но ума њи за то што је, ако по сто ји, „ње гов до при нос са свим ма-ли, а ауто ри тет рет ко ко ри шћен”.

Оп ту же ни Ша и но вић и Ој да нић су у при тво ру три бу на ла од про ле ћа 2002, ка да су се до бро вољ но пре да-ли. По што ће му уско ро ис те ћи две тре ћи не за твор ске ка зне, ге не рал Ој-да нић има пра во да за тра жи пре вре-ме но пу шта ње на сло бо ду.

Ге не ра ли Пав ко вић, Ла за ре вић и

Лу кић су се су ду до бро вољ но пре да-ли 2005. го ди не. Пр во сте пе ном пре су-дом три бу нал је Ша и но ви ћа осу дио на 22 го ди не за тво ра, за јед но са ге не ра-лом Не бој шом Пав ко ви ћем и на чел-ни ком Шта ба МУП на Ко со ву, ге не ра-лом Сре те ном Лу ки ћем.

На по 15 го ди на за тво ра због по ма-га ња и по др жа ва ња зло чи на на Ко-со ву, осу ђе ни су и бив ши на чел ник Ге не рал шта ба ВЈ ге не рал Дра го љуб Ој да нић и ко ман дант При штин ског кор пу са ВЈ ге не рал Вла ди мир Ла за-ре вић. Д. Чар нић

Од бра на тра жи сло бо ду за Ша и но ви ћа

Дра го љуб Ој да нић и Ни ко ла Ша и но ви ћ

��Адво кат То ма Фи ла оце нио да је не ра зу ман за кљу чак да је Ша и но вић имао кључ ну уло гу у про го ну ко сов ских Ал ба на ца

Су ђе ње Сре те ну Јо ци ћу зва ном Јо ца Ам стер дам и бе о град ском де лу ње го-ве кри ми нал не гру пе због оп ту жби да су 23. ок то бра 2008. го ди не у За гре-бу уби ли вла сни ка хр ват ског „На ци-о на ла” Иву Пу ка ни ћа и ње го вог са-рад ни ка Ни ку Фра ни ћа од ло же но је ју че у Спе ци јал ном су ду у Бе о гра ду

за су тра на мол бу од бра не и ра ди са-слу ша ња ве шта ка.

Су ду је ју че сти гло ве шта че ње ле ка-ра са ВМА о здрав стве ном ста њу оп ту-же ног Жељ ка Ми ло ва но ви ћа, па је суд за су тра пла ни рао да тим по во дом са-слу ша пред сед ни ка Ко ми си је ве шта-ка. По том ће од лу чи ти ка да ће са слу-ша ти Ми ло ва но ви ће ву од бра ну.

Ми ло ва но вић је у Хр ват ској осу-ђен на 40 го ди на за тво ра, као не по-сред ни из вр ши лац уби ства Пу ка ни-ћа и Фра ни ћа.

Осим Јо ци ћа и Ми ло ва но ви ћа, бе-о град ски суд су ди и Ми лен ку Ку зма-но ви ћу.

Оп ту жни ца срп ског Ту жи ла штва за ор га ни зо ва ни кри ми нал те ре ти Јо ци-ћа да је ор га ни зо вао кри ми нал ну гру-пу ко ја је из вр ши ла уби ство Пу ка ни ћа и Фра њи ћа, 23. ок то бра 2008. го ди не, на кон што је са „за са да не и ден ти фи-ко ва ном осо бом” по сти гао до го вор да за 1,5 ми ли он евра уби је вла сни ка хр-ват ског „На ци о на ла”. Р. Х.

Су ди се Јо ци ће вој гру пи за уби ство Пу ка ни ћа

Сре те н Јо ци ћ

Фо

то Ф

он

ет

Фо

то Б

ета

Фо

то Д

. Је

вре

мо

вић

По чи ње кон тро ла ко ри шће ња по ја се ва у во зи ли ма

У ци љу ве ће без бед но сти во за ча и пут-ни ка на срп ским пу те ви ма, са о бра ћај-на по ли ци ја је ју че по че ла да по ја ча но кон тро ли ше ко ри шће ње си гур но сних по ја се ва у мо тор ним во зи ли ма, са оп-ште но је из МУП-а Ср би је. Ова ак ци ја се исто вре ме но оба вља у свим зе мља ма чла ни ца ма Европ ске уни је, у ор га ни за-ци ји Ти спо ла чи је су чла ни це са о бра-ћај не по ли ци је европ ских др жа ва.

Си гур но сни по ја се ви су из у зет но ва жни еле мен ти па сив не без бед но-сти, чи ја је упо тре ба по ка за ла пред-но сти њи хо вог ко ри шће ња у мо тор-ним во зи ли ма. Сва ис тра жи ва ња у овој обла сти по ка зу ју да су во за чи и пут ни ци, ко ји ко ри сте си гур но сне по-ја се ве знат но ма ње из ло же ни ри зи ку од стра да ња у са о бра ћај ним уде си ма, на ве де но је у са оп ште њу.

МУП под се ћа да је За ко ном о без-бед но сти са о бра ћа ја на пу те ви ма про-пи са на нов ча на ка зна од 5.000 ди на ра за оне који не ко ри сте си гур но сни по-јас. Д. С. В.

Ка ра џић на ла гао ху ма но по сту па њеСве до че ћи у од бра ну Ра до ва на Ка-ра џи ћа, бив ши по моћ ник ми ни стра прав де Ре пу бли ке Срп ске Сло бо дан Авли јаш из ја вио је ју че пред три бу на-лом у Ха гу да је Ка ра џић, то ком ра та у БиХ, на ре ђи вао ху ма но по сту па ње са за ро бље ни ци ма, али да че сто ло кал-не вла сти то ни су по што ва ле. Авли-јаш је, као 100. све док од бра не, ре као да Ка ра џић, услед рат не си ту а ци је, објек тив но ни је мо гао да кон тро ли ше ак тив но сти кри зних шта бо ва на те ре-ну. „Где је год мо гао, Ка ра џић је на-ла гао да се без у слов но осло бо де ци-ви ли и обез бе ди чо веч но по сту па ње, у скла ду са ме ђу на род ним пра вом”, ре као је све док. Бе та

Стро жа ка зна за рат ни зло чин

Због рат ног зло чи на на под руч ју Би је љи-не у ју ну 1992. го ди не, Апе ла ци о ни суд у Бе о гра ду осу дио је на 20 го ди на за тво ра Дра га на Јо ви ћа, та ко што је пре и на чио пр во сте пе ну пре су ду Ви шег су да у Бе о-гра ду, ко јом је Јо вић био осу ђен на 15 го-ди на за тво ра. Окри вље ном Але ну Ри сти-ћу ка зна је пре и на че на са 12 на 10 го ди-на, док је Зо ра ну Ђур ђе ви ћу по твр ђе на ка зна од 13 го ди на за тво ра, са оп ште но је из Апе ла ци о ног су да у Бе о гра ду. Јо вић, Ђур ђе вић и Ри стић огла ше ни су кри вим што су 14. ју на 1992. го ди не у Би је љи ни, као при пад ни ци до бро во љач ке је ди ни це при срп ским ору жа ним фор ма ци ја ма, кр-шили пра ви ла ме ђу на род ног пра ва за вре ме ору жа ног су ко ба. А. П.

Се ки ром на ком ши ју, зу би ма на по ли цај це

Но ви Сад – Но во са ђа нин С. Р. (37), осум-њи чен да је се ки ром по ку шао да уби је су-гра ђа ни на, би ће у за кон ском ро ку при ве-ден на са слу ша ње ис тра жном су ди ји Ви-шег су да, са оп ште но је из По ли циј ске упра ве у Но вом Са ду. Кри ми на ли стич ка по ли ци ја ухап си ла је С. Р. и од ре ди ла му за др жа ва ње до 48 са ти, због сум ње да је у не де љу, на сте пе ни шту стам бе не згра-де, на пао се ки ром су гра ђа ни на и по вре-дио га. При ли ком ин тер вен ци је по ли ци је, осум њи че ни и ње гов брат Ф. Р. (35) ује ли су дво ји цу по ли ца ја ца за ру ку и но гу, на-нев ши им лак ше по вре де, а њи хо ва мај ка С. Р. (76) та ко ђе је по ку ша ла фи зич ки да спре чи хап ше ње.Про тив осум њи че ног за по ку шај уби ства и ње го вог бра та би ће под не та кри вич на при ја ва за на пад на слу жбе но ли це у оба-вља њу ду жно сти. Р. Х.

www.balkandownload.org 9

Уторак 12. март 2013.

Ма ла пред у зе ћа тре ба да ко ри сте при ли ке, ре као у Ужи цу Ми ха ел Шмит, ди рек тор Де ле га ци је не мач ке при вре де у Ср би ји

Ужи це – При вре да ужич ког ре ги о на де це ни ја ма је из во зно ори јен ти са на та ко да и у не по вољ ним вре ме ни ма успе ва да оства ри су фи цит у раз ме-ни са све том. Не мач ко тр жи ште им је јед но од по жељ них. На ње га из во-зе обо је не ме та ле, во ће, тек стил, али све то је не до вољ но у од но су на мо-гућ но сти, оце ње но је при ли ком ју че-ра шњег раз го во ра Ми ха е ла Шми та, ди рек то ра Де ле га ци је не мач ке при-вре де у Ср би ји са чла но ви ма По слов-ног клу ба за пад не Ср би је ко ји оку пља

де вет ов да шњих фир ми са укуп ним про ме том од 30 ми ли о на евра и са 670 за по сле них.

Шмит ис ти че да не мач ко-срп ско при вред но удру же ње има око 250 чла ни ца и нај ве ће је би ла те рал но удру же ње те вр сте.

Фир ме из ужич ког кра ја су ак тив-не, же ле да из во зе у Не мач ку и уво зе не мач ку опре му, а спрем не су и да ин-пле мен ти ра ју за јед нич ке про јек те с не мач ким ин ве сти то ри ма, али их не-ма до вољ но, на ро чи то не у овом кра-ју. Ужи це, на гла сио је Шмит, ни је на Ко ри до ру 10.

Вла сник из во зног пред у зе ћа „Си-ро гој но ком па ни” Ра де Љу бо је вић ис-ти че да је је дан од ци ље ва овог Клу ба по ве зи ва ње са стра ним парт не ри ма и на ла же ње мо гућ но сти да фир ме из ре ги о на иза ђу на свет ско тр жи ште. – Оче ку је мо да ви ди мо ко ји су то по-

те зи, шта је оно што тре ба да ура ди при вре да овог ре ги о на да би по ве ћа-ла сво ју раз ме ну с Не мач ком ко ја је њен тра ди ци о нал ни парт нер – об ја-шња ва Љу бо је вић, па на пи та ње за-што се до са да ни је ви ше из во зи ло и шта је при вред ни ке спре ча ва ло, од го-ва ра да су зах те ви не мач ког тр жи шта мо жда би ли пре ви со ки, а у си ту а ци ји у ко јој је би ла Ср би ја, те же смо их ис-пу ња ва ли не го дру ге зе мље.

– Ни је пи та ње да ли мо же те јед ном ис по ру чи ти јед ну ро бу, већ да ли исту та кву мо же те от пре ма ти го ди ну да-на, две, пет го ди на. То је не што што је основ из во за на свет ско тр жи ште. Да нас сви тра же си гур ног, по у зда ног парт не ра. Та по у зда ност је ва жна и по це ну да не кад из гу би те на јед ној ис-по ру ци, да ра ди те но ћу да би су тра-дан мо гли да ис по шту је те рок, јер је то ли ко ве ли ка кон ку рен ци ја да не сме те ни ми ну та за ка сни ти на свет-ском тр жи шту – до да је Љу бо је вић

Ње го ва ком па ни ја из во зи ве ли ке ко ли чи не ма ли не и дру гих про из во-да, али у це лом том по слу, сма тра, ве о-ма је бит на и уло га др жа ве. – За сер ти-фи ка ци ју у пре храм бе ној ин ду стри ји Ми ни стар ство по љо при вре де је у про-шло сти из дво ји ло зна чај на сред ства и мно го фир ми ју је спро ве ло. Би ло је и бес по врат них сред ста ва за то. Про-блем су, ме ђу тим, и не ка пи та ња чи-је ре ша ва ње за ви си са мо од нас – да обез бе ди мо, на при мер, да ца ри на ра-ди су бо том, не де љом, пра зни ком, а не да с ма ли ном че ка мо да ни ма на ис по-ру ку, на по ми ње Љу бо је вић.

Б. Пе јо вић

10 еКОНОМИЈАekonomija@politika.rs

Званични­девизни­курс­НБС

Курсеви се примењују од 8.00 часова 11. марта 2013. и важићедо 8.00 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа

Курс за ефективу евра износи: куповни 111,4311, продајни 113,0021.Званични средњи курс динара према евру за данас је 112,3698.

Земља

Евр. мон. унија

Аустралија

Канада

Данска

Јапан

Норвешка

Руска Фед.

Шведска

Швајцарска

В. Британија

САД

Валута

1 евро

1 долар

1 долар

1 круна

100 јена

1 круна

1 рубља

1 круна

1 франак

1 фунта

1 долар

Куповни

111,8800

87,8937

83,6924

15,0008

89,5040

15,0217

2,7916

13,4266

90,3934

128,3911

86,0549

Продајни

112,5532

88,4227

84,1960

15,0910

90,0426

15,1121

2,8084

13,5074

90,9374

129,1637

86,5727

Средњи

112,2166

88,1582

83,9442

15,0459

89,7733

15,0669

2,8000

13,4670

90,6654

128,7774

86,3138

Ознака

EUR

AUD

CAD

DKK

JPY

NOK

RUB

SEK

CHF

GBP

USD

Па ра ћин – У „Срп ској фа бри ци ста кла” у Па ра ћи ну ју че је ор га ни зо ва на све ча ност по во дом пу шта ња у рад но-ве про из вод не ли ни је пе ћи Б-1. Ка па ци тет пе ћи је око 62.000.000 то на ра зних вр ста бо ца, од но сно на ме ње на је про из вод њи раз не вр сте ам ба ла жног ста кла, по пут фла ша за пи во, ли тар ске за ви но, те гли и слич ног. Пре ма ре чи-ма Ми о дра га Ни ко ли ћа, ге не рал ног ди рек то ра „Ста кла-ре”, ово је са мо по че так, јер ка да ав гу ста бу де про ра ди ла и дру га про из вод на ли ни ја, од но сно пећ Л-5 ова фа бри-ка ће го ди шње про из во ди ти ви ше од 100.000 то на ста кла го ди шње. „Ста кла ра” је у нај бо ље вре ме, кра јем осам де-се тих го ди на, про из во ди ла око 170.000 то на ста кла. Ка да кра јем иду ће го ди не бу ду за вр ше не све ин ве сти ци је, би ће до стиг нут тај ни во про из вод ње.

– Пр во ста кло из ове пе ћи кре ну ло је 12. фе бру а ра, а два да на ка сни је у ма га ци ну се на шао пр ви про из вод. Реч је о ли тар ској, ул тра ла кој бо ци са сма ње ном гра ма жом, ко ја се зо ве „бор до ла ки кру ни ца”, ко ја мо же да слу жи за све на ме не. „Ста кла ра” ју је и ра ни је про из во ди ла, али је она са да про из ве де на по но вој тех но ло ги ји и мер но-ре гу ла-

ци о ној опре ми и ква ли те та ста кла. На тај на чин про из-вод на це на ста кла бит но је сма ње на – на во ди Ни ко лић за „По ли ти ку”.

Ду шан Ба ја то вић, ди рек тор ЈП „Ср би ја гас”, ко је је 2009. го ди не по ста ло ве ћин ски вла сник „Ста кла ре”, за хва лио је бу гар ском стра те шком парт не ру, јер је ус пео да фа бри ку ко ја је би ла у ло шем ста њу и тр жи шно не ку рент на пот-пу но опо ра ви.

– Ово је био при мер ка ко се мо же ко ри сти ти јав ни ка-пи тал, што се че сто оспо ра ва, а да се по мог не при вре ди. Сви тро шко ви „Ср би ја га са” и „Елек тро при вре де” у пот пу-но сти су ис пла ће ни, а стра те шки парт нер је до био 63,62 по сто на ших ак ци ја. Тех но ло ги ја је не сум њи во нај са вре-ме ни ја у ју го и сточ ној Евро пи, оце нио је Ба ја то вић и до-дао да је стра те шки парт нер ма ши не за обе ли ни је већ пла тио.

Иван Џи џев, пред сед ник Над зор ног од бо ра „Ста кла ре” и пред став ник ин ве сти то ра, до дао је да је у пр вој ета пи уло же но око че ти ри, док ће до кра ја го ди не би ти уло же-но 23 ми ли о на евра. З. Гли го ри је вић

По те кло но во ста клоДо кра ја ове го ди не у параћинску „Ста кла ру” би ће уло же но око 23 ми ли о на евра, а њен ка па ци тет кра јем 2014. би ће око 170.000 то на

Фо

то З

. Гл

и го

ри

је ви

ћ

Нови почетак српске стакларе

Па ра ћин – Пред лог уго во ра ко јим би „Ср би ја га су” би ло омо гу ће но да ку пи до дат них 25 од сто ак ци ја „Ју го рос га-са” сти гао је у „Ср би ја гас” и прав на слу жба већ раз ма-тра тај пред лог, из ја вио је ју че ге не рал ни ди рек тор тог пред у зе ћа Ду шан Ба ја то вић. Тај по сао би тре ба ло да бу де фи нан си ран пре ра спо де лом де ла ин ве сти ци о ног кре ди та ко ји је „Ср би ја гас” до био од Европ ске ин ве сти-ци о не бан ке, ре као је Ба ја то вић, али ни је пре ци зи рао ко ли ки би био из нос. „По ну да о из јед на ча ва њу вла снич-

ког од но са ‘Ср би ја га са’ и ‘Га спро мек спор та’ у ‘Ју го рос-га су’ је ко рект на. Аран жман је прак тич но до го во рен и не ви дим раз лог да Вла да Ср би је не да по зи тив но ми шље-ње о то ме”, ре као је Ба ја то вић но ви на ри ма у „Ста кла ри Па ра ћин”. „Ср би ја гас” тре нут но има 25 од сто уде ла у „Ју го рос га су” – за јед нич ком пред у зе ћу са „Га спро мек спор том” ко је се ба ви тр го ви ном га са за срп ско тр жи ште. Тан југ

„Ср би ја гас” ку пу је 25 од сто ак ци ја „Ју го рос га са”

У Ру си ји је от кри ве но да око 60 то-на ја бу ка из Ср би је са др жи пре ви-сок но во пе сти ци да, што је утвр ђе но про ве ром три уво зна кон тин ген та од по чет ка ове го ди не, ре че но је ју че аген ци ји Бе та у слу жби за кон тро лу по љо при вред них про из во да Ро сељ-хо знад зор.

Пре ми јер Ру си је Дми триј Ме две дев је про шле не де ље на јед ном са ве то ва-њу о ру ској по љо при вре ди из ја вио да увоз по љо при вред них про из во да ни-је увек при хва тљив ни по це ни, ни по ква ли те ту, а као при мер на вео и Ср-би ју. „Не ке ис по ру ке су јед но став но опа сне по здра вље, због ви со ке ко ли-чи не пе сти ци да и ни тра та. По след њи при мер су би ле ја бу ке из Пољ ске и Ср би је”, ре као је Ме две дев, а пре не-ле су ру ске др жав не те ле ви зи је.

Ка ко је са оп шти ла Упра ва Ро сељ хо-знад зо ра за Ка лу шку област, у фе бру-

а ру је от кри ве но 311 то на ја бу ка са ви со ким ни во ом пе сти ци да, нај ве ћи део из Пољ ске и Ср би је. У са оп ште-њу на сај ту те упра ве, на во ди се да су пред у зе те ор га ни за ци о не ме ре ка ко се не би до зво лио увоз опа сних про-из во да на те ри то ри ју Ру си је.

У Аген ци ји за кон тро лу по љо при-вред них про из во да на ве ли су да је 2009. го ди не пот пи сан ме мо ран дум о без бед но сти про из во да ко ји се уво-зе из Ср би је у Ру си ју. У окви ру те са-рад ње, ка ко се на во ди, те 2009. го ди-не је то ком про ве ре от кри ве но де вет по шиљ ки уве зе них ја бу ка, укуп не ко-ли чи не 145 то на, са не до зво ље ном ко ли чи ном пе сти ци да.

То ком 2010. го ди не ме то дом слу-чај ног узор ка от кри ве но је 107 по-шиљ ки са око две то не опа сних ја бу-ка, а 2011. го ди не че ти ри по шиљ ке од укуп но 77 то на. То ком про шле го ди не до го дио се „скок”, ре кли су у Аген ци ји и на ве ли да је от кри ве но 19 по шиљ ки од око 400 то на штет них ја-бу ка.

У Аген ци ји су, ме ђу тим на ве ли да је то ком про шле го ди не у Ру си ју сти гло око 14.000 то на ја бу ка са ви со ким са-др жа јем пе сти ци да, те да тих 400 то-на „ни је та ко стра шна ци фра”. Ро сељ-хо знад зор је на вео да је ње гов за да так са мо фи то са ни тар на кон тро ла про из-во да ко ји сти жу у Ру си ју, а да од лу ку о то ме шта ће да ље би ти са тим про-из во ди ма до но си Аген ци ја за епи де-ми о ло шко-са ни тар ну кон тро лу, Ро се-пи дем над зор.

Упозорење Руса: Jа бу ке из Србије с по ве ћа ним ни во ом пе сти ци да

Де ви зне ре зер ве На род не бан ке Ср би-је на кра ју фе бру а ра 2013. го ди не из-но си ле су 11,68 ми ли јар ди евра, што је 1,19 ми ли јар ди евра ви ше не го на кра-ју ја ну а ра, са оп шти ла је ју че НБС.

Тај из нос де ви зних ре зер ви обез бе-ђу је по кри ве ност нов ча не ма се (М1) од 434 од сто и по кри ве ност од осам ме се ци уво за ро бе и услу га. Нај ве ћи де ви зни при лив у фе бру а ру био је по осно ву про да је др жав них хар ти ја од вред но сти на ино стра ном и до ма ћем фи нан сиј ском тр жи шту у укуп ном из но су од 1,17 ми ли јар ди евра.

Оства ре ни су при ли ви и по осно ву из два ја ња де ви зне оба ве зне ре зер ве

ба на ка у не то из но су од 61 ми ли он евра, и по осно ву ко ри шће ња кре ди та и до на ци ја у укуп ном из но су од 12,7 ми ли о на евра. У фе бру а ру нај ве ћи од лив из де ви зних ре зер ви био је по осно ву от пла те ду га Ме ђу на род ном мо не тар ном фон ду у из но су од 100,2 ми ли о на евра.

Оста ли од ли ви из де ви зних ре зер ви од но се се на ис пла те до спе лих др жав-них хар ти ја од вред но сти де но ми но-ва них у еври ма у из но су од 55,2 ми-ли о на евра, и на из ми ри ва ње оба ве за пре ма ино кре ди то ри ма у из но су од 21,6 ми ли о на евра, на ве ла је НБС.

Бе та

Де ви зне ре зер ве по ве ћа не 1,2 ми ли јар де евра

За из воз се ра ди и но ћу

„Севал” ослонац извозне привреде ужичког краја

Фо

то С

. Јо

вичи

ћ

www.balkandownload.org 10

Уторак 12. март 2013. 11еКОНОМИЈА ekonomija@politika.rs

потро­­­­ачУ­ЧЕТВРТАК

ЛОША ОБУЋА У СРБИЈИ ПРОБЛеМ БРОЈ ЈеДАН

ПРеВАРе НА ИНтеРНетУ: НАРУЧИО теЛеФОН ОД 200 еВРА, ДОБИО ПОЛОВНИ ОД 10

ДА ЛИ СУ БеЗБеДНе еЛеКтРОНСКе ЦИГАРете

Дин кић: Нео збиљ на и не пре ци зна про јек ци јаМи ни стар фи нан си ја и при вре де Ср би је Мла ђан Дин кић оце нио је ју че да је Фи скал ни са вет дао нео-збиљ ну и не пре ци зну про јек ци ју де фи ци та др жав ног бу џе та. По во дом упо зо ре ња Фи скал ног са ве та да би де фи цит у ово го ди-шњем бу џе ту мо гао да уме сто 3,8 од сто до стиг не пет од сто, Дин кић је но ви на ри ма у Скуп шти ни Ср би је ка зао да Фи скал ни са вет ни је узео у об зир по дат ке за „це лу др жа ву”, не го су гле да ли „са мо по дат ке за ре пу бли ку”. „У ја ну а ру је ре пу бли ка има ла де фи цит од се дам ми ли јар ди (ди на ра) али смо на дру гим ра чу ни-ма има ли ви шак од 11 ми ли јар ди, па је уку пан ви шак био 3,8 ми ли јар ди. Пр ви пут ни смо има ли де фи цит не го су фи цит у бу џе ту. У фе бру а ру су гле-да ли са мо де фи цит ре пу блич ког бу џе та, а по да ци за пен зи о ни и здрав стве ни фонд, ло кал и по кра ји-ну сти жу 25. мар та а ми ви ди мо да ће они то знат но по пра ви ти”, ре као је Дин кић. Ка зао је да ће у сва ком слу ча ју би ти пред у зе те и од го ва ра ју ће ме ре ка ко би се већ са да на пра вио план за да ље сма ње ње де фи ци та у на ред ној го ди ни. „Ми смо вр ло за до вољ ни ка ко са да сто ји мо са јав ним фи нан-си ја ма, али је чи ње ни ца да мо ра мо до дат но да сма њу је мо де фи цит и да је по треб но за јед но са Фи скал ним са ве том уса гла си ти ко је су то ме ре, као и са Ме ђу на род ним мо не тар ним фон дом”, ре као је Дин кић. Бе та

Тре нут но олак ша но за ду жи ва ње пред ста вља опа сност да вла да од у ста не од по ли ти ке сма ње ња ми ну са и спро во ђе ња ре фор ми

Ми нус у др жав ној ка си у 2013. го-ди ни би ће, по све му су де ћи, ве-

ћи од пла ни ра них 3,6 од сто. По оп ти-ми стич ком сце на ри ју, што зна чи уз услов да се по бољ ша ју јав ни при хо ди у на ред ном пе ри о ду, де фи цит ће из-но си ти нај ма ње око 4,5 од сто БДП-а. Уко ли ко се на то до да ју и но ви рас хо-ди др жа ве по пут „Же ле за ре” и ду го ва Фон да за за шти ту жи вот не сре ди не, ко ји се пре ма на ја ва ма не ће књи жи-ти као де фи цит, ствар ни бу џет ски ма-њак у овој го ди ни до сти ћи ће и пет од сто БДП-а, са оп штио је ју че Па вле Пе тро вић, пред сед ник Фи скал ног са ве та про це њу ју ћи пред но ви на ри-ма фи скал не иза зо ве за ову и на ред-ну го ди ну.

– У пр ва два ме се ца ове го ди не де-фи цит ре пу блич ког бу џе та до сти гао је за бри ња ва ју ћих 35 ми ли јар ди ди на ра што је по сле ди ца сма ње ња јав них при-хо да, по себ но ПДВ-а. Оче ку је мо по-бољ ша ња у на ред ним ме се ци ма, али не то ли ка да се пре о кре не тренд ра ста де фи ци та. Кра јем про шле го ди не про-ме њен је си стем на пла те ПДВ-а, а оче-ку је мо да ће је дан део јав них при хо да,

ко ји је из о стао по чет ком го ди не, би-ти на док на ђен у на ред ним ме се ци ма, оце нио је По по вић.

Да би се из бе гла кри за јав ног ду га де фи цит у 2014. мо ра да се сма њи, а за то још не по сто ји спре ман план. То сма ње ње би тре ба ло да из но си 1,5 до два про цент на по е на БДП-а у од но су на ову го ди ну. Фи скал ни са вет је из-ра чу нао да је „про бле ма тич но” 400-450 ми ли о на евра што је сра змер но ре ал ном сма ње њу пла та и пен зи ја за око пет од сто или по ве ћа њу ПДВ-а за до дат на два про цент на по е на. Оце на Са ве та је да је бо ље да, уме сто ових ме ра, већ у пр вој по ло ви ни ове го ди-

не за поч ну ре фор ме и про ме не не ки за ко ни по пут оног о фи нан си ра њу ло-кал не са мо у пра ве. Да би се оства ри ле по ме ну те уште де по треб но је, а и за-кон то на ла же, да вла да већ у апри лу пред ста ви пр ви оквир бу џе та за 2014. го ди ну ко ји би са др жао кре ди би лан план за сма ње ње де фи ци та. „Уко ли-ко уђе мо у ле то с ви со ким ни во ом де фи ци та, би ће из ве сно да по врат ка не ма и да ће вла да кон ста то ва ти да ви ше ни шта не мо же да се ура ди”, са-оп штио је Пе тро вић.

Јав ни дуг је на кра ју 2012. го ди не пре ма шио 18 ми ли јар ди евра што је 63 од сто БДП-а, а по да ци Фи скал ног

са ве та по ка зу ју да је са мо то ком про-шле го ди не тај ми нус уве ћан за пре-ко три ми ли јар де евра чи ме је ње го во уче шће у БДП-у по ве ћа но за пре ко 13 про цент них по е на. С об зи ром на то да су сре ди ном фе бру а ра еми то ва не об ве зни це у вред но сти 1,5 ми ли јар-ди до ла ра, дуг се још по ве ћао. Овај тренд ра ста јав ног ду га је нео др жив и си гу р но ће до ве сти до кри зе, а за кон-ска оба ве за вла де је да за поч не про-грам ње го вог сма ње ња.

– То што је Ми ни стар ство фи нан си-ја са оп шти ло да се јав ни дуг у ја ну а ру сма њио на ис под 60 од сто при вре ме-ног је ка рак те ра и ни је не у о би ча је но. Слич но се де си ло и у фе бру а ру 2012. го ди не. По чет ком го ди не пла ти се не-ка ве ли ка ра та, а за тим се др жа ва по-но во за ду жи. Што се ти че пред ло га Ми ни стар ства фи нан си ја од пре два да на да се пре вре ме но от пла ти спољ-њи дуг у из но су од 430 ми ли о на до ла-ра ту се не ра ди о сма ње њу ду га, већ о упра вља њу јав ним ду гом, тач ни је за-ме ном ску пљег ду га јев ти ни јим – ре-као је пред сед ник Фи скал ног са ве та.

По ње му, тре нут но олак ша но за-ду жи ва ње пред ста вља опа сност да вла да од у ста не од по ли ти ке сма ње-ња де фи ци та и спро во ђе ња ре фор ми. Ни жа ка мат на сто па на за ду жи ва ње по сле ди ца је па да свет ских ка ма та. Ти трен до ви мо гу ла ко и бр зо да се пре о кре ну због че га би наш фи нан-сиј ски по ло жај био још те жи.

Ј. Ра бре но вић

Фи скал ни са вет: Ра сте бу џет ски де фи цит

Владимир Вучковић и Павле Петровић

Фо

то Ф

он

ет

Са прве стране

Осим тога 3,5 милиона до-маћинстава која имају бројила сваког месеца с рачуном плаћају и фик-сну накнаду за струју од

31,5 динара по киловат-сату широке потрошње, као и 119,07 динара нак-нада за мерно место. И каква је вај-да за грађане од тога? Никаква. Чист ћар за ЕПС.

С друге стране ко је грађане питао да ли хоће да плаћају ове субвенцио-нисане киловат-сате инвеститорима који су нашли рачуницу да их произ-воде и на њима зарађују? И друго, ко-лико је нормално да се у исто време, док се преко ЕПС-а води социјална по-литика кроз јефтину струју и тиме ово јавно предузеће тера у пропаст, уводи накнада за „зелене киловат-сате”?

Упитана како је плаћање зелене струје регулисано у земљама где се на мрежи већ налазе ови киловати, Маја Турковић из српског Удружења за енергију ветра, каже, да је домаће законодавство преписало искуства околних земаља.

– Пракса највећег броја земаља је да „зелене киловате” плаћају крајњи потрошачи, односно грађани. За 50 мегавата колико Србија у овом часу добија из обновљивих извора накна-ду је до сада плаћао ЕПС, јер му је то због симболичних киловат-сати, било исплативије него да штампа уплатни-це, каже Турковић.

Пошто се очекује, додаје, да се на мрежи убудуће нађе више зелене струје, одлучено је да је плаћају сви потрошачи. Добро је, објашњава, што ће се овај трошак видети на сваком рачуни, јер грађани треба да знају шта и колико плаћају. Једино није јас-но зашто је 4,4 паре линеарно, без об-зира на потрошњу. Логично би било

да они који троше више струје више и плаћају и обрнуто.

– Да цела ствар није ишла преко ра-чуна за струју, накнада би се произ-вођачима плаћала из буџета, што би тек био проблем за грађане, јер нико не би знао колико се за ту намерну пара издваја, каже Турковић.

Она каже да у развијеним земљама, где се зелена енергија одомаћила на

рачунима, постоји такозвани микс. Па се тачно зна колико је струје про-изведено из воде, колико из ветра, сунца.. и све то плаћају крајњи пот-рошачи. Турковић објашњава и да се на овај начин укида монопол на тр-жишту струје.

– ЕПС на овај начин губи монопол: тржиште се шири. Сви смо плаћали и сваки изграђени енергетски обје-

кат који је власништво државе од-носно ЕПС-а преко рачуна за струју, па ко нас је питао хоћемо ли то или не. Осим тога Србија по директиви ЕУ до 2017. године мора технолош-ки да осавремени све термоблокове из којих се данас добијају такозвани прљави киловат-сати. Око 66 одсто струје је из угља који загађује околи-ну. По завршетку тог посла киловат-

час добијене струје из угља коштаће око 7,5 евроценти, дакле три пута скупље него данас, каже она.

У ЕПС-у потврђују да су до сада сами плаћали зелене киловате за око 50 мегавата струје колико се произ-води из малих ХЕ, а да се због очеки-ваног раста потрошње струје из об-новљивих извора трошак пребацује на грађане.

Горан Паповић, председник Наци-оналне организације потрошача Ср-бије, каже да је добро да Србија има зе-лене киловате, али да не може у исто време ЕПС да производи најјефтинију струју, а да се с друге стране од грађана тражи да плаћају зелену енергију како би се поштовала директива ЕУ.

Предлог заштитника потрошача је био да струја поскупи за два одс-то, где би се део издвајао за социјално угрожене, део за обновљиве изворе и енергетску ефикасност. С тим што тачно мора да се зна колико ће се где пара пласирати.

Грађани морају да знају шта и коли-ко плаћају. На рачунима ЕПС-а већ сада има много нејасноћа, закључује он. Јасна Петровић

Плаћамо а немамо ветропаркове, соларне електране, биомасу

Бач – Сло вач ка ком па ни ја „Агро енер џи”, јед на од во де ћих у евро пи по ула га њу у ко ри шће ње об но вљи вих из во ра енер ги је, гра ди ће у Ба чу че ти ри би о га сне елек тра не. Пре ма уго во ру са ло кал ном упра вом, ра до ви тре ба да поч ну у ма ју, да би би ли окон ча ни до кра ја го ди не, а чи тав по сао ко шта ће пет на ест ми-ли о на евра.По ред стру је, ко ја ће по сти му ла тив ној це ни би ти ис по ру чи ва на еПС-у, елек тра не ће про из во ди ти и знат не ко ли-

чи не то плот не енер ги је за за гре ва ње јав них и при вред них обје-ка та. Као по гон ско го ри во ко ри сти ће се биљ ни оста ци са око 1.200 хек та ра, чи јом фер мен та ци јом ће се осло ба ђа ти гас, ко-ји ће слу жи ти за про из вод њу стру је. Ин ве сти тор ће већ ових да-на по че ти с по љо при вред ни ци ма да скла па ду го роч не уго во ре о от ку пу сла ме, ку ку ру зо ви не, ста бљи ка по жње ве ног сун цо кре-та, со ји не вре же... П. Ко при ви ца

Врста електране повлашћеног произвођача

Хидроелектрана

Електране набиомасу

Електране набиогас

Електране наветар

Соларне електране

Геотермалне електране

Електране наотпад

Електране сакомбинованомпроизводњом наугаљ

Подстицајнаоткупна ценау евроцентимапо киловат-часу

Електране сакомбинованомпроизводњом наприродни гас

од 5,9 до 12,40

од 8,2 до 13,26

од 12,31 до 15,66

9,20

20,66

9,67

8,57

8,04

8,89

e03b01 idin tarife.eps

Ки ло ва ти електричне енергије из биљ ног от па да

Фо

то П

. Ко

пр

и ви

ца

www.balkandownload.org 11

12 КУЛтУРАУторак 12. март 2013.kultura@politika.rs

Пу ко ти не сва ко дне вља

Бе о град ска „Про све та” об ја ви ла је но ву збир ку пе са ма Ми ло ми ра Кра го ви ћа „Ску-пља чи пра ши не”. Збир ка, уз увод ну и за-вр шну пе сму, има шест те мат ских ци клу-са: Пот ко жна пре ви ра ња, Дра ги мој цен-зо ре, Не ви дљи ви чи та лац, У дру штву жа ба, На ле ђи ма жиг и Ди рект на упо зо ре ња.Бо гат је зик Кра го ви ће ве по е зи је, осло њен на је зик ур ба ног ми љеа, але го риј ске ком-би на ци је ја ких ре чи, бли ста ве ме та фо ре, ди рект не опо ме не, срећ но уком по но ва не у це ли ну, ис ти че Пе ро Зу бац, увер љи во осли ка ва ју го ди не „ко је су по је ли ска кав-

ци”. Књи га „Ску пља чи пра ши не”, при ме ћу-је Ср ба Иг ња то вић, ис ка зу је арит ми ју ве ка, пу ко ти не сва ко дне вља, пра зни ну ду ше, уз-не ми ре ност ср ца, страх од кло ни ра ња, по-гр де удво је но сти, раз ва ли не пра га, не из ве-сност бу ду ћег пу та, нео п ход ност мо ли тве-ног са жи ма ња. Аутор је сво јим пре по зна-тљи вим сти лом по ста вио мно го број не упут-ни ке, а чи та о цу оста вио да про на ђе сво је ме сто на зе мљи где „бу ка и бес ца ру ју”.

Крв и медПре драг Ба јо Лу ко вић (1958), пе сник и сли-кар, ди пло ми рао је про стор но пла ни ра ње на При род но-ма те ма тич ком фа кул те ту у Бе о гра ду, а ди пло му мај сто ра цр те жа сте-као је код про фе со ра Дра га на Лу бар де. Об-ја вио је пет на е стак збир ки пе са ма. За сту-пљен је у три де се так до ма ћих ан то ло ги ја, као и у ви ше ан то ло ги ја срп ске по е зи је на ру мун ском, швед ском и фран цу ском је зи-ку. Имао је пет на е стак са мо стал них из ло-жби. Сли ка „Пор трет јед не тај не“, ко јом је

до ка зао да је Мо на Ли за, за пра во, ауто пор-трет Ле о нар да да Вин чи ја, што је ком пју тер-ски по твр ђе но у Њу јо р ку, про не ла му је име ши ром све та. До бит ник је ви ше углед них на гра да и при зна ња за ства ра лач ки до при-нос срп ској кул ту ри.Бе о град ска „Про све та“, не дав но је об ја ви-ла ње го ву но ву збир ку пе са ма: „Ра не и мед“, с три те мат ска ци клу са: траг, Ве ли ки пра сак и Жар.

Пит ка, а ја каИз да вач ка ку ћа „Пар те нон“ из Бе о гра да об ја ви ла је но ви ро ман Жељ ка Ку ва ча (1960), под на сло вом „тај на ра киј ског ка-за на“. Реч је о ње го вом пе том ро ма ну, а тре ћем на став ку по ро дич не са ге о пре-чан ској, из бе глич кој по ро ди ци Но гић.Де лу ју, при ме ћу је Да вид Кец ман Да ко, но стал гич но при че из ро ма на „тај не ра-киј ског ка за на“, у ко ји ма на ра тор од коб-ног за бо ра ва чу ва пре да ња, ста ре оби ча-је, сет не при че о од но си ма из ме ђу нај ста-

ри јег и нај мла ђег, искон ске же ље да се с ко ле на на ко ле но пре но си древ но ко лек-тив но ис ку ство, по уч на пре да ња, зла та вред не ве шти не...Ве ли ки тол стој, под се ћа Не над та дић, ре-као је да „све срећ не по ро ди це ли че јед на на дру гу, а сва ка не срећ на по ро ди ца – не-срећ на је на свој на чин“. Ро ман Жељ ка Ку ва ча по ка зу је ка ко јед на по ро ди ца про-на ла зи на чин да бу де срећ на. Аутор ну ди ре цепт ка ко да по ро ди ца бу де као до бра ра ки ја – пит ка, а ја ка. З. Р.

СА ИЗДАВАЧКЕ ТРАКЕ

Ми ло мир Кра го вић

„Про све та”, Бе о град, 2013, ст. 80

Ба јо Лу ко вић

„Про све та“, Бе о град, 2012,

ст. 76

Жељ ко Ку вач

„Пар те нон“, Бе о град, 2013, ст. 152

Ни ко ла Те сла је ве чи-та те ма и ин спи ра ци ја Њу јор ка. Аме ри кан ци се ње го вим де лом ба ве на је дан на чин, а ја бих

же ле ла да по ка жем не што пот пу но дру га чи је. Оно што они мен та ли те-том не мо гу да ре ги стру ју и схва те! Иако је Те сла био ин тро верт ни ге ни-је, ко ји је по мно ги ма остао не схва-ћен, же лим да ста нем на ње го ву стра-ну кад је од нос са Еди со ном у пи та њу. Ни сам нај срећ ни ја што на уплат ни-ци за стру ју у Аме ри ци пи ше Еди сон. По сто ји стру ја ко ја за сту па Еди со на и бра ни га, као и стру ја ко ја ја ко ве ли-ча Те слу. Обе су аме рич ке... ка же ре-ди тељ ка Са ња Бе штић, ко ја на ред них да на у ср цу по зо ри шног ди стрик та на Тајмс скве ру у Њу јор ку по чи ње про-бе пред ста ве „Те сла” по све ће не жи во-ту и ра ду Ни ко ле Те сле.

Пре ми је ра је на ја вље на за 16. мај. Аутор тек ста је ен гле ска аутор ка Ше-ри Гра у берт, ко ја жи ви и ра ди у Њу-јор ку. Сце но граф је Џон Гон са лес, а ко стим пот пи су је Алек сан дра Сто јић Зу ро вац.

– Ба ви ћу се у ве ли кој ме ри та ко зва-ним тра че ви ма и шу шка њи ма као и те о ри ја ма за ве ре. Пре све га ме је ин-те ре со вао Те слин еми грант ски мо ме-нат у Аме ри ци. За што баш Њу јорк, ко ји да нас по тро ши стру је за дан ко-ли ко и це ла Ср би ја за исти тај дан? Шта га је под ста кло да баш у Њу јор-ку про жи ви део жи во та и ко ли ко га је Њу јорк ин спи ри сао за све ино ва ци је ко је су на ста ле, ка же на ша са го вор ни-ца и до да је:

– Те сла је угла ђе ни го спо дин ко ји но си до бро скро је но оде ло, али се и не ба ви мно го сво јим из гле дом. По-ку ша вам да по би јем ту чи ње ни цу. Же лим да га на пра вим ма ло мо дер-ни јим, јер ако мо зак као ње гов ре ги-стру је шест пу та ви ше не го код обич-

ног чо ве ка, он да сам си гур на да тај мо зак има и осе ћај за есте ти ку. Ми-слим да је баш за то ње гов из глед со-фи сти ци ра ног џентлме на, са ру ка ви-ца ма и ци лин дром, као и вр ло ле пим шта пом остао ње гов за штит ни знак.

На пи та ње ко јом по зо ри шном есте-ти ком ће по ку ша ти да ожи ви Те слу, Са ња Бе штић ка же да ће по зна тог на-уч ни ка ту ма чи ти мла ди бри тан ски глу мац Џејмс Теј лор ко ји збу њу ју ће под се ћа на Те слу.

– По се ду је ми стич ност и ха ри зму ко ју ви дим у Те сли ним очи ма. Теј лор је не дав но по се тио Бе о град и ба вио се ја ко мно го ис тра жи ва њем на те-му на уч ни ко вог жи во та. Те слу до жи-

вља вам као скром ног го спо ди на ко-јем но вац ни ка да и ни ка ко ни је био ва жан, са мим тим је цео кон цепт за-сно ван на од но су ње га као ино ва тив-ног ге ни ја и чо ве чуљ ка Еди со на ко ји је са мо спо соб ни ме на џер, а ни ка ко спе ци ја лан на на чин на ко ји је Те сла то био. Би ти ве ли ки обич но се огле-да у скром но сти. По све му што сам про чи та ла о Те сли и по сле ра зних ми-шље ња ко ја су да та о Те сли, по ку ша-вам са мо да от кри јем шта је још ка-рак те ри стич но за овог су вог ге ни ја, а јав но сти ни је то ли ко по зна то. Сва ка-ко, мно го се ба ви мо и мо мен том љу-ба ви у Те сли ном жи во ту. То је ја ко ва-жно: ка ко је пр ва љу бав ути ца ла на

цео ње гов жи вот, или мо жда ка ко је за бра ње на љу бав ин спи ри са ла го спо-ди на Те слу, ка же Са ња Бе штић.

Пред ста ва се ба ви по след њом го-ди ном ње го вог жи во та и ко му ни ка-ци јом са го лу бо ви ма. Го лу бо ви га вра ћа ју у про шлост. Они по ста ју нај-бит ни ји љу ди из ње го вог жи во та и у том сно ви ђе њу се од ви ја ју сце не: све што ни је ре као, а же лео је. Све што ни је ви део, а де си ло се у ње го вом жи-во ту.

„Тај сег мент ми је био ја ко ва жан јер је не ве ро ват но да су сви ве ли ки љу ди умр ли са ми. Он је био од оних скром-них и не на ме тљи вих љу ди ко ји ни су на пра ви ли ве ли ки но вац на осно ву сво је ин те ли ген ци је. Ве ро вао је у иде-ју, до зво ља вао дру ги ма, по пут Ренд ге-на да пот пи шу ње го ве ра до ве јер је пре све га ра дио за чо ве чан ство. Тај чо век, ве ли ки Ни ко ла Те сла, ди сао је за на у ку и ни је же ло да гу би вре ме на ово зе маљ-ске ства ри. На про зо ру мог Те сле ни су са мо го лу бо ви, већ и ма гла. Ње гов крај је у сно ви ђе њу где го лу бо ви по ста ју љу-ди, љу ди ко ји су му обе ле жи ли жи вот”, об ја шња ва ре ди тељ ка и до да је:

– Са о се ћам са њим на ви ше ни воа. Је дан од њих је по тре ба да у но вом све ту про ши ри ви ди ке и за ко ра чи још не ко ли ко ко ра ка без бо ја зни да ли је про ва ли ја ис пред. Ни сам, си гур-но, ни при бли жно ге ни јал на као он, али за си гур но знам шта зна чи при ча-ти са го лу бо ви ма. Че сто се у Њу јор ку, јед ном од нај мно го људ ни јих гра до ва на све ту, осе ћам уса мље но. То је па-ра докс тог гра да и те енер ги је. Мо гу да прет по ста вим ка ко је би ло ње му. У на ле ту ве ли ке еми гра ци је, у мо мен ту ка да се Њу јорк гра дио и гра дио, ка-да су мно ги по ку ша ва ли, он је ус пео мно го то га. Пост хум но, он је нај ве ћи ме ђу нај ве ћи ма. За то Те сла све тли у мом по зо ри шном мра ку.

Б. Г. Тре бје ша нин

Дру ги број елек трон ског ча со пи са „Књи жен ство”, за сту ди је књи жев но сти, ро да и кул ту ре, ( по кре ну тог

у окви ру ис тра жи вач ког про јек та „Књи жен ство, те о ри-ја и исто ри ја жен ске књи жев но сти на срп ском је зи ку до 1915. го ди не”) до сту пан је дво је зич но на сај ту ww-w. knjizenstvo.rs . Према р еч има глав не ур еднице п ро ф. др Биљ ане Д ојчинов и ћ, професорк е на Фи лолош ко м факулт ет у у Бе-огр аду, у д ру гом број у часо писа на-јв ише про ст о ра посвећено је ве зи женске кул ту ре и пе риодике . „Р еч је делимич но о савреме ним ж енским ча-сописим а, али пр етежније о листо ви-ма из прошлог в ека у к ој има је пр идев ’д евојачки’ ил и ’ж ен ск и’ некад а озна-чавао пр ост ор за са моизража вање, а не кад имао нормативни к арактер . Други д ео те кстова ба-ви се ауторк ам а и њихови м текс то вима: пи сми ма младе мар ки зе од Ал ор на , Јелено м Дим итрије вић и фра нц ус ким ути ца јима на њ ено дело, Јов ан ко м Хрваћ ан ин, Д ани цом Ма рк овић, к ао и номадизмом М илене Пав ловић Бар или”, о бј ашњ ење је у ре дништва у којем се по ред п ро фе сорке До јчиновић, на лаз е и др Зорица Беча но вић Н ик олић, д р Александра Вра неш, др Славица Га ро ња Радованац, д р

Дуб ра вк а Ђурић, др Ма гд алена Кох, др Слав ко Пет ако в-ић, м р Ана Коларић , и д руг и.

Иначе, б иб лиогр аф иј е у ово м бро ју по св ећ ене су монахињи Јефимији и годиштима ч ас оп иса „Женски св ет” од 18 86. до 1890. П рик азане с у три зан им љиве књ иге: де ло Слобо данке Пе ковић о Ис ид ори Секул ић , затим Зборни к

радо ва са Ме ђун ародног на учног ску-па „Српски је зи к, књиж евн ос т, уметн-ос т” одржано г на Филолошком факул-тету у К рагуј ев цу у окт об ру 2010 , као и књига Д рагане Поп овић о ж ен ама и науц и. У овом бр ој у „Књиж ен ства” нал аз и се и ин тервју са Н аташо м Марко ви ћ, уредн ицом ед ици је „Со-пствена с об а” , издав ачке ку ће „Слу-жбе ни гласник”. Говор ећи о н ов ом

број у „Књиженства” , проф. др Неда Тодоров ић у казала ј е на значај оснивања женс ких часописа у Вој водини с кр ај а 19. и с поч ет ка 20. века , з атим на о тварање жен ског пит ањ а у том перио ду у Ср бији, а п осебно на ч асопис „ Жена” Ми-ли це Томи ћ, у ко је м је п иса но о же нск им прави ма .

Ба за података пр ој екта „Књи жен ст во” с адржи податке о с тв аралаштву и ре це пцији дел а српс ки х књижевница д о 1915. године. M. В.

За је чар ско по зо-ри ште „Зо ран Рад-ми ло вић” из ве-шће да нас на сце-ни „Зве зда ра те а-тра” у Бе о гра ду сво ју пред ста ву „Пу ту ју ће по зо ри-ште Шо па ло вић“, ауто ра Љу бо ми ра Си мо ви ћа, у ре-жи ји Ми ло ша Ја-го ди ћа. Ова пред-ста ва пре ми јер но је из ве де на 10. но вем бра про шле го ди не на отва ра-њу „Да на Зо ран Рад ми ло ви ћа“, а Иван Бе кја рев је за уло гу Ва си ли ја Шо па ло ви ћа до-био при зна ње жи-ри ја „Зо ра нов брк“.

С. То до ро вић

Иван чи ци Ђе рић „Би ља на

Јо ва но вић”Иван чи ца Ђе рић до бит ни ца је на гра де „Би ља на Јо ва но вић” Срп ског књи жев-ног дру штва за 2012. го ди ну, за ро ман „Не сре ћа и ствар не по тре бе”, об ја вљен у из да њу „Рен де та”. Од лу ку је ве ћи ном гла со ва до нео жи ри у са ста ву: Је ле на Лен голд (пред сед ник), Ја сми на Вр ба-вац и Ален Бе шић. У обра зло же њу жи-ри ја сто ји: „У ја кој кон ку рен ци ји од 160 при сти глих на сло ва и се дам књи-га у нај у жем из бо ру, ро ман Иван чи це Ђе рић се из дво јио озбиљ но шћу те ме ко ја пра ти по сле ди це рас па да Ју го сла-ви је и убе дљи во ис при по ве да ној суд-би ни ли ка стрип-цр та чи це Уне чи ји се жи вот кре ће у рас це пу из ме ђу не сре-ће, чи је по сле ди це још увек осе ћа, и жи-вот них по тре ба ко је је те ра ју да упр кос све му на ста ви да ље. Чвр ста на ра тив на струк ту ра ко ја улан ча ва два вре мен ска окви ра и не ко ли ко жан ров ских по сту-па ка, од ре а ли стич ког, у ко ме је ве што ин кор по ри ран псе у до кри ми за плет, до ме та про зног дис кур са, где ци та ти по-зна тих стри по ва тех ни ком асо ци ја ци-је чи не пот пу но но ви слој ро ма на, по-ка зу је да је Иван чи ца Ђе рић оства ри ла за ви дан ни во про за и стич ке ве шти не и на пи са ла ви ше сло јан ро ман о не за слу-же ној пат њи и жр тва ма, али и о лич ним од лу ка ма и по жр тво ва њу.” К. Р.

Два ве ка Ње го ша У Удру же њу књи жев ни ка Ср би је, у Фран цу ској 7, ве че рас у 19 ча со ва, на три би ни „Два ве ка Ње го ша”, о ве ли-ком пе сни ку го во ри ће Ђор ђе Ма ла-вра зић, сти хо ве ка зу је Ви цо Дар дић, а про грам во ди Ми љур ко Ву ка ди но вић. Овим про гра мом Ви цо Дар дић от по-чи ње обе ле жа ва ње два ве ка од ро ђе ња срп ског пе сни ка Пе тра II Пе тро ви ћа Ње го ша. Ви цо Дар дић го во ри ће ње го-ше ве сти хо ве на отва ра њу „Бо ри не не-де ље” у Вра њу. Из да вач ка ку ћа „Штам-пар Ма ка ри је” при пре ма ком пакт-диск са Ње го ше вим сти хо ви ма ко је ће го во-ри ти Ви цо Дар дић. З. Р.

Пред ста ва о Те сли у Њу јор ку

Са ња Бе штић

Фо

то Ј

.Пр

о л

ић

За је чар ци у „Зве зда ра те а тру”

Но ви број „Књи жен ства”

Ни сам нај срећ ни ја што на уплат ни ци за стру ју у Аме ри ци пи ше Еди сон,

ка же ре ди тељ ка Са ња Бе штић

www.balkandownload.org 12

УКРАТКО

13КУЛтУРА Уторак 12. март 2013.kultura@politika.rs

Ба ња лу ка – Ко ми си ја за очу ва ње на-ци о нал них спо ме ни ка у БиХ је од по-чет ка свог ра да 2002. го ди не про гла-си ла укуп но 692 до бра на ци о нал ним спо ме ни ци ма Бо сне и Хер це го ви не: 500 до ба ра на ла зи се на под руч ју Фе-де ра ци је БиХ, 183 на под руч ју Ре пу-бли ке Срп ске, а де вет на под руч ју Брч ко ди стрик та.

У раз го во ру за „По ли ти ку” исто ри-чар ка умет но сти и чла ни ца Ко ми си је за очу ва ње на ци о нал них спо ме ни ка др Љи ља на Ше во ка же да је на пр ви по глед уоч љи ва не сра зме ра у бро ју спо ме ни ка на те ри то ри ји два ен ти-те та по сле ди ца чи ње ни це да је у пе-ри о ду од мар та 2002. го ди не до мар та

2013. го ди не ко ми си ји упу-ће но око 1.450 та квих зах-те ва, а знат но ма њи број њих од но си се на до бра са про сто ра Ре пу бли ке Срп-ске.

„Та ко број ча ни де ба ланс на осно ву ко јег би се по вр-шно и по гре шно мо гло за-кљу чи ти да у Ре пу бли ци Срп ској има ма ње вред них обје ка та на ше ба шти не не го у Фе де-ра ци ји БиХ, за пра во од сли ка ва не а-жур ност ин сти ту ци ја и по је ди на ца у по кре та њу про це ду ре за про гла ше-ње”, ис ти че Љи ља на Ше во и на гла-ша ва да је у свом де се то го ди шњем

ра ду Ко ми си ја за очу ва ње на ци о нал них спо ме ни ка до не ла од лу ке о но ми на-ци ји че ти ри спо ме ни ка за упис на Ли сту свет ске ба-шти не Уне ска: ста ри мост у Мо ста ру; мост Мех мед-па ше Со ко ло ви ћа у Ви ше-гра ду; исто риј ско град ско је згро Јај ца, док је но ми-на ци ја сте ћа ка за упис на

Ли сту свет ске ба шти не Уне ска, ко ју ко ми си ја ре а ли зу је као ме ђу др жав-ни про је кат са Ср би јом, Хр ват ском и Цр ном Го ром – у то ку.

На пи та ње шта за пра во под ра зу-ме ва за шти та кул тур но исто риј ског

на сле ђа, Љи ља на Ше во ка же да су, пре ма за кон ским од ред ба ма, вла сти ен ти те та на чи јој те ри то ри ји се спо-ме ник на ла зи, у оба ве зи да оси гу ра-ју прав не, на уч не, тех нич ке, ад ми-ни стра тив не и фи нан сиј ске ме ре за ње го ву за шти ту, ре ста у ра ци ју, кон-зер ва ци ју и пре зен та ци ју.

– Та ко ђе, оште ће ње на ци о нал ног спо ме ни ка пред ста вља кри вич но де-ло и по сто ји оба ве за да се по ста ви јав-но оба ве ште ње о тој од лу ци. У скла ду с тим, ко ми си ја је у оба ве зи да оси гу-ра да уз сва ки на ци о нал ни спо ме ник бу де по ста вље на од го ва ра ју ћа ин-фор ма ци о на пло ча са нат пи сом да је спо ме ник под за шти том др жа ве и са основ ним по да ци ма о спо ме ни ку. Ко-ми си ја је ус по ста ви ла Ли сту угро же-них на ци о нал них спо ме ни ка за ко је је нео п ход но про ве сти хит не ме ре за-шти те да би се спре чи ло њи хо во пот-пу но уни ште ње. То је по треб но да би се усме ри ла па жња свих од го вор них ен ти тет ских и др жав них те ла упра ве, али и мо гу ћих до на то ра и ин ве сти то-ра на оне спо ме ни ке ко ји ма пре ти не-ста нак, уко ли ко од мах не бу ду пред у-зе те нео п ход не ак тив но сти за њи хо во спа са ва ње. Тре нут но се на ли сти на-ла зи 70 нај у гро же ни јих спо ме ни ка.

На за шти ти угро же ног на сле ђа, на-рав но, не ра ди са мо Ко ми си ја за очу-ва ње на ци о нал них спо ме ни ка, већ ве-о ма ин тен зив но и ен ти тет ски за во ди за за шти ту кул тур них до ба ра. Те ак-тив но сти су број не, не кад обим не и сло же не и те шко их је по бро ја ти све, а не за хвал но из два ја ти по је ди не. Али на при мер, у про те клих де се так го ди-на из вр ше ни су ра до ви кон зер ва ци-је и ре ста у ра ци је на Цр кви ма на сти-ра Во зу ћа, твр ђа ви и Ми тре ју у Јај цу, Цр кви Све тог Пе тра и Па вла у Оша-ни ћи ма, Је вреј ском гро бљу у Са ра је ву, Фер хад-па ши ној џа ми ји у Ба ња лу ци, Цр кви ма на сти ра За ва ла, збир ци ико-на пра во слав не цр кве у Лив ну, Већ ни-ци у Но вом Гра ду, ста ром ка ме ном мо-сту у Ко њи цу, Цр кви Све тог Ни ко ле у Три јеб њу, му зе ју фра ње вач ког са мо-ста на у Фој ни ци, Еми на ги ћа ко на ку у Те шњу и мно гим дру гим, ка же Љи-ља на Ше во. Бо ро Ма рић

Оште ће ње спо ме ни ка је кри вич но де ло

Због не а жур них ин сти ту ци ја ути сак је да је у РС ма ње вред них спо ме ни ка не го у Фе де ра ци ји БиХ, ка же Љи ља на Ше во

Мост Мех мед па ше Со ко ло ви ћа

Љи ља на Ше во

„Ан тић” Ђор ђу Си би но ви ћу

Жи ри ма ни фе ста ци је „Ан ти ће ви да ни“ у Но вом Са ду, у са ста ву др Јо ван По пов, др Дра шко Ре ђеп и Љи ља на Шоп, јед но гла сно је до нео од лу ку да го ди шњу на гра ду „Ми ро-слав Ан тић“ за књи гу по е зи је у 2012. го ди-ни до де ли Ђор ђу Си би но ви ћу за збир ку „На се ље бе лих ку ћа“ у из да њу КОВ-а из Вр-шца. У ужем из бо ру за ову углед ну на гра ду на шле су још две књи ге у из да њу КОВ-а: „У вар љи вом жи во ту“ Ва се Пав ко ви ћа и „Слат-ка смрт“ Не на да Ша по ње.На гра да ће би ти уру че на на све ча но сти у Град ској ку ћи у Но вом Са ду, на дан Ан ти-ће вог ро ђе ња, 14. мар та. На гра да се са-сто ји од по ве ље и нов ча ног из но са од 120.000 ди на ра. К. Р.

Бе ле стра ни це исто ри јеПред ста вља ње књи ге Ми ло ра да Бе лан-чи ћа „Бе ле стра ни це исто ри је – по во дом фи ло зоф ских спи са Зор на Ђин ђи ћа” за-ка за но је за ве че рас у 20 ча со ва у До му омла ди не. Го во ре Ла тин ка Пе ро вић, Но-ви ца Ми лић, Иван Ми лен ко вић, Не над Да ко вић и аутор. К. Р.

Да ни ет но граф ског фил ма

Ме ђу на род на филм ска ма ни фе ста ци ја по-све ће на ет но граф ском фил му „Да ни ет но-граф ског фил ма”, одр жа ва се до 15. мар та у Љу бља ни. Уче ству ју са сво јим оства ре-њи ма ауто ри-ет но ло зи из Ита ли је, Бел ги-је, Не мач ке, Ру му ни је, Ки не, Аустра ли је, Ју жне Афри ке, Пе руа... Ср би ју пред ста вља-ју фил мо ви „Ми слио сам да знам све”, Бо-бе Сте пи ћа, „то је мо ја про фе си ја”, Гор да-не Ко стић, у се лек ци ји сту дент ских и „Ни хао за до бар дан”, Ср да на Ср да но ва и Ани-це Сто ја но вић у ре дов ном про гра му. Фе сти вал је отво рио ру мун ски филм „За-јед нич ки ра чун”, Ане Шилц и Шар ло те Гре го ри, и срп ско-сло ве нач ки „Си та и ре-ше та мај сто ра Де бе ља ка”, Дра го ми ра Зу-пан ца. К. Р.

www.balkandownload.org 13

Уторак 12. март 2013.14 СРБИЈАdopisnicka@politika.rs

За по шља ва ње при прав ни каНо ви Сад – Гра до на чел ник Но вог Са да Ми лош Ву че вић рас пи сао је јав ни по зив по сло дав ци ма за уче шће у про гра му струч ног оспо со бља ва ња и за по шља ва ња при прав ни ка, за шта је у град-ском бу џе ту обез бе ђе но ви ше од 40 ми ли о на ди на ра, ја вља Бе та.

Јав ни по зив тра је 15 да на и од но си се на за по-шља ва ње 93 при прав ни ка са нај ма ње че тво ро-го ди шњим ви со ким обра зо ва њем, у тра ја њу од 12 ме се ци, на во ди се у са оп ште њу из ка би не та гра до на чел ни ка.

Но вац је на ме њен за пла те при прав ни ка, уз по рез и до при но се за оба ве зно со ци јал но оси гу-ра ње, у ме сеч ном из но су од 36.000 ди на ра.

На јав ном по зи ву мо гу да уче ству ју по сло-дав ци чи је је се ди ште на те ри то ри ји Но вог Са-да, а ко ји ре дов но упла ћу ју по рез и до при но се за оба ве зно со ци јал но оси гу ра ње, ко ји су сол-вент ни и ко ји мо гу да струч но оспо со бе при-прав ни ке.

Не за по сле на ли ца тре ба да ис пу не сле де ће усло ве: да су на еви ден ци ји На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње у Но вом Са ду и да ак тив но тра-же по сао, да пр ви пут за сни ва ју рад ни од нос у стру ци, и то у окви ру сте че ног за ни ма ња за ко-је се оспо со бља ва ју, као и да ни су би ли укљу че-ни у не ки од про гра ма На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње.

Ја го ди на – Пред сед ник Скуп шти-не гра да Ја го ди на Дра ган Мар ко вић Пал ма ју че је на при год ној све ча но-сти уру чио по 1.200 евра у ди нар ској про тив вред но сти ро ди те љи ма 66 бе-ба, ро ђе них у де цем бру про шле го ди-не, ја вља Тан југ. Сред ства су до де ље на по од лу ци Скуп шти не гра да о фи нан-сиј ској по мо ћи бе ба ма, по ко јој сва ка бе ба ро ђе на од 1. ју на до 31. де цем бра 2012. из бу џе та до би ја 1.200 евра. У вре ме тра ја ња те од лу ке у Ја го ди ни је ро ђе но 516 бе ба, два пу та ви ше не го у истом пе ри о ду ра ни је. Ме ђу мај ка ма и оче ви ма ко ји су ју че при ми ли но-вац би ла је и На та ша Стан ко вић, ко-ја је ро ди ла де се то ро де це.

Че сти та ју ћи при но ву, Мар ко вић

је ис та као да је за хва љу ју ћи овој сти-му ла ци ји, али и дру гим ме ра ма ко је град спро во ди по след њих го ди на на под руч ју Ја го ди не, про шле го ди не ро ђе но „ду пло ви ше де це не го у ис-том пе ри о ду ла не, а ме ђу ро ђе ни ма је би ло и пет бли за на ца. Он је под се-тио да је у ци љу под сти ца ња ра ђа ња у Ја го ди ни и нај ни жа це на сме шта ја у вр ти ће, око 17 евра, а не за по сле не по ро ди ље до би ја ју ме сеч но из бу џе та 12.000 ди на ра од тре ћег ме се ца труд-но ће, па док де те не на вр ши го ди ну да на. Школ ска де ца има ју бес пла тан ауто бу ски пре воз, а ле то ва ње о тро-шку гра да ма ту ран ти сред њих шко-ла, уче ни ци ко ји за вр ша ва ју осми и че твр ти раз ред основ не шко ле.

Пан че во – На зва нич ном ме мо ран ду му гра да Пан че ва, ко ји се по штом и елек трон ским пу-тем сва ко днев но ша ље, ути снут је грб гра да ко-ји ни је у скла ду са чла ном 5. град ског ста ту та. Спор ни грб на ла зи се и на зва нич ном сај ту гра-да. При чу о гр бу обе ло да нио је у ло кал ном ли-сту Ви то мир Су дар ски, не ка да шњи пред сед ник Скуп шти не оп шти не. И ка ко то у нас би ва, она је од мах по ли ти зо ва на. На из не на ђе ње мно гих, ја ви ли су се пр ви љу ди ДСС-а да за пре те Ми ни-стар ством за ло кал ну са мо у пра ву ако се гре шка од мах не ис пра ви. На ступ Ко шту ни чи них при-ста ли ца мно ге је из не на дио јер су они у Пан че-ву уче сни ци у вла сти од 2000, ка да се про пуст по све му су де ћи и до го дио.

Не ка да шњи лорд мер ка же да га не чу ди мно го што је пре де се так го ди на ски ну та пе то кра ка из-над кру не, али га збу њу је рас по ред бо ја на ак ту-ел ном гр бу Пан че ва. На и ме, у Ста ту ту гра да је на ве де но да бо је на гр бу мо ра ју би ти ускла ђе не са бо ја ма др жав не за ста ве – цр ве но, пла во, бе ло. На гр бу гра да, ме ђу тим, рас по ред бо ја је: цр ве-но, бе ло, пла во, као на хр ват ској и хо ланд ској за ста ви. Про блем је и то што се грб на ла зи на за ста ви гра да, па би и њу ва ља ло за ме ни ти.

Ме ђу тим, град ска ад ми ни стра ци ја се ни је по-тру ди ла да утвр ди ка ко је, ка да и чи јом кри ви-цом до шло до про ме не ре до сле да бо ја, али се

прет по ста вља да је то би ло 2000. го ди не. Ка ко ка жу, без ика кве од лу ке и на ло га не ко је про ме-нио рас по ред бо ја. По све му су де ћи тој, за са да не по зна тој осо би учи ни ло се при род ним да на „та ла си ма“ у дну гр ба, ко ји сим бо ли зу ју Та миш и Ду нав, бу де пла ва а не бе ла бо ја.

Ве ћи на Пан че ва ца не зна да је њи хов град до-

био грб тек на кон што је усво је на че твр та вер-зи ја на пред лог хе рал ди ча ра, апри ла 1881. го-ди не. Рас пра ва о то ме да ли ће град до би ти ово зна ме ње сти гла је до угар ског ца ра, ко ји је одо-брио грб мар та 1881. го ди не. Од та да су се про-ме ни ле са мо бо је на ње му, по след њи пут вр ло не у спе шно и не до пу сти во. М. Ша шић

Зре ња нин – Же не су нај че шће жр тве у све из ра же ни јем по ро дич ном на си-љу. Да су осо бе не жни јег по ла из на-шег окру же ња го то во сва ко днев но на уда ру, у Зре ња ни ну се да нас мно-го бр же уоча ва не го ра ни је, и то за-хва љу ју ћи на чи ну по ве зи ва ња раз ли-чи тих ин сти ту ци ја.

Сло бо дан Јо си мо вић, за ме ник јав ног ту жи о ца у Основ ном јав ном ту жи ла-штву у Зре ња ни ну, по твр ђу је угро же-ност же на и го во ри ка ко се овој по ја ви у сре ди шту Ба на та ста је на пут.

Јо си мо ви ћу је не дав но уру че но го-ди шње при зна ње Вла де Вој во ди не из обла сти рав но прав но сти по ло ва јер је по кре нуо но ви мо дел са рад ње раз-ли чи тих сек то ра дру штва у су зби ја-њу на си ља. –­На си ље у по ро ди ци у су шти ни пред ста вља кр ше ње основ-них људ ских пра ва и об лик дис кри-ми на ци је, а ис по ља ва се као фи зич ко, пси хич ко, сек су ал но или еко ном ско на си ље ко је не ко ли це вр ши над чла-ном сво је по ро ди це. И на ша прак-са по ка зу је да су жр тве по ро дич ног на си ља нај че шће осо бе жен ског по-ла, су пру ге и бив ше су пру ге, мај ке и ћер ке, ко је су че сто из ло же не фи зич-ком и пси хич ком на си љу од стра не брач них или ван брач них парт не ра, оче ва или чак од вла сти те де це. То-ме у при лог го во ри и по да так да су у то ку 2012, у Основ ном јав ном ту жи-ла штву у Зре ња ни ну за бе ле же не 284 жр тве по ро дич ног на си ља, од ко јих су 235, од но сно чак 82,75 од сто осо-бе жен ског по ла. Ме ђу њи ма је 15 од-сто ма ло лет ни ца – ка же Јо си мо вић. Он об ја шња ва да же не углав ном не при ја вљу ју по ро дич но на си ље: због стра ха од на сил ни ка, осе ћа ја сра мо-те, оче ки ва ња да се на си ље не ће ви ше по но ви ти, очу ва ња брач не за јед ни-це и због бри ге за суд би ну за јед нич-ке де це. Нај ве ћу пре пре ку за из ла зак из окру же ња по ро дич ног на си ља за жр тву мо же пред ста вља ти не до ста так по др шке ње них ро ди те ља, род би не и при ја те ља, као и еко ном ска за ви сност од на сил ни ка, од но сно не мо гућ ност да се са мо стал но из др жа ва.

Ка ко би се лак ше пре ва зи шле пре-пре ке, из Јав ног ту жи ла штва су ини-ци ра ли, још пре че ти ри го ди не, да се при Цен тру за со ци јал ни рад гра да отво ри по се бан под ра чун на ме њен фон ду за по моћ жр тва ма по ро дич-ног на си ља. – Основ но јав но ту жи ла-штво у Зре ња ни ну при ме ном на че ла опор ту ни те та из чл. 236. За ко ни ка о кри вич ном по ступ ку, као вид санк-ци је, на ла же учи ни о ци ма по је ди них кри вич них де ла да нов ча на сред ства

упла ћу ју у ко рист овог ху ма ни тар ног фон да. Сред стви ма фон да фи нан си-ра ју се по је ди не ма те ри јал не по тре бе жр та ва по ро дич ног на си ља, у из но су и оби му ко ји про це њу је и одо бра ва Цен тар за со ци јал ни рад, а на тај на-чин се же на ма олак ша ва да иза ђу из окру же ња по ро дич ног на си ља и пру-жа им се по др шка да са мо стал но или за јед но са сво јом де цом на ста ве жи вот у ко ме не ће ви ше би ти на си ља. Са мо у то ку 2011. и 2012. го ди не Основ но јав но ту жи ла штво у Зре ња ни ну је за овај фонд обез бе ди ло око 1,38 ми ли-о на ди на ра – ка же ту жи лац.

Он на гла ша ва да је Основ но јав но ту жи ла штво у Зре ња ни ну од 2008. го ди не ус по ста ви ло ко ор ди на ци ју из ме ђу Ту жи ла штва и По ли циј ске упра ве, Пре кр шај ног су да и Цен тра за со ци јал ни рад. Због спре ча ва ња на си ља у по ро ди ци, пред став ни ци ових ин сти ту ци ја се јед ном сед мич но са ста ју да би ана ли зи ра ли ову те му.

Ђ. Ђу кић

Кра гу је вац – Ру ко вод ство „За ста ва оруж ја“ вра ти ло се са сај мо ва у Лас Ве га су (ја ну ар) и Абу Да би ју (фе бру-ар) са до брим ве сти ма. У коц кар ској пре сто ни ци све та, уз по др шку стра те-шког парт не ра „Ју го им порт“ СДПР, пот пи сан је је дан ве ли ки и три ма ња уго во ра о ис по ру ци ро бе вред не око 32 ми ли о на до ла ра, док ће де та љи по-сло ва са бли ско и сточ ним парт не ри-ма, тра ди ци о нал но до брим куп ци ма на шег оруж ја, би ти кон кре ти зо ва ни у пе ри о ду од апри ла до ју на, бу ду ћи да зе мље овог де ла све та сво је вој не бу-џе те усва ја ју то ком пр ва три ме се ца.

Са тим уго во ри ма, кра гу је вач ка фа-бри ка би ове го ди не тре ба ло да оства-ри из воз од око 40 ми ли о на до ла ра, што је за око 15 ми ли о на ви ше не го 2012, ко ја је би ла из у зет но до бра за фа бри ку.

– Аме рич ки парт нер „Сен чри ин-

тер не ше нел армс“, са ко јим смо пот-пи са ли укуп но че ти ри уго во ра, већ је пр о дао ком плет но уго во ре не ко-ли чи не оруж ја ко је ми тек тре ба да на пра ви мо. Кли јен ти „Сен чри ја“ су га уна пред аван си ра ли, што до вољ-но го во ри о ква ли те ту на шег оруж ја, а реч је о вр ло зах тев ном тр жи шту и пр о бир љи вим куп ци ма – ка же ге не-рал ни ди рек тор „За ста ва оруж ја“ Ра-де Гр о мо вић.

У раз го во ру за „По ли ти ку“, он от-кри ва и је дан ин те ре сан тан де таљ са сај ма у Лас Ве га су ко ји би на шој др-жа ви, ка ко ка же, мо гао да бу де сиг нал

да ви ше ула же у соп стве не фа бри ке оруж ја, му ни ци је и опре ме.

– У „Сен чри ју“ до бро зна ју ко ли ки су на ши ка па ци те ти, па су би ли при-мо ра ни да од би ја ју но ве куп це и по-руџ би не, иако су кон ста то ва ли да би у САД мо гли да пр о да ју знат но ве ће ко ли чи не на шег оруж ја. Тра жња за „За ста ви ним“ оруж јем да ле ко пре ма-шу је на ше пр о из вод не ка па ци те те – об ја шња ва ди рек тор Гр о мо вић.

У пр вом, нај ве ћем уго во ру са „Сен-чри јем“, вред ном 27,5 ми ли о на до-ла ра, де фи ни са на је ис по ру ка око 90.000 ко ма да по лу а у то мат ских ка-ра би на ра зних мо де ла и око 20.000 пи што ља М-57, М-88 и ЦЗ-999. Дру ги уго вор (1,4 ми ли о на до ла ра) ти че се пла сма на око 5.000 стан дард них ло-вач ких ре пе тир них ка ра би на ма у зер си сте ма М-70 и М-85, као и ма ло ка-ли бар ских пу ша ка, тре ћи (1,2 ми ли о-

на) од но си се на ис по ру ку око 10.000 ко ма да но во ра зви је не ма ло ка ли бар-ске пу шке „мо ски то“, а че твр тим (два ми ли о на до ла ра) де фи ни са на је по-руџ би на око 150.000 ре зер вних окви-ра за це лу га му пр о из во да.

На сај му у Абу Да би ју „За ста ва оруж је“ је пред ста ви ла и не ке но ве пр о из во де из де ла вој ног на о ру жа ња, по пут снај пер ске пу шке М-07, по лу-а у то мат ског снај пе ра М-91 и те шког ми тра ље за НСВ-50 „бра у нинг“, све у НА ТО ка ли бру, као и мо дер ни зо ва-не АП М-21.

На оба сај ма, ко ји су ме ђу нај ве-

ћи ма у све ту, „Ју го им порт“ СДПР је дао не мер љив до при нос све о бу хват-ној мар кен тин шкој пре зен та ци ји „За-ста ви ног“ оруж ја.

– Ми смо из во зно ори јен ти са на фир ма. Око 95 од сто пр о из вод ње пла си ра мо ван гра ни ца на ше зе мље, а уво зи мо све га осам пр о це на та це ло-куп ног ре про ма те ри ја ла ко ји нам је по тре бан. Са ула га њи ма у но ву опре-му и тех но ло ги ју, ко ја нам је нео п ход-на да би смо мо гли да па ри ра мо кон-ку рен ци ји, ре зул та ти би би ли још бо љи. Наш пе то го ди шњи план ка же да нам је за то по треб но 29,8 ми ли о на евра, с тим да би нам се у том пе ри о-ду уло же но у зна чај ној ме ри вра ти ло. Са да има мо до ста пр о бле ма, јер је пр-о сеч на ста рост на ших ма ши на 40 го-ди на – на во ди Гр о мо вић.

Фа бри ка „За ста ва оруж је“ је по сле бом бар до ва ња 1999. по ка за ла ви тал-

ност, то ком прет ход не де це ни је ус пе-ла је да са чу ва ка дро ве, а већ ви ше од го ди ну по слу је без др жав них суб вен-ци ја. Уз мо дер ни зо ва ње пр о из вод ног пр о це са и ан га жо ва ње мла ђих ин же-ње ра, ово пред у зе ће, у ко јем је да нас за по сле но око 2.200 рад ни ка, бр зо би мо гло да до ђе у си ту а ци ја да све сво-је рас хо де фи нан си ра из соп стве них при хо да. То је је дан од ва жних ци ље-ва „За ста ва оруж ја“, на во ди Гр о мо-вић, под се ћа ју ћи да је ово ју би лар на, 160. го ди на нај ста ри је срп ске фа бри-ке – осно ва не још 1853.

Бра не Кар та ло вић

„За ста ви но” оруж је хит у Аме ри циКра гу је вач ка фа бри ка оруж ја ће ове го ди не из ве сти ро бу вред ну око 40 ми ли о на до ла ра, што је за око 15 ми ли о на ви ше не го 2012.

Же не те шко при ја вљу ју на си ље

Грб Панчева фар ба ко стиг не

Пр во бит ни грб Пан че ва из 1881.Ва же ћи грб у бо ја ма хр ват ске за ста ве

Ра де Гр о мо вић

„За ста ви но” оруж је

на сај му у Лас Ве га су

У Јагодини ду пло ви ше бе ба

Сло бо дан Јо си мо вић

У то ку 2012, у Основ ном јав ном ту жи ла штву у Зре ња ни ну за бе ле же не 284 жр тве по ро дич ног на си ља, од ко јих су 235, осо бе жен ског по ла

Тек са да је уоче но да су не ма ром пре ви ше од де сет го ди на на гр бу Пан че ва бо је хр ват ске, од но сно хо ланд ске за ста ве

www.balkandownload.org 14

Уторак 12. март 2013. 15СРБИЈА dopisnicka@politika.rs

Ча чак до био по твр ду ДРИ да ни је кр шио оба ве зу до брог по сло ва ња

Ча чак – Од 16 гре ша ка ко је су уочи ли ин спек то ри Др жав не ре ви зор ске ин-сти ту ци је про ве ра ва ју ћи бу џет Чач-ка за 2011, град ске упра ве и уста но ве већ су ис пра ви ле 11 у по ста вље ном дво ме сеч ном ро ку. То је би ло до вољ-но да ге не рал ни др жав ни ре ви зор Ра-до слав Сре те но вић пот пи ше за кљу-чак по ко ме „град Ча чак у 2011. ни је кр шио оба ве зу до брог по сло ва ња“.

Од апри ла 2012. ин спек то ри ДРИ су у че ти ри на вра та по де сет да на кон-тро ли са ли за вр шни ра чун бу џе та гра-да за 2011, за тим књи ге ЈП „Гра дац“, Пред школ ске уста но ве „Ра дост“, не-ких удру же ња и уста но ва кул ту ре.

– Ни је би ло слу чај них узо ра ка, већ су си сте мат ски про ве ри ли чак 97 од-сто по сло ва ња бу џе та. На кра ју, ве о-ма смо за до вољ ни ра дом ре ви зо ра и њи хо вим про фе си о нал ним од но сом, а и они су да ли по зи тив ну оце ну на-шег по сту па ња, што се ви ди из по ме-ну тог за кључ ка – ре као је ју че Зо ран То до си је вић, на чел ник Град ске упра-ве за фи нан си је у Чач ку.

Он је на кон фе рен ци ји за но ви на-ре на вео да је реч о про пу сти ма због ко јих је за пре ће на нај ни жа пре кр шај-на ка зна од 5.000 ди на ра, али град ска упра ва не ма ве сти о то ме да ли је и про тив ко ли ко овла шће них осо ба на-пи са на при ја ва од стра не ДРИ.

– На осно ву по стре ви зор ског из ве-

шта ја ко ји смо при ми ли 5. мар та, сма-трам да их не ће ни би ти – ис та као је То до си је вић.

ДРИ сва ке го ди не кон тро ли ше бу-џет у 15 до 20 гра до ва и оп шти на у Ср би ји, а Ча чак је 2011. био у тој гру-пи. Ов де су, на кон до би је них при мед-би, за по че ли са ис пра вља њем про пу-ста. У то ку је от кла ња ње пре о ста лих пет.

Ме ђу њи ма је, ре ци мо, пи та ње град-ског ва тро га сног фон да. Скуп шти на гра да је на фе бру ар ској сед ни ци, по пре по ру ци ДРИ, од лу чи ла да га уки-не. За тим, на сле де ћој сед ни ци град-ског пар ла мен та би ће у днев ни ред увр шћен пред лог за уса гла ша ва ње Ста ту та гра да са Од лу ком о ор га ни-за ци ји град ских упра ва. Тре ћа при-

мед ба је у ве зи са оба ве зом да град до не се од лу ку о обра зо ва њу сво је бу-џет ске ин спек ци је и ин тер не ре ви зи-је. Че твр та за ме р ка ти че се рас по де-ле су фи ци та од 19 ми ли о на ди на ра из бу џе та за 2011. го ди ну. Иако је од лу-ком о бу џе ту би ло де фи ни са но за ко је на ме не иде тај но вац, ни је га тре ба ло уто пи ти у це лу бу џет ску ма су, па то мо ра да бу де ис пра вље но.

– Пе та при мед ба од но си се на чи-ње ни цу да је по треб но обез бе ди ти вла снич ке ли сто ве за ло ка ле у по се-ду гра да. За не ке ло ка ле ти ли сто ви већ по сто је, а са да су рад ни ци имо-вин ско прав не слу жбе на те ре ну да би се утвр ди ла пра ва вред ност свих ло-ка ла – ре као је То до си је вић.

Г. Ота ше вић

Ниш – По след њих да на о град ском бу џе ту Ни ша го во ри-ло се као о из у зет но ми сте ри о зној ства ри. Нај пре је ре че но да ни шки бу џет не мо же да функ ци о ни ше због то га што је бло ки ран ра чун Ди рек ци је за из град њу гра да. Али, ка да ка-да је об ја шње но да се са ра чу на град ског (ло кал ног) бу џе та мо же ски да ти са мо 50 од сто сред ста ва из ре дов ног при ли-ва, об ја вље не ин фор ма ци је о бло ка ди су де ман то ва не. Да са функ ци о ни са њем ни шког град ског бу џе та не што ни је у ре ду, по твр ђе но је ју че на сед ни ци Град ског ве ћа, ка да је до не та од лу ка да Ниш по диг не кре дит код ба на ка у из но су од 340 ми ли на ди на ра „ка ко би се одр жа ла те ку ћа ли квид ност“.

Ју че ра шњу од лу ку Град ског ве ћа о по ди за њу кре ди та су тра тре ба да усво је од бор ни ци Скуп шти не гра да, на кон че га ће ру ко вод ство Ни ша скло пи ти уго вор са не ком од ба на ка. На пи та ње за што је град ски бу џет у те шкој си ту-а ци ји и да ли се ли квид ност мо ра обез бе ди ти је ди но кре-ди том, од го во рио је гра до на чел ник Зо ран Пе ри шић:

– Мо ра мо хит но да обез бе ди мо но вац ко јим би смо ис-пла ти ли ду го ве пред у зе ћи ма ко ја ни су на пла ти ла сво ја по тра жи ва ња. У ову го ди ну пре не то је из 2012. чак две ми ли јар де ду га, што је око јед не пе ти не ово го ди шњег бу-џе та – ре као је Пе ри шић.

Ниш ду гу је око 250 ми ли о на ди на ра ЕПС-у за утро ше ну

стру ју у шко ла ма и дру гим уста но ва ма. Пре во зни ци ма у јав ном град ском и при град ском са о бра ћа ју око 300 ми ли-о на, а град ским ко му нал ним пред у зе ћи ма „Го ри ци“, „Ме-ди ја ни“ и „На и су су“ око 320 ми ли о на ди на ра. По сто ји дуг и на име не ис пла ће них суб вен ци ја за по љо при вре ду од 25 ми ли о на ди на ра, Град ској то пла ни за гре ја ње шко ла и уста но ва ко ри сни ка бу џе та од 100 ми ли о на, као и не-ко ли ко сто ти на ми ли о на ди на ра, јер су ма ни је ко нач но утвр ђе на, за од у зе то гра ђе вин ско зе мљи ште. Ка да се све-му до да да се на град пре но се и ду го ви град ских пред у зе-ћа пре ма по слов ним су бјек ти ма, он да су оба ве зе бу џе та још ве ће, ис та као је Пе ри шић.

На од лу ку да се по ди же кре дит код ба на ка, Град ско ве-ће је би ло је при мо ра но, ис ти че гра до на чел ник, а то и сам при зна је, су ма од 340 ми ли о на ди на ра си гур но не ће мо ћи да за тво ри „све ру пе“ у град ском бу џе ту: – Кре дит је са мо кап, али омо гу ћи ће да из ми ри мо ду го ва ња пре ма они ма ко ји су сво ја сред ства и ма те ри јал на до бра ула га ли у из-град њу гра да. Од лу чи ли смо се на овај ко рак ка ко не би-смо до ве ли пред у зе ћа, ко ји ма се нај ви ше ду гу је и чи ја су ула га ња би ла нај ве ћа, у ста тус не ли квид них, јер би сва ко да ље од ла га ње ис пла те ду га пре ма њи ма угро зи ло њи хо-во по сло ва ње – ре као је Пе ри шић. Т. То до ро вић

Ди рек то ри и „ста ри ји ма ло лет ни ци” Кра ље во – По је ди не од ред бе но вог за ко на о јав ним пред у зе ћи ма иза зи-ва ју не до у ми це и по ле ми ке ка ко ме ђу по ли ти ча ри ма, та ко и ме ђу прав ним струч ња ци ма. То се по себ но ис ка за-ло у пла ни ра ном про це су ускла ђи-ва ња осни вач ких ака та тих фир ми са по ме ну тим за ко ном. Од ре ђе не „пра-зни не“ или за кон ске не до ре че но сти оста вља ју мо гућ ност раз ли чи тог ту-ма че ња, ре кло би се и „ускла ђи ва ња“ пре ма ин те ре си ма по је ди на ца, стра-на ка или ко а ли ци ја, на у штрб основ-ног ци ља за ко но дав ца – про фе си о на-ли за ци ја уме сто по ли ти за ци је.

У том сми слу, у За ко ну о јав ним пред у зе ћи ма, усво је ном сре ди ном де цем бра про шле го ди не, на ве де ни су кри те ри ју ми за име но ва ње пред-сед ни ка и чла но ва над зор них од бо ра у јав ним пред у зе ћи ма чи ји је осни вач ре пу бли ка, по кра ји на или ло кал на са-мо у пра ва. То су пу но лет ство, по слов-на спо соб ност, ви со ка струч на спре-ма, до ка за на струч ност у од ре ђе ној де лат но сти, три го ди не ис ку ства, да кан ди дат ни је осу ђи ван за кри вич на де ла про тив при вре де...

Исто ва жи и за по тен ци јал не ди-рек то ре, од но сно кан ди да те за те функ ци је, али са мо за јав на пред у зе ћа чи ји је осни вач ре пу бли ка или по кра-ји на. Што се ти че оних чи ји је осни-вач град или оп шти на, про пи са но је да се у том слу ча ју при ме њу је од ред-ба За ко на о ра ду, од но сно члан у ко ме се је ди но на во де усло ви за за сни ва ње рад ног од но са, а то мо же би ти ли це

ко је има нај ма ње 15 го ди на жи во та, да кле то ва жи и за ди рек то ре.

У Кра ље ву се ово ма ни фе сту је та-ко што су у пред ло зи ма осни вач ких ака та са мо два јав на пред у зе ћа, од но-сно Ди рек ци ја за ур ба ни зам и „Пу те-ви“ на ве ли и усло ве за ди рек тор ске функ ци је по пут оних за чла но ве над-зор них од бо ра. Оста ли ни су, па про-из ла зи да та мо ди рек то ри мо гу би ти „ста ри ји ма ло лет ни ци“. У град ским струч ним слу жба ма су нам об ја сни-ли да то и ни је про пуст, да ни је не-за ко ни то јер ће то би ти пре ци зи ра-но но вим ста ту ти ма јав них пред у зе ћа ко је су оба ве зни да са чи не у ро ку од 30 да на.

Но, ако то већ ни је учи нио осни вач сво јим ак ти ма, ма ло је ве ро ват но да ће се јав на пред у зе ћа др жа ти по ли-тич ког опре де ље ња да стру ка бу де пре суд на.

Опет ће би ти по ста ром, раз ли чи-ти усло ви у пред у зе ћи ма ће се при-ла го ђа ва ти по је дин ци ма, стра нач-ким љу ди ма.

Уз све ово у Кра ље ву, а ве ру је мо и у дру гим гра до ви ма, при лич но је ди-ску та бил на је и јед на дру га од ред ба по ме ну тог за ко на да ће „кон кур си за ди рек то ре у свим јав ним пред у зе ћи-ма би ти рас пи са ни нај ка сни је до 30. ју на 2013. го ди не“. Ме ђу тим, ни је на-ве де но да ли то ва жи са мо за ди рек то-ре, са да шње вр ши о це ду жно сти или за ве ћи ну оних ко ји су не ко ли ко да на пре до но ше ња овог за ко на име но ва-ни на пе ри од од че ти ри го ди не. Да ли ће ди рек то ре са пу ним ман да том нај-пре сме ни ти, да би би ли рав но прав-на кон ку рен ци ја дру гим кан ди да ти-ма или ће кон кур си ва жи ти са мо за в. д. ста ње. Ни прав ни струч ња ци у Кра ље ву ни су зна ли да нам раз ја сне ту ди ле му. М. Ду га лић

Ми ни стар ство прав де до не ло ре ше ње по ко јем је Бран ко По кор нић не ле гал но сме њен са ме ста пред сед ни ка Бу ње вач ког на ци о нал ног са ве та

Су бо ти ца – Бран ко По кор нић је и да ље пред сед ник Бу ње вач ког на ци-о нал ног са ве та, од лу чи ло је Ми ни-стар ство прав де и др жав не упра ве. – То је крај тур бу лен ци ја ма и при ли ка да се ста не на пут ме ше та ре њу и ли-ци ти ра њу у ра ду на ци о нал них са ве та – ка же По кор нић, до да ју ћи да из бор Су за не Ку јун џић Осто јић ни је ле ги-ти ман, јер је сед ни цу На ци о нал ног са ве та са звао пот пред сед ник Ни ко ла Ба бић. Сто га и све од лу ке ове сед ни-це не ма ју прав но деј ство.

На сед ни ци На ци о нал ног са ве та одр жа ној 5. ја ну а ра, ове го ди не, ко-јој је при су ство ва ло 13 од 23 чла на, сме њен је По кор нић а за но вог пред-

сед ни ка иза бра на Су за на Ку јун џић Осто јић. На ис тој сед ни ци, јед но гла-сно су про ме ње ни и чла но ви Управ-ног од бо ра Бу ње вач ког ин фор ма тив-ног цен тра. По тре бу за са зи ва њем те сед ни це пот пред сед ник Ба бић обра-зло жио је од би ја њем По кор ни ћа да усту пи пред сед нич ко ме сто по ра ни-јем до го во ру о ро та ци ји. На и ме, при-ли ком кон сти ту и са ња на ци о нал ног са ве та, пре три го ди не, ни јед на од иза бра них ли ста ни је има ла до вољ-но пред став ни ка да фор ми ра ве ћи ну,

па је до го во рен прин цип ро та ци је на ње го вом че лу. По том прин ци пу, на-кон што је Бла шко Га брић го ди ну да-на био пред сед ник, Бран ко По кор нић тре ба ло је да бу де на че лу ин сти ту ци-је го ди ну и по да на, а да га на том ме-сту за ме ни Су за на Ку јун џић Осто јић у на ред них го ди ну и по да на. При ли-ком са зи ва ња сед ни це од 5. ја ну а ра, део члан ства је сма трао да По кор нић из бе га ва пре да ју ду жно сти.

Ме ђу тим, ка да је Ку јун џић Осто јић од Ми ни стар ства тра жи ла да у ре ги-стру на ци о нал них са ве та уне се про-ме не и упи ше њу као пред сед ни ка, Ми ни стар ство је оце ни ло да сед ни-ца ни је са зва на по ста ту ту са ве та.

По кор нић ка же да се на по зив Ми-ни стар ства из ја снио о овој сед ни ци и да сма тра да је она са зва на на бр зи-ну и са „скле па ним“ днев ним ре дом. Пре ма ње го вим ре чи ма, у на ред них не де љу да на би ће одр жа на но ва сед-ни ца на ко јој би тре ба ло да се до не су од лу ке ко је су од ва жно сти за да љи рад и са ве та и бу ње вач ке ма њи не.

– Они ко ји бу ду оп стру и ра ли рад са ве та тре ба да сно се од го вор ност због не ис пу ње них оба ве за и у по гле-ду рас по де ле нов ца за ма њи не на кон-кур си ма и из бо ра пред став ни ка на ше ма њи не у ра зним те ли ма – ре као је По кор нић. Иако је на сед ни ци са зва-ној 5. ја ну а ра би ла при сут на ве ћи на чла но ва Са ве та, По кор нић оце њу је да је део њих био до ве ден у за блу ду, те да ће мно ги раз ми сли ти пре не го што до ве ду у пи та ње функ ци о ни са-ње на ци о нал ног са ве та. Он ка же да би би ла ка та стро фа уко ли ко би по но-во би ла уве де на при нуд на упра ва као што је то био слу чај при ли ком пр вог са зи ва бу ње вач ког са ве та.

Ме ђу тим, он ни је во љан да ме сто пред сед ни ка пре да на ред ном кан ди-да ту. Пред сед ник Са ве за бач ких Бу-ње ва ца Мир ко Ба јић сма тра да је овај до го вор по ни штен ка да је део са ве та, на че лу са Бу ње вач ком ма ти цом, од-лу чио да на мај ским из бо ри ма 2012. сво је гла со ве да Ли ги со ци јал де мо-кра та Вој во ди не.

– До го вор ко ји смо пот пи са ли прет-по ста вљао је да све бу ње вач ке пар ти-је на сту па ју је дин стве но, али уме сто то га Бу ње вач ка ма ти ца при кло ни ла се ЛСВ-у. На кон то га, у но вем бру је и кон ста то ва но да прет ход ни до го вор о ро та ци ји на че лу Бу ње вач ког на ци о-нал ног са ве та ви ше не ва жи – твр ди Ба јић. А. Иса ков

Пр о блем због ви шка у каси

Ча чак, цен тар гра да ју че

Фо

то Г

. Ота

ше

вић

Пр о ма ја у бу џету Ни шаГрад ско ве ће до не ло од лу ку о по ди за њу кре ди та у из но су од 340 ми ли о на ди на ра ка ко би се одр жа ла те ку ћа ли квид ност

Ниш: из 2012. го ди не пре не то две ми ли јар де динара ду га

Фо

то т

. то

до

ро

вић

Не ма ми ра ме ђу Бу њев ци ма

Бран ко По кор нић

Фо

то А

. Иса

ко

в

www.balkandownload.org 15

БЕОГРАД Уторак 12. март 2013.

У зе мун ском на се љу Ка мен дин 176 со ци јал но угро же них по ро ди ца усе ље но у но ве до мо ве ко је ће од гра да унајм љи ва ти пет го ди на

Ма му ди ја Ра ши ти, са мо хра на мај ка че тво ро де це, ју че је под ста нар-

ски со би чак од 16 ква дра та за ме ни ла но вим ста ном од 53 ква драт на ме тра у Ка мен ди ну. Ње на по ро ди ца у со ци јал-ном ста ну у Ули ци Акро ба те Алек си ћа 5 пла ћа ће ме сеч ну ки ри ју и ра чу не за ко му на ли је са по пу стом на ред них пет го ди на, као и 175 со ци јал но угро же них до ма ћин ста ва ко ји ма су ју че уру че ни кљу че ви у зе мун ском на се љу.

– Пет на ест го ди на смо ста но ва ли у вла жној со би у Ле ди на ма и ме сеч но пла ћа ли за куп 10.000 ди на ра. Не за-по сле на сам, бо ле сна и ус пе ла сам са со ци јал ном по мо ћи и деч јим до дат-ком да шко лу јем де цу. Још не мо гу да по ве ру јем да ће мо жи ве ти у ста ну са ку па ти лом, гре ја њем, пар ке том. Мо ју по ро ди цу овог ки шног да на је огре ја-ло сун це – ка же пе де сет дво го ди шња Ма му ди ја.

Под кро вом но ве тро спрат ни це има

176 ста но ва, а ме ђу за куп ци ма, на осно ву не дав ног кон кур са за до де лу со ци јал них ста но ва, стам бе но пи та ње ре ши ло је 105 осо ба са те ле сним оште-ће њем, као и 31 ром ска по ро ди ца ра-се ље на из не хи ги јен ских на се ља.

– За ове ста но ве они пла ћа ју на јам од све га 1.900 ди на ра ме сеч но, што је нај ни жа це на за би ло ко је со ци јал но ста но ва ње у Ср би ји. Уз то има ју и све оста ле по пу сте на пла ћа ње да жби на и на тај на чин им се та ко ђе по ма же и

да је но ва шан са за жи вот – ка же Дра-ган Ђи лас, гра до на чел ник Бе о гра да.

Пре ма град ској од лу ци о град њи со-ци јал них ста но ва из 2003. го ди не пла-ни ра но је по ди за ње 720 ста но ва ко ји се да ју у за куп од ко јих још 100 ни је са-

гра ђе но, под се тио је Александaр Ан-тић, пред сед ник Скуп шти не гра да.

– Ууго во ри су на пет го ди на, али сви они ко ји и по сле то га бу ду у ка те го ри ји со ци јал но угро же них, мо ћи ће и да ље да ко ри сте сме штај. Про је кат со ци јал-ног ста но ва ња је дан од нај зна чај ни јих у гра ду у обла сти бри ге о љу ди ма и на-ста ви ће мо да га раз ви ја мо у скла ду са мо гућ но сти ма – ис ти че Ан тић.

Пра во уче шћа на кон кур су има ле су осо бе по пут Ма му ди је Ра ши ти, ко-ја је ко ри сник пра ва на ма те ри јал но обез бе ђе ње и чи ји уку пан при ход по-ро дич ног до ма ћин ства не пре ла зи 80 од сто ре пу блич ког про се ка. Д. М.

На про шло не дељ ни апел „По ли ти-ке” за об но ву спо ме ни ка фуд бал-ској ле ген ди др Ми лу ти ну Ив ко-ви ћу Ми лу тин цу, ко ји је пре ви ше од го ди ну да на не стао са по ста-

мен та по ред за пад не три би не ста ди о на „Пар-ти зан”, ре а го ва ли су број ни су гра ђа ни и лич-но сти из јав ног жи во та. На шем апе лу пр ви се при дру жио Дра ган Бје ло гр лић, ре жи сер фил ма „Мон те ви део, бог те ви део”. Да ће све од се бе, ре-као је, да обе леж је бу де об но вље но до ма ја, ка да ће филм ска еки па обе ле жи ти 70 го ди на од смр-ти фуд бал ске ле ген де.

Бје ло гр лић би да нас тре ба ло да има са ста-нак са при вред ни ком из за пад не Ср би је ко ји је по ну дио по моћ. Раз го ва ра ће, ка же, и са пред-став ни ци ма ФК „Пар ти зан” и тра жи ти да по-мог ну.

Ре а го ва ли су и чи та о ци пи та ју ћи да ли по сто ји не ки фонд у ко ји би мо гли да при ло же сред ства. Ја вио нам се и др Вла ди-мир Јо ка но вић, хи рург и ва јар, ко ји је до сад из ра-дио три де се так би ста, а же лео би о свом тро шку да по диг не јед ну у Ми-лу тин че ву част и то од пор це ла на ко ји ни је за-ни мљив ло по ви ма.

Ли ди ја Ко тур, порт па-рол град ског За во да за за-шти ту спо ме ни ка кул ту ре, ка же да они не по се ду ју по дат-ке ка да је по ста вљен спо ме ник, ко је је ве ли чи не и ка ко је из гле дао.

– Мно го нас је об ра до ва ло што се гра ђа ни ин те ре су ју за об но ву кул тур ног на сле ђа. По-здра вља мо ини ци ја ти ве и пру жи ће мо сву на шу струч ну по моћ – ис та кла је Ко ту ро ва.

Пред став ни ци оп шти не Сав ски ве нац на гла-ша ва ју да ће про ве ри ти да ли су они над ле жни за из да ва ње до зво ла за об но ву обе леж ја и не ће ста ја ти на пут они ма ко ји же ле да га об но ве.

– По го ди ло нас је што су Бје ло гр лић и Дра го-је вић на ја ко ру жан на чин оп ту жи ли оп шти ну

за нео б на вља ње спо ме ни ка. Обе леж је се не на-ла зи на про мет ном ме сту и ко не иде на мен ски до ње га не зна да је ту. Ни на ши ин спек то ри не про ла зе ту да сва ки дан, та ко да ни смо зна ли да спо ме ни ка не ма. Ре а го ва ли смо чим смо чу ли

да је би ста не ста ла и уко ли ко то не учи ни не ко дру ги, ми ће мо по ста ви ти обе леж је чим бу де мо има ли нов ца – ис та као је Бра ни мир Га јић, члан Оп штин ског ве ћа.

Вла ди мир Стан ко вић, пи сац књи ге „Мон те-ви део бог те ви део”, на да се да ће спо мен-обе-леж је „ве ли ком чо ве ку и спор ти сти уско ро би ти вра ће но на ме сто на ко ме ће да на шње ге не ра-

ци је на у чи ти не што из исто ри је ко јом би тре-ба ло да се по но си мо”.

– Од ср ца по здра вљам апел „По ли ти ке” да се уме сто „спо ме ни ка на шој не кул ту ри”, а кра ђа мо ну мен та је и мно го ви ше од то га, на сво је ме-сто вра ти би ста по све ће на јед ном ве ли ком чо-ве ку – ис та као је Стан ко вић.

Об но ву спо ме ни ка же ли да по мог не и Са вез ко му ни стич ке омла ди не Ју го сла ви је, ко ји се сма тра на след ни ком КПЈ. На шој ре дак ци ји ја-вио се и Алек сан дар Ба ња нац, пр ви се кре тар.

– Овај срам ни чин ни је са мо кра ђа де ла на-ше про шло сти, већ и при каз ло шег ста ња у дру-штву ко је су ство ри ле са да шња и бив ше вла сти. Оне но се ве ли ку од го вор ност јер су ме ђу на ро-дом ство ри ле кли му не по што ва ња сло бо дар-ских ју на ка из на ше про шло сти, ка кав је био Ми лу ти нац. Он је сим бол ан ти фа ши стич ке бор-бе за ко ју је дао жи вот и мла дост. На сто ја ће мо да ме ђу на шим сим па ти зе ри ма са ку пи мо сим-бо лич ну су му и по мог не мо об но ву зна ме ња – ис та као је Ба ња нац.

Д. Јо кић­Ста мен ко вић

Ми лу ти нац „у ти му” до кра ја ма јаНа шем апе лу да се по но во по ста ви би ста Ми лу ти ну Ив ко ви ћу Ми лу тин цу пр ви се при дру жио Дра ган Бје ло гр лић. – Еки па филма „Мон те ви део” обе ле жиће 70 го ди на од смр ти фуд бал ске ле ген де за два месеца

За вод за за шти ту спо ме ни ка:

По здра вља мо ини ци ја ти ву за об но ву обе леж ја и пру жи ће мо сву по моћ

Вла ди мир Јо ка но вић, хи рург и ва јар:

Же лео бих да о свом тро шку на пра вим пор це лан ску би сту у Ми лу тин че ву част

Оп шти на Сав ски ве нац:

Уко ли ко то не учи ни не ко дру ги, ми ће мо по ста ви ти обе леж је чим бу де мо има ли нов ца

Вла ди мир Стан ко вић, пи сац књи ге „Мон те ви део, бог те ви део”:

Од ср ца по здра вљам апел „По ли ти ке” да се на сво је ме сто вра ти би ста по све ће на јед ном ве ли ком чо ве ку

СКОЈ:

На сто ја ће мо да ме ђу на шим сим па ти зе ри ма са ку пи мо сим бо лич ну су му и по мог не мо об но ву зна ме ња

Ћер ка Гор да на без ко мен та раНи Ми лу тин че ва ћер ка Гор да на Ши ку љак ни је, ка же, зна ла да је не стао спо ме ник по све ћен ње ном оцу док је ни је оба ве сти ла еки па „По ли ти ке”. Оста ла је без ко мен та ра ис та кав ши да не ма ни шта про-тив да га по пра ве љу ди ко ји има ју нов ца.– Ви ше сам не го по но сна што сам има ла та квог оца. Био је зла тан чо век, и то не са мо у од но су са по ро ди-цом. Ни је ми са мо при чао о фуд ба лу, већ ме је стал но во дио на утак ми це. Има ла сам шест го ди на. Оста-вљао ме је са при ја те љи ма на три би на ма уз ре чи: „Чу вај те ми је до бро, мо лим вас”. Био је пре ди ван пре-ма ме ни, се стри и мај ци Ели, ко ја се раз бо ле ла и пре ми ну ла пре ње га – об ја сни ла је Гор да на Ши ку љак.

Но ва би ста у брон зи – 3.000 евра

Не над Је ре мић, је дан од вла сни ка на ше нај-ста ри је умет нич ке лив ни це „Је ре мић”, ка же да би из ра да но ве би сте ко ја би као и ста ра би ла ве ли чи не око по ла ме тра ко шта ла око 3.000 евра. – То ли ко је пра вље ње мо де ла и из ли ва ње спо ме ни ка у брон зи. Сма трам да обе леж ја ра ђе на је ди но од тог ма те ри ја ла има ју умет-нич ку вред ност, док би сте из ра ђе не од ал тер-на тив них, ком по зит них ма те ри ја ни су умет-нич ка де ла. Брон за је сте ри зич на због кра-дљи ва ца, али је ди на је вред на јер је по сто ја на и одо ле ва зу бу вре ме на. Ште та ко ју ло по ви чи не кра ђом спо ме ни ка, као што је Ми лу тин-чев, мно го је ве ћа од кра ђе оста лих ме тал них де ло ва, јер је то кра ђа умет нич ког де ла – ис та као је Је ре мић.

Из књиге „Монтевидео, бог те видео”

Кључ од ста на као сун це у ки шном да ну

Згра да у Ули ци Акро ба те Алек си ћа 5 има по друм, при зе-мље, три спра та и пот кро вље и про сти ре се на 18.262 ква дра та. По вр ши на нај ма њег ста на је 28,21, а нај ве ћег 73,76 ква драт них ме та ра. Прет ход них пет го ди на у Ка мен ди ну и Но вом Бе о гра ду усе ље но је 626 со ци јал них ста но ва и отво ре не су и Кан-це ла ри је за пру жа ње по мо ћи ста на ри ма у окви ру Се кре-

та ри ја та за со ци јал ну за шти ту. За по сле ни у кан це ла ри-ја ма жи те љи ма сва ко днев но по ма жу при ли ком за по-шља ва ња, упи са де це у вр тић, шко лу, пла ћа ња ра чу на. Осим до ма здра вља у Ка мен ди ну ра ди и шко ла за обра-зо ва ње од ра слих ко ју по ха ђа 40 уче ни ка. Не ка да шњи ста нов ни ци не хи ги јен ских на се ља ску ћи ли су се у 91 со ци јал ном ста ну.

Шко ла, дом здра вља, кан це ла ри ја за по моћ

Фо

то Б

ео

ин

фо

Фо

то Д

. Јо

ки

ћ-С

та м

ен

ко

вић

www.balkandownload.org 16

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ­ИЗЛОГ

Убити Ирца

тВ ПИНК 2, 20.00

Акција – Филм је снимљен по истинитој причи о мафијашу ирског порекла Де-нију Грину. Радња филма се одвија се-дамдесетих година прошлог века. Дени Грин своју каријеру започиње као фи-зички радник у луци. Незадовољан ус-ловима рада које уговара синдикат, ре-шава да сам преузме руковођење син-дикатом.Режија: Џонатан Хенсли.Играју: Реј Стивенсон, Вал Килмер, Кристофер Вокен...

Човек без лица

РтС 2, 21.59

Драма – Од трагичне несреће после које је остао унакажен, Џастин Меклеод скрива се у својој кући за одмор. У међув-ремену је локално становништво почело о њему да говори, као о изобличеном лу-даку с ужасном прошлошћу. Дванаесто-годишњи Чак Нордштат је такође аутсај-дер. Једног дана, Чак случајно упознаје Џастина. Уместо наказе, Џастин се по-казује као пријатељ и ментор...Режија: Мел Гибсон.Играју: Мел Гибсон, Ник Стал, Марга-рет Витон...

Од колевке до гроба

тВ ПРВА, 22.10

Акција – ентони је вођа банде урбаних лопова који има невероватан таленат за крађе. Када му киднапују кћерку, ентони ће морати да се удружи са тајванским полицајцем Суом, како би је спасао. Режија: Андреј Бартковјак.Играју: Џет Ли, ДМX, ентони Андер-сон...

Скривено

РтС 1, 1.32

Трилер – Жорж Лорен је водитељ теле-визијске емисије посвећене књижев-ности и сретно ожењен човек који са супругом Аном и сином Пјером живи мирним животом париске више средње класе. Њихов живот се потпу-но мења када Жорж почне да добија видео траке са снимцима њега и њего-ве породице. Режија: Михаел Ханеке.Играју: Данијел Отеј, Жилијет Бинош, Морис Бенишу, Ани Жирардо...

ФИЛМ НА ТВ

СПЕКТАР tv.revija@politika.rsУторак 12. март 2013.

Дама без бламатВ ПРВА, 21.20 – У новој хуморис-тичкој серији, главну улогу игра Милена Васић.

Нови шоу про-грам који ће нас урнебесно заба-вити и провести кроз бесконачно много комичних

ситуација у којима се можемо затећи, поготово ако је у нашој околини дама без блама. У духовитој интерпретацији глумице Милене Васић видећемо за-што је ова жена све само не оно што смо од ње очекивали. Потпуно аутистична, крајње себична, бескрајно шармантна, неочекивано превртљива, фатално за-водљива и истински опасна, она је жена наших снова, али оних кошмарних.

Ђинђић: Срешћемо се у будућностиРтС 1, 20.05 – Пре тачно десет година, 12. марта 2003. године, извршен је атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића. На тој функцији Ђинђић је провео нешто више од две године, али ће оста-ти упамћен као човек који је покушао да рефор-мише и модернизује српско друштво и политич-ки систем, отвори Србију према свету и уведе је у Европску унију. Такве амбиције Ђинђић је по-казивао још од студентских дана, а о томе како је текао његов живот, у специјалној емисији го-воре: Драгољуб Мићуновић, Ђинђићев профе-сор и први председник Демократске странке, Гордана Матковић, министарка у влади Зорана Ђинђића, Душан Величковић, новинар и Ђинђићев пријатељ из младости и Чедомир Јо-вановић, председник ЛДП-а и блиски сарадник Зорана Ђинђића у последњим годинама његовог живота. Емисију води Зоран Станојевић.

тВ Б92, 20.00 – У овом документарном филму гледаоци ће бити у прилици да виде не само анализе политике коју је водио и за шта се залагао Зоран Ђинђић, већ и нешто сасвим ново и другачије – како је протицало његово одрастање, како су га видели најбољи пријатељи, професори, рођаци...

О Ђинђићу у емисији говори више од двадесет саговорника – пријатељи из детињства, први учитељи и настав-ници, колеге и професори са факул-тета, људи са којима је привођен и са којима му је, као студенту, суђено, ко-леге, пријатељи и професори са који-ма је сарађивао у Немачкој, као и они са којима се сретао у време пре него што је започео активни политички ангажман, као један од оснивача Де-мократске странке. Између осталих говоре: Албрехт Велмер – професор код кога је Зоран Ђинђић писао до-кторат у Констанцу, Душанка Костић – прва учитељица из основне шко-ле у тадашњем Босанском Шамцу, Мила Ђинђић – мајка покојног пре-мијера, његова рођена сестра Горда-на Ђинђић-Филиповић, друг из клу-пе из Травничке гимназије – Мирсад Ибришимбеговић, професор социо-логије Девете београдске гимназије Мило Петровић, с којим остаје при-

јатељ, Новица Стојановић, који је ис-пред Књижевне заједнице Новог Сада издао књигу „Југославија као недовр-шена држава” и многи други.

Саговорници у емисији дају одго-вор на многа питања: како је Ђинђић замало напустио гимназију, како је постао један од студентских лидера, зашто му је суђено и како је спасен затворске казне? Зашто је, због своје бунтовне природе, још од ране мла-дости био обележен као жестоки кри-тичар и противник режима?

Емисија нуди и одговор на питања зашто је отишао из Југославије, како је стигао до титуле доктора наука у ре-кордном року, са ким се виђао и ко је све на њега утицао осамдесетих година у Франкфурту, те како је успео да, жи-већи у иностранству, остане активан у југословенском интелектуалном про-стору. Саговорници нуде и свој поглед на Ђинђићеву одлуку да уђе у полити-ку као један од оснивача Демократске странке, говоре о његовом деловању у опозицији, његовој улози предводни-ка октобарских промена 2000. године, о премијерском мандату, али и о томе шта је све српско друштво изгубило убиством Зорана Ђинђића.

Аутори су Пеђа Обрадовић и Јадран-ка Бугарски.

Зоран Ђинђић: Неиспричане приче

Шта је данас остало у Србији од идеја за које се Зоран Ђинђић борио? Зашто се Де-мократска странка није залагала за сис-темске промене у друштву на којима је Ђинђић инсистирао? Зашто никада није испитана политичка позадина убиства?

У специјалној емисији „Десет година од убиства премијера” (ТВ Б92, 21.00) гости Југослава Ћосића биће некадашњи блиски сарадници Зорана Ђинђића: Зоран Жив-ковић и Бојан Пајтић, као и адвокат поро-дице Срђа Поповић и социолог Јово Бакић.

Осим разговора са релевантним гостима у студију, како нам открива Југослав Ћосић, новинари „Инсај-дера” и колега Никола Радишић, припремили су три прилога о околностима у држави када је премијер убијен, опструкцијама у доношењу закона о органи-зованом криминалу, суђењу земунском клану као и

о побуни ЈСО у контексту политичке по-задине убиства.

Део емисије биће посвећен питању шта је данас остало од Ђинђићевог политичког наслеђа и где је у том контексту ДС данас, објашњава Ћосић и додаје да су сва питања о убиству Ђинђића већ отворена, али да нема-мо све одговоре и да ће он са својим гостима покушати гледаоце да подсети на то.

Зашто је то тако, то је питање за државу и власт, подвлачи наш саговорник.

Да ли смо данас ближе истини или даље?– Нисмо даље, данас поуздано знамо ко је органи-

зовао и извршио убиство премијера Ђинђића, али оно што не знамо је да ли су убице имале политичку подршку за своје намере, каже Ћосић.

Да ли ће ова емисија успети да да неке одговоре, остаје да видимо. И. М.

Десет година од убиства премијера

Југослав Ћосић

Нове епизоде „Отворених врата” имаћемо прилику да видимо већ од ап-рила на ТВ Прва, саопштено је на дана-шњој конференцији за новинаре.

„Отворена врата” су започета у рат-но време, у Србији обележеној санк-цијама, хиперинфлацијом, нацио-налистичким дивљањем, увођењем демократије, убијањем демократије. Наизглед ескапистичка, серија је јас-но обележила дух времена, кроз хумор чије се реплике цитирају дан-данас.

Нове епизоде серије имају исту на-меру – да обележе дух новог времена у ком настају, причајући серију нети-пичних прича о нашим посебним јуна-цима али и о нама самима. Намера је иста, ликови и карактери, менталитет и темпераменти, навике су исте, али је време другачије. Нова серија настаје

у време свеопште транзиције. Све се мења, само је хумор остао исти.

Сценаристи су: Иван Лалић, Ми-лан Пузић, Бобан Скерлић, Миро-слав Лекић (који су писали и стари серијал), али и нови аутори: Миња Богавац, Златан Фазлагић и др. Дра-матург серије је Владимир Андрић, а редитељи су: Радивоје Андрић, Бобан Скерлић и Мирослав Лекић. У серији играју добро знани: Весна Тривалић, Милан Гутовић, Богдан Диклић, Ни-кола Ђуричко, Бојана Маљевић, Зо-ран Цвијановић. А њима се придру-жују: Аница Добра, Софија Јовић, Бранимир Брстина, Милица Михај-ловић, Душанка Стојановић, Теодо-ра Јелисавчић, Гордан Кичић, Ана Маљевић, Милена Павловић, Сека Саблић и многи други.

Милена Васић

Барселона – МиланАРеНА СПОРт, 20.45 – Данас се састају Барселона – Милан и Шалке – Галатасарај. Ми-лан долази у Бар-селону са два гола предности, док је Шалке успео да у Турској оствари повољан резултат 1:1. Меч из Барсе-лоне преноси Арена спорт 3, а Шалке – Галатасарај Арена спорт 1. На жалост и овог пута ове мечеве неће видети гледа-оци РТС-а и претплатници СББ-а иако издвајају немалу суму новца за право да виде све. Да потпуно бесплатно виде, да ли ће Барса стићи предност Милана, имаће власници сателитских антена и корисници Интернета.

Нова „Отворена врата”

СА ФИЛМ СКЕ ТРА КЕ

БиХ при сва ја „Бит ку на Не ре тви”

МЕ ДИ ЦИ НА

Му ми је са за че пље ним ар те ри ја ма

ПЕ СМА ЕВРО ВИ ЗИ ЈЕ

Ко гу би, тај се и љу ти

потро­­­­ачУ­ЧЕТВРТАК

ЛОША ОБУЋА У СРБИЈИ ПРОБЛеМ БРОЈ ЈеДАН

ПРеВАРе НА ИНтеРНетУ: НАРУЧИО теЛеФОН ОД 200 еВРА, ДОБИО ПОЛОВНИ ОД 10

ДА ЛИ СУ БеЗБеДНе еЛеКтРОНСКе ЦИГАРете

www.balkandownload.org 17

Није тачно да људи користе само десет одсто својих не-рвних ћелија. Мозак је у це-лини активан!

Ове и још многе друге за-блуде и истине о нервном систему од јуче су представљене на изложба посте-ра „Митови у неуронаукама”, у Галерији науке и технике САНУ, под окриљем фестивала „Недеља свести о мозгу”.

Студентска секција Друштва за неуронауке Србије организовала је

поставку у оквиру фестивала, који је такође јуче почео, како би разбила честе митове о „малим сивим ћелија-ма” и открила неке од важних чиње-ница у овој области. Неке од истина су и да мозак чини два одсто људске телесне тежине и троши 20 одсто ки-сеоника и енергије, као и да мала ко-личина стреса, на пример, кратак рок за спремање испита, поспешује раз-мишљање, али да дуготрајна изложе-ност стресу штети мозгу и може да поремети памћење.

– Хтели смо да људима укажемо на чињенице на основу којих треба да

формирају мишљења о најпопулар-нијим темама у неуронауци – објашња-ва Снежана Станковић, организатор фестивала „Недеља свести о мозгу”.

Она истиче да се у медијима и ина-че у лаичкој јавности научна истра-живања поједностављују и преувели-чавају. Зато поставка скреће пажњу на то да „полне разлике мозга не зна-че боље интелектуалне способности или другачије понашање”.

– Извесне разлике између мушког

и женског мозга постоје, али проблем је што се разлике истичу у негативном контексту – додаје Станковићева.

Посетиоци изложбе ће недоумице у вези са нервним системом моћи да разреше у разговору са Станковиће-вом и осталим члановима Студент-ске секције Друштва за неуронауке Србије, иначе студентима медицине, биологије и психологије. Госте гале-рије очекује и партија шаха, однос-но право да повуку потез и тако сиву масу држе у „кондицији”. Академци ће за најстарије грађане приредити и радионице које објашњавају природу

једног неуролошког прегледа. Истов-ремено са овом поставком, на истом месту одржава се и изложба мозгова у формалину, чији је аутор професор др Милица Скендер-Газибара. Ови екс-понати су музејски препарати које су уступили Институт за патологију Ме-дицинског факултета и Ветеринарски факултет. Поред препарата истакнут је и рад Алоиза Алцхајмера, однос-но цртеж синдрома који је по њему назван.

Поменуте поставке трајаће до 16. марта. Научнопопуларни фестивал „Недеља свести о мозгу” одржава се ове седмице у Београду и Новом Саду под слоганом „Сви мозгови на једном месту”. Манифестација укључује пре-давања лекара и професора из облас-ти неуронаука, сусрете стручњака и лаика, као и отварање врата универ-зитетских и болничких лабораторија за ширу јавност. Програм је намењен свим заинтересованим посетиоцима без обзира на узраст и образовање како би се што већем броју људи при-ближила нова знања о мозгу. Ј. С.

Лоше вести за ноћобдије

Изложба подучава посетиоце да се људски мозак стално мења под утицајем искуства. Здрав мозак губи релативно мало неурона чак и са годинама. Неки од постера, међутим, потврђују лоше вести за ноћобдије и зависнике од мноштва прозора на рачунарским екранима. Наука не подржава тренд такозваног мултитаскинга, обављања различитих послова истовремено, јер је капацитет мозга за истовремену обраду више од једног задатка – ограничен.Опет, дубок сан, преко потребан за одмор и успешно савладавање градива, јавља се рано током ноћи, што не иде у прилог ђацима и студентима који лежу у ситне сате.

Су пру га пред сед ни ка САД пред во ди ли сту у лон дон ском „Сан деј тај мсу”, док је Леј ди Га га про гла ше на за нај го ре оде ве ну

По сти лу већ чу ве на пр ва да ма САД про гла ше на је за нај бо ље об у че ну же-ну на све ту. Она је за у зе ла пр во ме сто на ли сти ко ју пр ви пут об ја вљу је не-дељ но из да ње лон дон ског „Тај мса”.

Екс пер ти ма га зи на „Стил”, ко ји из-ла зи као до да так „Сан деј тај мса”, по-хва ли ли су Ми шел Оба му због то га што је „бу ду ћи да је при мар на уло га пр ве да ме ви зу ел на, схва ти ла да мо-да мо же да се упо тре би као по зи тив на си ла ко ја ин спи ри ше и за ба вља”. Пр-ва да ма САД и ра ни је је би ла на слич-ним ли ста ма ка да су их са ста вља ли ма га зи ни „Пипл” и „Ве ни ти фер”.

У из бор 25 нај бо ље об у че них же на на све ту ушле су же не из ра зних сфе-ра де ло ва ња. Ту су бур ман ска ак ти-вист ки ња Аунг Сан Су Ћи, бри тан ска по ли ти чар ка Те ре за Меј и глу ми це Хе лен Ми рен, Тил да Свин тон и Шар-ло та Рем плинг.

Нај мла ђа на ли сти је ше сто го ди-шња Шај ло, ћер ка Бре да Пи та и Ан-џе ли не Џо ли, а нај ста ри ја бри тан ска

кра љи ца Ели за бе та Дру га (96). Не по-жељ но зва ње нај го ре об у че не осо бе при па ло је аме рич кој поп зве зди Леј-ди Га ги, док је за „нај бо ље сву че ну” про гла ше на бри тан ска ма не кен ка и глу ми ца Ке ли Брук. Ј. Ј. К.

Уторак 12. март 2013. СПеКтАРspektar@politika.rs

РИ­тАм­„Ва ја кон ди ос” 12. ок то бра у Ком банк аре ни

мо­ДА

Ми шел Оба ма нај бо ље об у че на

НА у кА

Чи ње ни ца ма про тив за блу да о мо згуИз ло жба „Ми то ви у не у ро на у ка ма”, у окви ру Не де ље све сти о мо згу на јед но ста ван на чин от кри ва исти ну о нер вном си сте му

Фо

то Д

. Ћи

р к

ов

Бел гиј ски са став „Ва ја кон ди ос”, пред во ђен пе ва чи цом Да ни Клајн, го сто ва ће 12. ок то бра у Ком банк аре-ни, у окви ру опро штај не тур не је.

На кон цер ту у Бе о гра ду бенд ће сво је обо жа ва о це под се ти ти на нај-ве ће хи то ве: „Nah neh nah”, „Johnny”, „Just A Fri end Of Mi ne”, „Don’t Cry For Lo u ie”, „Pu er to Ri co”, у ори ги нал ним аран жма ни ма из де ве де се тих го ди на, ка да је ова гру па и до жи ве ла свет ску по пу лар ност.

Бенд су 1986. го ди не осно ва ли Да-ни Клајн, Дирк Суфс и Ви ли Лам-

брегт, а свет ску сла ву су сте кли пе-сма ма „What’s a Wo man?”, „He a ding for a Fall”, „Sunny Days” и „Don’t Bre-ak My He art”. У про те клих 25 го ди на овај са став об ја вио је шест сту диј ских и три ком пи ла циј ска ал бу ма и про-дао ви ше од 10 ми ли о на ал бу ма и три ми ли о на син гло ва.

Пе ва чи ца Клајн је 1. ја ну а ра на пу-ни ла 60 го ди на и та да је на ја ви ла да по сле опро штај не тур не је же ли да се по све ти мир ни јем жи во ту. Не дав но је об ја ви ла сво ју ауто би о гра фи ју под на зи вом „Ме мо а ри”.

Ва ја кон ди ос”, пред во ђен пе ва чи цом Да ни Клајн, на кон цер ту у Бе о гра ду 2010.

Стил ко ји ин спи ри ше и за ба вља: Ми шел Оба ма

Фо

то Р

ојт

ер

с

Фо

то h

ttp

://

kla

nd

ryla

w.c

om

Мо зак чи ни два од сто људ ске те жи не и тро ши 20 од сто ки се о ни ка и енер ги је

www.balkandownload.org 18

Уторак 12. март 2013.СПеКтАР spektar@politika.rs

ПЕ СМА ЕВРО Ви Зи ЈЕ

Ко гу би, тај се и љу ти Нај лак ше је ре ћи да ауто ри ни су по сла ли до бре пе сме, да ни су има ли шта да би ра ју, ка же Вла ди мир Гра ић, ком по зи тор по бед нич ке „Мо ли тве”, ко ји се ове го ди не ни је ква ли фи ко вао на „Бе о сонг”

СА­ФИЛм­СКЕ­тРА­КЕ

БиХ при сва ја „Бит ку на Не ре тви”

Мо је ам би ци је ни ти по чи-њу ни ти се за вр ша ва ју на фе сти ва ли ма по пут „Бе-о сон га”, где сам ове го-ди не не слав но про шао.

Би ће још фе сти ва ла, још при ли ка. Са ши Ми ло ше ви ћу Ма ре ту, мом ду-го го ди шњем са рад ни ку и при ја те љу, и ње го вој еки пи же лим сву сре ћу на „Евро сон гу”. Свим си ла ма ћу их по-др жа ва ти.

Ово је, у на кра ћем, по ру ка Вла ди-ми ра Гра и ћа Гра је, ком по зи то ра ко-ји се на так ми че њу за „Пе сму Евро-

ви зи је” већ упи сао злат ним сло ви ма: 2007, ка да је са „Мо ли твом”, за ко ју је на пи сао му зи ку, у Хел син ки ју из во је-вао по бе ду за Ср би ју. Пр ву и за са да је ди ну као са мо стал не др жа ве. За јед-но са ком по зи то ром са да шње пе сме ко јом се Ср би ја пред ста вља, Са шом Ми ло ше ви ћем ко ји је та да пи сао текст и, на рав но, Ма ри јом Ше ри фо-вић, ко ја је „Мо ли тву” сјај но из ве ла.

Гра ја не скри ва да се ма ло и љу ти, јер ка ко ка же, ко гу би тај се и љу ти.

– Ово га пу та ја сам из гу био, али то не зна чи да сле де ћег не ћу по бе ди ти. Са мо да пра ви ла так ми че ња бу ду иста за све. Сма трам да су чла но ви ко ми си је тре ба-ло да бу ду бо ље при пре мље ни и му дри-ји, да са гле да ју фе но ме но ло шки ка кво је то так ми че ње и ка кве атри бу те тре-ба да има ју они ко ји нас пред ста вља ју. Нај лак ше је ре ћи да ауто ри ни су по сла-ли до бре пе сме, да ни су има ли шта да би ра ју – ка же Гра ић

Наш са го вор ник је био у кон так ту са ко ле га ма ко ји су, та ко ђе, по сла ли пе сме на кон курс за „Бе о сонг” и то на кон што је об ја вље но ко јих 15 пе-са ма ула зи у так ми че ње.

– Чуо сам де се так од ба че них ра до-ва и, на осно ву ис ку ства, твр дим да је бар пет од тих од ба че них за слу жи ло да уђе у из бор. Али, по сле све га, дис-кре ци о но пра во је чла но ва ко ми си је да ода бе ру оно што су ода бра ли – ка-же наш са го вор ник, ко мен та ри шу ћи већ за вр ше ну при чу о 171 ком по зи-ци ји ко ја је сти гла на адре су РТС-а и из бо ру 15 пе са ма ко је су се кан ди-до ва ле за на шег пред став ни ка за 58. „Пе сму Евро ви зи је”.

Гра и ће ва „По љу би ме”, у из во ђе њу две зве зде „Гран да” – Ива не Пав ко-вић и Ва ње Ми ја то вић – ни је про шла. Пе сма је пу ште на на „Ју тјуб”, где је за не што ма ње од ме сец да на има ла ви-ше од 100.000 пре гле да, али не ка ко као да се све за ве ри ло про тив ње. Сви пла но ви мо ра ли су да бу ду од ло же ни, јер ће јед на од пе ва чи ца, Ва ња Ми ја-

то вић, због са о бра ћај не не сре ће, би ти ве за на за кре вет на ред них ме се ци.

„Бе о сонг” је за вр шен, све је про шло ка ко је про шло, а Гра ју че ка мно го по-сла. Не дав но је ура дио јед ну пе сму, та ко ђе за зве зду „Гран да”, Ми ли цу Па вло вић, под на зи вом „Па кле ни план” и за не пу них ме сец да на има-ла је ви ше од два ми ли о на пре гле да. Ком по ну је и му зи ку за мју зикл Бо ба-на Скер ли ћа.

– Имам и до ста по зи ва из ино стран-ства – ка же ком по зи тор ко ји од 1989. жи ви од ком по но ва ња, иако је за вр-шио Елек тро тех нич ки фа кул тет.

С. Чи ка рић

Вла ди мир Гра ић

Мом ду го го ди шњем са рад ни ку и при ја те љу Са ши Ми ло ше ви ћу Ма ре ту, и ње го вој еки пи, же лим сву сре ћу на „евро сон гу”, свим си ла ма ћу их по др жа ва ти

Отво ре на европ ска вра таГра ић је до са да у овом по слу имао успе ха, до ста хи то ва… – Али, те 2007. нај ве ћи успех је би ла по бе да у Хел син ки ју, што је до да нас наш нај ве ћу успех у му зи-ци, уоп ште. По сле те по бе де отво-ри ла су ми се европ ска вра та, пот-пи сао сам уго во ре са зна чај ним ку ћа ма, ра дио за не ке стра не зве-зде, об ја вљи ва не су ми пе сме у Грч кој, Не мач кој, Пор ту га ли ји… „Мо ли тва” је на за па ду до жи ве ла ко мер ци јал ни успех, што зна чи да је би ло до вољ но па ра, са за па да – ка же Вла ди мир Гра ић

Шта ис ку ство ка жеНа осно ву ис ку ства сам знао да, ка да уче ству је те на ова квом јед-ном так ми че њу на ко јем РТС ка же да се са мо по ру ка ма би ра пред-став ник, мо ра те да има те или ве ли ку зве зду или ве ли ку про дук-ци ју иза се бе, јер и јед ни и дру ги има ју ве ли ки гла сач ки кор пус – сма тра Гра ја.

Бо сан ско-хер це го вач ки филм ски ауто ри јед но гла сни да је вла сник Бу ла ји ће вог спек та кла про ду цент „Бо сна филм”, од но сно ње гов прав ни на след ник – „Филм ски цен тар Са ра је во”

Ре ди тељ „Бит ке на Не ре тви” Вељ ко Бу ла јић мо гао би да оста не уса мљен

у тврд ња ма да овај филм из 1969. слу-жбе но при па да хр ват ској ки не ма то гра-фи ји и да ће се на ме ђу на род ној сце ни при ка зи ва ти као филм хр ват ских ауто-ра, пи шу са ра јев ски медији.

На кон што се ди рек тор и су вла сник „Ја дран фил ма” Вин ко Гру би шић огра-дио од Бу ла ји ће ве из ја ве, ни пред став-ни ци хр ват ске ки не ма то гра фи је, као ни срп ски филм ски рад ни ци, ни су же-ле ли да ко мен та ри шу ре ди те ље ве из-ја ве о фил му ко ји је око че ти ри де це-ни је сло вио за ју го сло вен ски.

Ди рек тор „Филм ског цен тра Са ра-је во”, ре ди тељ Адис Ба крач, на ја вио је да ће ту жи ти хр ват ског ко ле гу због при сва ја ња фил ма, твр де ћи да се ра ди о де лу чи ји је прав ни на след ник пред-у зе ће на чи јем је че лу. Ве ћи на бо сан-ско-хер це го вач ких филм ских рад ни ка јед но гла сна је у оце ни да је про ду цент фил ма „Бо сна филм”, од но сно као ње гов прав ни на след ник да на шњи „Филм ски цен тар Са ра је во”. „Тач но се зна, про ду цент је увек вла сник, а то је ’Бо сна филм’, од но сно ’Филм ски цен тар Са ра је во’. Ти пич но је лу па ње глу по сти да је из вр шни про ду цент и ор га ни за тор фил ма ’Ја дран филм’ и да

је, пре ма то ме, ’Бит ка на Не ре тви’ хр-ват ски филм. То не ма ни ка кве ве зе са жи во том и то је ’лу па ње’ Бу ла ји ћа, на шта смо и на ви кли. Вр ло нео збиљ но од јед ног нео збиљ ног чо ве ка”, из ја вио је ре ди тељ Ср ђан Ву ле тић.

Про ду цент и ре ди тељ Аде мир Ке-но вић по ста вио је пи та ње мо гу ли чи-ње ни це да се из не на да ме ња ју. „Зна се ко је глав ни про ду цент фил ма и ко је ње гов вла сник. Нео бич но ми је да би фил мо ви мо гли да ме ња ју на ци о нал-ност ка ко ко ме пад не на па мет. Ка ко тре ба ре а го ва ти и шта пред у зе ти у ова-квим си ту а ци ја ма нај бо ље ће зна ти љу ди ко ји за сту па ју ки не ма то гра фи ју БиХ, а то су чел ни ци ’Филм ског цен-тра Са ра је во’”, на гла ша ва Ке но вић.

Ре ди тељ Су леј ман Ку пу со вић је ре-као да га од Бу ла ји ћа, ко ји је за ње га не кад био сја јан ре ди тељ, у мо рал ном сми слу „ни шта не из не на ђу је” и до дао да је сво је нај бо ље и нај ску пље фил мо-ве Бу ла јић ура дио „на кра ви му за ри бо сан ко-хер це га вач ке ки не ма то гра-фи је”, на зи ва ју ћи ње го ве из ја ве „ста-рач ким ла пр да њем”. „Бит ка на Не ре-тви” сни мље на је 1969. и би ла је је дан од нај ску пљих филм ских про је ка та у Ју го сла ви ји. Филм је имао ве ли ку гле-да ност – са мо у Ју го сла ви ји гле да ло га је ви ше од че ти ри ми ли о на љу ди. По-пу лар но сти фил ма до при не ла је и глу-мач ка еки па у ко јој су, уз до ма ће зве-зде, би ли и слав ни Јул Бри нер, Сер геј Бон дар чук, Ор сон Велс...

Го ди ну да на на кон што је сни мљен био је но ми но ван за Оска ра у ка те го-ри ји стра ног фил ма, а пре три го ди-не на фе сти ва лу у Мо скви увр шћен је ме ђу де сет нај зна чај ни јих фил мо ва о Дру гом свет ском ра ту.

Jедан од нај ску пљих филм ских про је ка та у Ју го сла ви ји: сце на из фил ма „Бит ка на Не ре тви”

Фо

то З

. Кр

шљ

а н

ин

Пр ви део три ло ги је „Хо бит” за ра дио ми ли јар ду до ла ра

Пр

о м

о ти

в на

фо

то гр

а ф

и ја

Филм „Хо бит: нео че ки ва но пу то ва ње” при дру-жио се клу бу од 15 блок ба сте ра ко ји су за ра ди ли ви ше од ми ли јар ду до ла ра у би о ско пи ма ши ром све та. Пр ви део но ве три ло ги је Пи те ра Џек со на, ре а ли зо ван пре ма исто и ме ном Тол ки но вом ро-ма ну, ко ји је са мо у пр вој не де љи при ка зи ва ња ин ка си рао 84,6 ми ли о на до ла ра, за ра дио је укуп-но 1,001 ми ли јар ду до ла ра, за шта му је био по-треб но 77 да на при ка зи ва ња.

Ап со лут ни ре кор дер још увек је филм „Ава тар”, Џеј мса Ка ме ро на, ко ји је за ра дио 2,78 ми ли јар де до ла ра, док је на дру гом ме сту ли сте нај и спла ти-

ви јих фил мо ва још јед но Ка ме ро но во де ло – „Ти та-ник”. Тре ћи на ли сти су „Освет ни ци”, сле де „Ха ри По тер и ре ли кви је смр ти 2”, „Тран сфор мер си 3”, „Го спо дар пр сте но ва: по вра так кра ља”, „Скај фол”, „Успон мрач ног ви те за”, дру ги део „Пи ра ти с Ка ри-ба” и „При ча о играч ка ма 3”, на де се том ме сту.

Оче ку је се да по сле при ка зи ва ња у Ки ни, где је упра во по че ла ди стри бу ци ја, „Хо бит” по стиг не још бо љи ре зул тат и мо жда пре стиг не „Цр ног ви-те за”, Кри сто фе ра Но ла на, и „Али су у зе мљи чу да”, Ти ма Бар то на, два фил ма ко ја тре нут но за у зи ма ју 13. и 14. ме сто на ли сти нај про фи та бил ни јих.

У ме ђу вре ме ну, сту дио „Вор нер брос” са оп штио је да ће по след њи део три ло ги је „Хо бит” би ти при-ка зи ван у свет ским и до ма ћим би о ско пи ма од 17. де цем бра 2014. године, пет ме се ци ка сни је не го што је пр во бит но пла ни ра но. „Хо бит: та мо и по-но во на зад” тре ба ло је да се по ја ви у би о ско пи ма у ју лу 2014. го ди не. Пр ви део три ло ги је – „Хо бит: нео че ки ва но пу то ва ње” пре ми јер но је при ка зан у де цем бру (у Ср би ји се још при ка зу је и до са да је филм ви де ло 177.006 гле да ла ца), док ће дру ги део три ло ги је би ти при ка зи ван од по ло ви не де цем бра ове го ди не. И. А. Јан Ме ке лен као Ган далф у „Хо би ту”

www.balkandownload.org 19

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

su|do|ku

Правила:

Упишите један број (1 до 9) у свако празно поље у сваком хоризонталном и вертикалном реду, и у блоковима 3x3 (оивичени подебљаном линијом) треба да буду сви бројеви од 1 до 9.

Решења, савети и компјутерски програм: www.sudoku.com

ЗАБАВА­МИЛИОНА

ОВАН21. 3 – 20. 4.

СПеКтАРУторак 12. март 2013.

Броj­35133

spektar@politika.rs

Не ре а гуј те им пул сив но у си ту а ци ји ко ја би мо гла да ство ри но ве мо гућ-но сти. Од ре ди те при о ри те те и по сте-пе но кре ни те да их оства ру је те. Осо-ба ко ја вам је бли ска ре ши ће не што што вам се не ће до па сти.

Ако же ли те да по стиг не те оно што вам је тре нут но ва жно мо ра те про ме-ни ти так ти ку и би ти отво ре ни ји пре ма осо ба ма ко је у том про це су мо гу да по мог ну. Из бе га вај те не по треб ну кри-ти ку дру гих.

Осо ба из фа ми ли је вас не раз у ме. Не фор си рај те ре ше ње про бле ма раз го-во ром. Са че кај те да си ту а ци ја са зри за то. Пре о се тљи ви сте и ре а гу је те не а де кват но и на дру гим по љи ма. Парт нер је стр пљив.

По сло ви не иду она ко ка ко сте пла ни-ра ли. то вам ства ра не мир и не си гур-ност. Не до но си те ва жне од лу ке под ути ца јем не га тив них емо ци ја. Бли ска осо ба вам мо же по мо ћи са ве том и по др шком.

Скло ни сте пре те ри ва њу у сва ком по-гле ду. Фи нан сиј ска си ту а ци ја ни је сјај на, за то се кло ни те не по треб них тро шко ва. Не мој те за ме ра ти во ље ној осо би за сит ни це ко је ни су на мер но учи ње не.

Не мо же те про ме ни ти оно што вам сме та из ко ре на. На пра ви те до бар план и ис трај те до кра ја. Не при ла зи-те по вр шно осо би ко ја вас ин те ре су-је. Она вам суп тил но ста вља до зна ња шта да оче ку је те.

Пре оп те ре ће ни сте оба ве за ма на ви-ше стра на. Не ће те ус пе ти да све са ми за вр ши те на вре ме. По тра жи те по-моћ. Во ље на осо ба ни је спрем на за ко му ни ка ци ју на ни воу ко ји ва ма од-го ва ра.

те шко се при ла го ђа ва те нео че ки ва-ним про ме на ма. Же ли те да се све од-ви ја по пла ну. твр до гла во шћу ће те са-мо ис ком пли ко ва ти си ту а ци ју. Нај па-мет ни је је да се тре нут но дис тан ци ра-те од све га.

Има те по тре бу за про ме ном. то мо-же те оства ри ти упор но шћу, а не тре-нут ном, им пул сив ном ре ак ци јом. Осо ба до ко је вам је ста ло оче ку је да јој по све ти те ви ше па жње. По се ти те ле ка ра и кон тро ли ши те при ти сак.

На ин ди рек тан на чин мо же те по сти-ћи же ље ни циљ. Осо ба ко ја мо же да вам при то ме по мог не је инерт на. По-ку шај те да је по кре не те. Не пре те руј-те у је лу и пи ћу. Ви ше се кре ћи те. Сле-де бо љи да ни.

Ни сте на вре ме кре ну ли да ре а ли зуј-те оно што вас ин те ре су је. Са да мо ра-те уло жи ти ви ше енер ги је да би сте за вр ши ли за по че то. Не оче куј те мно-го од во ље не осо бе. тре нут но вам је ко му ни ка ци ја ло ша.

На по слов ном по љу при сут не су осци-ла ци је ко је вам не од го ва ра ју. По ку-шај те да се при ла го ди те окол но сти ма и не за ме рај те се са рад ни ци ма ко ји мо гу ка сни је би ти од по мо ћи. По треб-но вам је ви ше сна и од мо ра.

ВАГА23. 9 – 22. 10.

ШКОРПИЈА23. 10 – 22. 11.

СтРеЛАЦ23. 11 – 20. 12.

ЈАРАЦ21. 12 – 19. 1.

ВОДОЛИЈА20. 1 – 18. 2.

РИБе19. 2 – 20. 3.

ДеВИЦА22. 8 – 22. 9.

БИК21. 4 – 20. 5.

БЛИЗАНЦИ21. 5 – 20. 6.

РАК21. 6 – 20. 7.

ЛАВ21. 7 – 21. 8.

Ко ји ор ган про пу шта нај ви ше кр ви у ми ну ту?

Где се ко ри сти зви ждаљ ка „гро мов ник 58,5”?

Бу бре зи: Бу бре зи су два спљо ште на, па су ља ста, чвр ста ор га на ко ја спа да ју у нај ва жни је ор га не на шег те ла. Ду ги су око осам цен ти ме та ра и ле же са обе стра не кич ме у ви си ни по ја са. Бу-бре зи из ба цу ју не по треб не ма те ри је из ор га ни зма. Они ре гу ли шу ко ли чи ну во де и дру гих ма те ри ја у кр ви. У спољ-ном де лу бу бре га крв ни ка пи ла ри гра-де пе тље у об ли ку ма лог клу бе та ко је је пре кри ве но фи ном оп ном. У сва ком бу бре гу има око 1.500.000 ових клу-ба ди ко ја се зо ву гло ме ру ли. Сва ког ми ну та кроз бу бре ге про ђе ви ше кр ви не го кроз би ло ко ји дру ги ор ган. Клу-бад про пу шта ју кроз сво је оп не је дан део теч но сти из кр ви ко ја но си нај фи-ни је рас тво ре не ма те ри је. теч ност ко-ја про ла зи кроз оп не зо ве се пр во бит-на мо кра ћа. Она се са ку пља у пе ха ра-стом зи ду ко ји пре кри ва сва ко клу бе. Вр ло фи на цев чи ца ко ја се на зи ва ту-бу лус од во ди мо кра ћу из пе ха ра.

У раг би ју: Зви ждаљ ка је др ве ни ду вач-ки ин стру мент. Пра ви се од др ве та и дру гих ма те ри ја ла, нпр. ме та ла или ке-ра ми ке. По сто ји мно го вр ста – од по ли-циј ске до спорт ске. По ти че из древ не Ки не. Ки не ски ноћ ни стра жа ри ду ва ли су у врх жи ра и та ко упо зо ра ва ли гра-до ве да их на па да ју Мон го ли. Јо зеф Хад сон 1868. у Бир мин ге му, у ен гле-ској, на пра вио је пр ви зви ждук зви-ждаљ ком у исто ри ји фуд ба ла. Зви-ждаљ ка се ко ри сти за сиг на ли за ци ју на же ле знич ким са о бра ћај ни ца ма, бро до-ви ма и у фа бри ка ма. Ве ћи на ра де на па-ру због ја чи не зву ка. Же ле знич ке зви-ждаљ ке про из во де три до че ти ри раз-ли чи те фре квен ци је у исто вре ме. Брод-ске зви ждаљ ке мо ра ју би ти вр ло гла-сне због без бед но сти на мо ру. Мо гу би-ти елек трич не или пар не. Оне се мо гу чу ти нај ма ње на 10 ми ља уда ље но сти. У спор ту се ко ри сте раз ли чи те вр сте, а јед на нај ви ше – „фокс 40” у ко шар ци, хо ке ју, фуд ба лу и број ним дру гим спор-то ви ма. Ко ри сти се још јед на вр ста зви-ждаљ ке, по себ но у раг би ју, а то је „гро-мов ник 58,5”. то је ме тал на зви ждаљ ка ко ја са др жи ку гли цу од плу те. Упо тре-бља ва се углав ном због ди зај на ко ји омо гу ћа ва да се до би ју ду бо ки зви жду-ци ко ји се мо гу чу ти и до 100 ме та ра.

1

11

14

17

20

23

27

36

40

43

33

30 3128

24

21

38

39

18

15

13

19

35

16

32

29

22 25 26

44

4241

12

34

37

2 3 4 5 6 7 8 9 10

РЕ ШЕ ЊЕ ИЗ ПРО ШЛОГ БРО ЈА ВО ДО РАВ НО: от пре ма, цр та, ко рак, ко берн, арес, мис, пит, пкс, та рас, ди, иве ри ца, та ел, ада на, бој си, ота ва, сур ле, со на, сар ма ти, ит, на у ка, јов, јан, ера, ан са, еспа де, оке ан, ко ра, па стр ма.

ВО ДО РАВ НО: 1. Му шко име, 8. и 11. Књи жев ник и ико на поп кул ту ре ро ђен 12. мар та 1922. („На пу ту”), 12. Име ко шар ка-шког тре не ра Ме си не, 14. Ша хист Ви шва на тан, 15. До ма ћи шу-пљо ро ги пре жи ва ри, 16. Му зич ки зна ци, 17. Жен ско име, 18. Ини ци ја ли глум ца Ни ко ли ћа, 19. Нај зад, на по кон, 22. Зва нич-ни до ку мент, 24. Швај цар ски ју нак, Вил хелм, 25. Је ро ни ма од-ми ла, 27. Бив ши фуд ба лер, еухе нио Вар гас, 29. Ин ду стриј ска биљ ка, 31. Са ња ње, 32. Ста нов ни ца Ре ке, 35. Лич ни до хо дак (скр.), 36. и 37. Драм ски пи сац ро ђен 12. мар та 1928. („Ко се бо ји Вир џи ни је Вулф”), 39. Ве ли ке во де не по вр ши не, 40. Рав-на по вр ши на (лат.), 41. Зе ља ста биљ ка цр ве ног цве та, 42. Пла-ни на у Бу гар ској, 43. Ко њи (песн.), 44. Про да вац ке сте ња.

УС ПРАВ НО: 1. Скан да ло зни до га ђа ји, 2. На о ча ри ка кве је но-сио Џон Ле нон, 3. Ста ро грч ки пе сник, 4. Ко ји је од ву не, 5. Ор га ни за ци ја аме рич ких др жа ва (скр.), 6. Че тр на е сто и 12. сло во азбу ке, 7. Спољ на бе ла оп на на оку, 8. Ле ген дар ни бок-сер, 9. Стра но жен ско име, 10. Вр ста па па га ја, 13. Пе ва чи ца Ша на ја, 15. Глу ми ца Џу ди, 17. Во за чи ске ле, 20. Сим бол аста-ти на, 21. Онај ко ји па ли кан ди ла, 23. Бив ши фуд ба лер, Мар-ко, 26. Фуд ба лер Ни ко ла, 28. Онај ко ји се слу жи ле вом ру ком, 30. Ини ци ја ли глу ми це Кид ман, 33. Плит ка чи ни ја, зде ла (тур.), 34. Глав не ар те ри је, 36. Осма тра ли ште (стр.), 38. Ле о-нин име њак, 39. И је дан и дру ги, 40. Азиј ски ин сти тут за тех-но ло ги ју, 42. Ини ци ја ли глум ца Сми та.

7 8 1 3 6 2 5 4 9

3 5 9 4 1 8 2 6 7

6 2 4 9 7 5 8 1 3

8 3 2 1 4 9 6 7 5

9 4 5 7 8 6 3 2 1

1 7 6 5 2 3 9 8 4

2 9 7 6 3 4 1 5 8

4 6 3 8 5 1 7 9 2

5 1 8 2 9 7 4 3 6

8 3 7 4 2 5 9 1 6

6 9 4 1 8 3 5 7 2

1 5 2 7 6 9 3 8 4

5 8 1 2 4 6 7 9 3

4 2 9 8 3 7 1 6 5

7 6 3 9 5 1 4 2 8

3 7 5 6 9 2 8 4 1

9 4 6 3 1 8 2 5 7

2 1 8 5 7 4 6 3 9

ХОРОСКОП

МЕ

Ди

Ци

НА

П м з м н

Љу ди су и пре 4.000 го ди на па ти ли од за-кре че них ар те ри ја, по ка за ло је нај ве ће до са да ис тра жи ва ње

на му ми ја ма древ ног Егип та и дру гих де ло ва све та. Ка ко пре но се аген ци је, ово ис тра жи ва ње по ка зу је да су бо-ле сти ср ца би ле део при род ног про-це са ста ре ња и да мо жда и ни су ди-рект но по ве за не са са вре ме ним фак-то ри ма ри зи ка по пут пу ше ња, ма сне хра не или не до стат ка фи зич ке ак тив-но сти.

Ске ни ра ње 137 му ми ја по ка за ло је по сто ја ње ар те ро скле ро зе (бо ле-сти ве ли ких и сред њих ми шић них ар те ри ја, ко ја иза зи ва ср ча не уда ре и шлог) код тре ћи не му ми ја, укљу чу ју-ћи и оне за ко је се ве ру је да су жи ве ли здра вим жи во том. Ви ше од по ло ви не ске ни ра них му ми ја је из Егип та, док

су оста ле из Пе руа, ју го за пад не Аме-ри ке и са Але ут ских остр ва. Му ми је по ти чу из пе ри о да од 3.800 пре но ве ере до 1.900 но ве ере.

– Ср ча не бо ле сти вре ба ју љу де ши-ром све та већ 4.000 го ди на – ре као је др Рен дал Томп сон, кар ди о лог ин сти-ту та Сент Лукс Мид у Кан зас Си ти ју и шеф ис тра жи ва ња.

Бал са мо ва на те ла са за че пље ним ар те ри ја ма, у вре ме смр ти, би ла су ста ро сти око 43 го ди не, што је де це-ни ју ви ше у од но су на ста рост од 32 го ди не ко ли ко су има ла она бал са мо-ва на те ла без за че пље них ар те ри ја. У ве ћи ни слу ча је ва на уч ни ци ни су би-ли у ста њу да утвр де да ли су умр ли од ср ча них про бле ма.

Ре зул та ти сту ди је об ја вље ни су на са ми ту кар ди о ло га у Сан Фран ци ску и об ја вље ни у струч ном ли сту „Лан-сет”.

Томп сон је ре као да је био из не на-ђен ка да је ви део ар те ро скле ро зу код

љу ди са Але ут ских остр ва ко ји су, на-вод но, жи ве ли здра вим жи во том.

– Фер је ре ћи да љу ди да нас тре ба да се осе ћа ју ма ње кри вим због ср ча них про бле ма. Ми слим да смо пре те ра ли са иде јом да здрав жи вот мо же пот пу-но да ели ми ни ше ри зи ке – оце нио је по зна ти кар ди о лог. Томп сон је до дао да се не зна узрок за кр че них ар те ри ја љу ди из про шло сти. На при мер, пре ци Пу е бло Ин ди ја на ца, ко ји су жи ве ли у пе ћи на ма да на шњег Ко ло ра да и Ју те, ко ри сти ли су ва тру за ку ва ње и гре ја-ње па су та ко уди са ли и до ста ди ма.

– Тај дим је мо жда мо гао да оста-ви исте по сле ди це на њи хо во здра вље као и пу ше ње ци га ре та да нас – ре као је Томп сон.

Прет ход не сту ди је та ко ђе су про на-шле до ка зе о по сто ја њу ср ча них бо ле-сти код ста рих Егип ћа на, али је ова сту ди ја нај ве ћа до са да и пр ва у ко ју су укљу че не и му ми је из дру гих де-ло ва све та.

Без мо дер них ис ку ше ња бр зе хра не или пу ше ња на ши пре ци пре 4.000 го ди на па ти ли су од кар ди о ва ску лар них бо ле сти

Му ми је са за че пље ним ар те ри ја маНа кон што су на уч ни ци ске ни ра ли 137 му ми ја по ка за ло се да је од ар те ро скле ро зе бо ло ва ла тре ћи на осо ба чи ја су те ла бал са мо ва на, укљу чу ју ћи и оне за ко је се ве ру је да су жи ве ли здра вим жи во том

Фо

то Б

ета

www.balkandownload.org 20

Уторак 12. март 2013.tv.revija@politika.rsТЕЛЕВИЗИЈА

8.10 Дођи на вечеру 9.00 Тачно 9 9.45 Серија: Одбачена11.00 Серија: Љубав и казна 12.00 Несреће у ваздуху, док.

серија13.00 Тачно 114.00 Серија: Лас Вегас15.00 Серија: Како време

пролази15.55 Срећне вести16.00 Дођи на вечеру17.00 Серија: Одбачена18.05 Ексклузив18.25 Експлозив19.00 Вести19.15 Серија: Љубав и казна20.10 Лото20.20 Серија: Како време

пролази21.20 Серија: Дама без блама22.10 Филм: Од колевке до

гроба24.00 Ноћни журнал00.15 Филм: Прича о Ип-мену 1.45 Срећне вести 1.50 Серија: Лас Вегас

7.00 Добро јутро11.00 Звезде Гранда13.00 Први национални

дневник13.05 Звезде Гранда14.00 Тачно у подне15.15 Серија: Наследници15.55 Национални дневник16.15 Кување и мување17.00 Прељубници18.30 Национални дневник19.10 Серија: Мала невеста20.45 ДНК21.30 Папарацо лов22.30 Ами-Џи шоу23.30 Прељубници24.00 Серија: Пабло Ескобар 1.00 Кување и мување 1.30 Филм: Боксер из сенке 3.00 Филм: Клан вампира 4.30 Филм: Боксер из сенке

6.05 Јутарњи програм 9.04 Серија: Позориште у

кући10.10 Квадратура круга10.34 Путопис: Путовање

Камом11.10 Београд – вечити град:

Последњи краљ12.00 Дневник12.15 Спорт плус12.31 Појмовник раног

хришћанства: Свети Димитрије

12.36 Серија: До усијања13.18 Евронет13.26 Драмски писци ТВ

Београд – Бојана Андрић: Погрешна процена

14.34 Како се то ради15.20 Ово је Србија16.05 Серија: Бољи живот16.49 Гастрономад17.00 Дневник РТ Војводина17.20 Шта радите, бре?17.45 Београдска хроника18.26 Око магазин19.01 Слагалица, квиз19.30 Дневник20.05 Срешћемо се у

будућности21.20 Атентат на Ђинђића –

медијска позадина22.45 Последњи дан Зорана

Ђинђића23.40 Дневник23.55 Серија: До усијања00.39 Серија: Тихи сведок 1.32 Филм: Скривено

7.21 Тролови, цртана серија 7.47 Пчелица Маја, цртани 8.11 Ана Добрић, цртани 8.18 Енциклопедија за

радознале: Чокешина и друге приче

8.45 Досије икс и окс 8.52 Ликовне технике 9.07 Математика у срцу 9.31 Датум 9.37 Све боје живота10.07 Магазин Лиге

шампиона10.31 Ад либитум11.04 Траг: Састанак на

Рашки11.33 Грађанин12.01 Гитар арт фестивал:

Naxos guitar trio12.38 Породични кругови:

Дечји телефон13.00 Трезор14.00 Енциклопедија за

радознале: Чокешина и друге приче

14.27 Досије икс и окс14.34 Ликовне технике14.49 Математика у срцу15.13 Као мехур од сапунице15.58 Време је за бебе16.34 Животна средина и

здравље: Живот са хемикалијама

17.02 Серија: Свилена тога17.56 Ја имам таленат,

специјал18.55 Тролови, цртана серија19.21 Пчелица Маја, цртана

серија19.45 Ана Добрић, цртани20.02 ТВ мрежа20.28 Хит либрис21.04 Серија: Свилена тога21.59 Филм: Човек без лица23.46 Све што треба знати

о...: Со00.30 Душко Гојковић и Биг

бенд РТС 1.16 Трезор

7.35 У здравом телу 8.25 Серија: Доме, слатки

доме 9.30 Кажипрст10.00 Вести10.35 Серија: Интернат12.05 Цртани филмови12.55 Нинџа ратници14.00 Филм: Рођен за

криминал16.00 Вести16.40 Спортски преглед17.00 Серија: Два и по

мушкарца, 2 епизоде18.00 Титова кухиња18.30 Вести19.05 Нинџа ратници20.00 Зоран Ђинђић –

неиспричане приче21.00 Инфо-специјал: Десет

година од убиства премијера Ђинђића

23.00 Вести23.35 Спортски преглед23.55 Серија: Интернат 1.20 Филм: Обећана земља

7.00 Београде, добро јутро 9.00 Београд у 9 9.23 Београде, добро јутро

плус11.15 Савети за здравље11.20 Здраво јутро12.00 Подне у Београду12.12 Новац и гламур13.00 Вести13.05 Ниво 2314.00 Вести14.30 Ekonnews15.05 Серија: Серанови16.00 Вести16.20 Београде, добар дан17.50 Серија: Седам живота18.22 СТБ цртаћ19.00 Вести у 719.35 Прелиставање20.00 Серија: Битанге и

принцезе21.00 У центру22.00 Вести у 1022.35 Серија: Серанови23.50 Серија: Битанге и

принцезе00.20 Ноћни програм

6.30 Добро јутро, Војводино 9.05 Универзум: Ивица

свемира 10.10 Палета11.00 Најглупљи амерички

преступници11.25 Двоугао11.30 Агро мозаик11.55 Име мог сокак12.10 Таблоид13.05 Грување14.05 Нека песма каже15.00 Вести, за особе са

оштећеним слухом15.05 Серија: Оперативци16.00 Други сусрет,

документарни програм17.00 Дневник17.20 Један на један17.50 Разгледнице19.00 Документ19.30 Дневник20.05 Зоран Ђинђић –

хипотека, док. филм22.00 Војвођански дневник22.35 Један на један,

информативни програм23.00 Зоран Ђинђић као

митски херој, специјална емисија

23.30 Универзум: Ивица свемира

00.15 Серија: Лутер 1.10 Најглупљи амерички

преступници 1.30 Документ 1.55 Зоран Ђинђић –

хипотека 3.35 Зоран Ђинђић као

митски херој

16.15 Трезор17.15 Симфонијски оркестар

РТС-а: Вива Верди, 3. део

17.50 Петер Пол Рубенс18.45 Концерт Руског

кубањског козачког оркестра, 2. део

20.05 Европски балет: В. А. Моцарт – Реквијем

21.15 Бојан З трио, 1. део21.50 Луцерн фестивал 2003.23.20 B – Side: The Go Time

8.00 Цртани филм 9.00 Шопингхоличарке10.00 Филм: Подражавање11.30 Сити њус12.00 Филм: Резервне убице14.00 Породични обрачун15.00 Серија: Собарица са

Менхетна15.45 Серија: Маријана и

Скарлет16.30 Серија: Гром у рају17.30 Коп на Пинку18.00 Серија: Ескобар:

Господар зла20.00 Филм: Убити Ирца22.00 Филм: Иза граница24.00 Серија: Гимназија Тауер 1.00 Филм: Ми више не

живимо овде

8.15 Све(т) око нас 8.40 Гламур тужур 9.30 Стефан Миленковић и

Гудачи Св. Ђорђа10.35 Соната за флауту и

гитару11.00 Пет деценија Светине

гимназије, 1. део11.35 ЕКО: Шуме Војводине12.00 Чари риболова12.30 Вести (м)12.40 Изравно13.10 Додати живот годинама14.05 Вреди знати: Како наћи

посао, док. програм14.35 Све(т) око нас14.55 Потрошачки репортер15.10 Наши дани (м)16.10 Верска емисија (м)16.40 Недељни магазин, на

ромском17.45 Дневник, на хрватском18.00 Дневник, на словачком18.15 Дневник, на русинском18.30 Дневник, на румунском18.45 Дневник, на ромском19.00 Дневник, на мађарском19.25 Спортске вести (м)19.30 Емисија ромске музике20.00 Добро вече, Војводино,

на ромском21.30 Серија: Лутер22.25 Грување23.20 Палета

ПРВА

9.20 Су пер ске нер, 9.50 Цр на тач ка, 10.45 Спорт ски днев ник, 11.00 За што во лим Зве зду, Пар ти зан (17.00, 19.00, 21.00, 23.00), 11.05 Ду пли пас, 11.10 Ћа ска ње, 13.05 СОС кош, 15.20 Спорт у шко ле, 16.00 КГ спорт, 17.10 Су пер ске нер, 17.45 Цр на тач ка, 18.45 Спорт ски днев ник, 19.15 Пр ва ли га Ср би-је, 20.25 Дер би ПЛС: Чу ка рич-ки – Во ждо вац, 21.10 СОС бу ба-ма ра, 22.45 Спорт ски днев ник, 23.05 Ду пли пас, 23.10 То тал со кер, Од је ци, 24.00 Фуд бал, 1.05 СОС кош

7.30 Ју тар њи про грам, 10.00 Филм, 14.35 Спорт плус, 15.00 Огле да ло ду ше, 15.35 Му зи ка, 15.45 Љу бав и мо да, 16.45 Спорт плус, 17.30 Ве сти, Око, 17.35 Ни по ба бу, ни по стри че-ви ма, 18.30 Ве сти, Око, 19.00 Док. про грам, 20.00 Днев ник и би дан 1, 20.30 Свет за ба ве, 23.00 Днев ник и би дан 2, 23.30 Пе ца ње сно ва, 1.00 Днев ник и би дан 3, 1.30 Ноћ ни про грам

9.00 Се ри ја: Го ди не про ла зе, 11.00 Се ри ја: Ку ћа се дам же на, 12.00 Су бо том по под не, 14.00 Се ри ја: Ве тар у ле ђа, 15.00 Спорт ски пре глед, 16.00 Се ри-ја: Љу бав на про да ју, 17.00 По ли ти кон, 18.00 Се ри ја: Го ди-не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Се ри ја: Жи ва ва тра

7.00 Ју тар њи про грам, 9.05 Муз. про грам, 10.00 Се ри ја: За кон ули це, 11.00 Се ри ја: Чејс, 13.00 Муз. про грам, 14.00 Ма ли фуд бал: Бе чеј – Еко но-мац, 16.05 G. E. T. re port, 17.00 Мо за ик, 18.00 Се ри ја: За кон ули це, 19.00 Хро ни ка 1, 19.30 Винкс, 20.00 Жи ва цр ква, 20.30 Су гра ђа ни, 21.00 Се ри-ја: Љу ди са Мен хет на, 22.00 Хро ни ка 2, 22.30 Се ри ја: Чејс, 23.30 Би о гра фи је по зна тих

7.00 До ру чак са Жи ком, 10.00 Во лан, 11.00 Се ри ја: Мај стор и Мар га ри та, 12.30 На у ка, 13.00 100 од сто, 14.00 Под лу пом, 15.00 Те ле прес 2, 15.35 Се ри-ја: Љу ди са Мен хет на, 16.25 Ма ке дон ско сон це, 17.00 Ниш ужи во, 18.55 Те ле о бјек тив, 19.30 Те ле спорт, 20.00 Од го-во ри, 21.00 Се ри ја: Љу ди са Мен хет на, 21.55 Те ле о бјек тив, 22.00 Те ле прес 4, 22.22 Те ле-спорт, 22.45 Се ри ја: Мај стор и Мар га ри та, 23.40 Филм

7.30 Воћ ки ца, 8.00 Ха ло, Спен-сер, цр та на се ри ја, 9.00 Чуп ко, цр та на се ри ја, 9.30 Са фа ри (14.30, 19.30), 10.00 Дел фи, цр та на се ри ја (15.00, 20.00), 10.30 Ма чак Би ли, цр та на се ри ја, 11.00 Пај ка ни из Пај-кан гра да (16.00, 21.00), 11.30 Је сте ли се икад за пи та ли, 16.30 Кри ла ви те за (21.30)

ТВ СОС

КАНАЛ Д

НТВ НИШ

РТС ДИГИТАЛ

ТВ КРАГУЈЕВАЦ

КТВ ЗРЕЊАНИН

ПАЛМА ПЛУС

Телевизије задржавају право измене програма

21

ТВ ХЕПИ

9.10 Су ђе ња у Ха гу, пре глед, 10.25 Ен ци кло пе ди ја ве ли ких лич но сти, 10.35 Жи во тињ ски свет из ну тра, 11.25 Лет не љу ба ви, 12.00 Днев ник 1, 12.20 Ли Сан, ве тар па ла те, се ри ја, 13.35 У про ла зу, 14.10 Стра сти, се ри ја, 15.00 У фо ку-су, 15.40 Прет ход ник – чо век ко ји је из ме нио Ср би ју, док. филм, 16.30 Срп ска да нас, 17.10 Док то ре, упо моћ, 17.50 Ли Сан, ве тар па ла те, се ри ја, 19.05 Ма лац зна лац, квиз за де цу, 19.30 Днев ник 2, Спорт, 20.10 Ли га шам пи о на, 20.35 Фуд бал, 22.45 Днев ник 3, 23.30 Ли га шам пи о на, пре-глед, 00.10 Дан гу бе, се ри ја, 00.40 Це мент, филм

6.30 До бро ју тро, Цр на Го ро, 9.05 Уни вер зум, 10.00 Днев-ник, 10.15 Се ри ја: Де во јач ки ин сти тут, 11.05 На уч но-обра-зов ни про грам, 12.25 Штрумп-фо ви, 13.05 Знам да знаш, квиз, 14.05 Се ри ја: НЦИС ЛА, 15.30 Днев ник 1, 16.05 Сти жу бе бе, 16.35 Му зи ка, 17.00 Цр на Го ра, ужи во, 18.00 Ве сти, 18.05 Се ри ја: Де во јач ки ин сти тут, 18.55 Знам да знаш, квиз, 19.30 Днев ник 2, 19.55 Спорт, 20.05 Отво ре но, 21.00 Се ри ја: НЦИС ЛА, 22.00 Днев-ник 3, 22.30 У цен тар, 23.00 Се ри ја, 00.05 Ме ри ди ја ни

8.05 Хра на и ви но, 9.00 Ју тар-њи про грам, 10.30 Зла ти бор-ска хро ни ка, 11.00 Пу то ва ње сер без за до вољ ства и ужи ван-ци је, 12.00 Тренд се тер, 13.05 И ак ци ја, 14.00 Про лог, 15.00 Се ри ја, 16.05 Ко шар ка, сни-мак, 18.00 Ера агра ра, 18.45 Днев ник, 20.00 Но ге на пу ту, 20.50 Се ри ја, 21.45 Днев ник, 23.00 Глас Аме ри ке, 23.45 Днев ник, 1.00 Би ља на за Вас

8.30 Ла рин из бор, се ри ја, 10.00 Но во сти, 10.05 Филм, 12.15 Су ђе ње Ра до ва ну Ка ра-џи ћу, 14.05 За бра ње на љу бав, се ри ја, 15.00 Ла рин из бор, се ри ја, 16.00 Днев ник 1, 16.20 Ру жа ве тро ва, се ри ја, 18.00 Да нас у Срп ској, 18.30 Ла рин из бор, се ри ја, 19.30 Днев ник 2, 20.05 Се ло го ри, а ба ба се че шља, се ри ја, 21.00 Цр но на бе ло, 21.55 ТВ до ку-мент, 22.30 Днев ник 3, 23.00 Ло то, 23.10 За бра ње на љу бав, се ри ја, 23.55 До бра хе ми ја, филм

7.00 Удри му шки, 10.00 Мје-шо ви ти брак, се ри ја, 10.30 Ку ва ње и му ва ње, 11.40 Кур-са џи је, 12.40 Ака дем ци, се ри-ја, 13.05 Ма ри ја и Скар лет, се ри ја, 14.00 Те ре за, се ри ја, 15.00 Не же ље ње, се ри ја, 16.10 Ма ла не ве ста, се ри ја, 17.00 Си мар, се ри ја, 18.35 На је ди ме, за ве ди ме, 19.00 Пре љуб ни ци, 20.20 Ма ла не ве ста, се ри ја, 21.15 Све за љу бав, 22.45 Тре ну так исти не, 00.15 Краљ ко ме ди је, филм

РТ РС

ТВ ЦГ 1

ТВ БН

ТВ ЛАВ УЖИЦЕ

5.00 Добро јутро, Србијо

8.00 Покемони 8.20 Авантуре малог Пере 8.50 Повратак Малог Тигра 9.15 Мегаминималс 9.20 Зоки на веселој

фарми 9.40 Монстер Хај10.00 Винкс10.50 Монсуно11.30 Бен 1011.55 Генератор Рекс12.15 Покемони13.00 Моћни ренџери13.55 Вести14.00 Гламур15.00 Црвено15.55 Вести16.15 Серија: Сузе Босфора17.55 Телемастер18.30 Насловна страна,

квиз18.50 Филм20.00 Чађава механа21.00 Граница22.30 Позајми ми ауто23.30 Филм 1.00 Филм 3.00 Филм

ПИНК БХ

РТ В 2

РТ В 1

САТЕЛИТСКА И КАБЛОВСКА ТЕЛЕВИЗИЈА

CINESTAR TV

TV SINEMANIAEUROSPORT 1

HISTORY

SPORT KLUB

SPORT KLUB +

ARENA SPORT 1

TCM

FOX CRIME

FOX LIFE

FOX

UNIVERSAL

TLC

HRT 2

DISCOVERY

NATIONAL GEOGRAPHIC

OBN

HRT 1

TV 1000

HBO

8.30 Евроголови 9.15 Биатлон: Светки куп10.15 Ски скокови: Светски куп

Лахти11.00 Снукер: Ирска, пренос15.00 Бициклизам: Тирено –

Адриатико16.45 Ски скокови: Светски куп:

Куопио17.45 Ски скокови: Светски куп:

Куопио, пренос19.45 Снукер: Ирска20.30 Снукер: Ирска, пренос23.45 Мотоспортови 1.00 Сви спортови

10.00 Древни ванземаљци11.00 Звезде залагаоница12.00 Аутопревозници13.00 Звезде залагаоница13.30 Америчка рестаурација14.00 Блатољупци15.00 Звезде залагаоница18.00 Блатољупци19.30 Борбе за складишта20.00 Древни ванземаљци21.00 Борбе за складишта22.00 Амерички сакупљачи23.00 Звезде залагаоница23.30 Борбе за складишта24.00 Древни ванземаљци

21.00 Филм: The Fixer 23.10 Филм: It 00.50 Филм: Where Eagles Dare 3.20 Филм: Red Dust 4.40 Филм: The Public Enemy

11.15 Тенис: АТП Индијан Велс13.15 НБА лајв13.20 Фудбал: Сарагоса –

Гранада15.00 Преглед Премијер лиге16.00 НБА: Сан Антонио –

Оклахома18.00 Вести18.15 Премијер лига њуз18.30 Програм из студија19.00 Тенис: АТП Индијан Велс

10.30 Фудбал: Сарагоса – Гранада

12.15 НБА: Сан Антонио – Оклахома

14.00 Магазин Евролиге14.30 Преглед Евролиге15.00 Преглед фудбалских лига19.00 Тенис: АТП Индијан Велс24.00 Преглед аргентинске лиге

11.00 Фудбал: Борац – Жељезничар

13.00 Фудбал: Раднички 1923 – Раднички Ниш

15.00 Ливерпул ТВ17.00 Фудбал: Јувентус –

Катанија18.00 Фудбал: Наполи – Јувентус20.00 Лига шампиона20.45 Фудбал: Шалке –

Галатасарај23.00 Преглед Лиге шампиона24.00 Покер 3.00 Хокеј: Лос Анђелес –

Феникс

14.05 Серија: Анђелине очи16.10 Серија: Заштитница

сведока17.05 Серија: Алијас18.00 Серија: Дојлова република18.55 Серија: Бостонски

адвокати (00.05)19.50 Серија: Нови стари

случајеви20.55 Серија: Тихи сведок21.55 Серија: На дужности22.55 Серија: Приче из

подземља

16.00 Серија: Али Мекбил16.55 Серија: Прва петорка17.25 Серија: Како сам упознао

вашу мајку17.55 Серија: Мелиса и Џои18.25 Серија: Град кугуара18.55 Серија: Очајне домаћице19.55 Серија: Џорданино

раскршће20.55 Серија: Освета21.55 Серија: Очајне домаћице22.55 Серија: Увод у анатомију23.55 Серија: Очајне домаћице00.50 Серија: Тражим девојку

11.00 Филм: Ритам улице13.00 Брац: Шминкерке15.00 Филм: Роџер Врдалама17.00 Филм: Питов метеор19.00 Филм: Да сам знао да сам

геније21.00 Филм: Пад23.15 Филм: Госпођица

11.35 Филм: Откачени професор13.10 Филм: Осам минута14.40 Филм: Кунг фу панда16.10 Филм: Хари Потер и

реликвије смрти18.20 Филм: Челична леди20.05 Филм: Чупавци 321.30 Филм: 30 минута или

мање22.50 Серија: Спартак23.45 Филм: Цедар Рапидс

14.10 Серија: Борџије15.00 Серија: Синбад15.50 Серија: Додир16.40 Симпсонови (18.50)17.05 Серија: Малколм у

средини17.55 Серија: Увек је сунчано у

Филаделфији18.20 Серија: Џои19.20 Серија: Касл20.10 Серија: Боунс22.50 Серија: Касл23.50 Серија: Декстер00.40 Серија: Тера Нова

13.20 Серија: Монк (19.20)14.20 Серија: Вокер, тексашки

ренџер16.20 Серија: Убиства у

Мидсамеру18.20 Серија: Све по закону20.20 Серија: Хаваји 5 – 021.20 Серија: Скандал22.20 Серија: Добра жена23.20 Серија: Браћа и сестре

11.00 Филм: Божји оклоп 213.15 Филм: Остерманов викенд16.00 Филм: Скоро сасвим

обична прича18.00 Филм: Америчка пита20.00 Филм: Избрисана сећања22.00 Филм: Зло

12.00 Филм: Мртав као ја14.00 Филм: Оженио сам се

убицом16.00 Филм: Били Елиот18.20 Филм: Страх20.00 Филм: Пирана 221.50 Филм: Индијански тркач

18.10 Паклена Кели19.05 Алесандрова кухиња19.35 Стручњак за торте20.00 24 сата у ургентном центру20.55 Гојазни21.50 Шокантне породичне тајне22.45 У спаваћој соби са Лором

Берман23.40 Ургентни центар

14.00 Филм: Шпијунска игра16.00 Филм: Мафијаши17.45 Серија: Момци с Медисона18.30 Филм: Љубавна питања20.00 Серија: Момци с Медисона21.00 Филм: Крађа вредног

уметничког дела22.45 Филм: Лице с ожиљком 1.00 Филм: Три слепа миша

11.11 Драга Женевјев12.38 Серија: Пркосна љуба13.27 Др Оз15.29 Серија: Лугарница17.15 Папа Бенедикт 16.18.21 Осми кат20.10 Параван21.03 Филм: Изгубљени завичај23.22 Филм: Курир00.53 Филм: Госпођа из високог

друштва

9.56 Серија: Долина сунца10.40 Филм: Осликани вео12.40 Обртник и партнер13.10 Филм: Госпођа из високог

друштва16.35 Серија: Долина сунца19.00 Мала ТВ20.00 Филм: Лето без дадиље21.43 Серија: Самохрани отац22.36 Серија: Злочиначки умови23.18 Серија: Уби ме досада23.40 Серија: Ловци на

натприродно00.19 Серија: Доктор Хаус

14.10 Серија: Одбачена15.05 Серија: Ларин избор16.00 Серија: Сулејман

величанствени (20.00)17.40 Серија: Накуша18.05 Серија: Ружа ветрова19.15 ИН магазин21.00 Серија: Одбачена22.00 Серија: Ларин избор23.05 Филм: Ђаволов гроб

9.55 Преживљавање10.50 Како то раде11.15 Како се прави11.40 Врхунско градитељство12.35 Генералка13.30 Трговци аутомобилима14.25 Амерички чопери15.20 Разоткривање митова16.15 Прљави послови17.10 Опасан лов18.05 Преживљавање19.00 Како се прави20.00 Разоткривање митова21.00 Упозорени сте22.00 Темељи метропола –

Пустињски град Дубаи23.00 Пен и Телер – лаж или

истина24.00 Чари путовања: Индија

12.35 Европски НЛО13.30 Шаптач псима14.25 Хронике из дивљине14.55 Привид или стварност:

Духови15.30 Конвој: Рат за Атлантик16.25 Мегефабрике17.20 Опасни сусрети: Земља

отрова18.15 Најопасније животиње на

свету19.10 Супераутомобили20.05 Ауто отпад21.00 Лицитирај и сруши21.55 Напуштено22.50 Секунде до катастрофе23.45 Лицитирај и сруши00.40 Напуштено

Припремио В. Трумић

FOX MOVIES

ТВ СТУДИО Б, 7.00 – Снежана Петровић:

и овога јутра у најдужем јутарњем програму

„Београде, добро јутро” информисаће грађане

о животу главног града

www.balkandownload.org 21

МЕЂу НАМА

Редакција задржава право на скраћење и опрему свих објављених прилога. Рукописи се не враћају. текстове шаљите на адресу: ПОЛИтИКА (Међу нама) Македонска 29 11103 Београд или електронским путем на адресу: mеdjunama@politika.rs

Ру жи ча ста кул ту ра узи ма да накУ вре ме да на шње, се ди се по ка фи ћи ма ко ји под се ћа ју на ле по уре ђе не ста но ве а ста ну је се у ста но ви ма ко ји стра шно под се ћа ју на ка фи ће. Они ко ји не ма ју сре-ђе не ста но ве за ма ло па ра има ју илу зи ју ко ју се би не мо гу да при у ште, а они ко ји има ју па ра тру де се да сво је ста но ве опре-ме као ка фи ће. Иста ра све та, ја ко сли чан на ме штај, исте пла зме, слич на озву че ња, исти шпа ту ла ти на зи до ви ма, са мо не ма ко но ба ра. У ка фи ћи ма сви би да се де у из ло гу и да се дру же са сво јим елек трон-ским дру штвом. Пи ју се ка фе са чуд ним на-дим ци ма, кок те ли са још чуд ни јим „пре зи-ме ни ма”, а ако има-те сре ће да сте на пра вом ме сту у пра-во вре ме (хе пи аурс), има те илу зи ју да сте про шли јеф ти ни је. Гро омла ди не иде ули цом са слу ша ли ца ма у уши ма, да ли за то што су стра шно му зи-кал ни или за ма ле па ре бе же од ствар но-сти, не знам. Али знам да се у Цр ној Го ри та ква ствар на пе шач ком пре ла зу санк ци-о ни ше за ко ном. Школ ска го ди на је по че ла ре кла мом јед ног мо бил ног опе ра те ра да у но ву школ ску го ди ну тре ба ући са но вим те ле фо ном. ти те ле фо ни у деч јим ру ка ма ни су на су шно сред ство ве зе, већ са вр ше-на играч ка и раз би бри га за вре ме ча са (о деч јем пре сти жу да и не го во ри мо). Наш тре ћи на ци о нал ни бренд, по сле ће ва-па и кај ма ка, згод не де вој ке, ко је све не-ве ро ват но ли че јед на на дру гу, што због фалш гар де ро бе, пре пла ну лог те на, и још

по не че га, као и до бар део њи хо вих пра ти-ла ца, ко ји углав ном мо гу да се по де ле у две ка те го ри је, с па ра ма и без њих, сва ка-ко ни су чи та лач ка пу бли ка ко ја би сво јим из бо ром бе ле три сти ке мо гла да ути че на од ре ђе не ква ли те те. На кван ти тет да. Ако иде мо про стом ана ло ги јом, то из гле-да ова ко. Пинк кул ту ра узи ма свој да нак. тВ апа рат има дуг ме. Али, ако се би ра из-ме ђу днев не до ма ће по ли ти ке, свет ских, не ру жи ча стих ве сти и зби ва ња, при сут не не за по сле но сти, оп ште не ма шти не, тро-ва њем бом бар до ва њем или мле ком (што леп ше зву чи) он да нор мал но да ру жи част свет при ја. Дуг ме и ни је по треб но. Ре цеп-

ти су ту као ета ло ни за све. Шта обу ћи, где иза-ћи, шта је сти, ка ко го во-ри ти (ма да углав ном сви при ча ју), ка ко се по на-ша ти. Ако је то пра во, ако је то све оп шти узор, он да је и пра ва ли те ра-ту ра чи ји су ауто ри во ди-те љи исте тВ. Ваљ да оту-

да но ва ли те рар на ко ва ни ца, во ди тељ ски ро ман. Не тре ба се бри ну ти за ли те рар не на гра-де и за то ко тре ба да их до де љу је, и по ко јим кри те ри ју ми ма. тре ба бри ну ти о чи-та лач кој пу бли ци и ње ном уку су. Де ца у шко ли ни шта не чи та ју. А и што би. Њи ма се ну ди пре жва ка на оба ве зна лек ти ра. Ка да је у ви део-фор ми, још бо ље. У да на шње вре ме књи га је на пр вом ме-сту ро ба, а ро бу тре ба про да ти. Ва жан је про фит. Ни је би тан пи сац. Ни је бит на чи-та лач ка пу бли ка. Ни је би тан ква ли тет, са-мо кван ти тет. Би тан је ти раж. Го ран Са вин шек, Бе о град

Об но ви ти спо ме ник др Ми лу ти ну Ив ко ви ћу

У „тВ ре ви ји” од 1. мар та об ја вљен је, из-ме ђу оста лог, и на пис „Шта се ка сни је де-си ло са ју на ци ма из Мон те ви деа”. У тек сту је на ве де но да је Фуд бал ски са вез Ср би је по ди гао др Ми лу ти ну Ив ко ви ћу би сту на-до мак ста ди о на на топ чи дер ском бр ду. тач но је да је та би ста-спо ме ник по сто ја-ла. Ме ђу тим, не чи ја ру ка га је пре ви ше го ди на уни шти ла. Исти на, и не ка дру га обе леж ја из ан ти фа ши стич ке бор бе на овом те ре ну та ко ђе су уни ште на. За див-но чу до, оста ла је још ули ца са име ном др Ив ко ви ћа, по ред ста ди о на „Пар ти за на”, што је он, као вр стан фуд ба лер па три о та и ан ти фа ши ста и за слу жио. Бо рач ка ор га ни за ци ја је и ра ни је у ви ше на вра та код над ле жних град ских ор га на за ду же них за спо ме ни ке по кре та ла пи та-ње об но ве ове би сте, али без успе ха. Овом при ли ком по зи вам Фуд бал ски са вез Ср-би је и ФК „Пар ти зан” да обе леж је др Ив-ко ви ћу об но ве, јер је он то ви ше стру ко за-слу жио. За хва љу јем го спо ђи По по вић на по ме ну том на пи су у „тВ ре ви ји”. Зден ко Ду план чић,

пред сед ник Суб но ра Сав ски ве нац, Бе о град

Не бри га за ста ри же ле знич ки мост

Оп ште је по зна то да су ин ве сти ци је нај зна-чај ни ји услов за те мељ ни и убр за ни раз вој сва ке зе мље, па и на ше. Ве ћим ула га њи ма у при вред ни раз вој бит но се ути че на по-ве ћа ње БДП, а са мим тим и на жи вот ни стан дард ста нов ни штва. На по ри ко ји се чи не у том прав цу вред ни су па жње и, сва-

ка ко, са том прак сом тре ба на ста ви ти и да ље. Ме ђу тим, ка ко је при лив ин ве сти ци-ја све про бле ма тич ни ји и не из ве сни ји, на-ме ће се по тре ба да се по сто је ћој ин фра-струк ту ри и ка пи тал ним објек ти ма, али не са мо њи ма, по све ти да ле ко ве ћа па жња, а лич на од го вор ност у ве зи са тим по диг-не на да ле ко ви ши ни во. то се, пре све га, од но си на све вр сте одр жа ва ња имо ви не (те ку ће, ин ве сти ци о но и сл.). У ве зи са тим ва ља ло би се од го вор ни је од но си ти пре ма ста ром же ле знич ком мо сту у Бе о гра ду. Ско ро да је не ве ро ват но ко ли ко је овај мост за по ста вљен од стра не ЈП „Же ле зни це Ср-би је”. Ми, обич ни смрт ни ци, ко ји има мо мо-гућ но сти да сва ко днев но гле да мо овај мост, не мо же мо да се по ми ри мо са чи ње ни цом да исти ви ше де це ни ја ни је офар бан, због че га је из ло жен оште ће њи ма, што ће ње гов век тра ја ња знат но ума њи ти. А мост је, уме-сто што ће убр за но по ста ти ста ро гво жђе, бо гом дан да пред ста вља украс Бе о гра да на Са ви. Ње го ва кон струк ци ја као да је ви зи о-нар ски про јек то ва на да се на сва ком сег-мен ту ћи ри лич ним сло ви ма мо же ис пи са ти „ЖС” што зна чи „Же ле зни це Ср би је”. Ка ко је кон струк ци ја мо ста чип ка стог из гле да, он би ан га жо ва њем ди зај не ра за све тло сне ефек те и ње го во естет ско осве тља ва ње мо-гао пред ста вља ти чу де сан ноћ ни до жи вљај, што, сва ка ко, ни је не ва жно и за ту ри стич ке по се те Бе о гра ду. И још не што, при мет но је да су сту бо ви но вог же ле знич ког мо ста на сај ла ма са стра не до Сај ма та ко ђе на пад ну ти ко ро-зи јом. За то над ле жни, др жи те се оне на-род не: „Бо ље вра бац у ру ци не го го луб на гра ни”. Чу вај мо бар оно што има мо, ако те шко оства ру је мо оно што же ли мо. Пе тар Трм чић – Пит, Но ви Бе о град

Уторак 12. март 2013. ПОГЛеДИmedjunama@politika.rs

ШТА­ДА­СЕ­РАДИ:­КА КО Ће МО Се ВРА тИ тИ НА 0,05 МИ КРО ГРА МА АФЛА тОК СИ НА

м Л к ћ л н ћ*

За кон ски оквир за за шти ту де це од сек су ал-ног зло ста вља ња ни је до бар, ни ти до во љан

да де цу за шти ти, а на сил ни ке аде кват но ка зни. То ни је са мо на ша ствар ност, већ ве ћи не зе ма-ља у све ту, па и у Евро пи. Да ни је та ко, не би Са-вет Евро пе 2010. го ди не усво јио Кон вен ци ју о за шти ти де це од сек су ал ног ис ко ри шћа ва ња и сек су ал ног зло ста вља ња (Лан за рот кон вен ци-ја), а 2011. го ди не лан си ра на је и кам па ња „1 од 5”, ко ја нај сли ко ви ти је го во ри о раз ме ра ма ових те шких кри вич них де ла. Ср би ја је ову кон-вен ци ју ра ти фи ко ва ла још ма ја 2010, али над-ле жни ду го ни су пред у зе ли ни шта да стан дар де са др жа не у том до ку мен ту пре то че у за кон ска ре ше ња. Ду го је на ја вљи ван за кон ко ји би увео не ку вр сту ре ги стра по чи ни ла ца те шких кри-вич них де ла сек су ал ног на си ља учи ње них пре-ма де ци. Сум њам да би се то и де си ло у до глед но вре ме да ни је би ло тра гич не суд би не осмо го ди-шње де вој чи це ко ја је умр ла као жр тва си ло ва-ња, и ње ног оца, ко ји је као сво ју ми си ју пре у-зео ан га жо ва ње да се та кав за кон до не се. Вла да је не дав но усво ји ла За кон о по себ ним ме ра ма

за спре ча ва ње вр ше ња кри вич них де ла про тив пол не сло бо де пре ма ма ло лет ним ли ци ма­и он ће се уско ро на ћи пред по сла ни ци ма На род не скуп шти не.

За кон про пи су је над зор над пе до фи ли ма по-сле из др жа не ка зне за тво ра, као и осни ва ње ре-ги стра та квих осу ђе ни ка с по да ци ма ко ји ће, под од ре ђе ним усло ви ма, би ти до ступ ни др жав-ним ор га ни ма и за ин те ре со ва ним фир ма ма и по је дин ци ма. Пред ви ђе не су по себ не ме ре ко је тра ју две де це ни је по сле из др жа не ка зне: оба-ве зно ја вља ње над ле жном ор га ну по ли ци је и Упра ви за из вр ше ње кри вич них санк ци ја, за-бра на по се ћи ва ња ме ста на ко ји ма се оку пља ју ма ло лет не осо бе (вр ти ћи, шко ле, игра ли шта), за тим оба ве зно по се ћи ва ње про фе си о нал них са ве то ва ли шта и уста но ва, оба ве зно оба ве шта-ва ње о про ме ни бо ра ви шта или рад ног ме ста и оба ве зно оба ве шта ва ње о пу то ва њу у ино-стран ство.

Са сво је стра не, за штит ник гра ђа на је 2011.

го ди не под нео Ми ни стар ству прав де Ини ци-ја ти ву за из ме ну Кри вич ног за ко ни ка, ко ја са-др жи и не ко ли ко пред ло га ко ји се од но се на за шти ту де те та, жр тве сек су ал ног на си ља, са-гла сно пред ло зи ма са др жа ним у Лан за рот кон-вен ци ји. Та да шње ми ни стар ство ни је од го во-ри ло за штит ни ку гра ђа на на ини ци ја ти ву, те је за штит ник исту ини ци ја ти ву под нео ок то бра 2012. но вом ми ни стру прав де.

А, пред ло зи су сле де ћи:Ве ро ват но нај зна чај ни ја про ме на би би ла

да за ста ре лост кри вич ног го ње ња за кри вич на де ла про тив пол не сло бо де ко ја су учи ње на на ште ту ма ло лет ног ли ца поч не да те че од пу но-лет ства жр тве, ка ко би се омо гу ћи ло по кре та ње по ступ ка ка да жр тва оја ча, стек не са мо по у зда-ње и мо же са мо стал но да се су о чи с на сил ни ком из свог де тињ ства, ко ји је, по пра ви лу, осо ба од по ве ре ња де те та (отац, не ки дру ги члан по ро-ди це или дру га де те ту бли ска осо ба). Ве ћи на зе ма ља ко ја је из вр ши ла из ме не у овом прав цу опре де ли ла се за исти ли мит у по гле ду го ди на за от по чи ња ње ро ка за за ста ру.

Да ље се пред ла же да се из јед на чи по ло жај свих ма ло лет них жр та ва у од но су на акт си ло-ва ња. Реч је о та ко зва ном не до стат ку са гла сно-сти на сек су ал ни чин ко ји је за са да уре ђен та ко да се са мо за жр тве ста ро сти до 14 го ди на уво ди оштри ја ка зна, док се де ца ста ри ја од 14 го ди на сма тра ју зре лом да сту па ју у сек су ал не од но се. У том сми слу, пред лог за штит ни ка гра ђа на је да се доб на гра ни ца по ви си на 18 го ди на, са гла сно Кон вен ци ји о пра ви ма де те та, али и Лан за рот кон вен ци ји, пре ма ко ји ма су сви де ца док не на-пу не 18 го ди на. На рав но, не би се кри вич ним де лом сма тра ло сту па ње у сек су ал не од но се ка-да је реч о вр шња ци ма, од но сно ма лој ра зли ци у го ди на ма из ме ђу де ча ка и де вој чи ца.

По треб но је и да се по себ но санк ци о ни ше чи-ње ни ца да је учи ни лац кри вич ног де ла ис ко ри-стио спе ци фи чан од нос по ве ре ња, ауто ри те та или мо ћи у од но су на де те, те да се то узме као оте жа ва ју ћа окол ност при ли ком од ме ра ва ња ка зне. И, на рав но, по сто ји по тре ба да се по о-штри ка зне на по ли ти ка та ко што би се укло-ни ла нов ча на ка зна као глав на у слу ча је ви ма из вр ше ња кри вич ног де ла не до зво ље не пол не рад ње, јер сe она ко ри сти у прак си и ка да су жр-тве де ца, то јест осо бе мла ђе од 18 го ди на (од 14 до 18), по што се за мла ђе од 14 ни са да не ко ри-сти нов ча на ка зна.

Ка да бу де мо има ли усво јен За кон о по себ ним ме ра ма за спре ча ва ње вр ше ња кри вич них де ла про тив пол не сло бо де пре ма ма ло лет ним ли ци-ма и ка да кри вич ни за ко ник пре тр пи из ме не на ко је сам ов де украт ко ука за ла, мо же мо ре ћи да би др жа ва учи ни ла оно на шта се и оба ве за-ла пот пи си ва њем Лан за рот кон вен ци је – да је ство ри ла прав не прет по став ке за бо љу за шти ту де це од сек су ал ног на си ља. ¶

*З м н з н к ђ н

к И н ћ*

Пред про лећ ну се тву, пр во тре ба кон ста то ва ти да је сав се мен ски

ку ку руз у Ср би ји, би ло да се ра ди о до-ма ћим би ло стра ним хи бри ди ма, пот-пу но без бе дан и мо же се ко ри сти ти за се тву. Ево за што то ка жем.

Гљи ва Asper­gil­lus­ fla­vus , ко ја ства-ра афла ток син, па то ге на је са мо у из-у зет ним усло ви ма, као што су ве о ма ви со ке тем пе ра ту ре, од 36 до 40 (и ви ше) сте пе-ни Цел зи ју со вих. При та ко ви со ким тем пе ра ту-ра ма ку ку руз је под стре сом и је два оп ста је. Због ви со ких тем пе ра ту ра то ком ве ге та ци је про шле го ди не има ли смо знат но ве ћу број ност (и до че-ти ри пу та) ку ку ру зног пла мен ца (Оstrinia­nu­bi­lal­lis) и дру гих инсекатa ко ји оште ћу ју кли по ве. Гљи ва Asper­gil­lus­fla­vus жи ви као са про фит у зе-мљи шту и на биљ ним оста ци ма сву да око нас и по ма же раз град њу ор ган ских ма те ри ја. Дру-гим ре чи ма, oна до при но си кру же њу ма те ри је у при ро ди. При та ко ви со ким тем пе ра ту ра ма, кад се за вр ши цве та ње ку ку ру за и кад сви ла про ме-ни бо ју од све тле у там ну, сва ка влас (сту бић) те сви ле има ве зу са спољ ним све том ра ди при је ма по ле на, али и са зр ном на кли пу ис под ко му ши-не. Кад сви ла поч не да се су ши и тру ли, а Asper­gi­lus­fla­vus на па да мр тву ма те ри ју, он да она низ сви лу си ла зи у клип и раз ви ја се из ме ђу ре до ва зр на. Али не мо же да про дре у здра ва зр на не го са мо у оште ће на. Ипак, та квих на пу клих зр на при екс трем ним тем пе ра ту ра ма има, и у њих гљи ви це ула зе, раз ви ја ју се и у свом кон ча стом те лу ства ра ју афла-ток син. За што та кво оште ће но зр но не до спе ва у се мен ски ку ку руз? За то што се клип по сле бер бе су ши у су ша ри, за-тим се кру ни и тран спор ту је до ма ши-на ко је одва ја ју сва, на би ло ко ји на чин оште ће на зр на, од здра вих. За тим се здра ва зр на ку ку ру за тре ти ра ју спе ци-јал ним фун ги ци ди ма, то јест би ва ју об ло же на хе-миј ском за шти том. Ка да је се ме ку ку ру за до ра-ђе но још јед ном се ис пи ту је здрав стве но ста ње и са мо оно се ме (пар ти је) ко је ис пу ња ва за ко ном про пи са не стан дар де до би ја де кла ра ци ју и ста-вља се у про мет. У слу ча ју да се при тој кон тро ли утвр де за ра же на зр на та кво се ме се не де кла ри-ше и не иде у про мет. Страх од ,,за ра же ног се мен-ског ку ку ру за” је су ви шан и за то што Asper­gil­lus­fla­vus не на па да мла ду тек из ра слу биљ ку не го клип при кра ју ве ге та ци о ног ци клу са.

Тре ба ре ћи и то да не ре а гу је сва ки хи брид исто на екс трем не вре мен ске усло ве, ни ти су сви јед-на ко осе тљи ви. Нај че шће су ма ње из ло же ни ути-ца ју ат мос фер ских при ли ка и гљи ва они хи бри ди чи је кли по ве ко му ши на бо ље за тва ра. Се лек ци ја ку ку ру за је, ме ђу тим, ра ди ла упра во обр ну то – да се клип што лак ше отво ри, јер то је ва жно за ма-шин ску бер бу ку ку ру за. Та ко ђе, по љо при вред ни-

ци су не кад се ја ли од 25.000 до 30.000 би ља ка по хек та ру, а сад због ве ћег при-но са од 60.000 до 70.000. А пре ве ли ки број би ља ка бр зо по тро ши во ду из зе-мљи шта и у вре ме су ше до во ди усе ве у стре сну си ту а ци ју. Има ју ћи у ви ду ло ша про шло го ди шња ис ку ства са су шом и афла ток си ном, овог про ле ћа пре по ру-чи ће мо да се ку ку руз се је ре ђе, али и да се ко ри сте хи бри ди ко ји бо ље за тва ра-ју клип. Се лек ци о на ри би тре ба ло ви ше

да по све те па жњу тим хи бри ди ма, као и оним ко-ји бо ље под но се су шу. Али, с дру ге стра не, ако не бу де су ше, а по се ја ли сте ре ђе не го обич но, има-ће те сла би ји при нос.

С об зи ром на про шло го ди шња ло ша ис ку-ства, Ми ни стар ство по љо при вре де и по љо при-вред ни струч ња ци тре ба ло би да са чи не пред-лог ме ра за по сту па ње у но вој се зо ни. Та ко би они ко ји се ба ве гу сти ном се тве са оп шти ли свој пред лог, ми ко ји се ба ви мо гљи ва ма свој – на-пра ви ли би смо ,,оп шту тех но ло ги ју га је ња ку-ку ру за у усло ви ма не до стат ка вла ге”, ма да би то ва жи ло са мо за не спе ци фич не го ди не за га је ње ку ку ру за у на шој зе мљи.

Ако тем пе ра ту ре бу ду ни же од про шло го ди-шњих он да ће мо због сма ње не гу сти не има ти и сма њен при нос. По ред то га, кад је ле то ве о-ма вла жно он да се на ку ку ру зу по ја вљу ју тру ле-жи ко је су у ве зи с мно го опа сни јом гљи вом од Aspe­gil­lus­fla­vus – са фу за ри о за ма. О тој гљи ви сам у књи зи-уџ бе ни ку на пи сао шест стра ни ца,

а о аспер ги лу су ни сло во. Јер, ку ку руз има 180 бо ле сти, се лек ци ја се пра ви на осно ву нај зна чај ни јих пет, шест а ме-ђу њи ма ни је Asper­gi­lus­fla­vus, та ко да от пор ни хи бри ди пре ма њој углав ном ни су ни се лек ци о ни са ни. Се лек ци о на-ри ма је због тих ки шних се зо на ре че но да скра ћу ју ве ге та ци ју, то јест да ку ку-руз пре са зри. Јер ми смо не кад кра јем но вем бра (29) ишли у ПКБ да бе ре мо

ку ку руз, а сад се тај по сао за вр ши кра јем сеп тем-бра. Али бр же са зре ва ње до но си ма њи при нос, што је ути ца ло на по раст гу сти не би ља ка да би на тај на чин на до ме сти ли при нос. Та ко се у агро-но ми ји стал но сме њу ју ,,так ти ке”. По љо при вре да се од ви ја на отво ре ном, она је увек ри зик, у њој су рет ко кад ,,два и два че ти ри”. Ма да је очи глед-но да су се зо не то пли је и да то ме тре ба при ла го-ди ти на чин се тве и та ко се са чу ва ти од ра зних ток си на у ко је спа да и афла ток син. Аспер ги ло за ку ку ру за ни је на ша спе ци фич ност. На ју гу САД сва ке го ди не има ју тај про блем. Ове го ди не та-кав слу чај је био у Ајо ви. Због по ја ве Aspe­gil­lus­flavusа са ве зна ад ми ни стра ци ја је до зво ли ла фар ме ри ма да за ра жен ку ку руз ме ша ју са здра-вим ка ко би се ко ли чи на афла то ски на сма њи ла ис под до зво ље не гра ни це. ¶

*П ф П љ н ф к л Ун з Б

Страх од ,,за ра же ног се мен ског ку ку ру за” је су ви шан

Се ја ти хи бри де ко ји бо ље за тва ра ју клип

Над зор над пе до фи ли ма две де це ни је по сле из др жа не ка зне

www.balkandownload.org 22

О тра гич но на стра да лог пре ми је ра да нас се оти ма ју нај ма ње три-че ти ри фрак ци је Де мо крат ске стран ке (Ђи лас, Та дић, Пе тро вић, Жив ко вић...), Јо ва но ви ћев ЛДП, не вла дин сек тор, „дру га Ср би ја”, али и је дан део но во ком по но ва них „ре ал-па три о та”

Ђ ђ В к н ћ, л н н к

,,Н к л к м “

Не знам да ли је у пи та њу „ко ме ди-јант-слу чај”, згу сну ти рас по ред

Ке трин Ештон, или, пак, не ки мор-бид ни цен тар за спе ци јал ни рат и (па ра)пси хо ло шка деј ства. Али чи ње ни ца да се баш на дан Ми ло ше ви ће ве смр ти у по се ту Бри се лу, да мо ли за да тум по чет ка пре го во ра и ма кар не ку опи пљи ви ју над ле жност за Ср бе на Ко со ву (а што би он да ов де би ло пред ста вље но као успех и „ди пло мат ска по бе да”), за пу ти ла де-ле га ци ја др жав ног вр ха ко ју чи не Ми ло ше ви-ћев на след ник на че лу СПС-а и два до не дав но нај бли жа са рад ни ка Во ји сла ва Ше ше ље ва го во-ри из у зет но мно го о до ап сур да за ком пли ко ва-ном ста њу на срп ској по ли тич кој сце ни. Као и о од но су сна га, мо ра лу и прин ци пи ма ко ји на њој вла да ју.

Ово го ди шње „срп ске мар тов ске иде” очи-глед но про ти чу у зна ку бри сел ских пре го во ра и де се то го ди шњи це уби ства Зо ра на Ђин ђи ћа. За-пра во, чи ни се да ак ту ел ном по ли тич ком вр ху са вр ше но од го ва ра да се јав ност, од но сно онај њен део ко ји још ни је у пот пу но сти ди гао ру ке од по ли ти ке, ових да на за ма ја ва схо ла стич ком рас пра вом о то ме „шта би Зо ран да нас ре као” итд. а не ти ме шта они ових ме се ци ра де по Бер-ли ну и Бри се лу, шта ра де са Ко со вом и ку да то во де срп ски др жав ни брод. Из истог раз ло га, го ди шњи ца Ми ло ше ви ће ве смр ти овог пу та је упа дљи во још скром ни је и бед ни је обе ле же на не го прет ход них го ди на – ка да је та ко ђе обе ле-жа ва на при лич но скром но и бед но.

Гле да но пер со нал но, по бе ди ли су Ми ло ше-ви ће ви (и Ше ше ље ви) љу ди, али ко ји су – гле чу да – у ме ђу вре ме ну по че ли да за сту па ју, ви-

ше-ма ње, Ђин ђи ће ве иде је. (Раз у ме се, у оној ме ри у ко јој се уоп ште мо же ре ћи да по сто ји та-ко не што као Ђин ђи ће во по ли тич ко за ве шта ње или по ли тич ки про грам.) С дру ге стра не, зва-нич ни Ђин ђи ће ви по ли тич ки и стра нач ки на-след ни ци да нас или зду шно по др жа ва ју Алек-сан дра Ву чи ћа – или не моћ но шкр гу ћу зу би ма жа ле ћи што ни су на ње го вом ме сту. О Ђин ђи ћа се да нас оти ма ју нај ма ње три-че ти ри фрак ци је

Де мо крат ске стран ке (Ђи лас, Та дић, Пе тро вић, Жив ко вић...), Јо ва но ви-ћев ЛДП, не вла дин сек тор, „дру га Ср би ја”, али и је дан део но во ком по-но ва них „ре ал-па три о та” ко ји са да у „Зо ра но вим праг ма ти зму” по ку ша ва-ју да на ђу али би за бри сел ско ка пи ту-лант ство ак ту ел не вла сти.

Те шко је ре ћи ко је го ри и ко је ма-ње у пра ву – да ли они ко ји свих ових го ди на по ку ша ва ју да Ђин ђи ћа пред-

ста ве као, мал те не, „же ну у цр ном” и след бе ни ка Со ње Би сер ко, или, пак, онај део срп ског па три-от ског кор пу са ко ји, по зи ва ју ћи се на ње гов по-след њи пе ри од и не ко ли ко ин тер вјуа из по след-њих да на, од ње га пра ви „Ми ло ша Обре но ви ћа” и не ког „ве ли ко срп ског му че ни ка”. (Уз гред, вре-ди под се ти ти да ни је до вољ но уби ти ку ма и љу би ти па ши не ску те да би се би ло Ми лош Обре но-вић, баш као што ни је до вољ но од ре ћи се де-ла те ри то ри је да би се би ло Де Гол.)

Они пр ви, ко ји кон-стру и шу сво ју де сти-ло ва ну сли ку „НВО Ђин ђи ћа” по мо де лу Хел-син шког од бо ра и „дру-ге Ср би је”, си сте мат ски пре ска чу ње го во „па три о ти са ње” из сре ди не де ве-де се тих (не ула-зи мо са да у то да ли је и шта је ту

би ло искре но, а шта по ли тич ки мар ке тинг – то у по ли ти ци и код по ли ти ча ра ни ка да ни је са свим ја сно), ка да је кри ти ко вао Ми ло ше ви ћев твр ди курс про тив ру ко вод ства Ре пу бли ке Срп ске и пе-као во ла на Па ла ма че ка ју ћи НА ТО бом бар де-ре. На су прот то ме, ови дру ги, ко ји гра де сли ку „Ђин ђи ћа–Ми ло ша”, све сно иг но ри шу ње го ву кључ ну уло гу у (пост)пе то ок то бар ском еко ном-ско-по ли тич ком ха о су и не у став ном из ру че њу Ха шком три бу на лу бив шег ше фа др жа ве. А и јед-ни и дру ги углав ном у ши ро ком лу ку за о би ла зе ње го ве ве зе са мут ним кри ми нал но-без бед но-сним струк ту ра ма, до ма ћим и стра ним, ко је су му, у ве ли кој ме ри, на кра ју и до шле гла ве.

Праг ма ти чан, ин те ли ген тан, ду хо вит и ци-ни чан, Ђин ђић би ве ро ват но на шао не ку згод-ну фор му ла ци ју да опи ше овај обрт и ово ли ки број сво јих „вер них” пост хум них след бе ни ка. Као и чи ње ни цу да је он по сле смр ти тре ти ран као по лу бо жан ство, док је за жи во та обо жа ва ни и сла вље ни Ми ло ше вић за вр шио у ба шти по ро-дич не ку ће у ко ју рет ко или ни ка ко не свра ћа ју чак ни они ко је је лич но уз ди гао.

Да ле ко од то га да овај кра так осврт мо же ис-црп сти сло же ност ове две би о гра фи је ко је је тра гич на смрт збли жи ла упра во оно ли ко ко-ли ко их је жи вот раз дво јио. По ли тич ке суд би-не Сло бо да на Ми ло ше ви ћа и Зо ра на Ђин ђи ћа мно го су ком плек сни је и ис пре пле та ни је не го што су то у овом тре нут ку спрем ни да ви де и при хва те њи хо ви остра шће ни по бор ни ци или мр зи те љи. А што опет не зна чи да су „исти” (да-ле ко од то га), или да гре шке и гре си јед ног од њих мо гу да ану ли ра ју гре шке и не по чин ства дру гог. И обр ну то.

Из раз ли чи тих раз ло га, чи ни ми се да је ових да на и ових го ди на, тај од нос био су ви ше и не-пра вед но наг нут на јед ну стра ну. Но, си гу ран сам да ће, за раз ли ку од ин те ре си ма и стра сти ма во-ђе них са вре ме ни ка, исто ри ја већ на ћи на чи на да ус по ста ви ре ал ни ји и пра вед ни ји ба ланс. ¶

Уторак 12. март 2013.ПОГЛЕДИ pogledi@politika.rs

Ко ће да за шти ти ма ле ак ци о на ре „Це-мар ке та”

У по след ње вре ме се све че шће у јав ним гла си ли ма го во ри, а и це ње ни лист „По ли-ти ка” пи ше о при ва ти за ци ји „Це-мар ке та”. Све се од са мог по чет ка вр ти око то га да ли су ак ци је вре де ле 300 евра или ви ше, а ни ко не по ми ње кључ ну ствар ко ја је до-ве ла до њи хо ве про да је. Ако се овај слу чај за и ста же ли до ве сти до кра ја, мо ра се по-че ти од то га да је „Це-мар кет” ку по ви ном ви ше од 70 од сто ак ци ја фир ме од за по-сле них по стао при ват на фир ма ко јом је тре ба ло да ру ко во ди ак ци о нар ско дру-штво та ко зва них ма лих ак ци о на ра, ко ји су сте кли пра во ве ћин ског вла сни ка. Ак ци о на ри „Це-мар ке та” су по прин ци пу 100 ак ци ја – је дан глас офор ми ли гру пу сво јих пред став ни ка ко ји су ле гал но би ли чла но ви Управ ног од бо ра ак ци о нар ског дру штва. То је функ ци о ни са ло до тре нут-ка ка да је не ко у фир ми, што је ве ро ват но дик ти ра но спо ља, од лу чио да при ва ти зу-је при ват ну фир му. Да на ка да је за ка за на скуп шти на ак ци о на ра у про сто ри ја ма по-слов не згра де у Сур чи ну, кор дон по ли ци-је је спре чио пред став ни ке „ма лих” ак ци-о на ра да уђу на са ста нак на ко ме је иза за тво ре них вра та не ко ли ко моћ ни ка до-не ло од лу ку о про да ји ак ци ја ми мо во ље рад ни ка. Ми, рад ни ци, то јест ак ци о на ри „Це-мар ке та” ни смо же ле ли да се ак ци је про да ју, већ смо хте ли да се из ве стан број љу ди из та ко зва ног ме наџ мен та за-ме ни струч ни јим и по у зда ни јим ка дро ви-ма ко ји би би ли у ста њу да уна пре де по-сло ва ње фир ме. Та ко пот по мог ну то и осо ко ље но „ру ко-вод ство” „Це-мар ке та” ка сни јим ре пре-са ли ја ма над рад ни ци ма ак ци о на ри ма,

от пу шта њем и дру гим ме то да ма за стра-ши ва ња, до ве ло је до то га да су они ме се-ци ма на ули ца ма Бе о гра да про те сто ва ли. Јед на ма ла гру па за по сле них у „Це-мар-ке ту” ко ја је скан ди ра ла Ра ду ло ви ћу и дру га, ве ли ка гру па – ак ци о на ри пен зи о-не ри, от пу ште ни и они ко ји су још ра ди ли, али су има ли сме ло сти да се бо ре про тив не прав де. Та дру га гру па тра жи ла је од над ле жних вла сти и ин сти ту ци ја да спре-че не за ко ни те рад ње моћ ни ка и јав но је име но ва ла крив це за по чи ње не мал вер-за ци је. Ка ко је при ти сак из да на у дан ра стао, обе гру пе де мон стра на та, њи хо ви пред став ни-

ци ко ји су пре го ва ра ли са чел ни ци ма ра-зних ин сти ту ци ја, па чак и са Вла дом Ср-би је, по кле кле су и при ста ле на про да ју по це ни од 300 евра за јед ну ак ци ју, јер је по-ру че но да ако при ста ну на тај из нос, не ће до би ти ни шта. Ми смо те ак ци је ску по пла-ти ли, мно ги су узи ма ли по зај ми це и кре-ди те да би ку пи ли бар оба ве зни број ак ци-ја из пр вог кру га, и ти ме на шим па ра ма омо гу ћи ли да фир ма на пре ду је и бу де оно што је не кад би ла, а што нам је ка сни је оте-то и у бес це ње про да то. Сва ког че тврт ка у 10 са ти у пар ку код вла де де мон стри ра мо, и да ље се су ди мо не би смо ли оства ри ли сво ја пра ва. Рас пи сан је тен дер за оних 16 од сто ак-

ци ја и ја вио се са мо „Де лез груп” СА Бел-ги ја са по ну дом од 300 евра по ак ци ји, а ми се и да ље су ди мо, ис тра ге се ак ти ви-ра ју за ону раз ли ку од 300 до 1.200 евра по ак ци ји. Шта ће би ти ако бу де прав де па до би је мо спор бар пред ме ђу на род-ним су дом? Не ма ви ше Ве ри це Ба раћ, ко ће са да да диг не глас у име пра ва и прав-де?

Љи ља на Бра јо вић, Бе о град

За ви сни тро шко ви на бав ке

Вр ло че сто у на шој штам пи чи там ко мен-та ре у ве зи са ви си ном мар же у тр го ви ни, ко ја је до ско ра би ла огра ни че на, али је са да до зво ље но да је тр гов ци сло бод но од ре ђу ју. Ни ко, ме ђу тим не спо ми ње та-ко зва не за ви сне тро шко ве на бав ке, ко ји ни кад ни су би ли под др жав ном кон тро-лом, а они су упра во ти ко ји над гра ђу ју на бав ну це ну пре за ра чу на ва ња мар же.Се ћам се још с вр ло упе ча тљи вих пре да-ва ња по кој ног про фе со ра Еко ном ског фа-кул те та у Бе о гра ду др Жи во ра да Ба ра ли-ћа, ка да нам је пре пу но го ди на пре да вао књи го вод ство тр го ви не (ра чу но вод ство) и по себ но на гла ша вао да ту „ле жи зец” фор ми ра ња ма ло про дај них це на у тр го-ви ни, док је мар жа мно го ма ња у за ви сно-сти од вр сте про из во да. Због то га по зи вам ин спек то ре у тр го ви ни као и ре ви зо ре да обра те по себ ну па жњу на те „за ви сне тро шко ве на бав ке” ро бе, јер кроз њих тр го ви на мо же нео сно ва но да сло бод но ди же це не ро бе у ма ло про-да ји.

Мр Сте ван Ми шко вић, ра чу но во ђа, Мла де но вац

Ја пан ци ну де хра ну мр тви ма

Из не на дио ме је текст, раз го вор са мла-дим све ште ни ком из Чач ка, у ко ме се он про ти ви из но ше њу хра не на гро бо ве умр лих, уз тврд њу да то „да нас не ра ди ни је дан дру ги на род у све ту” („Ни ко се сем Ср ба не го сти на гро бљу” 8. 3. 2013)..По у зда но знам да Ја пан ци, ко ји су исто-вре ме но при вр же ни ста рој ве ри шин то (мно го бо жач кој), као и но ви јем бу ди зму, по шту ју сво је мр тве, ко јих се при се ћа ју бу-квал но сва ко днев но. У нај ве ћем бро ју ја-пан ских до ма ћин ста ва по сто ји не ка вр ста кућ ног ол та ра, у ко ме се чу ва фо то гра фи ја умр лог чла на по ро ди це, или вер ски за пис. До ма ћи це сва ко га да на, по што при пре ме оброк, тек ску ва ни пи ри нач (у Ја па ну се је-де сва ко днев но), не ко је ло ко је им је по-себ но ус пе ло, или ко мад тек при пре мље-ног ко ла ча, на та њи ри ћу ста вља ју пред кућ ни ол тар и на тај на чин га ну де сво јим мр тви ма. Уста ље на је прак са да је ло, ста-вље но пред ол тар, по сле не ко ли ко де се-ти на ми ну та, мо же да се вра ти на тр пе за-риј ски сто, за ко јим обе ду ју чла но ви по ро-ди це, и не ко га од њих по је де. По ред по ну да хра не, пред кућ ни ол тар се у по себ ној по су ди сва ког да на ста вља све жа во да, на ме ње на та ко ђе мр твим чла но ви ма по ро ди це, ко је Ја пан ци озна-ча ва ју реч ју „ка ми са ма”, што бу квал но зна чи Бог. По ред то га, сва ко га ју тра, по-себ но ста ри ји чла но ви по ро ди це, мо ле се пред кућ ним ол та ром, а мо ли тве су на ме-ње не умр лим чла но ви ма по ро ди це, за ко-је се ве ру је да шти те оне ко ји су жи ви. По ну де у хра ни се но се и на гро бо ве пре-да ка, за вре ме пра зни ка О Бон (у ав гу сту),

не кој вр сти за ду шни ца у Ја па ну. Че сто се уз хра ну до но се и ал ко хол на пи ћа. Иако О Бон ни је у ка лен да ру др жав них пра зни-ка, уоби ча је на прак са је да се за по сле ни-ма да је од су ство, ка ко би мо гли да оду у за ви чај и по се те гро бо ве, та ко да су гро-бља тих да на ши ром Ја па на пре пу на. Нај ве ћи број Ја па на ца сво је по што ва ње мр твих сма тра ква ли те том, јер, ми сли се, по што ва ње тра ди ци је је зна ча јан ин стру-мент у про це су вас пи та ња, ко јим се од га-ја ју дру штве но од го вор ни је осо бе. По себ-ност ја пан ског од но са пре ма тра ди ци ји усло ви ла је, не сум њи во, и њи хо ву ве ћу ди сци пли ну на по слу и при вр же ност по-што ва њу за ко на. Ори ги на лан на чин ко му ни ци ра ња Ср ба са при ро дом, де мон стри ран у на шим на-род ним пе сма ма, био је ин спи ра ци ја европ ским ро ман ти ча ри ма Ге теу, бра ћи Грим и дру ги ма, а за ње га су на ла зи ли са-мо ре чи хва ле. Та ко му ни ка ци ја, у ко ји ма су љу ди че сто рав но прав ни са Сун цем, Ме се цом, зве здом Да ни цом, ви ла ма, са-мо је део истог на чи на раз ми шља ња ко ји Ср бе на во ди да „обе ду ју” са сво јим мр-тви ма, па не ви дим раз ло га ње го вом од-ба ци ва њу. Ја пан ци су се увек ра до ва ли ка да би од ме не или не ког дру гог са зна-ли да, слич но њи ма, из но си мо по ну де мр-тви ма, го во ре ћи ми да та кви оби ча ји са-мо до при но се ја ча њу на ци о нал ног иден-ти те та, по ро дич них ве за и ху ма но сти. У вре ме ну оту ђе ња и сла бље ња по ро ди це као је дин ке, по ве ћа ња ин тен зи те та на си-ља у дру штву и по ро ди ци, не тре ба од ба-ци ва ти ни шта што мо же да до при не се да се та кав тренд ма кар ма ло успо ри. Дра ган Ми лен ко вић, осни вач Срп ско-ја пан ског дру штва, Бе о град

Све је про ла зно, са мо су по сле ди це трај не

* Кад би знао шта све Ср бе че ка, Го-до би се ис ком-плек си рао.

* По кри ли смо све гу бит ке. Др жав-ном за ста вом.

* Код нас ства ри ни-су увек она кве ка-кве из гле да ју јер ми не по ла же мо мно го на фор му.

* Са да сва ко има сво ју исти ну. То је те ко ви на де мо-кра ти је.

* Што је бр зо, то је ку со. За то спо ро ка пи ра мо.* Од лич но је још и до бро ка кво је мо гло да бу де.* Кад је иза шао из Ста љи но вог ши ње ла, сви смо се

смр зли.* Он не мо же да ка же за што се пра ви бле сав јер је

у том по слу већ да ле ко од ма као.* Ле кар ни је хтео ни да по гле да но вац ко ји му је па-

ци јент по ну дио. Од мах га је гур нуо у свој џеп.* Ци ви ли зо ван ка ни бал по сле сва ког обро ка ко ри-

сти ко нац за зу бе.* Род је пре ма шио сва оче ки ва ња. При ли ком за по-

шља ва ња.* Хте ли би сте и по сао и пла ту?! Е па, не мо же и ја ре

и па ре.* Они ко ји ула зе на ма ла вра та, не мо ра ју да се са-

ги њу.* Има мо мно го до брих пи са ца, али не ма мо ни јед ног

ко ји је бо љи од оста лих.* Ци тат из ис по вед не про зе: „Ку ку, ле ле!”.* При др жа вај те се упут ства за чи та ње мо дер не про зе

ка ко би сте из бе гли ду го трај на не же ље на деј ства.* Сви смо уна пред зна ли ко ће до би ти нај пре сти жни-

ју књи жев ну на гра ду, али смо то ве што кри ли од чла но ва жи ри ја. Хте ли смо да их из не на ди мо.

* Вра тио сам се пи са њу. Не мо гу да вам опи шем ка-ко су ми се сло ва об ра до ва ла.

* За до вољ ни смо до ма ћом афо ри стич ком про дук-ци јом. Има мо про блем са мо са скла ди ште њем от-па да.

* Је дан пи сац се на шао на су ду због сек су ал ног уз-не ми ра ва ња. Пи сао је за во дљи ве при че.

* Ухва ће ни у дру штве ну мре жу још се ко пр ца ју.* Она је пре ле па, из че га се ви ди да је скло на пре те-

ри ва њу.* То је же на мог жи во та. Жи вот ми је упро па сти ла.* До ру чак и ве че ру уред но пре ска чем – да не бих по-

ква рио ру чак.* Оде ва ње тре ба при ла го ди ти вре мен ским усло ви-

ма. За то ја у је сен но сим зим ски ка пут с крат ким ру ка ви ма.

* Ја сам тек не дав но чуо за Кон стан ти на Ве ли ког. У пи та њу је ге не ра циј ски јаз.

* Кад сте ре кли да сам глуп, шта сте ти ме хте ли да ка же те?

* За бо ра вио сам да вам ка жем да имам сло нов ско пам ће ње. ¶

ЗА

„П

ОЛ

иТи

ку

” П

иШ

Е:

АЛЕК­САН­ДАР­БА­ЉАК

Ђин ђић и след бе ни ци

Но

ви ц

а К

о ц

ић

ПремијерТу мач (13.33): Да је оста ло по на ме ри Ђин ђи ћа, са да би у свим шко ла ма ши ром Ср би је глав ни пред мет уче ња био не мач ки. Ако узме мо да све-сно ана ли зи ра мо, то би би ло Ср би ма за бу дућ-ност нај бо ље. Јо ван ка О. (13.54): За ни мљи во је

да љу ди ко ји су пре 2000. би ли опо зи ци ја са да су ве ћи на њих фи нан сиј ски до бро сто је ћи чак и за аме рич ке при ли ке. Ми лун Ми кић (13.56): Зо ран Ђин ђић је био и остао нај ве ћи го спо дин у исто ри ји Ср би је и срп ског на ро да. Дра ги Зо ра­не чим сам ви де ла… (14.:02):...да си де те вој ног ли ца ми сли ла сам: овај не мо же да игра не ку дру гу игру сем ону пра ву што сам тек при ме ти-ла на кра ју твог жи во та. Ве са Д. (14.13): Ср би ја

и да ље лу та иако мра ка ниг де не ма. Сил ви ја Н­(14.18): Ми Ср би ни кад ни смо уме ли да це ни-мо да ро ви те и па мет не љу де. Со са из ди ја спо­ре (14.18): (Ту ма чу): Тач но је да би сви учи ли не мач ки, осим нас ко ји то не би при хва ти ли. Про По ли ти кин Хр ват (14.53): Па ме тан чо век, па три о та, исто као и Ми ло ше вић, са мо оба ни су схва ти ла с ким има ју по сла, за то су и за вр ши ли ка ко су за вр ши ли, на жа лост. ¶

Ко­мЕН­тАР По­ли­ти­ка оН­ЛАјН

www.balkandownload.org 23

Ка да је штам па ни ма те ри јал за „Фе-но ме но ло ги ју ду ха” по слат на уве зи-ва ње, Хе гел је нео че ки ва но ин тер ве-ни сао и про ме нио под на слов књи ге. Пр во бит на вер зи ја це лог на сло ва гла си ла је: „Си стем на у ке”, ис под то-га име и ти ту ле ауто ра, а за тим „Пр ви део”, „Фе но ме но ло ги ја ду ха”. На дру-гој стра ни ци пр во бит но се на ла зио под на слов, за пра во, ме ђу на слов, ко-ји је гла сио: „Пр ви део. На у ка о ис ку-ству све сти”. Овај ме ђу на слов Хе гел је у то ку уве зи ва ња књи ге про ме нио, док глав ни на слов оста је не про ме-њен. Ко нач ни ме ђу на слов са да из-гле да ова ко: У вр ху стра ни це рим-ски број је дан, а ис под ње га – „На у ка о фе но ме но ло ги ји ду ха”.

Ре зул тат овог, за би бли о фи ле не-сум њи во из у зет но по вољ ног до га-ђа ја, ста вља ин тер пре та то ре на те-шке му ке: део књи га ко је су се на шле у про да ји на сло вом се раз ли ку је од дру гог де ла. С об зи ром на то да је Хе-ге ло ва ин тер вен ци ја усле ди ла у по-след њем тре нут ку, ка да је ве ро ват но део штам па ног ма те ри ја ла већ био уве зан, и с об зи ром на то да је у уве-зи ва њу уче ство ва ло ви ше ра ди о ни ца, па је упут ство о про ме ни раз ли чи то ин тер пре ти ра но, Хе ге ло во јен ско де-ло има ло је на кра ју три на слов не вер-зи је. Осим књи га у ко ји ма је пр во бит-на вер зи ја оста ла не про ме ње на – где, да кле, ни је из вр ше на ин тер вен ци ја ко ју је зах те вао Хе гел, и књи га чи ји на слов ни део из гле да она ко ка ко је аутор же лео, у про да ји су се на шле и књи ге ко је су са др жа ва ле оба ме ђу-на сло ва.

Окол ност да Хе гел у по след њем тре нут ку вр ши зна чај ну про ме ну у на сло ву књи ге ка сни је ће ин тер пре-та то ри ма по слу жи ти као ар гу мент за

тврд њу да је јен ско де ло на ста ло слу-чај но, да ни је ре зул тат ја сне кон цеп-ци је, и да се ње го ва иде ја ме ња чак у то ку пи са ња. Из Хе ге ло ве пре пи ске по зна то је да се ње го ва про це на оби-ма књи ге про ме ни ла под слич ним окол но сти ма као и ме ђу на слов. Де-ло је до би ло нео че ки ва ни обим у то-ку до вр ша ва ња.

Да ли про ме на кван ти те та за со-бом по вла чи и дру ги ква ли тет, или је реч са мо о де таљ ној об ра ди пр во-бит не иде је? Из пр во бит ног ме ђу на-сло ва „Фе но ме но ло ги је” мо гло би се за кљу чи ти да је об ја вље ни текст пр-ви део це ли не на сло вље не са „Фе но-

ме но ло ги ја ду ха”, ко ја је, опет, и са ма пр ви део „си сте ма на у ке”.

Мо же се прет по ста ви ти да је Хе-гел, у вре ме од ре ђи ва ња овог ме ђу на-сло ва, на ме ра вао да у це ли ну, на зва-ну „Фе но ме но ло ги ја ду ха”, ка сни је укљу чи још и не ке дру ге мо мен те. Ко нач ни ме ђу на слов бит но ума њу је ве ро ват но ћу ове прет по став ке, оста-вља ју ћи ути сак да је „пр ви део си сте-ма на у ке” – „Фе но ме но ло ги ја ду ха” – ком пле тан. Уко ли ко је Хе гел имао ја сну пред ста ву о функ ци ји „Фе но ме-но ло ги је ду ха” у „си сте му на у ке”, он-да про ме на пла на об ја вљи ва ња пред-ста вља са мо тех нич ки де таљ: да ли ће у пр вом на вра ту би ти об ја вље на це-ла „Фе но ме но ло ги ја ду ха”, или са мо њен део, са ста но ви шта кон цеп ци је „си сте ма” ни је од на ро чи тог зна ча ја. По на вљам – уко ли ко је Хе гел имао ја сну пред ста ву о ме сту „Фе но ме но-ло ги је” у „си сте му”.

Ова прет по став ка је све дру го са-мо не са мо ра зу мљи ва. Раз ли чи те, ме-ђу соб но нај че шће опреч не, Хе ге ло-ве из ја ве о ста ту су „Фе но ме но ло ги је ду ха” – а мо жда још ви ше Хе ге ло во не из ја шња ва ње о овом про бле му – на во де на по ми сао да не си гур ност око на сло ва књи ге про из ла зи из не-си гур но сти око ње не ге не рал не кон-цеп ци је. У сва ком слу ча ју, мо же мо кон ста то ва ти да се из ве сне не до у-ми це по ја вљу ју већ при ли ком пр вог об ја вљи ва ња „Фе но ме но ло ги је ду ха”. Исто та ко, већ ту се су сре ће мо са јед-ном зна чај ном Хе ге ло вом осо би ном, ко ја има од лу чан зна чај за на шу ре-кон струк ци ју: Хе гел, на и ме, не об ја-шња ва сво је од лу ке, без об зи ра на то ка кво зна че ње има ју за кон цеп ци ју „си сте ма”.

У утвр ђи ва њу про ме на, ко је се зби-

ва ју са том кон цеп ци јом, нај че шће ће мо мо ра ти да ко ри сти мо за о би ла-зне пу те ве, на ро чи то та мо, где су про-ме не нај ве ће, као што је то слу чај са „Фе но ме но ло ги јом ду ха”.

У увод ним на по ме на ма „Ло ги ке”, у ко ји ма се по ми ње „Фе но ме но ло ги-ја” не ма ни тра га не си гур но сти, ко ја је пра ти ла по ја вљи ва ње јен ског де-ла. Ме ђу тим, ако Хе ге ло ве из ја ве о „Фе но ме но ло ги ји” као прет по став-ци „Ло ги ке” при хва ти мо без сум њи-ча во сти, и ако прет по ста ви мо да су сва евен ту ал на ко ле ба ња око пр вог Хе ге ло вог ве ли ког фи ло зоф ског де ла ствар про шло сти, то нам не ће мно го по мо ћи при раз у ме ва њу си стем ског ста ту са „Фе но ме но ло ги је ду ха”.

Не са мо да је по јам „фе но ме но ло-шког про из во ђе ња пој ма на у ке” не-про зи ран, не го се, чак, ма ко ли ко да су зи мо ње го ву осно ву, и при ла го ди-мо га пој мов ном све ту „Ло ги ке” – не укла па у ар хи тек то ни ку „си сте ма фи-ло зо фи је”, на зна че ну у „Ло ги ци”. Јер, већ пр ви оде љак „Ло ги ке” из ми че ин-тер пре та циј ском мо де лу, им пли ци-ра ном, у ве зи са „Фе но ме но ло ги јом”, у „Пред го во ру” „Ло ги ке”. По гла вље „Чи ме мо ра за по че ти на у ка?” још јед-ном те ма ти зу је оно што би тре ба ло да бу де раз ре ше но „Фе но ме но ло ги-јом ду ха”.

На ста ви ће се

Књи гу „Су бјек тив ност и на си ље”, као и оста ле књи ге др Зо ра на Ђин ђи ћа, мо же те по ру чи ти пре ко On li ne sto re-а Вир ту ел ног му зе ја Зо ра на Ђин ђи ћа http://www.zo ran djin djic.org/on li ne-sto re и http://www.zo ran djin djic.org/bo ok/ su bjek tiv nost-i-na si lje или те ле фо ном 011/2623-056.

То ком крат ког, не по но вљи вог пе-ри о да, ре во лу ци о нар на Фран цу ска оби ло ва ла је опа сним же на ма. Као дру штво ван кон тро ле, од ба ци ла је тра ди ци о нал не док три не и ни је их још по но во ус по ста ви ла или за ме-ни ла; рас тр за на од гла ве до пе те, би-ла је, као још не ис тра же но дру штво, ши ром отво ре на за ам би ци о зне, не у-стра ши ве и не са ло ми ве. Ме ђу пр вим же на ма ко је су се по ја ви ле ни от ку да и уз ди гле до ви си на ко је су прет ход-но же на ма би ле не за ми сли ве би ла је ком плек сна лич ност Те ро ањ де Ме-ри кур. Да ро ви та пе ва чи ца гла са шко-ло ва ног у Лон до ну и На пу љу, успе-шна кур ти за на ко ја се обо га ти ла у пред ре во лу ци о нар ном Па ри зу, пред-во ди ла је ју риш на Ба сти љу об у че на као Ама зон ка, а за тим и жен ски марш на Вер сај; у на па ду на Ти ље ри, три го-ди не ка сни је, 1792, за по ве да ла је ба-та љо ном „Ама зон ки”.

Те ро ањ де Ме ри кур би ла је мно го ви-ше од „же не-вој ни ка”. Идол по ли тич-ких клу бо ва, да ва ла је буч ни до при-нос ре во лу ци о нар ним рас пра ва ма, а ти ме што је осно ва ла број не жен ске по ли тич ке клу бо ве, уве ла је у де ба ту и прет ход но ни по да шта ва не „гра ђан ке”. Жр тво ва ла је сво је бо гат ство и ри зи ко-ва ла жи вот за циљ због ко јег је на кра ју про па ла; по др жа ва ју ћи уме ре ну фрак-ци ју на вр хун цу Ја ко бин ске дик та ту-ре, из гу би ла је по пу лар ност и на па ле су је и те шко пре ту кле па ри ске ре во-лу ци о нар ке за ко је се бо ри ла. Тај шок уни штио јој је ра зум, и оста так жи во та про ве ла је у мен тал ној бол ни ци.

Ни је ла ко оце ни ти по ступ ке Те ро-ањ де Ме ри кур, чак ни на вр хун цу ње ног зна ча ја. Са вре ме ни ци ма, чак и пре ма ме ри ли ма тог вре ме на, че сто је де ло ва ло као да се не оба зи ре ни на за кон, ни на оби ча је, па ни на људ-

скост: у на па ду на Ти ље ри, ис ко ри-сти ла је свој ути цај на ру љу да јед ног но ви на ра ко ји ју је исме јао лин чу ју на ње не очи. Ре пу та ци ја вам пи ри це пра ти ла ју је до кра ја: „Је дан од по-след њих љу ди ко је је уби ла био је мла ди Фле минг, на вод но чо век ко ју ју је пр ви за вео. Сво јим ру ка ма од се кла му је гла ву... а он да па ла у не ки ма нич ни за нос, пе ва ју ћи ре во лу ци о-нар ну ба ла ду док је пле са ла у ло ква ма кр ви.”

Те ро ањ де Ме ри кур ни-је би ла је дин стве на по сво-јој ди вљач кој мр жњи пре-ма ста ром ре жи му, ни по жа ру са ко јим је жу де ла за ње го вим уни ште њем. „Мир ће нас оме сти”, пи са ла је остра шће но Ма нон Ро лан: „Мо же мо се пре по ро ди ти са-мо кр вљу.” Да ро ви та са мо у ка ин те лек ту ал ка, го спо ђа Ро лан је до ми ни ра ла са ло ни ма она ко ка ко је Те ро ањ де Ме ри кур до-ми ни ра ла ули ца ма, об ли ку ју ћи ре во лу ци о нар ну по ли ти ку и де мо-крат ску те о ри ју и ути чу ћи на њих, пи-са њем и сна гом лич них из ја ва. Прем-да ни је де ла ла у пот пу ној јед на ко сти са сво јим му шким ко ле га ма – њен пр-ви ра ди кал ни спис об ја вљен је под име ном ње ног му жа, а њен ути цај је био нај ве ћи ка да је он био ми ни стар уну тра шњих по сло ва 1792. го ди не – Ма нон Ро лан је би ла при зна ти идеј-ни во ђа жи рон дин ске уме ре не пар ти-је. Ње на ка ри је ра пред ста вља је дан од нај ра ни јих тре ну та ка у исто ри ји ка да је же на зах те ва ла и до би ла, пре ма за-слу зи и у вла сти то име, кључ но ме сто у сре ди шту не ког ва жног по ли тич ког по ду хва та.

Те же не, у кла сич ном обра сцу жен-

ског де ла ња, ни су про сто слу жи ле ци-ље ви ма му шка ра ца. У скла ду с та ко си ло ви тим пре вра ти ма, под јед на ко ре во лу ци о нар не иде је фе ми ни зма са-да су се ро ди ле и по че ле да бу ја ју. Ра-ни је су би ле са мо се ме ње раз ве ја них по ри ва ко је су слу чај ни ве тро ви но-си ли по вр ши ном људ ске ми сли.

Са мо у Фран цу ској, о жен ском пи-та њу се рас пра вља ло го ди на ма, а глав-не ар гу мен те по ста ви ле су же не по пут да ро ви те Ма ри ле Жар де Гур не. Усво-

је на Мон те њо ва кћи, Ма ри је же сто-ко бра ни ла пра во же на на обра зо ва ње и не у мо љи во се бо ри ла про тив иде ја о „при род ној” ин фе ри ор но сти же на.

Ње на не за ви сност и од би ја ње да при-хва ти „жен стве не” чип ке и кар не ре

или по ни зне, уми ља те ма ни ре та-ко ђе је озна ча ва ју као про то фе-

ми нист ки њу, баш као и ње на де-ла „Рав но прав ност му шка ра ца и же на” и „Жал ба да ма”.

Фе ми ни стич ки иза зо ви, про те сти и зах те ви ску пи ли су се да из на ђу од го ва ра ју ћи по ли тич ки об лик, као у „Зах-те ву же на тре ћег ста ле жа кра-љу”: „Све же не тре ћег ста ле жа ро ђе не су си ро ма шне. Њи хо-во обра зо ва ње се или за не ма-ру је или по гре шно раз у ме... Са 15 или 16 го ди на, де вој ка мо же да за ра ди пет или шест суа на

дан... Уда ју се, без ми ра за, за не-срећ не за на тли је и он да та во ре у

за мор ном бив ство ва њу... ра ђа ју ћи де цу ко ју не мо гу да по диг ну... Ако

го ди не су стиг ну не у да те же не, оне их про ве ду у су за ма, као пред мет пре зи ра сво јих нај бли жих ро ђа ка. Да пред у пре-ди мо та кве му ке, Го спо да ру, тра жи мо да се му шкар ци ис кљу че из оних за на-та ко ји при па да ју же на ма.”

С об зи ром на то да су же не тр пе ле да им тра ди ци о нал но њи хо ве за на те у огром ном бро ју оку пи ра ју му шкар-ци ко ји су већ за ра ђи ва ли про сеч ну днев ни цу од 30 суа, док су же не мо-гле оче ки ва ти све га 14 или 15, њи хов про тест де лу је вр ло бла го, а тај ути-сак по ја ча ва сти дљи во ко нач но огра-ђи ва ње: „Тра жи мо, Го спо да ру, обу ку и по сло ве, не да би смо узур пи ра ле власт му шка ра ца, већ да би смо мо-гле да за ра ђу је мо за жи вот.”

На ста ви ће се

1913.

12. март

ЛиСТАЈуЋи ПОЛиТику

1963.1938.

БОМ БАР ДО ВА Ње Је ДРе НА – Ве ЛИ КИ УСПеХ НА ШИХ тРУ ПА: Од прек си ноћ је са сви ју сек то ра отво ре на стра хо ви та ка но на да на Је дре не. Раз ви ла се очај на бит ка ко ја још тра је. Наш два де се ти пук се про био до са мих зи ди на је дрен ских. Па ло нам је у ру ке мно го за-ро бље ни ка и ве ли ки плен. Ду нав ска ди ви зи ја сво јом ар ти ле риј ском ва тром на ро чи то ха у би ца ма, по чи ни ла је чу да на утвр ђе њи ма и ва ро ши. Бу га ри су ју че та ко ђе има ли ве ли ких успе ха на сво јим сек то ри ма око Је дре-на а та ко исто и на Га ли по љу и Ча тал џи. Му ста фа па ша дрх ти од сил не то пов ске гр мља ви не. Бит ка, ко ја још тра је, ја ча је од свих до са да шњих око Је дре на.

ОРУ ЖА Не Је ДИ НИ Це ПРе ШЛе СУ АУСтРИ СКУ ГРА НИ ЦУ НА тРИ Ме СтА: Из На род ног по ли тич ког ре фе ра та хи-тле ров ског са зна је се да су ору жа не је ди ни це из Не мач-ке пре шле аустри ску гра ни цу. У цен тру Бе ча Ам Хоф где су се на ла зи ле про сто ри је цен тра ле Па три от ског фрон-та по лу па ни су сви про зо ри и ски ну ти кра ка сти кр сто ви, сим бо ли Па три от ског фрон та. Беч ки по ли цај ци по здра-вља ју са „Хајл Хи тлер”. Ма са им от по здра вља и кли че Не мач кој. На до њем спра ту згра де у ко јој је би ла сме-ште на цен тра ла Па три от ског фрон та из био је по жар. Ма са на ци о нал со ци ја ли ста у уни фор ма ма и фор ма ци-ја ма свр ста ва се на Рин гу, на ро чи то око пар ла мен та.

ВЛА ДА СО МА ЛИ Је ОД ЛУ ЧИ ЛА Је ДА ПРе КИ Не ДИ ПЛО-МАт СКе ОД НО Се СА Ве ЛИ КОМ БРИ тА НИ ЈОМ. Ово је ју трос из ја вио у пар ла мен ту со ма лиј ски пре ми јер Аб-ди Ра шид али Шер марк. До пре ки да од но са до ла зи због спо ра око по гра нич не обла сти у Ке ни ји на се ље не ве ли ким бро јем Со ма ла ца, ко ју Со ма ли ја тра жи да јој се при по ји. Зва нич ни пред став ник Фо рин офи са из ра-зио је жа ље ње због од лу ке вла де Со ма ли је и под се тио да је до за тег ну то сти до шло због со ма лиј ских зах те ва за при кљу че ње јед ног де ла Ке ни је. Бри та ни ја је пред-ла га ла да се то пи та ње ре ши ка сни је, кад Бри та ни ја об ја ви од лу ке о про гла ше њу не за ви сно сти Ке ни је.

ФеЉтОНfeljton@politika.rsУторак 12. март 2013.

СУ БЈЕК ТИВ НОСТ И НА СИ ЉЕ 11

Три на слов не вер зи је

Фе ми ни стич ки иза зо ви

ЖЕН СКА ИСТО РИ ЈА СВЕ ТА 5

Ма ри ле Жар де Гур не же сто ко је бра ни ла пра во же на на обра зо ва ње и не у мо љи во се бо ри ла про тив иде ја о „при род ној” ин фе ри ор но сти же на

Ро­за­линд­Мајлс

Хе гел не об ја шња ва сво је од лу ке, без об зи ра на то ка кво зна че ње има ју за кон цеп ци ју „си сте ма”

Зо­ран­Ђин­ђић

Ма ри ле Жар де Гур не

На слов на стра ни ца пр вог из да ња Хе ге ло ве „Фе но ме но ло ги је ду ха”

www.balkandownload.org 24

25ОГЛАСИ Уторак 12. март 2013.oglasi@politika.rs

ГРАД БЕОГРАД – ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДААген ци ја за по слов ни про стор

ОГЛАШАВА

ЈАВ НО НАД МЕ ТА ЊЕ ЗА ДА ВА ЊЕ У ЗА КУП ПО СЛОВ НОГ ПРО СТО РА

Р. Б. АДРЕ СА НА МЕ НА ПО ВР ШИ НАИ ЗО НА

ПО ЧЕТ НАЦЕ НА

дин./м2

ИЗ НОСДЕ ПО ЗИ ТА

ДА ТУМ И ВРЕ МЕРАЗ ГЛЕ ДА ЊА

ПО СЛОВ НОГ ПРО СТО РА1. Сал ва до ра Аљен деа бр. 18 / ПР – Ка ра бур ма ло кал бр. 7 26 м2 III 487,00 40.000,00 14. 3. 2013. 10.00 – 10.152. Сал ва до ра Аљен деа бр. 18 / II – Ка ра бур ма кан це ла ри је де сно 50 м2 III 338,00 60.000,00 14. 3. 2013. 10.00 – 10.153. Ма ти це срп ске бр. 64 – Ми ри је во ло кал бр. 1 82 м2 III 487,00 120.000,00 14. 3. 2013. 10.30 – 10.454. 16. ок то бра бр. 15 – Ми ри је во ло кал бр. 3 108 м2 III 487,00 160.000,00 14. 3. 2013. 10.50 – 11.055. Пе трар ки на бр. 12 – Ми ри је во ло кал бр. 6 148 м2 III 487,00 150.000,00 14. 3. 2013. 11.15 – 11.306. Гр ге Јан ке за бр. 14 – Ми ри је во II ло кал бр. 1 62 м2 III 487,00 100.000,00 14. 3. 2013. 11.35 – 11.507. Бул. Кра ља Алек сан дра бр. 297 – „Цвет ко ва пи ја ца“ ло кал бр. 2 144 м2 II 648,00 300.000,00 14. 3. 2013. 12.10 – 12.258. Бул. Кра ља Алек сан дра бр. 297 – „Цвет ко ва пи ја ца“ ло кал бр. 6 121 м2 II 648,00 300.000,00 14. 3. 2013. 12.10 – 12.259. Ста ни сла ва Срем че ви ћа бр. 1 – „Ли он“ ло кал бр. 1 259 м2 II 648,00 500.000,00 14. 3. 2013. 12.40 – 12.55

10. Ма кен зи је ва б.б. – „гра дић Пеј тон“ ло кал бр. 4 25 м2 I 811,00 200.000,00 14. 3. 2013. 13.10 – 13.2511. Гр чи ћа Ми лен ка бр. 4 а – Вра чар ло кал бр. 2 99 м2 I 811,00 250.000,00 15. 3. 2013. 9.00 – 9.1512. Ве ле Ни гри но ве бр. 1 / I спрат – „Цр ве ни крст“ кан це ла ри је бр. 127–132 106 м2 II 443,00 120.000,00 15. 3. 2013. 9.25 – 9.4013. Ра до сла ва Гру ји ћа бр. 23 – Вра чар ло кал бр. 5 18 м2 I 811,00 100.000,00 15. 3. 2013. 9.50 – 10.0514. Ла зе До ки ћа бр. 1 – Зве зда ра кан це ла ри је 416 м2 II 443,00 800.000,00 15. 3. 2013. 10.20 – 10.3515. Ми ло ра да Шап ча ни на бр. 2 – Зве зда ра ло кал бр. 1 56 м2 I 811,00 250.000,00 15. 3. 2013. 10.45 – 11.0016. Чи ча Или ји на бр. 6 – Зве зда ра кан це ла ри је 247 м2 I 577,00 450.000,00 15. 3. 2013. 11.10 – 11.2517. Ру звел то ва бр. 41 – Па ли лу ла ло кал бр. 9 43 м2 II 648,00 200.000,00 15. 3. 2013. 11.40 – 11.5518. Цви ји ће ва бр. 77 – Па ли лу ла ло кал бр. 1 41 м2 I 811,00 250.000,00 15. 3. 2013. 12.05 – 12.2019. Љу бе Сто ја но ви ћа бр. 34а – Па ли лу ла ло кал бр. 4 36 м2 I 811,00 100.000,00 15. 3. 2013. 12.25 – 12.4020. та де у ша Ко шћу шког бр. 74 – Ду нав ски кеј ло кал бр. 1 53 м2 I 811,00 120.000,00 15. 3. 2013. 12.55 – 13.1021. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ са ла 1101–1116 130 м2 е 684,00 180.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0022. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1107 18 м2 е 684,00 30.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0023. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ са ла 1108–1109 163 м2 е 684,00 250.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0024. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1112 36 м2 е 684,00 50.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0025. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1113 36 м2 е 684,00 50.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0026. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1115 27 м2 е 684,00 40.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0027. Ма са ри ко ва бр. 5 / XI II – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1310 18 м2 е 684,00 30.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0028. Ма са ри ко ва бр. 5 / XV – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1509 82 м2 е 684,00 150.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0029. Ма са ри ко ва бр. 5 / XIX – „Бе о гра ђан ка“ кан це ла ри ја бр. 1907 18 м2 е 684,00 30.000,00 15. 3. 2013. 13.30 – 14.0030. Мај ке Ју го ви ћа бр. 11 – Ба тај ни ца ло кал бр. 6 20 м2 IV 366,00 25.000,00 18. 3. 2013. 10.00 – 10.1531. Мај ке Ју го ви ћа бр. 11 – Ба тај ни ца ло кал бр. 7 19 м2 IV 366,00 25.000,00 18. 3. 2013. 10.00 – 10.1532. Мај ке Ју го ви ћа бр. 11 – Ба тај ни ца ло кал бр. 8 21 м2 IV 366,00 25.000,00 18. 3. 2013. 10.00 – 10.1533. Мај ке Ју го ви ћа бр. 11 – Ба тај ни ца ло кал бр. 9 16 м2 IV 366,00 25.000,00 18. 3. 2013. 10.00 – 10.1534. Акро ба те Алек си ћа бр. 9а – Зе мун по ље ло кал бр. 12 47 м2 IV 366,00 50.000,00 18. 3. 2013. 10.30 – 10.4535. Ка ра ђор ђев трг бр. 8 – Зе мун ло ка ли бр. 2 и 3 112 м2 I 811,00 450.000,00 18. 3. 2013. 11.15 – 11.3036. Ка ра ђор ђев трг бр. 18 – Зе мун ло кал бр. 2 188 м2 I 811,00 800.000,00 18. 3. 2013. 11.15 – 11.3037. Лу ја Ада ми ча бр. 8 – Н. Бе о град „Па ви љо ни“ ло кал бр. 2 37 м2 II 648,00 65.000,00 18. 3. 2013. 11.45 – 12.0038. Го це Дел че ва бр. 37 – Н. Бе о град ло кал бр. 4 69 м2 II 648,00 150.000,00 18. 3. 2013. 12.10 – 12.2539. Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на бр. 171 / XIV – Н.Бе о град кан це ла ри је 50 м2 I 577,00 50.000,00 18. 3. 2013. 12.30 – 12.4540. Шпан ских бо ра ца бр. 40 – Н. Бе о град – Блок 28 ло кал бр. 1 62 м2 I 811,00 150.000,00 18. 3. 2013. 13.00 – 13.1541. Ган ди је ва бр. 91 – Н. Бе о град – Блок 64 ло кал бр. 1 67 м2 II 648,00 150.000,00 18. 3. 2013. 13.30 – 13.4542. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 27 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 4 21 м2 II 648,00 50.000,00 19. 3. 2013. 10,00 – 10,1543. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 42а – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 55 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 10.25 – 10.4044. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 40б – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 2 55 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 10.25 – 10.4045. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 40 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 55 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 10.25 – 10.4046. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 38 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 55 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 10.25 – 10.4047. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 54 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 44 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 10.50 – 11.0548. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 62 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 23 м2 II 648,00 50.000,00 19. 3. 2013. 10.50 – 11.0549. Ду ша на Ву ка со ви ћа бр. 64 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 1 61 м2 II 648,00 120.000,00 19. 3. 2013. 10.50 – 11.0550. Вој во ђан ска бр. 111 – Н. Бе о град – Блок 61 ма га цин бр. 15 – су те рен 168 м2 II 389,00 200.000,00 19. 3. 2013. 11.15 – 11.3051. Вој во ђан ска бр. 113 – Н. Бе о град – Блок 61 ло кал бр. 5 38 м2 II 648,00 100.000,00 19. 3. 2013. 11.15 – 11.3052. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 44 – улаз бр. 1 – Блок 72 ло кал бр. 1 34 м2 III 487,00 60.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4553. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 44 – улаз бр. 1 – Блок 72 ло кал бр. 2 22 м2 III 487,00 40.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4554. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 46 – улаз бр. 2 – Блок 72 ло кал бр. 3 26 м2 III 487,00 50.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4555. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 46 – улаз бр. 2 – Блок 72 ло кал бр. 9 76 м2 III 487,00 150.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4556. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 48 – улаз бр. 3 – Блок 72 ло кал бр. 4 26 м2 III 487,00 50.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4557. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 48 – улаз бр. 3 – Блок 72 ло кал бр. 5 28 м2 III 487,00 50.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4558. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 48 – улаз бр. 3 – Блок 72 ло кал бр. 9 76 м2 III 487,00 150.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4559. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 48 – улаз бр. 3 – Блок 72 ло кал бр. 7` 92 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4560. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 50 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 10 96 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4561. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 50 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 9 98 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4562. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 52 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 8 96 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4563. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 52 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 7 76 м2 III 487,00 150.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4564. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 54 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 5 96 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4565. Ми ле ве Ма рић Ајн штајн бр. 56 – Н. Бе о град – Блок 72 ло кал бр. 3 92 м2 III 487,00 180.000,00 19. 3. 2013. 11.45 – 12.4566. Бог да на Же ра ји ћа бр. 24 а / I – Ми ља ко вац кан це ла ри је бр. 1, 2, 3 и 4 60 м2 III 338,00 75.000,00 20. 3. 2013. 9.00 – 9.1567. Сла во љу ба Вук са но ви ћа бр. 1–7 – Ми ља ко вац 2 ло ка ли бр. 4 и 5 60 м2 III 487,00 100.000,00 20. 3. 2013. 9.30 – 9.4568. Сла во љу ба Вук са но ви ћа бр. 1–7 – Ми ља ко вац 2 ло кал бр. 12 30 м2 III 487,00 50.000,00 20. 3. 2013. 9.30 – 9.4569. Сла во љу ба Вук са но ви ћа бр. 1–7 – Ми ља ко вац 2 ло кал бр. 19 14 м2 III 487,00 30.000,00 20. 3. 2013. 9.30 – 9.4570. Бу ле вар осло бо ђе ња бр. 166 – Ба њи ца ло кал бр. 1 304 м2 III 487,00 450.000,00 20. 3. 2013. 10.00 – 10.1571. Бу ле вар осло бо ђе ња бр. 174 – Ба њи ца ло кал бр. 1 170 м2 III 487,00 250.000,00 20. 3. 2013. 10.15 – 10.3072. За плањ ска бр. 86 – Бра ће Јер ко вић ло кал бр. 3 48 м2 III 487,00 80.000,00 20. 3. 2013. 10.45 – 11.0073. Уста нич ка бр. 194 / при зе мље – Ко њар ник кан це ла ри ја бр. 41 26 м2 II 443,00 40.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3074. Уста нич ка бр. 194 / при зе мље – Ко њар ник кан це ла ри ја бр. 40 12 м2 II 443,00 30.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3075. Уста нич ка бр. 194 / I – Ко њар ник кан це ла ри ја бр. 25 30 м2 II 443,00 40.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3076. Уста нич ка бр. 194 / I – Ко њар ник кан це ла ри ја бр. 24 30 м2 II 443,00 40.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3077. Уста нич ка бр. 194 / I – Ко њар ник кан це ла ри ја бр. 10 30 м2 II 443,00 40.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3078. Уста нич ка бр. 194 / I – Ко њар ник ло кал бр. 14 59 м2 II 648,00 250.000,00 20. 3. 2013. 11.15 – 11.3079. Уста нич ка бр. 125 Б – хо тел „Ср би ја“ ло кал бр. 10 79 м2 II 648,00 150.000,00 20. 3. 2013. 11.45 – 12.0080. Уста нич ка бр. 125 Б – хо тел „Ср би ја“ ло ка ли бр. 11 и 19 73 м2 II 648,00 150.000,00 20. 3. 2013. 11.45 – 12.0081. Уста нич ка бр. 125 Б – хо тел „ Ср би ја“ ло кал бр. 18 38 м2 II 648,00 100.000,00 20. 3. 2013. 11.45 – 12.0082. Уста нич ка бр. 64 / VI II спрат – Ду ша но вац кан це ла ри је – ком пле тан ни во VI II спра та 312 м2 II 443,00 450.000,00 20. 3. 2013. 12.10 – 12.2583. Уста нич ка бр. 64 / XIV спрат – Ду ша но вац кан це ла ри је 106 м2 II 443,00 150.000,00 20. 3. 2013. 12.10 – 12.2584. Уста нич ка бр. 64 / XVII спрат – Ду ша но вац кан це ла ри је бр. 1708, 1709, 1710 и 1711 96 м2 II 443,00 140.000,00 20. 3. 2013. 12.10 – 12.2585. Си ме Игу ма но ва бр. 14 – Вра чар ло кал бр. 3 60 м2 I 811,00 150.000,00 20. 3. 2013. 12.40 – 12.5586. Бо же Јан ко ви ћа бр. 2 – Во ждо вац ло кал бр. 1 40 м2 II 648,00 140.000,00 20. 3. 2013. 13.05 – 13.2087. Др. Ми лу ти на Ив ко ви ћа бр. 2 – „Ауто ко ман да“ ло кал бр. 8 168 м2 II 648,00 220.000,00 20. 3. 2013. 13.35 – 13.5088. Зве чан ска бр. 1 / вп – Сав ски ве нац кан це ла ри је бр. 54, 55 и 56 69 м2 I 577,00 100.000,00 20. 3. 2013. 14.00 – 14.1589. Зве чан ска бр. 1 / I – Сав ски ве нац кан це ла ри ја бр. 70 137 м2 I 577,00 250.000,00 20. 3. 2013. 14.00 – 14.1590. Об ла ков ска бр. 4 – Сав ски ве нац ло кал бр. 1 260 м2 I 811,00 500.000,00 20. 3. 2013. 14.20 – 14.3591. Ма ри не Ве лич ко вић бр. 22 – Жар ко во ло кал бр. 2 23 м2 III 487,00 30.000,00 21. 3. 2013. 10.00 – 10.1592. Рад нич ка бр. 42а, анекс 3 – Чу ка рич ка па ди на ло кал „Ф“ 12 м2 II 648,00 30.000,00 21. 3. 2013. 10.30 – 10.4593. Рад нич ка бр. 44 – Чу ка рич ка па ди на ло кал „Х“ 73 м2 II 648,00 150.000,00 21. 3. 2013. 10.30 – 10.4594. Рад нич ка бр. 48 – Чу ка рич ка па ди на ло кал „И“ 37 м2 II 648,00 100.000,00 21. 3. 2013. 10.30 – 10.4595. Рад нич ка бр. 48 – Чу ка рич ка па ди на ло кал „К“ 46 м2 II 648,00 100.000,00 21. 3. 2013. 10.30 – 10.4596. Ми ло ша По цер ца бр. 30 – Сав ски ве нац ло кал бр. 2 32 м2 I 811,00 100.000,00 21. 3. 2013. 11.00 – 11.1597. Ри сан ска бр. 12а / II – „Па ла та прав де“ кан це ла ри је 330 м2 I 577,00 500.000,00 21. 3. 2013. 11.25 – 11.4098. Сав ска бр. 9 / III – IV – „Па ла та прав де“ кан це ла ри је 145 м2 I 577,00 250.000,00 21. 3. 2013. 11.45 – 12.0099. Цр но гор ска бр. 1 / С – Бран ков мост ма га цин бр. 1 263 м2 I 709,00 400.000,00 21. 3. 2013. 12.15 – 12.30

100. Цр но гор ска бр. 1 – Бран ков мост кан це ла ри је 66 м2 I 577,00 100.000,00 21. 3. 2013. 12.15 – 12.30101. Ко сан чи ћев ве нац бр. 31 – Ста ри град кан це ла ри је 269 м2 I 577,00 450.000,00 21. 3. 2013. 12.45 – 13.00102. Ко сан чи ћев ве нац бр. 31 / С – Ста ри град кан це ла ри је 149 м2 I 577,00 250.000,00 21. 3. 2013. 12.45 – 13.00103. те ра зи је бр. 3 / I спрат – ле во кри ло кан це ла ри је 105 м2 е 684,00 500.000,00 21. 3. 2013. 13.15 – 13.30104. те ра зи је бр. 3 / V спрат – ле во кри ло кан це ла ри је 122 м2 е 684,00 500.000,00 21. 3. 2013. 13.15 – 13.30

• На ве де ни по слов ни про сто ри да ју се у за куп у ВИ ЂЕ НОМ СТА ЊУ.

• У це ну по м2 ура чу нат је по рез на до да ту вред ност.

• Пра во уче шћа у по ступ ку не ма ју ли ца ко ја, на дан под но ше ња при ја ве, у по слов ним књи га ма Аген ци је за по слов ни про стор има ју еви ден ти ра но би ло ка кво до спе ло, а не из ми ре но ду го ва ње и чи ји осни ва чи, чла но ви дру штва, за-ступ ни ци и про ку ри сти, ко ји су као та кви упи са ни у од го ва ра ју ћи ре ги стар прав них ли ца, има ју еви ден ти ра но би ло ка кво до спе ло, а не из ми ре но ду го ва ње.

• Пра во уче шћа у по ступ ку јав ног над ме та ња има ју ФИ ЗИЧ КА И ПРАВ НА ЛИ ЦА ко ја до 22. мар та 2013. го ди не до ста ве уред не при ја ве.

УРЕД НА ПРИ ЈА ВА ТРЕ БА ДА СА ДР ЖИ :

• Осим до ка за о упла ти де по зи та и ад ми ни стра тив не так се, при ја ва тре ба да са др жи ред ни број адре се из огла са за ко ју се ли це при ја вљу је, де лат ност ко јом ће се ба ви ти и кон такт те ле фон.

• За – ПРАВ НА ЛИ ЦА – ко пи ја ре ше ња о упи су у ре ги стар при вред них су бје ка та, ко пи ја уго во ра о отва ра њу и во ђе њу ра чу на код бан ке, ко пи ја по твр де о до де ље ном ПИБ-у и ко пи ја по твр де о из вр ше ном еви ден ти ра њу за ПДВ, уко ли ко је у си сте му ПДВ-а.

• За – ИМА О ЦЕ РАД ЊЕ – ко пи ја ре ше ња о упи су у ре ги стар код над ле жног ор га на, ко пи ја уго во ра о отва ра њу и во ђе њу ра чу на код бан ке, ко пи ја по твр де о до де ље ном ПИБ-у, ко пи ја по твр де о из вр ше ном еви ден ти ра њу за ПДВ, уко ли ко је у си сте му ПДВ-а и фо то ко пи ја лич не кар те.

• За – ФИ ЗИЧ КА ЛИ ЦА ко ја не ма ју ре ги стро ва ну рад њу – фо то ко пи ја лич не кар те.

• ПУ НО МОЋ ЈЕ – за ли це ко је за сту па под но си о ца при ја ве, ако под но си лац не ће би ти при су тан.

• ДО КАЗ – по твр да Аген ци је да је под но си лац при ја ве из ми рио за куп ни ну, уко ли ко је већ за ку пац по слов ног про сто ра на ко ме је но си лац пра ва ко ри шће ња град Бе о град.

Уз при ја ву је по треб но до ста ви ти и до каз о упла ти де по зи та на ве де ног у та бе ли и до каз о упла ти ад ми ни стра тив не так се у из но су од 1.220,00 ди на ра.При ја ве за уче шће на јав ном над ме та њу по треб но је под не ти на пи сар ни ци гра да Бе о гра да – Град ске упра ве гра да Бе о гра да – Аген ци је за по слов ни про стор, у Ули ци кра љи це Ма ри је 1, на III спра ту, со ба број 302.Јав но над ме та ње ће се одр жа ти да на 26. мар та 2013. го ди не, у 12 са ти, у са ли на XX спра ту, у згра ди Град ске упра ве гра да Бе о гра да, Кра љи це Ма ри је 1

НА ПО МЕ НЕ :

• ПРА ВО УЧЕ ШЋА НА ЈАВ НОМ НАД МЕ ТА ЊУ ИМА ЈУ СА МО ОНА ЛИ ЦА КО ЈА ПОД НЕ СУ УРЕД НУ ПРИ ЈА ВУ.

• ЛИ ЦУ КО ЈЕ ПО НУ ДИ НАЈ ВИ ШИ ИЗ НОС ЗА КУП НИ НЕ ПО м2, А ОД У СТА НЕ ОД ДА ТЕ ПО НУ ДЕ, УПЛА ЋЕ НИ ДЕ ПО ЗИТ НЕ-ЋЕ БИ ТИ ВРА ЋЕН.

• ДЕ ПО ЗИТ ЋЕ БИ ТИ ВРА ЋЕН У РО КУ ОД 20 (ДВА ДЕ СЕТ) РАД НИХ ДА НА ОД ДА НА ОДР ЖА ВА ЊА ЈАВ НОГ НАД МЕ ТА ЊА.

• УПУТ СТВО О НА ЧИ НУ УПЛА ТЕ АД МИ НИ СТРА ТИВ НЕ ТАК СЕ И ДЕ ПО ЗИ ТА МО ЖЕ СЕ ДО БИ ТИ У АГЕН ЦИ ЈИ ЗА ПО СЛОВ-НИ ПРО СТОР, КРА ЉИ ЦЕ МА РИ ЈЕ 1 НА XIX СПРА тУ, СО БА 1905, ОД 10 ДО 14 СА тИ.

• УПЛА ТА ДЕ ПО ЗИ ТА ОД ЛИ ЦА КО ЈЕ НИ ЈЕ ПОД НО СИ ЛАЦ ПРИ ЈА ВЕ НЕ ЋЕ БИ ТИ ПРИ ХВА ЋЕ НА, ТЕ ЋЕ СЕ ПРИ ЈА ВА УЗ ТА КО УПЛА ЋЕН ДЕ ПО ЗИТ СМА ТРА ТИ НЕ У РЕД НОМ.

• По след њи дан за под но ше ње при ја ва је 22. март 2013. го ди не.

За све до дат не ин фор ма ци је за ин те ре со ва ни се мо гу ја ви ти на те ле фон ски број 011/7157-011 (од 10 до 14 са ти).11303288-1Б

www.balkandownload.org 25

Уторак 12. март 2013.oglasi@politika.rs26 ОГЛАСИ

СИМ ПО а.д. Вра њена осно ву Од лу ке Из вр шног од бо ра бр. 22/2013 од 6. 3. 2013. г., из ла же

ЈАВ НОЈ ПРО ДА ЈИ – ЗА КУ ПУПРИ КУ ПЉА ЊЕМ ПИ СА НИХ ПО НУ ДА

П Л В Н -ПР ДА НИ ПР Р 1. У Вра њу (гво жђа ра) у ули ци Кра ља Сте фа на Пр во вен ча ног број

48/1, укуп не по вр ши не 179 м2, кат. пар це ла 5112 КО Вра ње 1, лист не по крет но сти број 14292.П н н л н - н 1.400 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

2. У Вра њу (Здра ва хра на) у ули ци Иве Ло ле Ри ба ра број 3, укуп не по вр ши не 48,77 м2, кат. пар це ла 5091 КО Вра ње, лист не по крет-но сти 14808.П н н л н - н 1.400 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

3. У Вра њу у ули ци Омла дин ских бри га да број 5, кат. пар це ла 6415/1 КО Вра ње 1, лист не по крет но сти 13593, укуп не по вр ши-не обје ка та 1.547 м2 и зе мљи шта уз објек те 5.808 м2.П н н л н - н 400 м2 з мљ н 15 м2 н к н -

, њ м к НБ н н л ћ њ . 4. У Вра њу (Клуз) ули ца Кра ља Сте фа на Пр во вен ча ног број 58,

укуп не по вр ши не 186 м2 (при зе мље – 155 м2 и ме ђу спрат 31 м2), кат. пар це ла 5089 КО Вра ње, лист не по крет но сти 13500, по це-ни од 2.000 евра по 1 м2.П н н л н - н 2.000 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

5. У Вра њу (Клуз) ули ца Кра ља Сте фа на Пр во вен ча ног број 58, укуп не по вр ши не 864 м2 (про дај ни про стор по друм 652 м2, про-дај но-из ло жбе ни и кан це ла риј ски про стор при зе мље 212 м2) кат. пар це ла 5089 КО Вра ње, лист не по крет но сти 13500.П н н л н - н 1.500 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

6. У Вра њу (Simpo Line), ул. Кра ља Сте фа на Пр во вен ча ног број 58, укуп не по вр ши не 663 м2 (међу спрат 86 м2 и спрат 577 м2), кат. пар це ла 5089 КО Вра ње, лист не по крет но сти 13500.П н н л н - н 2.000 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

7. У Бу ја нов цу (пи це рија) у ули ци трг Ка ра ђор ђа Пе тро ви ћа бр. 111, укуп не по вр ши не 184 м2, кат. пар це ла 3800 КО Бу ја но вац, лист не по крет но сти 2939.П н н л н - н 2.000 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

8. У Не го ти ну, ули ца Ло ле Ри ба ра број 2, укуп не по вр ши не објек та 238 м2 и дво ри шта 47 м2, кат. пар це ла 171/5 КО Не го тин, лист не по крет но сти 5409.П н н л н - н 500 м2 з мљ н 15 м2 н к н -

, њ м к НБ н н л ћ њ . 9. У Ле сков цу, ули ца тек стил на број 40, укуп не по вр ши не 4.440 м2

(при зе мље и спрат), кат. пар це ла 995/3 КО Ле ско вац, лист не-по кр те но сти 91.П н н л н - н 250 м2,

н к н , њ м к НБ н н л -ћ њ .

10. У Кра гу јев цу, ули ца Др Зо ра на Ђин ђи ћа бр. 11/б, укуп не по вр-ши не 584 м2, кат. пар це ла 3910 КО Кра гу је вац, лист не по крет-но сти 10044.П н н л н - н 1.500 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

11. У Пан че ву, Ко теж ули ца трг осло бо ђе ња број 33, згра да Ф1, укуп не по вр ши не 516 м2 (по друм у по вр ши ни од 256,5 м2 и ло кал у при зе мљу у по вр ши ни од 259,5 м2).П н н л н - н 1.200 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

12. У Пан че ву про дав ни ца „СО ДА РА“ број 112/57, ули ца Ду нав ска 2, по вр ши не 621 м2, упи са на у лист не по крет но сти 16064 на ка та-стар ској пар це ли 5917 КО Пан че во.

П н н л н - н 1.000 м2, н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

13. У Бе о гра ду (Ла бу до во бр до), на се ље Ки је во – Кне же вац, ул. 11. кра ји шке ди ви зи је, обје кат А2 бр. 47–49, Бе о град укуп не по вр-ши не 1.022,21 м2, кат. пар це ла 1025/1 и кат. пар це ла 1021/1, КО Кне же вац.П н н л н - н 1.000 м2,

н к н , њ м к НБ н н л ћ њ .

� Це не за ку па по слов но-про дај них про сто ра би ће од ре ђе не нак-над но и спо ра зум но са по ну ђа чи ма.

� Про да ја – за куп ће се из вр ши ти при ку пља њем пи са них по ну да.

� По ну де сла ти на адре су: СИМ ПО а.д. Вра ње, ул. Рад нич ка бр. 12, у за тво ре ним ко вер та ма са на зна ком: „Ко ми си ја за по ну де“.

� Те ле фони: 017/432-899 и 017/407-309.

� Рок за сла ње по ну де је 8 (осам) да на од да на об ја вљи ва ња.

� По ну де ће би ти раз ма тра не у ро ку од 3 (три) да на од да на ис те ка ро ка за да ва ње по ну да.

� Код раз ма тра ња по ну да, пред ност има ју по ну де за ку по ви ну по-слов но-про дај них про сто ра.

� Про да вац мо же од у ста ти од про да је – за ку па због евен ту ал но из-ме ње них окол но сти и про ме не по слов не по ли ти ке Дру штва.

� Уко ли ко на оглас не при спе од го ва ра ју ћа по ну да, про да ја – за куп ће се из вр ши ти пу тем не по сред не по год бе.

� Пред мет про да је – за ку па се мо же раз гле да ти сва ког рад ног да на од 8 до15 ча со ва.

� Пра во уче шћа у јав ној про да ји има ју сва до ма ћа и стра на прав на и фи зич ка ли ца ко ја упла те 5% од утвр ђе не по чет не це не, на те ку ћи ра чун про дав ца бр. 160-6911-04 Banca Intesa a.d. Вра ње.

� До каз о упла ти до ста вља се уз по ну ду.

� Упла ће ни из нос се вра ћа по ну ђа чу, уко ли ко се ње го ва по ну да не при хва ти.

� Упла ће ни из нос ула зи у ку по про дај ну це ну при хва ће не по ну де.

� Уко ли ко по ну ђач не за кљу чи Уго вор о про да ји у ро ку од 3 (три) да-на од да на при је ма оба ве ште ња да је ње го ва по ну да при хва ће на, упла ће ни из нос се не вра ћа.

� Не бла го вре ме не и не ком плет не при ја ве не ће се раз ма тра ти.

Ге Не РАЛ НИ ДИ РеК тОРСла ђан Ди сић, дипл. oec.

11303299-1

Град ско ве ће гра да Чач карас пи су је

О Г Л А С

ЗА ОТУ ЂЕ ЊЕ ГРА ЂЕ ВИН СКОГ ЗЕ МЉИ ШТАУ ЈАВ НОЈ СВО ЈИ НИ

I ЛОКАЦИЈA ПРЕДВИЂЕНA ЗА ИЗ ГРАД ЊУ СТАМ БЕ НО-ПО СЛОВ НОГ ОБЈЕК ТА

1. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци Бу ле вар Ву ка Ка ра џи ћа, на КП бр. 6140/1 КО Ча чак, по вр ши не 1.802 м2

На ве де на ло ка ци ја је об у хва ће на Од лу ком о од ре ђи ва њу де ло ва Ге не рал ног пла на на се ља Ча чак 2015 („Слу жбе ни лист Оп шти не Ча чак“, број 6/2001), ко-ји се мо гу при ме њи ва ти до до но ше ња но вог ур ба ни стич ког пла на („Слу жбе ни лист Оп шти не Ча чак, број 8/2003) и пре ма на ве де ној Од лу ци на ла зи се у зо ни ста но ва ња озна ке А2 гу сти не на се ље но сти 200-300 ст./ха.

– ко е фи ци јент из гра ђе но сти 1.0–1.5;– про це нат из гра ђе но сти зо не 35–40% под објек ти ма, 15–20% под са о бра-

ћај ни ца ма и пар кинг про сто ри ма са макс. 1–1.2 пар кинг ме ста по ста ну, 40–50% под сло бод ним јав ним по вр ши на ма (тр го ви, пе шач ке ста зе, деч-ја игра ли шта, отво ре ни те ре ни, зе ле ни ло);

– на ло ка ци ји је пред ви ђен обје кат спрат но сти П+6 са мо гућ но шћу из град-ње по дру ма или су те ре на, ми ни мал на спрат ност П+3 та ко ђе са по дру-мом или су те ре ном.

Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви ло ка циј ску и гра ђе вин ску до зво лу од над ле-жног ор га на Упра ве гра да Чач ка а у скла ду са од ред ба ма За ко на о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 5.821.878,17 ди на ра Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 5.489,23 дин./м2 не-то по ври ши не стам бе ног про сто ра и 8.140,73 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр-ши не по слов ног про сто ра, с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе-ње гра ђе вин ског зе мљи шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

II ЛО КА ЦИ ЈЕ ПРЕД ВИ ЂЕ НЕ ЗА ИЗ ГРАД ЊУ ИН ДИ ВИ ДУ АЛ НИХСТАМ БЕ НО-ПО СЛО ВНИХ ОБЈЕК ТА

1. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци Гре би ћа со как на КП бр. 2670/5 у КО Ча чак, по вр ши не 377 м2

На ве де на ло ка ци ја је об у хва ће на Пла ном де таљ не ре гу ла ци је „Љу бић по ље“ у Чач ку („Слу жбе ни лист Оп шти не Ча чак“, број 10/2007), и пре ма на ве де ном пла ну на ла зи се у зо ни по ро дич ног ста но ва ња озна ке 2 II гу сти не на се ље но-сти 100–150 ст./ха.Об зи ром да је на овом про сто ру ве ћи број из гра ђе них по ро дич них обје ка та, ова зо на је пре те жно на ме ње на ста но ва њу, са пла ни ра ним по гу шћа ва њем на по сто је ћим пар це ла ма, са мо гућ но шћу из град ње по слов ног про сто ра у окви-ру стам бе ног објек та или као са мо стал ни о бје кат на пар це ли, дру гог стам-бе ног објек та или по ве ћа ња спрат но сти до По+Пр+2 као и но ве из град ње на из гра ђе ним пар це ла ма.

– ко е фи ци јент из гра ђе но сти мо же се кре та ти од 0,3 до 1,5;– сте пен ис ко ри шће но сти зе мљи шта од 30–50%;– спрат ност објек та По+П+2;

Пра ви ла гра ђе ња:– до зво ље на на ме на за но во пла ни ра не објек те је по ро дич но ста но ва ње,

објек ти цен трал них функ ци ја;– за бра њу је се из град ња обје ка та чи ја би на ме на не га тив но ути ца ла на

пре те жну на ме ну ста но ва ња (ства ра ње бу ке, за га ђе ње ва зду ха, во де, зе-мљи шта и др.);

Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви ло ка циј ску и гра ђе вин ску до зво лу, од над ле-жног ор га на Упра ве гра да Чач ка а у скла ду са од ред ба ма За ко на о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 1.218.006,69 ди на ра. Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 3.606,49 дин./м2 не-то по врши не стам бе ног про сто ра и 7.033,11 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр-ши не по слов ног про сто ра, с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе-ње гра ђе вин ског зе мљи шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

2. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци број „7“ у Ате ни ци, на се ље Обреж, на КП бр. 345/84, КП бр. 345/81 и КП бр. 345/67 КО Ате ни ца, укуп не по вр ши не 478,00 м2.

Ка та стар ске пар це ле број 345/84, 345/81 и 345/67 КО Ате ни ца на ла зе се у гра ни ца ма Ге не рал ног ур ба ни стич ког пла на на се ља Чач ка, а пре ма Од лу ци о од ре ђи ва њу де ло ва Ге не рал ног пла на на се ља Ча чак 2015. го ди не („Сл. лист оп шти не Ча чак“ бр. 6/2001), ко је се мо гу при ме њи ва ти до до но ше ња но вог ур ба ни стич ког пла на („Сл. лист оп шти не Ча чак“ бр. 8/2003). На ве де на ка та-стар ска пар це ла на ла зи се у зо ни ста но ва ња гу сти не на се ље но сти од 50–100 ста нов ни ка по хек та ру и ма њим де лом ис под 35 KV да ле ко во да, пла ни ра ној за по ро дич но ста но ва ње. На ло ка ци ји је пред ви ђен обје кат спрат но сти П+Пк, га ба ри та 9,00х11,00 м. Обје кат по ста ви ти у од но су на гра ђе вин ску ли ни ју пре ма са о бра ћај ни ци ко ја је де фи ни са на гра фич ким при ло гом. У објек ту је до зво ље но отва ра ње ло ка ла или ра ди о ни ца мак си мум до 30% по вр ши не објек та. У објек ти ма је до пу ште-но раз ви ја ње са мо оних де лат но сти ко ји не про из во де бу ку и за га ђе ња би ло ко је вр сте, да кле тр го ви на, услу ге и од ре ђе них про из вод них де лат но сти.Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви про је кат пре пар це ла ци је и ло ка циј ску и гра-ђе вин ску до зво лу, а у скла ду са За ко ном о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 1.101.609,79 ди на ра.Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 3.761,31 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не стам бе ног про сто ра. Из нос на кна де по слов ног про сто ра је 5.638,93 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не по слов ног про сто-ра,с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе ње гра ђе вин ског зе мљи-шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

3. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци број „7“ у Ате ни ци, на се ље Обреж, на КП бр. 345/85, КП бр. 345/80 и КП бр. 345/68 КО Ате ни ца, укуп не по вр ши не 489,00 м2.

Ка та стар ске пар це ле број 345/85, 345/80 и 345/68 КО Ате ни ца на ла зе се у гра ни ца ма Ге не рал ног ур ба ни стич ког пла на на се ља Чач ка, а пре ма Од лу ци о од ре ђи ва њу де ло ва Ге не рал ног пла на на се ља Ча чак 2015. го ди не (Сл. лист оп шти не Ча чак бр. 6/2001), ко ји се мо гу при ме њи ва ти до до но ше ња но вог ур-ба ни стич ког пла на (Сл. лист оп шти не Ча чак бр. 8/2003). На ве де на ка та стар-ска пар це ла на ла зи се у зо ни ста но ва ња гу сти не на се ље но сти од 50–100 ста-нов ни ка по хек та ру и ма њим де лом ис под 35 KV да ле ко во да, пла ни ра ној за по ро дич но ста но ва ње.На ло ка ци ји је пред ви ђен обје кат спрат но сти П+Пк, га ба ри та 9,00х11,00 м. Обје кат по ста ви ти у од но су на гра ђе вин ску ли ни ју пре ма са о бра ћај ни ци ко ја је де фи ни са на гра фич ким при ло гом. У објек ту је до зво ље но о тва ра ње ло ка ла или ра ди о ни ца мак си мум до 30% по вр ши не објек та. У објек ти ма је до пу ште-но раз ви ја ње са мо оних де лат но сти ко ји не про из во де бу ку и за га ђе ња би ло ко је вр сте, да кле тр го ви на, услу ге и од ре ђе них про из вод них де лат но сти.Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви про је кат пре пар це ла ци је и ло ка циј ску и гра-ђе вин ску до зво лу, а у скла ду са За ко ном о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 1.126.960,64 ди на ра.Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 3.761,31 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не стам бе ног про сто ра. Из нос на кна де по слов ног про сто ра је 5.638,93 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не по слов ног про сто-ра, с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе ње гра ђе вин ског зе-мљи шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са-ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

4. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци број „7“ у Ате ни ци, на се ље Обреж, на КП бр.345/86, КП бр. 345/79 и КП бр. 345/69 КО Ате ни ца, укуп не по вр ши не 487,00 м2.

Ка та стар ске пар це ле број 345/86, 345/79 и 345/69 КО Ате ни ца на ла зе се у гра ни ца ма Ге не рал ног ур ба ни стич ког пла на на се ља Чач ка, а пре ма Од лу ци о од ре ђи ва њу де ло ва Ге не рал ног пла на на се ља Ча чак 2015. го ди не (Сл. лист оп шти не Ча чак бр. 6/2001), ко ји се мо гу при ме њи ва ти до до но ше ња но вог ур-ба ни стич ког пла на (Сл. лист оп шти не Ча чак бр. 8/2003). На ве де на ка та стар-ска пар це ла на ла зи се у зо ни ста но ва ња гу сти не на се ље но сти од 50–100 ста-нов ни ка по хек та ру и ма њим де лом ис под 35 KV да ле ко во да, пла ни ра ној за по ро дич но ста но ва ње.На ло ка ци ји је пред ви ђен обје кат спрат но сти П+Пк, га ба ри та 9,00х11,00 м. Обје кат по ста ви ти у од но су на гра ђе вин ску ли ни ју пре ма са о бра ћај ни ци ко ја је де фи ни са на гра фич ким при ло гом. У објек ту је до зво ље но о тва ра ње ло ка ла или ра ди о ни ца мак си мум до 30% по вр ши не објек та. У објек ти ма је до пу ште-

но раз ви ја ње са мо оних де лат но сти ко ји не про из во де бу ку и за га ђе ња би ло ко је вр сте, да кле тр го ви на, услу ге и од ре ђе них про из вод них де лат но сти.Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви про је кат пре пар це ла ци је и ло ка циј ску и гра-ђе вин ску до зво лу, а у скла ду са За ко ном о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 1.122.351,40 ди на ра.Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 3.761,31 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не стам бе ног про сто ра. Из нос на кна де по слов ног про сто ра је 5.638,93 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не по слов ног про сто-ра,с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе ње гра ђе вин ског зе мљи-шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

5. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци број „3“ у при град ском на се љу у Тр бу ша ни ма, на кп. бр. 1047/6 КО Тр бу ша ни, укуп не по вр ши не 530,00 м2.

Ка та стар ска пар це ла број 1047/6 КО тр бу ша ни об у хва ће на је Од лу ком о од ре ђи ва њу де ло ва Ге не ра лог пла на на се ља Ча чак 2015. го ди не („Сл. лист оп шти не Ча чак“, бр. 6/2001), ко ји се мо гу при ме њи ва ти до до но ше ња но вог ур ба ни стич ког пла на („Сл. лист оп шти не Ча чак“ бр. 8/2003) и пре ма на ве де-ној од лу ци ула зи у са став зо не озна ке Б1 опре де ље не за ста но ва ње гу сти не од 100–150 ст./ха (зо не про гу шћа ва ња на по ста је ћим пар це ла ма са мо гућ но-шћу из град ње по слов ног про сто ра, дру гог објек та на пар це ли или по ве ћа ње спрат но сти). Пре ма пра ви ли ма град ње из ГП-а, за пред мет ну зо ну (Б1), гу-сти не на се ље но сти 100–150ст./ха, до зво ље на на ме на за пла ни ра не објек те је по ро дич но ста но ва ње са мо гу ћом из град њом по слов ног про сто ра, ко јим ни чим не ће не га тив но ути ца ти на жи вот ну сре ди ну и пре те жну на ме ну – ста-но ва ње (бу ка, за га ђе ње и сл.)

– ко е фи ци јент из гра ђе но сти: 0,3–0,8;– сте пен ис ко ри шће но сти 30–50%;– спрат ност објек та мак си мал но П+2.

Пар ки ра ње: у скло пу ло ка ци је или га ра жи ра ње у скло пу основ ног објек та. По моћ ни про стор обез бе ди ти ис кљу чи во у скло пу основ ног објек та. У при-зе мљи ма обје ка та се мо же пла ни ра ти по слов ни про стор под усло вом да не угро жа ва жи вот ну сре ди ну и функ ци ју ста но ва ња. Спрат ност, дис по зи ци ја и мак си мал ни га ба рит пла ни ра не град ње при ла го ди ће се ши ри ни фрон та, об-ли ку и по вр ши ни гра ђе вин ске пар це ле (ко ја мо ра има ти ре шен са о бра ћај ни при кљу чак на јав ну са о бра ћај ни цу), по сто је ћој ре гу ла ци ји и ни ве ла ци ји, до-зво ље ној уда ље но сти од су сед них ме ђа, као и по зи ци ји и ви си ни обје ка та у окру же њу и њи хо вој уда ље но сти од пла ни ра них обје ка та. Зах те ва не ра до ве из во ди ти уз за др жа ва ње по сто је ће гра ђе вин ске ли ни је.Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви ло ка циј ску и гра ђе вин ску до зво лу, а у скла ду са од ред ба ма За ко на о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 1.221.450,19 ди на ра.Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта из но си 2.878,40 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не стам бе ног просторa. Из нос на кна де по слов ног про-сто ра из но си 4.756,02 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не по слов ног про сто-ра,с тим што ће се ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе ње гра ђе вин ског зе мљи шта утвр ди ти уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

7. Ло ка ци ја се на ла зи у ули ци Ми ла на Ми ло ше ви ћа, на КП бр. 5217/33 КО Ча чак, по вр ши не 703 м2

Ка та стар ска пар це ла број 5217/33 КО Ча чак об у хва ће на је Пла ном де таљ не ре гу ла ци је „Љу бић по ље“ у Чач ку (Сл. лист Оп шти не Ча чак број 10/2007) и пре ма на ве де ном пла ну на ла зи се у окви ру ур ба ни стич ке це ли не б.2.1– цен-трал не функ ци је са ста но ва њем. Као до ми нант ну на ме ну има цен трал не функ ци је, раз ли чи тих вр ста, са мо гућ но шћу из град ње осим по слов них и по-слов но-стам бе них обје ка та под усло ви ма ко ји ва же за ста но ва ње сред њих гу сти на од 101–150 ст./ха.До зво ље на на ме на – де лат но сти ко је не угро жа ва ју су сед не на ме не уз мо-гућ ност ста но ва ња на спрат ним ета жа ма. У окви ру по сло вих обје ка та мо гу се гра ди ти и про сто ри на ме ње ни ста но ва њу (мак си ма лан од нос де лат но сти и ста но ва ња је 70:30 за ни во бло ка), под усло вом да цен трал не функ ци је не угро жа ва ју жи вот ну сре ди ну. На ло ка ци ји је пред ви ђен обје кат мак си мал не спрат но сти По+П+2, сте пен ис ко ри шће но сти зе мљи шта макс. 50%, ко е фи ци јен из гра ђе но сти макс. 1.5. Ин ве сти тор је ду жан да при ба ви ло ка циј ску и гра ђе вин ску до зво лу, а у скла ду са од ред ба ма За ко на о пла ни ра њу и из град њи.По чет ни из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из но си 2.271.243,26 ди на ра.Из нос на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта је 4.489,40 дин./м2 не-то по вр ши не стам бе ног про сто ра, а за по слов ни про стор је 7.916,02 дин./м2 не то гра ђе вин ске по вр ши не. Ко на чан об ра чун на кна де за уре ђе ње гра ђе вин-ског зе мљи шта утвр ди ће се уго во ром у скла ду са кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма про пи са ним Од лу ком Скуп шти не гра да Чач ка.

III – Из бор нај по вољ ни јег по ну ђа ча за за кљу че ње уго во ра о оту ђе њу гра ђе-вин ског зе мљи шта у јав ној сво ји ни из вр ши ће се при ку пља њем по ну да.

IV – За уче шће у огла су вр ши се и упла та га рант ног из но са у ви си ни од 10% од по чет ног из но са на кна де за оту ђе ње зе мљи шта или бан кар ска га ран ци ја у ви си ни га рант ног из но са.

V – Оглас за при ку пља ње по ну да об ја ви ти у ли сто ви ма „Ча чан ске но ви не“ и „По-ли ти ка“ а отва ра ње по ну да спро ве шће Ко ми си ја за гра ђе вин ско зе мљи ште.

VI – Рок за по дно ше ње при ја ва на Оглас је 30 да на од да на об ја вљи ва ња у ли-сто ви ма „По ли ти ка“ и „Ча чан ске но ви не“.

У С Л О В И О Г Л А С А

Оту ђе ње зе мљи шта у јав ној сво ји ни ће се из вр ши ти при ку пља њем по ну да јав-ним огла сом,а зе мљи ште се до де љу је ли цу ко је по ну ди нај ве ћи из нос на кна-де за зе мљи ште.

При ја ве на оглас са по ну дом ви си не на кна де под но се се у ро ку од 30 да на од да на об ја вљи ва ња огла са у ли сту „По ли ти ка“ и „Ча чан ске но ви не“. Обра зац при ја ве мо же се до би ти на пи сар ни ци Скуп шти не гра да Чач ка, шал тер бр. 9.

Ви си на на кна де за оту ђе ње зе мљи шта у по ну ди мо ра би ти пре ци зно од ре ђе-на и не мо же би ти ни жа од по чет не це не у огла су. (По ну де ко је са др же „ну дим 100,00 ди на ра по м2 ви ше од дру гих по ну ђа ча“ и сл. из ра зе сма тра ће се не-пот пу ним и би ће од ба че не.)

Уз при ја ву се под но си и до каз о упла ти га рант ног из но са за уче шће на огла-су у ви си ни од 10% од по чет ног из но са на кна де за оту ђе ње зе мљи шта или бан кар ска га ран ци ја у ви си ни га рант ног из но са. Га рат ни из нос се упла ћу је на те ку ћи ра чун Јав ног пред у зе ћа за ур ба ни стич ко и про стор но пла ни ра ње, гра ђе вин ско зе мљи ште и пу те ве „Гра дац“ Ча чак број: 840-123647-18, са на-зна ком „ЗА ОГЛАС – НЕ ОТВА РА ТИ“.

Уче сни ку ко ме се оту ђи зе мљи ште из јав не сво ји не, га рант ни из нос се за ра-чу на ва у из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта, а уче сни ци ма ко ји ни су ус пе-ли, га рант ни из нос се вра ћа по за вр шет ку по ступ ка оту ђе ња зе мљи шта.

Уче снику ко ме је оту ђе но зе мљи ште из јав не сво ји не, а из би ло ког раз ло га од у ста не од град ње, на оту ђе ном зе мљи шту, га рант ни из нос се не вра ћа.

Уче сник на огла су, ко ме је оту ђе но зе мљи ште из јав не сво ји не, ду жан је да у ро-ку од 30 да на од да на до би ја ња ре ше ња о оту ђе њу зе мљи шта из јав не сво ји не, са Јав ним пред у зе ћем за ур ба ни стич ко и про стор но пла ни ра ње, гра ђе вин ско зе мљи ште и пу те ве „Гра дац“ Ча чак, за кљу чи уго вор о оту ђе њу зе мљи шта из јав-не сво ји не, ко јим ће се бли же уре ди ти усло ви оту ђе ња зе мљи шта и оба ве зе за куп ца, у по гле ду при во ђе ња на ме ни. Из нос на кна де за оту ђе ње зе мљи шта из јав не сво ји не пла ћа се од јед ном у це ло сти при за кљу чи ва њу уго во ра.

Уче сник на огла су, ко ме је оту ђе но зе мљи ште у јав ној сво ји ни, ду жан је да зе-мљи ште при ве де на ме ни у све му пре ма усло ви ма за уре ђе ње про сто ра.

Рок за при во ђе ње на ме ни зе мљи шта је 5 го ди на од пра во сна жно сти ре ше ња о оту ђе њу зе мљи шта из јав не сво ји не. Оба ве за ин ве сти то ра је да пла ти по рез на пре нос ап со лут них пра ва.

По ред на кна де за оту ђе ње зе мљи шта, ин ве сти тор пла ћа и на кна ду за уре ђи-ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта са гла сно Од лу ци о кри те ри ју ми ма и ме ри ли ма за утвр ђи ва ње на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта.

При ја ве на оглас до ста вља ју се у на адре су: Скуп шти на гра да Чач ка – Град ска упра ва за ур ба ни зам, са на зна ком „При ја ва на оглас за оту ђе ње гра ђе вин-ског зе мљи шта из јав не сво ји не“, ули ца Жу па на Стра ци ми ра број 2, 32000 Ча-чак или ди рект но на пи сар ни цу Град ске упра ве гра да Чач ка.

Отва ра ње по ну да из вр ши ће се 17. 4. 2013. го ди не у згра ди Гра да Чач ка на I спра ту, со ба број 6, са по чет ком у 11 ча со ва, а сви уче сни ци Огла са мо гу при-су ство ва ти отва ра њу по ну да.

Бли жа оба ве ште ња о де та љи ма мо гу се до би ти у ЈП „Гра дац“, те ле фони бр. 303-200 и 303-203.

11303214-1

www.balkandownload.org 26

Уторак 12. март 2013.oglasi@politika.rs 27ОГЛАСИ

„ФОР­ТУ­НА“,­ за про ле ће удво-је: озбиљ на по знан ства, по вољ-но учла ње ње! www.for tu na.org.rs. 011/2686-535.

21306699-1

ПЕН­ЗИ­О­НЕР,­1937. год. си ту и ран, до брог здра вља, за по моћ у ку ћи тра жим же ну од 55-65 го ди на. Оба-ве зна во зач ка до зво ла, без де це, не пу шач. Пла та 200 евра, стан, хра-на. 011/391-99-39.

21307037-1

СО­БА­на I спра ту у цен тру, бли зи на Хра ма. За се бан улаз, то а лет, ку па-ти ло, упо тре ба ку хи ње и веш-ма ши-не, 2-451-412.

21307010-1

МАК­СИ­МА­ ГОР­КОГ,­ ста но ви свих струк ту ра, га ра жно ме сто, од ин ве-сти то ра. 063/107-11-11.

11302417-1

ДОР­ЋОЛ,­ по слов но-ма га цин-ски про стор од 37 до 122 квм, 063/107-11-11.

11302434-1ЦЕН­ТАР,­Скуп шти на, 150 квм, лукс по слов ни про стор, ре но ви ран, из-да јем. 063/7490-434.

21306958-1

ВО­ДО­ИН­СТА­ЛА­ТЕР­ Пе тро вић по пра вља бој ле ре, адап та ци ја ку па ти ла, од гу ше ња ма шин ски. 011/3960-363, 063/289-815.

21306978-1

Ре пу бли ка Ср би ја

МИ НИ СТАР СТВО ФИ НАН СИ ЈА И ПРИ ВРЕ ДЕ

Из ме на кон кур са за до де лу суб вен ци ја и до та ци ја за про јек те

раз во ја ту ри зма у 2013. го ди ни

Кон курс за до де лу суб вен ци ја и до та ци ја за про јек те раз-во ја ту ри зма у 2013. го ди ни ме ња су у де лу Зах тев за ко-ри шће ње бес по врат них сред ста ва и при ло зи, та ко што се тач ке „5 и „6 бри шу, а до да је се но ви став ко ји гла си: „Не-про фит не ин сти ту ци је до ста вља ју и уго вор са по слов ном бан ком о отва ра њу и во ђе њу те ку ћег ра чу на, као и ове ре ну фо то ко пи ју из во да из ста ту та удру же ња у ко ме је утвр ђе но да се ци ље ви удру же ња оства ру ју у обла сти у ко јој се про-грам ре а ли зу је .

11303258-1

ОГЛА ША ВА СЕ ПРО ДА ЈА НЕ ПО КРЕТ НО СТИ

БЕ О ГРАД – ЗЕ МУН1. кат. парц. бр. 107/1 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 21.112 м2

2. кат. парц. бр. 107/2 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 7.264 м2

3. кат. парц. бр. 107/3 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 15.010 м2

4. кат. парц. бр. 107/4 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 2.661 м2

5. кат. парц. бр. 107/6 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 702 м2

6. кат. парц. бр. 107/9 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 676 м2

7. кат. парц. бр. 107/10 КО Зе мун По ље у по вр ши ни од 763 м2

Све ин фор ма ци је о пред мет ним не по крет но сти ма, за ка зи ва ње пре гле да до ку мен та ци је и на чин и усло ви за до ста вља ње по ну да, до ступ не су пу тем те ле фо на 011/405-4007, сва ког рад ног да на од 14 до 17 ч.

Рок за до ста вља ње по ну да је 15 да на од да ту ма об ја вљи ва ња огла са.11303303-1

Са вет Ре пу блич ке ра ди о ди фу зне аген ци јеНа осно ву чла на 32. и чла на 53. тач ке 7) За ко на о ра ди о ди фу зи ји („Слу жбе ни гла сник” број 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 – др. за кон, 62/06, 85/06 и 41/09) и чла на 20. Ста ту та Ре пу блич ке ра ди о ди фу-зне аген ци је („Слу жбе ни гла сник РС број 102/05)

об ја вљу је

ЛИ СТУ ЛИ ЦА КО ЈИ МА ЈЕ ИЗ ДА ТА ДО ЗВО ЛА ЗА ЕМИ ТО ВА ЊЕ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКОГ И РА ДИО ПРО ГРА МА

НА ОСНО ВУ ЈАВ НОГ КОН КУР СА ЗА ПОД РУЧ ЈЕ РЕ ГИ О НА И ЛО КАЛ НА ПОД РУЧ ЈА

Ли ста ли ца ко ји ма је из да та до зво ла за еми то ва ње про гра ма на осно ву јав ног кон курсa за из да ва ње до зво ла за еми то ва ње те ле ви-зиј ског и ра дио про гра ма за под руч је ре ги о на и ло кал на под руч ја утвр ђе на је и об ја вљу је се по ра ди о ди фу зним обла сти ма и оквир-ним же ље ним зо на ма сер ви са.

за еми то ва ње те ле ви зиј ског про гра ма на под руч ју ре ги о на

Ра ди о ди фу зна област 3

Р З Н н Д.о.о „Is to o an , За је чар, Са лаш – Те ле ви зи ја Ис ток

за еми то ва ње ра дио про гра ма на под руч ју ре ги о на

Ра ди о ди фу зна област 4

Б Б л н З з к н к Р к П л л л В

„ I ” д.о.о., Бе о град – a o n rg

Б Б „Ла гу на Етар д.о.о., Бе о град – Ра дио Ла гу на

за еми то ва ње те ле ви зиј ског про гра ма на ло кал ном под руч ју

Ра ди о ди фу зна област 3

Л Н н„Мо то бо ем транс д.о.о., Не го тин – ТВ Транс

Ра ди о ди фу зна област 5

Л Удру же ње гра ђа на „Ла ста ви ца , Кру ше вац – Спорт ска те ле ви зи ја

Ра ди о ди фу зна област 6

Л П з н к Кул тур но спорт ски цен тар, Ча је ти на – ТВ Ча је ти на

за еми то ва ње ра дио про гра ма на ло кал ном под руч ју

Ра ди о ди фу зна област 4

Л Л з При вред но дру штво „Ра дио Тор на до ФМ д.о.о, Ла за ре вац – Ра дио Тор на до

Ра ди о ди фу зна област 5

Л нЈа сми на Ра ди са вље вић ПР Аген ци ја за еми то ва ње ра дио про гра ма „Ра дио Амо ре , Ја го ди на – Ра дио Амо ре

Л Р њГо ран Ра дој ко вић ПР Аген ци ја за мар ке тинг, еми то ва ње и про дук-ци ју ра дио про гра ма „Ениг ма-РГ , и ће вац – Ра дио Ениг ма

Л м к П л н кРа дио ди фу зно дру штво „Бра во плус д.о.о, Кра гу је вац – На род ни ФМ

Л лПри вред но дру штво „Ра дио Стил д.о.о, Ко сто лац – Ра дио Стил

Ра ди о ди фу зна област 9

Л м к л Ра дио про дук ци ја „Ме диа Ма стерс д.о.о, Но ви Сад – a o a st r

Л лАген ци ја за мар ке тинг „ a st r raft Ја сми на Си мо вић ПР, По же га – a o oo 917

У Бе о гра ду,да на 6. мар та 2013. го ди не

Ре пу блич ка ра ди о ди фу зна аген ци јапред сед ник Са ве та

Епи скоп је гар ски др Пор фи ри је (Пе рић)11303313-1

www.balkandownload.org 27

Уторак 12. март 2013.oglasi@politika.rs28 ЧИТУЉЕ

Са по што ва њем и ту гом опра шта мо се од мај ке на ше ди рек тор ке

ги ц Ц и

По част и ду жно по што ва ње ода је, а по ро ди ци из ра зе искре ног са-у че шћа упу ћу је

ко­лек­тив­Бе­о­град­ске­бер­зе­АД­Бе­о­град

11303289-1

*На ша дра га Да рин ка пре ми ну ла је 7. мар та 2013. го ди не у 81. го ди ни, а наш дра ги Ми тар пре ми нуо је 9. мар та 2013. го ди-не у 88. го ди ни.

Ис пра ћај за кре ма ци ју је у сре ду, 13. мар та са по чет ком опе-ла у 14.30 ча со ва на Но вом гро бљу у Бе о гра ду.

Ожа ло шће ни: син Во­ји­слав,­сна ја Са­ња,­унук Бо­јан­и уну ка Ва­ња­са по ро ди ца ма

11303276-1

и к П ши и П ши

Наш

и л и и уз ле те у жи вот, али га те шка бо лест обо ри. Пре ми нуо је 9. 3. 2013. у Лук сем бур гу. Са хра на је у сре ду, 13. мар та у Хе лан жу (Лук сем бург).

Ожа ло шће ни: ро ди те љи Пе­тар­и Рад­ми­ла,­су пру га Еле­на,­кћер Са­ња,­си но ви Ра­до­мир,­Мак­сим,­

се стра Со­фи­ја,­зет Бран­ко,­се стри ћи Вла­да,­Ана,­род би на, дру го ви и при ја те љи

21306987-1

Наш ми ли и не пре жа ље ни су пруг, та та, де ка и све кар

д л Ц ки 1933­-­2013.­

на пу стио нас је 8. 3. 2013. и оста вио у веч ној ту зи. Ис пра ћај за кре ма ци ју би ће 13. мар та 2013. на Но вом гро бљу у Бе о гра-ду са по чет ком опе ла у 15.30.

Ње го ви не у те шни: Зо­ри­ца,­Ми­лан,­Не­ве­на,­Стра­хи­ња­и Са­ња

21307019-1

Мој дра ги, до бри, му дри и мно го во ље ни су пруг

д л Ц ки 1933­-­2013.­

дипл.­ин­же­њер­ма­шин­ства­

на пу стио ме је 8. мар та по сле 51 го ди не срећ ног жи во та.

Не срећ на ње го ва Зор­ка

21307021-1

У ду бо кој ста ро сти на пу сти ла нас је 6. 3. 2013. на ша мај ка, ба ка и пра ба ка

д д и 1917­-­2013.­

Ис пра ћај је пре ма ње ној же љи оба вљен у кру гу нај у же род би не.

Ожа ло шће ни Ми­ша,­На­да,­На­та­ша­и Ни­ко­ла­са по ро ди ца ма

21307005-1

Мом дра гом зе ту

д л Ц ки дипл.­маш.­инж.­

С ту гом и по што ва њем Здрав­ко

21307018-1

Опра шта мо се од мог дра гог се-стри ћа

к Ц ки дипл.­маш.­инж.­

Ујак Ми­лан­-­Аца­По­по­вић­са по ро ди цом

21307020-1

По след њи по здрав

д л Ц ки

Дра ги Ра де, де ца нас спо ји ла, људ-ска вр ли на ис пу ња ва ла а тво ја смрт бол но ра ста ви ла.

С ту гом и по што ва њем пам ти ће те Ми­ла­и Жив­ко

21307022-1

По след њи по здрав на шој дра гој ко-ле ги ни ци

и ли ци Л чи -Ч и

Оста ви ла је дубок траг у ТВ но ви-нар ству. Хва ла јој на све му што је учи ни ла бо ре ћи се за исти ну и до-бро бит на ро да.

Ми­ха­и­ло­Ерић,­Омер­Ка­ра­бег,­Не­над­Ри­стић

21307045-1

Утих ну ла су тво ја лу та ња и не ми-ри...

д л и д к док­тор­сто­ма­то­ло­ги­је­

По чи вај у ми ру.

Се стра Бран­ка­Ка­лу­ђе­ро­вић­рођ.­Ра­ду­ло­вић

21307048-1

Опра шта мо се од на шег нај ми ли јег

Жи к и ч и

Ми­ле­на,­Ци­ца,­Љи­ља­на,­Јо­ви­ца­и Вељ­ко

21306951-1

По след њи по здрав на шем ко ле ги

дипл. и ж. л к д ши

Ђ и

Ге­не­ра­ци­ја­тех­но­ло­га­1958.­го­ди­не

21307039-1

По след њи по здрав дра гој при ја те-љи ци

и П и

Ми­ро­Ми­ла­чић­са по ро ди цом

21307036-1

Са ду бо ком ту гом, опра шта мо се од на шег те че

Ц ки д л к

У на шем се ћа њу оста ће за у век тво-је не се бич но да ва ње и стр пље ње за сва ког од нас.

Тво ји: Го­ца,­Ду­да­и Ми­ња

21307066-1

Оба ве шта ва мо ро ђа ке, при ја те ље и по зна ни ке да је наш дра ги отац, су пруг

п.п к. д п ц. Г к Л г њ

пре ми нуо да на 10. мар та 2013. Са-хра на на шег дра гог Гој ка ће се оба-ви ти на Бе жа ниј ском гро бљу 13. 3. 2013. у 11 ча со ва.

Ожа ло шће ни син Бра­ни­слав,­кћер ка Дра­га­на­

и су пру га Ми­ли­ца

21307067-1

ЧИТУЉЕ

Да на 8. мар та 2013. го ди не за у век нас је на пу сти ла на ша во-ље на мај ка, све кр ва и ба ка

К и и и дипл.­ет­но­лог­

18.­5.­1934­-­8.­3.­2013.­

Не у те шни: ћер ка Бо­ја­на­и син Алек­сан­дар­

са по ро ди цом

21307065-1

www.balkandownload.org 28

Уторак 12. март 2013.oglasi@politika.rs 29ЧИТУЉЕ/ПОМЕНИ

Да нас је де сет го ди на ка ко не ма на ше дра ге

Б ђ Хва ла за сву не жност, то пли ну и љу бав ко ју си нам не се бич но пру жи ла.

Тво ји Бо­жа­на­и Ра­ди­вој

21307027-1

С Е Ћ А Њ Е

Фи ли п и г л

дипл.­прав­ник­1998­-­2013.­

Увек у на шем ср цу и веч ном се ћа њу.

Су пру га Љу­би­на­и си но ви Иви­ца­и Игор

11303177-1

Да нас, 12. мар та 2013. го ди не на вр-ша ва се го ди ну да на од ка да нас је пре ра но на пу стио наш во ље ни син, су пруг, отац, де да и брат

Б ш и

Са ту гом у ср цу: мај ка Дра­гој­ла,­су пру га Ва­ле­ри­ја,­

ћер ка Бо­ја­на­са по ро ди цом, бра ћа Вла­дан­и Ми­лан­

са­по­ро­ди­ца­ма

21306864-1

Ту жних го ди ну да на ни је са на ма наш во ље ни

Б ш и

За у век ће жи ве ти у на шим ср ци ма и ми сли ма.

Су пру га Ва­ле­ри­ја,­ћер ка Бо­ја­на,­унук Ми­хај­ло­и зет Ср­ђан

21306864-2

Про шло је че тр де сет да на од ка да је пре ста ло да ку ца пле ме ни то ср це на шег во ље ног бра та

и л д . К и

Ожа ло шће ни: се стра Ма­ри­ја­и бра ћа Љу­бо­и Ра­дош­

са по ро ди ца ма

21306954-1

С Е Ћ А Њ Е

ги ш и д и

Дра ги бра те, већ 11 го ди на на мом ср цу сто ји ра на и ста ја ће до ви је ка, јер уза луд бра та се стра че ка. Ти ни-је си умро бра те јер ве ли ки љу ди не уми ру ни кад.

Тво ја се стра До­бра,­зет Ра­ден­ко,­се стри ћи Игор,­Или­ја­и Ву­ле

­и сна ха Сан­дра

21307013-1

Го спо де, по да ри ње го вој чи стој ду-ши ме сто где вла да спо кој и мир.

г ди . Л Л л

Че тр де се то днев ни па ра стос ће се слу жи ти на Но вом бе жа ниј ском гро бљу, 13. 3. 2013. го ди не у 10.30 са ти. За хва љу је мо сви ма ко ји су ту-го ва ли са на ма.

У не пре бо лу ње­го­ви­нај­ми­ли­ји

21307015-1

и к л и Б ц дипл.­инж.­агро­но­ми­је­12.­3.­2012­-­12.­3.­2013.­

Та та бес крај но нам не до ста јеш.

Тво­ја­де­ца­и се­стре­са по ро ди ца ма

21307035-1

Т У Ж Н О С Е Ћ А Њ Е 12.­3.­2002­-­12.­3.­2013.­

Б и л Ч ли про­фе­сор­из­Ко­стај­ни­це­

По­ро­ди­ца

21307009-1

Про те кло је де сет го ди на од смр ти мог су пру га

и л и и л и

и че ти ри го ди не от ка ко је пре ми-нуо мој син

и л ш и и л и

По се ти ће мо њи хо ву веч ну ку ћу у под не, у сре ду, 13. мар та, на Но вом гро бљу, пар це ла 65, гроб но ме сто 23.

Мир­ја­на­Вук­ми­ро­вић-Ми­ха­и­ло­вић

21306898-1

ПОМЕНИ

С ве ли ком ту гом се опра шта мо од на ше

ки ц П и про­фе­со­ра­

Пам ти ће мо ње ну пле ме ни тост, до бро ту и ве ли ко при ја тељ-ство. Мно го ћеш нам не до ста ја ти.

Љу­бо­и Је­ле­на­Пе­ро­вић­са по ро ди цом

11303286-1

По след њи по здрав дра гом уј ки

г л и Ци л

од Ци­це,­Ба­ће,­Зо­ра­на­и Ду­ле­та­Иван­ча­јић

21307023-1

По след њи по здрав дра гом та ти, све кру, де ки и пра де ки

Б г д Б ши про­фе­со­ру­-­сур­до­пе­да­го­гу­

Кре ма ци ја је 13. 3. 2013. у 12.30 часова на гро бљу Ле шће.

Син Све­ти­слав­-­Ба­та,­сна ја Да­на,­уну ци Бог­дан­и Ду­ши­ца

­са по ро ди ца ма

21307030-1

По след њи по здрав дра гом та ти, та-сту и де ки

Б г д Б ши про­фе­со­ру­-­сур­до­пе­да­го­гу­

од ћер ке Љу­би­це-Ци­це,­зе та Мир­ка­и уну ка Ми­ме­и Пе­ре

21307031-1

Оти шла нам је јед на од нај бо љих...

њ и и 1971­-­2013.­

На ша дра га ко ле ги ни ца, ко мер ци ја ли ста, шам пи он ка у па ра глај дин гу, тра гич но је из гу би ла жи вот осва ја ју ћи сво је ви си не...

По но сни смо на њу, во ле ће мо је и ни ка да не ће мо за бо-ра ви ти.

Ко­лек­тив­„ВЕ­ГА”­д.о.о.­Ва­ље­во­и ЗУ­Апо­те­ка­„ВЕ­ГА­ФАР­МА”­Ва­ље­во

11303304-1

и л Ђ ђ и дипл.­прав­ник­

пре ми нуо је 7. 3 .2013. го ди не.

Ћа ле, мно го те во лим. Ни ка да ти то ни сам ре као. Тре бао си ми још ов де да те пи там мно го то га и раз го ва рам са то бом.

По но сан сам што си ми ти отац. Хва ла ти на све му што си ура-дио за ме не. Мно го сам ти ду жан. Твој Го ран.

Ожа ло шће ни: су пру га Љу­бин­ка­и син Го­ран­са по ро ди цом

11303302-1

Наш дра ги

л к д К и Пре ми нуо је 7. мар та 2013. го ди не у 69. го ди ни. Са хра на је у сре ду, 13. мар та 2013. у 13 ча со ва на Но вом гро бљу.

Ожа ло шће ни: су пру га Рад­ми­ла,­син Бо­ри­слав,­уну чад Ка­та­ри­на,­

Ма­ја,­Мом­чи­ло,­Кри­сти­на,­се стра Са­ве­та,­сва сти ка Ду­шан­ка­

са по ро ди цом

11303271-1

По след њи по здрав мо јој мај ци

и Г п и 1919­-­2013.­

Са ту гом у ср цу опра шта мо се од мај ке, ба бе, пра ба бе.

Ожа ло шће ни: син Ми­лан,­сна ја Дра­га­на,­

уну ке Ма­ри­на­и Ти­на­и пра у ну ка Са­ра

21307007-1

www.balkandownload.org 29

Уторак 12. март 2013.30 СПОРТsportska@politika.rs

Фергусон одбио да се рукује с БенитезомДобра утакмица између Манчестер јунајтеда и Челзија (2:2) у четвртфи-налу енглеског купа остала је у сен-ци онога што се збило непосредно по њеном завршетку. Тренер домаћина Алекс Фергусон је одбио да се рукује са колегом из гостујућег тима Рафа-елом Бенитезом што су енглески ме-дији довели у везу с њиховим иначе затегнутим односима.

– Чекао сам га на почетку меча, требало би да питате њега. Био сам учтив. Био сам спреман. Знам да је много људи посматрало то и знао сам шта треба да урадим. То је до њега, че-као сам га у тунелу. Ако сте довољно храбри питајте њега ста се десило – изјавио је Бенитез а преноси „Би-Би-Си”.

Односи између ове двојице

стручњака нису добри од јануара 2009. када је Бенитез, тада на клупи Ливерпула, изјавио да Фергусон има повлашћен третман код судија. „Сви могу да виде да говорим о чињени-цама, саопштавам оно што сви већ виде”, рекао је шпански тренер тада новинарима.

Фергусон му није остао дужан па је изјавио да је Бенитез „тренера са пуно среће” након што је јесенас из-ненада постао тренер Челзија.

Што се тиче прекјучерашње утак-мице, Челзи је успео да изједначи на 2:2, преко Аазара (59) и Рамиреса (68) иако је већ у 11. минуту губио са 2:0. Тако ће одлука о томе ко иде у полуфинале пасти у новом мечу, али на „Стамфорд бриџу”. Бољи из овог дуела иде на Манчестер сити.

Фо

то Р

ојт

ер

с

Стратегија јуриша, коју Но-вак Ђоковић често при-мењује против слабијих ривала, обично води паду у средњем делу меча и нај-

чешће се поново завршава домина-цијом најбољег тенисера света. Тако је било и против Фабија Фоњинија, у другом колу мастерс турнира у Ин-дијан Велсу. Победа од 6:0 у првом

сету кошта труда, а може да доведе и до пада мотивације када противник почне да се буди, што се и десило у средини другог сета, када је Италијан на изгубљени сервис узвратио истом мером и смањио на 4:3, уместо да ре-зултат буде 5:2. Фоњини се у том пе-риоду истакао одличним сервисима, спасао меч-лопту у десетом гему и узео сервис ривалу у једанаестом, па добио сет са 7:5.

Да је лакше враћати се у меч него освајати већ пропуштено, показало

се и у првом гему трећег сета. Тада је Ђоковић с муком реализовао сервис, пошто је претходно спасао брејк-по-ен и четири пута покушавао да закљу-чи гем, укључујући и једно прекора-чење времена. Била је то последња прилика 38. играча света да начини сензацију, јер је већ у четвртом гему изгубио сервис, а потом и одлучујући сет, са 6:2.

Укупно, није било ничег новог ни посебно забрињавајућег за главног фаворита, јер је кроз слична иску-шења са стратегијом муњевитог рата пролазио много пута, а само ретко плаћао данак за период пада форме. О томе је и сам говорио:

– Изазов је свакако био тежак. Фа-био је играо добро на крају другог сета, али за то сам ја крив. При вођс-тву 4:2 играо сам очајно, а после смо били изједначени и меч је могао да крене у оба смера. Нисам забринут.

Знам да сам пролазио кроз такве си-тауције и раније, са падовима у игри, посебно у оводним мечевима на тур-ниру. Још се навикавам на терен. На крају, учинио сам што је требало. По-беда је ту и осећам се добро.

У трећем колу Ђоковић игра са Гри-гором Димитровом. У једином доса-дашњем сусрету, прошле године у Шангају, препустио је младом Буга-

рину само пет гемова.И Енди Мареј је из-

губио сет у уводном мечу, против 83. на свету. Донској је брзо повео са 5:1, а Шкот успео да узврати са че-тири узастопна гема и изједначи.

Међутим, потом је пропустио чак шест прилика за брејк у 11. гему, па изгубио наред-ни, а са њим и сет – 7:5. Када су сви већ почели да помињу његове ели-минације на старту тур-нира у Индијан Велсу претходне две године, Мареј је показао коли-ко је напредовао у сва-ком смислу, добивши оба наредна сета са по 6:2.

Хуан Мартин дел Потро је лако савла-дао ветерана Давиден-ка 6:3 и 6:4, а Жо Вил-фрид Цонга нешто теже Џејмса Блејка: 7:6(6) и 6:4.

И на женском тур-ниру су главне фаво-риткиње прошле даље, са мање или више уз-буђења. Марија Шара-

пова је савладала Карлу Суарез Нава-ро 7:6 и 6:3, а Петра Квитова Лесију Цуренко 6:2 и 7:6. Најлакше је про-шла Сара Ерани против Јохане Кар-лсон (6:3, 6:1), а најтеже Агњешка Радвањска у сусрету са Сораном Кир-стеом: 6:7, 6:3, 6:4.

Књига наших учесника у Индијан Велсу спала је већ на старту на два слова. Ана Ивановић је рано јутрос по нашем времену требало да игра меч трећег кола са Немицом Моном Бартел, 24. на свету. М. К.

Ђоковић издржао искушења стратегије јуришаПосле 6:0 против Фоњинија пад у другом сету 5:7 и до почетка трећег – 6:2. – Следећи ривал млади Григор Димитров

Новак Ђоковић на мечу са Фоњинијем

Фо

то Р

ојт

ер

с

Војводина преко Купа жели у Европу„Спремни смо за ново искушење, победник ће бити познат после реванша”, каже тренер Новосађана Небојша Вигњевић уочи сутрашњег меча с ОФК Београдом

Војводина заједно са ОФК Београ-дом, ивањичким Јавором и кулс-

ким Хајдуком спада у ред најстаријих клубова Суперлиге. Све екипе, сем Хајдука – а међу полуфиналистима нашег најмасов-нијег фудбалског такмичења пла-сирала се и Јаго-дина – бориће се за овај трофеј.

Новосађани, после ремија у Борчи (3:3) доче-кују „романтича-ре” са Карабурме који су лако пора-жени од Хајдука. Шеф стручног штаба Војводине Не-бојша Вигњевић не крије да је његова екипа спремна за велики испит, мада, по његовом мишљењу победник ће бити решен тек после реванша.

– Изненађују ме слаби резултати ОФК Београда – не крије Вигњевић. – Сутра нас очекује утакмица у којој мотив неће недостајати ни њима ни нама. Улог је велики, јер практично свака од четири екипе, а имајући у виду да се за трофеј не боре ни Пар-тизан ни Звезда, жели трофеј.

Многи кроз куп такмичење виде шансу да се домогну Европе.

– Одсуство наша два највећа клуба још више је појачало мотив и жељу код осталих полуфиналиста. Војво-дина спремно дочекује меч са ОФК Београдом, без повређених играча.

Ипак, очекује вас и реванш у Београду?

– Ништа се значајније неће дого-дити после прве утакмице. Могуће је

да ће нека екипа направити предност али то не значи да ће бити довољно да се прође даље.

Војводину после меча са ОФК Београдом очекују и нови испити у шампионату, најпре дуел са Доњим Сремом, па гостовање Јагодини, па нови дуел са „романтичарима” у првенству, гостовање Партизану…

Радује чињеница да се у голгетер-ску форму поново вратио нападач Абубакар, од чије игре доста зависи игра Војводине. Председник клуба Ратко Буторовић је у Борчи крити-ковао игре за слабу игру.

Д. ТодоровићПорази Олимпије и МЗТ-а

Кошаркашка АБА лига (24. коло)Задар – Раднички 75:68Будућност – Сплит 66:47Цибона – Олимпија 74:62Партизан – Игокеа 73:64Солнок – МЗТ 81:72Крка – Цедевита синоћШироки – Црвена звезда синоћ

ТабелаИгокеа 24 18 6 1842:1704 42Ц. звезда 23 17 6 1869:1668 40Будућност 24 15 9 1722:1620 39Раднички 24 15 9 1941:1840 39Партизан 24 15 9 1758:1697 39Олимпија 24 13 11 1827:1812 37МЗТ 24 12 12 1787:1799 36Цедевита 23 12 11 1703:1692 35Цибона 24 9 15 1857:1852 33Задар 24 8 16 1764:1864 32Крка 23 9 14 1574:1679 32Сплит 24 8 16 1677.1829 32Солнок 24 8 16 1719:1923 32Широки 23 7 16 1702:1763 30

Чукаричанима дерби

Прва фудбалска лига Србије – 18. коло: Чукарички – Вождовац 2:0, Телеоптик – Пролетер 2:2, Нови Сад – Бежанија 0:1, Напредак – Инђија 4:0, Јединство – Мла-дост 0:0, Слога – Колубара 3:1, Тимок – Младеновац 0:0, Раднички (НП) – Банат 0:0, Металац – Борац 1:0.

ТабелаНапредак 18 14 2 2 45:12 44Чукарички 18 10 5 3 23:12 35Вождовац 18 8 7 3 23:8 31Јединство 18 7 9 2 20:14 30Борац 18 8 5 5 22:12 29Металац 18 8 4 6 22:15 28Пролетер 18 7 7 4 22:20 28Инђија 18 6 7 5 15:17 25Младост 18 5 7 6 18:23 22Телеоптик 18 5 7 6 16:21 22Бежанија 18 6 3 9 19:18 21Младеновац 18 5 6 7 11:14 21Слога 18 5 6 7 15:23 21Раднички (НП) 18 4 7 7 13:18 19Тимок 18 4 7 7 13:25 19Нови Сад 18 3 5 10 11:25 14Банат 18 3 5 10 8:26 14Колубара 18 2 5 11 12:25 11Парови 19. кола (16. март, 14.30 ч): Нови Сад – Телеоптик, Бежанија – Тимок, Младе-новац – Јединство, Младост – Напредак, Инђија – Чукарички, Вождовац – Металац, Борац – Слога, Колубара – Раднички (НП), Банат – Пролетер.

Небојша Вигњевић

Данас са БелгијомУ трећем колу Светског јуниорског (!8) првенства у хокеју на леду, Б групе Друге дивизије, данас у београдској Леденој дворани „Пионир” играју Холандија – Аус-тралија (13), Шпанија – Исланд (16.30), Србија – Белгија (20). Улаз је слободан. Табела: Белгија 6, Холандија 6, Шпанија 3, Србија 3, Исланд 0, Аустралија 0.

„Црно-бели”остварили жељено

Осмина финала Лиге шампиона за ватерполисте: Партизан – Бреша 9:5 (2:0, 3:0, 1:2, 3:3)

Резултат на крају прве половине утакмице је изазивао неверицу –

Партизан је водио против Бреше, у првој утакмици осмине финала Ли-ге шампиона, с 5:0! Тридесет и седам секунди пре краја меча најстарији иг-рач (Роберто Калкатера, рођен 1972), смањио је на четири гола разлике.

Победа против тима који је ове сезоне непобедив у италијанском првенству је оно што је Партизан желео. После онога што се дешавало на Бањици жељено је и остварено, међутим, тренер Вујасиновић с пра-вом жали што преимућство није веће од 9:5 (2:0, 3:0, 1:2, 3:3).

У реваншу, 20. марта, италијански

тим нема шта да изгуби и искуство је апсолутно на његовој страни. Ипак, Партизанове младе играче има ко да посаветује у клубу како се играју так-ве утакмице, јер поред Вујасиновића, коме је ово прва сезона у тренерској улози, ту је и Милановић, који је пос-ле три и по деценије довео „црно-бе-ле” до титуле најбољег у Европи, за-тим председник Шоштар...

Бриљирао је голман Соро, који је у неколико наврата одбранио оно што је за шутера повољније и од пенала. Савладан је тек када је у противна-паду Лончар био потпуно сам испред њега.

Можда је Обрадовић у том тренут-ку био и малодушан, јер је допливао надохват руке од Брешиног центра, али онда ништа није предузео.

Базен: Бањица. Гледалаца: 1.000. Судије: Борељ (Шпанија) и Кориз-на (Пољска). Искључења: Партизан 7(0), Бреша 9(4).

ПАРТИЗАН: Соро, Матовић, Ман-дић 1, Обрадовић, Суботић 2, Рацков, Ћук, Дедовић 2, Чучковић, Митро-вић 2, Басара, Јокић, Вукићевић 2. Тренер: Вујасиновић.

БРЕША: Дел Лунго, Валентино, Прешути, Легренци, Лончар 2, Р. Калкатера 1, Мамарела, Нора, Бин-ки, Елез 1, Ђорђи 1, Фиорентини, Мо-рати. Тренер: Бово. И. Ц.

Југ најубедљивијиОсмина финала (прве утакмице): Партизан – Бреша 9:5, Ц. звезда – Егер 13:6, Схурман – Југ 1:19, Барселонета – Орадеа 15:5, Олимпијакос – Спартак 9:8, Монпелије – Сегед 6:9, Вуљагмени – Марсеј 16:12, Галатасарај – Синтеза 9:6. Реванши су 20. марта.

www.balkandownload.org 30

Уторак 12. март 2013.

Четврти јавни час толеранције и фер-плеја, део акције „Фер-плеј је победа” Министарства омладине и спорта, од-ржан је јуче у аранђеловачком спорт-ском центру „Шумадија” у којем се одржавао карате турнир „Аранђело-вац опен 2013” на којем је учествова-ло 750 каратиста из седам земаља.

Чланови „фер-плеј каравана” овог пута били су бивши рукометни ас Предраг Перуничић, садашњи држав-ни секретар за спорт, затим некад нај-бољи ватерполо голман света Алек-сандар Шоштар, актуелни председник Спортског савеза Србије и Роксанда Атанасов, која је под девојачким пре-зименом Лазаревић освајала титуле првакиње Европе у каратеу.

Они су малишанима говорили о својим спортским данима и успеси-ма и важности поштовања фер-плеја и толеранције, не само у спорту, већ и свакодневном животу. Јавни час је завршен тако што су Роксанда Ата-

насов, Предраг Перуничић и Алек-сандар Шоштар потписали кимоно и поклонили га великој нади кара-теа Јовани Прековић, члану аранђе-ловачког Карате клуба Књаз, која је недавно освојила бронзану медаљу

Првенству Европе у конкуренцији јуниорки, а затим је државни секре-тар за спорт уручио повељу „Фер-плеј је победа” Министарства омладине и спорта, представници КК Књаз Рок-санди Атанасов. Ж. Б.

Јована Бракочевић је с тек наврше-них 25 година (5. марта) искуси-

ла такорећи све у врхунској одбојци, па тако упркос огромним успесима, после којих би многи узлетели у не-беса, она је чврсто на земљи. Ипак, о прекјучерашњем тријумфу у Лиги шампиона, коју је освојила с турским Вакифбанком на домаћем терену, го-вори као о нечем посебном:

– Пресрећна сам. Још враћам филм и на полуфинале и финале. Јаке су емоције скоро као после европске ти-туле с репрезентацијом 2011. Не могу да верујем да смо овако доминирале. Поносна сам што сам део ове екипе – прича Јована Бракочевић која је до јуче „ујутро” славила у Истанбулу са саиграчицама и свим члановима Вакифбанке (био је ту и њен дечко), а већ после подне стигла у Србију у којој ће у кругу породице да предах-не „пуна два дана”.

У турском полуфиналу, у истан-булској дворани „Буран Фелек”, Ва-кифбанка је савладала Галатасарај са 3:0, а у финалу је била боља од Рабите из Бакуа – 3:0 (25:17, 25:20, 25:23). Јована Бракочевић (14 поена у фина-лу, 35 укупно) проглашена је за нај-бољу играчицу финалног турнира на којем је сребрне медаље уручивао председник Одбојкашког савеза Ср-бије (ОСС) и први потпредседник Ев-ропске одбојкашке федерације (ЦЕВ) Александар Боричић.

– То што сам избила у први план јес-те заслуга целе екипе. То није фраза, то стварно мислим. Хвала саиграчи-цама и стручном штабу што су од мог првог дана у Истанбулу били уз мене – каже Бракочевићева којој је, још кад се као четрнаестогодишњакиња поја-вила у првој екипи Поштара, светску каријеру предвидео наш прослављени стручњак Сава Гроздановић.

Наглашава да су јој после финала

прве честитале противнице, иначе са-играчице из репрезентације Наташа Крсмановић (најбољи блокер фајнал-фора) и Сања Старовић:

– Велика је ствар за нашу одбој-ку што смо нас три играле у финалу Лиге шампиона.

Други трофеј у сезони (Вакифбан-ка је већ освојила домаћи куп) про-слављен је у престижној дискотеци у Истанбулу, а Бракочевићева каже да јој је први наредни циљ да у својој првој сезони у Турској постане и шампион те земље.

– Ово је већ сада дефинитивно моја најуспешнија клупска сезо-на и најлепша, чија би круна треба-ло да буде титула у домаћем првенс-тву. Овакав тим, овакво окружење, овакав град… Биће тешко понови-ти овакву сезону. Турска је подигла женску клупску одбојку на изузетно висок ниво. Ово је најјача лига у Ев-ропи, мада постоји велика разлика између азијске и европске одбојке. У Вакифбанци сам се лакше уклопила него у Азији и зато бих волела да оста-нем овде – каже Бракочевићева, нека-дашња играчица Поштара (2004-07), италијанског Колањела (2007-10), кинеског Гвандонга (2010/2011) и јапанског Марвлеса (2011/12), која с репрезентацијом има европско зла-то из 2011, сребро из 2007. и светску бронзу из 2006.

Каже да јој у Истанбулу све прија осим редовних гужви у саобраћају:

– Срећом, као и све стране игра-чице, живим на два минута од наше хале. Имам дан у недељи слободно и њега користим за „цуњање” и упозна-вање Истанбула. Понекад у град кре-нем бродом, јер је тако најбрже – рек-ла је Зрењанинка којој је, како каже, у каријери много помогло то што до-лази из спортске породице.

А. Милетић

Наташа Јанић-Душев, једна од најтрофејнијих светских кајакашица одустала је од жеље да се после 12 година врати у наш кајак и да убу-

дуће весла за Србију. Вест мађарске агенције МТИ да је Наташа Јанић-Ду-шев одустала од захтева да се врати у матични савез и да жели да и даље бу-де репрезентативка Мађарске, изне-надила је челнике Кајакашког савеза, Олимпијског комитета и Министарс-тва омладине и спорта, који су велику шампионку дочекали раширених ру-ку, тим пре што би Међународна каја-кашка федерација (ИЦФ) тек наред-ног викенда требало да одлучи да ли она може одмах да весла за Србију, да ли је за то неопходно да „Србија” упла-ти тражено обештећење од 150.000 ев-ра, или да трострука олимпијска шам-пионка мора да паузира две године.

„Драго ми је што сам за овим сто-лом, срећна сам што могу да се вра-тим у своју рођену државу, јер нисам нашла своје место у Мађарској, иако су ми дали све” рекла је 4. октобра На-

таша Јанић-Душев конференцији за новинаре, којој су у име нашег спорта присуствовали Владе Дивац, председ-ник Олимпијског комитета, Предраг Перуничић, државни секретар за спорт и Мирко Нишовић, председ-ник Кајакашког савеза Србије.

Међутим, чини се да велика шам-пионка није била спремна да ризи-кује могућност да се суочи са двого-дишњом паузом у 31. години живота,

јер Кајакашки савез Мађарске није одустајао од одштетног захтева иако наш Савез није тражио никакво обе-штећење када је Јанићева 2001. одлу-чила да весла под мађарском заста-вом, а идеје да се мач тежак 150.000 евра који се надвио над њену каријеру уклоне давањем српског држављанс-тва њеном супругу Адријану Душеву, нажалост, нису остварене.

Јанићева, која се налази на припре-мама у Португалији о трошку нашег Кајакашког савеза, односно Олим-пијског комитета, послала је 9. марта писмо Кајакашком савезу Мађарске (и оно се јуче нашло на Интернету) у којем каже да „у Србији има пуно пер-спективних кајакаша” и да су уз њу „стали добри људи”, али да је у „чети-ри последња месеца схватила да две половине њеног живота – спорт и породица не могу да буду одвојене”. Због тога је затражила да се врати у мађарску репрезентацију и да се њен проблем повуче са дневног реда пред-стојеће седнице ИЦФ.

Жеља Наташе Јанић да не преки-да каријеру може се разумети, тим пре што део оног што јој је обећа-но (држављанство за супруга) није остварено, али не и чињеница да о својој одлуци није обавестила ни Кајакашки савез, ни Олимпијски ко-митет ни Министарство омладине и спорта Србије. Ж. Б.

31СПОРт sportska@politika.rs

Наташа Јанић одучила да весла за Мађарскутрострука олимпијска шампионка одустала од повратка у Србију

Срдачан дочек: Мирко Нишовић, Владе Дивац, Наташа Јанић-Душев и Предраг Перуничић

Вишацки: Прихватићемо сваку Наташину одлуку

– Сигурно је да ће нам бити жао уколико Наташина жеља, да се врати и поново такмичи за Србију, не буде остварена, како због саме Наташе, тако и због развоја кајака у Србији. Када је изразила жељу и поднела захтев да да се врати и поново такмичи за Србију, имајући у виду да је освајач медаље на Играма у Лондону, аутоматски је уврштена у прву категорију спортиста у категоризацији ОКС, па су јој кроз програм финансирања Олимпијског комитета финансиране и базичне припреме за предстојећу сезону. У овом тренутку немамо потврду да је Наташа одустала од захтева, али имајући у виду да до сада није добила одобрење од Међународне федерације, а да би двогодишња пауза била веома лоша за наставак њене каријере, прихватићемо сваку одлуку коју она донесе – изјавио је Ђорђе Вишацки, генерални секретар Олимпијског комитета Србије.

Перуничић: Искрено сам се радовао Наташином повратку

– И као бивши спортиста и као државни секретар искрено сам се радовао Наташином повратку у наш кајак, не само због медаља које би она освојила, већ и због могућности да наше младе кајакашице напредују уз њу чиме би се број кандидата за олимпијске медаље у Рију 2016. знатно проширио. Искрено ми је жао и што је донела ову нову одлуку. Министарство омладине и спорта је крајем новембра упутило иницијативу Министарству унутрашњих послова за доделу држављанства њеном супругу. Зашто је била толико нестрпљива – запитао се државни секретар за спорт Предраг Перуничић.

Нишовић: Велика штета за наш кајак

– Наташа је вероватно подлегла притиску због одлуке ИЦФ и неизвесности око наставка каријере. Могу да разумем то што жели да спречи лоше последице, а не да их лечи. Њен супруг није добио држављанство Србије и мислим да је то завршена прича. То је велика штета за наш кајак, али морам да кажем да ће упркос томе наш женски кајак са Далмом Бенедек, Антонијом Нађ, која се припрема у Португалији са Наташом Јанић, сестрама Молдован и осталим кајакашицама бити много јачи у наредним годинама него досад, а посебно у Рију 2016 – рекао је Мирко Нишовић, председник Кајакашког савеза Србије.

Фо

то И

. Ми

лут

ин

ови

ћ

Моја најлепша и најуспешнија клупска сезона

Наша одбојкашица Јована Бракочевић, најбољи играч финалног турнира Лиге шампиона, говори о успеху са Вакифбанком из Истанбула

Јована Бракочевић

у дресу Вакифбанке

„Фер-плеј је победа” у Аранђеловцу

Влада Хрватске критиковала ПлатинијаВлада Хрватске оштро је критикова-ла председника Европске фудбалс-ке уније (УЕФА) Мишела Платинија због непримереног писма премијеру Зорану Милановићу у којем је тра-жио да се та земља обрачуна са хули-ганизмом на стадионима.

„Овакав начин обраћања путем отвореног писма председнику Вла-де Хрватске сматрамо дипломатски непримереним, али уверени смо и очекујемо да ће све укључене стра-не предузети одговарајуће мере с циљем да предстојећа утакмица из-међу репрезентација Хрватске и Ср-бије прође без инцидената да бисмо у будућности елиминисали безразлож-на прозивања надлежних тела Вла-де Хрватске”, истиче се у писму које су потписали министри полиције и

спорта Хрватске Ранко Остојић и Жељко Јовановић.

„Сматрамо непримереним тезу да искључиво од Владе Хрватске зави-си судбина хрватског фудбала, јер организатор такмичења није Влада већ Фудбалски савез Хрватске и Уд-ружење клубова прве хрватске лиге који су добили јасна упутства везана уз примену поступка лиценцирања фудбалских клубова, а који ће уве-лико помоћи Министарству унут-рашњих послова приликом приме-не Закона о спречавању нереда на спортским такмичењима”, наводи се у писму Остојића и Јовановића.

Наведено и да Влада улаже огромне напоре како би искоренила проблем хулиганизма и свела га на најмању могућу меру. Бета

www.balkandownload.org 31

СПОРТУторак 12. март 2013.

НЕМА УТИЦАЈА

Немаутицајана здравље и расположењеСкопље

6O/14O

Сарајево4O/14O

Загреб6O/11O

Јадранскоморе

Бањалука6O/16O

Брчко5O/15O

Ријека9O/13O

Сплит10O/15O

Дубровник8O/13O

Марибор 6°Копар 13°Бијељина 15°Приједор 13°Требиње 14°Мостар 15°Пљевља 13°Херцег Нови 16°Охрид 12°Ђевђелија 18°

Подгорица8O/15O

Будва12O/17O

Ниш5O/18O

Приштина4O/14O

Ужице

5O/14O

Неготин

7O/16O

Крагујевац

6O/15O

Београд8O/14O

Нови Сад7O/14O

Суботица

7O/14O

Љубљана3O/7O

СРБИЈА ДАНАС:

НОВИ САД

8O/ 14O 7O/ 14O

БЕОГРАД

ПРИШТИНА

5O/ 18O 4O/ 14O

НИШ

ВРЕМЕ ДАНАС

ЕВРОПА ДАНАС:

ПРОГНОЗА

ВЕРСКИ КАЛЕНДАР

Астрономско друштво „Руђер Бошковић”

Појава Сунца

Појава Месеца

Излази: 05:56Правоподне: 11:48Залази: 17:40

Излази: 05:51Залази: 18:41

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА

сунчано прет.сун. облачно

киша грмљавина

магла снег лед

ветар

СРБИЈА СУТРА:

Фоча5O/11O

Изнад већег дела континента умерено до претежно облачно, у северним и централним крајевима хладно, местимично са снегом. На Пиринејском, Апенинском и Балканском полуострву местимично с кишом, пљусковима и грмљавином. У Скандинавији и источној Европи хладно, променљиво облачно и суво.

Ујутру понегде краткотрајна магла. Током дана променљиво облачно и топло, местимично са кишом уз могуће краткотрајне пљускове са грмљавином. Ветар слаб, променљивог правца.

ПРОГНОЗА ЗА БЕОГРАД

могућакиша

22:53

4. март

10:27

27. март

18:27

19. март

20:51

11. март

30. Rebiu-l-ahir

ПреподобниПрокопијеДекаполит;преподобниТалалај

1. Нисан

Teofan, Bernard,Maksimilijan

Даблин5O

Амстердам1O

Брисел-2O Праг

-1O

Париз4O

Берлин-1O Варшава

-2O

Будимпешта12O

Софија13O

Истанбул18O

Атина20O

Рим15O

Женева10O

Барселона15O

Мадрид11O

Лисабон15O

Беч5O

Београд14O

Осло-1O

Копенхаген1O

Лондон3O

Стокхолм-1O

Хелсинки-4O

Москва -7°Кијев -1°Букурешт 13°

ЈЈИСЗСЗЈИ

СредаЧетвртакПетакСуботаНедеља

7°/15°8°/12°

0°/3°-1°/3°-1°/9°

Умерено допретежнооблачно итопло, местимичнос кишом.

Није му лако, али, Сини-ша Михајловић не спада у оне који кукају у најтежим тренуцима. Добро су га за-памтили многи противнич-

ки играчи, посебно голмани. Данас је све мање таквих фајтера, а он уп-раво то тражи од својих играча 22. марта у Загребу, у мечу у којем наш државни тим нема право на грешку, јер у супротном неће бити ништа од одласка на Светско првенство у Бра-зилу 2014.

До судбоносног меча Србије са Хрватском остало је још десет дана. Нама је та утакмица такмичарски много важнија него ривалу, али, су-дећи по атмосфери у Загребу, сти-че се утисак као да Хрватима њима гори под ногама а не нама. Прошле суботе Михајловић је био до Моде-

не где се срео са својим помоћником Емилиом Делеом, али и је пратио и наступе наших и хрватских фудба-лера.

Шта има ново у нашем табору у односу на прошлу недељу?

Мање више све је исто, с тим што је пре два дана стигло охрабрење. Лазар Марковић ће након лечења у Енглес-кој и повреде задње ложе кренути са тренинзима у среду, ко зна можда чак и заигра за Партизан против ОФК Београда. Још увек рачунам на њега јер осим њега позваћу и Ђорђевића и Ђуричића.

Каква је ситуација са средњим редом?

Ни ту ситуација није баш најсјајнија, јер сем Игњовског, Фејсе и Петро-вића, нико други не игра стандардно у својим екипама, Кузмановић ретко, Станковић се поново нешто лакше повредио, Радовановић, Миливојевић не играју стандардно. Мени су за меч са Хрватском потребни играчи који ће изгарати на терену. Да проблем буде још већи повредио се и Марко Шће-повић. Са друге стране колико видим Хрватска нема тих проблема.

Како се онда супротставити Хрва­тској 22. марта?

Не оптерећујем се њима, више сам ус-редсређен на моје играче. Никада ни као играч и данас као тренер не дајем много важности противнику. Модел

игре свакако зависи од тренутне фор-ме појединаца.

Помиње се да ће наши фудбалери пред дуел са Хрватима бити у пот­пуној изолацији?

Ми смо ионако у карантину од идућег понедељка. Нема неких посебних припрема на психолошком плану, ово је за нас сасвим обична утакми-ца. За нас је свака прва утакмица нај-важнија.

Рођени сте у Хрватској, да ли имате неке посебне емоције пред пут у Загреб?

Не, не, не верујем. Волим овакве утакмице, када су сви против мене. Овакве утакмице служе нашим иг-рачима да што пре сазру као играчи, људи. Наравно да у њима има пуно адреналина.

Чувени хрватски тренер Мирослав Блажевић је недавно изјавио да Србија нема шта да тражи на „Максимиру”.

Да сачекамо ипак и видимо ко је у праву. Познато је да је Блажевић велики мотиватор. Можда се сетио 1999. године, па сада храбри себе и друге. Ипак, сматрам да Хрвати још увек имају комплекс када играју про-тив нас. А оно што говоре је заправо одраз њихове културе и интелиген-ције.

Негде сте рекли да ћете забранити секс играчима уочи утакмице. Да ли је то тачно?

Не знам ко упражњава секс дан уочи утакмице. То никада није било и када сам био играч.

Хоће ли се Србија бранити у Заг­ре бу?

Знамо да Хрватска има добре напада-че, али, систем игре нећемо мењати. Ми се бранимо са једанаест играча. Мање више све се зна. Суботић ће си-гурно чувати Манџукића а за остале ћемо се већ некако побринути.

Драган Тодоровић

Ђорђевић

Селектор:Синиша Михајловић

Матић Баста Сулејмани Бркић Петровић Кузмановић

АЛТЕРНАТИВА:

Стојковић

Ивановић

Фејса

Тадић Л. Марковић

Тошић

Ђуричић

Игњовски

Суботић

Настасић

Коларов

СРБИЈА4-5-1

СРБИ АЈСРБИ АЈ

ИНТЕРВЈУ: СИНИША МИХАЈЛОВИЋ

Нема посебних психолошких припремаСелектор фудбалске репрезентације каже да не обраћа пажњу на изјаве из Загреба и да воли ситуације када су сви против њега

У реванш мечу осмине финала Лиге шампиона каталонски тим дочекује екипу Милана која има предност од 2:0

Данас ћемо знати коли-ко заиста вреди Барсе-

лонина игра из снова и да ли је тим који по општем мишљењу игра најлепши фудбал на свету кадар да прође у четвртфинале после пораза од 2:0 у Милану. Клуб с „Ноу кампа” одавно није био на тако вели-ком испиту као сада и то је разлог што овај реванш меч осмине финала иза-зива веће интересовање од других.

Судећи по изјавама, Андрес Инијес-та је највећи оптимиста у саставу до-маћина јер каже „да би руку у ватру ставио да његов тим иде даље” и да је „апсолутно сигуран да његова екипа може да направи преокрет.”

Тим Барселоне је уздрман скора-шњим поразима од Милана и Реала у домаћем купу и првенству. Светски медији су сложни да је одсуство првог тренера Каталонца један од највећих разлога за лоше партије. Од одласка Тита Виланове на лечење у Њујорку, крајем прошле године, екипу води његов помоћник Ђорди Роура који се с њим свакодневно консултује, али сви се слажу да тако велики клуб не може да се „води преко телефона”.

Бразилац Дани Алвес истиче да ње-говог тиму фали Виланова и његови савети, поготову када на терену не иде по плану:

– Ово је велики изазов, али ми смо велики тим – казао је десни бек Бар-

селоне.Барселону сигурно радује

вест да се Чави Ернандез опоравио од повреде и да ће бити у конкуренцији за меч. Његово искуство би, према Виланови, требало да буде гаранција мирније игре и да

Барселона неће од првог тренутка срљати ка Милановом голу.

– Пред нама је нових 90 минута. Све је могуће, верујем у екипу и про-лаз даље – истиче Чави Ернандез.

Иако се Виланова прибојава тотал-ног јуриша, ипак се очекује да ће до-маћи тим кренути са пресингом од почетка, да ће покушати да нападне са великим бројем играча с намером да што пре постигне гол. Истовреме-но, домаћин спрема одговор за конт-ранападе гостију.

Каталонски медији пишу да је кључ Меси, који може увек да створи ви-шак, а на последњих 17 првенствених мечева постигао је погодак.

Милан, са друге стране, долази у доброј форми, јер не зна за пораз у овој години. Од „росонера” се очекује одбрамбена игра и чекање на грешку играча Барселоне. Тренер Италијана Масимилијано Алегри неће моћи да рачуна на повређеног Пацинија и Ба-лотелија који нема право наступа за Милан у Лиги Шампиона, док су се од повреда опоравили Кевин Принс Боатенг и Филип Мексес.

У другом мечу данас Шалке ће по-кушати да настави низ добрих резул-тата на домаћем терену и победи не-згодни Галатасарај. Немци не знају за пораз у овој сезони Лиге шампиона, док су гости на претходна три госто-вања остварили две победе.

Протеклог викенда Шалке је у де-рбију кола победио Борусију из Дор-тмунда са 1:0, док је Галатасарај из-губио код куће од Генчербирлигија са 1:0, уз промашен пенал појачања из зимског прелазног рока Дидијеа Дрогбе.

Данас ће се знати колико је Барселона моћна

Сутра Арсенал у МинхенуРеванши осмина финала Лиге шампиона

Данас (20.45 ч)Шалке – Галатасарај 1:1Барселона – Милан 0:2

Сутра (20.45 ч)Малага – Порто 0:1Бајерн – Арсенал 3:1

Одиграни реванш мечевиМанчестер ј. – РеАЛ 1:1 1:2БОРУСИЈА – Шахтјор 2:2 3:0ПСЖ – Валенсија 2:1 1:1ЈУВеНтУС – Селтик 3:0 2:0

Од његових продора много тога зависи: Меси против одбране Милана на првој утакмици

Фо

то Р

ојт

ер

сwww.balkandownload.org 32