policy analiza - javne politike

FAKULTET ZA PRAVO, JAVNU UPRAVU I BEZBEDNOST

POLICY ANALIZAPredmet: Javne politike

TEMA: MLADI, ALKOHOL I VONJA U SRBIJI

Autori: Ivana Babovi 067/11Milica Bokovi 092/11

Beograd, decembar 2014.

SADRAJ RADA

I DEO

REZIME RADA, POSTAVKA RADNIH LISTOVA NA RELACIJI PROBLEM/REENJE

II DEO

POLICY IZVETAJ

III DEO

PRILOG - Kritiki ostvrt na Zakon o bezbednosti saobraaja, odn.njegove predloene izmene I dopune

RADNI LIST BR.1: DEFINISANJE DRUTVENOG PROBLEMA

Datum: 23.12.2014Autori:Ivana Babovi A067/11Milica Bokovi A092/11

1. U jednoj ili dve reenice navedite prirodu drutvenog problema i njegove osnovne karakteristike.

Vonja u alkoholisanom stanju predstavlja jedan od glavnih problema bezbednosti na putevima (uz znaajan procenat smrtnih ishoda prouzrokovanim tim stanjem), gde jednu od najugroenijih kategorija predstavljaju mladi, posebno u kategoriji vozaa. Karakteristike mladih kao vozaa: nedostatak ivotnog i saobraanog iskustva, saobraajna nezrelost, nesklad izmedju samopouzdanja i stvarnih psihofizikih sposobnosti, to uz konzumiranje alkohola esto dovodi do precenjenosti sopstvenih mogunosti usled nedovoljno izgradjene samosvesti i samokritinosti i nepoznavanja sopstvenih granica.

2. Navedite na kom prostoru elite da istraite ovaj drutveni problem vodei rauna o nadlenostima vlade za njegovo reavanje.

Na prostoru Republike Srbije

3. Navedite najmanje tri nepoeljne drutvene posledice koje proizilaze iz ovog drutvenog problema.

a. Veliki broj poginulih, tesko ili lakse povredjenih licab. Materijalne posledice stete na vozilima, putevima, troskovi sahrana, rehabilitacije i lecenja, naknade za pretrpljene fizicke i psihicke bolove, trokovi procesuiranja itd.c. Socijalne posledice psihicke traume, naruavanje porodinog ivota, degradacija linog ivota itd.

4. Napiite kratku frazu kojom e biti sumiran drutveni problem koji istraujete kao i njegova geopolitika pozicija (drava, grad, optina)

Mladi, vonja i alkohol u Srbiji

RADNI LIST BR.2: PRIKUPLJANJE INFORMACIJA I DOKAZ O PROBLEMU


Va problem (fraza): Mladi, vonja i alkohol u Srbiji

Sadanji dokazi koji potvrdjuju da drutveni problem postoji. Budite to konkretniji i navedite najmanje tri izvora podataka:

Prema statistickim podacima Republickog zavoda za statistiku, u periodu od 2000. godine do 2013. godine broj nastradalih u saobracajnim nesrecama varira. Nakon donosenja Zakona o bezbednosti saobracaja, koji je stupio na snagu u novembru 2009.godine, stopa smrtnosti u saobracajnim nesrecama se smanjila (primera radi, broj poginulih lica u 2008.godini je iznosio 905, dok je u 2010.godini taj broj smanjen na 660).

Prema navedenim statistickim podacima, najugroenije kategorije su osobe preko 65 godina, kao i mladi izmedju 19 i 25 godina starosti. U 2012.godini kao najei uticajni faktor navodi se neprilagodjena brzina (iznosila je 51,7% od ukupnih uticajnih faktora saobraajnih nesrea, odn. 349 od ukupno 684 nastradalih lica). Takodje, kao najei uzroci se navode sudar iz suprotnog smera, ukupno 130 nastradalih i sletanje sa puta, ukupno 109 nastradalih lica.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraaja i MUP-a Republike Srbije, u saobraajnim nezgodama koje su evidentirane u 2012. I 2013. godini, od ukupno 1388 stradalih lica 292 lica su mladi od 19 do 25 godina starosti, odnosno oko 22% od ukupnog broja poginulih. Najvei broj mladih poginuo je u svojstvu vozaa - 82 lica u 2012.godini i 72 lica u 2013.godini, odn.ukupno 154 lica, dok je u svojstvu putnika poginulo 57 lica u 2012.godini i 49 u 2013.godini, odn.ukupno 106 lica. Najei uzrok nezgoda mladih, u ovom dvogodinjem periodu (129 poginulih), jesu saobraajne nezgode koje se karakteriu kao sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta i sletanje vozila sa puta. Kao jedan od faktora uzima se skromno vozako iskustvo, ali i sklonost ka rizinom ponaanju, konzumiranje alkohola i razliitih narkotika.

U 2014.godini, u periodu od 01.januara do 30.novembra, poginulo je 74 lica u saobraajnim nesreama koje su izazvali mladi do 27.godina, gde se kao najei uzrok nesree navodi brza vonja, alkoholisano stanje i neiskustvo mladih vozaa.

Unazad nekoliko meseci, u medijima se sve vie pria o problemu velike smrtnosti mladih ljudi usled saobraajnih nezgoda, gde se kao glavni uzrok navodi vonja pod dejstvom alkohola:

Ada Huja, Beograd nastradalo troje mladih od 17 do 21 godine starostiBege nastradalo troje mladih od 20 do 22 godine starostiResnik, Beograd nastradalo petoro mladih od 19 do 22 godine starostiLjig nastradao mladic 21 godina starostiNovi Pazar nastradao mladic 25 godina starostiRADNI LIST BR.3: IDENTIFIKOVANJE UZROKA PROBLEMA



Ukratko navedite nekoliko kljunih faktora koji su uzrok problema koji ste identifikovali.

U odnosu na uticajne faktore u procesu nastanka saobraajnih nezgoda i dalje je naizraeniji uticaj nepropisne i neprilagodjene brzine kretanja vozila, kao i psihofiziko stanje vozaa uticaj alkohola. Vonja u alkoholisanom stanju pogorava funkcionisanje nekoliko procena koji su neophodni za bezbedno uestvovanje u saobraaju. Alkohol ne samo da utie negativno na funkcije neophodne za bezbedno korienje puta, kao to su vid i refleks, ve utie i na pogreno rasudjivanje koje se esto povezuje sa drugim veoma rizinim ponaanjem na putu, kao to prekoraenje dozvoljene brzine.

Uzroci koji dovode do velikog broja saobraajnih nezgoda sa ueem mladih pod uticajem alkohola se mogu podeliti u nekoliko kategorija:

1. Alkohol kao problem porodice i drutva drutveni aspekt2. Neadekvatna primena saobraajno - bezbednosnih mera i propisa bezbednosni aspekt3. Nedovoljno razvijena svest mladih o relaciji uzrok/posledica psiholoki aspekt

Uz gorenavedeno, treba napomenuti i druge dodatne uzroke ovog drutvenog problema, kao to su: nedostatak materijalnih sredstava za reavanje problema, nepotpuna dijagnoza problema, to rezultira delimino nepotpunim i neadekvatnim reenjima problema itd.

RADNI LIST BR.4: EVALUACIJA POSTOJEIH JAVNIH POLITIKA



1. Ocena glavnih karakteristika postojeih javnih politika koje pokuavaju da se nose sa ovim drutevnim problemom

Zakon o bezbednosti saobraaja koji je usvojen 2009.godine predstavlja jedan od prvih koraka ka unapredjenju bezbednosti saobraaja u Srbiji. Izmedju ostalog, sam Zakon tei da stane na put velikom procentu smrtnosti usled saobraajnih nesrea, gde znatan broj poginulih lica ine mladi od 19 do 25 godina starosti. Takodje, novi predlog izmena i dopuna navednog zakona predstavljaju mere koje ce delimino popuniti potrebne praznine, kako bi se pokusalo preventivno delovati na smanjenje broja saobraajnih nesrea, a samim tim i na stopu smrtnosti izazvane istim. Medjutim, u globalu, mnogo toga je neophodno izmeniti, doraditi, uskladiti sa trenutnim situacijama, prilagoditi... Iako postojeci Zakon i predlog izmena i dopuna istog deluju kao cvrsto reenje, da bi imali adekvatnu primenu moraju se oslanjati na vrste temelje naeg drutva. Ali, naalost, daleko smo od takve realnosti.

2. Koje su prednosti vaee javne politike (efikasnost, trokovi, implementacija, prihvatanje od strane javnosti):

Pootravanje zakonskih propisa u oblasti bezbednosti saobraaja se svakako moe okarakterisati kao pozitivan pokuaj unapredjenja trenutnog stanja u nasoj drzavi. Mere koje se sprovode, kao i pokuaji da se unapredi kompletan sistem bezbednosti saobraaja po uzoru na neke evropske zemlje, predstavljaju dobar poetak za smanjenje katastrofalnih posledica izazvanih saobraajnim nezgodama. Predlog izmena i dopuna postojeeg zakona sadrzi dosta vanih odredbi kojima e ce dopuniti manjkavosti i preventivno delovati po pitanju ozbiljnih pretnji na polju bezbednosti saobraaja.

3. Koji su nedostaci postojee javne politike (efikasnost, trokovi, implementacija, prihvatanje od strane javnosti):Zakon o bezbednosti saobraaja, od momenta svoje primene, doneo je poveanu bezbednost vozaa motornih vozila i njihovih putnika, koji su pod uticajem pootrene kaznene politike i medijske kampanje koja je pratila primenu Zakona, bili disciplinovaniji i vie potovali propise. Medjutim, pozitivni trend smanjenja saobraajnih nesrea nije dugo trajao. Na to je umnogome uticalo i to to svi subjekti koje je Zakon o bezbednosti saobraaja predvideo nisu preuzeli ispunjavanje svih obaveza iz svoje nadlenosti, nisu dugo vremena nisu primenjivane odredbe Zakona o regulisanju odredjenih oblasti, jer je njihova primena bila uslovljena donoenjem razliitih podzakonskih akata. Takodje, vrlo malo se radilo na edukaciji mladih, a nivo preventivno-promotivnih aktivnosti na zatiti mladih uesnika u saobraaju je bio izuzetno nizak. 4. Na osnovu vae ocene prednosti i nedostataka, da li je potrebno postojeu javnu politiku potpuno zameniti ili prilagoditi i unaprediti. Koje prednosti, ako ih ima iz vaee politike treba zadrati, a koje nedostatke, ako ih ima treba eliminisati:Iz svega gorenavedenog se moe zakljuiti da je primena Zakona o bezbednosti saobraaja usled razliitih faktora bila ograniena, te su i efekti koje je imala na stanje bezbednosti saobraaja isti takvi. Ve smo pomenuli da su mere koje su uvedene zakonom, kao i mere koje se predvidjaju njegovim izmenama i dopunama snaan temelj za postavljanje jednog teorijski kvalitetnog bezbednosnog sistema u saobraaju. Medjutim, praktino, njegova svrha i cilj ostaju i dalje ogranieni. Svaki dalji pokuaji ostvarivanja trenda smanjenja broja saobraajnih nezgoda i broja nastradalih lica, zapoetog primenom ovog zakona, uslovljeno je sinhronizovanim preduzimanjem znatno ireg spektra mera.

RADNI LIST BR.5: DEFINISANJE PREDLOGA JAVNE POLITIKEDatum: 23.12.2014Autori:Ivana Babovi A067/11Milica Bokovi A092/11


Navedite najmanje tri alternative javne politike koje mogu biti uspean odgovor na drutveni problem koji ste identifikovali i analizirali. Treba da budete sigurni da predlozi koje definiete mogu da se sprovedu od strane vladinih institucija.

1. Edukacija mladih ukljuivanje u nastavni plan i program srednjih kola poseban predmet koji bi se bavio pitanjima o konzumaciji alkohola, opojnih druga, efektima konzumiranja istih, pitanjima sigurnog seksa, efektima nekonzumiranja istog (trudnoa, polne bolesti) i druge teme kojima bi se mladima razvijala svest o relaciji uzrok/posledica2. U okviru kaznene politike uvodjenje obaveznog psiholokog savetovanja uz psiholoku procenu vozaa kojima su izreene mere zabrane upravljanja motornim vozilom, odn. obaveznog psiholokog savetovanja za odredjeni broj prekraja predvidjenih Zakonom o bezbednosti saobraaja (vonja pod dejstvom alkohola, prekoraenje brzine, prolazak kroz crveno svetlo itd) ukoliko licu budu oduzeta vie od 10 kaznenih bodova.3. Uvodjenje obaveznog video nadzora u radu sluzbenih lica saobraajnih policajaca4. Formiranje posebnih radnih tela na lokalnom nivou za bezbednost saobraaja meoviti tim eksperata, nauno-istraivake institucije, policija i jedinice lokalne samouprave5. Elektronika u slubi bezbednosti saobraaja Elektronski ograniava brzine kretanja i Elektronska centralna jedinica

RADNI LIST BR.6: IZBOR NAJBOLJE JAVNE POLITIKE



Navedite predloge javne politike iz radnog lista br.5, kratko ih obrazloite kako bi iskazali njihovu sustinu i na kraju taj predlog izrazite odreenom skraenicom.

1. Edukacija mladih ukljuivanje u nastavni plan i program srednjih kola poseban predmet koji bi se bavio pitanjima o konzumaciji alkohola, opojnih druga, efektima konzumiranja istih, pitanjima sigurnog seksa, efektima nekonzumiranja istog (trudnoa, polne bolesti) i druge teme kojima bi se mladima razvijala svest o relaciji uzrok/posledica.

Jedan od najznaajnijih pokazatelja neadekvatne edukacije i tzv.neznanja mladih u oblasti bezbednosti uopste jesu statistiki podaci velikog broja smrtnosti mladih ljudi, kako u oblasti bezbednosti saobraaja, tako i u drugim oblastima od znaaja za drutvo i dravu. Naalost, zbog teke socijalne i finansijske situacije u zemlji, esto se mladima, poev od predkolskog uzrasta ne posveuje dovoljna panja, te u period adolescencije ulaze nespremni i sa iskivljenom slikom o moralnim i drutvenim vrednostima.

Politika edukacije mladih kroz navedni plan bi potpomogla drutvu da se mladi, posebno u periodu mladalakog istraivanja i eksperimentisanja, usmere ka sticanju znanja o osnovnim vrednostima jednog drutva, ne bi li se na taj nain adekvatno ili makar priblino u njima razvila svest o relaciji uzrok/posledica.

2. U okviru kaznene politike uvodjenje obaveznog psiholokog savetovanja uz psiholoku procenu vozaa kojima su izreene mere zabrane upravljanja motornim vozilom, odn. obaveznog psiholokog savetovanja za odredjeni broj prekraja predvidjenih Zakonom o bezbednosti saobraaja (vonja pod dejstvom alkohola, prekoraenje brzine, prolazak kroz crveno svetlo itd) ukoliko licu bude oduzete vie od 10 kaznenih bodova.

Praksa pokazuje da se esto mladi ogluavaju o pravila koja ima namee drutvo i drava. U oblasti bezbednosti saobraaja to se prevashodno odnosi na izraz kako emo, lako emo kada su u pitanju represivne mere i kaznena politika Zakona o bezbednosi saobraaja. Praksa, takodje pokazuje, da mladi veruju da im je lake platiti odredjenu novanu kaznu, ukoliko do toga uopte i dodje, nego se striktno pridravati propisa i potovati odredbe Zakona. Medjutim, ukoliko se kao obavezna kaznena politika uvede obavezno psiholoko savetovanje (na odredjeni vremenski period i za lica kojima je oduzeto preko 10 kaznenih bodova) to moe pozitivno uticati na sve uesnike u saobraaju koji kre propise, posebno na mlade ljude.

3. Uvodjenje obaveznog video nadzora u radu sluzbenih lica saobraajnih policajaca

Naalost, u Srbiji postoji veoma visok nivo korupcije u radu slubenih lica, posebno onih koji imaju direktan kontakt sa gradjanima. Iako zvanine statistike ne prikazuju realnu i stvarnu sliku o navedenom, jasno je da visok stepen korupcije sluzbenih lica iz oblasti bezbednosti saobraaja itekako postoji. To negativno utie na svest uesnika u saobraaju koji se mahom oslanjaju na tu injenicu, te se represivne mere i kaznena politika ne shvataju ozbiljno u meri u kojoj bi trebalo.

Iz tih razloga je neophodno uvesti obavezan video nadzor svih sluzbenih lica Saobraajne policije koji se bave terenskom proverom i prevencijom krenja propisa Zakona o bezbednosti saobraaja. Video nadzor bi se odredio na nain na koji bi u najboljoj moguoj meri davao podatke o samom radu tih lica, gde bi se zahtevalo, kako bi efikasnost toga bila na visokom nivou, da se snima, koliko je mogue, svaki kontakt sa gradjanjima i celokupan rad po smenama. To bi doprinelo: smanjenju korupcije i lakeg dokazivanja u postupku procesuiranja lica koja prekre odredbe Zakona.

4. Formiranje posebnih radnih tela na lokalnom nivou za bezbednost saobraaja meoviti tim eksperata, nauno-istraivake institucije, policija i jedinice lokalne samouprave.

Iako je Zakonom o bezbednosti saobraaja predvidjeno formiranje razliitih tela na lokalnom nivou u oblasti bezbednosti saobraaja, kao i ulogu i odgovornosti istih, do sada u praksi ne postoji nijedan primer postojanja odredjenog tela lokalne vlasti iz ove oblasti koji ostvaruje svoju ulogu i realizuje poslove iz svoje nadleznosti u potpunosti.

Neohodno je, kao je i samim Zakonom predvidjeno, hitno oformiti radna tela odn.komisije koje e se baviti problematikom bezbednosti saobraaja na lokalnom nivou (gde se ovo odnosi na najnii nivo lokalne samouprave optinu odn.grad). Svrha postojanja i rada ovih tela bi se ogledala prvenstveno u injenici da se akcije iniciraju i preduzimaju na lokalnom nivou (vie u odnosu na nacionalni nivo ili nivo drave), akcije obuhvataju probleme na lokalnim oblastima, uee lokalne zajednice i uee lokalnih grupa kao dostavnih servisa ili mesta na kojima se mogu reavati problemi bezbednosti saobraaja.

5. Elektronika u slubi bezbednosti saobraaja Elektronski ograniava brzine kretanja i Elektronska centralna jedinica

S obzirom da ivimo u eri tehnolokog napredka, sasvim logino se namee miljenje da se kompjeturizacijom i razliitim elektronskim sistemima moe doprineti smanjenju svega tetnog u drutvu. Era elektronike donosi mogunost i da se na polju bezbednosti saobraaja uvedu odredjene mere, upotrebnom razliitih elektronskih sistema, kako bi se direktno uticalo na broj saobraajnih nezgoda, kao i pravovremeno i adekvatno kanjavanje lica koja te saobraajne nezgode izazivaju.

U pitanju su dva elektronska sistema. Prvi, EOBK, koji predstavlja tzv.ograniava brzine kretanja vozila, a drugi, ECJ, koji predstavlja elekronsku centralnu jedinicu. Oba sistema su usmerena na bezbednost vonje kroz ispravljanje greaka vozaa.

IZVODLJIVOST

1. Edukacija mladih efikasnost SREDNJA, izvodljivost VISOKA2. Obavezno psiholoko savetovanje efikasnost VISOKA, izvodljivost SREDNJA3. Obavezan video nadzor efikasnost VISOKA, izvodljivost VISOKA4. Radna tela na lokalnom nivou efikasnost VISOKA, izvodljivost SREDNJA5. Elektronika u slubi bezbednosti saobraaja efikasnost VISOKA, izvodljivost NISKA

Kratko obrazloite koji su razlozi da ste svoje predloge vrednovali na ovakav nain:

1. Edukacija mladih efikasnost SREDNJA, izvodljivost VISOKA

S obzirom da je politika edukacije mladih usmerena na veliki broj mladih ljudi, logino se nalazi da e biti prihvaena na razliite naine. Uticaj koji moe imati na mlade ljude e varirati, poev od onih na koje e uticati 100%, pa sve do onih na koje e ostaviti jako mali uticaj. U zavisnosti od plana i programa same politike, kao i o nainu na koji e se istoj pristupiti, njeno dejstvo na mlade ljude moe imati jako pozitivan efekat. Edukacija mladih kojoj se sve vie tei povlai za sobom dosta trokova i angaovanosti. S obzirom da se i danas dosta novca troi u te svrhe i da se veliki broj strunih ljudi ukljuuje u razliite kampanje edukacije mladih, prost prenos novanih tokova u predloeni plan, ne bi doveo do znatnih promena u smislu trokova i angaovanja strunih ljudi.

2. Obavezno psiholoko savetovanje efikasnost VISOKA, izvodljivost SREDNJA

Gradjani razliito reaguju na kaznene mere, posebno ako su u pitanju novane kazne. Neki to shvataju olako, te na njih ne deluju preventivno, dok na neke deluje diciplinski, te se stoga i ee pridravaju propisa i odredaba Zakona. U ovom prvom sluaju, efekat kazne je vrlo mali ili nikakav. Onaj koji kri norme, krie ih opet, a onaj koji ih se pridrava, nastavie da ih se pridrava. Medjutim, ukoliko bi se uveo obavezan rad sa psihologom (ili drugim strunim licem), gde e njihova budunost za volanom zavisiti od strune procene tog lica i ukoliko bi se naterali da u odredjenom vremenskom periodu moraju imati obavezne razgovore i seanse za period koji ima se propise (u zavisnosti od teine prekraja i broja oduzetih bodova), oni koji su olako shvatali odredjene kaznene mere, razmislie dvaput pre nego to se opet odlue da opet kre propise. Ova javna politika bi zahtevala angaovanje velikog broja strunih ljudi iz oblasti psihologije, psihijatrije ili drugih strunih lica, a i zbog velikog broja prekaja, izvodljivost bi se mogla okarakterisati kao srednja.

3. Obavezan video nadzor efikasnost VISOKA, izvodljivost VISOKA

Praksa pokazuje da je stopa korumpiranosti u Srbiji velika. Da bi se evidentno smanjio taj procenat u oblasti bezbednosti saobraaja, kao i da bi se osigurali sigurni dokazi protiv lica koja kre propise iz navedene oblasti, moramo usmeriti odredjene mere u tom pravcu. Uvodjenje obaveznog video nadzora rada saobraajne policije svakako bi uticao da se nivo korumpiranosti smanji, a isto tako i da se, u sluaju procesuiranja odredjenih lica, imaju vrsti dokazi. Da bi se navedeno sprovelo neophodno je obezbediti dvadesetetvoroasovni video nadzor na slubenim vozilima Saobraajne policije i donoenje Pravilnika kojim bi regulisao nain zapisivanja putem video snimka, ovlaenje za pregled istih, monotoring i sl, to u prvi mah zahteva dodatna finansijska sredstva, ali dugoronije ne zahteva posebna velika ulaganja.

4. Radna tela na lokalnom nivou efikasnost VISOKA, izvodljivost SREDNJA

Po uzoru na zemlje Evrope koje su bezbednost saobraaja svele na zavidan nivo, uz veliko uee lokalnih vlasti u sprovodjenju politike bezbednosti saobraaja, Srbija bi trebalo to pre da izvri pritisak na lokalnu samoupravu i lokalne vlasti o formiranju radnih tela za razliite oblasti, u ovom sluaju iz oblasti bezbednosti saobraaja. Medjutim, Zakonom jesu predvidjene nadlenosti i ovlaenja lokalne vlasti povodom ovog pitanja, ali mnogo toga nije ni zapoeto ili ne funkcionie kako treba. Zato bi trebalo da se, na lokalnom nivou, zahtevi vezuju za znajnje, efektivan rad udruenja, rad volontera i dr, dok na nacionalnom treba da budu vezani samo za kreiranje politike bezbednosti saobraaja, na upravljanje, kreiranje smernica i obezbedjenje finansijske podrske celokupnim aktivnostima u bezbednosti saobraaja na putevima. Na taj nain, poev od najnieg nivoa vlasti, lokalne samouprave, moemo efikasno da se bavimo i reavamo problem bezbednosti saobraaja. Za navedeno, veliki problem predstavljaju finansijska sredstva koja treba da se izdvoje za rad razliitih tela i organizacija na lokalnom nivou.

5. Elektronika u slubi bezbednosti saobraaja efikasnost VISOKA, izvodljivost NISKA Ukoliko bi se automobili proizvodili sa mehanizmima kontrole vozaa, usled prekoraenja brzine, nedovoljne udaljenosti od objekata na putu I sl., stopa saobraajnih nezgoda bi se svela na minimum. Elektronski sistemi bezbednosti saobraaja podrazumevaju postojanje tzv.pametne kutije koja, osim to memorie sve podatke vezane za nepropisnu vonju, slui i da aktivno opominje vozaa o ogranienjima, prekoraenjima brzine, razdaljine objekata na putu i sl. Boljka ovih sistema, odnosno primene kod nas u Srbiji jeste previsoka cena samog sistema i nemogunosti da veina ljudi to sebi priuti, niti mogunosti drave da obezbedi dovoljnu koliinu za sve vozae.

POLICY ANALIZA

Mladi, vonja i alkohol u Srbiji

Uvod

Problem mladih vozaa sa aspekta bezbednosti saobraaja je jako kompleksan. Brojni su faktori koji stoje iza ovog problema, specifina je sama priroda problema i specifine su okolnosti u kojima nastaju saobraajne nezgode sa mladim vozaima.

Posmatrajui lanac faktora bezbednosti saobraaja, namee se zakljuak da je najznaajniji faktor bezbednosti saobraaja zapravo ovek. ovek kao faktor bezbednosti prisutan je direktno, kao uesnik u saobraaju, i indirektno, kao graditelj puteva i onaj koji ih odrava, kao onaj koji donosi zakone o bezbednosti saobraaja i brine o njihovoj primeni. Pri ovome se posebno misli na vozae, s obzirom da oni predstavljaju najslabiju kariku u lancu. Mnogo je elemenata koji utiu na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja, a medju njima se posebno istiu sposobnosti, znanja, stavovi i ponaanja. Razliite starosne grupe imaju razliita znanja, stavove, sposobnosti i ponaanja i razliitu izloenost saobraaju.

Unutar grupe vozaa, kao posebna kategorija, izdvojili su se mladi vozai. Oni predstavljaju predmet mnogih istraivanja iz razloga to su previe zastupljeni u saobraajnim nezgodama sa smrtnim ishodom. Mladi vozai se definiu kao vozai koji imaju do 25 godina. Oni predstavljaju veu opasnost od ostalih starosnih grupa, najpre za njih same, a onda i za svoje putnike i druge uesnike u saobraaju.

Mladost je period sazrevanja, eksperimentisanja i jakih emocija, ispitivanja i ruenja granica. Visok nivo rizika u ovom uzrastu je posledica kombinacije tri kljuna faktora uzrast, iskustvo i nerazvijena svest o uzrono-posledinoj relaciji. Ovome rizik poveavaju okolnosti u kojima mnogi mladi esto voze, ukljuujui vonju nou, vonju sa mladim putnicima, vonju pri velikim brzinama, vonju pod uticajem alkohola i dr.

Bezbednost mladih vozaa u saobraaju u najveoj meri zavisi od njih samih, njihovih statova i znanja, sposobnosti i ponaanja. Istaivanje je pokazalo da veliki broj mladih nema ispravne stavove i da su ponaanja mnogih mladih vozaa rizina. Stavovi se izgradjuju i utemeljuju od detinjstva i jako je teko promeniti ve formirane stavove. Kako bi budue mlade generacije bile bezbednije u saobraaju potrebno je od samog rodjenja sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju i utemeljenje pozitivnih stavova o bezbednosti saobraaja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, ali bi u velikoj meri uvodjenje obaveznih nastavnih programa na ovu temu u okviru obrazovanog sistema doprinelo utemeljenju ovih pozitivnih stavova.

Saobraajne nezgode su glavni uzrok smrti osoba uzrasta izmedju 19 i 25 godina u svim zemljama sveta. Na globalnom nivou, podaci SZO pokazuju da su saobraajne nezgode bile drugi najvei uzrok smrti osoba od 15 do 29 godina, i prvi najvei uzrok smrti mukaraca istog uzrasta. Istraivanja su takodje pokazala da na globalnom nivou, u saobraajnim nezgodama koje su izazvali mladi vozai, na svakih 10 poginulilh mladih vozaa pogine i 6 putnika istog uzrasta i 7 drugih uesnika u saobraaju.

UZROCI I POSLEDICE

U odnosu na uticajne faktore u procesu nastanka saobraajnih nezgoda i dalje je naizraeniji uticaj nepropisne i neprilagodjene brzine kretanja vozila, kao i psihofiziko stanje vozaa uticaj alkohola. Vonja u alkoholisanom stanju pogorava funkcionisanje nekoliko procena koji su neophodni za bezbedno uestvovanje u saobraaju. Alkohol ne samo da utie negativno na funkcije neophodne za bezbedno korienje puta, kao to su vid i refleks, ve utie i na pogreno rasudjivanje koje se esto povezuje sa drugim veoma rizinim ponaanjem na putu, kao to prekoraenje dozvoljene brzine.

Uzroci koji dovode do velikog broja saobraajnih nezgoda sa ueem mladih pod uticajem alkohola se mogu podeliti u nekoliko kategorija:

Alkohol kao problem porodice i drutva drutveni aspekt Neadekvatna primena saobraajno - bezbednosnih mera i propisa bezbednosni aspekt Nedovoljno razvijena svest mladih o relaciji uzrok/posledica psiholoki aspekt

Uz gorenavedeno, treba napomenuti i druge dodatne uzroke ovog drutvenog problema, kao to su: nedostatak materijalnih sredstava za reavanje problema, nepotpuna dijagnoza problema, to rezultira delimino nepotpunim i neadekvatnim reenjima problema itd.

Posledice koje izazivaju veliki broj saobraajnih nezgoda u alkoholisanom stanju mogu biti katastrofalne. Veliki broj poginulih, tesko ili lakse povredjenih lica

Veliki broj saobraajnih nezgoda sve vie ukljuuje uee mladih. U toku 2014.godine u saobraajnim nezgodama poginulo je 111 lica, od ega su 74 izazvali mladi, sa tekim povredama ukupno 485, a sa lakim telesnim povredama ukupno 2249 mlada lica.

Materijalne posledice stete na vozilima, putevima, troskovi sahrana, rehabilitacije i lecenja, naknade za pretrpljene fizicke i psihicke bolove, trokovi procesuiranja itd.

Materijalne posledice takodje mogu biti ogromne i ukljuuju: tete na vozilima, teretu, putu i putnim objektima, trokovi sahrane, leenja, bolovanja, rehabilitacije lica, tete zbog izostanka sa posla, umanjene radne sposobnosti, trokovi procesuiranja (MUP, tuilatvo, sudovi, vetaenja, osiguranja itd).

Socijalne posledice psihicke traume, naruavanje porodinog ivota, degradacija linog ivota itd.

Osnovni socijalni problem drutva i drave predstavlja smanjenje broja radnosposobnog stanovnitva i poveanje onih koji padaju na teret drave. Pored navedenog, socijalne posledice saobraajnih nezgoda sa ueem mladih mogu biti i: umanjenje mogunosti izbora zanimanja, promene naina ivota i odnosa prema sredini, degradacija linog i ivota blinjih itd.

ZVANINE STATISTIKE I AKTUELNA JAVNA POLITIKA

Prema statistickim podacima Republickog zavoda za statistiku, u periodu od 2000. godine do 2013. godine broj nastradalih u saobracajnim nesrecama varira. Nakon donosenja Zakona o bezbednosti saobracaja, koji je stupio na snagu u novembru 2009.godine, stopa smrtnosti u saobracajnim nesrecama se smanjila (primera radi, broj poginulih lica u 2008.godini je iznosio 905, dok je u 2010.godini taj broj smanjen na 660).

Prema navedenim statistickim podacima, najugroenije kategorije su osobe preko 65 godina, kao i mladi izmedju 19 i 25 godina starosti. U 2012.godini kao najei uticajni faktor navodi se neprilagodjena brzina (iznosila je 51,7% od ukupnih uticajnih faktora saobraajnih nesrea, odn. 349 od ukupno 684 nastradalih lica). Takodje, kao najei uzroci se navode sudar iz suprotnog smera, ukupno 130 nastradalih i sletanje sa puta, ukupno 109 nastradalih lica.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraaja i MUP-a Republike Srbije, u saobraajnim nezgodama koje su evidentirane u 2012. I 2013. godini, od ukupno 1388 stradalih lica 292 lica su mladi od 19 do 25 godina starosti, odnosno oko 22% od ukupnog broja poginulih. Najvei broj mladih poginuo je u svojstvu vozaa - 82 lica u 2012.godini i 72 lica u 2013.godini, odn.ukupno 154 lica, dok je u svojstvu putnika poginulo 57 lica u 2012.godini i 49 u 2013.godini, odn.ukupno 106 lica. Najei uzrok nezgoda mladih, u ovom dvogodinjem periodu (129 poginulih), jesu saobraajne nezgode koje se karakteriu kao sletanje sa kolovoza i udar u objekat pored puta i sletanje vozila sa puta. Kao jedan od faktora uzima se skromno vozako iskustvo, ali i sklonost ka rizinom ponaanju, konzumiranje alkohola i razliitih narkotika.

U 2014.godini, u periodu od 01.januara do 30.novembra, poginulo je 74 lica u saobraajnim nesreama koje su izazvali mladi do 27.godina, gde se kao najei uzrok nesree navodi brza vonja, alkoholisano stanje i neiskustvo mladih vozaa.

Unazad nekoliko meseci, u medijima se sve vie pria o problemu velike smrtnosti mladih ljudi usled saobraajnih nezgoda, gde se kao glavni uzrok navodi vonja pod dejstvom alkohola:

Ada Huja, Beograd nastradalo troje mladih od 17 do 21 godine starosti Bege nastradalo troje mladih od 20 do 22 godine starosti Resnik, Beograd nastradalo petoro mladih od 19 do 22 godine starosti Ljig nastradao mladic 21 godina starosti Novi Pazar nastradao mladic 25 godina starosti

Postavlja se pitanje: kako se aktuelna javna politika nosi sa ovim problemom?

Zakon o bezbednosti saobraaja koji je usvojen 2009.godine predstavlja jedan od prvih koraka ka unapredjenju bezbednosti saobraaja u Srbiji. Izmedju ostalog, sam Zakon tei da stane na put velikom procentu smrtnosti usled saobraajnih nesrea, gde znatan broj poginulih lica ine mladi od 19 do 25 godina starosti. Takodje, novi predlog izmena i dopuna navednog zakona predstavljaju mere koje ce delimino popuniti potrebne praznine, kako bi se pokusalo preventivno delovati na smanjenje broja saobraajnih nesrea, a samim tim i na stopu smrtnosti izazvane istim. Medjutim, u globalu, mnogo toga je neophodno izmeniti, doraditi, uskladiti sa trenutnim situacijama, prilagoditi... Iako postojeci Zakon i predlog izmena i dopuna istog deluju kao cvrsto reenje, da bi imali adekvatnu primenu moraju se oslanjati na vrste temelje naeg drutva. Ali, naalost, daleko smo od takve realnosti.Zakon o bezbednosti saobraaja, kao i njegove predloene izmene i dopune, mogu se okarakterisati kao sistematizovani, potpuni i trajni okvir za regulisanje oblasti bezbednosti saobraaja usmerenih na spreavanju i smanjenju velike smrtnosti mladih ljudi usled saobraajnih nezgoda. Ali, samo u teoriji.

Naalost, praksa pokazuje drugaiju realnost. Da bi svrha postojanja jednog takvog teorijski snanog akta bila ispunjena, neophodno je da on poiva na vrstoj podlozi i da je na toj podlozi primenljiv. To se prevashodno odnosi na drutvo i dravu kao stabilan oslonac i podrku u reavanju kljunih drutvenih problema. Nerazvijena svest gradjana o posledicama krenja zakonskih normi, teka finansijska situacija, neadekvatan kadar u slubi bezbednosti, neorganizovano sprovodjenje normi i odredaba zakona uopte, velika stopa korumpiranosti, zadravanje donoenja i sprovodjenja pravila na nacionalnom nivou neki su od razloga ogranienosti aktuelne javne politike u oblasti bezbednosti saobraaja.

Pootravanje zakonskih propisa u oblasti bezbednosti saobraaja se svakako moe okarakterisati kao pozitivan pokuaj unapredjenja trenutnog stanja u nasoj drzavi. Mere koje se sprovode, kao i pokuaji da se unapredi kompletan sistem bezbednosti saobraaja po uzoru na neke evropske zemlje, predstavljaju dobar poetak za smanjenje katastrofalnih posledica izazvanih saobraajnim nezgodama. Predlog izmena i dopuna postojeeg zakona sadrzi dosta vanih odredbi kojima e ce dopuniti manjkavosti i preventivno delovati po pitanju ozbiljnih pretnji na polju bezbednosti saobraaja.

Zakon o bezbednosti saobraaja, od momenta svoje primene, doneo je poveanu bezbednost vozaa motornih vozila i njihovih putnika, koji su pod uticajem pootrene kaznene politike i medijske kampanje koja je pratila primenu Zakona, bili disciplinovaniji i vie potovali propise. Medjutim, pozitivni trend smanjenja saobraajnih nesrea nije dugo trajao. Na to je umnogome uticalo i to to svi subjekti koje je Zakon o bezbednosti saobraaja predvideo nisu preuzeli ispunjavanje svih obaveza iz svoje nadlenosti, nisu dugo vremena nisu primenjivane odredbe Zakona o regulisanju odredjenih oblasti, jer je njihova primena bila uslovljena donoenjem razliitih podzakonskih akata. Takodje, vrlo malo se radilo na edukaciji mladih, a nivo preventivno-promotivnih aktivnosti na zatiti mladih uesnika u saobraaju je bio izuzetno nizak. Posebno se napominje i da, ukoliko se blie tumae odredjene odredbe novog predloga izmena i dopuna zakona, jasno je da, iako na prvi mah delujuju kao idealno reenje za trenutno veliku smrtnost mladih ljudi, su proete nedvosmislenou i kontradiktornou. Na taj nain se samo dokazuje je sam predlog donoen ishitreno, pod velikim pritiskom javnosti i da reavanje jednog ovakvog problema zahteva mnogo vei rad i angaovanost onih ljudi koji se bave politikom bezbednosti saobraaja (neke od zamerki i nedostataka odredaba zakona, njegovog predloga izmena i dopuna nalaze se u Prilogu br.1).Iz svega gorenavedenog se moe zakljuiti da je primena Zakona o bezbednosti saobraaja usled razliitih faktora bila ograniena, te su i efekti koje je imala na stanje bezbednosti saobraaja isti takvi. Ve smo pomenuli da su mere koje su uvedene zakonom, kao i mere koje se predvidjaju njegovim izmenama i dopunama snaan temelj za postavljanje jednog teorijski kvalitetnog bezbednosnog sistema u saobraaj, uz minimalne korekcije i otklanjanja nedostataka. Medjutim, praktino, njegova svrha i cilj ostaju i dalje ogranieni. Svaki dalji pokuaji ostvarivanja trenda smanjenja broja saobraajnih nezgoda i broja nastradalih lica, zapoetog primenom ovog zakona, uslovljeno je sinhronizovanim preduzimanjem znatno ireg spektra mera. Te mere se pre svega odnose na stvaranje jednog stabilnog sistema kao podloge za implementaciju bezbednosne politike. To ukljuuje i promene na polju rada lokalnih samouprava u oblasti bezbednosti saobraaja, mere za suzbijanje korupcije u oblasti bezbednosti saobraaja, edukovanje mladih itd.

PREDLOG JAVNE POLITIKE

Problem: mladi i alkohol/reenje: edukacija mladih po pitanju alkohola

1. Edukacija mladih ukljuivanje u nastavni plan i program srednjih kola poseban predmet koji bi se bavio pitanjima o konzumaciji alkohola, opojnih druga, efektima konzumiranja istih, pitanjima sigurnog seksa, efektima nekonzumiranja istog (trudnoa, polne bolesti) i druge teme kojima bi se mladima razvijala svest o relaciji uzrok/posledica

Konkretan primer:

Sve srednje kole bi po nastavnom programu i planu, za svaku kolsku godinu, dobile dodatni obavezni predmet ija bi nastavna oblast obuhvatala: mladi i alkohol, mladi i droga, negativni efekti konzumacije istih (u okviru kojeg bi se obradjivala tema uticaja alkohola na vonju), mladi i seks, posledice konzumiranja nesigurnog seksa (trudnoa, polne bolesti, HIV), nasilje u porodici, nasilniko ponaanje i maloletnika delikvencija, bonton, moral i tradicija, porodica i dr. Svaka kolska godina bi obuhvatala oblast odn.temu shodno emocionalnoj i mentalnoj zrelosti dece npr. I razred kolske godine bi obradjivao teme: bonton, moral i tradicija i druge izabrane teme, shodno emocionalnoj zrelou dece od 14-15 godina. Program ne bi obuhvatao klasino ocenjivanje, ve bi se po tromeseju radili eseji i radovi na izabrane teme koji bi obuhvatali stavove dece o temama koje su obradjivali. Zavrna ocena bi se upisivala opisno: zadovoljavajue, nezadovoljavajue ili opirnije po potrebi.

Glavna pozitivna karakteristika navedene politike jeste u osposobljavanju mladih ljudi da bolje shvate drutvo u kom se nalaze, da im se ugradi osnovno znanje o drutvenim problemima, o posledicama tih problema i da se na taj nain osposobe za donoenje ispravnih odluka povodom mnogih pitanja koja im predstoje u godinama koje dolaze.

Glavni problem realizacije navedene politke jeste u sprovodjenju promene nastavnih planova po kolama, kao i angaovanje strunjaka iz razliitih oblasti za potrebe predavanja. Prema navedenom planu, svaka kola bi morala imati angaovano minimum tri strunjaka: sociolog, kriminolog i psiholog.

2. U okviru kaznene politike uvodjenje obaveznog psiholokog savetovanja uz psiholoku procenu vozaa kojima su izreene mere zabrane upravljanja motornim vozilom, odn. obaveznog psiholokog savetovanja za odredjeni broj prekraja predvidjenih Zakonom o bezbednosti saobraaja (vonja pod dejstvom alkohola, prekoraenje brzine, prolazak kroz crveno svetlo itd) ukoliko licu budu oduzeta vie od 10 kaznenih bodova.

Agencija za bezbednost saobraaja ve uveliko sprovodi tzv. obavezno pohadjanje seminara odn.rehabilitacije lica kojima je oduzeta vozaka dozvola. U tom postupku, za vraanje vozake dozvole, lica su duna da ponovo pohadjaju nastavu i da ponovo polau vozaki ispit. Medjutim, kako spreiti da do tog momenta uopte i dodje. Oduzimanje kaznenih bodova predstavlja odlinu meru koja je uvedena Zakonom o bezbednosti saobraaja iz 2009.godine. Ali kako uticati na vozae, posebno mlade vozae, da shvate ozbiljnost svojih prekraja i kako uticati na njih da se ophode olako prema njima.

Javna politika koju predlaemo bi se odnosila konkretno na:

Sva lica, odn.vozai kojima se izrekne mera zabrane upravljanja motornim vozilom, a u mometnu izricanja te mere imaju vie od 10, a manje od 18 oduzetih bodova, morali bi imati obaveznu psiholoku procenu i rad sa psihologom na utvrdjivanju injenica koje dovode do tog ponaanja, a u trajanju mere zabrane upravljanja vozilom, izuzev u situacijama kada se oduzima vozaka dozvola, a za iji povraaj ve postoji obavezno pohadjanje seminara i ponovno polaganje vozakog ispita.

Problem kod definisanja ove politike jeste to bi se Zakonom moralo detaljno definisati u kojim sluajevima dolazi do primene ove vrste mere, kao i ta se pod tim konkretno podrazumeva. Generalno, svrha ove javne politike jeste ustvari da se isljuivo preventivno deluje na vozae koji su, ako se u obzir uzme broj oduzetih bodova, u sutini izvrili vie saobraajnih prekraja. Uopteno gledano, verujemo da je veini gradjana, vozaa, posebno mladim ljudima, vei problem, ne pitanje ta emo tamo raditi, ve pitanje zato uopte moram da idem. Vodjeni prostom logikom prethodno navedenog, smatramo da bi vei uticaj na mlade vozae imali takorei obavezni dopunski asovi odn.sama obaveza odlaska na iste, nego bilo koja druga kaznena politika.

Obavezan rad sa psihologom bi se odvijao grupno ili pojedinano, u zavisnosti od vrste prekraja i same procene psihologa. Svrha ove mere jeste dvosmerna: preventivno uticanje na mlade vozae i psiholoka procena svakog od njih. Podaci bi bili centralizovani, te bi se mogli iskoriavati i u druge svrhe (u radu MUP-a, sudstva itd).

Drugi problem ove javne politike jeste mogunost sprovodjenja ove mere u smislu adekvatnog izbora i strunosti ljudi za obavljanje ovih poslova. Koliko bi psiholozi morali biti potkrepljeni znanjem iz oblasti bezbednosti saobraaja ili koliko je uopte oblast vana za psiholoku procenu linosti, pitanje je kojim bi se moralo dobro pozabaviti ako se u bilo kom smislu ovakva mera pone razmatrati za primenu.

3. Uvodjenje obaveznog video nadzora u radu sluzbenih lica saobraajnih policajaca

Stopa korumpiranosti u Srbiji je na vrlo visokom nivou. U oblasti privrede, bezbednosti saobraaja, sudstva. Srbija se generalno jako teko nosi sa ovim problemom i neophodne su godine rada da bi se navedeno svelo na odredjeni prihvatljivi nivo.

U oblasti bezbednosti saobraaja navea stopa korupcije postoji u radu slubenih lica saobraajnih policajaca. Svaki drugi saobraajni prekraj prolazi nekanjeno, iz razloga to se na licu mesta plati slubenom licu za prekaj (okvirno od 500 do 2000 dinara u zavisnosti od platene moi lica koje je prekraj i napravilo, kao i od teine samog prekraja). Ako se moe konstatovati, jedina pozitivna stvar prethodno navedenog jeste to se isto ne primenjuje toliko esto kod teih saobraajnih prekraja. Medjutim, samo postojanje injenice da mogu proi nekanjeno za prekraj koji uine, negativno utie na vozae, a posebno mlade vozae da se ne pridravaju propisa.

Obavezan video nadzor bi podrazumevao sledee:

Na svim slubenim kolima Saobraajne policije bi se uveo dvadesetasovni video nadzor preko kamera koje bi fiziki bile ugradjene na vozilu tako da opseg i irina prostora koji se snima iznosi okvirno oko 180 stepeni spreda.

Efekat ove mere bi bio dvojak: kontrola rada slubenih lica, kao i postojanje dokaznog sredstva u postupku sudjenja. Na ovaj nain bi se zloupotreba polozaja slubenih lica svela na minimum, a video snimci prekaja bi sluili kao dokaz, ime bi se olakao rad suda u utvrdjivanju injenica pri odmeravanju kazne za prekrioca.

Psiholoki aspekt ove mere jeste u injenici da, sa postojanjem saznanja o jednoj ovakvoj meri, a s obzirom da se esto rauna na blagonaklonost sudija (posebno za mlade ljudi koji ne rade, kojima je to prvi prekraj, slubeno lice nije dalo da se stavi primedba, nije sastavljen zapisnik i sl.), se mladi ljudi vie usmeravaju na potovanje propisa zbog smanjene mogunosti da prodju nekanjeno.

Problem ove javne politike jeste u finansijskoj mogunosti da se obezbedi veliki broj kamera visoke rezolucije. Takodje, da bi ova politika dobila na teini, neophodno je uspostaviti i direktnu kontrolu i proveru video zapisa, radi utvrdjivanja postojanja zloupotrebe rada slubenih lica, to predstavlja veliku prepreku u primeni ove mere.

4. Formiranje posebnih radnih tela na lokalnom nivou za bezbednost saobraaja meoviti tim eksperata, nauno-istraivake institucije, policija i jedinice lokalne samouprave

Zakon o bezbednosti saobraaja na putevimadonosi znaajne novine u domenu mogunosti za unapreenje bezbednosti saobraaja, kako na nivou drave, tako i na nivou jedinica lokalne samouprave, optina i gradova. Optinama i gradovima su opredeljena novana sredstva naplaena od kazni u saobraaju, koja su namenjena iskljuivo za unapreenje bezbednosti saobraaja, i predodreena obaveza da se ona mogu koristiti samo po posebnom programu, koji se donosi na predlog lokalnog tela za koordinaciju poslova unapreenja bezbednosti saobraaja. Pored toga, na lokalnom nivou je propisana i obaveza donoenja strategija bezbednosti saobraaja, godinjih planova bezbednosti saobraaja, praenja stanja bezbednosti saobraaja, finansiranja mera i aktivnosti na lokalnom nivou, kao i konkretni poslovi organizacije i sprovoenja sportskih i drugih priredbi na putu, tehnikog regulisanja saobraaja i saobraajne signalizacije, posebne mere i ovlaenja i organizacija poslova bezbednosti saobraaja u jedinici lokalne samouprave itd.

Lokalna samouprava bi u tom smislu treba:

Po hitnom postupku obrazovati radna tela, savete ili komisije ija bi primarna uloga bila obezbedjenje bezbednosti saobraaja na lokalnom nivou. S tim, pored navedenog, neophodno je oformiti i strune timove koji bi se mahom bavili analizom problema bezbednosti saobraaja na teritoriji lokalne zajednice, kako bi se adekvatno doneli programi koji bi se oslanjali na nacionalne principe iz oblasti bezbednosti saobraaja, a koje bi sprovodile lokalne zajednice.

Politika koju navodimo nije novina odn.mahom je predvidjena Zakonom o bezbednosti saobraaja. Mada, s obzirom da je jako malo toga sprovedeno u delo, smatramo da je veoma vano da se po hitnom postupku pone raditi na tome, te iz tih razloga navodimo ovaj primer kao jednu od moguih alternativa javne politike donoenje odluka na nacionalnom nivou o hitnom formiranju radnih tela iz oblasti bezbednosti saobraaja na loklanom nivou.

5. Elektronika u slubi bezbednosti saobraaja Elektronski ograniava brzine kretanja i Elektronska centralna jedinica

Ukratko o karakteristikama navedenih uredjaja i objanjenje po kom principu rade:

ELEKTRONSKI OGRANICAVAC BRZINE KRETANJA VOZILA

Uredjaj je namenjen za spreavanje udesa vozilom (motocikl, auto, autobus, kamion i dr.) usled nepotovanja postojee ogranienje brzine. Cilj je da se spree nesree koje se deavaju kao posledice nediscipline vozaa.

Sastav uredjaja:

- predajnik RF 433 MHz koji permanentno emituje kodiranu numeriku informaciju ogranienja i- prijemnik RF 433 MHz sa dekoderom i izvrnim elementom kojim informie vozaa zvuno i vizuelno o ogranienju na toj deoici puta sa odgovarajuom memorijom

Predajnik kodirane numerike informacije ogranienja se montira na tabli ogranienja sa koje emituje informaciju ogranienja. Njegovo neprekidno napajanje se obezbedjuje fotonaponskim modulom i odgovarajuom baterijom.

Prijemnik kodirane informacije se montira na vozilo bilo koje vrste sa izvrsnim elementima koji opominju vozaa zvuno i vizuelno da je uao u deonicu ograniene brzine sa mogunosti memorisanja u sluajevima nepotovanja tog ogranienja i podacima : deonica, datum i vreme (slui kao dokaz na sudu).

Kada se vozilo kree i prilazi tabli upozorenja o ogranienju brzine sa table se emituje kodirana informacija koju prijemnik u vozilu prima, informie vozaa o postojanju ogranienja. U koliko voza ne smanji brzinu, im predje tablu ogranienja elktronika memorise dokazne elemente prekraja.

Prijemnik je blokiran i samo organi kontrole saobraaja mogu da snime memorisane podatke kao dokaz za prekraje. Zakonom se reguilise postupak u vezi ovakvih prekraja.

ELEKTRONSKA CENTRALNA JEDINICA u funkciji bezbednosti u saobracaju

Razvojem tehnike krajem dvadesetog veka, dolo je do znaajnih uvoenja mnogih tehnikih dostignua u oblast auto-industrije. Tako su automobili, nekad kompleksni sklopovi mehanike, hidraulike i krute asije postali jo kompleksniji proizvodi uvoenjem elektronike kao osnovne opreme. Meutim, pozitivan uticaj elektronike doveo je do razvoja razliitih sistema pasivne i aktivne bezbednosti u automobilima.

Svi dananji automobili imaju ugraen raunar koji koordinira rad motora i ostale mehanike, hidraulike, i naravno elektronike. Relativno mala kutija danas predstavlja mozak svakog savremenog automobila, koji kontrolie i kordinira sve funkcije u automobilu.

Pri tome, jedno od najvanijih zaduenja ECU - Elektronske Centralne Jedinice jeste da aktivira razliite elektronske sisteme pasivne i aktivne bezbednosti u cilju bezbedne vonje i ispravljanja greaka vozaa.

ECU redjaj prikuplja informacije sa internih i eksternih sistema putem njihovih senzora i zatim te informacije obradjuje i na osnovu njih alje novu informaciju ka odredjenom uredjaju/sistemu radi realizacije. Konkretno, eksterni sistem na osnovu brojnih senzora ECU prati i dobija pdatke izvan vozila kao stanje u saobraaju koji se odvija i u kome je vozilo aktivno.

Stanje u saobraaju: ISPRED, LEVI, DESNI BOK I POZADI vozila.

Navedene karakteristike elektronskih sistema svakako mogu doprineti smanjenju saobraajnih nezgoda, posebno mladih ljudi. Jasna je poruka koju elimo da poaljemo po pitanju kolika bi efikasnost uvodjenja ovakvih sistema bila.

Veliki problem pri realizaciji navedenog jeste finansijski aspekt, odn.injenica da uvodjenje ovih sistema u vozila previe kota, te smo iz tog razloga naveli izvodljivost kao nisku. Eventualno reenje koje bi se moda moglo primeniti, jeste da se kao kaznena mera u svrhu bezbednosti saobraaja uvede obavezno posedovanje jednog od dva navedena sistema za lica koja su uestvovala kao izazivai saobraajne nezgode (posebno oni koji su bili pod uticajem alkohola) koja se kategorie kao saobraajni prekraj sa nezgodom ili kod lica koja u odredjenom vremenskom periodu (npr.godinu dana) izvre isti saobraajni prekraj vie puta, a odnosi se na prekaje za koje je predvidjena kazna zatvora.

Ovaj vid preventivnog delovanja bi svakako u praksi nailazio na neodobravanje, ali ukoliko se uporedi stepen efikasnosti u suzbijanju i smanjivanju velikog broja saobraajnih nezgoda sa trokovima implementacije, jasno je da je ovo jedan od smerova u kome budui kreatori javnih politika u oblasti bezbednosti saobraaja moraju krenuti i kome moraju biti naklonjeni.

PRILOG BR.1 Kritiki ostvrt na ZOBS i predloene izmene i dopune[footnoteRef:1] [1: Deo teksta I smernice za pisanje istog preuzete sa sajta www.garaza.rs]

Tragedije koje su se dogodila pre unazad nekoliko meseci su bile okida da se ubrza procedura za dugo najavljivane izmene Zakona o bezbednosti saobraaja. Ne podravamo ovu odluku, jer kad se radi neto na brzinu, ne uradi se sve kako treba. Toga se bojimo i sada, jer je i aktuelni ZOBS dugo usvajan pa opet ima potreba za izmenama koje su kod nas uvek inertne. Takoe ne moemo da se otrgnemo utisku da je motiv za ubrzane izmene potpuno pogrean, jer se, konkretno u poslednjoj saobraajnoj nezgodi u Beogradu, Ada Huja, ispostavilo da vinovnik pomenute nesree nije ni imao vozaku dozvolu, to znai da se na njega najavljivane izmene ne bi odnosile sve i da su bile na snazi. Napominjemo i da je akcenat najavljenih izmena na mladim vozaima, a iako je to svakako bitno, nije jedina oblast kojoj su potrebne izmene.

U nastavku teksta eleli bismo da izrazimo nae laiko miljenje povodom razliitih pitanja kojima se bavi aktuelni Zakon o bezbednosti saobraaja, kao i naglaavanje nekih dvosmislenosti povodom predloga izmena i dopuna istog.

Zabrana upravljanja motornim vozilom i kaznena politika

Po novom zakonu je zabrana bila apsolutna. Pod tim mislimo da vai za sve kategorije koje voza poseduje, kao i da se mora izrei ako je propisana i ne moe biti kraa od zakonskog minimuma. Na prvi pogled je ovo dobra stvar, stroija kaznena politika da bi se uveo red. Ali, da li je zaista tako?

Naime, kada bi ste ljudima rekli kakve su kazne, veliki broj njih bi rekao da su blage i da trebaju biti jo stroije! Meutim, kada bi ti isti ljudi napravili neki prekraj, onda bi im minimalna kazna itekako bila velika i nastala bi kuknjava tipa Jao pa prvi prekraj za 15 godina, jel ba mora da mi uzmu dozvolu i slino. Da ne govorimo o profesionalnim vozaima (i ne samo njima, mnogima je dozvola bitna za posao) koja kazna za saobraajni prekraj moe biti otkaz, a svi znamo kako je danas teko doi do posla.

Takoe, postoji jo jedan paradoks, a to je da se esto u praksi deava da za isti prekraj istu kaznu dobije neko kome je to prvi i jedini prekraj, kao i neko ko ima burniju istoriju. Kazneni bodovi su doprineli razvrstavanju vozaa po pitanju prekraja, ali u kontekstu teine pojedinanih kazni nema puno prostora za to, iako sudije shodno svojoj proceni mogu da izreknu viu novanu kaznu, i dui period zabrane. Dobar primer za to je kazna za vonju zaustavnom trakom oko koje se u poslednje vreme vodi dosta polemike.

Uzmimo na primer 3 sluaja:

1. Voza dok su kolone u drugim trakama vozi zaustavnom jer ga mrzi da eka.2. Voza naglo odlui da iz vozne trake vozilo ispred sebe pretekne sa desne strane koristei zaustavnu traku i rizikujui da napravi udes ako je neko vozilo zaustavljeno u zaustavnoj traci.3. Voza zbog guve i teeg ukljuivanja zakai nekoliko metara zaustavne trake pre nego to se ukljui.

Objektivno gledano, ova tri sluaja su potpuno razliita. Prvi je bezobzirnost prema drugima, drugi nosi znatno vee ugroavanje bezbednosti, dok je trea situacija formalno samo prekraj. Zakon sve tretira isto, svi dobijaju 14 bodova i 8 meseci zabrane, a novana kazna moe biti umanjena uz dobru volju sudije i olakavajue okolnosti koje nemaju veze sa samim prekrajem, ve se uglavnom tiu prihoda i finansijskog stanja prekrioca.

ta bi moglo da se izmeni?

Po vaeem zakonu je trajanje mere propisano u formi u trajanju od najmanje to znai da se ona mora izrei u najmanje datom trajanju, ali je mogue i duem, do godinu dana koliko je maksimalno trajanje regulisano Zakonom o prekrajima. Zakonski, za svaki prekraj za koji je propisana zabrana ista moe da se izrekne u trajanju od 12 meseci, pa i za lako prekoraenje, kao i za potpunu alkoholisanost.

Pre svega, ne bi bilo loe promeniti postavku i trajanje formulisati u trajanju od najdue. To bi sudijama omoguilo da nakon procena okolnosti izreknu krau ili ne izreknu uopte zatitnu meru. Na primer, vozau kamiona bi mogla biti izreena maksimalana novana kazna, ali bez zabrane. Sve i da celu platu da za kaznu, nee dobiti otkaz, al e visoka novana kazna imate preventivan karakter i svrha kanjavanja e biti ispunjena. Takoe, mogunost uslovnog oduzimanja dozvole kao nekad bi bila odlina. Mera nee biti izvrena ako se prekraj ne ponovi, ali ako se ponovi isti ili prekraj iste teine mera se izvrava zajedno sa merom nove kazne. Zabrana koja visi nad glavom moe imati isti efekat kao i izvrena, ali bez tolike tete po pojedinca i njegovu porodicu.

Novi Zakon o prekrajima je doneo mogunosti za neke izmene, ali to jo nismo videli u praksi. Naime, sada postoji mogunost dogovora sa policijom za umanjenje kazne, ali samo pod tano odreenim uslovima i koliko smo upoznati, to u praksi nije svugde zaivelo jer su se javljali ljudi kojima je od strane MUP-a odobreno, ali je sudija rekao da to jo nije u primeni. Ko je u pravu, ne znamo. Sam nain kako je to regulisano nam se ne svia jer je opet rigidan i fiksan. Pored toga, zakon je uveo centralizovanu evidenciju prekraja, tako da sudija moe da ima bolji uvid kakav je voza pred njim i mislimo da bi on trebao da odlui o iznosu kazne i eventualnom ublaavanju iste.

Dobro je to sudei po presudama zabrana opet vaiti za pojedinane kategorije. To sada i jeste po novom Zakonu o prekrajima, ali mi govorimo o ZOBS-u koji treba da se izmeni. Iako je sada praksa takva da se presude odnose na pojedinanu kategoriju, treba to uvesti i u ZOBS. Pojedini prekraji itekako prave razliku sa kojim su vrstom vozila uinjeni, tako da nema logike vozau GSP-a izrei zabranu za autobus ako je kolima prekoraio brzinu za 21km/h. Bodovi i dalje da vae kumulativno, a zabrane pojedinano. Sem toga kazna ispada na neki nain stroija po onog ko ima vie kategorija.

Pogotovo je paradoks vonja kategorije za koju se ne poseduje dozvola. Tada bi sledovala zabrana i na kategorije koje se poseduju, a ako neko nema vozaku dozvolu ni za jednu kategoriju, onda je kazna samo novana, bodova nema, zabranu vonje ne treba komentarisati, tj. ona u ovom sluaju moe biti zabrana polaganja, ali sumnjamo da je ikome to bilo na umu. Znai, vei je prekraj da motor vozi neko ko je poloio za kola i barem zna pravila saobraaja, nego kad motor vozi neko ko nije proao nikakvu obuku za upravljanje vozilom bilo koje kategorije.

Mala digresija, pre usvajanja akteulnog ZOBS-a, u jednom drugom nacrtu je kazna za vonju kategorije za koju se nema poloeno bila visoka, a ako neko vozi motorno vozilo bez posedovanja bilo kakve dozvole, to bi se tretiralo kao krivino delo. Moemo da diskutujemo da li je to ba za krivino delo ili ne, ali je poenta da je predlaga zakona ovde prepoznao razliku izmeu ova dva prekraja.

Naravno, opet bi neki pojedinci imali zamerke i rekli da ako mu posao zavisi od dozvole onda mora duplo vie da pazi i zato bi on bio privilegovan. Od ovoga bi svi imali koristi, a drugo vraamo se na poetak prie, kanjavanje je u redu kad se kanjava drugi, a kad mi napravimo prekraj, uvek se nae izgovor da je sluajno, da se desilo samo jednom, da nismo napravili prekraj 100 godina i onda bi voleli da postoje mehanizmi za smanjenje kazne.

Takoe, u svetlu ovoga ne bi bilo loe razmotriti neku vrstu prekrajnog naloga, ali na viem nivou. Da prekrioc ima opciju da ubrza postupak protiv sebe, prizna delo ali da kazna bude i umanjena. To pogotovo ima smisla za savesne ljude koji retko naprave greku, a i uz niu kaznu se postie kazneni efekat. Jedini izuzetak od ove prie bi bila vonja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Za to ne bi trebalo da bude izuzetaka jer je to opti prekraj koji za sobom povlai i druge prekraje koji se ine pod alkoholisanou i za to zabrana treba da vai na sve kategorije.

Moramo da se osvrnemo i na nain izvrenja zabrane koji sada funkcionie tako to se zabrana vodi u sistemu, a vozau poalje obavetenje kada mu zabrana stupa na snagu. Bilo je tu neprijatnih situacija, npr. da voza nije znao da zabrana tee jer je obavetenje primio neko ko mu nije rekao, da su pogreno shvatili tekst reenje od suda pa zabranu izdrali jo jednom kad je stiglo obavetenje od MUP-a, kao i da su pogreno shvatili same datume vaenja zabrane. S obzirom na to da se zalaemo za zabranu za pojedinane kategorije i imajui vidu format novih dozvola, fiziko oduzimanje dozvole i upisivanje zabrane u istu nisu opcija. Konkretnu ideju za izmenu nemamo, ali bi barem dostavu obavetenja mogla da obavlja nova sluba za dostavu sudskih poziva jer bi to ipak bilo sigurnije od preporuenog pisma.

Vonja u alkoholisanom stanju

Za ovakav prekraj nema opravdanja ni tolerancije. U pijanom stanju voza moe da unesrei mnogo porodica i uniti mnogo ivota. Zato smatramo da kazne za ove prekraje trebaju biti mnogo otrije. Granicu bi trebalo vratiti na 0,5 jer nema nikakvog razloga da bude 0,0 pa ni 0,3 osim za profesionalce i vozae poetnike (probna dozvola). Godinama smo imali veu granicu pa nije bilo problema, a mnoge zemlje imaju toliku ili ak veu. Bezbednosnog efekta nema, samo se budet puni kaznama i osiguravajua drutva mogu da na osnovu alkoholemije vee od 0,3 da potrauju regres. Jo je apsolutna zabrana alkohola problematina zbog lano pozitivnog alko testa, a u prilog tome da je ovo loe reenje nam govori to da ta praksa nije esta u zemljama na koje nam je cilj da se ugledamo. Granica bi mogla da bude 0,5 kao i pre, dalje po kategorijama alkoholisanosti da se tretira kao prekrajno delo sa duom zabranom i viom novanom kaznom nego sada, a preko 2,0 krivino delo sa kaznom do godinu dana zatvora i obaveznom zabranom upravljanja od najmanje godinu dana.

U skladu sa okolnostima sudija bi odredio trajanje zatvorske kazne ili preimenovao u uslov, ali zabrana bi bila obavezna i ukoliko se ovaj prekraj ponavlja da zabrana upravljanja motornim vozilom bude trajna. Svako zasluuje drugu ansu, to je jedan od razloga zato nismo za trajnu zabranu odmah svakome koga uhvate sa preko 2,0. Drugi razlog je to bi opet dolo do nesklada u kaznenoj politici, jer neko ko izazove saobraajnu nesreu sa smrtnim ishodom pored zatvora obino dobije par godina zabrane vonje. I onda neko ko nikog nije ugrozio dobije doivotnu zabranu, a neko ko uniti neku porodicu dobije zabranu par godina? Nije ba usklaeno.

Negativna promena je to je za ovaj prekraj omoguen dogovor sa policijom i umanjenje zabrane sa 3 na 2 meseca, za kategoriju alkoholisanosti od 0,5 do 1,2. Istina, zvanino postavljena granica do koje je mogu dogovor je dosta nia od 1,2, ali se svejedno ne slaemo da se za ovakav prekraj pravi ustupak.

Vonja pod uticajem opojnih sredstava

Ili narodno reeno droga. U zakonu je to svakako zabranjeno, kazne su visoke, ali se pitamo koliko se takvi vozai u praksi otkrivaju? Policija ima ureaje za testiranje alkohola u izdahnutom vazduhu, ali da li ima brze testove za opojna sredstva? Iako policija ima mehanizme da takve vozae sankcionie (procena policajca, iskljuivanje iz saobraaja i upuivanje u medicinsku ustanovu radi strunog pregleda) ne znamo koliko je to u praksi primenljivo. Zato su potrebni brzi testovi na licu mesta. Pre par godina se pisalo u novinama kako je saobraajna policija dobila ureaje koji rade brzi test iz pljuvake, dva (ili ak jedan?) takav ureaj je stigao, namera je bila da njihov broj postane vei. Nemamo utisak da se to dogodilo, a svakako bi trebalo. Takoe bi i ovaj prekraj trebalo svrstati u krivina dela ili barem pootriti kazne.

Ogranienja za mlade vozae

Ovu meru ne podravamo na nain na koji je prvobitno iznesena. Prvobitna medijska objava koji uzima u obzir samo zapreminu motora je jednostavno neprihvatljiva. Jedino ispravno je odnos snage i mase i to da ne vai retroaktivno jer bi nastali mnogi problemi ljudima koji su ve kupili porodina kola, a imaju mlade vozae u porodici. Poslednjih dana se puno pria na tu temu i vidimo da ima pomaka na temu ogranienja snage vozila, te se nadamo da e Radna grupa zaduena za ove izmene pronai najbolje reenje. Takoe podravamo apsolutnu zabranu alkohola za mlade vozae.

Vonja bez vozake dozvole

Ovde bi obavezno razdvojili dva sluaja; neposedovanje ni jedne vozake kategorije i neposedavenje jedne odreene kategorije. Sada su ova dva sluaja istia, a svakako ih treba razdvojiti jer nije isto da motor vozi neko ko nikad nita nije vozio, kao i onaj ko 10 godina vozi kola i ipak zna propise. O visinama samih kazni moe da se diskutuje, ali je poenta da ovde mora postojati zakonska razlika.

Preticanje sporih vozila

Znamo da je puna linija zid kada je preticanje (ne i obilaenje) u pitanju. Meutim, ta ako naiemo na spori kamion ili traktor koji ide znatno ispod ogranienja? Nita, ekamo isprekidanu liniju ili da voza ispuni obavezu da stane sa strane i propusti bra vozila, a kolona se pravi i pravi

Zato kratko i jasno treba dozvoliti preticanje preko pune linije sporih vozila. ta je sporo vozilo, tj. koja je granina brzina je stvar o kojoj se moe prodiskutovati, ali je sutina ista, a to je dozvoliti da se sporo vozilo koje usporava saobraaj pretekne preko pune linije ako za to postoje bezbedni uslovi. ak se prialo da je to ranije bilo dozvoljeno, meutim mi taj podatak zvanino nismo pronali.

Neproputanje peaka

Obaveze vozaa na peakom prelazu su opisane tako da nije ba jasno ta to tano zapravo znai. Svi znamo da peake treba propustiti, ali ta je neproputanje peaka? Ako ih udarimo, iseemo, gurnemo, proemo od njih na manje od jednog metra? Ili dva metra?

Gospodin Damir Okanovi iz Komiteta za bezbednost saobraaja je u gostovanju u jednoj TV emisiji izjavio da je neproputanje peaka prolazak preko peakog na nain da peak mora da izmeni svoje prethodno kretanje. Znai, stane, ustukne, vrati se unazad i slino. To je i logino, ali u praksi je drugaije. Ako ulica ima 3 trake, vi ste u desnoj, peak zakorai na peaki u suprotnoj, levoj traci, policija e vas kazniti iako je izmeu vas i peaka bilo moda i 10 metara i nikako niste mogli da ga ugrozite. Trebalo bi precizirati ta je zapravo neispravno ponaanje u ovoj situaciji kako vozai koji redovno proputaju peake ne bi bili nerealno kanjeni.

Sainjavanje policijskog zapisnika

Veliki broj vozaa je imao situaciju da nakon zaustavljanja od strane policije budu evidentirani u vidu neformalne beleke u rokovniku policajca, a da im nakon nekog vremena stigne poziv od sudije zbog prekraja koji, ako emo iskreno, uglavnom jesu uinili iako sigurno ima i onih koji nisu. Bez obzira na to da li je prekraj uinjen, vozau je uskraena mogunost unoenja primedbe u zapisnik, unoenja svedoka i drugih dokaza, kao i uvid u isti. Sve do odlaska kod sudije se ne zna ta u njemu pie, da li je injenino stanje kompletno opisano ili ne. Potpisivanje ili nepostpisivanje zapisnika ne pravi neku razliku, ali bi to moglo da se izmeni u smislu da voza potpie samo ako se slae, a ako se ne potpie da se podrazumeva da ima primedbe koje e izneti na adekvatnom mestu ili uvoenje obaveze potpisivanja kao dokaza da je zapisnik uopte i sainjen na licu mesta. Ako graanin i tad odbije da potpie imamo par ideja, ne jednostavnih ali je sutina da sadanje stanje nije najkorektnije. Podaci se evidentiraju i prilikom rutinske kontrole, tako da nema razlike izmeu razloga zbog kojih se upisuju podaci ve samo u njihovom kasnijem korienju.

Preispitivanje pojma nasilnika vonja

Svi su uli da to postoji, ali mnogi ne znaju ta je, pa zato maltene svaki drugi prekraj prozovu za nasilniku vonju. Nasilnika vonja spada u najtei oblik prekraja koji postoji kod nas, koja za laki oblik bez izazivanja udesa ili opasnosti ima obaveznu zatvorsku kazna (najmanje mesec dana) i izuzetno dugo trajanje zabrane upravljanja motornim vozilom (najmanje 9 meseci). Uz to ide i 15 bodova koji su nekako nebitni pored prve dve stavke.

Nasilnika vonja je jasno definisana u samo dva sluaja, preticanje kolone vozila preko pune linije i u sluaju prolaska kroz najmanje dva crvena svetla (ili ak uta ako je voza mogao da se zaustavi) uzastopno ili u vremenskom periodu manjem od 10 minuta.

Osvrnuemo se na nasilniku vonju kada nije definisana za konkretan prekraj kao u prethodna dva sluaja. U ostalim sluajevima vai sledee:

Nasilnika vonja je postupanje vozaa koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraaja, odnosno, prilikom koje voza ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih uesnika u saobraaju.

Ovo znai sve, ali i nita. Neka logika bi bila da nasilnika vonja ne moe biti jedan prekraj koji ve postoji u ZOBS-u i za koji postoji odreena kazna, ve barem kombinacija dva ili vie prekraja pa da oni zajedno ine nasilniku vonju. Tu nailazimo na dva problema:

Ko odreuje ta je nasilnika vonja? Ako je nasilnika vonja skup od vie prekraja, da li je nasilnika vonja u nekim sluajevima protektivna mera? to se prvog dela tie, prilikom stupanja na snagu novog ZOBSa, preko medija je kruilo objanjenje da to odreuje sudija na osnovu policijskog zapisnika gde je napisano injenino stanje. Na alost, to u praksi nije tako. Na naem forumu smo imali sluaj da je policija naem lanu napisala prijavu za nasilniku vonju za situaciju koja ne deluje da je nasilnika. Njegova srea u nesrei je da je policijsko vozilo imalo video kameru i da je snimak prekraja poslat sudiji. Razuman sudija je pregledom snimka utvrdio da mu nije sasvim jasno zato je policija to okarakterisala kao nasilniku vonju i zatraio sasluanje policajca. Epilog ne znamo, ako je uopte i reen predmet. Ta patrola je to tako okarakterisala, neka druga moda ne bi, izgleda da nemaju jasna uputstva, to je i logino kad nema jasne definicije. Kazna je isuvie velika da bi policajci na osnovu line procene bile sudije, jednostavno je ovo i dalje previe klizav teren. Ako je definisanje nasilnike vonja na sudiji, onda to tako treba da bude i u praksi, ako je na policiji, onda oni moraju imati jasne smernice koje bi obezbedile da se svaka situacija uvek isto definie. Tu dolazimo do drugog pitanja koje emo objasniti na ovom primeru.

Zamislite sledei scenario. Neko vozi motocikl za koji nema dozvolu, zaustavnom trakom na auto-putu, sa 2.1 alkohola u krvi. Zarad ilustracije zanemariemo diskusiju da li bi vonja motocikla sa ovom koliinom alkohola bila mogua. Pojedinani zbir minimalnih kazni za ova 3 prekraja je 300 000 dinara, 42 kaznena boda i 24 meseca zabrane upravljanja motornim vozilom. A ako bi se ovo okarakterisalo kao nasilnika vonja, minimalna kazna bi bila 30 dana zatvora, 9 meseci zabrane upravljanja i 15 kaznenih bodova. Istina je da u drugom sluaju imamo obavezan zatvor (mada je veoma verovatno da bi zbog okolnosti i prvi sluaj imao zatvorsku kaznu) koji, iako je po prekrajnom osnovu, ima svoju teinu, ali i 300 000 dinara je ogromna koliina novca za veinu graana. Jedan zatvorski dan bi ovde vredeo 10 000din, dobar posao zar ne? O broju bodova i trajanju zabrane je suvino polemisati jer je razlika ogromna. Zato je neophodno ovu oblast temeljnije urediti, jer osim za dva sluaja pomenuta na poetku, nasilnika vonja se jako teko moe odrediti.

Novi predlozi koji se spominju u medijima su da se pod nasilnikom vonjom podvede i nova najvia kategorija prekoraenja brzine, kao i vonja motocikla na zadnjem toku. Same odredbe po sebi nisu toliko sporne, iako nam se ova poslednja ini malo vie zvuna nego to je realan saobraajni problem. Problem je ako osnovna definicija ne bude preciznija, onda emo opet biti na istom, samo emo imati jo dva jasna sluaja.

Pravilnik o merenju brzine vozila

Po ovom pitanju kod nas postoji neslavna tradicija. Naime, prethodni pravilnik dugo je kren jer je propisivao merenje brzine iskljuivo u odlasku. Ogroman broj presuda je donet na osnovu merenja u dolasku. Internet tada nije bio dostupan kao danas, ljudi nisu znali, sem pojedinaca koji su obarali prijave. Nakon pisanja medija pravilnik je brzo izmenjen i dozvoljeno je merenje i u dolasku. Trenutni pravilnik je takoe poprilino tur i nepovoljan u pojedinim stavkama. Za poreenje smo uzeli komijski pravilnik, iz Hrvatske. U poreenju sa naim pravilnikom, hrvatski je kompletniji u nekim segmentima iako i meu njihovim vozaima ima albi. Pre svega, kod njih postoji pojam sigurnosna razlika. Pre nego to napiemo ta je to, napomenuli bi smo da oba pravilnika propisuju maksimalne dozvoljene greke mernih ureaja i te greke su jako sline.

Sigurnosna razlika je vrijednost brzine izraena u km/h ili u % koja se mora odbiti od izmerene vrednosti brzine kako bi se uinio ispravak zbog pogreke merila brzine odnosno merne metode.

A vrednost sigurnosne razlike je: Sigurnosna razlika kod merenja brzine za brzine do 100 km/h iznosi 10 km/h, a za brzine vee od 100 km/h iznosi 10 % izmerene brzine.

ta to znai? Znai da iako ureaji ne smeju toliko da gree, da vozai ne bi bili oteeni, od izmerene brzine se oduzima vrednost i na osnovu te vrednosti se pie prijava. Kod nas je situacija malo drugaija. Vii prekrajni sud se izjasnio da se vrednost izmerena na mernom ureaju uzima kao konana. Nema potrebe da komentariemo koliko je ovo nepravedno, imajuu u vidu da i sam proizvoa mernih ureaja navodi mogunost greke. Znai, smatramo da je potrebno i kod nas da se uvede pojam sigurnosne razlike kako se ne bi dogodilo da neki voza proe sa viom kaznom iako je realno bio u manjem prekoraenju. Neki e se pomou toga izvui sa manjom kaznom, ali bolje pustiti krivog nego osuditi nevinog.

Sem toga njihov pravilnik preciznije odreuje kako presretai treba da vre merenje. Zbog specifinosti merenja iz pokreta, propisali su minimalnu distancu tokom koje vozilo treba da bude praeno, za brzine manje od 80km/h distanca je 200m, a za brzine preko 80km/h je 500m. Takoe, navedeno je da se moe meriti brzina samo vozilu koje pretekne presretaa, i navedeno je da se tokom samog merenja ne sme zumirati slika i da se morati snimiti cela situacija. Propisano je jo koji podaci moraju biti navedeni na snimku, ali je to nebitno jer ureaji fabriki ve prikazuju te podatke. Ukoliko se iz video snimka izrauju slike, potrebno je izraditi najmanje tri i to sa poetka merenja, sa kraja merenja i treu izvan podruja gde je mereno. Pominju se jo i naini kako presreta moe meriti brzinu. Svega ovoga u naem pravilniku nema.

policy analiza - javne politike

Documents