februar 2013. godine BEOGRAD broj 38

(ISSN 1821-1879)

Svim koleginicama ~estitamo Dan `enaSvim koleginicama ~estitamo Dan `enaSvim koleginicama ~estitamo Dan `ena

22

Kabinet ministra

januar

februar

23

29

30

30

31

1

2

odrana prezentacija aktivnosti projekta Oja~avawe forenzi~kih kapaciteta u borbi protiv prekograni~nog organizovanog kriminala u oblasti trgovine narkoticima", koji su uspeno realizovali Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbi-je i Ministarstvo za regionalni razvoj i javne rado-ve Republike Bugarske.

na sastanku premijera i ministra unutrawih po-slova Ivice Da~i}a sa novoimenovanim efom Mi-sije OEBS u Srbiji Peterom Burkhardom, pozitivno je ocewen proces sprovo|ewa bitnih reformi u Sr-biji i doprinos regionalnoj bezbednosti u ~emu se o~ekuje podrka me|unarodnih organizacija.

prvi samit vlada Republike Srbije i Republike Kipar. Predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Da~i} sastao se sa predsednikom Republike Kipar Dimitrisom Hristofijasom i potpisao Memoran-dum o razumevawu o uspostavqawu unapre|enog partnerstva. Ministar Da~i} i ministar pravde i javnog reda Republike Kipar Lukas Luka potpi-sali su protokol izme|u vlada Srbije i Kipra o sprovo|ewu Sporazuma izme|u Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezako-nito borave.

na sastanku Marri foruma - Regionalne inicija-tive za migracije, azil i izbegla lica u Sarajevu predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} govorio je o le-galnim migracijama i migracionoj statistici. To-kom posete Bosni i Hercegovini, Da~i} se sastao sa predsedavaju}im Predsednitva Bosne i Her-cegovine Nebojom Radmanovi}em i ministrom sigurnosti Fahrudinom Radon~i}em, predsedava-ju}im Saveta ministara Bosne i Hercegovine Vje-koslavom Bevandom i specijalnim predstavnikom Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu Piterom Sorensonom.

obeleen po~etak tvining projekta Uspostavqawe efikasnog sistema za spre~avawe i suzbijawe ilegalnih migracija na teritoriji Republike Srbije". U realiza-ciji projekta u~estvuju pripadnici Odeqewa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala i Uprave grani~ne policije Ministarstva unutrawih poslova.

sastanak Ivice Da~i}a sa Knutom Volebekom, komesa-rom za nacionalne mawine OEBS-a. Ministar Da~i} je istakao da je Vlada Srbije opredeqena da primewuje naj-vie standarde u oblasti potovawa prava nacionalnih mawina, ali da ne}e dozvoliti primenu dvostrukih stan-darda i ugroavawe interesa drave Srbije.

prilikom sastanka u Beogradu, predsednik Vlade Re-publike Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} i ministar spoqnih poslova u Vladi Republike Turske Ahmet Davutoglu potvrdili su u razgovoru da }e ove godine u Beogradu biti odran samit dveju vlada, od kojeg se o~ekuje da unapredi bilateralne odnose izme|u Srbije i Turske.

33

7

8

10

12

12-14

12

3

ocenivi sastanak sa direktorom FBI Robertom Milerom kao veoma uspean, ministar Ivica Da~i} je naglasio da je zadovoqan i po~astvovan jer je za vre-me svog mandata imao priliku da drugi put razgovara sa wim. Oni su ponovili da postoji veliki zajedni~ki interes za razvoj saradwe. Miler je izrazio zahval-nost srpskoj policiji i bezbednosnim slubama na

pomo}i koju su dava-li svih ovih godina, naro~ito u borbi pro-tiv terorizma i ista-kao da su informacije koje su od srpske poli-cije dobili u vezi sa islamskim ekstremiz-mom, naro~ito prili-kom napada na ambasadu SAD u Sarajevu, bile i najkvalitetnije infor-macije koje su dobili.

Dogovoreno je da se nastavi pomo} u obuci naih kadrova, a razgovarali su i o programu obuke za spasa-vawe, odnosno osloba|awe talaca, kao i o zajedni~koj borbi protiv visokotehnolokog kriminala. Nekoliko naih diplomaca ve} je zavrilo Akade-

miju FBI, a 20 do 30 naih polaznika poha|a}e kurse-ve koji se ti~u ispitivawa osumwi~enih za terorizam i islamski ekstremizam. Najavili su i mogu}nost da jedna osoba iz FBI bude u Beogradu, koja }e sara|ivati sa naim organima u borbi protiv terorizma, organi-zovanog kriminala, posebno visokotehnolokog.

direktor ameri~ke Agencije za borbu protiv narko-tika (DEA) Miel Leonhart i wen zamenik Tomas Har-digan zahvalili su premijeru Da~i}u na angaovawu slubi Republike Srbije u aktivnostima koje je ta agencija imala u naem regionu. Na sastanku premi-jera Da~i}a u Vaingtonu sa Leonhart i Hardiganom, dogovoren je nastavak saradwe, a ministar Da~i} na-glasio je zna~aj pomo}i koju DEA prua Srbiji u bor-bi protiv ilegalne trgovine narkoticima.Predsednik Vlade Ivica Da~i} i direktor DEA

Miel Leonhart dogovorili su se da zajedni~ki orga-nizuju regionalnu konferenciju o borbi protiv nar-kotika, na kojoj bi u~estvovali ministri unutrawih poslova iz celog regiona. Nakon sastanka, ministar je istakao da je za nas veliko priznawe ocena DEA da je Srbija lider u borbi protiv narkotika u regionu. Veoma sam dirnut velikim potovawem koje DEA

pokazuje prema naoj zemqi. I oni kau da je za wih ovo veliki dan, jer prvi put premijer jedne zemqe do-lazi u wihovu agenciju, rekao je Ivica Da~i}. Prema wegovim re~ima saradwa srpskih slubi

i DEA urodila je nizom uspenih akcija u kojima je zapleweno vie od pet tona kokaina i drugih vrsta droge irom sveta.

u ^ikagu, na sastanku u Generalnom konzulatu Repu-blike Srbije, dravni sekretar mr Vladimir Boo-vi} upoznao je deo najuticajnijih predstavnika srp-ske dijaspore u Americi sa trenutnom bezbednosno politi~kom situacijom u zemqi i sa rezultatima posete premijera i ministra unutrawih poslova Ivice Da~i}a Vaingtonu. Predstavnici dijaspore su izneli niz predloga kako da se unapredi saradwa drave sa dijasporom, naro~ito u pogledu nadle-nosti Ministarstva unutrawih poslova oko pojed-nostavqivawa procedure dobijawa dravqanstva i li~nih dokumenata Republike Srbije.

ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} prisu-stvovao obeleavawu Dana Kriminalisti~ko-poli-cijske akademije u Zadubini Ilije Kolarca.

Dravni sekretar MUP-a Vawa Vuki} i predsednik Skuptine Vojvodine Itvan Pastor razgovarali su u Beogradu o bezbednosnoj situaciji u pokrajini, po-sebno u optinama Temerin, Be~ej, Novi Sad i Subo-tica. Dogovoreno je da Ministarstvo unutrawih po-slova u narednom periodu preduzme odgovaraju}e mere i aktivnosti u ciqu pove}awa bezbednosti u ovim op-tinama, kao i da se obavi analiza situacije na tere-nu i na osnovu we sa~ini plan mera i aktivnosti. U razgovoru, dravni sekretar je istakao da }e po-

licija u~initi sve to je u wenoj nadlenosti da do-prinese pove}awu bezbednosti u Vojvodini. Za pove}awe nivoa bezbednosti u pokrajini pored

aktivnosti policije, potrebno i preventivno delo-vawe svih segmenata drutva, sloili su se predsed-nik Skuptine Vojvodine Pastor i dravni sekretar Ministarstva unutrawih poslova Vuki}.

dravni sekretar Ministarstva mr Vladimir Boo-vi} razgovarao je u ^ikagu sa efom unutrawe kon-trole policije ^ikaga Huan Riverom o mogu}nostima za razmenu iskustava i znawa i sa wegovim zamenikom Edijem Vel~om, kao i sa efom istraga unutrawe kon-tole Robertom Klimasom. Dogovorena je saradwa koja }e se realizovati kroz studijske posete. Boovi} je obiao i Policijsku akademiju ^ikaga, gde je predlo-eno uspostavqawe saradwe te institucije sa KPA.U Wujorku, mr Vladimir Boovi} obavio je razgovo-

re u Ujediwenim nacijama u ciqu razmatrawa mogu}no- sti unapre|ewa i intenzivirawa saradwe izme|u Mi-nistarstva i ove me|unarodne organizacije. On se sa-stao i sa v.d. efa policijskog Odeqewa za strateka pitawa departmana za mirovne operacije UN (DPKO) Endrujem Karpenterom kome je preneo equ Srbije da se pove}a nae u~e}e u mirovnim operacijama UN i izrazio interes i za zapoqavawe srpskih policij-skih eksperata u seditu UN u Wujorku. Karpenter je naglasio da zemqe koje imaju policijske

oficire za vezu pri stalnim misijama UN imaju najboqe i najaktivnije odnose sa DPKO. Mr Boovi} je ista-kao i da Ministarstvo unutrawih poslova Republi-ke Srbije nastoji da unapredi efikasnost kori}ewa fondova Evropske unije namewenih unapre|ewu rada policije i naglasio da je to jedan od prioriteta Vlade. Dravni sekretar je obiao i Regionalni centar FBI za Ilinois, gde je razgovarao sa novim efom tog cen-tra Kori Nelsonom i wegovim zamenikom Majklom Ko-sanovi}em. U Wujorku razgovarao je i sa dugogodiwim efom unutrawe kontrole policije Wjujorka ^ arlsom Kampisijem o uspostavqawu saradwe sa Sektorom unu-trawe kontrole Ministarstva unutrawih poslova.

15

17

18-20

21

22

19

Tako|e, upoznat je sa strukturom, organiza-cijom i nadlenostima unutrawe kontrole u okviru Wujorke po-licije. Kampisi je pri-hvatio poziv dravnog sekretara Boovi}a da poseti Srbiju i odr-i predavawa o radu i iskustvima unutrawe kontrole wujorke po-licije.

Kolege iz wujorke policije prihvatile su pred-log dravnog sekretara Boovi}a da se jedan broj pripadnika Sektora unutrawe kontrole policije uputi na specijalisti~ku obuku u unutrawu kontro-lu wujorke policije.Boovi} je prisustvovao i obeleavawu Dana drav-

nosti koju je organizovao Generalni konzulat u Wujorku.

povodom Sretewa Dana dravnosti Srbije u Domu Narodne skuptine, predsednik Vlade Republike Sr-bije Ivica Da~i} prisustvovao je sve~anoj sednici Narodne skuptine i poloio lovorov venac u ime Vlade na sarkofag voda Kara|or|a u Crkvi Svetog or|a na Oplencu u Topoli.

predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unu-trawih poslova Ivica Da~i} govorio na sve~anom otvarawu Desetog svetosavskog sabora mladih poqoprivrednika Srbije u Centru Sava i dodelio dvanaest stipendija i nagrada u~enicima i mladim poqoprivrednicima.

dravni sekretar Ministarstva unutrawih po-slova Vladimir Boovi} otvorio je konferenciju na kojoj je predstavqeno Uputstvo o postupawu prema dovedenim i zadranim licima. Na skupu je govorila i zamenik efa Misije OEBS-a u Srbiji Pola Tide.

Delegacija Ministarstva unutrawih poslova Repu-blike Srbije, koju su ~inili dravni sekretar Miodrag Miqkovi}, zamenik na~elnika Sektora finansija, qud-skih resursa i zajedni~kih poslova eqko Veselinovi} i zamenik na~elnika Uprave za poslove ishrane i sme-taja Marinko Xudovi}, boravila je od 18. do 20. febru-ara u Crnoj Gori. Ciq boravka bio je nalaewe trajnog reewa za kori}ewe plae neposredno ispred pansi-ona Beograd DSD Be~i}i i razmena miqewa i isku-stava u pogledu razmatrawa idejnog reewa za ozbiqni-ju rekonstrukciju naeg objekta ili eventualnu izgradwu novog, sa nadlenim organima Crne Gore. Obavqeni su razgovori sa v.d. pomo}nika ministra u Ministarstvu odrivog razvoja i turizma Crne Gore Oliverom Brajo-vi} predsednikom optine Budva Lazarom Ra|enovi}em i direktorom Javnog preduze}a za upravqawe morskim dobrom Crne Gore Rajkom Barovi}em. Konstantovana je obostrana dobra saradwa i kooperativnost izme|u Mi-nistarstva unutrawih poslova Republike Srbije i po-menutih organa u Crnoj Gori.Dravni sekretar Miodrag Miqkovi} i zamenik

na~elnika Sektora finansija, qudskih resursa i zajedni~kih poslova eqko Veselinovi} bili su na sastanku kod direk-tora Uprave policije Crne Gore. Razmewena su iskustva iz domena aktuelne problematike oba ministarstva.

na konferenciji Principi dobre uprave kao brana od korupcije" u organizaciji Agencije za borbu protiv korupcije, dravni sekretar mr Vladimir Boovi} na-glasio je da je politi~ka voqa kqu~ uspeha u borbi pro-tiv ove pojave i uspostavqawu dobre javne uprave. Bo-ovi} je podsetio da je jedna od konkretnih posledica jasne politi~ke voqe Vlade da se obra~una sa korupci-jom, novi Zakon o javnim nabavkama, kojim }e se dravi utedeti stotine miliona evra i ukazao da }e stvarawe dobre uprave biti ciq kojem }e Vlada teiti.

dravni sek- retar Minis- tarstva Vawa Vuki} i di-rektor poli-cije Milorad Veqovi} ugo-stili su u seditu Mi-nist arstv a maliane sa Kosova i Metohije i upoznali ih sa poslovima policije. Deca niih razreda osovnih kola sa podru~ja Kosovske Kamenice i Gwilana, u organizaciji Nezavisnog sindi-kata policije, posetila su sedite Ministarstva, KPA, bazu SAJ-a i Policijsku brigadu Beograd.

u razgovoru sa dravnim sekretarima Ministarstva Vawom Vuki}em i Vladimirom Boovi}em, dravni se-kretar u kabinetu premijera Republike Ma|arske Pe-ter Sijarto izjavio je da Ma|arska podrava Srbiju na putu u Evropsku uniju i da eli da joj pomogne u brem ukqu~ivawu. Vuki} i Boovi} sloili su se sa ma|arskim kolegom

da je u interesu obe drave da se unapredi saradwa u borbi protiv prekograni~nog kriminala i spre~avawu ilegalnih migracija. Dogovoreno je da se u naredna dva meseca na granici Ma|arske i Srbije otvori novi grani~ni prelaz Ba~ki Vinogradi Aot Halom, kao i da se tokom naredne godine proire kapaciteti na starom prelazu Horgo Reske i na jo tri prelaza. Razgovara-lo se i o mogu}nosti otvorawa jo jednog novog prelaz Ba~sent|er| Rastina.

18

4

Kabinet ministra

Republika Srbija podnela je u decembru 2009. godine zah-tev za ~lanstvo u Evropsku uniju. Evropske integracije kao osnovna strateko-politi~ka orijentacija i strateki okvir za sveobuhvatni demokratski i ekonomski razvoj zemqe podra-zumeva nastavak procesa evropskih integracija i ispuwavawe brojnih, sloenih i me|usobno povezanih uslova.Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbije ima

za ciq da bude moderna, dobro organizovana, odgovaraju}e opremqena organizacija visokih sposobnosti, u kome }e za-posleni obavqati svoj posao profesionalno i efikasno.MUP je zaduen za upravqawe, regulisawe i sprovo|ewe unu-

trawe bezbednosti, sprovo|ewe zakona i odravawe javnog reda, kontrolu granica i imigracije i protivpoarnu zatitu.Upravqawe resursima i maksimizacija wihovog uticaja

je teak zadatak, a ukoliko je rukovodstvo u wegovom izvr-ewu ograni~eno izvorima informacija, upravqa~kim ala-

tima i nedelotvornom raspodelom resursa, trpe}e usluge koje se vre u slubi gra|ana, kao i opta bezbednost svih.Odlu~nost Ministarstva u nameri da unapredi svoje

upravqawe resursima obrazloeno je u Dokumentu o viziji i ogleda se u preduzumawu inicijative, da uz pomo} donatora MIIP projekta, poboqa procese i sistem, radi podrke upravqawu resursima i donoewu ~iweni~no zasnovanih odluka u Ministarstvu."Projekat unapre|ewa sistema upravqawa informacija-

ma, faza 3" (engl. skra}enica MIIP3), koji finansira Kraqe-vina Norveka i koji se sprovodi pod sveobuhvatnim ruko-vodstvom organizacije "International Management Group" i uz u~e}e partnera konsultanta "AAM Management Information Consulting" u skladu sa dravnim strategijama Republike Srbije, kao i strategijom samog Ministarstva, ima za ciq unapre|ewe procesa koji zavise od informacionih i komu-nikacionih tehnologija. Projekat MIIP obuhvata tri faze. Prvu fazu ~ine fi-

nansije i ra~unovodstvo, drugu vozila i zgrade, a tre}u na-bavke, upravqawe dokumentima i qudskim resursima, gde se tre}a faza oslawa na prve dve, tokom kojih je na~iwen ose-tan napredak. Ove po~etne faze doprinose ve}oj efikasnosti funk-

cija odgovornih za ra~unovodstvenu i finansijsku obra-du podataka i aktivnosti na upravqawu sredstvima, to s druge strane ostavqa vie vremena za pripremu i analizu upravqa~kih informacija i omogu}ava ostvarewe efikasnih uteda trokova odravawa imovine. Sprovo|ewe Projekta MIIP3 predvi|eno je za period

od dve godine, a kraj projekta planiran za decembar 2014. godine, uz angaovawe rukovodstva Ministarstva, projek-tnog tima i svih pojedinaca zaduenih za sprovo|ewe pro-jekta, ali i optu podrku svih zaposlenih. U vezi s tim, predvi|en je niz akcija koje }e doprineti to boqem upo-znavawu zaposlenih sa projektom, kao i razumevawu potreba za novonastalim promenama koje on donosi.

BebaVal~i}

Tre}a faza projekta MIIPU Nastavnom centru Avala u oktobru je odr`ana kon-

ferencija kojom je po~ela tre}a faza finansirawa Ministarstva od strane Norve`ana. Konferenciji Pro-jekat unapre|ewa upravqawa informacijama faza 3 prisustvovali su pomo}nik ministra i na~elnik Sekto-ra finansija, qudskih resursa i zajedni~kih poslova @eqko Koji}, prvi sekretar Ambasade Kraqevine Norve-ke u Beogradu Roxer Jorgensen, direktor me|unarodnog poslovnog razvoja AAM i konsultant iz Ma|arske Zoltan Gimei, kao i na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove Aleksandar Novkovi}, menaxer projekta MIIP3 IMG Miodrag Perii}, predstavnik Evropske unije u Srbiji za sprovo|ewe projekata finansiranih iz fondova EU Luka Bonini i mnogi drugi doma}i i strani zvani~nici koji u~estvuju u projektu.

Predstavqawe projekta MIIP3

Zna~ajna podrka Kraqevine Norveke

Aktuelno

5

6Beogradska policija

Doga|aji koji suobele`ili januar

Da se rasvetqavawem najteih krivi~nih dela pored pripadnika specijalizovane slube uspeno bave i policijski slubenici u policijskim stanicama, pokazu-je rasvetqavawe dva ubistva u pokuaju kada su policijski slubenici policijskih stanica Zemun, Zvezdara i Vra~ar priveli izvrioce pravosudnim organima. Pored toga, zna~ajno je ista}i da je u januaru na rasvetqavawu krivi~nih dela protiv ivota i tela postignut stoprocentni u~inak i zbog toga se celokupnoj beogradskoj policiji mora odati priznawe za portvovan i efikasan rad.

Zapaene rezultate imali su i inspektori Odeqewa za suzbijawe imovinskih delikata, koji su u saradwi sa kolega-ma iz PS Zvezdara liili slobode dva lica, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvrili 13 krivi~nih dela razboj-nitva i iznudu. Osumwi~eni su izvrili deset pqa~ki benzinskih pumpi na Zvezdari, Vra~aru, Vodovcu i Pali-luli, iz kojih su oteli ve}e koli~ine novca, a zbog ranijeg duga od 500 evra koje im je dugovalo tre}e lice, primora-li su da za wih izvri jo tri razbojnitva. Prema wemu su ispoqili brutalnost, kada je odbio da nastavi da vri krivi~na dela.

U januaru je uspeno reena i teka kra|a koja se dogodi-la u oktobru 2012. godine, kada su ~etvorica izvrilaca sa jo sedmoricom pomaga~a i prikriva~a, iz magacina predu-ze}a u Rakovici odneli auto delove vredne oko 50.000 evra i sakrili ih u naputenoj upi u Lipovici, gde su ve}inu delova inspektori Odeqewa za suzbijawe imovinskih deli-kata i pronali.

Karakteristi~an je bio i slu~aj liewa slobode stranog dravqanina za kojim je i Interpol raspisao poternicu, a ~ijim se liewem slobode mogu pohvaliti policijski slu-benici Odeqewa za suzbijawe imovinskih delikata. Ovo lice se tereti za izvrewe krivi~nih dela falsifikovawe

i zloupotreba platnih kartica, pribavqawe, nabavqawe i davawe drugome sredstava za falsifikovawe i falsifiko-vawe isprave. U wegovom iznajmqenom stanu u Novom Beo-gradu prona|ene su ~etiri falsifikovane platne kartice, ure|aj skimer, ~ita~-pisa~ za platne kartice, 100 blanko plasti~nih kartica, falsifikovana li~na karta Republike Srbije i vajcarska voza~ka dozvola.

Efikasnim radom policijskih slubenika Odeqewa za suzbijawe narkomanije i krijum~arewa i u saradwi sa IJ 92, u iznajmqenoj ku}i u Slancima, koja je vlasnitvo oso-be koja je trenutno van zemqe, prona|ena je laboratorija za uzgoj marihuane, sa skoro 600 grama marihuane, trinaest ise~enih stabqika osuene marihuane, est ve}ih i pet-naest mawih sadnica i ~etrnaest lampi. Inspektori istog odeqewa su li~nim pregledom dva lica, kao i pretresom iznajmqenog stana na Starom gradu pronali skoro kilo-gram marihuane, oko petnaest grama heroina, 11.200 evra i elektronsku vagicu.

Na beogradskim ulicama i daqe je prisutno neodgovorno ponaawe velikog broja u~esnika u saobra}aju, koji pored toga to ugroavaju svoje ivote, predstavqaju pretwu i za druge. Rasvetqavawe saobra}ajnih nezgoda sa nastrada-lim licima, koje su proizveli nepoznati voza~i, uspeno vre pripadnici Odseka za rasvetqavawe krivi~nih dela u saobra}aju, koji je u sastavu Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata Uprave kriminalisti~ke policije Po-licijske uprave za grad Beograd. Jedan od karakteristi~nih slu~ajeva bila je saobra}ajna nezgoda koja se dogodila krajem januara u Zemunu, kada je u ranim jutarwim satima nepoznati voza~ usmrtio peaka i pobegao sa lica mesta. Brzom re-akcijom policijskih slubenika identifikovan je i lien slobode nesavesni voza~ koji je izazvao ovu saobra}ajnu nez-godu i tereti se da je izvrio krivi~no delo, teko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

Na inicijativu Ambasade Republike Turske u Be-ogradu, u prostorijama Uprave policije Mini-starstva unutrawih poslova odran je sastanak sa predstavnicima turske elezni~ke kompanije Raja-sas Logistiks, kompanije Tojota i Javnog preduze}a eleznice Srbije u vezi sa spre~avawem kra|a iz me|unarodnih teretnih vozova koji saobra}aju prugama Republike Srbije.

Tako|e, radi unapre|ewa saradwe i prevazilaewa bezbednosnih problema prilikom transporta elezni-com, krajem januara odrani su radni sastanci pred-stavnika eleznice Srbije i predstavnika svih dva-naest policijskih uprava preko ~ijih podru~ja prolazi pruga na Koridoru 10. Tom prilikom, analizirano je ukupno stawe bezbednosti i definisane su zajedni~ke mere na suzbijawu krivi~nih dela izvrenih na tetu eleznice, a naro~ito kra|e elezni~ke infrastruk-ture i robe iz vagona, ote}ewa vozova kamenovawem...

Predloene su mere za prevazilaewe bezbedno-snih problema u vezi sa obezbe|ivawem i pratwom navija~a koji se prevoze eleznicom.

Na ovim sastancima je izme|u ostalog zakqu~eno da je neophodna blagovremena razmena informaci-ja izme|u predstavnika eleznice i policije u ciqu efikasnijeg spre~avawa krivi~nih dela u vezi sa transportom na eleznici. Ovom prilikom pokrenu-ta je inicijativa za potpisivawe protokola koji bi definisao budu}u saradwu izme|u Ministarstva unu-trawih poslova i Ministarstva saobra}aja, u ~ijoj su nadlenosti eleznice Srbije.

Neophodna jobli`a saradwa

7

U iroj javnosti poseban odjek je imalo hapewe profe-sora beogradske gimnazije, koji je tokom dueg vremenskog pe-rioda preprodavao drogu. Po-licijski slubenici PS Novi Beograd prilikom primopre-daje droge liili su slobode osumwi~ene, a pretresom vo-zila u tapacirungu krovne kon-strukcije pronali su 20 pake-ti}a sa 56 grama heroina.

Januar u Beogradu protekao je u prazni~noj atmo- sferi sa velikim brojem kulturnih manifestacija i doga|aja koji se ve} tradicionalno organizuju, poput Ulice otvorenog srca, sve~anog bdewa sa osve}ewem i paqewem badwaka, liturgija povodom Badwe ve~eri i Boi}a, kao i lomqewe boi}ne ~esnice.Tako|e je povodom verskog praznika Bogojavqewe na nekoliko lokacija u gradu odrano vie manifestacija u kojima su gra|ani, a me|u wima i pripad-

nici beogradske policije, pli-vali za ~asni krst. Sve navede-ne manifestacije odrane su u prisustvu velikog broja gra|ana i protekle su bez incidenata. Beogradska policija obezbedila je stabilan javni red nastavqaju- }i da kao i do sada, zakonitim i profesionalnim angaovawem titi bezbednost gra|ana i wi-hove imovine.

Nova godina i boi}ni praznici do~ekani su u sve~anoj atmosferi. Prigodne manifestacije protekle su mirno, osim incidenta na Trgu republike u kome je u novogodiwoj no}i povre|eno sedam lica. Takvi i sli~ni doga|aji nikoga nisu ostavili ravnodunim, pa je beogradska policija ulo-ila krajwe napore i brzim reagovawem liila slobode po~inioca.

MarinaMrvi}

U saradwi sa Norvekim policijskim direkto-ratom i uz podrku Misi-je OEBS-a, u Ministarstvu je 2006. godine zapo~elo uvo|ewe podrke kolege, u svetu poznatog i prihva}e- nog mehanizma brige o zapo-slenima u policijskim i dru-gim slubama. Ovim progra-mom, veoma ekonomi~nim i dostupnim svima, jer po~iva na samim zaposlenima, do-prinosi se unapre|ewu pri-marne prevencije mentalnog zdravqa, poboqawu mo-

tivacije za rad i socijalne klime, kao i podizawu ni-voa efikasnosti i kvalite-ta rada kao zna~ajne potpo-re kako stru~nim slubama ~ija je osnovna nadlenost zdravstvena i psiholoka prevencija, tako i rukovo-diocima.Realizovan kroz dve pilot

faze, projekat sa norvekim kolegama je u junu 2012. godi-ne uspeno okon~an, a Mini-starstvo uspostavilo kapa-citet da nadaqe samostalno upravqa procesom irewa

mree kolega za podrku. Tokom estogodiweg pe-rioda, izra|eni su program obuke novih u~esnika i in-strukcija o postupawu kolega za podrku u Ministarstvu, stvoren je tim posve}e- nih entuzijasta, stru~waka razli~itih profila koji izvode obuku za novoiza-brane kolege za podrku i ostale u~esnike u programu (koordinatore, psihologe, le- kare). Uz pilot jedinice iz 2006. godine Policijsku brigadu, policijske stanice

Sombor i Vrawe, u program su uvedene i nove: Vatroga-sno-spasila~ka brigada Beo-grad, Interventna jedinica 92 Policijske uprave za grad Beograd, PU u Niu, Policij-ska uprava i Odeqewe za van-redne situacije u apcu... Do kraja 2012. u Ministarstvu je kori}ewem sopstvenih resursa sprovedeno est ci-klusa obuke za oko dve stoti-ne kolega za podrku. Posledwa tri ciklusa re-

alizovana su krajem prole godine jedan u Centru za

Aktuelno

Predstavnik Ministarstva unutrawih poslova Republi-ke Srbije odr`ao je prezenta-ciju u okviru sesije Globalni trendovi, prvog dana konfe-rencije ID World 2013

Na estoj svetskoj kon-ferenciji ID World 2013, koja je odrana u Abu Dabiju u Ujediwenim Arap-skim Emiratima 11. i 12. februara ove godine, po-red predstavnika drava sa svih pet kontinenata Sjed-niwenih Ameri~kih Drava, Ujediwenih Arapskih Emira-ta, Omana, Bosne i Hercego-

vine, Gane, Indije, Finske, Meksika, Kurdistana, Li-tvanije, Estonije i Tanzani-je, u~e}e su uzeli i pred-stavnici Republike Srbije - pomo}nik na~elnika Sek-tora za analitiku, telekomu-nikacione i informacione tehnologije Ministarstva unutrawih poslova Rado-slav Popovi} i Ivan Vuli} iz Ministarstva odbrane. Tako|e, na ovom skupu

izlagali su i predstavnici Federalnog istranog bi-roa, Ujediwenih nacija i In-terpola. Ciq je bio razmena iskustava i najboqe svetske

prakse u oblasti identifi-kacionih dokumenata.

Radoslav Popovi} odrao je prezentaciju Personali-zacioni centar Ministar-stva unutrawih poslova Republike Srbije, u okviru sesije Globalni trendovi prvog dana konferencije.

U okviru ove sesije izla-gali su i direktor Sektora za nauku i tehnologiju FBI Stiven Martinez, regio-nalni savetnik u Ujediwe-nim nacijama Ri~ard Kerbi, direktor upravnih poslova kurdistanskog ministarstva

unutrawih poslova Kameran Abdulrahman, kao i Kenijac Juma Asijago, savetnik u Uje-diwenim nacijama za urbani-zaciju i sigurnost gradova.

Zapa`eno u~e}e na svetskom skupu

Podrka kolege mehanizam brige o zaposlenima

Seminari su, izme|u ostalog, predstavqali i primer do-bre saradwe Direkcije policije i dva sektora Sektora za vanredne situacije i Sektora qudskih resursa, finansija i zajedni~kih poslova. U wihovoj realizaciji u~estvovali su: pomo}nik na~elnika Uprave za obrazovawe Sne`ana Novovi}, pomo}nik komandanta Policijske brigade PU za grad Beograd potpukovnik policije Dragan Novkovi}, na~elnik Odeqewa za zdravstvo i psiholoku prevenciju dr Mirko Grabe`, na~elnik Odeqewa za zdravstveno-psiholoku prevenciju i koordina-

ciju dr Sla|ana Antonijevi}, psiholozi iz Centra za osnovnu policijsku obuku Nataa Maleevi} i Sla|ana Petakovi}, ef Odseka za psiholoku prevenciju u Upravi za qudske resurse Mirjana Smiqani}, psiholog u Sektoru za vanredne situacije Nikoleta Arsi}, koordinator programa Podrka kolege u Sek-toru za vanredne situacije Milan Kokora i pravnik u Upravi za obrazovawe Milica Popovi}.

Od samog po~etka, Uprava policije pru`a veliku podrku uspostavqawu ovog vida brige o zaposlenima. To podrazumeva i prisustvo predstavnika te uprave po~etku i zavretku skoro svake obuke.

Odli~na saradwa

8

osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici i u Na-stavnom centru Avala, a postoje}a armija kolega za podrku dobila je poja~awe iz Policijske uprave i Odeqewa za vanredne situa-cije u Uicu, Helikopterske jedinice, Policijske uprave i Odeqewa za vanredne situ-acije u Novom Pazaru, Upra-ve za upravne poslove, Poli-cijske uprave i Odeqewa za vanredne situacije u Vrawu.

Obuka obuhvata teorij-ski deo nastave i prakti~nu primenu prethodno usvoje-nog znawa, a teme su: stres i upravqawe stresom, kriza i trauma, posttraumatski stre-sni poreme}aj, model psi-hosocijalne podrke, sin- drom sagorevawa i podr-ka kolege pravni okvir.

Prakti~ni deo podrazume-va vo|ewe individualnih i grupnih razgovora podrke i obuku o osnovnim pravilima,

metodama i tehnikama komu-nikacije u obavqawu poslova podrke kolege, prepozna-vawe ponaawa sagovornika kao prepreke u komunikaciji, primenu vetina uspene komunikacije kao odgovora na razli~ita ego stawa, primenu vetine aktivnog sluawa, prepoznavawe uslova koji nalau ukqu~ivawe stru~nih slubi u smislu pruawa profesionalne pomo}i i pri-menu vetina komunikacije u problemati~nim situacijama.

Obuka polaznicima pru-a dovoqno znawa i veti-na za postupawe u svojstvu kolega za podrku u radnom okruewu, ali je nastavak rada na podizawu ste~enih kompetencija veoma vaan i potreban.U nastavku aktivnosti

~ija je svrha informisawe stareina i time stvarawe adekvatnih uslova za uspe-no sprovo|ewe programa na

terenu, u januaru i februa-ru odrani su seminari u Uicu, Vrawu i Novom Paza-ru. Nakon uvodnih izlagawa predstavnika Uprave za qud-ske resurse, Policijske bri-gade, Sektora za vanredne

situacije i Uprave za obra-zovawe, svaki put je usledi-la diskusija sa mnotvom pitawa i pokrenutih tema za razmatrawe i reavawe.

NataaMaleevi}iSneanaNovovi}

Izvo|a~i nastave na kursevima bili su psiholozi i trene-ri u Centru za osnovnu policijsku obuku Nataa Maleevi} i Sla|ana Petakovi}, dr Suzana Videnovi} iz Uprave za qudske resurse, na~elnik Odeqewa policije i koordinator projekta u PU u Somboru Mile Suzi}, kolega za podrku u PU u Som-boru Bo`idar Stri~evi}, koordinator i kolega za podrku u Policijskoj brigadi Dragan Novkovi}, kolege za podrku u Sektoru za vanredne situacije Dragan Mikovi} i Vesna Baki}, na~elnik Odeqewa za zdravstveno-psiholoku prevenciju i ko-ordinaciju u Sektoru za vanredne situacije dr Sla|ana Antoni-jevi}, na~elnik Trening centra za vanredne situacije Aleksan-dar Lazarevi}, koordinator programa u Sektoru za vanredne situacije Milan Kokora, koordinator programa u PU u Vrawu Saa Stamenkovi}, socijalni radnik PU u Vrawu Ana Janko-vi}, pravnik u Upravi za stru~no obrazovawe, osposobqavawe, usavravawe i nauku Milica Popovi}, pravnik u Sekretari-jatu Danka Savi}, psiholog u SAJ-u Tawa Jeremi} i psiholog u Sektoru za vanredne situacije Nikoleta Arsi}.

Predstavnik Ministar-stva unutrawih poslova Republike Srbije izrazio je zadovoqstvo u~e}em na kon-ferenciji, kao i tretmanom

koji su imali predstavnici nae zemqe. Sama ~iweni-ca da je predstavnik Srbije izlagao tokom ove sesije za-jedno sa predstavnicima Fe-

deralnog istranog biroa i Ujediwenih nacija, govori o tome koliko je naoj delega-ciji dato na zna~aju i kakvo je interesovawe vladalo za nau prezentaciju. Prezen-tacija je bila veoma zapa-ena i pohvaqena od stra-ne ostalih u~esnika, koji su tako|e izrazili equ za daqom saradwom i razmenom iskustava, kae Radoslav Popovi}.

Drugog dana konferenci-je, predstavnici Republike Srbije odrali su sastanak sa predstavnicima Direk-torata Ujediwenih Arapskih Emirata za identifikaciona dokumenta, na ~elu sa direk-torom, dr Al Kurijem. Tom

prilikom, predstavqena su dostignu}a obe zemqe u ovoj oblasti. Svi u~esnici izra-zili su equ i spremnost na saradwu i razmenu isku-stava, a bilo je govora i o mogu}nostima posete dele-gacije Ujediwenih Arapskih Emirata Ministarstvu unu-trawih poslova Republike Srbije.

Tako|e, tokom konfe-rencije ostvarili smo i kontakte sa monogobrojnim predstavnicima reprezen-tativnih svetskih kompanija iz ove oblasti i informi-sali se o najnovijim svet-skim trendovima, istakao je predstavnik Ministarstva unutrawih poslova.

Iskusni predava~i

9

Ciq posete bilo je me|usobno upoznavawe na~elnika dveju slu`bi, kao i analiza do-sadawe saradwe, rezultata rada u protekloj godini i utvr|ivawe smernica za daqu saradwu.

Od decembra prole do sredine februara ove godine predstav-nici Uprave grani~ne policije Mini-starstva unutrawih poslova Srbije posetili su Predsednitvo savezne policije Nema~ke.

Poseta je bila viestruko zna~ajna za obe strane, jer su dogovorene smer-nice nastavka saradwe dveju policija, a na~elnik Uprave grani~ne policije na-eg ministarstva, general Nenad Bano-vi}, uputio je poziv predsedniku Pred-sednitva savezne policije dr Diteru Romanu da bude gost Ministarstva unu-trawih poslova Srbije, Direkcije po-licije, odnosno Uprave grani~ne polici-je, to je on sa zadovoqstvom prihvatio.

Na~elnik Uprave grani~ne policije Srbije, general Nenad Banovi} upoznao je nema~ke kolege sa prologodiwim rezultatima rada ove Uprave i odr-ao prezentaciju Grani~na policija organizacija, ilegalne migracije, a na~elnik Zajedni~kog centra za anali-zu i strateko planirawe za ilegalnu migraciju Ralf Pistor prezentovao je

izvetaj o iregularnoj migraciji prema Nema~koj i kroz Nema~ku.

Predsednik Predsednitva (BPOLP) dr Diter Roman posebno se osvrnuo na pove}an broj lanih azilanata iz Srbije u Nema~koj, kao i na mere koje obe zemqe preduzimaju kako bi taj broj bio smawen.

General Nenad Banovi} je iskoristio priliku i upoznao nema~ke kolege da je Vlada Srbije formirala komisiju, ~iji je on predsednik, sa zadatkom da sprovo-di mere i aktivnosti na smawewu broja trailaca azila u zemqama Evropske unije. Upoznao ih je i sa rezultatima rada ove komisije.

Tako|e je bilo re~i i o aktivnostima regionalnih mobilnih jedinica Uprave grani~ne policije Srbije, kao i mogu}no- stima skorijeg formirawa Centralne mobilne jedinice, za ~ije opremawe i funkcionisawe je izuzetno zaintereso-vana Nema~ka, koja svake godine izdvaja i odre|ena sredstva u vidu donacija.

Predstavnici Nema~ke veoma su de-taqno informisani i o svim rezultati-ma i planovima po pitawu spre~avawa ilegalnih migracija na ovim prostorima.

Poseta, po unapred utvr|enoj agendi i u skladu sa Akcionim planom saradwe dveju policija za 2012. godinu, realizo-vana je u ovom periodu zbog kadrovskih promena na ~elu Direkcije savezne po-licije Nema~ke.

MilanBara}

^lanovi delegacijaMinistarstvo unutrawih poslova Republike Srbije predstavqali su na~elnik

Uprave grani~ne policije general Nenad Banovi}, ef Odseka za me|unarodnu sa-radwu, vii policijski narednik Milan Bara} i glavni policijski inspektor u Odeqewu za granicu Vesna Ran|elovi}, a sa wima je bio i policijski oficir za vezu savezne policije Nema~ke u Beogradu Peter Kraba~. Sa nema~ke strane doma- }ini su bili predsednik Predsednitva savezne policije dr Diter Roman, koji je na ovoj funkciji nasledio Matijasa Zegera, na~elnik Zajedni~kog centra za analizu i strateko planirawe za ilegalnu migraciju Ralf Pistor, na~elnik odseka za bila-teralnu i me|unarodnu saradwu Aleksander Fri~ i drugi.

U posetinema~kimkolegama

Od 10. do 15. februara ove go-dine u Nastavnom centru Ava-la, u okviru projekta Zajedno ka mo-dernijoj i efikasnijoj prevenciji i suzbijawu droga u Republici Srbiji, odrana je obuka eksperata koji se bave primenom zakona u oblasti kri-minaliteta u vezi sa narkoticima.

Kurs je zavrilo 30 polaznika, me|u kojima su specijalni tuioci za organizovani kriminal, rukovodioci iz sedita Uprave kriminalisti~ke policije, kao i rukovodioci iz po-licijskih uprava i Uprave carina, za ta su dobili sertifikate.

Iz Nacionalnog sedita za bor-bu protiv droga policije Republuke

10

Aktuelno

11

Projektna grupa za prilago|avawe nastavnog plana i programa obu-ke Tehnike i prepoznavawe znakova i simptoma zloupotrebe opojnih droga Ministarstva unutrawih poslova u protekle dve godine sprovela je sve aktivnosti predvi|ene reewem mini-stra i prilagodila naziv i program kur-sa uslovima u Srbiji Prepoznavawe opojnih droga i znakova zloupotrebe. Prvi kurs, odran u decembru u Be-

ogradu, poha|alo je 27 policijskih slubenika iz 27 policijskih uprava u Srbiji, operativnih radnika koji rade na prevenciji i suzbijawu delikata opojnih droga i koji }e daqe prenositi znawa. Ovo su prvi sertifikovani tre-neri obu~eni u skladu sa pravilima i standardima Evropske unije, koji }e na osnovu standardizovanih kompakt dis-kova izvoditi daqe obuke.

Na~elnik za sprovo|ewe Zakona mi-sije OEBS-a u Srbiji Roar Larsen u ime ambasadora misije uru~io je po-hvalnicu efu Odseka iz Slube za suzbijawe kriminala UKP u seditu Ministarstva, policijskom savetniku i ru- kovodiocu Projektne grupe Ministarstva mr sc. Sai Miti}u za uloen trud i izuzetne vetine u izvo|ewu ovog kursa.

Kurs su otvorili Roar Larsen, a ispred MUP-a Ivan Brandi} i Saa Miti}, koji je predavao na prvom kursu ovog tipa i prvi je sertifikovani trener Ministar-stva i OEBS-a za prepoznavawe opojnih droga i znakova zloupotrebe.

Kursevi }e biti nastavqeni i u toku 2013. godine, to je svakako ozbiqan

pomak u prevenciji i suzbijawu opojnih droga i drugih psihoaktivnih kontro-lisanih supstanci u Srbiji. Ciq je da se uspostavi jedinstven sistem preven-cije i suzbijawa ovakvih supstanci na teritoriji Srbije.

Ovim kursevima za spre~avawe i suz-bijawe kriminala, Sluba za suzbijawe kriminala i Uprava kriminalisti~ke policije u seditu Ministarstva obje-dinile su teoriju i praksu u prevenciji

i suzbijawu kriminala i obuci kadrova.

Na po~etku kursa za prepoznavawe opojnih droga i znakova zloupotrebe uspenost na ulaznom testu bila je 42,5 odsto i niko nije ostvario mini-malnih 60 odsto, dok je na zavrnom testu uspenost bila prose~no 98,9 odsto, a devet polaznika osvojilo je i maksimalan broj bodova.

^eke predava~i su bili zamenik di-rektora Toma Kubik, zamenik direk-tora Slube za specijalne operacije

Milan ^ernek, na~elnik Odeqewa za prekursore, hemikalije i anaboli~ke steroide Ale Borovi~ka, koordina-

tor me|unarodne saradwe Luka Jaho-da, vii islednik Luka Striteski i stalni tvining savetnik Evropske unije u Srbiji Jiri Novi, kao i rukovodilac navedenog projekta glavni policijski

savetnik Zdravko Stani} i stalni tvining savetnik Mi-nistarstva unutrawih po-slova Srbije policijski sa-vetnik mr sc. Saa Miti}.

Veoma smo zahvalni srp-skoj policiji na odli~noj or-ganizaciji obuke i wihovom gostoprimstvu, re~eno je u pismu, koje je tim iz ^eke poslao Ministarstvu unu-trawih poslova Srbije.

Obuka eksperata u Nastavnom centru Avala

Kurs za prepoznavawe opojnih droga i znakova zloupotrebe

Na osnovu podataka Uprave krimi-nalisti~ke policije u seditu Mi-nistarstva u 2012. godini ostvare-ni su zna~ajni rezultati. Uhapeno je ukupno 6.058 osumwi~enih, od ~ega su 246 lica liena slobode i sprovedena nadle`nom de`urnom sudiji, a za 1.068 lica odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 ~asova, nakon ~ega su uz krivi~ne prijave privedeni de`urnom sudiji nadle`nog suda. Podneto je ukupno 3.992 krivi~ne prijave, izvreno 4.775 kri-vi~nih dela iz oblasti delikata opojnih droga i ostvareno 5.043 zaplena.

Oduzeto je oko 55 kilograma heroina, preko dve tone marihuane, oko sedamsto grama haia, trinaest kilograma am-fetamina i oko 2.500 komada ekstazija.

Ukupno je oduzeto dve tone i ~etristo kilograma droge i oko 200.000 komada razli~itih tableta.

U pore|ewu sa 2011. godinom, kada je oduzeto tona i ~etristo kilograma dro-ge, u 2012. godini oduzeto je oko dve i po tone droge, to je za oko tonu vie u 2012. godini.

Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbije posebno je ponosno na izvetaj iz 2012. godine Evropske komi-sije u kome je navedeno da je Republika Sr-bija u~inila zna~ajan napredak u borbi protiv nelegalne trgovine narkoticima.

Zaplene

1212

Prema nekim podacima, samo to-kom prole godine 23 slu~aja nasiqa u porodici u Srbiji zavri-lo se smrtnim ishodom. Nasiqe u po-rodici je kompleksan problem koji se odraava na sudbinu cele porodi-ce i ne postoji samo jedna rtva, ve} vie ~lanova porodice trpi konse-kvence, posredno ili neposredno.

Dugo se smatralo da je nasiqe unutrawa stvar porodice, pro-blem koji se krije i ne izlazi iz ku}e u kojoj se deava, tako da nije institucionalno reavan, ve} je rtva bila preputena sama sebi, kae samostalni policijski inspek-tor za suzbijawe opteg kriminali-teta u PS Zemun Nena Lalovi}, koja se bavi problematikom nasiqa u po-rodici i rasvetqavawem krivi~nih dela iz ove oblasti. Kako isti~e, danas su tu centar za socijalni rad, tuilatvo, policija, nevladine organizacije...

Nema pravila o tome ko su na-silnici, a modaliteta nasiqa ima izuzetno mnogo i nisu svi ire

prepoznatqivi. Nasiqe moe biti fizi~ko, psihi~ko, seksualno, kao i ekonomsko, a naj~e}e se vri nad enama, decom, starijim oso-bama, mada ima i mukarca koji su rtve nasiqa u porodici. Vodi-ti evidenciju i statistiku o ovoj problematici izuzetno je te-ko, jer se pretpostavqa da najve}i broj slu~ajeva ostaje neprijavqen. Dodatni problem predstavqa eko-nomska zavisnost rtava, koje trpe porodi~no nasiqe smatraju}i da nemaju drugog izbora.

Kada je u pi-tawu fizi~ko nasiqe, izgleda da je zastupqe-nije me|u mawe o b r a z o v a n i m stanovnitvom, mada ima i viso-koobrazovanih ena koje sa mo-dricama odlaze na posao, kae Nena i dodaje da se obrazovani nasilnici tee prepoznaju, jer se uglavnom radi o psihi~kom na-siqu, omalova-avawu rtve, ubijawu samo-

pouzdawa, kao i zabranama socijal-nih kontakata i poja~an nadzor... Te oblike nasiqa rtve ~esto i ne pre-poznaju kao takve, a oni na dui rok dovode do ozbiqnih zdravstvenih problema.

Zahvaquju}i medijima, rtve na-siqa u poro-dici danas su dovoqno in-formisane o tome kome i kako mogu da se obrate za pomo}. Infor-macije su do-stupne 24 sata na internetu, a rtve koje nisu u prili-ci da kori-ste internet, mogu da okrenu SOS telefon 362.60.06 i preko slube 988 da dobi-ju precizne

informacije gde i kome mogu da se obrate, kae Nena i isti~e da je izuzetno vano da sa rtvom nasiqa u porodici rade osobe koje su pro-le neophodne obuke i senzibilisane su za tu problematiku.

Kako saznajete za slu~ajeve nasiqa u porodici?

Uglavnom od samih rtava, kao i iz izvetaja patrola policije. Va-no je da se problemi reavaju po hitnom postupku, pri policijskim stanicama odmah po prijavqivawu, a prijave koje su otile u Tuila-tvo, ukoliko se odmah tamo ne ree u roku od osam dana, iz tuilatva stiu na reavawe u podru~ne poli-cijske stanice. Obaveza svakog po-licijskog slubenika je da proveri da li nasilnik ima oruje u legalnom posedu i da mu, ukoliko ga ima, ono bude oduzeto. Stav Vrhovnog suda Sr-bije je da za isto delo ne moe da se pie i krivi~na i prekrajna pri-java, ali mi na osnovu wih saznaje-mo da li ima elemenata za na rad. Bitno je da kolege uzmu brojeve tele-fona rtava i ro|aka, kako bi mogli da stupe u kontakt sa porodicom, isti~e Nena Lalovi}.

Svakoj se rtvi prilazi posebno, na holisti~ki na~in. Tako|e, razgo-vara se sa ostalim ~lanovima poro-dice, ukqu~uju}i i samog nasilnika, koji ~esto nije ni svestan da je to to radi krivi~no delo.

Sa rtvama se dugo razgovara. To su osobe koje su ve} dovoqno slabe i rastrojene zbog nasiqa koje su pre-trpele, a koje neretko traje dui niz

SakolegomSaomOsmanovi}em,sakojimimaizuzetnusaradwu

Za `ivotZa `ivotZa `ivotbez nasiqa -bez nasiqa -bez nasiqa -uvek postojiuvek postojiuvek postojireewereewereewe

Sa svih strana

12

1313

godina, kae naa sagovornica i dodaje da samo pisawe krivi~ne pri-jave uglavnom ne reava problem na-siqa u porodici. Po wenim re~ima, pre svega potrebno je raditi na uzrocima problema, a to su naj~e}e bolesti zavisnosti alkohol, dro-ge, kocka, ali i nezaposlenost, loa materijalna situacija... Neophodno je da se aktivno radi na pronala-ewu posla i reavawu ivotnih problema, osloba|awu od zavisno-sti, da se razgovara sa stru~nim li-cima. U devedeset odsto slu~ajeva, na te na~ine se problem trajno re-ava. Osim navedenih, ~est uzrok nasiqa u porodici je i qubomora. Po re~ima nae sagovornice, u no-vije vreme, kontakti preko drutve-nih mrea kao to su Fejsbuk ~est su uzrok qubomore, jer se deava da jedan od partnera ne odobrava taj na~in komunicirawa.

Najve}a satisfakcija za policijske slubenike koji rade na slu~ajevima nasiqa u porodici je kada posle wi-hovog delovawa, rtva porodi~nog nasiqa do|e da se zahvali i kae da je problem reen.

Ponosna sam kada svojim radom doprinesem da se ne~iji problem rei i kvalitet ivota popravi. Postoji mnogo mogu}nosti, ~ak i kada to qudima tako ne izgleda, tako da je bitna edukacija svih ~lanova porodice, isti~e Nena i dodaje da je nedavno odrala predavawe u na-sequ Kamendin. Vie od trideset qudi prisustvovalo je i uzelo ak-tivno u~e}e u razgovoru. Naglaen je zna~aj ekonomske nezavisnosti i aktivan pristup u reavawu ivot-nih problema.

Upoznali smo ih sa wihovim pra-vima, ali i sa uzrocima i korenima nasiqa u porodici. To je bio moti-vacioni govor o tome da je pre svega neophodno biti sam gospodar svog ivota, reavati probleme i ne dozvoliti da oni dovedu do toga da je neophodna intervencija polici-je, kae Nena, naglaavaju}i da je potrebno vie takvih predavawa i susreta sa gra|anima, jer u ekonom-skom osamostaqivawu i osve}i-vawu lei reewe problema u naj-ve}em broju slu~aja.

S.K.

Diplomirani pravnik, samostalni policijski inspektor za suzbijawe opteg kriminaliteta Nena Lalovi} po~ela je da radi u Ministarstvu unu-trawih poslova 1992. godine, najpre u Devetom odeqewu, pa u Odeqewu za suzbijawe privrednog kriminala u PU za grad Beograd, a od 2003. godine prelazi u PS Zemun.

Nena je autor romana Ni~ija `ena, koji je 2006. godine izaao u iz-dawu Narodne kwige, u ediciji Savremeni srpski pisci, a trenutno pie i drugi roman, koji }e se zvati Otkup potkupa.

Tako|e, piem i o sredwovekovnoj srpskoj istoriji, tradiciji, legenda-ma i predawima, to me interesuje jo od detiwstva. Ciq mi je da doprinesem o~uvawu kulturne batine srpskog naroda. Mnogo putujem, obilazim Srbiju i razgovaram sa qudima, vidim kako se okupqaju oko svojih svetiwa i da im je va`no da se kulturna batina o~uva. Se}am se starca koji je u svojoj devedesetoj godini po~eo sa izgradwom male crkve na putu od Kurumlije do Prolom bawe i uspeo da je zavri.

Nenini tekstovi objavqivani su u nekim od doma}ih ~asopisa, a mogu se na}i i na internetu.

13

Prema podacima Uprave za analitiku Sektora za ana-litiku, telekomunikacione i informacione tehnologije Mi-nistarstva, u 2012. godini evi-dentirano je 1.667 krivi~nih dela izvrenih nad policijskim slu-benicima prilikom obavqawa po-slova bezbednosti.

Najvie krivi~nih dela izvr-eno je na podru~ju Beograda i Novog Sada, s tim to je u Beogra-du u odnosu na prethodnu godinu evidentirano znatno pove}awe sa 444 na 539, a na podru~ju No-vog Sada smawewe sa 156 na 106 krivi~nih dela.

Protiv 1.038 (1.124 u 2011. go-dini) lica podnete su krivi~ne prijave zbog 972 krivi~na dela iz ~lana 23. Zakona o javnom redu i miru, protiv 560 (614) lica zbog 505 krivi~nih dela iz ~lana 323. KZ RS, protiv 229 (199) lica zbog 188 krivi~nih dela iz ~lana 322. KZ RS, a protiv est (tri) lica zbog dva krivi~na dela iz ~lana 324. istog Zakona (Beograd i Zrewanin).

Osim navedenih krivi~nih dela protiv predstavnika drav-nih organa, nad policijskim slu-benicima je prilikom obavqawa slubene dunosti izvreno po jedno teko ubistvo i teko ubistvo u pokuaju. Nakon izvrenog razbojnitva u zlatari u Vlasotincu, izvrioci su 14. decembra, oko 11 sati, u pravcu policijskog slubenika Miroslava Stamenkovi}a (1985), koji je pokuao da ih spre~i u bekstvu, is-palili nekoliko hitaca, na ta je Sta-menkovi} u ciqu odbijawa neposrednog napada od sebe, uzvratio. Tom prilikom su policajac i dva izvrioca izgubili ivot. Lieno je slobode i zadrano jedno lice zbog osnovane sumwe da je u saizvrilatvu sa jo dva lica izvr-ilo krivi~no delo tekog ubistva nad policijskim slubenikom Miroslavom Stamenkovi}em, a protiv dva lica iz Kragujevca, koja su ovim izvriocima omogu}ila da u Leskovcu iznajme stan, iako su znali wihovu nameru, zbog ne-prijavqivawa pripremawa krivi~nog dela. Osim toga, 8. septembra je nad policijskim slubenikom N. J. (1974) izvreno krivi~no delo teko ubistvo u pokuaju. Izvr-ilac je u Novom Beogradu, pri-likom utvr|ivawa identiteta policijskom slubeniku zadao tri udarca ~vrstim predmetom u glavu, nanevi mu laku telesnu povredu, a potom mu je prislonio pitoq na grudi, ali je savladan

i lien slobode. Kod wega je prona|en pitoq sa est komada municije i au-tomatski pitoq {korpion sa 11 ko-mada municije.

Starosna struktura izvrilaca krivi~nih dela pokazuje da se u velikom broju slu~ajeva radi o licima izme|u 30 i 40 godina, a me|u izvriocima ove grupe krivi~nih dela ima pripad-nika razli~itih drutvenih slojeva,

ukqu~uju}i i one koji su visoko drutveno i materijalno pozici-onirani.

Okolnosti pod kojima su izvr-ena krivi~na dela

Najvie krivi~nih dela nad po-licajcima izvreno je prilikom odravawa javnog reda, koja ~ini 505 krivi~nih dela, 168 prilikom regulisawa i kontrole saobra}a- ja, 117 pri proveri identiteta i 90 prilikom dovo|ewa, s tim to je evidentno pove}awe napada na policijske slubenike prilikom dovo|ewa lica u slubene pro-storije.

Posledice krivi~nih dela nad policijskim slubenicima.

Od posledica ometawa, spre-~avawa i napada prilikom vr-ewa slubene dunosti, jedan policajac je izgubio ivot, 12 (22 u 2011. godini) je zadobilo teke, a 281 (367) lake telesne povrede.

Najvie policajaca povre|eno je na podru~ju PU za grad Beograd (45 ili 15 odsto), Novog Sada (19 ili est odsto), Leskovca (13 ili 4,4 odsto) i Zrewanina (12 ili ~etiri odsto).

Gotovo ~etvrtina ili 23 odsto policijskih slubenika povre-de je zadobila prilikom uspo-

stavqawa javnog reda u ugostiteqskim objektima, oko deset odsto prilikom obezbe|ivawa sportskih manifestaci-ja, osam odsto prilikom kontrole sao-bra}aja, po 15 u slubenim prostorija-ma i prilikom hvatawa izvrilaca na mestu izvrewa.

Preko 75 odsto povre|enih ~ine po-licajci opte nadlenosti, od kojih je prilikom obavqawa poslova bezbed-nosti osam zadobilo teke, a 219 lake telesne povrede, a me|u povre|enima je i 36 saobra}ajnih policajaca, 18 po-licajaca kriminalisti~ke policije, ~etiri pripadnika andarmerije i tri grani~ne policije.

Uprkos ukupnom smawewu povre|enih policijskih slubenika prilikom obavqawa poslova bezbednosti za oko 25 odsto, zna~ajnije je pove}an broj

povre|enih policijskih slubeni-ka kriminalisti~ke policije.

Izvrioci su prilikom napada na policijske slubenike pored fizi~ke snage u tri slu~aja upo-trebili vatreno oruje, u 17 no, kamen, drvene i metalne palice i druge predmete pogodne za nano-ewe povreda, a u 18 slu~ajeva su naleteli vozilom.

Krivi~na delaKrivi~na delaKrivi~na delanad policajcimanad policajcimanad policajcimau u u 2012.2012.2012. godini godini godini

Sa svih strana

14

Jednostavna pravila koja poma`u qudima da se racionalnije pona-aju u svim vanrednim situacijama, po`arima, poplavama, zemqotresima, ekstremnim vremenskim uslovima i teroristi~kim napadima, predstavqe-na su na konferenciji na kojoj je promovisan priru~nik za ponaawe u vanrednim situacijama Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije i Misije OEBS u Srbiji.

Sektor za vanredne situacije Mi-nistarstva unutrawih poslova Repu-blike Srbije u saradwi sa Odeqewem za demokratizaciju Misije OEBS u Sr-biji osmislio je i objavio priru~nik o ponaawu u vanrednim situacijama namewenu celokupnoj populaciji Repu-blike Srbije.

Tokom proteklih godina Srbija se suo~ila sa brojnim katastrofama koje su dovele do zna~ajnih qudskih rta-va i ogromne materijalne tete. Mnoge ~iwenice govore o tome da vanredne si-tuacije naruavaju bezbednost i opsta-nak ~itavih gradova, pa ~ak i regiona.

Posledice katastrofa mogu se zna~ajno umawiti ukoliko su qudi in-formisani i upoznati sa na~inom wiho-ve prevencije. Prema re~ima pomo}nika

ministra i na~elnika Sektora za vanred-ne situacije Predraga Mari}a, qudi u Srbiji spremniji su da nadoknade tetu nego da je spre~avaju. Na predstavqawu priru~nika, na~elnik Mari} je naglasio da se pruawem informacija spre~ava panika u vanrednim situacijama.U priru~niku se nalaze jednostavna

pravila koja pomau qudima da se racio-nalnije ponaaju u svim vanrednim situacijama, poarima, popla-vama, zemqotresima, ekstre-mnim vremenskim uslovima i teroristi~kim napadima.

Kao jedan od primera navedeno je da qudi ne znaju da ne smeju vodom da gase poare na elektri~nim instalacijama niti znaju da se otvarawem prozora raspiruje vatra.

Srbija je na putu da stvori slubu civilne zatite koja bi bila popuwena dobrovoqcima koji bi proli obuku za reagovawe u vanrednim situacijama, rekao je Predrag Mari} i najavio da }e vatrogasci u Srbiji do septembra do-biti nove radne uniforme.

Priru~nik o ponaawu u vanred-nim situacijama na jezicima mawi-na ma|arskom, albanskom i romskom jeziku, kao i engleskom jeziku i pla-kat protivpoarne zatite za vie-spratnice, predstavqen je 22. januara u Beogradu. Promociji su prisustvovali

pomo}nik ministra i na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Mari} i ef Odeqewa za demokratizaciju Mi-sije OEBS-a u Srbiji Jan Lueneburg.

Predrag Mari} je istakao da }e priru~nik biti distribuiran preko lokalnih tabova za vanredne situa-cije lokalnih samouprava, jer je va-

no da svaka porodica ima po jedan priru~nik u kome su slikovito i jednostav-nim jezikom napisana uputstva kako se pona-ati u slu~aju poara, poplave, zemqotresa, niskih temperatura,... Precizirao je da je do sada priru~nik na srpskom jeziku odtam-

pan u 52.000 primeraka i da je wihova distribucija

u toku, kao i da je odtampano 12.000 priru~nika na jezicima mawina.

On je ukazao i na nedostatak bezbed-nosne kulture u Srbiji i ocenio da u obrazovnom sistemu nije napravqen oz-biqan korak u edukaciji dece, zbog ~ega je vanost ovog priru~nika jo ve}a, s obzirom na to da deca znaju da postoje

zemqotresi i poplave, ali ne u~e kako da se zatite od wih.

Predstavqaju}i plakat protivpoar-ne zatite za viespratnice na kome su prikazane mere prevencije i na~in na koji se treba ponaati u slu~aju po-ara, Predrag Mari} rekao je da su vi-soke zgrade sve one koje su vie od 23 metra. Prema wegovim re~ima, samo u Beogradu ima oko 700 takvih zgrada, a u Srbiji priblino 3.200.

U Subotici je 23. januara pred-stavqen Porodi~ni priru~nik za po-naawe u vanrednim situacijama na srpskom, ma|arskom i romskom jeziku, a promocije je organizovao Sektor za vanredne situacije Ministarstva unu-trawih poslova Republike Srbije u saradwi sa Misijom OEBS u Srbiji.

Porodi~ni priru~nikza ponaawe uvanrednimsituacijama

U priru~niku se nalaze jednostavna pravila koja pomau qudima da se racio-nalnije ponaaju u svim vanrednim situacijama, poarima, popla-vama, zemqotresima, ekstre-mnim vremenskim uslovima i teroristi~kim napadima.

cije lokalnih samouprava, jer je vano da svaka porodica ima po

jedan priru~nik u kome su slikovito i jednostavnim jezikom napisana uputstva kako se ponaati u slu~aju poara, poplave, zemqotresa, niskih temperatura,... Precizirao je da je do sada priru~nik na srpskom jeziku odtam

pan u 52.000 primeraka i da je wihova distribucija

Qudi ne znaju da ne smeju vodom da gase po-

are na elektri~nim instalacijama niti znaju da se otvarawem prozora raspiruje

vatra.

15

U organizaciji Analiti~-ke grupe Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije za pra}ewe sprovo|ewa Nacionalnog akcionog pla-na u MUP-u i Agencije Uje-diwenih nacija za rodnu rav-nopravnost i osnaivawe ena UN WOMEN, 31. januara i 1. februara na Frukoj gori odran je tre}i seminar za ~lanove analiti~kih grupa i istraiva~kih timova za pra- }ewe i analizu sprovo|ewa Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bez-bednosti Ujediwenih nacija ene, mir i bezbednost u Republici Srbiji.Tre}i seminar jo je jedna u nizu

aktivnosti koje je planiralo Mul-tisektorsko telo Vlade za pra}ewe sprovo|ewa NAP u Republici Srbi-ji, sa ciqem uspostavqawa kvalitet-ne i neposredne saradwe svih aktera u realizaciji i sprovo|ewu zadataka definisanih ovim vladinim dokumen-tom. Namera je da se ~lanovi i ~la-nice analiti~kih gupa svih subjekata nadlenih za sprovo|ewe NAP (MUP, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo

pravde Uprava za izvrewe krivi~nih sankcija, Uprava carine i BIA) eduku-ju i osposobe za kvalitetno pra}ewe sprovo|ewa NAP u svakom od ovih or-gana i agencija, kao i za izvetavawe o ostvarenim rezultatima, kako bi se obezbedio priblino isti nivo ostva-rivawa ciqeva iz NAP, istakla je pri-likom otvarawa seminara, predsednik Multisektorskog tela i savetnik mini-stra unutrawih poslova za rodnu rav-nopravnost Vesna Nikoli}. Seminar je bio posve}en pitawima

pra}ewa karijere ene u sektoru bez-bednosti iz perspektive jednakih rod-nih mogu}nosti za napredovawe i ulozi

i zna~aju istraiva~kih timova u analizi optih i specifi~nih ciqeva predvi|enih Nacional-nim akcionim planom u vezi sa karijernom mapom ena u sektoru bezbednosti. Realizo-van je u dve faze prva je bila posve}ena primerima dobre prakse, uglavnom u Ministar-stvu unutrawih poslova, kako u sprovo|ewu istraivawa koja se bave pitawima rodne ravnopravnosti, tako i pri-menom ovog principa u pri-marnoj policijskoj edukaciji u

Centru za osnovnu policijsku obuku i posebno prikazom karijere na~elnika PU Uice Dragice Jevtovi}. Rukovodi-lac Analiti~ke grupe MUP za pra}ewe sprovo|ewa NAP Tatjana Vasi} prezen-tovala je rad analiti~ke grupe MUP-a i rezultate rodne analize koju je spro-vela. Drugi deo seminara bio je posve- }en interaktivnom pristupu, odnosno zajedni~kom radu svih prisutnih kroz radne grupe na kojima su analizirana kqu~na pitawa vezana za formalne i neformalne prepreke za napredovawe ena u sistemu bezbednosti i mogu}a reewa, odnosno ulogu analiti~kih grupa na wihovom prevazilaewu.

Predstavnici Biroa za strateko planirawe Milena Lazi}, Sawa Arsenijevi} i Milena Nikoli}, uz po-drku lokalnog rukovodioca projekta Unapre|ewe kapaciteta za strateko upravqawe u Mi-nistarstvu unutrawih po-slova Republike Srbije Mi-lana Sekuloskog iz enevskog centra za kontrolu oruanih snaga bili su u studijskoj po-seti Rumuniji, na poziv Mi-nistarstva administracije i unutrawih poslova - Jedini-ce za javne politike.

Tom prilikom, predstav-qena je Strategija razvoja MUP-a 2011-2016, sa stra-tekim oblastima rada, Akcionim planom za imple-mentaciju, evaluacijom i fi-nansirawem, kao i projekti koje Biro za strateko pla-nirawe realizuje.

Direktorka jedinice za Javne politike u okviru Mi-nistarstva administracije i unutrawih poslova Rumu-nije, upoznala je predstavnike Biroa za strateko planirawe sa procesom stratekog planirawa na nivou wi-hovog ministarstva. Generalni sekre-tarijat Vlade koordinira stratekim planovima Ministarstava na nivou Vlade, dok na nivou Ministarstva ad-ministracije i unutrawih poslova koordinaciju sprovodi Jedinica za

javne politike. Strateko planirawe se radi i na nivou sektora. U planu je promena Zakona o buxetu kako bi pla-nirawe bilo unapre|eno. Kako navode

kolege iz Rumunije, teko}e imaju u sredworo~nom planirawu, s obzirom da buxet planiraju za jednu godinu, a akcionim planom je potrebno oprede-liti finansijska sredstva za onoliko godina na koliko je strategija usvoje-na. U wihovom ministarstvu uglavnom se usvajaju na period od ~etiri godine. Razvijaju procedure za monitoring i

evaluaciju, kako bi i na taj na~in una-predili strateka dokumenta. Za sada evaluaciju rade u formi izvetaja na godiwem nivou, dok na lokalnom ni-

vou sa javnim institucijama pokuavaju da unaprede glavne oblasti planirawa, me|utim to je novina koja dosta zavisi od politi~kog opredeqewa.

Predstavqena je i Jedinica za centralnu obavetajnu analizu u okviru Generalnog inspektorata koja je osnovana 2005. godine i to na stratekom, operativnom i takti~kom nivou. Na po~etku svake teku}e godine imaju naci-onalne prioritete koji im daju smernice u radu. Analize se rade na mese~nom nivou, a za potrebe stratekog planirawa Jedinica za javne politike sve podatke do-bija od ove jedinice.

Razmena iskustva sa predstav-nicima institucija u oblasti stratekog planirawa u Rumu-niji dovela nas je do zakqu~aka

da je proces stratekog planirawa u Rumuniji, Ministarstvu administra-cije i unutrawih poslova - Jedinici za javne politike u odnosu na nae Mi-nistarstvo na priblino istom nivou, a problemi sa kojima se mi suo~avamo oko sprovo|ewa stratekih dokumena-ta i buxetskog programirawa prisutni su i kod wih.

Razmena iskustavasa kolegama iz Rumunije

Sa svih strana

Jednake mogu}nostiza napredovawe

16

Vanredni profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu dr Jovan Petrovi} prezentovao je predstavnicima Ministarstva unutrawih poslova ta je potrebno da bi se smawila potrowa energije u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici

Predstavqawe projekta prelimi-narnog pregleda energetske efika-snosti Centra za osnovnu policijsku obuku, koje je odrano 7. februara u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, vanredni pro-fesor na Fakultetu tehni~kih nau-ka u Novom Sadu dr Jovan Petrovi} po~eo je anegdotom. Na jednom semi-naru posve}enom izvo-rima energije, predava~ je pitao prisutne koja je jedinica za merewe po-trowe energije. Odgo-vori su bili: xul, wutn-metar, kilovat ~as... Ne, gospodo, jedinica kojom se meri potrowa ener-gije je dolar!

Jednostavno, razumqi-vo i zanimqivo dr Jovan Petrovi} objasnio je prisutnim predstavni-cima Ministarstva unu-trawih poslova ta je potrebno da bi se smawi-la potrowa energije u Centru. Tim stru~waka utvrdio je potencijale za pove}awe energetske efikasnosti tri objekta Centra - kolske zgrade i dva internata i pred-loio mere i projekte za pove}awe energetske efikasnosti, kao i dina-miku realizacije.

Ciqevi ovog projekta su smawewe potrowe svih vidova energije u Centru, a samim tim i smawewe trokova za energiju, pove}awe energetske klase objekata prema zahtevu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (sa E na C, a svi objekti se klasifi-kuju u sedam energetskih razreda do G) i priprema za uvo|ewe sistema energetskog menaxmenta.

Energija je skupa i nema je dovoqno. Zato je predlog Centra i stru~nog tima da se koristi sun~eva energija, kao obnovqiv izvor.

Veliko nam je zadovoqstvo to imamo priliku da prisustvujemo pre-zentaciji projekta profesora dokto-ra Petrovi}a i grupe stru~waka, sa kojim }emo mo}i da apliciramo za

sredstva iz me|unarodnih fondova rekla je na~elnica Centra za osnov-nu policijsku obuku Biqana Pukar i istakla da je tokom proteklih pet godina ura|eno mnogo na poboqawu kvaliteta obuke osnovnog policij-skog kadra, ali i na rekonstrukciji infrastrukturnih kapaciteta Cen-tra, koji se sa glavnom kolskom zgradom, prate}im objektima za obu-ku, smetaj i ishranu kao i logistiku prostire na povrini od 15 hektara.

Pomo} smo dobili od vlada Re-publike Srbije, Autonomne Pokraji-ne Vojvodine, Kraqevine Norveke, Ambasade Velike Britanije, kao i me|unarodnih organizacija i od jav-nih preduze}a, me|u kojima se izdva-ja Elektrovojvodina, sa kojom smo ostvarili izuzetno dobru saradwu. S obzirom da su korisne povrine prostora za obuku, smetaj polazni-ka i tehni~ke slube Centra izuzet-no velike (oko 20.000 m), eleli bi-smo da postavqawem solarnih panela na krov kolske zgrade i dva inter-nata, u skladu sa preporukama Evrop-ske komisije, smawimo trokove za energente, i na taj na~in doprinese-mo da osnovna policijska obuka bude ekonomski isplativija, naglasila je

Biqana Pukar.

Iz tih razloga, predstav-nici Centra za osnovnu po-licijsku obuku obratili su se Elektrovojvodini koja, kao jedna od najuspenijih pri-vrednih organizacija u naoj zemqi, pomae onima kojima je pomo} zaista potrebna.

Nadamo se da }e dobri primeri rehabilitacije ka-paciteta, kao to }e biti na, doprineti da obnovqi-vi izvori energije i wihovo pravilno kori}ewe zauzmu mesto u naem energetskom sistemu, kako bismo genera-cijama koje dolaze ostavi-li ~istije i humanije mesto za ivot, rekla je Biqana Pukar.

Nakon predstavqawa pro-jekta, usledio je godiwi sastanak Uprave za stru~no obrazovawe, osposobqavawe, usavravawe i nauku, koji je prvi put odran u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici.

Rukovodioci Uprave i svih centara za obuku izvetaje o

radu u 2012. godini prikazali su dr-avnom sekretaru Miodragu Miqko-vi}u, zameniku pomo}nika ministra unutrawih poslova eqku Veseli-novi}u, pomo}niku na~elnika Sektora za unapre|ewe organizacije i funkci-onisawa poslova obrazovawa Marku Osmajli}u i svojim kolegama.

JasnaObradovi}Foto:AleksandarGaji}

}e nas grejati Sunce

17

Trgovina qudima je zlo~in protiv ~ove~nosti i teka povreda qud-skih prava. To je krivi~no delo kojim se ugroavaju osnovna qudska prava rtve - na ivot, na slobodu kretawa, slobo-du izbora. Me|u oblicima krewa qud-skih prava i deliktima organizovanog kriminaliteta, zlo~in trgovine qudi-ma izdvaja se po visini nelegalne do-biti koju donosi, a na nesre}u, i po pogubnosti i tetnosti posledica.

Policijska uprava u Uicu, u prethodnom periodu, sprovela je niz aktivnosti kako bi podi-gla svest gra|ana o problemima ilegalnih migracija i trgovine qudima. Sve ove aktivnosti isti~u zna~aj saradwe polici-je i drugih institucija u borbi protiv ovog ozbiqnog dru-tvenog problema.

Policijska uprava u Uicu edukuje decu kolskog uzrasta, jer je mlada populacija ciqna grupa trgovine qudima, pa ih je vano adekvatno informi-sati i upoznati sa postojawem ovog problema. Problem tr-govine qudima treba u~initi vidqivim, kako bi celo dru-tvo moglo da se ukqu~i u we-govo reavawe, znaju}i da }utawe i ignorisawe nekog problema, automatski zna~i i u~estvovawe u wemu.

Uz organizovani krimi-nal, krijum~arewe drogom i orujem, trgovina qudima je jedno od najprofitabilnijih krivi~nih dela u svetu.

Od oktobra do decembra prole godine, u Policijskoj upravi u Uicu i policijskim stanicama u Poegi i Bajinoj Bati odrani su okrugli stolovi posve}eni problemu trgovine qudima. U~estvovali su predstavnici drutvenih institucija, koji zajedno sa policijom, tuilatvom i pravosu|em treba da daju svoj doprinos u ciqu suzbijawa trgovine qudima, odnosno da pomognu da se izvrioci tog krivi~nog dela procesuiraju i da im se izreknu adekvatne mere. U~estvovali su i akti-visti Crvenog krsta iz Ui-ca, predstavnici Centra za socijalni rad iz Uica, di-rektori osnovnih i sredwih kola sa podru~ja Zlatibor-skog okruga i ~lanovi nevla-

dinih organizacija Astra iz Beograda i Centar za devojke iz Uica.

ef Odseka pograni~ne policije, za strance, suzbijawe ilegalnih migraci-ja i trgovine qudima Policijske uprave u Uicu Radomir Rakovi} odrao je 13 predavawa na temu Trgovina qudima-moderno ropstvo u osam osnovnih i

sredwih kola sa podru~ja Zlatibor-skog okruga, gde je u~enike upoznao sa ~iwenicom da rtva trgovine qudima moe postati svako, bez obzira na go-dine ivota, na pol i na zanimawe, da profil rtve ne postoji i da su naj~e}e rtve ene i deca. Predavawima je prisustvovalo oko 800 u~enika i vie od 50 nastavnika i profesora.

kole sa podru~ja Zlati-borskog okruga pokazale su veliko interesovawe za pre-davawe koje organizuje Po-licijska uprava u Uicu, pa je predloeno da prezenta-cija o trgovini qudima bude prikazana i na savetima ro-diteqa, to je i planirano u narednom periodu, jer i rodi-teqi moraju da budu upoznati sa opasnostima koje vrebaju wihovu decu na putu od ku}e do kole.

Policijska uprava u Uicu ve} nekoliko godina unazad sprovodi program obuke i edukacije u~enika i wihovo upoznavawe sa ovom proble-matikom, imaju}i u vidu da je znawe o ovoj pojavi osnovni preduslov za wenu preven-ciju, suzbijawe i adekvatnu zatitu rtava, to je do-prinelo da na podru~ju Po-licijske uprave u Uicu u posledwih pet godina nije zabeleen nijedan slu~aj ovog krivi~nog dela. To sva-kako ne iskqu~uje mogu}nost postojawa ove kriminalne aktivnosti na podru~ju nae policijske uprave, to znat-no poja~ava ulogu policijskih slubenika i wihovu odgo-vornost da rade na otkri-vawu, prevenciji i edukaciji mladih i na suzbijawu ove kriminalne radwe.

Policijska uprava u Uicu, zajedno sa Regionalnim cen-trom grani~ne policije pre-ma BiH, Centrom za socijalni rad iz Uica, Crvenim kr-stom iz Uica i nevladinom organizacijom Centar za de-vojke iz Uica, zajedni~kim snagama }e nastaviti bor-bu protiv trgovine qudima, sprovode}i razli~ite ak-tivnosti, koje se uglavnom odnose na edukaciju mlade populacije, prvenstveno pre-davawima u kolama.

BojanaVrani}

Informisano}uInformisano}uInformisano}uprotiv trgovine qudimaprotiv trgovine qudimaprotiv trgovine qudima

18

Sa svih strana

Sa velikim potovawem prema ko-legama koji su svoj ivotni vek proveli rade}i u policiji, slubeni-ci Policijske uprave u Vrawu, vo|eni eqom da evociraju uspomene na rad i aktivnosti policajaca, doli su na ideju da prikau rad, ivot, unifor-me, slubena vozila i aktivnosti svih zaposlenih u tadawem Sekretarijatu unutrawih poslova, a sadawoj Poli-cijskoj upravi u Vrawu.Radilo se dugo na prikupqawu foto-

grafija, osmiqavawu i realizovawu izlobe. S obzirom na to da je ve}ina

penzionera MUP-a ivelo i radilo u vreme SFRJ odlu~eno je da izloba bude sve~ano otvorena na nekadawi Dan Re-publike 29. novembar. U sali Skuptine optine grada Vrawa organizovan je pri-jem za pezionere, gradsko rukovodstvo, predstavnike Eparhije vrawske, privred-ne subjekte i druge. Emitovan je film o radu, humanosti i sportskim aktivno-stima pripadnika Policijske uprave u Vrawu, snimqen povodom obeleavawa Dana Ministarstva.

Veliki broj vas je dao doprinos da ovo bude istorijska hronologija gotovo jednog veka organa unutrawih poslova u Vrawu. Zato je nae zadovoqstvo uto-liko ve}e to smo uspeli da ovakvom idejom iskaemo potovawe prema vama. iveli ste i radili u tekim vre-menima sa mnogo oskudnijom opremom i oteanim uslovima rada, ali ste posti-zali izuzetne rezultate na koje smo po-nosni. Ostavili ste i znawe i iskustvo koje sadawe generacije koriste u svom radu i prenose mla|im kolegama. Na taj na~in ste udarili temeqe moderne po-licije, rekao je obra}aju}i se penzi-onerima na~elnik Policijske uprave u Vrawu, glavni policijski savetnik Sla|an Velinovi} i poeleo prijatne trenutke u zasluenim danima penzi-je, dobro zdravqe, li~nu i porodi~nu sre}u, a kolegama je poru~io da ~vrsto kora~aju utemeqenim radnim stopama, da uz stalno usavravawe i obrazovawe

koriste dragoceno iskustvo zaslunih i da neguju}i tradiciju ~asti, potewa i oli~ewa pravde o~uvaju stabilno stawe javne bezbednosti.

Na sve~anosti su dodeqene zahvalni-ce za saradwu i doprinos u realizaciji programskih zadataka MUP-a Republike Srbije na planu bezbednosti: Gradskoj upravi grada Vrawa, Kancelariji OEBS-a za jug Srbije, Zoranu Najdi}u i JP PTT Srbija, radnoj jedinici u Vrawu.

U holu Policijske uprave u Vrawu otvorena je izloba sa oko 150 fotogra-fija iz perioda 1935-1912. godina, koje su kod penzionisanih pripadnika izazva-le vidqive pozitivne reakcije i se}awa.

Jedan od prisutnih penzionera Mi-nistarstva Gradimir Nikoli}, neka-dawi na~elnik OUP-a Vladi~in Han, koji je 25 godina u penziji, na otvarawe izlobe doao je odeven u policijsku uniformu iz tog perioda.

Divno je danas biti penzioner Po-licijske uprave u Vrawu i zbog toga smo jako zahvalni rukovodstvu koje je u~inilo da se mi danas ose}amo beskona~no sre}ni, uzvieni i veoma ispotovani. Policijski posao sam obavqao ~asno i poteno. Zato sam da-nas sa ponosom obukao uniformu u kojoj sam radio, rekao je Nikoli}.

MilenaDimitrijevi}

Znawe iZnawe iZnawe iiskustvoiskustvoiskustvoza noveza noveza novegeneracijegeneracijegeneracije

19

Istorijska hronologija gotovo jednog veka organa unutrawih poslova u Vrawu. Izlo`ba, sa oko 150 foto-grafija iz perioda 1935 1912. godina izazvala je vidqive pozitiv-ne reakcije i se}awa.

Tokom prole godine, pripadnicima Policijske uprave Kraqevo stizale su brojne pohvale od televizijskih i novi-narskih ekipa za odli~nu saradwu, od kojih se izdvaja pohvala no-vinara RDP B 92. eleo bih da u ime cele ekipe Televizije B 92 koja je pret-

hodnih pet dana izvetavala sa zavretka radova na integrisa-nom administrativnom prelazu Jariwe, posebno naglasim ve-liku pomo} koju je ekipa imala od na~elnika Policijske uprave

Kraqevo, gospodina Bogoquba ivkovi}a, kao i na~elnika Odeqewa policije Policijske upra-ve Kraqevo, gospodina Gorana Terzi}a. Wihova pomo}, kao i pomo} svih pripadnika policije iz razli~itih policijskih uprava, koji su se prethodnih dana nalazili na zadatku na prela-zu, bila je veoma vana za stvarawe uslova za rad ekipe Radio i televizije B 92, napisao je direktoru policije predsednik Odbora direk-tora, glavni i odgovorni urednik Informativ-nog programa Veran Mati}. I to nije sve. Ve} petu godinu zaredom Anket-

ni odbor novinara grada Kraqeva dodequje novi-narsku nagradu Krin za otvorenost, saradwu i partnerstvo sa predstavnicima medija, a Trn simboli~no onima koji su odbijali saradwu i iz raznoraznih razloga bili zatvoreni. Pripadni-ci Policijske uprave Kraqevo su i za proteklu godinu pobrali prve novinarske nagrade. U sali Skuptine grada Kraqeva, na pri-

godnoj sve~anosti, tradicionalno povodom Savindana, proglaene su naj(ne)komunika-tivnije javne li~nosti i institucije u gradu Kraqevu. Prema rezultatima ankete u kojoj je u~estvovalo ezdesetak novinara, televizij-ski snimateqi i fotoreporteri iz 16 redak-cija lokalnih i dopisnitava centralnih me-dija, drugo mesto za komunikativnost, dobru i otvorenu saradwu, u konkurenciji pojedinaca pripalo je portparolu Kristini Nikoli}, a u

konkurenciji institucija Policijskoj upravi Kraqevo i Odeqewu za vanredne situacije u Kraqevu.I u prethodne ~etiri godine pripadnici Policijske uprave u

Kraqevu su osvajali prve novinarske nagrade. Prilikom dodele novinarskih priznawa, jo jednom je upu}ena

poruka svima da sara|uju sa novinarima i doprinesu kontroli jav-nosti u sferi poslova od opteg zna~aja. Jo jednom je pohvaqe-na institucija policije koja je, iako po prirodi stvari zatvorena, bila veoma komunikativna i otvorena prema novinarima.

Policijski inspektor grani~ne policije u Po-licijskoj upravi u apcu Milojko Babi} us-peo je da spase sugra|anku. On je patroliraju}i u re-onu sela Dowe Bukovice, u predelu ^upi}a sokak, sasvim slu~ajno primetio enu kako stoji dva metra ve} u koritu reke, sa prekrtenim rukama.Kada sam priao, prepoznao sam da je u pitawu

sugra|anka koju poznajem. Oslovio sam je imenom, a ona u tom trenutku kao da se trgla i krenula dubqe u reku, pri~a na sagovornik. Kako kae, trebalo je da na~ini samo korak, pa da bukvalno upadne u deo kori-ta gde je voda duboka oko tri metra.Hitro sam joj priao,

obuhvatio je levom rukom, povukao je prema sebi mada se opirala, vi~i}u da joj ne treba ivot. Uspeo sam da je izvu~em na obalu, drhtala je i pokuavala je da se otme, ali sam je ~vrsto drao. Kada se malo smirila, Mi-lojko Babi} pozvao je deur-nu slubu PS Qubovija, a ubrzo zatim stigla je patro-la u kojoj su bili Ivan Vasi} i Sr|an Milinovi}.Dok sam im prepri~avao ta se dogodilo, ena je

pokuala ponovo da krene ka Drini, u ~emu sam je po-novo spre~io. Sr|an, mada je mlad policajac, smire-no je razgovarao sa wom, objawavaju}i da mora da bude jaka. Posle par minuta stigla je i ekipa Hitne pomo}i, koja ju je odvela u bolnicu, gde joj je pruena pomo} i data terapija, koja }e pomo}i da pregura krizu. Po povratku iz bolnice, videli smo da je to druga ena, koja eli da ivi i da, kako re~e, ni-kad vie ne}e ni pokuati neto sli~no, pri~a inspektor Babi}.Inspektoru Babi}u ovo je samo jedan u nizu podviga

tokom policijske karijere. On je sa bratom Milen-kom 2009. godine, spasao ivot de~aku iz Banovi}a koji je u toku letweg raspusta boravio kod dede i bake u selu Vitkovi}i gde je ~uvaju}i ovce noem prese-kao sr~anu arteriju na levoj nozi. Sre}om, pronali su ga krvavog i poluonesve}enog i dovezli do sela, a zatim organizovali prevoz do zvorni~ke bolnice. De~ak je operisan i uspeno se oporavio.

V.Mitri}

Novinarske nagrade i pohvale Pomo} br`a od smrti

20

Sa svih strana

Tri nova vozila

Protokol o primopredaji donacije tri nova kom-bi vozila marke volkswagen potpisali su 23. no-vembra zamenik ambasadora Nema~ke Mihael Hase-nau i zamenik na~elnika Uprave grani~ne policije, glavni policijski savetnik Dragan Gligori}. Tom prilikom, zahvalivi se na donaciji, Dragan

Gligori} je rekao da }e se kombi vozila koristiti u svakodnevnim poslovima Uprave grani~ne policije. Uru~ewu donacije prisustvovali su oficir za

vezu Savezne policije Nema~ke Peter Kraba~ i asistent oficira Tatjana Kneevi}, predstavnici Uprave grani~ne policije i Biroa za me|unarodnu saradwu i evropske integracije Kabineta ministra unutrawih poslova Republike Srbije.

V.].

Uprava grani~ne policije Ministarstva unutrawih pos- lova Republike Srbije dobila je donaciju vrednu od 74.928 evra od Saveznog ministarstva unutrawih poslova Savezne Republike Nema~ke.

Od decembra prole godine, zaposleni u PS Zemun imaju salu za fitnes, poto su jednu od prostorija prilagodili za tu svrhu.

Ideja je potekla od na~elnika stanice, a mi smo se odazvali u najiskrenijoj eqi da unesemo pozitivne promene. Koleginica Kristina Dani-lovi} i ja sprovele smo anketu o tome da li me|u zaposlenima ima zainteresovanih, a onda smo se bacile na posao. Radovi su trajali oko tri mese-ca. O~istili smo prostoriju, okre~ili, gletovali zidove, organizovali se i nabavili neto rekvi-zita, kae Isidora Radovanovi} koja je zajedno sa Kristinom i domarom Miodragom ermanovi}em bila izvo|a~ radova. Po Isidorinim re~ima, od-ziv koleginica je odli~an, a treninzi se odravaju tri puta nedeqno, traju ~etrdeset minuta i vodi ih policajac pripravnik Kristina Danilovi}, koja je i licencirani trener Svetske fitnes federacije.

Iako se radi u grupama, trudim se da svima posvetim dovoqno pawe i program vebawa prilagodim indi-vidualnim potrebama i mogu}no-stima, kae Kristina, koja kada zavri sve svoje radne obaveze u stanici sa puno elana i entuzi-jazma osmiqava vebe za svoje koleginice.

Bavim se fitnesom i ~lan sam Fitnes reprezentacije Srbije od 2010. godine, pri~a Kristina i objawava da se u ovoj kategoriji pored tonusa mii}a i simetri-je tela boduje i koreografija koja mora da sadri elemente snage, izdrqivosti i fleksibilnosti. Pri~a da se od sedme godine bavi-la latinoameri~kim plesom, a da se sa fitnesom susrela prvi put u jednoj teretani u koju je otila da veba pripremaju}i se za ispit iz Specijalnog fizi~kog obrazo-vawa na KPA.

Mnogo mi se svidelo i tako je krenulo, od 2008. godine treniram fitnes, kae Kristina koja je imala zapae-

ne rezultate u ovom spor-tu. Osvojila je bronzu na IFBB Balkanskom prvenstvu 2010. godine odranom u Tuzli i srebro na istom prvenstvu 2011. godine. Bila je deveta na Svet-skom prvenstvu u Novom Sadu 2011. godine, a esto mesto osvojila je u disci-plini formacijski ples na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 2012. godine.

Prema re~ima wenih koleginica, iako je mlada, Katarina je veoma stroga i odlu~na, tako da nema za-buavawa tokom vebawa.

S.K.iV.].

Finale Osme biznis lige Sombor odigrano je 17. februara, a susret prologodiwih po-lufinalista zavren je pobedom fudbalera ekipe Mara od 4:1. Strelac jedinog gola za ekipu Polici-ja bio je Predrag Macanovi}, u 29. minutu. Najboqi golman turnira bio je Boko Smoqanovi} iz Poli-cije. Policija se u drugo vezano finale plasirala pobedom nad Vodokanalom.

MirjanaCvijanovi}

DragocenupodrkupruiojepoznatiilustratorDobrosavBobivkovi},kojijeosmislioplakatiamblem(Skoro)najlepina~indaseoznojite.

Uvek zaUvek zaUvek zapozitivne promenepozitivne promenepozitivne promene

Somborski policajciu finalu

21

Sport

Vii policijski inspektor Alek-sandra Stojakovi} iz Uprave kriminalisti~ke policije Policijske uprave za grad Beograd osvojila je srebr-nu medaqu u disciplini aerobik fitnes na Svetskom prvenstvu Wff fit kid i model odranom u oktobru prole godine u Brusnu u Slova~koj. Nekoliko dana ka-snije, u Pan~evu na Dravnom prvenstvu Srbije u fitnesu i bodibildingu 2012. NABBA i WFF osvojila je zlato u katego-riji fitnes figura.

Naa sagovornica ne moe da zami-sli da joj dan pro|e bez treninga. Pri~a da je sasvim slu~ajno po~ela da se bavi fitnes figurama.

Jo kao devoj~ica zainteresovala sam se za borila~ke vetine. Prvo je to bio karate koji sam trenirala deset godina i imala sam braon pojas. Sa dva-deset godina sam po~ela da treniram Kjo ku in kaj koji je eksplozivnija i dinami~nija vrsta karatea. Nakon dve godine otkrila sam ruski sistem koji sam odmah po~ela da treniram, jer je osmiqen da stvori, izgradi i oja~a ne samo telo ve} i psihu, kao i pripadnost porodici i domovini, a bazira se na starim ruskim vetinama borewa i odbrane razvijane vekovima. Danas ga koriste pripadnici ruskih specijalnih jedinica SPECNAZ, pri~a Aleksandra i dodaje da je nakon toga trenirala Krav Maga jednu od najefikasnijih i iroko primewiva-nih borila~kih vetina, zastupqe-nih naro~ito u Evropi i Americi. Uz sve to bila je i trener aerobika, xe-zersajza i fitnesa. Za vreme studija

takmi~ila se u preciznom pucawu kao ~lan studentske ekipe Vie kole unutrawih poslova.

Krajem avgusta prole godine u te-retani u kojoj sam vebala zapazili su me predsednici NABBA i WFF Federa-cije Srbije, koji su mi predloili da se oprobam i takmi~im u kategoriji fitnes figura. Prihvatila sam, jer je to za mene bio svojevrsni izazov i ve} u oktobru sam postigla zapaene rezul-tate kae Aleksandra.

U aerobik fitnesu ocewuje se figu-ra, simetri~nost i mii}avost tela takmi~ara, pri~a i objawava da je to trideset odsto od ukupne ocene,

dok se sedamdeset odsto ocewivawa odnosi na ta~ke sa elementima gimna-stike, fleksibilnosti, snage i iz-drqivosti, koje se izvode obavezno uz muziku. Prema wenim re~ima, koje }e elemente tami~ar izvesti stvar je wegove li~ne kreativnosti, ali to vie ima akrobatskih elemenata kao to su izdraj na rukama, pa-ga, razli~ite vrste sklekova, narav-no perfektno izvedenih, to boqe. Za razliku od bodibildinga u kategoriji fitnes figura, takmi~ari bi trebalo da imaju prirodne mii}e, nipoto napumpane tegovima. Tako|e, ne bi trebalo da bude masno}e izme|u koe i mii}a na telima takmi~ara. Zbog toga je neophodno pridravati se strogog reima ishrane.

Kada se pripremam za takmi~ewa dnevno jedem kilogram mesa, jer je ne-ophodno unositi u organizam to ve}u koli~inu proteina, kae Aleksan-dra i naglaava da je veliki protiv-nik uzimawa veta~kih proteina, posebno steroida. Tada konzumira ve-like koli~ine povr}a, pije nezasla|ene ~ajeve i kafu, vodu, vo}e i slatkii su strogo zabraweni, kao i gazirani napici. Vitamine i minerale mora da nadokna|uje uzimaju}i tablete.

Pri~a da je na sam dan takmi~ewa pre izvo|ewa vebi dozvoqeno uzimawe slatkia, ~ak se preporu~uju ve}e koli~ine torti, kola~a i ~okolade. Objawava da je to takozvano puwewe mii}a to zna~i da se slatkii mogu jesti koliko ho}e, zbog ~ega se ve}ina takmi~arki raduje ovom danu.

Sport

^eli~na voqa,disciplina i organizacija

22

, , 2, . : 011/3008205, : 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs. : policajac@mup : ..., 16-18, . : . : 4500, CIP , , , , ISSN 1821-1879 , COBISS.SR-ID 167666444.

Ipak, na Dravnom prvenstvu Sr-bije u Pan~evu, za razliku od ostalih takmi~arki, nakon velike koli~ine po-jedenih slatkia jedva sam do~ekala da posle takmi~ewa odem na burek, pri~a kroz smeh Aleksandra. Treninzi za fitnes figure su jako

zahtevni. S obzirom da sam intezivno trenirala borila~ke vetine 25 go-dina, od svoje desete godine sama sam sebi instruktor i sama sebe spremam za takmi~ewa, kae Aleksandra.

Svakodnevno tr~im 11-12 kilome-tara ili preska~em konopac sat ipo do dva. Radim naporne vebe snage bez tegova, dnevno tokom jednog treninga uradim 1.000 trbuwaka, nekoliko se-rija od 50 sklekova, oko 500 ~u~weva, po 400 iskoraka na jednu i drugu nogu, ina~e specifi~nih za fitnes figure, objawava i dodaje da trenira dva puta dnevno. Ujutro pre odlaska na posao u pet sati zapo~iwe svoj kondicioni trening i uve~e, kada se vrati oko se-dam sati, radi vebe snage. Uz sve to redovno odlazi u teretanu, ali je ipak u svoju dnevnu sobu stavila nekoliko sprava za vebawe, da bi uvek bila u top formi.

Ako je neto interesantno na te-leviziji ne gubim vreme, vebam i gle-dam, pri~a Aleksandra i dodaje da pred takmi~ewa uvodi strog reim ishrane, zbog ~ega je ovakav na~in trenirawa jo tei. Isti~e da je jako discipli-novana i da se strogo pridraava svega to je zacrtala.

Kae da joj treninzi mnogo pomau da se relaksira nakon stresnog i odgo-vornog posla koji radi.

Imam podrku svojih kolega i sta-reina, pre svega na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije Policijske uprave za grad Beograd Darka Seni}a, naglaava Aleksandra Stojakovi}, koja u MUP-u radi od 2008. godine. Uz sva-kodnevne treninge zavrila je Viu

kolu unutrawih poslova, potom i Kriminalisti~ko-policijsku akademiju, kao i Viu poslovnu kolu.

Dok je radila u pravosu|u, takmi~ila se u tr~awu na susretima sindikata pravosu|a Srbije pa je tako 2007. godi-ne osvojila prvo mesto u trci na 800 metara, a 2008. godine drugo mesto. Trenutno osim fitnes figura, trenira kik-boks i ~lan je KBK Krsta u Beo-gradu, kao i KAPAP u okviru Hornet Gro-up ACD u Novom Sadu.

Aleksandra je i KAPAP instruktor. Objawava da KAPAP zna~i borba licem u lice, da je to vetina samo-odbrane i sistem borewa razvijen i usvojen od strane izraelskih vojnih i policijskih specijalnih jedinica. Prema wenim re~ima, to je odli~an sistem samoodbrane koji se sastoji od veoma efikasnih tehnika sa ele-mentima svih borila~kih vetina u borbi sa protivnikom bez obzira na wegovu veli~inu, zbog ~ega je prihva- }en irom sveta, ne samo u vojsci i policiji. Ona isti~e da je imala pri-liku da zavri obuku napada noem, pitoqem, kao i rukovawa orujem kod izraelskog majora specijalnih je-dinica u penziji Avi Nardia, koji je obuku drao pripadnicima nae an-darmerije u Novom Sadu.

V.].

23

24

San je moj `ivot, ne budite me.Svetlana Sekulovi},

Biro za pritu`be i prestavke

Popodne u parku Zoran @ivkovi}, Biro za saradwu s medijima

Vrelo reke KrupajeDragana Krivokapi},

Biro za saradwu s medijima