1. ОСНОВНА ТАКТИЧКА ДЕЈСТВА ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРАЗадатак тактике да одреди методе и мере да се расположивим снагама, средствима и техником, за најкраће време, са најмањим могућим оштећењем објекта и материјалних добара, постигне безбедан рад и успех. Ватрогасна тактика захвата веома широко градиво, и заснива се и ослања на све друге дисциплине ватрогасног стручног образовања. Материја коју обрађује тактика може се поделити на два основна дела;- општи основи тактике гашења и- примењена тактика гашења, Тактичко дејство ватрогасних екипа, које третира целокупну ак- цију гашења и саопштавања, обухвата три основне фазе:1) припрема интервенције,2) ток интервенције,3) завршетак интервенције.Свака од наведених фаза садржи низ различитих радњи и поступа- ка који захтевају одређене ватрогасне снаге, технику и средства.Тактика гашења и спасавања обухвата целокупну делатност једи- нице од момента пријема дојаве пожара па до момента повратка у матичну станицу.

1.1. ПРИПРЕМА ИНТЕРВЕНЦИЈЕПрипрему интервенције чини следећи скуп мера и радњи којима се омогућава: -приЈем дојаве пожара, - алармирање јединице, - излазак и вожња до места интервенције.

1.1.1. Пријем дојаве иожараУ ватрогасној служби систем везе је важан за реализацију оптималног функционисања, а то захтева примену савремених уређаја и средстава као што су: јављачи пожара, радио-веза, телефонске централе.Примена звучних сигнала као што су: трубе, сирене, звона, не може се сматрати поузданом, јер не пружа гаранцију да ће сигнал бити примљен. Зато се примењује само у малим сеоским местима да би се становништво обавестило о избијању пожара, а житељи се тиме обавезују да дођу на одређено зборно место Аутоматска сигнализација се поставља у просторе са израженим опасностима од пожара. Често је директно везана за службу заштите од пожара и за систем за аутоматско гашење у брањеном делу објекта, или пак целом објекту. Подаци који су потребни да би се на место интервенисања упутиле снаге и средства су:- тачна адреса места интервенисања са назначеном општином,- најкраћа могућа маршрута кретања ватрогасних екипа, као и алтернативних маршрута,- врста и количина горивог материјала,- постојање опасности за људске животе и евентуална могућност њиховог спасавања,-име лица које јавља и број телефона са кога се јавља ради провере података.1.1.2. Алармирање јединице долазак на лице местаУ случају алармирања у свим ватрогасним јединицама морају се тачно дефинисати поступци и радње присутних радника.Узбуњивање се може изводити путем звучног или светлосног сигнала, или истовремено, употребом обе врсте сигнализације. Звучним сигналом се преко разгласа прецизно одређују потребне снаге и сред ства и дају информације у вези са могућим током интервенцијеПостизање оквирних норми које за дневно време износе до 30 а у току ноћи до 60 секунди, подразумева да су сви горе набројани услови углавном испуњени.Обавеза руководиоца акције гашења је да, у случају потребе интервенисања у већим индустријским или пословно-стамбеним објек- тима, који су посебно пожарно угрожени, узме оперативни план гашења и спасавања тог објекта, наравно, уколико он постоји. Излазак и вожњадо месша интервенцијеБрој возила, ангажованог људства и технике се одређују према редоследу догађаја на месту избијања пожара. У случају да је потребно ангажовати више возила ка месту интервенције прво креће командно возило, а потом остала.Командно возило је типско возило у које је смештена потребна радио-техника којом се може несметано комуницирати, агрегати, мерачи и друга опрема. Оно предводи и у сталној је радио-вези са командно-оперативним центром, као и са

осталим возилима у колони. Помоћу светлосне и звучне сигнализације оно "зауставља" возила на раскрсницама чиме омогућава брже кретање остале технике.Обавеза свих ватрогасних возила је да поштују саобраћајне прописе, да вожња буде сигурна, без угрожавања саобраћаја, али и да се најбрже могуће стигне до места интервенције. У току вожње радио-везом се добијају додатне информације о току пожара са циљем психичког припремања екипа за могуће активности. Сва возила у колони се крећу уз светлосне и звучне сигнале, осим у случајевима када је искључена њихова употреба (ноћни термини ин- тервенција, близина болнице или дечије установе и сл

У развијеним земљама према индустријској развијености, броју становника и брањеној површини постоји већи број станица у једном месту.На тај начин се скараћује просечно време доласка, Број ватрогасних станица у градовима САД је 4-5 пута већи него у Европи. Тако у градовима: Александрија, Алентаун, који по броју становника прелазе цифру 100.000, једна ватрогасна станица долази на сваких 6 кпг" територије града. У Чикагу на 3,5 кт“, Њујорку 3,3 кггГ. У Европи, у Ротердаму, једна ватрогасна станица покрива површину од 19 кт2, у Лондону 15 кггГ, Паризу 6 кпг, Будимпешти 35 кт .1.2. ТОК ИНТЕРВЕНЦИЈЕТок интервенције чини скуп мера и радњи којима се омогућава конкретно - репресивно ангажовање ватрогасних екипа са припада- јућом техником у локализовању, а потом и ликвидирању пожара или по потреби у евакуацији угрожених људи. Ток интервенције сачињава:- извиђање пожара,- процена ситуације и доношење одлуке,- издавање команди за рад и међусобна координација и комуника- ција екипа,- акција спасавања, гашења.1.2.1.Извиђање пожараИзвиђање пожара има за циљ сагледавање свих потребних информација на бази којих се може донети конкретна одлука о акцији. Извиђање се не мора увек односити на пожар, често је у пракси потребно извршити извиђање ради евакуације угрожених људи. Извиђањем се, такође може уочити место неког акцидента, где је, на пример, дошло до истицања гасног флуида, па се када то услови дозвољавају, одмах и на лицу места предузимају активности за заустављање даљег истицања.Одмах по стизању на место интервенције руководилац ватрогасне екипе врши извиђање. У току извиђања, а у зависности од ситуације, могу се појавити и друга питања за решавање. Неопходно је обратити пажњу на инстали- ране стабилне системе за гашење и предузети мере личне заштите ватрогасних екипа изолујућим апаратима, нарочито ако се ради о инста- лацији са угљен-диоксидом.Прикупљање горе наведених података омогућава руководиоцу ак- ције гашења и спасавања да сагледа у највећем могућем степену, опште и посебне (специфичне) опасности у току пожара. Опште опасности су оне које су својствене скоро сваком пожару, а посебне су проузроковане стицајем нарочитих околности.Сви задаци извиђања пожара обично се решавају паралелно, што значи да се извиђањем места пожара одређује његова површина, путеви и правци увођења снага и средстава, потребна евакуација вредних мате- рија и др. У неким случајевима њих је могуће решавати узастопно, један за другим, као што је то случај са евакуацијом људи из пожаром угрожених објеката. Ту се, пре свега, установљавају опасности по живот и здравље, а потом се извршавају остали задаци. За спровођење задатака извиђања неопходно је да командир или извиђачка екипа буду, поред личне заштите, опремљени радио-везом, опремом за осветљење, водо- заштиту и др.Фактор време је од посебног значаја јер је ситуација на терену подложна веома брзим променама.. Донета одлука после неколико минута извиђања може, због промена на терену, бити погрешна.Код сагледавања целокупне ситуације, ако расположиве снаге и средства не могу да испуне свој циљ, одмах се алармира командно-опе- ративни центар и тачно наведе број, количина и врста потребне технике, људи и средстава. Извиђање је изузетно важна радња у почетној активности ватро- гасних екипа, јер од правилно сагледаних чињеница зависи добра про- цена ситуације и доношења одлуке којом се брзо и сигурно уз најмањи степен ризика ликвидира пожар. Процена сишуације и доношење одлукеПроцена ситуације је сажимање свих прикупљених података који утичу на конкретно доношење одлуке. Исправност процене умногоме зависи, поред стручности и од искуства оног који процењује. Добра процена је предуслов добре одлуке, а самим тим и квалитетне и брзе интервенције и обрнуто.

Доношење одлуке је завршна фаза у процесу сагледавања ситуаци- је на терену. На бази одређених процена врши се тачно дефинисање:- правца наступа ватрогасних снага и средстава, капацитет и број млазева,- могућност и правац евакуације,- подела задатака у оквиру ангажованих снага,- избор средстава за гашење,- начин снабдевања средствима за гашење,- штићење околних површина и горивих материја,

Издавање команди за рад и међусобна координација и комуникација екипаКоманда - наредба је конкретизовање одређене одлуке која мора да се изврши у времену и простору. Команду чини прецизирање одређених активности у акцији гашења и спасавања. Издавање команди врши највиши по чину и оне се хијерархијски преносе према бази - непосредним извршиоцима. Команда, без обзира на ниво њеног издавања, мора бити: гласна, разумљива, одлучна, мирна и категорична. Онај ко издаје команду мора све изнето да испоштује да би се она и конкретизовала. Команда мора бити реална, остварива у сваком свом сегменту и потпуна. Извршење не трпи недефинисане команде или недореченост јер то води у импровиза- ције.Акција гашења на терену, због реалних услова окружења, дозвољава одређене корекције које врши сам учесник гашења, али се не сме негирати глобална одлука. То значи да ватрогасци морају бити довољно самоиницијативни, стручни и искусни да изаберу најбоље мо- далитете за извршење конкретне одлуке.Команда треба да садржи именовање лица или групе која треба да реализује одређени задатак, као и дефинисање шта треба да се уради, на ком месту и са којим средствима. Чврстина издавања команде, као и мирноћа њеног изношења, умногоме изазива поверење извршиоца да се конкретни задаци могу извршити. Насупрот томе, команда у којој је приметна колебљивост, несигурност и смушеност, те противуречност у садржају, битно умањује вредност команде. Вредност команде се огледа и у њеној дужини. Команда - наредба за рад мора бити кратка..1.2.4. Акција сиасавања и гашењаНа бази правилно сагледане ситуације, руководилац акције гашења закључује шта треба чинити да би се пожар прекинуо и тиме отклонила опасност, што се конкретизује издавањем прецизних наред- би. Основни ограничавајући фактор при томе су расположиве снаге и средства. Да би се извршио одређени задатак неопходно је на месту интервенисања располагати потребним снагама и средствима, што се утврђује у току процене ситуације.Фактори који утичу на процену потребних снага су:- обим и интензитет пожара,- угроженост људи и потреба за евакуацијом,- пожарно оптерећење,- број пожарних сектора,- правци ширења пожара и опасност по окружење,- вредност и значај гориве материје и објекта који гори,- време потребно за локализацију пожара,- могућност настанка експлозије.Обим пожара је укупна површина захваћена ватром. За велике површине морају бити ангажоване и адекватне снаге да би се пожар угасио у одређеном времену. Површину пожара чини збир укупних хоризонталних и вертикалних површина.Величина обима пожара условљава број потребних млазница одређеног капацитета и потребног притиска.Старо је правило да се сваки пожар, ако је уочен у почетном стадијуму, може угасити употребом незнатне количине воде, или пак коришћењем приручних средстава. Аналогно томе, број и врста потреб- не технике и број ангажованих ватрогасних екипа је директно у функ- цији степена развоја пожара.13. ЗАВРШЕТАК ИНТЕРВЕНЦИЈЕКрај интервенције је када руководилац акције гашења има потпуну контролу над жариштем. Тек када се он увери да више нема опасности, наређује поспремање опреме. Ова контрола је веома битна, јер има случајева да услед брзоплето донете одлуке о завршетку интервенције, због неуоченог жаришта, поново дође до избијања пожара.

Посебно треба обратити пажњу на стари тип међуспратних кон- струкција, на стање испод рушевина и сл., јер су то најчешћи узрочници поновног иницирања пожара.Кад дођу у станицу, ватрогасци су дужни да изврше попуну других утрошених средстава (екстракт, прах), те замену ангажоване опреме која подлеже прању, контроли или пуњењу (црева, изолациони апарати) и да приступе чишћењу и спремању опреме за наредно ангажовање, ако то ситуација налаже (млазнице, развални алат).По извршеном комилетирању опреме и пуњења утрошених сред- става и горива, пријављује се да је возило са одговарајућом посадом спремно за интервенисање.Командир одељења сачињава извештај о завршеној интервенцији. Закључна радња по завршетку сваке интервенције је израда анализе акције гашења. Анализом се установљава степен мобилности и обучено- сти јединице, а уочене грешке и пропусти приликом акције гашења иницирају извођење одговарајућих закључака. Природа акција и рада ватрогасних екипа мора бити стална. Анализа акције гашења треба да обухати реалну критику свих радњи и учесника у њима, оцену успешности акције са освртом на комплетну интервенцију.

2. ПОЖАРСједињавање кисеоника са разним материјама називамо оксидација, Оксидација може бити:Тиха - без видних знакова процеса - као например рђање, дисање, труљење,Бурна - горење, уз појаву светлости, топлоте (пламена, дима, пепела) илиВрло бурна - експлозија и детонација. То је врло брза оксидација уз појаву тренутног блеска, великог притиска, високе температуре у веома кратком времену и снажног праска.Слободан кисеоник, кога има у великим количинама у ваздуху (ваздух садржи кисеоника 20,9%, азота 78,9% и осталих гасова око 1,1%), у води и у земљиној кори, интензивно делује на све остале елементарне или сложене материје оксидушући их по површини. Горење је хемијски процес сједињавања са кисеоником - оксидација уз појаву ослобађања светлости, топлоте, дима и пепела.Да би настало горење, потребно је да су испуњени одређени услови и то потребна количина материје која може да гори, топлоте која ће температуру материје подићи до тачке паљења, и кисеоника.Ако недостаје један од набројаних услова, до горења неће доћи, односно уклањањем једног од услова горења долази до гашења.Пожар је процес неконтролисаног сагоревања који се одвија изван, за ту сврху, предвиђеног места тј. простора, и мимо воље човека. Поред материјалних губитака, праћен је и угрожавањем физичког интегритета човека што често резултира људским жртвама.Ватра-као устаљен термин веома често се поистовећује са термином пожар, што у принципу представља две различите појаве.

Основни услови развоја и ширења пожара:1. Постојање гориве материје у одређеним - потребним количинама,2. Непрекидно дотицање кисеоника у зону пожара,3. Потребна енергија за настајање пожара и ослобађање топлотне енергије.Пооцес горења за чијије настанак потребно испуњење истоветних услова је друштвено корисна категорија, која се одвија на одређеном месту у одређеном временском интервалу и под одређеним топлотним режимом. Горење усмерава и контролише човек. Насупрот процесу горења, пожар је неконтролисана појава која се одвија мимо интереса друштва, често је узрок повређивања и смртних случајева људи, који су затечени пожаром унутар простора где се он одвија, те наноси велике материјалне штете. Ово наводи на закључак да између горења и пожара постоје исте законитости његовог настанка, али и битне разлике, узро- коване контролом тока и његове друштвене користи.Материјалне штете проузроковане пожаром можемо поделити на директне и индиректне, а у зависности од начина њиховог остваривања. Често су штете индиректно проузроковане пожаром и неколико пута веће од оних које је пожар директно проузроковао. Такође је реална последица настанка пожара могућност појаве експлозије и радиоактив- ног зрачења, рушење конструкционих елемента, кипљење и избацивање врелих течности из резервоара и друго.Експлозије су појаве код којих се процес сагоревања одвија у веома кратком временском интервалу, а чије су последице рушење или оштећење објекта, опреме, уређаја. По правилу експлозије прерастају у пожаре.Велика количина ослобођене топлотне енергије загрева конструк- ције у зони пожара што проузрокује велика унутрашња напрезања грађевинских материјала и деформације којима се угрожава стабилност конструкција.У зони пожара, а у зависности од услова одвијања и карактера гориве материје, долази до ослобађања знатних количина продуката горења који угрожавају људско здравље.Основни фактори који непосредно утичу на развој пожара су:- горива материја,- струјање и измена ваздуха у зони пожара,- карактер простора (објекта) где је пожар настао,- пропратне појаве.Сваки од наведених фактора у већој или мањој мери утиче на развој и брзину ширења пожара.

Горива материја представља један од основних фактора настајања и развоја пожара. Познавање количине и врсте гориве материје омо- гућава сагледавање могуће брзине горења, интензитета и ширења пожара, количине ослобођене топлоте, као и врстеи састава продуката горења у пожару.Струјање и измена ваздуха у зони пожара битно утиче на интензи- тет и развој пожара. Струјање ваздуха као последица повећане темпе- ратуре одвија се у смеру струјања ка жаришту пожара и од њега навише. Ка жаришту пожара струји незагрејан ваздух, а од жаришта навише загрејани гасови и ослобођени продукти горења што условљава непре- кидну измену ваздуха у зони пожара.Карактер простора је фактор који је одређен конструкционим решењем простора и избором материјала од когаје он изграђен. Пожар унутар неке конструкције од самозапаљивог материјала (бараке и сл.) у кратком временском периоду проузроковаће и пожар целог објекта. Насупрот томе пожар у простору који је сачињен од негоривих матери- јала (склоништа и сл.) онемогућиће његово ширење.Временски услови као што су киша, снег, јак ветар, атмосферски притисак и температура су значајни за развој пожара, пре свега пожара на отвореном простору. Падавине као што су киша и снег умногоме смањују интензитет пожара и у појединим случајевима могу довести до његовог спонтаног прекида. Насупрот томе утицај јачине ветра и високе спољне температуре, могу условити брзо ширење пожара по окружењу.Пропратне појаве као што су експлозије, радиоактивно зрачење и ослобађање токсичних гасова додатно усложњавају ситуацију где се поред акције гашења примарно спроводи и акција евакуације људи и имовине веће вредности.2.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ПОЖАРАВатрогасна тактика познаје неколико класификација пожара и то:- класификација према месту развоја пожара,- класификација пожара према обиму и величини,- класификација пожара према фази развоја,- класификација пожара према врсти гориве материје.2.1.1. Класифшаццја ирема месшу развоја пожараКласификација пожара према месту његовог настајања и ширења као и према условима гасне и топлотне измене са окружењем, генерално се може извести на:- спољашње пожаре или пожаре на отвореном простору,- унутрашње пожаре или пожаре у затвореном простору.Спољашњи пожар. Спољашњим пожаром се називају пожари којисе развијају на отвореном простору или пак у затвореном простору у којем је дошло до рушења конструкција, те се ватра одвија унутар отворсие рушевине.2.1.2. Класификација ирема обиму и величиниВатрогасна тактика подразумева поделу пожара према обиму и величини на:- мале пожаре,- средње пожаре,- велике пожаре,- катастрофалне пожаре.Малим пожаром се сматра пожар где је ватром захваћена мала количина горивог материјала, као што је то случај код пожара поједи- начних предмета, мале количине и мале површине горива. За пожаре малог обима карактеристично ј е незнатно издвајање топлотне енергије уз минимални развој продуката горења.Ови пожари се могу брзо и ефикасно угасити уз лично ангажовање разним приручним средствима (кофа са водом, песак, мокра ћебад, ручни апарати и др.).Средњим пожаром се сматра пожар у коме је ватром захваћена једна или више просторија неког објекта. Код ових пожара је интензив- нији развој топлоте и продуката горења са већим пожарним опте- рећењем.У ову групу спадају и пожари на отвореном простору оивиченом мањим просторним обимом.За гашење пожара средње величине потребно је ангажовати ва- трогасно одељење или пак величину јединице ватрогасног вода са при- падајућом техником и средствима.Великим пожаром се сматра пожар који се шири по целом спрату, неким делом подрума или кровне конструкције, или је захватио цео објекат. Карактеристика пожара ове величине је могућност брзог ширења ватре ка суседним објектима или горивим површинама уз вели- ки развој топлоте и продуката горења.Посебну опасност представља развој великог пожара у индустриј- ским објектима, стамбено-пословним објектима као и пожари скла- дишта.Блоковски пожар представља пожаре који су захватили читаве блокове стамбених, пословних зграда, делове насеља или

велике систе- ме складишта са лако запаљивим горивим материјама.Блоковски пожар изазива изузетно велики развој топлоте и про- дуката горења уз велико угрожавање лица и ватрогасних екипа на његовом локализовању. Они проузрокују велике материјалне штете и људске жртве.За локализацију пожара ове величине, поред свих расположивих ватрогасних екипа са припадајућом опремом, потребно је ангажовати и све расположиве људске и техничке ресурсе. Сам ток акције гашења траје и до неколико дана интензивног локализовања а потом и ликвидирања пожара. Сваки пожар у условима неадекватног избора снага и средстава, спорог и нејасно дефинисаног тактичког наступа може проузроковати његово израстање у велики пожар са свим штетним последицама њиме проузрокованим. Најмања ватра у условима погодним за несметан раз- вој пожара може прерасти у велики пожар.

2.1.3. Класификаццја иожара ирема фази развојаСвако трајање пожара се према интензитету развоја, ослобађању топлотне енергије, продуката горења и брзине ширења може разврста- ти на:- почетну,- разбукталу,- фазу живог згаришта са свим својим специфичностима.Почетна фаза развоја представља пожар у почетном ступњуњеговог ширења које карактерише мали интензитет изгарања, ниске температуре и мањи просторни обим ватре. Развој и ширење продуката горења и у овој фази може знатно утицати на отежано гашење уколико се за то не располаже потребним техничким средствима. Почетна фаза пожара се може брзо и ефикасно ликвидирати упо- требом минималних количина средстава за гашење, најчешће и кофом воде. Благовремено уочавање жаришта пожара са одлучном акцијом гашења спречава могућност његовог ширења и прерастања у више фазе развоја. Разбуктала фаза пожара карактерише пожаром захваћена велика површина гориве материје са израженим интензитетом и великим осло- бађањем топлотне енергије. Разбуктала фаза пожара у којсј је интен- зивно ослобађање продуката сагоревања, условљава загађење места избијања пожара. Највећа опасност од рушења делова или пак целе конструкције објекта је управо у овој фази развоја што посебно треба имати на уму при избору тактичког наступа. Пожар у разбукталој фази је тешко локализовати, а његово гашење захтева ангажовање великих снага и средстава у дужем временском периоду.Живо згариште представља развој пожара из разбуктале фазе у завршну фазу. Сваки пожар дефинише његов настанак и ширење а задња етапа је његово постепено гашење. Живо згарише је задња етапа развоја пожара која је одређена слабим интензитетом изгарања, смањеним топлотним зрачењем, те битно мањим ослобађањем проду- ката сагоревања. Живо згариште представља фазу пожара у којој је главна маса гориве материје изгорела, те се процес пожара приводи крају под условом да у близини нема могућности за настанак нових жаришта пожара.2.1.4. Класификација пожара према врсти гориве материјеПрема врсти и карактеру гориве материје и могућности примене адекватног средства за гашење пожаре разврставамо у четири класе и то:Класа А - пожари чврстих запаљивих материја у којима се појављује жар, као што су пожари дрвета, хартије, угља, текстила итд.Класа В - пожари запаљивих течности у којима не долази до појаве жара, као што су пожари нафтних деривата, алкохола, смола, воскова, катрана итд.Класа С - пожари запаљивих гасова, као што су ацетилен, водоник, метан, пропан итд.Класа D - пожари запаљивих метала, као што су алуминијум, маг- незијум, алкални метали, запаљиве легуре итд.ЕКСПД03И1Е И ДЕТОНАЦИЈЕЕксплозијаје тренутно ослобађање енергије при наглој експанзији гасне смеше. Време од започињања, па до завршетка тока експлозије мери се десетим, а често и стотим деловима секунде. Експлозију карактерише одвијање реакције у ограниченом простору и веома кратко време њеног трајања, праћено ослобађањем велике количине топлоте. Експлозије су увек праћене формирањем ударног таласа и звучним ефектом - праском, те експлозију детерминише количина топлотне енергије ослобођене у јединици времена.Експлозије гасова и пара у ваздуху су условљене испуњењем доње границе експлозивности а могућност настанка експлозије престаје прекорачењем горње границе експлозивности. Наведени услови важе и за прашине органских материја које такође могу експлозивно сагоревати.

У већини случајева температура паљења експлозивних и запаљивих прашина се креће у интервалу од 260°С. Присуство влаге у ваздуху код чврстих честица прашине знатно смањује опасност од експлозије.

4 ДИНАМИКА ПОЖАРА, ОСНОВНИ

ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИ1ЕДинамика пожара је процес развоја пожара у времену и простору.Термичко разлагање горивих материја може протицати са и без видљивих знакова горења, што значи да је у питању отворени пламен или тињајући пожар.У случају пожара у стамбеним просторима истовремено се могу одвијати два процеса и то: горење у виду пламена у близини отвора којима се обезбеђује континуирани доток кисеоника и пиролиза у дуби- ни простора где дотока кисеоника нема. Пиролиза је процес горења без јасно видљивих елемената пламена.При појави жаришта пожара у дубини простора истовремено се одвијају два процеса, и то: ширење пламена према прозорским отворима и сагоревање без присуства пламена. При истовременој појави неколи- ко жаришта пожара, време постизања максималне брзине горења зави- сиће од температуре извора паљења, броја и међусобног растојања изворишта паљења.4.1. ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕПожарно оптерећење код зграда од различитих врста материјала, у којима има опреме и различитог инвентара одређује се:- површином пода одређеног пожарног оптерећења у (т2),- дебљином и врстом гориве материје (к§/т3),- општом масом материј алау одређеној запремини или на читавој површини (к§),- густином распореда пожарног оптерећења на читавој површини пода.Под пожарним оптерећењем подразумева се маса свих горивих и тешко горивих материјала који су смештени у одређени простор. У пожарно оптерећење улазе и конструкциони елементи зграде.У зависности од намене зграде - простора, мења се и висина пожар- ног оптерећења. У процесу развоја пожара у зависности од функције времена, долази до губитка гориве масе.4.2. НЕУТРАЛНА ЗОНАПри развоју пожара у зградама, гасна измена, струјање ваздуха у зони пожара и избацивање продуката горења врши се кроз отворе.Притисак продуката горења у горњим деловима зграде је већи, а у доњим мањи од притиска спољњег ваздуха. На одређеној висини, прити- сак унутар зграде је раван атмосферском, тј. спољни и унутрашњи притисци се изједначавају.Површина зграде, тј. ниво где је унутрашњи притисак раван атмосферском притиску назива се површином истих притисака или неутрал ном зоном. Неутрална зона се у различитим деловима зграде може налазити на различитим висинама, у зависности од услова гасне измене. Под условима гасне измене подразумева се степен отворености простора и узајамни распоред отвора, висина на којој се налазе отвори и обим простора.43. ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ПОЖАРАУ основне параметре ширења пожара спадају: губитак гориве масе, брзина сагоревања, температура на пожару, површина пожара, утрошак ваздуха у зони горења, интензитет гасне измене, обим проду- ката сагоревања, положај неутралне зоне, интензитет отицања проду- ката у облику гасова, брзина премештања фронта горења,

Да бисмо објаснили неке нивое међусобног утицаја одређених параметара дефинисаћемо основне фазе пожара.У првој фази развоја пожара долази до повећања температурног режима до 2000°С, повећава се утрошак ваздуха који притиче у зону горења, да би се после извесног времена постепено смањивао. Истовре- мено се смањује ниво неутралне зоне, а смањење нивоа обима кисеоника као и повећање обима насталог угљен-диоксида у продуктима горења се дефинише чињеницом да у условима температурног режима, у граница- ма 150-200°С, долази до бурне егзотермне реакције разлагања горивих материјала, што утиче на повећање брзине њиховог сагоревања. Неза- висно од механизма предаје топлоте, дужина трајања прве фазе пожара зависи од брзине сагоревања материјала и брзине ширења пламена. У зависности од услова гасне измене и начина ширења пожара у просто- ријама као и на отвореном простору, време развоја пожара се у овој фази креће у интервалу од 2-30% од његове укупне дужине трајања.У другој фази, брзина сагоревања материјала се повећава до мак- симума. У том периоду сви горе наведени параметри достижу максимал- не вредности. То значи да ослобођена температура, висина пламена, брзина струјања ваздуха у зони горења и развој продуката потпуног и непотпуног сагоревања достижу максималне вредности, док се садржај кисеоника у просторији смањује. Услед утицаја јако израженог топлот- ног зрачења, постоји реална опасност ширења пожара на околину. Посебно је у овој фази изражена опасност по учеснике у акцији гашења вишеспратница и другог затвореног

простора, због интензивног хори- зонталног и вертикалног ширења ватре и развоја великих количина продуката горења. Задатак ангажованих ватрогасних снага иде у правцу гашења жаришта пожара и спровођења процеса евакуације и заштите суседних, пожаром још незахваћених, површина.'У трећој фази пожара, брзина сагоревања опада и почиње процес догоревања и тињања дрвених конструкција, тканина и других матери- јала. Остварена температура је и даље висока. Пожар се манифестује присуством пламена у близини отвора кроз које етруји ваздух и појаву ужарених делова горивих предмета без пламена.Код појаве жаришта у дубини просторије, истовремено се одвијају два процеса: ширење пламена према прозорским отворима и саго- ревање ватром захваћених материјала иза фронта пламена. Код отво- рених пожара, трајање, брзина губитака масе њвреме достизања макси- малне брзине сагоревања не зависе од положаја тачака паљења, већ од функције гасне измене и карактеристика пожарног оптерећења. При истовременој појави неколико жаришта пожара, без обзира на простор, време достизања максималне брзине горења зависи од узајамног распо- реда жаришта.ширење ватре ио површини пода, загревајући при томе међуспратне конструкције, што може изазвати одређена напрезања и деформације. Кроз створене отворе и напрслине, загрејани гасови и пламен се проби- јају до виших спратова, палећи при томе гориве материје на свом путу и убрзавајући ширење пожара. У простору почетног избијања пожара долази до гомилања продуката горења, који се шире и испуњавају кому- никационе путеве (степеништа, цевоводи). У моменту избијања пламе- на се загрејани гасови у ходницима, на степеништу или у отворима за лифт, шире по вертикали, пале гориве материје и преносе део своје температуре на зидове простора.При изненадној промени услова гасне измене (у случају отварања прозорских окана, појаве више жаришта пожара или рушења дела кров- ног покривача), долази до подизања неутралне зоне у више слојеве, у правцу отвора, а у нижој зони долази до разређивања, што узрокује повећање брзине гасног струјања. То доводи до преношења пожара сукцесивно по спратовима или до преношења пожара 3-4 спрата више од места избијања.Повећањем брзине ветра у правцу отвора горућих простора, пожар се интензивира. При томе се повећава разлика притисака унутар објекта и изван њега и брзина кретања гасних струјања унутар објекта, како по хоризонтали тако и по вертикали. То налаже могућност отварања отво- ра само у границама горућег спрата.Од свих услова окружења, највећи значај за правац ширења пожара имају влажност ваздуха и утицај ветра.4.4. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХАВлажност ваздуха је однос између количине влаге (водена пара) стварно присутне у ваздуху и њене највеће могуће вредности на истој температури. Водена пара је део ваздуха. Велика влажност у почетном стању пожара задржава стварање стуба загрејаних струја.4.5. УТИЦАЈВЕТРАВетар утиче на брзину ширења фронта пожара, величину пожара, правце ширења продуката горења, опасности при извођењу евакуације и отежава услове у акцији гашењаБрзина ветра је важан фактор у почетном стадијуму пожара. Ветар до брзине 1,2 кт/ћ не утиче на брзину ширења пожара. При брзини од 9,3 кт/ћ ветар утиче на брзину ширења пожара, али добро одређеним тактичким наступом и потребним средствима он се може неутралисати. При даљем повећању брзине, нпр. преко 18,6 кт/ћ, и мали пламен може представљати велику опасност, ако ветар дува у правцу запаљивих материја..4.6. ПРОДУКТИ САГОРЕВАЊАКод сваког пожара, последица његовог настанка и ширења јесте ослобађање одређених количина продуката сагоревања, који запремин- ски попуњавају простор где је пожар настао.4.7. ДИМДим је облак ситних честица несагореле материје чађи - гара, пепела и др. које лебде у гасовима и парама - продуктима сагоревања, угљендиоксиду, угљенмоноксиду, воденој пари, разним катранским парама и гасовима зависно од материјала који гори.

Угљендиоксид СО2 је гас који се редовно јавља при сагоревању чврстих, течних и гасовитих горива -угљеникових једињења, када има довољно кисеоника за сагоревање. Није отрован, али при повећању концентрације у ваздуху, је угушљив. Као такав, обзиром да не гори нити подржава горење нашао је примену као средство за гашење пожара.Угљенмоноксид СО је гас који се јавља приликом сагоревања угљеникових једињења када нема довољно ваздуха-кисеоника. Нешто је лакши од ваздуха, без боје, мириса и укуса и врло отрован. Већ у малој количини, од 0,06 до 0,1% у ваздуху у неком простору, после дужег бављења може проузроковати врло озбиљне последице, а у количини 1 - 3% у неком простору изазива врло брзо смрт. Поред велике отровности, гори и врло је експлозиван. У гљенмоноксид ј е гас без боје, мириса и укуса, лакшије од ваздуха (0,97), што омогућава да лебди у ваздухуУтврђује се специјалним справама - индикаторима, а заштићујемо се од њега изолационим апаратима или гас-маскама са специјалним СО цедилима.

Поред ових састојака у диму могу, у мањим или већим количинама, бити присутни и разни други гасови и паре, са отровним или надражујућим деловањем на људски организам, зависно од хемијских особина и састојака материје која сагорева. За заштиту од надражаја на слузокожу дисајних путева носа, грла, ждрела и очију,које изазивају врло ситне честице чврсте материје које лебде у диму, употребљавамо димна цедила која се састоје од филтер-папира, или сунђере и крпе оквашене у води, јер се у њиховим порама ове чврсте честице задржавају.ПепеоПепео је несагориви минерални остатак материје која је изгорела. Зависно од састојака овај остатак може бити ситнозрни у облику пепела, или крупан у облику шљаке.

5. СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕПод средством за гашење се подразумева материја доведена у непосредан контакт или у простор где се горење развија, која одређеним деловањем трајно прекида процес сагоревања - гаси пожар.Гашење се постиже елиминисањем барем једног од основних фак- тора: гориве материје, температуре паљења или смањење запреминске концентрације кисеоника у ваздуху.Данас се од средстава за гашење највише користе: вода у раз- личитим облицима млаза и додацима за смањење површинске напето- сти, пена, прах, халони, инертни гасови и комбинација појединачно набачених средстава за гашење на гориву материју, или примена нових која представљају комбинацију наведених.5.1. ТАКТИКА ПРИМЕНЕ ВОДЕVodu možemo upotrebiti za gašenje većine požara, pri čemu je ne možemo koristiti za gašenje kalijuma i natrijuma, jer se oni u dodiru sa vodom pale (H2 — vodonik), zatim požare metalnih karbida (C2H2 — acetilen) kao i požara na električnim instalacijama. Takođe, voda se ne preporučuje ni za požare lakozapaljivih tečnosti, zatim usijane metalne mase itd.Forme u kojima vodu upotrebljavamo za gašenje su: puni mlaz, kombinovani mlaz, raspršeni mlaz i vodena rnagla.Puni mlaz se dobija kada voda ističe iz mlaznice u kojoj struji,i punom i zatvorenom obliku. Ovaj oblik mlaza se koristi kada su po- trebne velike količine vode u relativno kratkom vremenu ili kada je potrebno postići mehanični efekat mlaza. Važi pravilo, što je mlaz uži a pritisak veći, to je njegov učinak veći. U prvoj trećini, mlaz je pun i zatvoren, u drugoj trećini je razdvojen i dobija oblik luka, dok je u trećem delu potpuno razdvojen i male snage.

Slika 133. Osnovni tipovi vođenog mlaza S obzirom da samo kompaktan mlaz ima potrebnu energiju za ga- šenje, to se zadnji deo mlaza koristi uglavnom za hlađenje rezervoara, zidova objekata, lokalizaciju požara itd.Dužina mlaza zavisi od: preseka završnog dela mlaznice koji obli- kuje mlaz (usnika), pritiska, vrste mlaznice i preseka vatrogasnih creva (cevi). Pored ovoga, na dužinu mlaza utiče i vetar tj. njegov smer i jačina. Najveći domet mlaza je pri uglu mlaznice od 35°. Prema taktič- kom zahvatu, »puni« mlaz može biti:— kupasti, koji se koristi kada gasimo jaka pojedinačna žari- šta. Karakteriše ga povećani pritisak i velike količine vode,396 — c i k - c a k puni mlaz, koji se koristi kada hoćemo da napravi- mo trasu ili kada gasimo veću površinu sa većom količinom vode,— lepezasti puni mlaz koristimo kod gašenja velikih požara.Raspršeni mlaz se karakteriše malim pritiskom i velikim količi-nama vode. Osnovna uloga mu je da gasi požar na velikim površinama, kao i da rashlađuje druge objekte i predmete da ih požar ne zahvati. Ovaj mlaz ima vrlo dobar učinak gašenja, zbog velike površine koju raspršena vođa zauzima u prostoru, čime se povećava efekat hlađenja.Kombinovani mlaz se sastoji od punog i raspršenog mlaza. Ovakva kombinacija omogućava vatrogascima lakši boravak u atmosferi požara, jer ga raspršeni deo štiti od toplote, a puni mlaz gasi požar.Vodena magla ima ulogu da oduzme predmetu toplotu kao i da istovremeno onemogući pristup vazduha. Što su čestice — kapi vode sitnije to je ovaj efekat veći, jer su ove čestice duže izložene dejstvu toplote (jer sporije padaju). Za dobijanje vodene magle koriste se cen- trifugalne pumpe visokog pritiska i specijalne mlaznice.Prednosti vodene magle nad punim mlazom, kod gašenja su pre svega u većoj površini pokrivanja, većoj sposobnosti gašenja i hlađenja (koja je 125 puta veća), mogućnosti gašenja požara zapaljivih tečnosti, većoj zaštiti ljudi na intervenciji, manjoj šteti na objektu i predmetima, sprečavanju eksplozije prašina i para zapaljivih tečnosti i gasova itd.Nedostaci bi bili: mali domet mlaza, slaba prodornost u zapalje- nj. predmet, veliki gubici pritiska i neefikasnost kod većih požara na otvorenom prostoru.5.6. ТАКТИКА ПРИМЕНЕ ПЕНЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРАПена се употребљава код горења лакозапаљивих течности где се жели прекинути веза између гориве материје и пламена, спречити доток кисеоника до жаришта пожара и остварити одређени ефекат хлађења. Слој пене покрива гориву површину, спречава доток кисеоника, а гори- ва површина се постепено хлади. Успех гашења је остварен ако је над горивом материјом набачен потребан изолујући слој пене. То подразумева да се на гориву материју, одређеним бројем млазница одговарајућег капацитета, налива пена како би се добио потребан слој, пре но што наступи време разградње пене. Пена се не сме набацивати са велике висине, јер се мехури пене распрше или потону.Течности у резервоарима се најбоље гасе набацивањем пене лулом, јер су тада најмањи губици. Вертикалне површине гасимо тако што гориву површину наливамо пеном одозго надоле, а хоризонталне површине гасимо од спољашње ивице ка унутрашњости, увек у смеру ветра. Пена служи и за заштиту од топлотног дејства одређених површина и за спречавање варничења. Тињајући пожари се гасе пеном тренутно, а штете настале пеном су минималне. Користи се за гашење класа пожара А, В, Е. Алкохолним типом пене се гасе етри, алкохоли, ацетони и др. поларни растварачи, материје које реагују са водом и гасови који истичу под притиском.

ТАКТИКА ПРИМЕНЕ ПРАХА

Ватрогасне јединице све више примењују прах у пракси. Употреб љава се за гашење свих врста пожара, а посебна врста праха и за гашење најсложеније категорије гориве материје, као што су алкални и земно- алкални метали.При гашењу, млаз треба усмерити у пламен, а ако се гаси на отвореном простору утицајем ветра, млазницу са прахом треба усмери- ти низ ветар.Прах изузетно брзо прекида фронт горења, али нема ефекат- хлађења, што подразумева могући повраћај пламена по прекиду процеса гашења услед температуре посуде у којој се налази горива материја.Испитивањем је утврђено да је за гашење површина отвореног пожара потребно око 4 к§ праха по 1 т , а за интервенције у затвореном простору за 1 т је потребно око 0,6-1 к§ праха.Према намени и карактеристикама праха извршена је подела гашења појединих класа пожара и то:- прах ВСЕ нормалан који разара пену,- прах ВСЕ специјалан који је компатибилан са пеном,- прах АВСВЕ за све врсте пожара.При гашењу пожара специјалним прахом ВСЕ и пеном, тактику наступа треба усмерити тако да се прво прахом прекине фронт горења, а затим пеном налива горива површина.Прах има широке могућности гашења, а изузетне резултате по- стиже у гашењу почетних пожара.5.7. ТАКТИКА ПРИМЕНЕ С02Увођењем СО2 у зону пожара ремети се запремински однос између кисеоника и азота, а како је угљен-диоксид по својој природи инертни гас, он ствара зону недовољног процента кисеоника у ваздуху. Углавном се користи за гашење пожара у затвореном простору, а запремински потребна концентрација износи 2 к§/т3. Горивој материји не наноси штету, али у оквиру простора који се стабилно штити мора се узети у обзир да је запреминско гашење потребно увести око 30% СО2, што може бити смртоносно по људе. То значи да је обавезна употреба изолационих апарата за гашење затвореног простора и да треба избега- вати коришћење СО2 за гашење отвореног простора. Гашење треба обавити из позиције која је најближа месту пожара.СО2 се користи за гашење почетних пожара класе А, В и С, а не сме се користити за гашење алкалних и земноалкалних метала, као и материја које у процесу горења ослобађају одређене количине кисеони- ка (целулозни нитрат, целулоид, експлозиви). Угљен-диоксид се приме- њује и у оквиру стабилне инсталације гашења пожаром угрожених површина.5.8. ТАКТИКА ПРИМЕНЕ ХАЛОНАШирок је дијапазон коришћења халона у практичним условима гашења пожара. Не сме се употребљавати за гашење алкалних и земно- алкалних метала, јер изазива настанак експлозије. Користи се за гашење пожара на нормалној температури, а основни ефекат гашења је инхибиторни - успоравајући. Код гашења пожара горивих течних мате- рија, ефекат гашења се не постиже тако што се млаз за гашење усмери у течност, већ у правцу зида посуде, да би се поспешило испаравање халона.Користи се за гашење електричних инсталација и уређаја, генера- тора, трансформатора, електронско-рачунарских система и др. Такође се користи за гашење мањих површина: бензина, уља, масти, боја и сл.Не изазива температурне шокове, па се користи за гашење висо- коосетљивих електричних уређаја и апарата. Код запреминске концен- трације од 3-10% са успехом гаси пожаре.Халони испаравају без остатака и имају велику отпорност на мраз.Примену налазе и у оквиру стабилне инсталације гашења, класе пожара В и С.

Сектори рада ватрогасних екипа. Пожарни сектор је ограничени фронт наступа, где је ангажовано једно или више одељења у конк- ретизовању извршења тактичког задатка, а под контролом рада једног командира - руководиоца сектора.Пожарни сектор представља део објекта, издељен од осталих де- лова противпожарним препрекама одређене отпорности, са циљем ог- раничавања пожара на мању површину.Границе пожарног сектора представљају одређене препреке за даље ширење пожара. Границе пожарног сектора уједно представљају места где ће ватрогасне јединице локализовати ватру.Треба разликовати пожарни сектор од сектора рада. На једном пожарном сектору може се организовати, у зависности од услова који владају на интервенцији, више сектора рада. Ако ситуација на месту интервенисања дозвољава дејство једног фронта гашења, руководилац акције гашења неиосредно ће координирати радом те јединице, па ор- ганизовање посебних сектора рада није потребно.У условима већих и сложенијих интервенција, где је неопходно ангажовање више ватрогасних јединица, које ће међусобно изоловане, дејствовати из различитих позиција и праваца, треба организовати оно- лико сектора рада колико то ситуација налаже.

Код пожара на отвореном простору, зависно од конфигурације терена, положај и обим пожара могу захтевати организовање и спро- вођење неколико одвојених сектора рада.У пожарима на стамбено-пословним зградама често се организује више сектора рада, у зависности од места ликвидације или локали- зовања пожара. Тако, на пример, код гашења пожара другог спрата у стамбеној згради, организује се сектор гашења који је лоциран на месту пожара, а на првом и трећем спрату се организују сектори заштите, да би се спречило могуће ширење пожара ка њима. Одређивање потребних снага и средстава зависи од важности сектора. У случајевима где су жаришта значајна, организују се и ангажују најјаче снаге. У принципу, сваки сектор рада треба да има поједног руководиоца, тј. лице које је задужено за организацију извођења акције гашења. 'У неким случајевима када нема довољно руководилаца, на два сектора рада може бити ангажован један командир одељења или вода.

Сектори рада, ирема месту извршења могу бити спољашњи и унутрашњи. У акцијама гашења и спасавања на пословно стамбеним зградама биће заступљени и спољни и унутрашњи сектори рада. Пожарни сектори се према врстама радова најчешће организују по спратовима, степеништу, противпожарним преградама. Тако се сектори одређују према следећим радњама: гашење, спасавање, заштита и сл.Код постојања више сектора, без обзира да ли постоји и подела према месту интервенисања, мора се обезбедити међусобна координа- ција рада. То значи да је искључена могућност аутономног командовања и рада на секторима, већ треба створити услове за организовану коор- динацију. Координација рада подразумева везу између суседних сектора и омогућава сливање информација до главнокомандујућег, који руково- ди јединственом акцијом гашења. Веза између командира појединих сектора мора бити перманентна, чиме се обезбеђује евентуално неки вид испомоћи.

1. ТАКТИЧКЕ МОГУЋНОСТИ НАСТУПА ВАТРОГАСНИХ ЈЕДИНИЦАВатрогасне јединице по својој формацијској снази могу бити:- ватрогасна група, 2 члана- ватрогасно одељење, 9- ватрогасни вод, 2 или 4 одељења- ватрогасна чета, 2 или 4 више вода- ватрогасни батаљон, 4 или чете- ватрогасна бригада.2 или 4 батаљон7.1. ТАКТИЧШНАСТУПВАТРОГАСНОГОДЕЉЕЊАОсновна ватрогасна јединица је ватрогасно одељење које у свом комплетном саставу има девет ватрогасаца. Састав одељења, које је подељено у групе, је следећи:- командир одељења......................................1 члан,- возач.............................................................1 члан,- курир............................................................1 члан,- навална група..............................................2 члана,- водна група..................................................2 члана,

- цевна група..................................................2 члана.Подела одељења на групе условљена је захтевом да се оствари максимални ефекат гашења уз наступ три млаза. Осим комплетног ватрогасног одељења могу се формирати и увежбавати и мање формације са седам, пет и три члана посаде.Већа ватрогасна тактичка јединица од ватрогасног одељења је ватрогасни вод који се састоји од два до четири ватрогасна одељења. Ватрогасна чета састоји се од два до четири ватрогасна вода, а ватрога- сни батаљон се састоји од две до четири ватрогасне чете. Највећа ватрогасна тактичка јединица је ватрогасна бригада која се састоји од два до четири ватрогасна батаљона.Ватрогасно одељење, које сачињава посада од девет чланова, може гасити или локализовати пожар уз коришћење једне преносне центри- фугалне пумпе са припадајућом опремом, или ангажовањем ватрога- сног возила.Ширина фронта гашења, које иокрива ватрогасно одељење, зависи од броја ангажованих млазева. Максимално се могу ангажовати три млаза, што ггодразумева да фронт гашења са "С" млазевима може изно- сити од 50-60 метара. Ако се уведеједан "В" млаз и два "С" млаза, ширина покривања се повећава и износиће око 60-70 метара.ГЈрипрема за акцију гашења се одвија у два дела: постављање усисне пруге одговарајућим цревима од изворишта воде до пумпе и постављање потисне пруге од центрифугалне пумпе до разделнице. Други део активности се односи на постављање пруге од разделнице и формирање првог, другог и трећег млаза.Уколико се при гашењу, ангажује један млаз остало расположиво људство се може ангажовати на другим пословима као што су: рас- крчивање, евакуација имовине и лица и др.;1ада ситуација на терену захтева потребу евакуације упоредо са гашењем, или потребу обезбеђивања евакуације кроз заштиту воденом маглом, формацијска посада од девет чланова то сама не може да уради.

7.2. ТАКТИЧКИ НАСТУП ВАТРОГАСНОГ ВОДАВатрогасни вод сачињава формација од два до четири ватрогасна одељења, уз коришћење два и више ватрогасних возила. У зависности од ситуације у пожару, тактички наступ ватрогасног вода се може одвијати као:- одвојени настуи,- паралелни наступ,- серијски наступ,- релејни наступ,- комбиновани наступ.7.2.1. Одвојени наступ ватрогасног водаПри гашењу већих пожара, где ситуација на терену захтева напад са две или три стране, у циљу заокруживања пожара, примењује се одвојени наступ. У овом случају свако одељење из састава вода наступа независно од других, са свог изворишта воде, и ради на свом сектору пожара. Одвојени наступ, због наведених карактеристика, захтева по- требан број изворишта воде којијеједнак или већи од броја ватрогасних возила. Независно снабдевање водом омогућава ватрогасним посадама боље размештање технике и несметани рад свих посада.

7.2.2.Паралелни наступ ватрогасног водаПаралелни наступ ватрогасног вода је онај код кога два одељења паралелно наступају са истог изворишта воде уз коришћење једног возила или једне пумпе. То захтева да капацитет задовољи потребе за дејство шест млазева. Међутим, коришћење хидрантске мреже као из- воришта напајања ватрогасног возила водом није могуће, јер је разлика капацитета утрошка и протока воде у знатној диспропорцији. То захтева извориште са знатним количинама воде, уз коришћење усисног вода.

Паралелни наступ има неке предности и то: потпуно искориштавање капацитета пумпе, штеди се погонско гориво, а руководиоцу акције гашења се омогућава боље праћење тока интервенције, јер сви млазеви иду са истог возила. У случају неконтролисаног ширења пожара према другим секторима, који нису брањени, постоји могућност ангажовања возила које је до тада било у резерви.7.2.3. Серијски наступ ватрогасног водаСеријски наступ ватрогасног вода се примењује у ситуацијама када је у неповољним условима окружења потребно за што краће време положити млазеве воде. У неповољне услове окружења спадају: већа удаљеност изворишта воде, потреба савлађивања одређених висинских разлика, губици притиска воде услед дужине постављене пруге и сл. Овај наступ омогућава активно гашење, без обзира на наведена ограничења, уз одређена правила.Прво одељење заузима најповољнији положај за акцију гашења и започиње је користећи сопствену залиху воде из резервоара возила. За то време, друго одељење се прикључује на налазиште воде. Оно форм- ира потисне пруге до првог возила које допуњује водом и полаже пруге за формирање своја три млаза. Посада другог возила је у могућности да изводи одређене активности на другом сектору рада. Битна предност овог наступа је обезбеђивање хитног дејства ватрогасног одељења које прво стиже на место интервенције, а потом сходно потребама, прикључивање осталих снага, што омогућава да вод функционише као

7.2.4.Релејни насшуи ватрогасног водаУ условима интервенције ватрогасних екипа где је удаљеност из- воришта воде до места интервенције толика да је једна центрифугална пумпа не може савладати, примењује се релејни насКод релејног наступа прво одељење полаже пруге за гашење, а друга одељења, по редоследу стизања, спајају извориште воде са постављеним центрифугалним пумпама и на тај начин савладавају велику висинску разлику или велика хоризонтална растојања од изворишта до места интервенције.Примена релејног наступа не омогућава деловање на пожар са места изворишта воде, већ је то могуће једино повезивањем потребног броја пумпи за савлађивање тог растојања и обезбеђивање потребног притиска и капацитета на месту гашења. Ова чињеница условљава битну разлику између релејног и серијског наступа ватрогасног вода.За успешан рад релејног наступа ватрогасног вода потребна је стручност у повезивању арматуре и пумпи, и исправност свих пумпи везаних у ред. Треба тежити да капацитети пумпи буду оптимално искоришћени. Због тога је идеално када располажемо пумпама истог капацитета. У случају поседовања пумпи различитог капацитета, пумпа најјачег капацитета се поставља на извориште воде због могућности већег допремања. Основно правило је да се пумпа која је задња у реду постави што је могуће ближе месту пожара и да улазни притисак у сваку наредну пумпу буде око 2 бара.Релејно снабдевање водом у зимским условима је знатно отежано, а евентуално пуцање црева, проузроковаће вероватно и прекид акције гашења.

7.2.5. Комбшовани насшуи вашрогасног водаКомбиновани наступ ватрогасног вода има широку примену у гашењу пожара. Примењује се у условима истовременог паралелног наступа гашења и локализовања пожара, уз истовремену евакуацију, отклањање препрека, отварање конструкција и друго.Комбиновани наступ је основни задатак ватрогасних екипа на ме- сту интервенисања гашења жаришта, као и заштита суседних простора и површина. То значи да ће се ударне снаге ангажовати у извршењу ових задатака, а остатак снага и средстава на извршавању осталих који прате основни ток интервенције.. 7.3. ТАКТИЧКИ ЗАХВАТИ УГАШЕЊУПОЖАРАОсновни задатак ватрогасне јединице је истовремено гашење жаришта пожара и спречавање његовог ширења.За испуњавање овог задатка, примењује се неколико основних тактичких поступака у гашењу пожара, као што су:- унутрашња навала,- спољна навала,- комбинована навала.У зависности од расположивих снага и средстава и у условима избора напада на жариште пожара, без обзира на избор навале, напад можемо остварити избором једне од три могуће варијанте:- фронтална навала,- обухватна навала,- концентрична навала.7.3.1. Унутрашња навалаИзводи се, када то ситуација дозвољава, код пожара у објектима где се може користити централни улаз, степеништа и ходници. За ову намену могу се користити и помоћни улази и помоћне степенице којима се може несметано прићи до жаришта пожара.Унутрашњом навалом се омогућава улазак ватрогасних екипа до места пожара унутар простора неког објекта одакле се може ефикасно приступити акцији гашења, евакуацији лица и имовине, заштиту сусед- них простора и томе слично.За спровођење унутрашње навале може се користити ватрогасна техника којом се омогућава наступ екипа без коришћења стандардних комуникационих путева и улаза. Ту се најчешће користе разни типови ватрогасних лестава, аутомеханичке лестве, платформа и слично.Унутрашња навала, у условима када се може извести безбедно по чланове ватрогасних екипа, омогућава максимални ефекат гашења уз оптимални утрошак средстава за гашење и за што краће време. Она омогућава ефикасно сагледавање тока акције гашења и изношење вред- них уређаја и машина из простора захваћеног пожаром.Унутрашњу навалу треба користити у свим условима када ситуа- ција на месту интервенисања то дозвољава.

Сл. 15. Пример унушрашње. навале7.3.2. Сиољна навалаКод избијања унутрашњих пожара користи се спољна навала. Ту је онемогућен приступ ватрогасним екипама до места жаришта пожара и не могу се унутар објекта штитити правци ширења пожара. То значи да је тактички захват спољном навалом оправдан само у условима где се не може користити унутрашња навала због изражене опасности по чланове ватрогасних екипа. Тада је искључено и коришћење класичних комуникационих пролаза и улаза у објекат, као и коришћење ватрога- сних лестава. У тим околностима користи се спољна навала која подра- зумева акцију гашења са одређеног безбедног растојања, убацивањем средстава за гашење кроз отворе на место избијања пламена.Најчешћи вид коришћења ове навале је у условима када је ватром у целости захваћен објекат, као што је то случај код барака у пламену, или пак у условима реалне опасности од рушења конструкција од тврдо зиданог материјала.Код концентричног наступа око објекта у пламену врши се набацивање средстава за гашење на његову површину.Добра страна коришћења ове навале је безбедан приступ месту гашења ватрогасних снага и технике. Лоша страна је неефикасан и често вишеструко већи утрошак количине средстава за гашење, дуго време гашења и немогућност сагледавања праваца и тока ширења пожара унутар објекта.

Сл, 16. Саољна навала гашења баракеу аламенуТо наводи на закључак да ову навалу треба користити само у посебним случајевима, када ситуација на терену то условљава.При гашењу на отвореном простору (сено, шуме, наслагане бале папира и сл.) користимо само спољну навалу и то најчешће обухватањем пожара потребним бројем млазева на одређеној удаљености од места жаришта пожара.Код гашења пожара на отвореном простору, руководиоцу акције гашења је омогућено праћење тока интервенције, јер под утицајем ветра није велико задимљавање простора, а постоји и могућност благовреме- ног измештања ватрогасних екипа и увођења нових, сходно потребама гашења.7.3.3. Комбинована навалаКомбинована навала има широку примену наступа код гашења пожара у зградама, складиштима, халама и сл.

Примењује се код дејства на главне секторе гашења унутрашњом навалом, где се месту жаришта пожара прилази на најкраће могуће растојање, уз истовремено спречавање ширења пожара спољном нава- лом.Карактер комбиноване навале је одређен карактером спољне и унутрашње навале и степеном њихове заступљености у комбинованој навали.Сл. 17. Комбинована навала гашења сшамбеног објекша

У условима када расположиве снаге и средства дозвољавају при- мену напада на жариште пожара могућ је избор фронталне, обухватне и концентричне навале.7.3.4. Фроншална навалаКада не постоји опасност од ширења пожара често се примењује фронтална навала.Све расположиве снаге и средства треба усмерити на фронт гашења дела објекта где је и пожар најинтензивнији и у што краћем временском периоду настојати да се пожар ликвидира.Обухватна навалаУ случајевима већег пожара који се мора напасти са две и три стране, примењује се обухватна навала.Пожар се мора "обухватити" расположивим снагама и средстви- ма и на тај начин онемогућити његово ширење. Одређивање распоре- да и места постављања ватрогасних екипа зависи од услова ширења пожара. Главни наступи дејства су одређени циљем спречавања ширења пожара.

Сл. 19. Обухвашна навала7.3.6. Конценшрична навалаПримењује се у условима настанка великих пожара и када је обје- кат са свих страна захваћен ватром. Концентричном навалом се распо- ложиве снаге и средства гругшшу и распоређују око објекта. Они настоје да равномерним набацивањем средства за гашење по ободу гориве површине пожар заокружују, а касније га и ликвидирају.Ова навала се веома често пшмсњуј е у-хдшењу пожара на отворе- ном простору (складишта, пашш пожари и слич!

У случајевима када^ге^бог дишубпорција између величине пожаром захваћеног простора и могућег ангажовања снага и средстава, не може извести напад на пожар, расположиве снаге треба усмерити на одбрану и заштиту околине.73.7. Локализација иожараОдбрану или локализацију представљају радње чији је циљ спречавање ширења пожара на још незахваћену површину. Лока- лизовање пожара карактерише увођење потребних снага и средстава у што краћем временском периоду на правцима ширења пожара. То се постиже увођењем довољног броја млазева и обезбеђењем блиског приступа којим се омогућава ефикасан рад на спречавању ширења пожара.У условима развоја пожара на деловима грађевинских конструк- ција (металне, армирано-бетонске, дрвене и сл.), локализовање се, мла- зевима воде и пене, примењује у циљу активне заштите објекта од топлотног зрачења пламена.Локализација пожара може бити активна и пасивна.Активна локализација пожара подразумева усмеравање распо- ложивих снага на стишавање ватре на позицијама најопаснијих сектора.Пасивна локализација пожара подразумева усмеравање распо- ложивих снага на заштиту угрожених објеката, које пожар није захва- тио, и изводи се кроз хлађење одговарајућим бројем млазева.Важну улогу код спровођења пасивне локализације има евентуал- ни смер ваздушног струјања. па код постављања ватрогасне технике треба водити рачуна да дејство ватре не проузрокује негативан утицај топлотног зрачења пламена на правце наступа ватрогасних екипа.

7.3.8. Ликвидација пожараЛиквидација пожара је друга, завршна фаза гашења пожара у току које су дејства ватрогасних екипа усмерена на потпуно прекидање про- цеса горења.Процес догашавања пожара и искључење могућности за евентуал- но нови настанак пожара представља основни циљ ликвидације пожара.Период ликвидације пожара може бити различит, а зависи од величине и тока пожара. У пракси се фазе локализовања и ликвидације пожара тешко могу јасно разграничити, али с обзиром на основне карактеристике наведених појмова, можемо их препознати.

СПАСАВАЊЕ И ЕВАКУАЦИЈАМере заштите и спасавања су одређене радње којима се спречавају или елеминишу штетне последице елементарних непогода, техничко- -технолошких хаварија, еколотлких несрећа и ратних разарања. У те мере се убрајају следеће активности: узбуњивање, евакуација, скла- њање, замрачивање, прва медицинска помоћ, заштита од пожара, откри- вање и означавање опасних зона, кнв заштита, санација, очување вред- носних добара и друге активности.Евакуацију представља скуп активности ватрогасних екипа којима се омогућава извођење људи из угрожене зграде, или дела зграде, на "сигурно" место. Под сигурним местом подразумева се простор који није угрожен ватром (улица, слободно земљиште испред зграде).Евакуација увек треба да има предност над другим активностима ватрогасних екипа, мада је чест случај међузависности извођења акције евакуације и упоредног гашења. У зависности од места где је избио пожар или експлозија, евакуа- ција се може изводити:- са висина,- са површина,- из дубина.

8.1. ФАЗЕ ЕВАКУАЦИЈЕСвако спасавање и евакуација на слободан и безбедан простор подразумева напуштање зграде захваћене пожаром у што краћем року. Време евакуације се одређује на основу: брзине кретања људи, пропусне моћи путева за евакуацију, њихове ширине и дужине, као и броја људи које треба евакуисати.10. ПОСТАВЉАЊЕ ВАТРОГАСНЕ ОПРЕМЕОпрема потребна за формирање ватрогасних пруга зависи од избора средстава за гашење. У највећем броју интервенција, ватрогасне екипе најчешће користе воду као средство за гашење, те је основни услов за успешност акције континуирано снабдевање места пожара довољном количином воде.Вода се користи за гашење пожара, добијање ваздушне пене, за заштиту суседних простора од топлотног зрачења, за спровођење процеса евакуације и сл., што најбоље говори о степену заступљености воде у току интервенисања ватрогасних екипа.По доласку ватрогасних екипа на место интервенције врши се извиђање ситуације на основу чега се доноси одлука о коришћењу потребног средства за гашење, начину и методама извођења евакуације људи, заштити суседних простора, водоснабдевању ватрогасних возила и сл.Временски период потребан за извиђање, доношење одлуке и издавање наредбе за конкретну акцију наступа ватрогасних екипа мора бити што краћи.Поред ових активности, ток интервенције захтева и ангажовање потребне опреме за осветљење, обезбеђење средстава везе и помоћ специјалних служби (електродистрибуција, МУП, хитна помоћ, водовод и др.).Ватрогасна возила се постављају што је могуће ближе пожару, али на довољној удаљености од ватре и топлоте. Возила морају бити парки- рана тако да обезбеђују несметани ток саобраћаја и да омогућују несме- тано маневрисање.10.1. ПОЛАГАЊЕ ПОТИСНИХ ПРУГА ЗА СНАБДЕВАЊЕ

водомБрзина акције гашења директно зависи од брзине полагања потисне пруге. Увежбаност ватрогасних екипа са одговарајућим искуством и техником, омогућава да се време потребно за полагање потисних пруга смањи на најмању могућу меру. При полагању потисних пруга за снабдевање водом треба се придржавати одређених правила.Пут потисних пруга мора бити што је могуће краћи, са циљем смањења губитка притиска који се јавља услед отпора трења цевоводу.После извиђања конкретне ситуације, доноси се одлука да ли неку препреку на путу треба заобићи или не, или тражити алтернативни пут за полагање пруге. Правилно постављена пруга подразумева њено развијање уз ивицу тротоара, а некада се на одређеним местима морају поставити прелазни мостови којима се обезбеђује саобраћај и избегава- ти оштре углове при формирању пруге.Ватрогасна пруга за гашење водом се може развијати двојако: бацањем или спајањем неколико дужина које се затим развлаче, што се често користи у условима постављања пруге преко фасаде. За брзу навалу, а то значи коришћење црева са витла, развлачењем гуменог црева се брзо долази до места пожара.Важно је тачно одредити потребан број црева за савлађивање одређених растојања, а одређивање мањег броја од стварно потребног изазваће застој у току рада. Оквирно је потребно 1,2 т црева за сваки метар на терену, а треба предвидети и одређену резервну дужину црева која омогућава померање млаза сходно ситуацији на терену.Код формирања пруге за гашење вишеспратнице имамо следеће могућности за њено постављање: полагање уз степенице, полагање уну- тар степенишног отвора између степеништа по вертикали и по- влачењем пруге преко фасаде објекта. Када ситуација то дозвољава, пругу треба повлачити помоћу конопца уз фасаду зграде и те активно- сти врши најчешће извиђачка група, која је у том моменту и навална. Вертикално повлачење пруге уз фасаду омогућава већу брзину постављања и могућност брзог отпочињања акције. Због битно смањеног броја ангажованих црева у прузи, мањи су отпори трења. Лоша страна овог начина повлачења пруге је искључење целе пруге у случају пуцања црева или откачињања услед тежине и дејства воденог стуба у цревима. Црева се морају везати држачима на више места по вертикали. Полагање црева унутар објекта између кракова степеништа по вертикали, задржава све основне карактеристике из претходне по- ставке, осим што је због нешто веће дужине црева увећан губитак услед отпора трења.Када ситуација на интервенцији захтева и условљава полагање пруге унутар степенишног простора, пруга се полаже на степенишном простору зграде. Лоше стране постављања пруге на овај начин су дуже време за њено формирање, потреба за великим бројем црева, велики отпори трења и губитак притиска у цевоводу. Добре стране су брза могућност замене оштећеног црева и могућност настављања црева ради савлађивања растојања од млазничара до жаришта пожара. Коришћење гуменог црева са витла омогућава бржу акцију гашења, али и огра- ничава гашење пожара који се налазе на већој удаљености од инстали- ране дужине црева на витлу.102. ПОЛОЖАЈ РАЗДЕЛНИЦЕ

Разделница има улогу да подели доток воде и омогући истовремену акцију наступа ватрогасних јединица са три млаза. Разделница се поставља на спрат ниже од места интервенисања, када су у питању спратни простори, чиме се омогућава активно гашење и заштита сусед- них површина. Разделница треба да буде постављена што је могуће ближе пожару ради ефикасног наступа гашењу и успостављања кому- никације између млазничара и лица које се налази на разделници.

Сл. 23. Полагање иошисне ируге унушар сшеиенишног иросшора објекша

Ако се ради о пожару приземља, разделницу треба поставити у хол или испред улаза, а ако се ради о пожару кровне конструкције, која је израђена од армиранобетонских међуспратних конструкција, разделни- цу треба поставити на крову. Веза између сабирнице и разделнице се остварује постављањем "В" пруге, а од разделнице може ићи комбина- ција "В" и "С" млазева, сходно датој потреби. Како је пад губитка притиска у цевоводу услед отпора трења, обрнуто пропорционалан пречнику, то подразумева да веза између сабирнице и разделнице мора бити успостављена највећим могућим пречником, а то су "В" потисна црева.Ако је у питању пожар подрумског простора, разделницу треба поставити тако да се налази што је могуће ближе жаришту, али и да уједно омогућава дејство млазева којима се спречава ширење пожара по вертикали објекта.Место постављања разделнице мора бити слободно. Разделница се поставља на равну и стабилну подлогу.103. ПОЛОЖАЈ САБИРНИЦЕСабирница се обично поставља на првој дужини "В" пруге, са циљем континуираног снабдевања места интервенције потребним количинама воде. Када се из једне цистерне ватрогасног возила искори- сти расположива резерва воде, тада се укључује пумпа на другом возилу које је спојено са разделницом. Важно је да притисак пумпе возила, које се прикључује, буде за 1 ћаг већи од дотадашњег притиска, клапном се омогућава несметано искључивање дотадашњег напајања. Зато се са- бирнице постављају изван објекта на слободном и приступачном про- стору.10.4. СНАБДЕВАЊЕ МЕСТА ПОЖАРА ВОДОМОсигурање снабдевања места пожара водом један је од основних фактора за успешан ток интервенције. То подразумева обезбеђење довољне количине воде без обзира на годишње доба и временске услове. И у условима када се вода директно не користи у акцији гашења, она се може користити за заштиту простора, спречавање ширења пожара, за омогућавање спасавања и сл. Ватрогасна техника располаже пумпама са великим протоцима и које обезбеђују велике притиске.Напајање воде може бити из следећих извора.Отворени извори (реке, језера, канали, мора) који спадају у при- родна изворишта и канали који спадају у вештачка изворишта. Услов да би се они увек могли користити је да у најсушније дане обезбеђују 600 литара воде у минуту.Црпилиште мора да испуњава одређене услове. Вода мора бити чиста да не би дошло до оштећења пумпе или зачепљења млазнице, јер лишће и отпаци могу да зачепе усисну корпу и да онемогуће црпљење воде. Пут до црпилишта

мора бити довољно широк и чврст да би се обезбедило несметано кретање тешких ватрогасних возила.Природна и вештачка језера, рибњаци и базени такође могу по- служити за црпљење воде. Да би се у зимским условима ови извори користили, потребно је да дубина воде у њима износи 3-3,5 т.Подземне цистерне, које су ограничених и малих капацитета, такође могу да послуже у ове сврхе. Изградња и одржавање ових обје- ката је изузетно скупо, али и та количина воде може бити судбоносна за акцију гашења.Бунари се могу користити као црпилишта под условом да омо- гућавају континуитет у снабдевању водом и трајању 4-6 сати непрекидно у количини од 500-1.000 литара у минуту.Хидрантска мрежа је најшире коришћено и најзаступљеније место одакле се вода може црпети на месту интервенције. Хидранти се из- грађују као подземни и надземни, на међусобним растојањима од око 100 метара. Капацитети хидраната износе 200-1.000 литара у минуту под притиском Р = 3-6 ђаг.Хидранти, осим за напајање цистерни ватрогасних возила, могу служити и за почетно гашење пожара.10.5. РАД НАВАЛНЕ ГРУПЕНавална група - млазничар и његов помоћник, први улазе у објекат који гори и репресивним мерама покушавају да ограниче ширење пожара, а потом и да га ликвидирају.Да би ушли у простор који гори и у коме је велика концентрација дима и осталих продуката горења ватрогасци се морају одговарајуће заштитити. Заштита се односи на коришћење личне заштитне опреме и изолујућих апарата, којима се обезбеђује нормалан ток дисања у условима велике концентрације токсичних и штетних продуката горења.Отварање врата у делу простора где се пожар одвија мора се извести крајње обазриво, уз предузимање одговарајућих превентивних мера.Те мере су следеће:- улаз у део простора у коме се одвија пожар је дозвољен ако је пруга формирана и ако је добијена вода на млазници;- улаз у део објекта у коме је велика концентрација дима може реализовати група од најмање два ватрогасца, због могућег степена опасности од експлозије, обрушавања или топлотног дејства проузро- кованог пожаром;- отварање врата се мора извести крајње обазриво. - заштита ватрогасних екипа поред коришћења личне заштитне опреме подразумева и коришћење изолационих апарата за заштиту дисајних органа;- изван простора који гори као резерва се ангажује још једна група са циљем пружања помоћи екипи која је ушла, или је ангажована на штићењу суседног простора. Уколико се члан навалне групе повреди, обавезно га треба извести на сигуран простор и пружити му прву помоћ, ако је то потребно, пребацити га до медицинске установе;- за успех тока акције гашења од изузетног значаја је добро осветљење места интервенције, као и остваривање комуникације између екипа ангажованих у току гашења и командира акције гашења и командно-оперативног центра или штаба.. Природно проветравање подразумева отварање отвора унутар простора чиме се омогућава улаз свежег вазду- ха и излаз загрејаних продуката горења и самим тим и боља видљивост. Принудно проветравање се постиже коришћењем разних видова димо- вука, помоћу којих се са одређеног места избацују продукти горења ван објекта;- уколико је неопходно спасавање и евакуација угрожених лица, треба користити маске, мокре марамице и сл. И то тако што се спасилац креће кроз ниже слојеве простора у коме је пожар. Спасавање и еваку- ација имају приоритет над локализовањем пожара, мада се и она често изводи уз заштиту воденом маглом или распршеним млазом;- напад пожара унутар простора се врши уз ангажовање једног, два или више млазева, сходно датим условима пожара. Дејство више група на исто жариште пожара подразумева бржи ток акције гашења уз мање штете и последице;- констатација да се приступ акцији гашења заснива на правилном избору средстава и заштите, на рационалном и минималном утрошку истих, подразумева успешан ток интервенције. Када то ситуација дозвољава, уместо употребе млазница у акцијама ликвидације пожара, примеренија је употреба ручних пумпи - брентача, због рационалног утрошка воде и наношења минималне штете;- посебну меру опреза код уласка у затворени простор треба пред- узети због могућности обрушавања таванице и рушења неког конструк- ционог елемента.У примарне опасности, поред експлозије и тровања у условима неадекватне заштите, спада и могућност повређивања услед рушења конструкције. То налаже посебну присебност и сагледавање целокупног простора како ради одређивања праваца ширења пожара, тако и ради утврђивања могућности рушења конструкције.10.6. РАД МЛАЗНИЧАРАЕфикасан и успешан рад млазничара један је од примарних елеме- ната који одлучују о степену успеха интервенције гашења пожара.Млазничари треба да буду они ватрогасци који су довољно искусни и стручни да се са бројним ризицима упусте у акцију гашења. То подра- зумева да он може глобални задатак који је одређен од руководиоца акције гашења,

самостално да операционализује, уз примену најсигур- нијих метода за њихово спровођење. Сагледавањем могућих опасности у току интервенције, млазничари својом покретљивошћу и мобилношћу покушавају да степен ризика сведу на најмању Могућу меру. Кретање ка жаришту пожара, пресецање правца ширења пожара и све активности везане за ток гашења морају се одвијати пажљиво и уз непрекидно осматрање ситуације. То значи да максимална пажња мора бити по- свећена могућим опасностима и налажењу модалитета рада у конкрет- ним околностима, у циљу локализовања и ликвидирања пожара.Редовним комуницирањем млазничара и возача поред пумпе омо- гућава се континуирано снабдевање места пожара средством за гашење.Замена оштећеног црева на потисној прузи од пумпе до разделнице захтева прекид довода средстава за гашење, о чему треба благовремено информисати млазничара.Захтев млазничара за већим притиском значи да треба постепено повећавати притисак.

11. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУПожар унутар зграде настаје у једном њеном делу и то најчешће у подруму, приземљу, на спратовима, крову и комуникационим путевима. Пожари такође могу да се одвијају унутар одређених конструкционих делова као што су међуспратне конструкције, зидне и подне конструк ције.11.1. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УПОДРУМСШМ ПРОСТОРПМАВећина зграда је изграђена тако да се испод њих налазе подрумски простори.Гашење пожара у подрумима је сложен и опасан задатак како у погледу заштите ватрогасних екипа, тако и због тежине његовог извршења. Подрумске површине се налазе испод околног земљишта, на различитим дубинама. Положај горивог простора омогућава сакупљање продуката горења унутар њих и њихово ширење ка комуни- кационим путевима. У почетку развоја пожара, док у подрумима има доста ваздуха, долази до потпуног сагоревања, да би временом дошло до фазе непотпуног горења. При непотпуном горењу повећава се темпера- тура, а развој гасова и дима условљава њихово ширење на више спрато- ве. Чест је случај ширења пламена и дима кроз отворе канала и друге отворе на конструкционим елементима.Распоред преградних зидова између простора битно отежава кретање ватрогасних екипа, налажење жаришта и продирање ка њему. У подрумске просторије се најчешће улази са централног степеништа, а у ређим случајевима постоји посебан улаз. Веза подрума са централ- ним степеницама узрокује ширење и развој продуката горења по верти- кали.Ако је подрумска просторија отпорна на ватру, или ако се у њој налазе отвори, ватра ће брзо продрети у приземље. Основне конструк- ције подрума већине зграда су отпорне на ватру и способне да издрже њено дејство 2-4 часа, а да при томе не дође до деформација. Таванице изнад подрума су израђене од армираног бетона или од челичних носача са сводовима од цигала.У већини случајева извиђачка екипа прва предузима акцију гашења подрумског простора. Она треба да установи место пожара, врсту гориве материје, правац ширења пожара, уз адекватне мере личне заштите и добро осветљење. Важно је прецизно одредити жариште пожара, што у условима велике задимљености није уопште лако. Жаришта пожара се откривају по интензивнијем зрачењу топлоте, по пуцкетању пожара, по светлости.Навалној групи је дозвољено гашење пожара унутар подрумског простора тек када је припремљена доводна пруга и обезбеђена вода на млазници. За гашење се обично користе "С" млазеви или млазнице на којима се регулише проток воде, а ређе "В" млаз.Развијање пруге иде најкраћим могућим путем коришћењем сабир- нице и разделнице. Паралелно са почетом акцијом гашења, где могу бити ангажоване једна, две или више група, приступа се евакуацији угрожених људи. Евакуација се не изводи увек због директног развоја и ширења продуката горења. Формиране спасилачке екипе, адекватно заштићене личном заштитном опремом, изолујућим апаратима и са ручним рефлекторима крећу се степеницама и приступају тренутној евакуацији лица која затичу на њима. Приступа се отварању прозора на степеништу и врата на тавану ради испуштања дима. Проверавају се станови горњих спратова, јер су највише задимљени, као и станови на нижим етажама.Проветравање се може извести природним путем или употребом димовука. Коришћење димовука је веома често, јер се њиме омогућава брзо извлачење продуката горења из зоне пожара и олакшава рад ватрогасних екипа. Димовук се поставља у близини врата, на место одакле ће ефикасно извлачити продукте горења из подрумских просто- рија и приземља, ван зграде. Упоредно коришћење оба система проветравања даје брзе резултате и омогућава сигурнију акцију гашења и евакуације.11.2. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УПРИЗЕМЉУ И НА

СПРА ТОВИМАГашење пожара вишеспратница, стамбеног, индустријског и про- стора других намена су изузетно сложене интервенције које захтевају ангажовање најјачих снага и средстава. То су пожари великог ризика како за ангажоване ватрогасне екипе, тако и за људе који су затечени у тим просторима. Брзина извиђања и постављања пруге за гашење је условљена конструкционим решењем зграде, бројем степеништа и ин- сталираних лифтова. Поред наведених комуникација, за кретање ватро- гасних екипа и потребу евакуације, се могу користити и ватрогасне лестве или аутомеханичка платформа. Основно ограничење код коришћења набројане мобилне ватрогасне технике је могућност аде- кватног прилаза објекту, могућност фиксирања упора, извлачење ле- става или кракова платформе и могући домет наступа. За објекте са више од 12 спратова, ова техника се не може употребити за непосредно деловање.Коришћење лифтова за савладавање одређених висина треба из- бегавати због могућих изненадних кварова или престанка напајања електричном енергијом. Посебан степен ризика за коришћење лифта носи чињеница да се он релативно брзо испуњава отровним и опасним продуктима горења. Они улазећи у окно лифта испуњавају и лифт кућицу. Није редак случај да евентуално настала експлозија на неком спрату усмери дејство створене енергије према окну лифта, што може проузроковати катастофалне последице за људе у лифту.За ефикасно и брзо гашење почетних и мањих пожара, вишеспрат- нице морају имати правилно пројектовану и исправну хидрантску мрежу која може бити мокра и сува, у зависности да ли је под притиском воде или не. Брзо коришћење хидрантске инсталације подразумева кратак временски период чекања наступа ватрогасних екипа, што битно смањује слободан развој пожара, а самим тим и његову површину.У зависности од спрата на коме је избио пожар, брзине ширења и обима пожара, сложености процеса евакуације и степен ризика по ва- трогасне екипе је различит. Што је спратност избијања и ширења пожара већа, тиме је и ризик већи, а могућност организовања безбедног и брзог спровођења акције евакуације мања. Код пожара у приземљу и на спратовима неке вишеспратнице разликујемо следеће карактери- стичне случајеве:- пожар у једном или више простора у коме је захваћена само складиштена горива материја,- пожар на конструкцијама, инсталацијама и уређајима зграде,- пожар који је захватио материјал, инвентар и конструкцију.У зависности од врсте и карактера гориве материје која се налази у просторијама приземља или спрата, пожар, с обзиром на услове гасне измене ваздуха и продуката горења, достиже различите температуре и интензитет горења. Температуре од преко 1.000°С угрожавају кон- струкције зграде, а посебно таванице због топлотног дејства усмереног навише и ако су израђене од запаљивог материјала. То значи да се ватра брзо преноси унутар међуспратног простора и брзо шири по хоризон- талним површинама.Посебну опасност код могућности ширења пожара представља постојање вентилационих канала, развода електроинсталације, димо- водних канала и др.Ширење пожара је у највећем броју случајева усмерено хоризон- тално и вертикално навише, а у знатно мањој мери пожар се шири наниже. Главни сектор наступа ватрогасних екипа је онај где се налази жариште пожара, а изнад и испод њега сектори заштите.За развој пожара, налажење, могуће уочавање и избор гашења карактеристични су пожари настали у шупљинама конструкција, у пла- фону, на преградним зидовима или у подовима.Према месту избијања, разликујемо пожар на приземљу и пожаре на одређеним спратовима вишеспратница.Код пожара у приземљу, од врсте и количине гориве материје зависи опасност могућег брзог ширења пожара на суседне површине и на горње спратове. Зато треба довољним бројем млазева напасти место жаришта пожара, а на секторима изнад и испод, тј. у правцима ширења пожара, организовати секторе заштите. За гашење, у зависности од карактера гориве материје, у највећем броју случајева се користи вода. Најчешће се користе водена магла и распршена вода. Могуће је и коришћење унутрашњег хидранта за одлучни напад на жариште пожара или правце његовог ширења док се не формира пруга. Коришћењем зидних хидраната омогућава се дејство на пожар још у фази извиђања, чиме се спречава слободно ширење пожара све док се не формира пруга за гашење.11.2.1. Гашење иожара у ириземљуПожар у приземљу зграде, по својој сложености, специфичности и опасности за ватрогасне екипе и угрожена лица не спада у пожаре великог ризика.Извиђањем треба сагледати ситуацију у приземљу, где се пожар одвија, да би се установио: положај и величина простора захваћеног пожаром, врста гориве материје, правци ширења пожара и карактер грађевинских конструкција, да ли је интензивно задимљавање спратова и степенишног простора и колика је вредност имовине угрожене пожаром. Треба испитати и могућности за евакуацију пожаром угрожених лица, мада је код ових пожара то редак случај. Прека потреба за спровођење евакуације се јавља у случају ширења пожара по верти- кали навише или у случају испуњавања

комуникационих путева продук- тима горења.Упоредо са акцијом извиђања, веома брзо се формира ватрогасна пруга и приступа процесу гашења. За формирање пруге треба користи- ти најближе комуникационе путеве, а број млазева треба да одговара обиму и брзини ширења пожара. Једна екипа заштићена изолујућим апаратима, треба да отвара прозоре дуж степеница и спречава панику међу станарима зграде. Главни акценат наступа ватрогасних екипа усмерен је на акцију гашења жаришта из више праваца и на заштиту простора изнад и испод жаришта. Коришћење млаза за брзу навалу (гумено црево на витлу), омогућиће скраћивање времена за формирање пруге, а тиме и бржу акцију гашења. Унутрашњи хидранти се, такође могу користити за почетну акцију гашења и то још у фази извиђања, док се не формира пруга.Ако се укаже потреба за евакуацијом из приземних делова просто- ра, треба користити степенишни простор, или отворе прозора.Ако изражена концентрација дима унутар степенишног простора изазове панику треба приступити организацији евакуације уз кориш- ћење мобилне ватрогасне опреме, или пак постојећих комуникационих путева.Ефикасна заштита простора од дима, поред отварања прозора по вертикали, обезбеђује се и инсталирањем димовука поред улазних вра- та.Тек по завршетку акције гашења унутар неког простора приступа се отварању простора, да би дим и топлота изашли напоље и да би се гашење у потпуности обавило. Све просторије захваћене ватром након гашења треба детаљно прегледати.

11.2.2. Гашење сирашшх иросшораКао што је раније речено, број ангажоване ватрогасне технике и средстава, време развоја пруге, сложеност и опасност у процесу интервенисања зависе од висине спрата на коме је пожар настао.У процесу извиђања пожара, ако је у питању виша спратност, мора бити ангажовано више адекватно опремљених извиђачких екипа. Оне се опремају изолационим апаратима, носе одређени број "С" црева и млазница ради евентуалног прикључења на постојећу хидрантску мрежу, конопце за извлачење опреме, ручне рефлекторе, развалне апа- рате и средства везе.&Доласком на спрат где је настао пожар, сагледавају се следећи елементи који детерминишу акцију наступа ватрогасних екипа: интен- зитет развоја и површина пожара, степен угрожености људских живота, омогућавање и модалитет извођења евакуације, положај и број пожар- них сектора, оштећење и могућност ширења пожара кроз конструкци- оне елементе, могућност наступа ватрогасних екипа и сл.Првенство над акцијом гашења има акција спасавања и евакуације угрожених људи. Имајући у виду интензитет развоја и ширења продука- та горења, појаву панике, потребу да се што пре започне са акцијом евакуације, потребно је одредити правце њеног спровођења и неопходне снаге и средства. Задатак извиђачке екипе је сагледавање свих потреба за

евакуацију и спровођење исте у што краћем временском периоду. Коришћење изграђених комуникационих путева за спровођење акције евакуације (централно степениште, помоћно степениште, лифтови) за- виси од процене ватрогасних екипа на лицу места. Евакуација подразу- мева елиминисање појаве панике, хлађење и заштиту комуникационих путева, организовање и праћење тока евакуације, помоћ старим и немоћним лицима и др. Ако се не могу користити унутрашњи комуни- кациони путеви, због закрчености или слабе пропусне моћи, треба ко- ристити мобилну ватрогасну технику.Када је у питању брзи развој пожара, где је угрожено више људи, на страни супротној од развоја пожара и ширења продуката горења, треба одредити локацију одакле ће се организовано приступити акцији евакуације путем лестава и платформе. У овом случају важно је рећи да се процес евакуације остварује сходно правилима о приоритету лица која се евакуишу (болесници, деца, старци, рањени и сл.).Спровођење акције евакуације и гашења у почетном периоду извиђања екипа, зависи од исправности постојеће хидрантске мреже, њеног протока и притиска. Ако се зна да је за формирање ватрогасне пруге потребно извесно време и да оно, у зависности од спратности пожара и осталих услова који владају на пожару, може бити краће или дуже, могућност брзог и ефикасног гашења коришћењем хидрантске инсталације тим пре долази до изражаја.Упоредо са наведеним акцијама формира се ватрогасна пруга за потребу тактичког наступа унутрашњег гашења коришћењем комуни- кационих путева.Места постављања и развлачења пруге за акцију гашења зависе и од конкретних услова и тока пожара. Уз коришћење класичне опреме, сабирнице, "В" потиснихцрева, разделнице која се поставља на локаци- ји спрата ниже или спрата гашења и" С" потисних црева са припадајућим млазницама, приступа се тактичком наступу на жариште пожара. Уко- лико се ради на више сектора рада, комуникација између сектора мора бити редовна ради информације о току акције гашења и евакуације, а такође треба одржавати везу и са возачем ради кориговања притиска на пумпи ватрогасног возила.Свака акција гашења виших спратова на вишеспратницама подра- зумева коришћење мобилне опреме, лестви и платформе за омо- гућавање тактичког наступа извлачења ватрогасних екипа до поједино угрожених сектора на висини за евентуално извођење евакуације.Ватрогасне лестве, а нарочито платформе, су намењене и за акцију гашења простора у коме је пожар. Досадашња искуства говоре да је одређени број пожара са успехом угашен управо због коришћења мла- зова на корпама. Њиховим коришћењем се омогућава непосредан при- лаз спрату који је у пожару па се убацивањем водене магле или рас- пршеног млаза кроз отворе стварају услови за његово гашење.Поред сектора на којима се изводи гашење и евакуација, потребно је одредити и секторе заштите на којима се спречава могућност настан- ка и ширења пожара. Важно је рећи да се у условима гашења високих објеката цео рад изводи под заштитом изолујућих апарата, уз прописну заштитну опрему, а ако је потребно и уз коришћење азбестних одела. Важно је вршити замену ватрогасних екипа свежим и одморним снага- ма.Обавеза руководиоца акције гашења је да организује спречавање ширења пожара по хоризонталним површинама. То значи да се обезбе- ди активан ток гашења свих млазева уз најбројније линије рада на правцима ширења пожара.По завршетку акције гашења треба прегледати површине које су гашене да би се спречило ширење пожара, одредити снаге за дежурство и за завршетак интервенције.

113. ГАШЕЊЕПОЖАРА НА ТАВАНИМА ИКРОВОВИМАЗбог отежаног приступа таванским и кровним површинама, ови пожари спадају у ред посебно сложених интервенција.

Тавански про- стор може бити искоришћен за различите намене: као стамбени про- стор, складишни, за смештај лифтова или су смештене заједничке просторије.Кров тавана, у зависности од архитектуре и праваца одвода воде, се ради на једну, две, четири воде. Носеће конструкције крова се израђују од дрвета, челика, армираног бетона. Висина је условљена нагибом крова, габаритом конструкција које придржавају кров и виси- ном слободног простора који није мањи од 1,9 т.Пожар тавана подразумева пожар на одређеној висини, па постоји могућност јачег струјања ваздуха. Тиме се иовећава интензитет горења. У погледу карактеристике развоја и гашења пожара треба разликовати следеће врсте пожара таванског простора:- отворен кровни пожар који се развија по спољној страни кровног покривача горивих материја;- пожар који је захватио основне конструкционе елементе крова, и који се одвија у затвореном таванском простору.Сваки отворени кровни пожар се великом брзином шири по хори- зонталној основи. Затворени пожар, после извесног времена проузро- кује рушење конструкције и претвара се у отворени пожар.Тактички наступ гашења подразумева унутрашњу навалу са циљем доласка до жаришта пожара. Пожар који се одвија на одређеној висини се не може гасити са земље ако је ван домета млаза, већ положај млазничара треба одредити изнад жаришта пожара. Вода која се слива на кровну конструкцију требало би да хлади њене носаче. У тренутку када су главна жаришта пожара угашена, треба приступити отварању дела кровне конструкције да би се омогућио излазак продуката горења.Посебну опасност за ватрогасне екипе представља кретање кроз тавански простор због могућег обрушавања. Тактички поступци, по- требна арматура и мере заштите ватрогасних екипа су исти као у прет- ходном случају.По завршетку акције гашења детаљно треба прегледати гашену површину, са циљем уочавања евентуалног скривеног жаришта. У току рада треба обезбедити простор испод крова да у случају пада неког конструкционог елемента не би дошло до повређивања.

Коришћење унутрашње хидрантске мреже, уколико даје потребан притисак, омогућава брзу акцију гашења. Велики учинак има коришћење ватрогасних лестава и платформи за гашење отвореног, а делимично и затвореног кровног пожара. Важно је обезбедити конти- нуирано снабдевање водом млаза на корпи платформе, како би се са ње несметано гасио пожар.11.4. ГАШЕЊЕПОЖАРА У УНУТРАШЊИМ ШУПЉИНАМАКОНСТРУКЦША, ПРЕГРАДНИМ ЗИДОВИМА, ПОДОВИМА И СТЕПЕНИШТИМАКод избијања пожара у зградама често долази до развоја пожара унутар шупљине конструкционих елемената. Развој пожара каракте- рише дуже неприметно, непотпуно и тихо горење унутар шупљина. Оне могу да захвате велике гориве површине, и изазову рушење конструк- ција. Доток кисеоника, као последица рушења узрок је наглог распламсавања пожара и велике концентрације дима у простору. Дим који излази из пукотина конструкција, не мора да означава

позицију жаришта.Код пожара дрвених међусобних конструкција и таваница постоји велика опасност од ширења пожара изнад конотрукције.Извиђањем пожара се утврђује обим и величина пожара као и место његовог ширења. Код ових пожара се позиција места пожара установљава опипавањем конструкције, а према степену уочене температуре треба одређивати жаришта пожара. Посебну опасност представља могућност обрушавања конструкције услед деформација. То налаже потребу отварања конструкције на мести- ма где се претпоставља да је позиција жаришта, а затим се присту- па његовом моменталном гашењу. Отварање треба вршити чакља- ма или тестерама, а саму акцију отварања вршити уз максималне мере предострожности од могућег обрушавања. Места отварања одређује руководилац гашења. Приликом акције отварања и упо- редног гашења треба изнети и заштитити сву имовину која може бити оштећена.Отварање преградних зидова треба извести са једне или са обе стране. Отварање треба започети са највише тачке да би се пресекло ширење пожара на више зоне. Пожарни зидови од запаљивог материја- ла обично се релативно брзо претварају у пожаре плафонске конструк- Ције.Пожари плафонске конструкције су посебно сложени ако се одви- јају унутар конструкције. Опипавањем се приближно одређује место жаришта и правци ширења пожара. Одмах се приступа процесу отва- рања и гашења уз примену преносних ватрогасних пумпи (брентача) које омогућавају гашење са малим утрошком воде.Пожар у поду има основне карактеристике пожара таванице. Тешко се уочава, а када се уочи пажљивим отварањем треба започети акцију његовог гашења.Пожар на степеништу зграде, представља тежак и сложен задатак, а нарочито када је степениште направљено од запаљивог материјала. У вишеспратницама се налазе степеништа од негоривих материјала, али ако се на њима налази обложени запаљив материјал онемогућава се њихово коришћење за евакуацију и гашење пожара. Степениште повезује тавански и подрумски простор. То значи да се тим правцем може ширити пожар, нарочито ако се на њима налазе гориве материје иако су испуњене продуктима горења.ПОЖАРДИМЊАКАДимњаци су самостално изграђени вертикални канали или су веза- ни за друге конструкције. Намена димњака је да омогући струјање дима у више зоне и улазак ваздуха у ложиште да би се обезбедио на тај начин процес горења. Димњаци се израђују као зидне конструкције са пресе- ком канала 14x10 до 40x40 ст и више, зависно од висине димњака и величине капацитета ложишта. Постоје индустријски димњаци већег пречника који су израђени од челичних цеви различите висине.Пожари димњака често проузрокују паљење стропова и кровне конструкције. Чађ која се постепено таложи у унутрашњости површина димоводног канала се уз иницирање искре или пламена, лако запали.Чађ сагорева постепено тако да се ватра унутар димњачког канала постепено пење навише, појачавајући интензитет горења. Чађ представља чист несагорени угљеник који у процесу горења ослобађа високе температуре и до 1.000° С. Његовим деловањем долази до јаког загревања конструкције димњака, при чему се услед унутрашњег напрезања јављају деформације и стварају пукотине на целој површини димњака.Паљењем димњака постоји реална опасност од преношења ватре на гориве материјале у његовом окружењу. Ватра се може пренети кроз пукотине на каналу. Ако су они запушени запаљивим материјама, ватра се преноси директним путем, или посредно - дејством топлоте са загрејаних зидова.Основни задатак ватрогасне јединице је спречавање ширења пожара на непосредну околину, те у оквиру интервенције разликујемо два основна случаја:а) Ако је зграда изграђена од тврдог материјала, а у близини димњака нису одложени запаљиви материјали, не постоји опасност да варнице које излазе изазову пожар и нема потребе за интервенисањем. Дужност је ватрогасне екипе да детаљно изврши преглед конструкција и сачека да изгори сва чађ у димњаку. Посебну пажњу треба обратити на места сучељавања плафона и подова израђених од запаљивих мате- ријала са димоводним каналом, као и на кровну конструкцију дрвених кровова.б) Акоје у питању зграда са дрвеним таваницама, дрвеном кровном конструкцијом и ако варнице из димњака непосредно угрожавају околину, потребно је предузети активности у циљу гушења пожара чађи у димњаку. Употреба воде за ове наменеје искључена, јер услед термичке дисоцијације воде може доћи до експлозије, а нагло хлађење канала би изазвало његово пуцање и брзо преношење пожара.Пожар унутар димоводног канала је тешко угасити применом кла- сичних средстава за гашење, јер то не би дало одређене резултате. Зато се најчешће приступа гашењу пожара затварањем свих отвора мокрим крпама. Ако се ради о

ургентном гашењу треба користити прах као средство за гашење. Овај процес угушивања траје дуго и након тога чађ треба скинути челичном четком и куглом са унутрашњих површина димоводних канала, за шта треба употребити димничарски алат. То налаже потребу интервенције димничара, било у оквиру ватрогасне екипе, било да дође у току интервенције.Када се установи да више не постоји опасност од ширења пожара треба очистити део простора који је испрљан акцијом гашења и дати инструкције странкама да надгледају хлађење канала.

Сл. 32. Насшуи код гашења иожара димњака11.5. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА ТРАНСПОРТНИМ СИСТЕМИМА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕПод транспортним системом подразумевамо трафо-станице које снижавају напон на 500 V, транспортне електричне воде од њих до прикључних касни, главне разводне ормаре, водове од ГРО до разводних ормара и разводних табли и водове до крајњих корисника.Трафо-станице имају задатак да транспортовану енергију са дале- ковода прилагоде корисницима и то снижавањем напона на 500 V. При укључењу и искључењу разводних система у трафо-станицама увек долази до варничења иако се строго не поштују превентивне мере може доћи до пожара.Ове пожаре увек прати мања експлозија и ослобађање велике количине топлотне енергије, тако да се изолација каблова брзо пали, а при сагоревању се ослобађају отровни и канцерогени елементи. Пре него што се приступи било каквом гашењу, мора се искључити напајање електричном енергијом, а по могућности треба додатно уземљити водо- ве из трафо-станице. Као средство за гашење треба употребити гасови- та средства N2, СО2, халон или суви прах, а код већих пожара комбина- цију праха и пене. Тактички наступ се састоји у следећем:Поставити возила на свим прилазима који омогућавају напад на објекат. Опремити људство личном заштитном опремом, изолационим апаратима и по потреби оделима за краћи боравак или пролаз кроз ватру (азбестна одела). Код постављања возила због брзог ширења пожара мора се водити рачуна о смеру ветра.Гашење пожара треба започети од делова трафо-станице који нису захваћени пожаром затим приступити гашењу пожара да би се у што краћем временском периоду зауставило ширење ватре.Гашење пожара гасовитим средствима треба вршити само ако отвори просторија нису уништени ватром и ако нема веће циркулације ваздуха, или ако је могуће створити велику концентрацију гаса на месту пожара.Гашење сувим прахом се примењуЈе ако за пожар није могућа употреба гасовитих средстава за гашење. Прахом гасити само делове опреме који су захваћени пожаром. За ефикасност гашења треба обез- бедити добру циркулацију ваздуха ради одвођења вишка топлоте.Код гашења водом обавезно треба употребљавати млазнице које дају ситно распршену воду - водену маглу. Најбоље су млазнице типа "монсун" и "турбо" санајмањимпритискомнамлазнициодбђаг. Пеном правити прекривке и затим водом вршити заштиту.11.6. ГАШЕЊЕПОЖАРА НА НОСАЧИМА ВОДОВА -БАНДЕРАМАНа носачима водова електричне енергије - бандерама често долази до упале преносника електричне енергије - каблова, због преопте- рећења, попуштања веза на стезницима и топлотног загревања при удару грома.Ако су бандере од дрвета може доћи до упале стуба од приземних пожара (од траве, жбуња, ђубришта и др.). Дрвене бандере су намазане катраном и катранским уљима, па лако преносе пожар по читавој својој висини, изазивајући тако пожаре на преносним кабловима.Гашење пожара треба посматрати двојако, као гашење водова и њихових веза и гашење самих бандера ако су дрвене.Гашење водова на бандерама треба вршити, ако је могуће, пресецањем каблова и искључењем електричне енергије. Ако је дошло до пада вода онда их треба подићи на изоловани приручни носач. Оба- везно треба позвати

електродистрибуцију да она преузме бригу о елек- тричним водовима који су оштећени у пожару.Бандере треба гасити водом (мисли се на дрвене бандере). Ватро- гасне екипе треба заштитити личном заштитном опремом и гуменим чизмама.Пожари који се јављају на електричним прикључцима зграда, раз- водним ормарима (ГРО) и разводним таблама веома су слични: имају исти узрок, исти начин горења, ослобађају исте продукте сагоревања који су отровни и канцерогени, на исти начин се гасе, једино ниво штете варира у зависности шта је захваћено пожаром.Узроци пожара су: преоптерећење и лоши спојеви на којима дола- зи до варничења. Ове пожаре карактерише јако варничење, светлосно исијавање и мале експлозије. Немогуће је прекинути процес горења све док се не искључи струја, или не прегоре осигурачи на бандери.Ове пожаре треба гасити гасовитим средствима, пре свега са СО2, прахом и халоном. Код већих пожара обавезна је употреба изолационих апарата. По искључењу напајања електричном енергијом могуће је гашење и водом. У зависности од величине ормара и степена захваћено- сти пожаром, гашење треба вршити прахом и хладити водом.Код гашења разводних ормара, посебно код вишеспратница, треба обратити посебну пажњу на успонске водове. Најпре треба преконтро- лисати све разводне ормаре, а обавезно следећи у вертикали. Ако је дошло до упале каблова у простору између два ормара, треба вршити гашење каблова истовремено из оба ормара. Средства за гашење су иста као и код ормара.11.7. ГАШЕЊЕПОЖАРА НА ЕЛЕКТРОПОСТРОЈЕЊИМА ЕЛЕКТРИЧНИХ ЛОКОМО ТИВА,ТРАМВАЈА И ТРОЛЕЈБУСАПре гашења ватре на овим постројењима обавезно треба искључити напајање електричном енергијом и извршити уземљење код електричних локомотива. Средства која се користе за гашење су: прах, пена и распршена вода. Електролокомотиве се гасе на следећи начин: по искључењу струје обавезно испред и иза локомотиве уземљити вод. Мотке за уземљење се налазе у унутрашњости локомотиве са леве и десне стране. У централном делу локомотиве су електропостројења која најчешће горе. Свака локомотива обавезно има и два СО2 апарата. На локомотиви се налази и кондензатор коме је за пражњење потребно три до четири сата. Пожар гасити гасовитим средствима: СО2 и халоном у унтрашњости локомотиве, а по потреби и прахом. Спољашност гасити прахом и пеном, која служи за заштиту и изолацију незахваћених делова и за заштиту околине. За расхлађивање се може употребити и рас- пршена вода, али треба водити рачуна да се не поквасе кондензатори, јер би дошло до њиховог наглог пражњења.Трамваје и тролејбусе треба прво ослободити од електровода спуштањем трола. Спољне делове треба гасити прахом, а незахваћене делове штитити пеном. Унутрашњост се гаси пеном или распршеном водом.

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ШУМАШумски пожари се у нашим условима најчешће дешавају у летњем периоду и наносе велике штете привреди и животној средини. Ови пожари се често дешавају далеко од комуникација, па углавном прође доста времена док се открију и упуте снаге и средства за гашење. Ако постоје неповољни метеоролошки услови, као што је јак ветар, шумски пожар лако се може претворити у велики и катастрофалан, а снаге и средства се у том случају могу пребацивати хеликоптерима.Утврђивање тачне локације и величине, као и правца ширења пожара треба такође обавити хеликоптером. Ако пожар превазилази снаге ватрогасних јединица, треба извршити мобилизацију ватрогасаца који су на пасивном дежурству, а по потреби ангажовати и потребну помоћ. За ангажовано људство треба обезбедити довољно хране, питке воде и медицинску помоћ, јер гашење ових пожара може трајати дуго.Треба користити шумску механизацију (тракторе, булдозере итд.), моторне тестере, секире и други алат. Средства везе морају обезбедити сигурну и непрекидну координацију.Шумски пожари се могу поделити на:- подземне пожаре,- површинске или пузеће,- крунске пожаре.Могуће је да у шуми горе и појединачна стабла без могућности за преношење пожара на остало дрвеће. Површински пожари често пре- растају у крунске пожаре.Подземни пожари настају у наслагама тресета, споро се шире, али могу прећи у површински пожар. Површински пожари настају у про- лећним, летњим и јесењим данима у четинарским и листопадним шума- ма где долази до упале наслага лишћа, траве и нижег растиња (шипражје и шикаре). Из ових пожара се развијају велики шумски пожари који захватају крупно дрвеће преко којих се и преноси пожар и по ком су добили назив крунски пожари.Гашење великих шумских пожара је јако тешко и скоро је немо- гуће прикупити толико снага и средстава. Из тих

разлога се практикује локализација пожара тј. не дозвољава се његово ширење. За гашење је најпогоднија вода, а постоје и посебна хемијска средства. Подземни пожари, који настају самоупалом, гасе се тако што се прокопа јарак који ће изоловати упаљени део. Гашење водом, захтева велике количине за натапање, а мање количине ако се растурају тресетне наслаге.Површински пожари се релативно лако гасе, ако су на мањим површинама. Потребно га је опколити и лиснатим гранама, лопатама или металним метларицама угасити ударањем. Ако постоје довољне количине, воде, може се гасити и водом.Ако је захваћена већа количина онда треба извршити локализаци- ју копањем пресека и уклањањем запаљивог материјала.Крунске пожаре прати јако зрачење топлоте, брзо се шире и могу прерасти у праве ватрене стихије које је тешко и локализовати, а још теже угасити. Треба правити одбрамбене просеке тако што се оборе стабла у ширини њихове двоструке висине, уклони запаљиви материјал а земља се по могућству прекопа.Такође се могу користити специјални авиони "канадери" и хели- коптери који носе мање гумиране резервоаре (водене бомбе).122. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА КРМНИХ УСЕВА И ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВАПод пожарима крмних усева подразумевамо пожаре непокошене траве, трске, жита и других пољопривредних култура који се најчешће дешавају у летњем и јесењем периоду. Узроци су непажња, дечија игра, варцица из железничких локомотива итд.То су пожари на отвореном простору који се брзо шире под деј- ством ветра. Најчешће се гасе тако што се локализују, а ширење се зауставља метларицама и прављењем одбрамбеног просека. Одбрамбе- ни просек се прави тако што се прво усев покоси, онда заоре или прекопа и тако изврши одвајање. Ако постоје довољне количине воде, може се гасити распршеним млазом.Пожари пољопривредних газдинстава су пожари зграда за становање, штала, амбара, гаража и радионица. Ови објекти су углавном грађени од дрвета и покривени су трском, сламом, црепом и сл. Често су густо груписани или су у низу тако да се, да би се одбранили суседни објекти морају ангажовати веће снаге и средства за гашење. Некада прво треба евакуисати стоку и пољопривредне машине. У двориштима пољопривредних газдинстава скоро су обавезно присутни стогови или камаре сена и сламе, који у пождру јако исијавају, а уз мало ветра лако преносе ватру на остале објекте. Њих треба квасити распршеним мла- зом и полако пребацивати на слободну површину. Не треба користити пун млаз због малог ефекта и не треба растурати стогове ако нема довољно воде.Опасност од пожара у шталама је велика. Оне су обично направљене од дрвета, електричне инсталације су често нестручно постављене, и најчешће су пуне сточне хране. Приликом гашења пожара на шталама посебну пажњу треба обратити на спасавање угрожене стоке. Посебан проблем је што се животиње узнемире прили- ком пожара, па им је тешко прићи и извести их из ватром захваћених просторија. Крупна стока је обично везана за јасле, па је то додатни проблем. Најбоље је да животиње изводе људи који их и негују. Узнеми- рене коње је тешко покренути па им је потребно покрити главу и извести их напоље. Уобичајено понашање оваца у оваквим ситуацијама је да се повуку у један угао. Треба ухватити овна предводника (носи звоно о врату) и силом га извести напоље, а за њим ће поћи читаво стадо. При изласку треба пазити да цело стадо не крене у паници у ватру. Свиње је тешко натерати да изађу па се хватају за задње ноге и силом извлаче напоље. Живина се мора убацити у џакове и изнети напоље. Ако се пчеле налазе изван кошнице, треба их распршеним млазом навести да уђу у кошницу, а онда затворити излазни отвор, пренети их на сигурно место, а затим отворити излазни отвор.Веома је битно спречити да се пожар не пренесе у тавански део у коме се налази обиље сточне хране. Гашење код ове врсте објеката захтева јаке снаге и доста средстава за гашење као и довитљивост и добру организацију.

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ИНДУ СТРИЈСКИМ ОБЈЕКТИМАСтепен опасности од пожара и хаварија, а сходно томе и мере заштите индустријских објеката, зависе од карактеристика техно- лошког система, материја које се прерађују и готових производа, распо- реда унутрашњег простора и конструкције објекта. Сви привредни објекти се према основној намени могу поделити на следеће категорије: објекти у којима се одвија неки технолошки процес, објекти намењени за чување сировина и осталих производа (складишта), објекти за промет готових производа (трговински објекти) и објекти намењени за пољопривредну производњу (пољопривредни објекти).У зависности од карактера индустријског објекта и сложености технолошког процеса зависи број и начин разврставања индустријског система. Овај комплекс обухвата и зграде управно-административног карактера, лабораторије, оставе, гараже и низ других пратећих објека- та. Од пратећих објеката највећи значај имају објекти енергетике (ко- тларнице,

трафо-станице, електране), као и објекти у којима су смештени рачунско-информативни центри. Комбинати обухватају ве- лике површине на којима су лоцирани објекти у зависности од врсте и карактера индустријског система.У односу на врсту грађевинског материјала и архитектонског решења, индустријски објекти могу бити: вишеспратне скелетне кон- струкције од армираног бетона, лучне и рамовске конструкције са сво- довима од армираног бетона и приземне конструкције са широким дијапазоном решења крова.Врста технолошког система условљава начин изградње и уну- трашњи распоред простора. Највећи степен заступљености имају кон- структивна решења простора у виду хала. У њима су смештене машине и опрема тако да је технолошким процесом одређена позиција уласка сировина и других репроматеријала, као и позиција готових производа. Све индустријске објекте карактерише постојање унутрашњих уређаја и инсталација: електричних, гасних, транспортних и вентилационих, смештених у хоризонталну и вертикалну раван објекта.Производни процеси захтевају употребу запаљивих агресивних ма- терија и експлозивних материја, што чини велико пожарно оптерећење у оквиру технолошког процеса.Већина производних процеса има заједничке одлике, сличне ситу- ације у којима настаје пожар и активности на гашењу.Развој пожара у индустрији се одликује брзим ширењем ватре, тако да пожар у релативно кратком временском периоду захвата знатне количине горивог материјала, уређаја и инсталација. То наноси велике материјалне штете, постоји опасност од повређивања, а чести су и смртни случајеви. Гашење је сложен, тежак и ризичан задатак, који је дефинисан оперативним тактичким захватом руководиоца акције гашења. Сам тактички наступ базира се на проценама и решењима у оквиру оперативних карата гашења, којима су дефинисане све реле- вантне чињенице за успешан наступ ватрогасних екипа. Познавање технолошког процеса и опасности које из њега могу да проистекну, распоред објеката, могућност снабдевања водом, распоред инсталација и места њиховог искључења, видно утичу на смањење ризика за ватро- гасне екипе у процесу гашења и на евакуацију угрожених лица и имови- не.Извиђањем пожара треба установити следеће елементе, врсту и карактер гориве материје, угроженост људи и модалитете извођења акције евакуације, избор снага и средстава за гашење, правце ширења пожара и његовог пресецања на одређеним позицијама, искључење енергената и начин снабдевања водом, као и низ других података који условљавају акцију гашења. Посебну пажњу приликом извиђања треба посветити појави могућих експлозија и акцидената са експлозивним материјама, те сходно томе треба предузети адекватне мере заштите ватрогасних екипа.Гашење пожара, одређених пожарних сектора и избор тактичког наступа и средстава за његово спровођење је примарни задатак ватро- гасних екипа. Треба са довољним снагама и средствима наступити брзо, по правцима ширења пожара, а потом и по жаришту пожара. То је основни циљ руководиоца акције гашења и сваког појединца у саставу ватрогасне екипе. Поред довољног броја снага и средстава, треба посе- довати инструкције из оперативних карата и стручан и обучен кадар ватрогасних јединица. На успешност акције гашења битно утиче помоћ и сарадња одређеног технолошког особља из индустријског објекта или система.За избор адекватног тактичког наступа потребно је познавати врсту и карактер материја које горе, или ће тек бити захваћене ватром, распоред и карактеристике вентилационих система, постојање прашина у технолошком процесу и др.Присуство опасних материја, њихова токсичност, запаљивост и експлозивност утичу на вођење акције гашења пожара и евакуације људи. Појава угљен-моноксида, угљен-диоксида, фозгена и других про- дуката горења као и штетних и опасних гасова попут водоника, ацети- лена, амонијака, кисеоника, у условима избијања пожара, носи велики ризик за ватрогасне екипе. То обавезује на адекватне мере заштите појединца, а у склопу тога и шире околине, ако озбиљност ситуације то налаже. Ако је у оквиру технолошког процеса обавезна употреба запаљивих гасних флуида, који су смештени у резервоарима или боцама различите запремине, пожар који се шири ка њима доводи до неминовне експлозије са великим разорним дејством. Посуда са гасом из које избија пламен, ако се не загрева додатно из окружења, не представља опасност за појаву експлозије. Пламен се не може увући у унутрашњост боце због разлике притисака у боци и атмосферског притиска у ваздуху.Хлађење боца које су изложене топлотном дејству је основна мера којом се отклања опасност од експлозије. Треба дејствовати са безбед- них позиција, иза сигурних заклона, или са млазевима којима се управља са одређених растојања. При пуцању челичне боце, њени делови, услед снаге ударног таласа, могу бити одбачени и неколико стотина метара од места експлозије, што додатно погоршава ситуацију.Вентилациони уређаји и канали представљају посебну опасност због могућег брзог преношења пожара из једног простора у други. Канали којима се одстрањује прашина из неког технолошког процеса најчешће воде преко кровне конструкције у слободан простор. Када су на таванском простору смештене коморе за скупљање прашине, појава и најмање искре пламена представља могућност настанка експлозије. Пожари који настају услед експлозије прашине преносе се скривеним путевима који су тешко уочљиви чиме се отежавају услови за акцију гашења. Вентилациони системи преносе пожар по вертикали навише, што подразумева заустављање вентилатора, затварање преграда и клап-

ни. Ако је то потребно акција гашења предузима се одозго наниже, убацивањем одговарајућег средства за гашење. Пожари прашине се ефикасно гасе продорном водом, распршеним млазом или воденом ма- глом.Прашина која се ствара у технолошком процесу лебди у ваздуху, те у одређеној запреминској концентрацији са ваздухом образује екс- плозивне смеше. Прашине могу бити органског порекла (прашине брашна, шећера) или неорганске као што су прашине честица разних метала. Наталожена прашина представља велику опасност, посебно прашина угља. Пожар прашина подразумева стварање пожарних кло- бука који се крећу великом брзином, што ствара посебну опасност за млазничара, јер се пожар може у тренутку пренети на површине иза позиције млазничара. Ефикасно гашење подразумева примену продор- не воде, тешке, средње и лаке пене и водене магле.При избору воде као средства за гашење треба знати топлотну моћ гориве материје да не би дошло до њене термичке дисоцијације.11.1. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ТЕКСТИЛНОЈ ИНДУСТРИЈИТекстилне фирме имају знатан број разноврсних производних по- гона као што су: предионице, ткачнице, сортирнице, конфекција. Основни сировински материјал који се у њима прерађује је памук, лан, природна свила и широк асортиман вештачких влакана.Технолошки процес обухвата и прераду при којој се стварају вели- ке количине прашине, као што су ткачнице и предионице. Производни објекти се смештају у приземне или вишеспратне зграде изграђене од армиранобетонских, челичних и других негоривих материјала, али склоних деформацији и рушењу услед напрезања под дејством високих температура.При избијању пожара, ватра се брзо шири по читавом погону, захватајући прашину и ситне отпатке памука, лана и других горивих материја. На развој пожара посебно повољно утиче постојање великог броја вентилационих канала кроз које се пожар веома брзо шири, пре- носећи се из једног простора у други. Средња линијска брзина ширења ватре у погонима и складиштима износи од 0,5-2 т/пип. по површини и линијском брзином од 7-8 тУтт. по наталоженој површини са трендом даљег раста.Гашење пожара подразумева коришћење довољног броја снага и средстава, уз примену воде у облику продорне воде, водене магле и распршеног млаза. Такође се за гашење користи и пена, али је потребно материјал растурити због скривених жаришта, која се могу јавити и неколико десетина часова од гашења пожара. При гашењу треба заузи- мати позиције које осигуравају заштиту млазничара од могућег обрушавања делова грађевинских конструкција и позиције из којих се ефикасно може наступити у акцији гашења прашина и уређаја без њиховог оштећења. За гашење мањих пожара ефикасно је коришћење праха и инертних гасова, без ризика од појаве оштећења на машинама и опреми.При гашењу је најбоља употреба унутрашње навале када улазак и боравак ватрогасних јединица нису опасни за њихове животе, а некада се може применити комбинована и спољна навала. Треба штитити по- зиције преношења ватре, а адекватно је пресецати и хладити конструк- ционе елементе склоне обрушавању. Коришћењу вентилационих систе- ма за одвођење продуката горења треба приступити сасвим обазриво, због могућег интанзивирања пожара. Ватрогасне екипе треба адекват- но заштитити (лична заштитна опрема, изолациони апарати). Треба водити рачуна о количини набаченог средства за гашење, да се не би нанела већа штета материји, но што би пожар то сам од себе учинио. Код гашења пожара у магацинима текстилних сировина, памука, лана, синтетичких влакана и др. сировина у балама и на гомилама ствара се могућност за ослобађање великих количина топлотне енергије и проду- ката горења. Основни наступ гашења подразумева сечење праваца ширења пожара, штићење материја и конструкције објекта које ватра није захватила, као и акцију наступа на само жариште пожара. Када је пламен на површини пламена сузбијен, потребно је приступити растурању материјала са циљем гашења и притајених жаришта у дубини бала. Избор наступа, средстава за гашење и заштита ватрогасних екипа исти су као и код гашења текстилних погона.13.2. ГАШЕЊЕПОЖАРА УМЕТАЛОПРЕРАЂИВА ЧКОЈ ИНДУСТРИЈИКарактеристично је за металуршку индустрију да су машине и инсталације смештене у приземне хале које имају скелетни конструкци- они систем, који је изграђен од армиранобетонских елемената и опеке и челичних носача са покривком од стакла, црепова и другог материјала.Сви метали осим алкалних и земноалкалних метала, нису запа- љиви, али у пожару носе одређене ризике, нарочито када су у питању пожари великих размера са могућим експлозијама и тешким материјал- ним последицама. Прашине метала представљају посебну опасност од могуће експлозије, а при термичкој обради метала примењују се поступ- ци којима се температуре повећавају до температуре топљења метала. У металопрерађивачкој индустрији се користи широка лепеза сировина и течних гасова.Развој пожара подразумева настанак пожара на појединој машини или инсталацији и његово ширење по суседним горивим површинама. Пожар може да захвати и делове конструкције објекта, али ако ватра захвати лакозапаљиве и експлозивне материје, доћи ће до појаве екс- плозија и рушења.

У процесу гашења треба одредити правац наступа ватрогасних снага и средстава за спречавање ширења пожара, заштиту простора и активности за ликвидацију жаришта. Тактички наступ подразумева ак- цију ватрогасних снага унутар објекта на заштити и гашењу унутрашњег пожара, као и пожара на спољним конструктивним елементима.У зависности од карактера гориве материје треба вршити и избор средстава за гашење. За машине и електричне инсталације треба упо- требити пену и прах, за заштиту и гашење конструктивних елемената воду у адекватном млазу, а код ливница је адекватна употреба праха. Пожари ливница су по својој сложености изузетно тешки, траже ближи прилаз ватри, а то значи обавезу адекватне заштите ватрогасних екипа (лична заштитна опрема, заштита дисајних органа, употреба одела за заштиту од дејства топлоте).13.3. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УДРВНОЈ ИНДУСТРИЈИСтепен опасности у дрвној индустрији зависи од степена прераде сировине. Процес производње у столарским фирмама где се производи намештај и грађевинска столарија почиње сушењем дрвета. Пожар дрвета у фази његовог сушења унутар комора за сушење се развија веома интензивно, а посебну опасност представља могућност његовог ширења кроз вентилационе канале, као и могућност експлозија. Дејство млазева у овим условима треба усмерити са одређених растојања уз предузете мере заштите.Код фазе машинске прераде дрвета унутар столарске индустрије, опасност од настанка пожара је такође велика. Развој пожара унутар простора машинске хале, због специфичности прераде, може бити вео- ма интензиван. Велику опасност од ширења пожара по хоризонтали између просторија представљају вентилациони уређаји за отклањање отпадака и прашине. Дејство снага унутар објекта треба усмерити на акцију пресецања пожара, заштиту суседних површина и хлађење кон- струкционих елемената. Употреба водене магле, распршеног млаза и пене условиће прекид горења. На машине се не сме директно наносити млаз, већ за непосредно гашење треба користити прах.Лакирнице су пожаром најугроженији део дрвне индустрије и носе највећи степен опасности. У њима се пожар развија великом брзином и постоји опасност да се прошири по целој површини лакирнице. Треба га гасити пеном и прахом, уз обавезно коришћење личне заштитне опреме и изолационих апарата.13.4. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ХЕМИЈСКОЈ ИНДУСТРИЈИХемијску индустрију карактерише високоаутоматизована произ- водња и технолошки циклус са великом повезаношћу и условљеношћу различитих технолошких целина. Основну базу за даљу прераду најчешће чине производи који се добијају из нафте, а користе се и органске и неорганске киселине, гасови и друге материје.Настанак пожара због специфичности технолошког процеса под- разумева брзо ширење пожара са могућношћу појаве експлозије и раз- воја токсичних продуката горења.Извиђањем пожара се одређују најбоље позиције млазева, места сечења правца ширења пожара, избор средстава за гашење и др.Правилан избор средстава за гашење због разнородног карактера гориве материје у технолошком процесу може да доведе у дилему. За непосредно гашење, не треба користити воду већ прах и евентуално пену. При извођењу, а посебно при доношењу одлуке о тактичком наступу и поступцима везаним за акцију гашења и евентуалну евакуаци- ју, треба консултовати одговарајуће стручњаке.У зависности од врсте технолошког процеса у појединим фирмама прекид производње или снабдевања енергентом може изазвати пожар или експлозије, а нестручна интервенција или неправилно одређено средство за гашење може нанети велике материјалне штете или изазва- ти повређивање људи.Интервенција гашења треба да иде у правцу прекида могућег ширења пожара, заштите простора који није захваћен пожаром и кон- струкционих елемената, те наступа на жариште пожара. Зато је потреб- но затворити одређене вентиле за доток енергије и ангажовати стручна лица.Интервенције у хемијској индустрији подразумевају поштовање широких норми заштите учесника акције гашења, кроз личну заштитну опрему, изолационе апарате и примену одела за заштиту од топлоте, или одела за заштиту од дејства агресивних материја.Гашење пожара у хемијској индустрији се не заснива на стриктном поштовању класичних метода гашења, већ захтева специфичан приступ ангажовању снага и средстава, сходно датим условима и ситуацији.13.5. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УМЛИНОВИМАМлинови су објекти који су зидани у више етажа са степеништем и траком дуж њих. Веза између приземља и таванског простора је директна, што условљава ширење пожара великом брзином. Техно- лошки процес иде смером од таванског дела ка приземном, а конструк- ција може бити армиранобетонска или класична - опека. Таванице имају отворе за пролаз транспортних канала. Велике наслаге прашине су извор додатних опасности од појаве пожара и експлозије.Пожар, настао избијањем у било ком делу, веома брзо ће се ширити дуж простора везе горивих материја и наслага прашине на њима. Пожар доњих слојева убрзаће ширење по вертикали, захватајући при томе и гориве елементе

грађевинске конструкције. У случају експлозије, може доћи до рушења конструкције. Акцију гашења треба организовати са позиција које су изнад жаришта пожара или пак из праваца његовог ширења и при томе треба користити комуникационе путеве. Гашење се врши воденом маглом или распршеном водом у правцу ширења пожара. Обавезно треба хладити и конструкционе елементе, а затим приступити гашењу жаришта пожара.

14 ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ЈАВНИМ ОБЈЕКТИМАПожари у јавним објектима су специфични и опасни, како због услова брзог ширења пожара, тако и због преузимања радњи везаних са спасавање и евакуацију људи, који су затечени у пожаром захваћеном простору.14.1. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УБИОСКОПИМАБиоскопи су затворени и отворени простори где се окупља већи број људи, па је стога и степен опасности при пожару различит.Код пожара биоскопа у неком простору без крова, опасност за гледаоце, а такође и за ватрогасне екипе, није изражена. Гашење се спроводи брзо према отвору, без опасности од рушења конструкције.Код пожара биоскопа који се налази унутар неке зграде, посебну опасност чине паника и хаос који настају приликом изласка из биоскопа. Због тога може доћи до губитка великог броја људских живота. Специ- фичност код биоскопа је замраченост дворане, па у условима функци- онисања осветљења, није могућа оријентација угрожених људи. Све то битно утиче на планирање и извођење акције евакуације људи из овог простора. Биоскопске дворане се израђују у виду приземних и спратних објеката. Ако је биоскопска дворана на спрату, евакуација захтева не само излазак из простора дворане већ и кретање кроз степенишни простор.Организовање евакуације у условима са израженим развојем про- дуката горења, је самим тим компликованије и директно утиче на појаву панике.У процесу извиђања пожара треба сагледати следеће елементе:- број угрожених људи и удаљеност од излаза,- постојање евакуационих путева, позиције главних и помоћних излаза из објекта,- место, величину и обим пожара, правце ширења и угрожености суседних простора,- правци наступа гашења, могућност снабдевања водом и заштиту евакуационих путева.Ако пожар наступи у тренутку приказивања филма, кадаје публи- ка у дворани, кино оператери и радници који разводе гледаоце морају бити присебни и треба да спроведу следеће радње: да искључе машину и затворе металне преграде према дворани, да упале панично осветљење и искључе напајање кино кабине електричном енергијом.Основни задатак ватрогасних екипа је тренутна акција гашења са спровођењем евакуације људства унутар биоскопа. Ако разводници нису отворили све излазе, ватрогасна јединица је дужна да то ради, а уз заштиту водене магле спроводи се процес евакуације. Путеви комуни- кације из дворане до излаза из објекта такође морају бити под непре- кидном заштитом ватрогасних екипа, како би се успешно спровео про- цес евакуације.Код избијања пожара у празној дворани, главне снаге треба усме- рити на акцију гашења пожара уз хлађење суседних површина. Најефи- касније гашење се остварује применом водене магле на секторима гашења.Због велике количине горивих материја унутар дворане и израже- ног развоја продуката горења обавезна је употреба изолационих апара- та.14.2. ГАШЕЊЕПОЖАРА УПОЗОРИШТУПозориште чини комплекс просторија различитих намена које се генерално могу разврстати на: сценски и гледалишни део.У сценски део спадају следећи простори: позорница, посебне про- сторије за разне намене (столарска радионица, декоратери, гардеробе, шминкерница и др). Гледалишни део чине следећи простори: сала, фо- аје, гардероба, бифе и друге просторије.Величина позоришта је варијабилна и креће се од дворане која може примити неколико стотина гледалаца, до дворана које су опрем- љене за смештај неколико хиљада посетилаца. Од величине дворане, броја и величине пратећих простора зависи и степен пожарне угрожено- сти.Позорница је одговарајућим ватроотпорним конструкцијама пожарно издвојени простор. Облик може бити правоугаони, али су могући и други облици. Позорница је директно везана за споредне комуникације због природе своје намене. Тојепростор изражене висине и мање површине у односу на гледалишни део. У овом простору су смештени уређаји за подизање и спуштање кулиса, уређаји за светлосне и звучне сигнале, као и други типови уређаја.У зависности од времена изградње и прописаних превентивних мера, различит је архитектонски приступ и врста конструкционих еле- мената. Старија здања имају решеткасте металне носаче преко којихје као покривка положена оплата од лима. Савремена здања су изграђена од знатно јаче армиранобетонске конструкције.

Испред позорнице се налазе челична или азбестна завеса која штити дворану у случају избијања пожара на позорници. Ту су инстали- рани стабилни системи за гашење типа "Спринклер" са воденим завеса- ма или халонским средствима за гашење којима се гаси почетни пожар.Развој пожара, почев од момента избијања па до момента стизања ватрогасних екипа, је веома изражен. Велика количина горивих мате- рија, издвајање продуката горења, топлотна зрачења у условима вели- ких отвора и јаких струјања, карактеришу развој пожара у позоришту. Постојање и активирање вентилационих канала битно доприносе смањењу утицаја отровних продуката горења ка гледалишном просто- РУ-Да би се безбедно извршило напуштање гледалишног простора битно је отварање свих отвора и благовремена упутства за даље кретање ради евакуације гледалаца, а која дају дежурни радници. Битно је спречити панику и стампедо што би довело до несагледивих последица по гледаоце. У процесу извиђања треба сагледати следеће елементе:- број угрожених људи и удаљеност од излаза (ако претходно није извршена евакуација),- растојање евакуационих путева и позиције главних и помоћних излаза,- место, величину и обим пожара, угроженост суседних простора,- правце ширења пожара,- правце наступа гашења, заштиту евакуационих путева и могућ- ност снабдевања водом са зидних хидраната.Одмах по стизању на место интервенције главне снаге треба усме- рити на безбедно извођење евакуације (ако већ раније није завршена). Евакуацију треба изводити кроз све расположиве излазе који ће бити брањени дејством водене магле. Део снага треба усмерити на заштиту евакуационих простора унутар целог објекта, као и спречавање праваца ширења пожара.Руководилац акције гашења, на основу оперативног плана гашења и евакуације, сагледава токове акција, усмеравајући снаге на одређене правце гашења сходно датој ситуацији. Треба настојати да евакуациони путеви не буду закрчени и избегавати да се преко њих полаже ватрога- сна арматура.Код пожара на сцени и при одсуству противпожарне завесе, распо- ложиве снаге и средства за гашење се уводе из правца гледалишне сале. Такође се приступа извлачењу арматуре на одређене вертикалне површине путем унутрашњих комуникационих путева или лестава, са циљем налажења повољних позиција за усмеравање средстава за гашење.Ако је противпожарна завеса спуштена, снаге и средства се уводе из правца просторија које се налазе уз сцену, кроз отворе на бини.Код пожара у радионицама и магацинима снаге треба усмерити најближим могућим путем и започети акцију гашења.Код пожара у гледалишној сали главни правац дејства ће бити из правца сцене, са циљем спречавања ширења пожара ка њој. Посебна се пажња усмерава на заштиту плафона, носећих греда и конструкција на таванском делу. Ватрогасни млазеви се уводе из правца балкона, ложа и таванског простора.Употребљена средства за гашење треба да одговарају реалним потребама ситуације како се не би проузроковало беспотребно нали- вање одређених површина.14.3. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УБОЛНИЦАМАБолнице се углавном раде по типским пројектима од несагоривих конструкција. Оне се размештају у једну или чешће у више одвојених зграда које су међусобно повезане спољним и подземним ходницима.Унутрашњи распоред у болницама одговара коридорном систему изградње, што подразумева да су све просторије везане заједну основну комуникацију. Основне просторије болнице су: собе, кабинети, лабора- торије, сале, магацини, апотеке и др. Унутар њих су смештени осетљиви и вредни електроуређаји, разне хемикалије и медикаменти, боце са кисеоником и низ других материјала.Пожар се, углавном шири преко горивих материјала унутар про- стора. Од конструкција могу горети дрвени предмети, прозорска крила и врата, док би пожар осталих горивих предмета условио ширење кроз степениште уз изражено издвајање продуката горења. То би највероват- није условило и појаву панике међу болесницима што би додатно усложило ситуацију.Извиђањем треба установити следеће елементе:- који су делови зграде угрожени и који је степен угрожености,- шта гори, где гори и који је обим пожара,- евакуациони правци и начин спровођења евакуације,- правци ширења пожара,- начин увођења и правци дејства млазева,- начин снабдевања водом.Извиђање пожара се врши у неколико праваца, по могућству тихо, не уласком у болничке собе без преке потребе.Спасавање и евакуацију болесника треба вршити само у случају када то ситуација налаже. Оно се изводи уз помоћ

медицинског особља, ради пружања потребне помоћи. Евакуацију треба изводити евакуаци- оним путевима, а то условљава њихову максималну заштиту по степену приоритета. Евакуацију тешких болесника треба вршити уз помоћ но- сила.Спасавање болесника са инфективног одељења захтева посебне мере. У сарадњи са стручним медицинским особљем, а предузимања адекватних мера заштите треба спречити могућност ширења заразе.У случају пожара већих размера, поред коришћења унутрашње комуникације, треба ангажовати све расположиве снаге и опрему за њено извођење. Евакуација путем лестава и платформе је далеко при- мернија, но употреба других справа с обзиром на карактер болести угрожених људи.Гашење пожара треба извести тако да се место пожара нападне из више праваца, уз спречавање ширења пожара на суседне површине. За гашење треба користити водену маглу и распршени млаз, ако то карак- тер гориве материје дозвољава, а ако се ради о хемикалијама и елек- тричним уређајима треба користити прах, СО2 и адекватни облик пене.14.4. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У УСТАНОВАМА ЗА ДЕЦУУ установама за децу попут јаслица, обданишта, школа, интерната, активности ватрогасних јединица усмерене су на омогућавање акције евакуације из одређеног простора и на упоредну акцију гашења и штићења суседног простора.Конструкционо решење ових објеката је најчешће по коридорном систему унутрашњег распореда просторија, повезаних централним ход- ником и степенишним простором. Грађевински конструкциони елемен- ти су израђени, најчешће, од негоривог материјала. Објекти су приземни и спратни, а унутрашњи распоред и припадајући инвентар одговарају намени простора.Пожар настао на одређеном делу ширио би се путем комуникаци- оних конструкција или кроз отворе по вертикали и захватио би све гориве материје. Развој пожара би изазвао панику међу децом, чије је понашање у тим условима тешко дефинисати.Извиђањем пожара треба сагледати следеће елементе:- који су делови простора угрожени и степен угрожености,- евакуациони правци и могући начин његовог спровођења,- шта гори, где гори и обим пожара,- начин увођења и правци дејства млазева,- начин снабдевања водом.Од одлучујућег је фактора присебност и способност дежурног особља за спровођење организованог и сигурног начина евакуације. Дежурно особље треба својом смиреношћу максимално да стиша евен- туалну панику код деце.Долазак ватрогасних јединица на лицу места подразумева момен- тално ангажовање на омогућавању акције евакуације деце (уколико она није већ извршена). Евакуацију треба изводити комуникационим путе- вима уз отварање отвора ради уласка свежег ваздуха и изласка продука- та горења. То ће вероватно условити и брже и интензивније развијање пожара, па део снага и средстава треба ангажовати на спречавању ширења пожара и омогућавању вршења евакуације. Уколико се кому- никационим путем не може извршити евакуација, децу треба извести у делимично заштићен простор, а одатле, уз помоћ мобилне ватрогасне опреме, на слободан простор.Сва евакуисана деца се разврставају по групама или разредима и врши се провера. Ватрогасне екипе претражују просторе како би про- нашли евентуално настрадала лица. Истовремено се приступа усмера- вању ватрогасних екипа на локализовање и ликвидацију пожара.14.5. ГАШЕЊЕПОЖАРА У ПРОДАВНИЦАМА, РОБНИМКУЂАМА И САЈМОВИМАГашење пожара у мањим трговинским објектима и у великим робним кућама, носи са собом велике опасности по лица која су ту затечена, као и за ватрогасне екипе. Ови пожари наносе велику штету, јер је на малим површинама концентрисана велика количина робе раз- личите намене и вредности.Зграде робних кућа имају обично неколико група просторија где се обавља трговина, помоћне, техничке и административне просторије.Велике трговачке хале и сајмови се граде на великим површинама, са странама у стаклу и висине не мање од 5 т. Унутрашњим помичним преградама су подељене на продајне просторе, али основна површина представља један велики пожарни сектор. Носачи конструкција могу бити од челика или армираног бетона.Избијање пожара на једном делу ових простора, у зависности од карактера и намене робе која се налази у њима, може условити бржи или спорији развој пожара. Када се ради о производима израђеним од гориве материје интензитет горења ће бити велики, развој продуката горења интензиван са могућношћу брзог ширења пожара на суседни простор. У супротном, интензитет горења ће бити мањи, али развој продуката горења је и даље велики.Брзом развоју ширења пожара ће допринети, поред пожарног оп- терећења материја које се у њима налазе, и

конструкциони начин изградње уз инсталирање покретних степеница, лифтова, дизалица и већег броја отвора.Познат је трагични пример пожара бриселске робне куће "Гпоуа- ћоп", маја 1967. године, када је погинуло 325 људи. Пожар је избио на де- лу продаје спортске и камп опреме и муњевитом се брзином ширио по хоризонталној и вертикалној основи. Иако је сама робна кућа израђена од ватроотпорних материјала објекат је у потпуности изгорео.Извиђањем пожара треба сагледати следеће елементе:- који су делови простора угрожени и степен угрожености,- да ли је потребна евакуација, начин њеног спровођења и мере заштите,- шта гори, где гори и површине пожара,- начин увођења и правци дејства ватрогасних млазева,- начин снабдевања водом.Путем комуникационих веза приступа се моменталној евакуацији свих угрожених уз одговарајућу заштиту воденом маглом. Расположива ватрогасна опрема, попут ватрогасних лестава и платформи, ангажује се у акцији спасавања угрожених лица. При спровођењу евакуације треба омогућити проветравање природним или принудним путем због израженог развоја продуката горења на правцима путева којима се она изводи. Због великих унутрашњих висина ваљана је употреба плат- форми и лестава у процесу гашења пожара и треба их лоцирати на правцима ширења пожара по делу кровне конструкције. Код пожара великих хала и сајмова, кровна конструкција, коју чине челични носачи, армиранобетонске греде, под дејством топлоте делимично се дефор- мише. Директно наливање и квашење водом довешће до тренутног хлађења, великих деформација и њиховог пуцања. Ово треба имати у виду код одређивања правца наступа ватрогасних екипа. Правце треба одређивати са оних позиција које су сигурне од могућег обрушавања и рушења.Ако је пожар избио у магацинском простору, позицију увођења пруге за гашење треба одредити најкраћим могућим путем преко глав- ног и споредних улаза у објекат. Обично се магацински простор наслања на трговински простор. Активном заштитом ове везе спречава се ширење пожара ка продајном делу.Код гашења продавница и робних кућа, смештених на спрату неке стамбене или пословне зграде, обавезно је проветравање. Овде посебну пажњу треба обратити на могуће ширење пожара и продуката горења кроз отворе за вентилацију, климатизацију, електроразводе и др. Уко- лико ситуација то налаже евакуацију треба извршити комуникационим путем или коришћењем мобилне ватрогасне опреме. Употреба лестава и платформе, поред акција евакуације, омогућава и ефикасно гашење и штићење простора на правцу развоја пожара на спољном делу зграде, по вертикали.Гашење пожара у наведеним објектима подразумева заштиту ва- трогасних екипа личном заштитном опремом, уз обавезну заштиту ди- сајних органа изолујућим апаратима.При гашењу пожара у пијачним продавницама - тезгама, из- грађеним од сагоривих материјала, акцију дејства ватрогасних екипа треба усмерити на спречавање ширења пожара на суседне објекте и гориве материје, а потом усмерити на жариште пожара. Брзина ширења пожара у летњим условима се креће од 4-5 т/тт.Један од основних задатака руководиоца акције гашења је, поред стварања одговарајућих услова за евакуацију, заштита простора на правцима ширења пожара, гашење жаришта и евакуација вредних до- бара из пожара. Евакуише се највреднија роба, материјали склони екс- плозији и материјали који у процесу горења ослобађају токсичне мате-РиЈе-За гашење треба изабрати средство које најмање оштећује гориву материју, брзо прекида процес горења и остварује ефекте гашења. Најчешће се користи вода у облику водене магле и распршеног млаза, тешка и средња пена.По завршетку акције гашења треба преконтролисати место гашења пожара у циљу елиминисања услова за поновни наступ процеса горења.14.6. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ЧВРСТИХ ГОРИВИХ МАТЕРШАОсновну сировинску базу у разним индустријским гранама пред- ставља дрвена грађа, пиљевина, кокс, угаљ, папир и др. Ове материје могу бити и основне сировине за добијање енергије. То су материје органског порекла и у њиховом саставу преовлађује угљеник као основ- ни елемент. Њихова главна карактеристика је велики интензитет горења и наставак процеса док има гориве масе, уколико се не предузме акција гашења. Ослобађају велику количину топлоте и интензиван је развој продуката горења.Ове гориве материје су сировинска база и смештају се унутар затвореног и отвореног простора.Иницирањем пожара у магацину долази до интензивног горења, уз ослобађање велике количине топлотне енергије. Топлотна енергија загрева конструкционе елементе објекта, па постоји реална опасност од деформације и рушења делова конструкције.Извиђањем пожара треба сагледати следеће елементе:

- врста и карактер гориве материје, место пожара,- потреба евакуације угрожених људи,- површине пожара и правци ширења,- начин превртања гориве материје и потребна механизација за то,- начин снабдевања водом.Код већих пожара, ангажовање ватрогасних екипа подразумева акцију гашења са одговарајуће - сигурне удаљености због интензивног топлотног зрачења. То значи да се морају ангажовати све расположиве снаге са задатком да спрече ширење пожара, како у унутрашњости простора, тако и ван њега. Да би то постигли, потребно је ангажовати више млазева различигих праваца дејствовања, великих капацитета уз коришћење ударне снаге воденог млаза.Површина одложеног материјала као и висина наслаге услов- љавају одговарајуће позиције за дејство млазева. То значи да позиције млазева, ако је то могуће, треба да буду изнад праваца ширења и жаришта пожара, ради постизања оптималних ефеката. Анализе круп- Них пожара су показале да је средња линеарна брзина ширења пожара имала вредности од 1,9 до 2,4 т/тт, у зависности од начина склади- штења, дотока кисеоника, степена влажности и врсте гориве материје.Гашење пожара простора у коме је смештена дрвена грађа може бити праћено прелетом искри на одређену удаљеност, што може дове- сти до истовремене појаве пожара на неколико одвојених зона.Обавезна је заштита ватрогасних екипа изолационим апаратима, а ако је то потребно и оделима за заштиту од високих температура. Као средство за гашење се користи вода, у старту пуног млаза, а потом, да би се сузбио пожар, у дубини наслаге, у виду распршеног млаза. Солидан ефекат се постиже и применом тешке ваздушне пене, ако је могућ прилаз за њено набацивање. Претходно се површина налије слојем воде да би се обезбедило боље "клизање" пене и продужило време њене разградње. Најбољи ефекат се постиже употребом продорне воде. Про- дорну воду добијамо кад 1-3% флуор-хемијског (1Ж) или флуор-синте- тичког (48) екстракта додамо у резервоаре са водом. Избор тактичког наступа је истоветан као код употребе воде.Код пожара угља, смештеног у подруму, гашење битно успорава отежан приступ горивој материји, концентрација ослобођеног уг- љенмоноксида и ослобађање топлотне енергије. Ту разликујемо два могућа случаја:- пожар угља који гори пламеном, са великим површинама ужаре- них наслага угља,- пожар угља без пламена и без ужарених наслага при чему се ослобађају дим и угљенмоноксид.У првом случају се по угљу дејствује горе набројаним средствима за гашење, а затим се приступа његовом изношењу и растурању у про- цесу догашивања - ликвидације.Гашење гума подразумева наступ са великим бројем позиција набацивања пене као средства за гашење, уз претходно квашење скла- диштених гума. Ефикасна је употреба тешке и средње пене, а донекле и продорне воде.Г ашење наслага бала папира подразумева употребу продорне воде, тешке пене и распршеног млаза воде.Позиције млазничара, лична заштита и поступак са конструкцио- ним елементима исти су као у претходним случајевима.Код отворених пожара ових материја ситуација је знатно лакша за ватрогасне екипе. Не постоји могућност рушења конструкција, нема топлотног зрачења, јер га у знатној мери апсорбује атмосфера, а и видљивост је знатно боља. Развој продуката потпуног горења је усмерен несметано у атмосферу.Све ово набрајано омогућава руководиоцу акције гашења да у процесу извиђања установи потребне елементе и да брзо одреди пози- ције млазничара. Употреба средстава за гашење, врста и место наступа су исти као код пожара у затвореном простору.Интервенције, када су у питању велике наслаге горивих материјала (дрво, опиљци, угаљ), попут оне у "Матрозу", трају непрекидно и по неколико дана, уз ангажовање тешке механизације на пробијању секто- ра рада и за одвајање материјала који гори од оног који није захваћен пожаром.Код ових интервенција велики утицај на брзину ширења пожара има ветар. При брзини ветра од 10-14 т/б образују се вихори, а ужарене искре се разносе на велика растојања и изазивају нова жаришта. Чак и код дејства слабог ветра 1,5-2 т/з долази до интензивног ширења пожара.Треба ангажовати расположиви број млазева на секторима гашења уз употребу претходно наведених средстава за гашење.Оно што је заједничко за акцију гашења чврстих материја, без обзира на врсту, јесте потреба великих количина воде, како за гашење, тако и за заштиту. Због тога је обавезно организовање и спровођење континуираног пуњења ватрогасних возила са одговарајућих хидраната или из других изворишта воде.По завршетку акције неопходно је детаљно снимање места пожара, да се ватра не би поново јавила.14.7. ГАШЕЊЕПОЖАРА УГАРАЖАМА, ТРОЛЕЈБУСКИМ, ТРАМВАЈСКИМ И АУТОБУСКИМ ДЕПОИМА

Депои и гараже су намењени за чување, техничко одржавање и ремонт транспортних средстава (аутобус, трамвај, тролејбус, аутомо- бил). Депои и гараже се граде као приземне и вишеспратне зграде. Транспортна средства се најчешће смештају у зградама висине 15-20 т, великих дужина и ширина. Конструкција је челична или армиранобе- тонска са испустима од опеке, а на крововима су покривке или стакло са више независних улаза.Постоје и гараже са једним или два улаза, које се налазе испод нивоа земље а у које се смештају аутомобили или аутобуси.На развој пожара може утицати неколико ситуација и то: настанак и развој пожара на превозним средствима, развој и ширење пожара на горивима (горива, мазива, боје), или је у питању једно и друго.Просторије депоа брзо се пуне продуктима горења уз ослобађање великих температура. Висина депоа и могућности прилива свежег ва- здуха доприносе избијању конвективних струјања загрејаних продуката горења и ширењу пожара по деловима кровне конструкције. Пламен који је захватио једно возило, због постојања разних врста горивих материја, брзо се шири на суседна возила, захватајући пламеном сав гориви материјал у окружењу и загревајући конструкционе елементе. Све то, услед неблаговременог наступа ватрогасних екипа, доводи до рушења делова конструкција, чиме је битно отежан прилаз екипа месту пожара.Извиђањем пожара и површине сагледавају се следећи елементи:- предмет избијања пожара и површине захваћене њим,- начин и правци евакуисања пожаром ј ош незахваћених превозних средстава,- правци ширења пожара и заштита конструкција,- могућност снабдевања водом.Код гашења пожара у гаражама и депоима, основни задатак ватро- гасних јединица је заштита покретних возила од пожара и њихово извожење из простора. За ову делатност се организују радници ремонт- не хале, или возачи ватрогасних возила који нису ангажовани у обез- беђењу непосредног гашења.Ватрогасна возила и припадајућа арматура се постављају тако да не ометају акцију евакуације возила.Гашење пожара подразумева активно гашење упаљених возила, заштиту суседних возила, конструкција и запаљивог материјала у окружењу. Млазеве треба поставити на положаје одакле се постиже максимални ефекат, али и на довољној удаљености ради безбедности ватрогасних екипа.Заштита ватрогасних екипа подразумева обавезну употребу изо- лационих апарата, а за подземне пожаре и употребу одела за заштиту од температуре. Посаду треба чешће мењати, а оне посаде које се налазе у близини гашења треба по потреби квасити млазевима воде.За гашење се користи прах или пена. Најбоља је истовремена употреба праха и пене и то тако да се најпре набацује прах у циљу прекида пламена, а непосредно после тога се наливањем пене у циљу спречавања доласка ваздуха и хлађења гориве материје. Могућа је и употреба водених млазева, пре свега водене магле и распршеног млаза, међутим, брзо хлађење моторних склопова водом изазваће њихово пуцање. За заштиту суседних возила треба користити воду подесним млазевима.14.8. ГАШЕЊЕ1ЈОЖАРА УПОДЗЕМНОЈЖЕЛЕЗНИЦИ И КОМПОЗИЦИЈИ ВОЗАУ комплекс подземне железнице спадају следеће површине: стаци- онарни тунели или надземни објекти са усвођеним железничким шина- ма, чекаонице, степенице, вентилацијски, санитетско-технички и елек- тротехнички уређаји, подземна предворја, улази са површине земље, спољни пролази и ходници, вучне подстанице, вентилациони шахтови, тунели коморе.Развој пожара у тунелима подземне железнице је условљен специ- фичношћу конструкционог решења објекта као што су: дубина, коси тунели, вертикалне шахте, канали и сл.Најсложенији случај избијања пожара је на композицији воза који је ушао у подземну железницу. Развој пожара у тунелу карактерише се основним зонама које се одликују температуром и саставом гасне изме- не од жаришта пожара и активног горења иза жаришта пожара. Брзина вентилационог струјања у тунелу је 0,5-0,3 т/§, што у зони активног горења проузрокује промену гасне средине. Зона иза жаришта пожара одликује се повећаном температуром, а параметри развоја пожара за- висе од утрошка ваздуха и пожарног оптерећења. Развој пожара на композицији условљава и развој високих температура (800-1000°С) и одликује се великом линеарном брзином ширења пожара до 2 ш/тт. у правцу кретања ваздуха из вентилационих система.Код избијања пожара на вагону воза, који се креће у тунелу, на развој пожара утиче вентилација ваздуха, а условљен је и брзином кретања воза. При кретању воза, ваздух кроз отворе на крову са једне стране струји у вагон, а са друге стране се враћа у тунел чиме се брзо повећава температура. После 4-5 минута долази до пуцања стакла код жаришта пожара, а температура достиже 1000°С, уз интензивно задимњавање. Продукти горења улазе у тунел, кроз вентилацију и раз- бијене прозоре, а ширење пожара иде у правцу супротном од кретања композиције.

Пожар на степеницама тунела карактерише се високом брзином ширења од дна према излазу, под дејством конвентивних струјања про- дуката горења, који имају високу температуру. При пожару су могуће деформације и рушења конструкција покретних степеница.Услови развоја пожара у службеним просторијама се одређују запремином простора и вентилационим отворима.За успешну акцију гашења ових пожара неопходно је следеће:- брзо известити о насталом пожару,- прецизно, тачно и стручно руководити екипама,- обезбедити комуникацију између ватрогасних екипа, као и са ко- мандно-оперативним центром,- ангажовати довољан број екипа и средстава,- организовати штаб за гашење састављен од следећих стручњака: руководилац акције гашења, инжењерско-технички персонал, прва по- моћ, полиција.Ове пожаре карактерише:- велики број људи на станици, прилазима и степеницама,- паника људи на станицама,- брзо ширење пожара, висока температура, развој продуката горења.Извиђањем се морају сагледати следећи елементи:- степен опасности по људе, најкраћи и најсигурнији правци еваку- ације, безбедност евакуације,- начин удаљавања продуката горења и температуре из зоне горења,- начин ангажовања постојеће хидрантске мреже за гашење и заштиту,- могуће обрушавање конструкционих елемената,- мере безбедности при гашењу.Ватрогасне екипе, адекватно заштићене, улазе у простор подземне железнице и приступају тренутној евакуацији угрожених лица уз помоћ класичне и помоћне комуникације. То значи да се комуникациони путе- ви морају обавезно надгледати, а по потреби и хладити уз контролисан приступ мањих количина продуката горења.Дежурно лице ће искључити електронапајање, а по завршетку акције евакуације ће се кренути на гашење пожара. Избор средстава за гашење зависи и од карактера гориве материје. За брзо гашење треба користити прах и пену, а воду за евентуалну заштиту.Важна је израда оперативног плана гашења пожара, његова про- рада и поступање у складу са адекватним поставкама из оперативне карте.Гашење пожара железничке композиције, која се налази изван подземне железнице, мање је сложена од претходно наведеног, али је и даље веома опасна.Ако је пожар захватио поједине вагоне или целу композицију, која се налази у близини неког објекга или станице, мора се приступити дислоцирању композиције на споредни колосек. Ако то није могуће одмах се приступа акцији гашења на лицу места, а степен опасности зависи од врсте и карактера материје која се евентуално транспортује.Ако је ватра захватила цистерну са нафтом или другом горивом материјом, треба приступити одвајању и дислокацији на мање опасно место на коме је могуће извршити ефикасно гашење. Гашење се врши упоредним набацивањем праха и пене у резервоар цистерне, која се хлади употребом водених млазева.

15ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈАЛА, ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ

И ГАСОВА. Ватрогасна интервенција подразумева активност ватрогасних екипа са одговарајућег безбедног растојања уз предузимање неопходних мера заштите ватрогасаца. Уко- лико пожаром није захваћен експлозивни материјал а постоји могућност ширења ватре ка њему, неопходна је акција хлађења водом да би се спречила евентуална експлозија.15.1. ПОЖАР ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИЗапаљиве течности у виду течних горива, сировина или готових производа имају широку примену као погонска горива у индустрији, енергетска горива у лабораторијама, средства за подмазивање, раства- рање и сл.У процесу гашења запаљивих течности важно је напоменути које опасности носи та акција:- због мање специфичне тежине од воде, оне се у већини случајева не растварају у води, већ пливају по површини и обезбеђују наставак процеса горења;- већина запаљивих течности има ниску температуру расплам- савања (пламиште), што омогућава паљење и на температури од 20°С, што одговара нормалној собној температури;- има велику калоричну моћ и при процесу горења везује велику количину кисеоника;- лако испаравају, а паре са ваздухом, у одређеним концентрација- ма, граде запаљиве и експлозивне смеше.

Када се иницира процес горења неке лако запаљиве течности, њене паре испаравају омогућавајући континуитет у процесу горења и загре- вајући горње слојеве течности, што доводи до још интензивнијег испаравања. Доњи слојеви течности су мање загрејани и процес горења ће се одвијати док се не прекине веза између гориве материје и пламена и док се не смањи температура гориве материје.Код пожара горивих течности могу настати следеће ситуације:- пожар на површини разливене течности,- експлозија смеше пара, течности и ваздуха унутар неке констант- не запремине,- пожар у облику бакље.Пожар разливене течности се јавља у случају цурења или проливања течности по одређеној површини. Ако се течност запали, процес ће се несметано одвијати док има гориве материје или ако се развија унутар неког затвореног простора. За процес горења, поред гориве материје, потребна је и одговарајућа запреминска концентраци- ја кисеоника унутар простора. Горење ће се одвијати пламеном и то у правцу ваздушних струја, захватајући при томе тренутно целу површину разливене течности.Ако течност излази у виду млаза из резервоара, горење пламеном ће се одвијати све док се пламен не пренесе унутар резервоара.Када је запаљива течност унутар неког затвореног простора (У=сопб1), и ако је изнад течности постојала експлозивна концентраци- ја, догодиће се јака експлозија, која ће разрушити носећу конструкцију. То ће условити разливање течности по околним површинама и пре- ношење пожара на њих. Експлозија ће се догодити и у условима огра- ничене запремине, у простору где је била смештена лакозапаљива течност и где су остале њене паре.Унутар празног резервоара се задржавају гасови. Код појаве искре или пламена долази до експлозије.Паре могу горети у виду пламена и код вентила цистерне. У случају цистерни са лакозапаљивом течношћу, концентрација паре је већа од горње границе експлозивности те се због недостатка кисеоника у ци- стерни пожар неће пренети унутар ње.Горење у облику бакље настаје у условима рада одређених уређаја под притиском, тамо где се запаљива течност налази у условима натпри- тиска. Бакљу карактеришу дужина, пречник, усмереност, температура и интензитет топлотног струјања који је нарочито изражен.Код пожара горивих течности треба спречити истицање течности из неког простора и смањити простор у коме је дошло до истицања течности. То захтева испуштање и одвођење течности у други - помоћни простор који је сигуран и где не може настати процес горења. С обзиром на велику калоричну моћ горива, зрачење топлоте је интензивно, што онемогућава приближавање месту интервенције.У зависности од горе наведених начина одвијања процеса горења употребљавају се средства за гашење која брзо и ефикасно прекидају пожар. Као основно средство за гашење се користе флуоросинтетичка, флуоропротеинска и флуорохемијска пена и прах. Вода се може кори- стити за непосредно гашење али у виду водене магле, при чему се над горивом материјом ствара слој водене паре. Вода се више користи за хлађење простора резервоара у коме се одвија процес горења и суседних простора.15.2. ГАШЕЊЕПОЖАРА НА НАДЗЕМНИМ РЕЗЕРВОАРИМАНадземни резервоари имају велику запремину и служе за смештање велике количине гориве течности. Од величине резервоара, тј. количине смештене лакозапаљиве течности, зависи и пожарна угроженост и степен опасности при акцијама гашења.У индустрији прераде нафте и нафтних деривата, резервоари у које се смештају ови течни флуиди имају велики смештајни простор, а граде се на удаљености од 10-40 метара. Пожари иницирани статичким електрицитетом, или неким другим узроком довешће до пожара и могуће експлозије. Оплата резервоара ће услед високих температура, после одређеног времена, претрпети деформације и попустити, омогућавајући при том ширење пожара. Уколико дође до експлозије услед силине детонације, делови конструкције се одбацују на велика растојања, снагом ослобођеног ударног таласа.До преношења пожара на суседне резервоаре долази:- услед исијавања и топлотног зрачења резервоара у пламену, ако се налазе у непосредној близини;- преношењем пожара на паре гасова који окружују резервоаре што условљава пренос пожара на суседне резервоаре;- ширење пожара преко цевовода, у случају када су испуњени парама течности.У првим тренуцима избијања пожара се развијају температуре које су блиске температури кључања течности, да би се касније постепено повећавала.Са повећањем брзине ветра 8-10 т/з брзина горења се повећава за 30-50%, загревајући интензивно површине зидова

резервоара. У случају да је висина зида резервоара виша од нивоа течности, под дејством пламена долази до њиховог интензивног загревања. Ако се не врши хлађење зида резервоара, доћи ће до већег степена деформације, да би после 20 минута од почетка процеса горења њихова температура била равна температури каљења материјала од којих су сачињени.У резервоарима са пливајућим кровом, који непосредно належе на гориву течност, пожар започиње паљењем пара нафтних деривата, а до њиховог избијања долази због недостатка у херметизацији поклопца. Даљим горењем долази до рушења поклопца. После приближно 1 часа од момента избијања пожара, кров губи пливајућа својства и тоне.Под дејством топлотног струјања од горућег резервоара и под утицајем ветра, долази до загревања суседних резервоара и повећања интензитета испаравања течности.Акција гашења у наведеном случају подразумева ангажовање мак- сималног потенцијала у људству и расположивој техници, у најкраћем временском периоду.Доласком на место интервенције, руководилац акције гашења извиђа пожар, врши процену ситуације, одређује мере заштите и еваку- ације угрожених људи, правце тактичког наступа, осигурање места пожара, континуитет у обезбеђивању средстава за гашење, начин заштите ватрогасних екипа и друго.Практична акција гашења захтева свеобухватно сагледавање свих елемената важних за ток интервенције, сталожену и сигурну процену, искључење панике и мобилисања свих расположивих снага. Прорада оперативних карата и њихова анализа у току интервенције, као и помоћ и сугестије стручних лица у овом случају су на добровољној бази.Опрему за гашење треба поставити на довољно сигурном растојању, тако да дејство млазева буде усмерено у правцу ветра или бочно, на правац ветра.Као најефикасније средство за гашење треба користити пену и прах. Прах има задатак да брзо прекине фронт пожара, а пена да створи изолујући слој којим се прекида веза између гориве материје и пламепа, спречава доток кисеоника и врши хлађење течности. Истовременим набацивањем оба средства за гашење, под претпоставком да су она компатибилна, омогућава се брз прекид пламена. Посебно треба обра- тити пажњу на обезбеђивање домета набацивања, спречавање некори- сног разливања средстава и обезбеђење континуитета. Капацитету и броју ангажованих млазница морају одговарати нанете количине пене у одређеном временском интервалу. Висина потребног слоја пене зави- си од карактеристика и врсте примењеног екстракта за пену, као и величине пречника резервоара. Ова висина за флуор-протеинске екс- тракте износи 10-100 ст, за флуор-синтетичке екстракте 5-50 а за флу- ор-хемијске екстракте 1-20 ст. То подразумева да се у временском периоду разградње пене мора набацити одређена запремина пене одго- варајућим бројем и капацитетом млазница за пену.Пена се може ефикасно набацивати и уз помоћ лула за пену, које се каче на обод зида резервоара.Акцијом активног гашења пожара резервоара уз наливање велике количине воде по површини штите се суседни резервоари. Заштита се може обезбедити и наливањем одређене количине пене на резервоаре које штитимо, а под претпоставком да имамо довољне количине екс- тракта за гашење и за заштиту.Важно је адекватно одредити позиције са којих се врши набацивање пене у одређени простор. Ово постижемо ангажовањем аутомеханичких лестава и платформи из којих се усмерава рад топова, и то набацивањем на супротни зид, одакле пена клизи по целокупној запремини резервоара.Веома важан утицај на ефикасно гашење има брзина струјања ветра у моменту гашења пожара. Смер наливања средстава морамо остварити низ правац струјања ветра. Додатну опасност и отежавајуће услове за рад ватрогасних екипа представља велика количина осло- бођене топлоте над резервоаром који гасимо.У акцијама гашења резервоара у коме су складиштени деривати нафте, додатни ризик за ангажоване снаге представља појава експло- зивног изливања гориве материје из резервоара. То се дешава ако има воде на дну резервоара или у сировој нафти, због разнородности проду- ката у резервоару и због примеса у нафти. Ова опасност се најчешће јавља у моменту смањењз нивоа течности испод половине запремине резервоара и тада треба повући снаге и средства са ближих позиција.Опасност од проширивања пожара при експлозијама са избаци- вањем течности је велика. Врели гасови који могу бити захваћени ветром могу проузроковати пожаре других резервоара или објеката на растојањима и до 100 метара од позиције резервоара у пламену.Све време трајања акције мора се спровести одговарајућа заштита ватрогасаца оделима за заштиту од дејства топлоте, изолационим апа- ратима и личном заштитном опремом. Због развоја велике топлоте у дужем временском периоду, потребно је водом хладити ватрогасне еки- пе на првим линијама гашења, и вршити чешћу замену људи.

Сл. 37. Кровови резервоара иосле иожара15.3. ПОЖАРИНА ПУМПНИМ СТАНИЦАМА ЗА СНАБДЕВАЊЕ ВОЗИЛА ГОРИВОМПумпне станице за снабдевање возила горивом су лоциране у град- ском језгру у близини зграда. Пумпне станице на улазу у гараже, уз одређене индустријске објекте и сл., додатно усложњавају акцију насту- па ватрогасних јединица.Пожар на пумпи може бити узрокован директним наступом пожара у оквиру простора пумпе или ширењем са суседних горивих површина. Дежурни радници гасе пожар расположивим средствима на лицу места, а наступ ватрогасних екипа је исти као код гашења нафте.15.4. ТЕЧНОСТИКОЈЕ СЕ МЕШАЈУСА ВОДОМГориве течности које се мешају са водом у свим односима лако се и брзо гасе водом. То су: алкохол, ацетони, шпиритус и сл.Уколико је резервоар испуњен овим течностима, не може се вршити наливање воде, јер ће то проузроковати кипљење, а због још неразблажене концентрације течности, дошло би до ширења пожара на околину. У тим случајевма за гашење треба користити алкохолни тип екстракта пене.15.5. ПОЖАРИ ГОРИВИХ ГАСОВАГориви гасови, било да се складиште или транспортују одређеним цевоводима, су они који се налазе под одређеним притиском. Услед неконтролисаног истицања и при појави искре, варнице или неког дру- гог топлотног извора доћи ће до појаве горења која се евидентира појавом бакље.Бакљу запаљивог гаса, која излази из неког система не треба гасити, већ треба осигурати место појаве бакље и покушати са затварањем вентила којим се регулише истицање гаса. Обавезно треба вршити хлађење система.Уколико је пожар настао у оквиру неког затвореног простора, најефикасније је решење неутрализација простора убацивањем инерт- ног гаса или халона.У случају избијања пожара на отвореном простору, систем треба добро хладити, извршити осигурање простора и из

околине одстранити металне предмете који могу бити иницијатори поновне појаве пожара. Систем треба хладити, великом количином воде уз адекватну заштиту ватрогасних екипа оделима за заштиту од дејства топлоте, а на вентилу треба прекинути довод гаса.Све време треба имати на уму да може доћи до појаве експлозије, а она се јавља када је притисак у суду у коме се налази гас мањи од атмосферског притиска, па се пламен "усисава" у суд изазивајући тре- нутну експлозију. У овом случају, боце треба хладити са одговарајућег безбедног растојања уз евакуацију гориве материје из околног простора

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА МАТЕРИЈА КОЈЕ СЕТЕШКОГАСЕОдређену групу материја, због специфичности и карактера, тешко је гасити класичним средствима за гашење, већ оне траже посебан избор средстава, тактику наступа преузимања мера заштите ватрогасних екипа.Ватрогасне јединице се могу сусрести са пожаром или акцидентом отровних материја, јаким оксидаторима, киселинама, материјама које образују експлозивне смеше и сл.У категорију отровних материја спадају: анилин, сулфат, хексахло- ран, хербициди, метанол, ароматични угљоводоници, хлор и други.У категорије за образовање експлозивних смеша спадају: шалитра, пероксиди алкалних метала и др.Посебну групу материја чине оне које се разлажу са водом или под чијим дејством долази до термичке дисоцијације воде: алкални метали, карбид, калцијум-цијанид, органски катализатори и др.Избор тактичког наступа, одређивање снага и средстава, мере заштите, избор средстава за гашење, зависи од категорије гориве мате- рије и опасности које се јављају у процесу горења.Алкални метали као што су литијум, натријум, калијум, рубидијум, цезијум, францијум и земноалкални метали као што су берилијум, маг- незијум, калцијум, стронцијум, баријум и радијум се изузетно тешко гасе. Употреба воде и пене је у овим случајевима искључена због опа- сности од појаве експлозије водоника. Не може се користити прах на бази натријум-хидрокарбоната због развоја одређених количина воде, ни угљен-диоксид због реаговања ових материја са њим, уз појаву праскавих експлозија. Искључена је и употреба халона зато што оне екс- плозивно реагују са њим.Изузетно високе температуре које се остварују у процесу горења, чије су вредности од 1.200 до 3000°С, ограничавају употребу класичних средстава за гашење.За гашење треба користити специјални тип праха за гашење класе "Б", графитни прах и суви песак. Обавезна је заштита екипа оделима за заштиту од дејства топлоте и заштита дисајних органа, а средства за гашење се морају набацивати из непосредне близине, што додатно отежава акцију гашења.15.1.НАТРУМПрипада групи чврстих горивих материја и носилац је бројних опасности од пожара. То је веома мек, сребрнаст метал. При загревању на ваздуху лако се пали при температури од 300°С, и има изражен афинитет према кисеонику, због чега се чува у суду са петролејом и што даље од киселина и запаљивих материја. Мало се употребљава у елемен- тарном стању већ у облику једињења. Средства за гашење: графит, суви песак и прах класе пожара "В".16.2. АЛУМИНИЈУМПрипада групи чврстих горивих материја са изражено металним карактером. Што су већи комади алуминијума, опасност од пожара је мања и обрнуто. При сагоревању ослобађа велику количину топлоте уз интензиван пламен. Смеша алуминијума у праху и оксида метала саго- рева експлозивно. Неорганска једињења алуминијума су опасна са ста- новишта избијања пожара, док се органска једињења пале на ваздуху и при нормалним температурама, бурно реагују са киселинама, базама и алкохолима. Средства за гашење: графит, суви песак.16.3. ФОСФОРПознате су две врсте фосфора: бели и црвени. Бели фосфор лако оксидише и лако се пали у додиру са кисеоником из ваздуха при чему ослобађа фосфор-пентоксид. При сагоревању је могуће распрскавање упаљене масе. Изазива опекотине. Чува се и транспортује под водом.Црвени фосфор је мање опасан, али се морају предузети исте мере заштите као и код белог фосфора. Гашењем или потапањем фосфора у воду, прекида се процес горења, да би сушењем тај процес поново наступио. За гашење треба користити раствор разређеног бакар-сулфа- та или великих количина воде.16.4. СУМПОРПрипада групи чврстих горивих материја. Не раствара се у води и алкохолу. Уколико се загреје до температуре од 200 С долази до самопаљења. Сагорева блештавим пламеном са доста дима и надражује очи и органе дисања, што налаже обавезну примену изолационих апа- рата. Пожар треба гасити распршеним млазом воде или воденом ма- глом, а може и пеном.16.5. ЦЕЛУЛОИДПри горењу ослобађа токсичне продукте уз развој високих темпе- ратура. У условима сагоревања се јављају угљен-диоксид, угљенмо- ноксид, азот, цијановодонична киселина и паре камфора. Температура горења целулоида износи 1.700°С, а гори и у води без пламена уз развој отровних материја.16.6. ШАСТИЧНЕ МАСЕПроизводи од пластичних маса припадају групи чврстих горивих материја. Разликујемо термостабилне и

термопластичне масе. Пластичне масе поред основне смоле садрже и додатке: пунила, стабилиза- торе, катализаторе. Степен отпорности зависи од њиховог састава. Смоле у свом саставу садрже атоме халогених елемената као што су тефло-ни и поливинил-хлорид, што отежава горење.Дозвољен је извор свих средстава за гашење, уз примену изолаци- оних апарата.16.7. КАЛЦШУМ-КАРБИДПрипада групи чврстих горивих материја. Са водом реагује уз развијање запаљивих и експлозивних гасова. Веома је хигроскопан. Температура топљења је 2.300°С. Мора бити заштићен од влаге. За гашење не треба користити воду, већ сува средства за гашење, и то са одређеног безбедносног растојања, због хигроскопских особина и осло- бађања ацетилена.16.8. КИСЕЛИНЕУ хемијској индустрији, а и у другим гранама индустрије, је честа примена киселина. Киселине се деле према природи на органске и неорганске. Већи број органских киселина припада запаљивим матери- јама, док насупрот њима највећи број неорганских киселина није запаљив, али припадају ватрогасним материјама.Органске киселине: сирћетна и мравља.Неорганске киселине: азотна, хлороводонична, сумпорна.Азотна киселина НћЈОз је безбојна течност која под утицајем светлости, због делимичног распадања, постаје жутосмеђа. Концентро- вана азотна киселина се на ваздуху пуши. На органске материје НИОз делује разарајуће тако да се под њеним утицајем неке органске материје саме пале (дрво, слама).Азотна киселина се данас најчешће добија оксидацијом амонијака. Соли азотне киселине су нитрати, који су у највећем броју случајева експлозивни. У близини складиштене ШЧОз не смеју се држати запаљиви - гориви материјали.Ако дође до разливања азотне киселине, могућа опасност се уклања разблаживањем киселине великим количинама воде. Разливена киселина се не сме прекривати органским материјама. Обавезна је употреба заштитних изолационих апарата.Хлороводонична киселина НС1 је незапаљива течност, али њено присуство може бити узрок различитих опасности. НС1 је раствор гаса хлороводоника у води. Течност је или безбојна, или је светложуте боје, а на ваздуху се пуши. Када дође у додир са различитим металима, долази до њеног разлагања и ослобађа се запаљив и експлозиван гас водоник.Користи се у индустрији боја, металургији, текстилној индустрији. Паре киселина делују разарајуће на људски организам, а само киселина може изазвати опекотине на кожи. Заштита адекватним оделима и изолационим апаратима је обавезна. Неутрализација се врши водом или неком базом.Сумпорна киселина Н2§04 је незапаљива материја, али се прињеном реаговању са неким другим материјама развијају запаљиви и ескплозивни гасови. Она је један од најважнијих производа хемијске индустрије. То је уљана безбојна течност. Многим материјама она оду- зима воду, што за последицу има њихово паљење. При реаговању са металима ослобађа се запаљив и експлозиван гас водоник. Сумпорна киселина веома штетно делује на људски организам.Користи се за добијање многих хемијских једињења, других кисе- лина, сулфата, у индустрији експлозива и др.Најефикаснија неутрализација се врши песком или пепелом, уз обавезну примену изолационих апарата и адекватних одела за заштиту. Набацивањем воде ослободиле би се велике количине топлоте и то у толиком обиму да би то омогућило паљење суседних запаљивих мате- рија.Сирћетна киселина СНзСООН је запаљива течност. Безбојна је, карактеристичног оштрог мириса. Органског је порекла. Раствара се у води, алкохолу и другим органским растварачима. 70% раствор се зове есенција, а у врло разблаженом облику се користи за исхрану. Има ниску температуру паљења и самозапаљења. Њене паре са ваздухом граде експлозивне смеше. Отровна је у јачим концентрацијама. Раствори испод 50% су практично незапаљиви али ако буду изложени топлоти, доћи ће до одређене концентрације пара у ваздуху. Слободно и неогра- ничено треба користити воду за неутрализацију уз примену изолацио- них апарата.16.9. АМОНИЈАКАмонијак N113 је запаљив и експлозиван гас. Амонијак је најзначај- није једињење азота. Гас је карактеристичног мириса који изазива сузење очију. Вода га добро апсорбује, уз истовремено ослобађање топлоте. Са ваздухом гради експлозивне смеше. Дуже удисање амони јака је смртоносно. На ваздуху се теже пали, али се зато веома лако пали у зони водоника. Добија се синтезом азота и водоника у специјалним уређајима и на високим притисцима. Има широку примену у производњи вештачког ђубрива, у индустрији боја, експлозива и др. Средство за гашење је вода, или СО2, уз адекватну заштиту оделима за заштиту од агресивних материја и изолујућим апаратима. Водена магла има за циљ да у зони ширења гаса, исти лепи и спушта на под, те на тај начин врши неутрализацију околине.16.10. АЦЕТИЛЕНАцетилен је безбојан, експлозиван гас непријатног мириса због присуства примеса (водоник-сулфид, фосфор-водоник).

Лакши је од кисеоника и заузима горње запреминске слојеве.Испоручује се растворен у ацетону, а боце у којима је смештен услед удара или загревања могу експлодирати.У случају истицања из челичне боце, треба приступити затварању вентила боце, као и хлађењу суседних боца. Обавезна је заштита дисај- них органа изолационим апаратима уз примену ватроотпорних заштит- них одела, због велике топлотне моћи у процесу сагоревања.Боце треба хладити распршеним млазом. Ако дође до истицања ацетилена из боце унутар неког затвореног простора, одмах треба за творити вентил, а ако то није могуће, ацетилен, који истиче, одмах запалити како би се спречила могућа експлозија.16.11. ХЛОРХлор је густ, жутозелени, незапаљив гас оштрог мириса. У реаговању хлора са редукционим материјама, као и са амонијаком, бутаном, азотом, може доћи до експлозије. Тежи је од ваздуха те изазива аерозагађење у доњим запреминским слојевима.У случају истицања из неке боце - цистерне треба затворити вен- тил. Обавезна је заштита оделима за заштиту од дејства агресивних материја и изолационим апаратима.Може се употребити као бојни отров, изазива еколошку катастро- фу, па је обавезна евакуација људи из угрожених простора.При пожару на објектима где се налази хлор, као средство за гашење користи се вода.

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ОТЕЖАНИМ УСЛОВИМА РАДАПроцес гашења пожара је пре свега стручан рад који захтева тачно одређену организацију и редослед операција, који се још више компли- кује у зимским условима, при јаком ветру, на неприступачним теренима и у условима великог задимљења простора.15.2. НЕДОСТАТАКВОДЕ ЗА ГАШЕЊЕПОЖАРАНедостатак довољне количине воде за гашење пожара захтева посебну организацију и пред руководиоцем се јавља проблем обез- беђивања довољне количине воде. У том случају руководилац интерв- енције организује извиђачку групу која треба да обиђе терен ради про- налажења изворишта воде у околини.Вода се до места интервенције најчешће допрема ватрогасним возилима, али се допремање може вршити и аутоцистернама других предузећа, релејним снабдевањем ватрогасним пумпама, а понекад и ланчаним путем помоћу других посуда.У таквим околностима је веома битно на који начин ће се користи- ти постојећа количина воде за гашење. Сигурно је да ће се у том случају користити распршени млаз или водена магла, уз непосредно долажење до места пожара.Ради рационалнијег коришћења воде и притисак на пумпи је умањен. Ако то услови диктирају, за гашење пожара се може користити и пена, ради ефикаснијег гашења.Када је слаб притисак воде на хидранту, руководилац интервенци- је може да нареди искључење околних потрошача ради повећања при- тиска.Ако је већа удаљеност места пожара од изворишта воде, онда се одређује систем довожења воде помоћу аутоцистерни.15.3. ГАШЕЊЕПОЖАРА НА НИСКИМ ТЕМПЕРАТУРАМАНиске температуре у зимском периоу битно отежавају рад ватро- гасних јединица при гашењу пожара. Поред ниске температуре, зимски период често карактерише јак ветар, вејавица и снег. Ветар са снегом смањује видљивост чиме се успорава кретање возила, а истовремено се повећава развој пожара. Поледица и непроходност путева смањују могућност маневрисања ватрогасних возила, што отежава акцију гашења. Због горе наведених фактора, често је онемогућено правилно постављање хидрантског наставка затрпаног снегом и тешко их је про- наћи. Све то захева посебне припреме које ватрогасне јединице морају да обаве, како би зимски период дочекале спремно за успешно обављање задатака у отежаним условима.15.4. ГАШЕЊЕПОЖАРА ПРИ ЈАКОМВЕТРУЈак ветар неповољно утиче на развој пожара на отвореном просто- ру јер знатно појачава горење и доприноси брзом ширењу ватре. Код отворених пожара он разбацује угарак и искре по околини, тако да се могу појавити нова жаришта. При јаком ветру повећава се опасност од рушења нагорелих конструкција, а ветар омета дејство и усмеравање млазева, нарочито млазева пене. За гашење у оваквим условима потреб- но је ангажовати јаке снаге, да би се пожар што пре угасио.15.5. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НОЂУКарактеристика пожара насталих ноћу, је да због касног откривања, а самим тим и дужег времена слободног развоја попримају велике размере, што умногоме компликује акцију гашења.

Тада је отежан и рад ватрогасних јединица због слабе видљивости. Најчешће је тешко доћи до објекта који је запаљен и веома се тешко улази у објекат јер је обично закључан.Све ово отежава извиђање пожара и сагледавање ситуације. Због непознавања терена и слабе видљивости смањена је брзина рада екипа које учествују у акцији гашења, а повећана је опасност од повређивања.Због тога је потребно ватрогасне јединице обучавати у условима који су слични ноћном раду и детаљно проучавати територију коју оне обезбеђују.За гашење пожара у ноћним условима неопходна је употреба са- времених средстава за осветљење. Ручне акумулаторске лампе и носећи (преносни) рефлектори знатно олакшавају рад при гашењу пожара ноћу. Код већих пожара неопходно је коришћење и превозних или преносних агрегата за производњу електричне енергије. Нарочито се морају осветлити путеви за евакуацију и кретање, затим главни сектори гашења и извори воде. Често се за осветљење места пожара користе фарови и рефлектори са ватрогасних возила.Од изузетног значаја је и међусобна комуникација учесника у акцији радио-везом, како би се у условима смањене видљивости имала што потпунија информација о току интервенције. Добра веза доприноси безбедности људства и бољој покретљивости ватрогасних јединица.Руководиоци акције гашења морају стално да прате рад људства, због могућих несрећних случајева. Места на којима је конструкција прогорела или је отворена треба обележити, или посебно осветлити.15.6. КОНТРОЛА КРЕТАЊА ДИМА ПРИПОЖАРУЗадимљеност неког простора битно отежава процес извиђања, постављања ватрогасних пруга за гашење, извођење евакуације угрожених, као и сам процес гашења пожара. Неконтролисано осло- бађање дима и топлоте у стамбеним, стамбено-пословним и пословним просторима, где се налази или окупља већи број људи, неминовно условљава појаву панике.Интензиван развој дима отежава сагледавање места жаришта пожара, правце и путеве његовог ширења, проналажење угрожених лица, одређивање и контролу праваца евакуације.Сврха задимљавања неког простораје контрола кретања дима при пожару. Процесом задимљавања се настала топлота и дим задржавају на простору њиховог ослобађања, не дозвољавајући при томе његово неконтролисано ширење унутар објекта.Дим се при пожару шири комуникационим каналима (степеништа, лифтови, шахтови за климатизацију и смеће), брзо испуњавајући цело- купну запремину простора. Топли гасови и настали дим се услед разлике густине у односу на околни ваздух, а под дејством притиска, подижу увис, формирајући слој дима изнад највише коте простора. У горњем делу простора ствара се зона натпритиска, што условљава интензиван проток дима кроз отворе ван простора.У доњем делу простора формира се зона потпритиска у који кроз отворе улази ваздух из окружења.Између ове две зоне, постоји неутрална зона, у којој је притисак једнак атмосферском и где нема кретања дима ни ваздуха. Висина неутралне равни зависи од висине постављених отвора, те што су отвори постављени на вишој коти, то је и висина неутралне зоне виша и обрнуто.

иожаром:1. Зона натпритиска; 2. Зона потпритиска; Аналогија крешања дима у димњаку и 3. Жариште пожара; 4. Неутрална раван вишеспрашном објекшуСл. 38. Утицај положаја неутралне зоне на задимљеност простора

Загрејани ваздух у објекту постаје разређенији и лакши од свежег ваздуха. Да би се њихов притисак изједначио, треба омогућити да свеж ваздух улази кроз отворе у доњем делу објекта, а да излази кроз отворе у горњем делу заједно са димом и топлим гасовима.

Ветар и спољна температура могу променити правац кретања дима при пожару у објекту. У случају пожара на једном од нижих спратова, дим би испунио тај спрат ширећи се навише кроз канале и унутар објекта. У летњим условима, када је температура ваздуха у спољној атмосфери већа од температуре унутар објекта, смер кретања дима у објекту је супротан. Реална је опасност од задимљења спратова и путева евакуације испод спрата на коме је пожар настао. Та опасност је тим већа уколико је дошло до пожара изнад неутралне зоне.Контрола кретања дима у објекту се мора спровести одмах по стизању првих ватрогасних снага и то на један од следећих начина:- контрола кретања дима природном конвенцијом,- принудним проветравањем објекта механичким путем.Контрола кретања дима природном конвенцијом (пловност дима).Одимљавање природном конвенцијом, базира се на физичким законима разлике температуре створеног дима и температуре ваздуха у почетној фази пожара. Дим тада плови кроз просторију и као специфично лакши испуњава простор испод плафона објекта. Ако у том тренутку отворимо неки од отвора у горњем делу објекта, цела количина дима тежиће да изађе изван просторије. У случају да нема отвора, целокупна количина нагомиланог дима се хлади и спуштајући се временом заузима доње запреминске просторе објекта.Одимљавање природном конвенцијом се постиже отварањем отвора на највишој етажи (ако је у питању вишеспратница) или при отварању простора близу плафона, ако се ради о приземном објекту. Код вишеспратнице, када дим испуни цео степенишни простор од приземља до највише етаже, отварају се отвори на највишој етажи и на тај начин врши природна конвенција дима, а не по свим етажама на степенишном простору.То значи да се отварање неког отвора мора извршити у раној фази (фази пловности дима), да би се избегло изједначавање температура и мешање ваздуха са димом (спуштање дима).Принудно проветравање објекта. Када природним проветравањем не можемо извршити контролу кретања дима користимо елементе при нудног проветравања објекта.Принудно проветравање можемо извршити на следећи начин:- одсисавањем дима из задимљеног простора,- удувавањем свежег ваздуха у задимљени простор.

Сл. 39. Одимљавање иросшорије сшварањем иоишришиска (иринции "негашивногпритиска").

ТЕХНИЧКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕВатрогасне јединице, поред основног задатка гашења пожара и спасавања често су ангажоване на отклањању последица елементарних непогода, акцидената и саобраћајних удеса. Као што је то пракса пока- зала, у свим тим несрећама, међу првим екипама које су долазиле на место интервенције, биле су ватрогасне екипе. Оне пружају сву неоп- ходну помоћ приликом поплава, земљотреса, одроњавања земљишта, лавина, великих саобраћајних несрећа и у свим другим

приликама када су угрожени људи или имовина.Помоћ ватрогасних јединица, углавном је техничког карактера, јер се у овим интервенцијама морају обавити специфични задаци. Радови се обављају уз помоћ алата, који се заједничким именом називају "тех- ничка опрема". Таква опрема је смештена у специјално возило чија је намена учешће на техничким интервенцијама.У пракси се најчешће употребљава универзално возило које има сопствени погон за све уређаје и алате којим је снабдевено. Уз помоћ овог возила могу се обавити сви технички радови везани за гашење пожара. Нарочито велику примену има приликом саобраћајних не- срећа, поплава, земљотреса, већих експлозија, контаминације терена и сл.Успех акције умногоме зависи од опреме којаје на возилу као и од обучености послуге. Због тога је неопходно свакодневно вршити обуку ватрогасаца за коришћење постојеће опреме на возилу за техничке интервенције.За пружање помоћи на реци користи се ватрогасни брод или већи чамац. Брод је опремљен комплетном ватрогасном опремом за деловање на води. Додатна опрема је прилагођена потребама гашења пожара, пружања помоћи и спречавања ширења разливених течних флуида.15.7. СПАСАВАЊЕ УГРОЖЕНШ У САОБРАЋАЈНИМНЕСРЕЋАМАСаобраћајне несреће су веома честе на нашим путевима и улицама, а велики број је оних у којима је неопходно учешће ватрогасних екипа. При таквим несрећама, возила, која су учествовала у удесу, углавном су деформисана, преврнута на бок или кров. Путници у возилима су обично заробљени, а делови тела укљештени. Ситуација се може иском-

пликовати ако дође до истицања горива из резервоара и евентуалног избијања пожара.Руководилац ватрогасне екипе, након доласка на место интервен- ције и сагледавања ситуације, одмах даје инструкције о начину интервенисања.Врши се обезбеђење места интервенције постављањем сигналних лампи да би се спречила нова несрећа, а ако се ради о ноћним условима, врши се осветљавање простора где се радови изводе.Одмах се приступа спасавању унесрећених из деформисаних вози- ла. За извлачење и ослобађање особа из возила, обично се користе хидрауличне маказе којима се врши одсецање појединих делова аутомо- била. При томе треба водити рачуна да не дође до нових повређивања особе која се спасава. Заробљени делови тела могу се ослободити и пнеуматским јастучићем. Јастучић се увуче између два терета, а затим се напумпа, чиме се постиже одвајање два терета, а самим тим и осло- бађање прикљештених делова тела. Када је то могуће, за рад на овим интервенцијама се користи и ручни алат: секира, крамп, разне врсте чекића, ћускија, пијук, клешта за сечење метала, дизалица и др.15.8. ТЕХНИЧКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ КОД УДЕСААУТОЦИСТЕРНИРазличите течности се у великим количинама превозе аутоцистер- нама, а могу бити запаљиве, експлозивне и токсичне, што је веома значајно кад дође до удеса.Код судара аутоцистерне, може доћи до катастрофалних пожара и људских жртава. Најчешће настају пукотине на аутоцистерни кроз које истиче гориво. Може доћи и до укљештења врата на возилима и до пуцања плашта услед великог притиска.Руководилац акције врши извиђање да би установио врсту течно- сти. Често је неопходна сарадња са превозником који врши транспорт робе или се тражи информација од КОЦ-а ватрогасне јединице о карак- теристикама материје која истиче из цистерне. Забрањује се приступ у зону простирања пара течности као и употреба отвореног пламена.Тактички наступ се врши тако што се ватрогасне екипе заштите адекватним оделима и изолационим апаратима. Воденом маглом се врши обарање течности, а у приправности се налази пруга за евентуално гашење пеном.Када се спречи истицање течности из цистерне, она се млазевима воде потискује што даље од возила. Расута течност се може уклонити на више начина, ручно или помоћу специјалне опреме. Електрична пумпа може бити прикључена на градску мрежу или електросистем самог возила, а по завршетку уземљења врши се претакање течности. Уколико расута течност уђе у канализацију или речни ток, потребно је одмах обавестити надлежне органе о загађености. То се може спречити подизањем насипа или преграђивањем течности.

Ако је приликом удеса дошло до пожара, а у кабини је остала заробљена особа, тада треба приступити спасавању и гашењу пожара. Истовремено се врши хлађење цистерне и спречава ширење пожара према кабини возила.Гашење пожара цистерни треба вршити пеном уз адекватну заштиту ватрогасних екипа.183. СПАСАВАЊЕ ИЗ ДУБИНАСпасавање угрожених људи из дубина представља посебну опа- сност, како за особе које се спасавају тако и за саме спасиоце. Често у простору из кога се врши спасавање постоји повећана концентрација разних гасова који могу бити опасни за људски организам.Ако се угрожени налази у дубокој јами, акција је компликована и тражи одговарајућу опрему и довољан број људи.За спасавање из оваквог простора најчешће се користе морнарске лестве, дрвене лестве, ужад и др. погодна средства. Особе које улазе у јаму носе са собом опрему за расвету, заштићене су изолационим апа- ратима, а ако угрожени даје знаке живота и за њега треба понети изолациони апарат.Са спасиоцима се мора одржавати стална веза како би се имао увид у ситуацију, добили подаци о стању повређеног и могућностима његовог спасавања.Спасиоце треба заштитити од одроњавања земље или камења како не би дошло до њиховог повређивања, а то се остварује израдом адекват- не оплате. Дизање настрадалог кроз отвор вршимо тако што га опашемо са два опасача. Сваки опасач опашемо са по једним ужетом. Једно уже је пребачено преко котураче, а друго ручно повлаче људи који се налазе изнад јаме. Повлачење мора бити синхронизовано и равномер- но како не би проузроковало додатне повреде.

19 ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У РАДИОАКТИВНОЈ СРЕДИНИКод пожара у радиоактивној средини, ватрогасне јединице се на- лазе пред сложеним задатком, јер се налазе у опасности не само од пожара већ и од радиоактивног зрачења. Ватрогасна јединица се мора истовремено ангажовати у гашењу пожара и елеминисању радиолошке опасности, због присуства радиоактивних изотопа у пожару. Радио- лошке особине горивих и негоривих радиоактивних изотопа немају знатног утицаја на процес горења и развој пожара, па не утичу на могућност гашења. Пожар се развија сходно условима настанка и раз- воја без обзира да ли су ватром захваћене радиоактивне материје или материје без радиоактивности.У пожарима у којима су присутни радиоактивни изотопи и јонизу- јуће зрачење од одлучујућег значаја за успешну тактичку акцију је процена утицаја развоја и ширења пожара на појаву радиолошке опа- сности и контаминације објекта, уже и шире околине. Обим ових опа- сности је условљен карактером развоја пожара као и условима под којима се он развија. Продукти горења садржани у диму, у зависности о карактеристика објекта и струјања ваздуха, временских прилика и др. услова, проузроковаће ужу или ширу контаминацију околине. Ширење пожара ће проузроковати ширење обима контаминације. Од посебног значаја је појава јачих турбулентних струјања у објекту. Струјања кроз вентилационе канале, степеништа, отворе, могу контаминирати читав објекат. Струјање дима и других продуката горења кроз отворе на објекту условиће ширење контаминације на отворени простор. То контаминирање околине објекта, под утицајем јаког ветра, или пак падавина (киша или снег), условљава контаминирање већих површина.Код чврстих алкалних метала, а нарочито ако су радиоактивни, веома је сложена акција гашења.При гашењу пожара у објектима или на терену где су присутни радиоактивни изотопи, неопходна је адекватна опрема за установљавање и мерење радиоактивности и опреме за заштиту једини- ца од радиоактивних зрачења. Ватрогасне јединице при гашењу ових пожара, паралелно са евакуацијом и гашењем морају извршити и ради- олошко извиђање,

изолацију контаминиране или озрачене зоне, обе- лежавање зоне као и коначно збрињавање радиоактивних изотопа.Емисија радиоактивног зрачења у радиоактивној средини не може се благовремено открити визуелним путем, јер људска чула за то нису способна. Изузетак је емисија радиоактивног зрачења високог интензи- тета која проузрокује пецкање и свраб на кожи, а бета зрачење и такозване бета опекотине. У оба случаја примљена доза је смртоносна, те се морају користити одговарајући мерни инструменти - детектори, а за утврђивање индивидуалних доза озрачености се користе дозиметри.За личну заштиту ватрогасних јединица неопходна је примена изолујућих апарата, те специјалних одела која пружају заштиту како од топлотног, тако и од радиолошког зрачења. У ту сврху се користе једноделна одела за потпуну заштиту, која су са спољне стране веома глатка да би се ефикасно извршила деконтаминација.Воду као средство за гашење не треба користити, јер разливањем само поспешујемо контаминацију и постоји реална опасност њеног ширења у околни простор чиме изазивамо аерозагађења. Целисходније решење је примена СО2 преко стабилних или пак мобилних система, па и ручних превозних и преносних апарата. Његовом применом, услед притиска гаса СО2 постоји опасност од усмеравања контаминације у ближе окружење. Ипак је најбоље решење примена праха јер показује добар ефекат, прекида горења, а наталожени прах заједно са радиоак- тивним материјама могуће је ефикасно прикупити. Халоне и пену не треба користити као потенцијална средства за гашење, због негативних пропратних ефеката.Избор тактичког наступа је условљен величином и местом избијања пожара. У условима гашења код акцидента на саобраћајним средствима којима се превози радиоактивни материјал, неопходно је у што краћем времену уклонити радиоактивни материјал у оригиналној и неоштећеној амбалажи, па потом наставити процес гашења.Уз прописно заштићену ватрогасну јединицу, за те намене треба користити прах, а ако га немамо - СО2. Треба дејствовати уз ветар, а у условима рада по киши у јаме, да би се касније могла извршити декон- таминација.Ако су ватром захваћене веће површине, конструкциони делови објеката, тактички наступ треба усмерити на сузбијање пламена пра- хом, а препоручује се примена средње и лаке пене у смислу заштите пожаром још незахваћених површина. Пену треба усмерити на гориве површине, уз максимални опрез, да се контаминација не би проширила. Када су у питању алкални и земноалкални метали забрањена је употреба било ког типа пене или воде.По завршетку акције гашења или спасавања у контаминираној зони, неопходно је извршити деконтаминацију личне заштитне опреме, као и целокупне ангажоване опреме на месту интервенисања.Учесници акције гашења и спасавања се на лицу места обавезно морају подвргнути детекцији, као и делимичној деконтаминацији.На деловима тела се најчешће задржавају радиоактивне честице. Продор честица путем пробавног тракта или пак у респираторни апарат (плућа) има кобне последице. То захтева максималне личне мере заштите, те се маске са цедилом у те сврхе не могу користити.Због свих специфичности и сложености код интервенисања у усло- вима контаминације, јединствено је правило - најкраће могуће задржавање у контаминираној зони и што брже отклањање радиоактив- них материја са делова тела и предмета који нас окружују.То налаже потребу чешће измене ватрогасних екипа, уз потребну заштиту, да би се елиминисала могућност опасне озрачености.

16. ПОЖАРНО-ТАКТИЧКА ПРИПРЕМА В АТРОГ АСНИХ ЈЕДИНИЦАДобро организована служба заштите од пожара подразумева и снимање, систематизовање и прораду текстуално-графичких података пожарно угрожених објеката кроз оперативне карте гашења пожара.16.1. ОПЕРАТИВНЕКАРТЕГАШЕЊА ПОЖАРАОперативна карта је карта пожарне угрожености неке фирме, установе, пословног центра и сл. Служе за брзо сагледавање потребних мера за одређени тактички наступ ватрогасних јединица. Оперативна карта може да третира цео објекат или посебно пожарно угрожен део објекта те фирме.Састоји се из текстуалног и графичког дела рађеног на одговара- јућем папиру и у одговарајућој форми израде. Ради се у више примерака, од којих се по један налази у КОЦ-у територијалне ватрогасне јединице, КОЦ -у територијалних ватрогасних јединица које долазе у садејство и у одговарајућој служби у фирми за коју се ради оперативна карта.По потреби се, као на пример у хемијској индустрији, ради скуп оперативних карата које посебно третирају одговарајуће пожарно угрожене целине.Текстуални део оперативне карте садржи:1. Адресу објекта, удаљеност објекта од ватрогасне јединице, вре - ме доласка јединице на лице места и најближу трасу кретања;

2. Микролокацију и могућност прилаза објекту;3. Могућност уласка у објекат и пожарне прилазе;4. Места која треба приоритетно штитити од ширења пожара;5. Упозорења о местима где не могу да се употребе поједина сред- ства за гашење пожара;6. Број спољних хидраната, места постављања, промер и притисак;7. Снабдевање водом из отворених налазишта или резервоара (ако постоје и капацитети), и најближи могући извор снабдевања;8. Опасност од технолошког процеса, начин и услови прекидања технолошког процеса;9. Пожарно опасне материје у производњи, објекте, киселине, отровне гасове, радиоактивне материје, експлозиве (количине, опасности и поступак);10. Број и врсту степеништа и лифтова, а посебно пожарних степе- ништа;11. Путеве - правце евакуације у објекту (обележени, нису обе- лежени), панична светла, агрегате за напајање електричном енергијом (ако постоје);12. Грађевинске карактеристике објекта, кров, међуспратне кон- струкције, зидови (врста материјала), противпожарни сектори;13. Висину и спратност објекта;14. Места за пролаз дима и топлоте (вентилациони канали, места уградње и начин активирања противпожарних клапни и др.);15. Снабдевање електричном енергијом (трафо-станице, главне електросклопке, снага, локација, могућност искључивања);16. Огабилне уређаје за дојаву и гашење пожара (врста, количина, средства за гашење пожара и место постављања);17. Присуство радника у производњи и објекту (повремено, смен- ско, стално и број присутних);18. Организацију ватрогасне службе (број људи у смени, важнија опрема, везе са њима);19. Списак стручних лица и познавалаца технолошког процеса из РО, који могу да се ангажују у току интервенције.Текстуални део оперативне карте сачињавају кратки одговори на наведена питања - оне елементе које објекат нема (нпр. стабилне систе- ме за гашење пожара) не треба уносити у карту.Графички део оперативних карата гашења пожара треба да буде прегледан и не треба га оптерећивати мање важним елементима.Графички део оперативне карте гашења пожара се састоји из следећих елемената:1. Стрелица у правцу севера која показује картографски смер;2. Ситуациона карта са диспозицијом свих објеката (ако их има више);3. Површине по којима је могућ безбедан и сигуран прилаз ватро- гасних возила и тешке технике објекту;4. Прилази и улази у објекте;5. Локације објеката који могу да буду угрожени насталим по- жаром, независно од тога да ли припадају тој ПО или објекту;6. Означени путеви за спасавање и евакуацију;7. Степенишне просторије са смером излажења и прилазима спра- товима, а посебно противпожарна степеништа;8. Лифтовски простори;9. Локација постојећих спољних хидраната (по могућству и уну- трашњих);10. Локација отворених налазишта за снабдевање водом;11. Локација резервоара за воду;12. Основе спратова, уколико је објекат вишеспратан. Ако је про- цес технолошки различит по спратовима, израда основе истих је неопходна због промене тактике гашења и средсгава за гашење;13. Пожарни преградни зидови;14. Места искључења гасних и других инсталација у објекту које могу да утичу на ширење пожара и његово гашење;15. Места уграђених стабилних система за гашење пожара;16. Локација пожарно опасних, отровних, експлозивних и радиоак- тивних материја у објекту;17. Локација трафо-станице (ако постоји) или главних електро- -склопки.Графички део оперативне карте гашења пожара ради се тако да главни пролаз, односно главни улаз који ватрогасци користе у интерв- енцији буду на доњој ивици листа.

Та карта се ради на листовима са претходно урађеном квадратном поделом основе (или на милиметарском папиру), на коју се затим, уцр- тавају објекти у назначеној размери. На основу овако уцртаних објеката могуће је брзо одређивање растојања између објеката, као и величине самих објеката.Код уцртавања објеката са више спратова, њихов број мора да се прикаже (нпр. три подрумске етаже, приземље, осам горњих спратова као: -3, Пр, +8).Подаци о садржају графичког дела могу да се испишу јасним тек- стом на самом цртежу или да се прикажу графичким симболима, према ЈУС. Ј1.220 од 16.12.1981. године.Уколико подаци о садржају или називу објекта не могу директно да се упишу, онда се ови подаци означавају бројем чије се значење даје у легенди, која је саставни део графичког дела карте.У горњем десном углу графичког дела карте оставља се једно поље за уношење регистарског броја, а у десном доњем углу оставља се једно поље које служи за означавање објеката.У графичком делу оперативне карте за приказивање одређених значења, употребљавају се и боје (плава - вода за гашење, резервоари и отворена налазишта, жута - површина по којој не смеју да се крећу ватрогасна возила, црвена - просторије и површине са посебном опа- сношћу), као и површина ЈУС стандардима и одговарајућим правилни- цима.Оперативне карте гашења пожара се разрађују сваке године у оквиру ватрогасно-тактичких вежби и тактичких захтева гашења пожара у објектима