pojam, vrste i sadrzina presude

Pojam, vrtse i sadržina presude Seminarski rad

1. UVOD

Parnični postupak se okončava odlukom suda. Sud donosi odlike u obliku presude ili u obliku rešenja. Presuda je najvažnija sudska odluka kojom se rešava predmet parničnog spora.

Kada sud odlučuje o tužbenom zahtevu u meritumu, tada donosi presudu i ona predstavlja konačnu odluku jer se njome završava proces pružanja pravne zaštite u prvostepenom postupku, zapravo, ona predstavlja nesumnjivo rešenje jednog građanskog spora. Presuda kao sudski akt sadrži i odgovor na pitanje da li je stranka osnovano zatražila pružanje pravne zaštite.

Razlikuju se različite vrste presuda, s obzirom na različite kriterijume koji se koriste prilikom klasifikacije o kojima sam detaljnije pisala u daljem tekstu.

2. POJAM PRESUDE

“Presuda je pojedinačni sudski akt kojim sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva.” 1 Sudija sudi na osnovu izvedenih dokaza i on nikad ne dosuđuje ono što stranka nije tražila, dakle. drži se tužbenog zahteva. Presuda se donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Pre nego što donese odluku, sudija je dužan da utvrdi činjenično stanje, odnosno činjenice za koje sud smatra da su važne za primenu prava radi donošenja odlike i one predstavljaju praemissae minor u sudskoj odluci. Praemissae maior je sadržaj pravne norme koju treba primeniti na utvrđeno činjenično stanje tj. primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog silogizma odnosno zaključak suda je conclusion i on daje odgovor na pitanje da li je tužbeni zahtev osnovan ili ne. Zadatak suda je da, na osnovu činjenica koje su utvrđene u sudskom postupku , izvede zaključak o tome na koji način treba da reguliše određeni sporni pravni odnos izmedju stranaka. Presuda mora da sadrži: uvod, izreku i obrazloženje koju potpisuje sudija pojedinica ili predsednik veća.Kao sudska odluka, mora biti pismeno izrađena jer je ona samo tako dostupna strankama i zainteresovanim licima za analiziranje njene sadržine i ispitivanje njene ispravnosti. Pismenom izradom se utvrdjuje i sadržina presude i obezbeđuje

1 Prof. dr Borivoje Poznić, Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Građansko procesno pravo, Beograd, 2010.

1


trag o njenom postojanju u vremenu. Obaveza pismene izrade presude postoji zbog toga da bi stranke znale argumentaciju i mogle da odlučile, na osnovu te argumentacije, hoce li izjavljivati pravne lekove ili ne. Presuda se donosi odmah po zaključenju glavne rasprave koju objavljuje predsednik veća tako što naglas čita izreku I ukratko saopštava razloge,a izrađuje se u roku od 8 dana, a izuzetno u roku od 15 dana.Postoji više vrsta presuda I njihova podela može se izvršiti po više osnova I kriterijuma.

3. VRSTE PRESUDE

U literature procesnog prava postoje mnogobrojni kriterijumi za klasifikaciju presuda. Presude možemo klasifikovati s obzirom na sadržaj pravne žaštite koja se pruža, zatim, s obzirom na postupak koji prethodio donošenju presude I s obzirom na deo zahteva o kome se odlučuje. Najviše se koristi klasifikiacija s obzirom na deo zahteva i kome se odlučuje.

“ 1. S obzirom na sadržaj pravne zaštite koje se pruža, presude se dele na:1. Kondemnatorne (osuđujuće)2. Deklarativne (uvrđujuće)3. Konstitutivne (preobražajne)

2. S obzirom na deo zahteva o kome se odlučuje, presude se dele na:1. Potpune2. Delimične3. Dopunske 4. Međupresude

3. S obzirom na postupak koji je prethodio donošenju presude, presude se dele na:1. Kontradiktorne2. Presude na osnovu priznanja3. Presude na osnovu odricanja4. Presude zbog propuštanja5. Presude zbog izostanka6. Presude bez odrđavanja raprave “ 2

2 Prof. dr Aleksandar Radovanov, Građansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosuđe, Univerzitet Privredna akademija, treće izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.

2


3.1. Podela presuda s obzirom na sadržaj pravne zaštite koja se pruža

U ovu grupu presuda spadaju kondemnatorne (osuđujuće) presude, deklarativne (utvrđujuće) presude i konstitutivne (preobražajne) presude.

Kondemnatorna (osuđujuća) presuda je presuda kojom se tuženi obavezuje na oređenu činidbu. Činidba se može sastojati od činjenja, propuštanja ili trpljenja. Sud nalaže tuženom da nešto preda, učini, trpi ili propusti.Da bi bila doneta kondemnatorna presuda, činidba mora da bude dospela do zaključenja glavne rasprave. Ako nije dospela reč je o preuranjenoj tužbi. Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup, može da se donese i pre prestanka zakupodavnog odnosa.3

„Ako je tužilac u tužbi tražio da mu se preda određena stvar, a izjavio je da je umesto te stvari voljan da primi i neku drugu zamenljivu stvar ili novčani iznos, sud će u presudi da izrekne da se tuženi može osloboditi obaveze predaje stvari ako plati taj iznos (facultas alternativa).“ 4

U ovim presudama je potrebno odrediti rok u kojem je tuženi dužan da ispuni određenu činidbu, što predstavlja paricioni rok. Paricioni rok je rok za dobrovoljno izvršenje osuđujuće presude, nakog čijeg proteka ona postaje izvršna i pogodna za prinudno izvršenje. Opšti paricioni rok po Zakonu iznosi 15 dana i on moće biti kraći ili duži . U situacijama kada je kraći, paricioni rok iznosi 3 dana, a počinje da teče od dana kada je tuženi primio presudu.Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje neke činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši.„Rok za izvršenje činidbe počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.“ 5

3 Član. 343. stav 3., Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).


5 Član 345. stav 3., Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

3


Deklarativnom ( utvrđujućom) presudom se utvrđuje - deklariše postojanje ili nepostojanje jednog prava ili istinitost ili neistinitost jedne isprave.Ova presuda se donosi povodom deklarativne tužbe. Za razliku od kostitutivne presude, deklarativna presuda ne stvara nikakvu promenu u spornom materijalno pravnom odnosu. Svaka presuda kojom se odbija tužbeni zahtev je deklarativna. Ova presuda nije podobna za prinudno izvršenje.

Konstitutivnom (preobražajnom) presudom sud usvaja zahtev za zasnivanje, promenu ili prestanak jednog pravnog odnosa. Njome je izrečena pravna promena koja nastupa pravosnažnošću.Njome se vrši promena jednog prava. Ta promena nastaje u vreme nastanka pravosnažnosti presude i ima dejstvo za ubuduće, pro futuro, (ex nunc) kao, na primer, kod razvoda braka. Izuzetno konstitutivna presuda ima retroaktivno dejstvo, ex tunc, kada se poništava neki pravni posao i tada se smatra kao da pravni posao nije ni postojao.Ove presude nisu podobne za prinudno izvršenje. 3.2. Podela presuda s obzirom na deo zahteva o kome se odlučuje

U ovu grupu presuda spadaju potpune, delimične, dopunske I međupreude.

Potpunom presudom sud meritorno odlučuje o svim zahtevima iznetim u tužbi. Za ovu presudu se veoma često koristi termin „konačna presuda“. To je presuda kojom se parnični postupak okončava u određenom stepenu suđenja ili uopšte, i nema više ničeg što je preostalo za odlučivanje u tom stepenu. Konačnost presude razlikuje se od pravnosnažnosti. Konačna je recimo, presuda prvostepenog suda protiv koje još uvek teče rok za žalbu ako je njom odlučeno o visini tužbenog zahteva, ali ona nije pravnosnažna. „Sud je dužan da jednom presudom odluči o svim zahtevima istaknutim u postupku, kako o glavnom tužbenom zahtevu, tako i o sporednim traženjima.“6

Delimična presuda se donosi kada je za konačnu odluku sazreo samo deo zahteva. To je takva presuda gde sud odlučuje samo o nekom od više postavljenih tužbenih zahteva ili samo o delu zahteva koji je sazreo za donošenje konačne odluke.


4


„Ako od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo za neke postoje uslovi za konačnu odluku ili ako su samo za deo jednog zahteva ispunjeni uslovi za konačnu odluku, sud može u pogledu tih zahteva, odnosno dela zahteva, da zaključi raspravu i donese presudu (delimična presuda).Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podneta protivtužba, ako postoje uslovi za donošenje odluke samo o zahtevu tužbe ili zahtevu protivtužbe.Sud će prilikom odlučivanja da li će da donese delimičnu presudu, naročito da uzme u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji ispunjava uslove za donošenje odluke.Delimična presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja.“ 7 Sud je dužan bez odlaganja doneti delimičnu presudu ako su, na temelju priznanja ili odricanja od više istaknutih zahteva samo neki sazreli za konačnu odluku, ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za takvu odluku.

Dopunska presuda se donosi kad sud propusti da odluči o delu tužbenog zahteva ili o svim zahtevima o kojima je morao odlučiti presudom. „Ako sud smatra da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazaće glavnu raspravu radi donošenja presude o zahtevu koji nije rešen (dopunska presuda).Dopunska presuda može da se donese i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto veće, a zahtev u pogledu koga se traži dopuna je dovoljno raspravljen.Ako sud smatra da je predlog za donošenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbaciće, odnosno odbiće predlog rešenjem.Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na troškove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez održavanja ročišta.” 8

Dopunska presuda se ne donosi po službenoj dužnosti. Nju je stranka dužna da predloži u roku od 15 dana od dana prijema presude kojom je odlučeno o delu zahteva ili svim istaknutim zahtevima. Sud će rešenjem odbaciti neblagovremeno podnesen predlog za dopunu presude odnosno odbiti neosnovani predlog. Ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u roko od 15 dana, smatraće se da je tužba u tom delu povučena. Dopunska presuda može da se donose i bez

7 Član 346. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

8 Član 357. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

5


ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donisi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu.

Međupresuda se donosi kada se pored osnova tužbenog zahteva osporava i iznos tužbenog zahteva, s tim što u pogledu osnova tužbenog zahteva ipunjeni su uslovi za donošenje sudske odluke. Tada sud donosi međupresudu koja se odnosi samo na osnov tužbenog zahteva. “Ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da samo utvrdi postojanje osnova tužbenog zahteva (međupresuda). Do pravnosnažnosti međupresude sud naknadno utvrđuje iznos tužbenog zahteva.”9

U parnicama u kojima je osporena osnovanost tužbenog zahteva, opravdano je donošenje međupresude, jer se u postupku izbegava nepotrebno i suvišno dokazivanje činjenica. Ako bi prvostepeni sud, u situaciji kad su sporni pravni osnov i visina zahteva, doneo konačnu presudu i naknadno se, pošto je i bio sproveden drugostepeni postupak, ispostavi i utvrdi da ne postoji pravni osnov tužbenog zahteva, to bi, ne samo izazvalo nepotrebno angažovanje suda u pogledu izvođenja dokaza koji se odnose na visinu zahteva i nepotrebno dugo trajanje postupka, već bi izazvalo i povećanje troškova postupka. Iz tog razloga, zakonodavac predviđa mogućnost da sud, iz razloga celishodnosti, može prvo da odluči o osnovu tužbenog zahteva i da zastane sa postupkom u kome bi se raspravljalo, izviđalo i odlučivalo o iznosu tužbenog zahteva. Donošenjem međupresude, kojom se odlučuje samo o osnovu tužbenog zahteva, sud privremeno odlaže izvođenje dokaza koji se odnose na utvrđivanje visine spornog iznosa potraživanja. O razdvajanju postupka i odlučivanju u dve etape, prvostepeni sud odlučuje po službenoj dužnosti jer je mogućnost donošenja međupresude inspirisana isključivo razlozima celishodnosti, a o tome isključivo odlučuje sud. Međupresudom se ne odlučuje o delu tužbenog zahteva, kao što je to slučaj sa delimičnom presudom. Razlika između ova dva tipa presude je u njihovoj procesnoj funkciji iako je donošenje obe vrste presuda inspirisano razlozima celishodnosti i ekonomičnosti. Delimičnom presudom sud odlučuje konačno o jednom od više kumuliranih tužbenih zahteva ili o delu tužbenog zahteva, dok međupresudom odlučuje o jednom elementu tužbenog zahteva. Međupresuda, za razliku od delimične presude, nije konačna presuda jer se njenim donošenjem 9 Član 347. stav 1. i 2. , Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

6


postupak za rešavanje spora konačno ne završava. Ona samo prethodi donošenju konačne presude koja se ne može doneti pre nego što međupresuda postane pravnosnažna, i upravo od sadržaja međupresude zavisi konačna presuda. “U situaciji kada sud nije siguran u pogledu tužbenog zahteva pa želi to da proveri putem istancionog postupka, on će doneti međupresudu. Tek kada po žalbi odluči drugostepeni sud I međupresuda postane pravosnažna, tada sud nastavlja postupak I donosi odluku o visini postavljenog tužbenog zahteva. “ 10

Prvostepeni sud može da odluči međupresudom i kad je tuženi odgovoran za naknadu štete. Tada će sud utvrditi postojanje njegove odgovornosti pa će pristupiti raspravljanju o visini tužbenog zahteva , nakon pravosnažnosti te presude.Međupresudu, po pravilu, donosi prvostepeni sud. Međutim, međupresudu može doneti I drugostepeni sud po žalbi, kada povodom pravnog leka zaključi da je osnovan osnov tužbenog zahteva. Međupresuda je uvek pozitivna presuda kojom se usvaja osnov tužbenog zahteva i ne može biti negativna jer bi bila konačna presuda kojom se odbija tužbeni zahtev. Ova presuda ima dejstvo samo u potupku u kome je doneta. Ona je osnovana kada se očekuje da će rasprava o iznosu biti duga i skupa, ali se veoma retko koristi.

3.3. Podela presuda s obzirom na postupak koji je prethodio donošenju presude

U ovu grupu presuda spadaju kontradiktorne presude, presude na osnovu priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog propuštanja, presude zbog izostanka i presude bez održavanja rasprace.

Kontradiktorne presude predstavljaju veoma česte presude u pravnom životu. Redovna je presuda na osnovu kontradiktornog raspravljanja. Ona se donosi onda kada je tuženi osporio tužbeni zahtev, ali i uvek u onim slučajevima kada je iz raznih razloga zabranjeno sudu da donese presudu zbog propuštanja ili presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja. Praktični značaj ove podele sastoji se u razlozima žalbe. Jedino je kod presude na osnovu kontradiktornog raspravljanja dopuštena žalba iz svih razloga iz kojih se inače žalba može podneti.


7


Presudom na osnovu priznanja sud usvaja tužbeni zahtev.“Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja).Sud neće da donese presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3).Donošenje presude na osnovu priznanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog člana prethodno pribave obaveštenja.” 11

Priznanje je procesna radnja kojom tuženi voljno izjavljuje pred sudom da priznaje tužbeni zahtev. Tuženi može priznati ceo tužbeni zahtev ili deo tužbenog zahteva. Nakon priznanja sud se ne upušta u istinitost činjenica.Priznanje tužbenog zahteva, na ročištu ili u podnesku, tuženi može da opozove do donošenja presude i bez pristanka tužioca. Treba razlikovati priznanje tužbenog zahteva od priznanja činjenica. Priznanje tužbenog zahteva relevantno je samo ako je dato izričito. Priznanje se neće prihvatiti ako je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i moralu. Ono mora biti bezuslovno, a ako je dato pod manama volje može se pobijati.

Presudom na osnovu odricanja sud odbija tužbeni zahtev. U ovoj presudi tužilac se, do zaključenja glavne rasprave, odriče tužbenog zahteva. “Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva, sud će bez daljeg raspravljanja da donese presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja).Za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog.Sud neće da donese presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolažu (član 3. stav 3).Donošenje presude na osnovu odricanja odložiće se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. ovog člana prethodno pribave obaveštenja.Odricanje od tužbenog zahteva, na ročištu ili u podnesku, tužilac može da opozove do donošenja presude i bez pristanka tuženog.” 12

Odricanje je materijalna dispozitivna radnja koja se može izvršiti na ročištu ili podneskom. Pristanak tuženog prilikom donošenja presude na osnovu odricanja nije potreban. Odricanje se neće prihvatiti ako je protivno prinudnim propisima,

11 Član 348. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).12 Član 349. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

8


javnom poretku i moralu,a ako je dato pod manama volje može se pobijati. Žalba protiv ove presude se može pobijati samo zbog bitne povrede parničnog postupka I zbog mane volje, a ne zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Presuda zbog propuštanja postoji kada je tuženi propusti da odgovori na tužbu,a sud bez raspravljanja usvaja tužbeni zahtev.“Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog propuštanja), ako su ispunjeni sledeći uslovi:1) tuženom je uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja;2) činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opštepoznate;3) osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi;4) ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu.” 13 Da bi se presuda donela potrebno je da je tužba uredno dostavljena tuženom i da mu je naloženo da odgovori na tužbu, kao i da je upozoren na posledice propuštanja da podnese odgovor na tužbu. Tužba mora sadržati potpuno činjenično stanje. Ako ne sadrži zakazuje se pripremno ročište. Takođe, ako priloženi dokazi protivreče navodima u tužbi odbiće se predlog za donošenje presude zbog propuštanja i donošenje presude zbog propuštanja će se odložiti ako je potrebno da se sud informiše oko okolnosti koje sprečavaju donošenje ove presude.Kad nema dokaza da je tužba uredno uručena može se odložiti donošenje presude. U takvoma slučaju sud je dužan izvideti potrebne okolnosti, i to u roku od 30 dana ako je dostavljanje vršeno u zemlji.

Presuda zbog izostanka se donosi kada uredno pozvani tuženi nije došao na ročište. Sa fizičkim nedolaskom poistovećuje se situacija kada se tuženi ne upusta u raspravljanje i ne osporava tužbeni zahtev. Tuženom se tužba dostavlja zajedno sa pozivom na roćište. Uslovi za donošenje presude zbog izostanka su: da je tuženi je uredno pozvan i nije se odazvao pozivu, a tužba je uredno dostavljena tuženom,zatim, da, ne postoje opštepoznate okolnosti koje bi sprečile dolazak tuženog, i osnovanost tužbenog zahteva mora da proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi, a činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev ne smeju biti u suprotnosti sa 13 Stav. 1. Član. 350. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US).

9


dokazima ili notornim činjenicama. Donošenje presude zbog izostanka može da se odloži i ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upućen. U tom slučaju sud će da odredi rok, koji ne može da bude duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, da se proveri da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u određenom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud će da donese presudu zbog izostanka.

Presuda bez održavanja raprave se donosi ako sud utvrdi da među strankama nisu sporne činjenice i da ne postoje druge smetnje. Sud je donosi kada je tuženi, u odgovoru na tužbu, priznao relevantne činjenice nezavisno od toga što je osporio tužbeni zahtev. Ako je tuženi u odgovoru na tužbu priznao odlučne činjenice, nezavisno od toga što je osporio tužbeni zahtev, sudija pojedinac, odnosno predsednik veća može bez zakazivanja ročišta doneti presudu ako ne postoje druge smetnje za njeno donošenje. Presuda bez održavanja rasprave se može doneti kao potpuna i delimična presuda. Prilikom donošenja ove presude ne smeju postojati smetnje za njeno donošenje, a moraju biti ispunjene pojedine pretpostavke: tuženi treba blagovremeno da podnese pismeni odgovor na tužbu,a ako tuženi to ne učini tada je sud dužan doneti presudu zbog propuštanja, zatim, tuženi treba, u odgovoru na tužbu, da prizna sve bitne činjenice navedene u tužbi, ali ne sme da iznese I saznanje o drugim činjenicama jer bi one svojim postojanjem dovele u sumnju osnovanost tužbenog zahteva. U tom slučaju bi tuženi morao i o njima da se izjasni, tako da se ne bi mogla doneti presuda bez održavanja rasprave. Činjenice koje je tužilac izneo u tužbi i koje je tuženi priznao, moraju biti dovoljne za donošenje odluke. Sud je ovlašćen da donese presudu bez održavanja rasprave na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja kada tuženi priznaje činjenice.

4. PISMENA IZRADA (SADRŽINA) PRESUDE

Presuda se mora izraditi u roku od 8 dana od dana objavljivanja, a u složenijim predmetima, sud može da odloži pisanu izradu presude za još 15 dana. Presuda mora da sadrži uvod, izreku i obrazloženje.

10


U uvodu će se naznačiti da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, prebivalište ili boravište stranaka, vrednost predmeta spora , dan donošenja i objavljivanja presude. Izreka sadrži odliku suda o tužbenom zahtevu, kao i da li je sud odbio ili usvojio tužbeni zahtev. Predstavlja najvažni deo presude. Sud, u izreci presude, odlučuje o osnovanosti svih zahteva koji su stavljeni u postupku, kao i naknadi parničnih troškova. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude uvek će javno da se pročita, a sud će da odluči da li će javnost da se isključi prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći. U obrazloženju se navodi zahtev stranke i navodi tužbe, dokazi koje je sud sproveo, činjenice izvedene na osnovu dokaza i propisi na kojima se zasniva odluka presude, zatim se daje obrazloženje za donetu odluku o parničnim troškovima, potpis predsednika veća i pouka o pravnom leku. Presuda ne sadrži obrazloženje ako su se stranke odrekle prava na pravni lek, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.Presuda se izriče u ime naroda, a potpisuje je predsednik veća. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa upustvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude. Sud je vezan za voju presude tek od njenog objavljivanja, a dok se presuda ne objavi sud je može opozvati.

5. ZAKLJUČAK

Presuda je jedan od načina na koji sud može da donese odluku I odluči u parničnom postupku. Presudom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva. Pravna zaštita u parničnom postupku se konkretizuje i izražava presudom. Osim o glavnom tužbenom zahtevu, sud odlučuje presudom i o protivtužbi. Uobičajeno je u sudskoj praksi da se i odluka o sudskim troškovima donese u okvirima izreke sudske presude.U pravnoj nauci postoje različite podele sudskih presuda. Različiti autori na različite načine razvrstavaju presude po različitim osnovima, i prema različitim kriterijumima.Uobičajena i najčešća podela sudskih presuda koja se javlja kod svih autora je na osuđujuće (kondemnatorne), utvrđujuće (deklarativne) i preobražajne (konstitutivne) sudske presude.

11


Takođe je opšteprihvatljiva i podela I na presude na osnovu propuštanja, priznanja, odricanja i izostanka sa druge strane.Još jedna podela koja je uobičajena je podela na potpune i delimične presude, kao i na dopunske i međupresude.Međutim i pored svih ovih podela, koje govore o raznovrsnosti sudskih presuda, ipak treba imati u vidu da je parnični postupak, jedan kontradiktoran postupak koji se najčešće završava meritornom odlukom – sudskom presudom na osnovu i posle kontradiktorne rasprave i dokazivanja na glavnoj raspravi, čime se potpuno, nakon svestrane ocene dokaza, izražava zapovest države u odnosu na tužbeni zahtev. Na osnovu svega izvedenog, može se zaključiti da presuda zauzima veoma bitno mesto u pravnoj nauci, ma koja vrsta presude u postupku bila upotrebljena.

LITERATURA

1. Prof. dr Aleksandar Jakšić, Građanko procesno pravo, Pravni fakultet, Beograd. 2010.

12


2. Prof. dr Aleksandar Radovanov, Građansko procesno pravo, Pravni fakultet za privredu I pravosuđe, Univerzitet Privredna akademija, treće izmenjeno I dopunjeno izdanje, Novi Sad, 2012.

3. Prof. dr Borivoje Poznić, Komentar zakona o parničnom postupku, Službeni glasnik, Beograd, 2009.

4. Prof. dr Borivoje Poznić, Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, Građansko procesno pravo, Beograd, 2010.

5. Prof. dr Gordana Stanković, Građansko procesno pravo, Niš, 2010.

5. Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US)

13

pojam, vrste i sadrzina presude

Documents