SADRAJ :

SADRAJ

Uvod21. Pojam preduzea3 1.1. Jednostavna organizaciona struktura3 1.2. Funkcionalna organizaciona struktura4

1.3. Diviziona organizaciona struktura4 2. Preduzea po veliini5 2.1. Mala preduzea5 2.2. Srednja preduzea6 2.3. Velika preduzea63. Vrste preduzea prema djelatnosti8 3.1. Proizvodna preduzea8

3.2. Trgovaka preduzea8

3.3. Usluna preduzea8

4. Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima9 4.1. Inokosna preduzea9

4.2. Drutva lica10

4.2.1.Ortaka drutva10

4.2.2. Komanditna drutva11

4.3. Drutva kapitala12

4.3.1. Akcionarsko drutvo12

4.3.2. Drutvo sa ogranienom odgovornou13

4.4. Nevlasniki tipovi preduzea14

4.4.1. Drutveno preduzee14

4.4.2. Javno preduzee15

4.5. Neprofitna preduzea15

5. Veliki poslovni sistemi16 5.1. Korporacije16

5.2. Holding kompanije17

Zakljuak18Literatura20UVODPrivreda ne moe da postoji bez preduzea. U privredama koje su predhodile robno-novanoj, domainstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav nain proizvodnje nije bio efikasan. Drutvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domainstva bez prednosti koje donosi razmjena. Preduzea su nastala kada su domainstva prestala da budu samodovoljna i kada su poela da proizvode za drugog, odnosno za razmjenu. Preduzea nastaju sa pojavom trine privrede, kada su domainstva poela da se specijalizuju u jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmjenjuju na tritu.

Svako preduzee je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajedniki cilj. Nezavisno od toga da li preduzee tei ostvarivanju profita ili funkcionie kao neprofitno orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzea je poveanje efikasnosti. Preduzee predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzee osnovna institucija svake trine privrede.

Postoji niz razliitih definicija i koncepata preduzea. Oni se mijenjaju u skladu sa usavravanjem i razvojem znanja o preduzeu i promjenama koje doivljavaju preduzea u praksi. Preduzee se definie na sledei nain: Preduzee je organizacija koja ima formu i strukturu, u kojoj se vri transformacija ulaza i izlaza, sa ciljem da se ostvari profit. Preduzee je trina institucija, to znai da postoji samo u trinim privredama, gdje se alokacija resursa obavlja u skladu sa ponudom i tranjom, osnovnim ekonomskim zakonom .Preduzea su oduvijek bila i ostala osnovni pokreta drutva, ekonomije i civilizacije. Bez njih, kompletan proces razvoja ljudskog drutva u cjelini bio bi doveden u pitanje. Samo preduzee po sebi je organ koji stalno evoluira, mjenja se, razvija, prilagoava novonastalim situacijama. Sposobnost preduzea da se prilagoava trinim zakonima, unaprijed odreuje njegovu uspjenost i dalji opstanak na vjeitom bojitu koje zovemo trite.

1. POJAM PREDUZEA

1. Pojam i struktura preduzeaPreduzee je temeljna institucija trine privrede. U svakoj trinoj privredi postoji veliki broj preduzea, koja se razlikuju prema veliini, poslovnoj aktivnosti, grani kojoj pripadaju, geografskom podruju na kome posluju, fazama u proizvodno - trokovnom lancu koje obavljaju stepenu razliitosti ili vlasnitvu.

Bitne, zajednike, karakteristike svih poslovnih preduzea su:1. Sva preduzea koriste resurse da bi proizvela dobra i usluge,2. Sva preduzea uestvuju na tritu proizvoda kao prodavci dobara i usluga koje proizvode,3. Svako preduzee mora da donosi odluke o nainu na koji e da organizuje svoje aktivnosti. Ove odluke se odnose na ta, kako i koliko proizvoditi i kakvu internu organizaciju primjeniti da bi se ostvarili ciljevi,4. Svako preduzee mora da odlui kako e da odgovori na razliite trine uslove i konkurentske pritiske, jer su, pored resursa, sposobnosti i kompetentnosti, trite i konkurencija glavni arbitri efikasnosti preduzea.

Pod formom i oblikom organizacije podrazumjeva se pravni oblik preduzea. Od pravnog oblika preduzea zavisi visina kapitala, struktura kapitala tj. odnos izmeu vlasnikog kapitala i duga, kao i upravljanje i kontrola preduzea.

Pod strukturom organizacije podrazumjeva se broj, veliina i nain na koji se ljudski i materijalni resursi preduzea meusobno povezani. U zavisnosti od vrste preduzea, struktura organizacije moe biti podjeljena na tri naina.

1.1. Jednostavna organizovana strukturaU okviru ove strukture, sve u vezi donoenja odluka, kontrole radnika i upravljanja preduzeem, vri vlasnik preduzea.

1.2. Funkcionalna organizovana strukturaSpecifino za ovu strukturu je to to u njoj vlada hijerarhijski sistem poslovanja. Upravljanje preduzeem, kontrola i donoenje odluka su u nadlenosti vrha preduzea koje je centar odluivanja i odgovornosti. Ovakva preduzea imaju posebne organizacione jedinice za svaku poslovnu funkciju i na elu svake organizacione jedinice se nalaze menaderi srednje linije, koji vre koordinaciju aktivnosti izmeu vrha preduzea i organizacionih jedinica. Princip podjele poslova u ovakvoj vrsti organizacije smatra se jednim od najefikasnijih.

1.3. Diviziona organizovana strukturaOva vrsta stukture primjenjuje se u velikim preduzeima. Vrh preduzea donosi strategijske odluke koje se odnose na itavo preduzee i na dui vremenski period kao to su dugorono planiranje i nabavka finansijskih sredstava. Ovakva preduzea se djele na vie djelova (divizija), za koje je specifino to da imaju visok nivo samostalnosti. Izmeu divizija i vrha preduzea postoje tzv. savjetnici-eksperti , koji su zadueni za odnos izmeu menadera divizija i vrha preduzea i imaju funkciju finansijske kontrole divizija tzv. interne finansijske kontrole. Svaka divizija je organizovana po modelu funkcionalne organizacione strukture.Transformacija ulaza i izlaza zavisi od poslovne aktivnosti preduzea. Ona se ne shvata samo u fizikom smislu, ve i kao transformacija vrijednosti. Tehnika transformacija (transformacija drveta i rafova u stolicu), prostorna transformacija (prevoz voa iz Grke u Srbiju) ili vremenska transformacija, iako se fiziki razlikuju imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je stvaranje vrijednosti. Transformacija ulaza i izlaza odreena je stanjem tehnologije u datom vremenskom periodu.

2. VELIINA PREDUZEA

Za ekonomiju svakog preduzea bitna je i njegova veliina. Kao kriterijum veliine preduzea obino se uzimaju: broj zaposlenih, vrijednost uloenog kapitala, obim proizvodnje, prodaje itd. Preduzea razliite veliine se svojim ulogama i karakteristikama meusobno dopunjavaju i neophodno je da postoje i da na tritu budu zastupljena. Prema veliini, dakle, preduzea djelimo na:- mala preduzea,

- srednja preduzea i

- velika preduzea.2.1. Mala preduzeaIako u savremenoj privredi vlada miljenje da su velika preduzea nosioci privrednog razvoja, sve je prisutnije miljenje da su mala preduzea i preduzetnike firme pokretai ukupnog rasta i razvoja. Ova preduzea imaju mali obim poslovanja, mali broj radnika i relativno mali poetni kapital. Ona se nalaze uglavnom u oblastima djelatnosti koja velika i srednja preduzea ne pokrivaju, ili nisu zainteresovana da pokriju, uglavnom zbog rentabilnosti. Ovakvo preduzee osniva pojedinac, ili pojedinci, udrueni u ortakluku.

Najei kriterijumi po kojima se mala preduzea definiu su:

Broj zaposlenih, Vrijednost raspoloivog kapitala, Ukupan godinji prihod, Profit.Veliki broj malih preduzea se bavi poslovima maloprodaje, velikoprodaje i usluga.

Iako takva, ova preduzea imaju visok stepen fleksibilnosti, pa kao takva, est su nosioc inovacija i time doprinose ubrzanom razvoju privrede. Mala preduzea otvaraju veliki broj radnih mjesta zbog ega zemlje u razvoju ili tranziciji podstiu njihov razvoj. S obzirom da malim preduzeem upravlja pojedinac, ili ortaci (partneri), oni su zadueni za nabavku kapitala i organizaciju proizvodnje. Poslovi kojima se ova preduzea bave su lokalni, a preduzee je i kao takvo, malo u poreenju sa najveim konkurentima u grani.2.2. Srednja preduzeaSrednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih u velika preduzea i imaju slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Ova preduzea odlikuje vei stepen fleksibilnosti i laka sposobnost uvoenja savremenih oblika nauke i tehnologije, nego to je to mogue u malim preduzeima, a opet nii u odnosu na velika preduzea. Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja tritu i drugim spoljnim faktorima nego velika preduzea. Savremena tehnologija, ovim preduzeima omoguava da imaju vei obim proizvodnje, ali sa malim brojem zaposlenih. Njihova sposobnost da bolje reaguju na promjene, naroito je izraena u granama gdje su sposobnost i brzina prilagoavanja bitan faktor efikasnosti poslovanja. S obzirom da zapoljavaju vei broj radnika od malih preduzea, stepen specijalizacije je izraeniji, a samim tim i poveanje efikasnosti je izraeno.

Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama preduzea, tj. djelatnosti koju obavlja. Karakteristino za ovo preduzee je visok stepen podjele rada.

Srednja preduzea imaju kompleksniji sistem upravljanja od malih preduzea. Ona kao i mala preduzea mogu biti vlasnitvo pojedinca, ali ih ee posmatramo kao vlasnitvo vie ljudi. Ovakva preduzea imaju niz pogodnosti u oblasti pribavljanja kapitala, jer njihov obim proizvodnje je obimniji, broj zaposlenih je vei, produktivnost efikasnija. Kao takvom, preduzeu je lake da pribavi kapital od banaka, kreditom sa povoljnom kamatom, od strane preduzea zainteresovanih za ulaganje i na brojne druge naine.

2.3. Velika preduzeaVelika preduzea raspolau velikim kapitalom i pokrivaju veliko trite. Ovakav oblik preduzea prati i veliki broj zaposlenih. Velika preduzea imaju i veliki obim proizvodnje, to im omoguuje da vre uticaj na rezultate poslovanja, ali i da imaju veliki uticaj na trite. Ova preduzea su u mogunosti da raspolau najmodernijom opremom i da prednjae u inovacijama. Stalno usavravanje tehnike i metoda upravljanja, rezultira poveanjem efikasnosti. Zbog svog velikog obima proizvodnje i uticaja na trite, ova preduzea su u mogunosti da ostvaruju i vei profit. Veliina ovakvog preduzea moe pozitivno uticati na njegovu stabilnost. Proces dugoronog planiranja i razvoja, zauzima znaajno mjesto u procesu organizacije preduzea. Zahvaljujui svojoj finansijskoj moi, ova preduzea su u mogunosti da ulau u nauno - istraivake radove i inovacije. Velika preduzea imaju i kompleksniji sistem upravljanja, koji se sastoji ne samo od upravnog odbora koji donosi odluke od strategijskog znaaja za razvoj preduzea, ve u svojoj organizacionoj strukturi posjeduje i niz odgovornih lica koja najee obavljaju poslove menadera, tj. lica odgovorna za pravilno sprovoenje zadataka. Poto imaju velikog udjela u privredi jedne zemlje, drava je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost poslovanja. Ova preduzea su temelj za razvoj itavog niza drugih preduzea.

3. VRSTE PREDUZEA PREMA DJELATNOSTIPored optih uslova i klasifikacija preduzea, odreenih zakonskom regulativom, preduzea se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od opte poznatih i prihvaenih podjela preduzea je, na:- proizvodna preduzea,

- trgovaka preduzea, i

- usluna preduzea.

3.1. Proizvodna preduzeaTeite ovih preduzea su proizvodne aktivnosti. Ova preduzea se organizuju prema tehnolokim funkcijama u zaokruenom procesu rada. U ovim preduzeima, pored raznih faza tehnolokog procesa, javljaju se i odraene prometne aktivnosti, kao to su: nabavka materijala, sirovina, prodaja gotovih proizvoda i sl. Odnos izmeu pojedinih vrsta poslova u ovim preduzeima zavisi od tehnolokih specifinosti preduzea, trita i njegovog djelovanja na proizvode, stepen razvijenosti podjele rada itd. 3.2. Trgovaka preduzeaOva preduzea imaju za zadatak realizovanje funkcije robnog prometa u reprodukciji. Struktura rada u ovim preduzeima, uslovljena je veliinom i karakterom trita, djelovanjem konkurencije, strukturom stanovnitva i dr.

Zbog svojih izraenih trinih karakteristika, ova preduzea imaju razvijene marketing aktivnosti, metode propaganda i promocije proizvoda. U okviru ovih preduzea se odvijaju finansijski poslovi, kao i poslovi novanog prometa. Vano za ova preduzea je to da su ona pod stalnim uticajem promjene trita, to moe rezultovati da ovakvo preduzee gubi samostalnost i stabilnost, pa je, kao takvo, preduzee primorano da razvija i usvaja nove metode tehnika prodaje, propagande i promocije proizvoda.3.3. Usluna preduzeaU razvijenim privrednim tritima, ova preduzea predstavljaju dominantan sektor, to se tie obima djelatnosti i zaposlenosti. Ova preduzea se uglavnom bave poslovima koji se tiu sektora usluga, a to su: bankarstvo, osiguranje, zanatstvo, ugostiteljstvo i sl. Osnovna karakteristika ovih preduzea je visok stepen specijalizacije za odreene poslove, ali i visok stepen fleksibilnosti. Ova preduzea po pravilu, spadaju u grupu malih preduzea, zbog niskog broja zaposlenih, ali zato spadaju u najbrojniju vrstu preduzea u trinoj privredi.

4. OBLICI I VRSTE PREDUZEA U SAVREMENIM USLOVIMA

4.1. Inokosna preduzeaInokosna preduzea su preduzea na ijem se elu nalazi jedan vlasnik. Vlasnik upravlja preduzeem, vri kontrolu i donosi odluke. Ovaj oblik preduzea je i najstariji vid preduzea, takoe i najbrojniji. Kod ovog preduzea dovoljno je donjeti odluku o osnivanju i prijaviti preduzee nadlenom organu. Vlasnik ovakvog preduzea odgovara za rad preduzea cjelokupnom imovinom, ali zato i steeni profit njemu u potpunosti pripada. Ako dolazi do eventualnih gubitaka u okviru preduzea, ona u cjelosti padaju na teret vlasnika. U ovakvim preduzeima zastupljena je jednostavna organizaciona stuktura, to znai da svi zaposleni obavljaju sve poslove, odnosno da nema klasine podjele rada. Vlasnik, pored upravljanja preduzeem, vri i direktnu kontrolu zaposlenih radnika. Vlasnik prema potrebi obavlja i izvrne poslove. Prednost ovakvog preduzea je u tome to vlasnik, s obzirom da ne postoji razlika izmeu imovine preduzea i line imovine, ne plaa porez na dobit preduzea ve samo porez na lini prihod vlasnika i kao takvo ima vrlo povoljan poreski status. Trokovi osnivanja ovakvog preduzea su niski, profit u cjelosti pripada vlasniku, tajnost poslovanja i lina kontrola. Sa druge strane, neograniena odgovornost ima i svoje loe strane a one se ogledaju u veem riziku neuspeha, kao i u oteanom pristupu kapitala. Neki od osnovnih izvora kapitala, kod ovakvog preduzea su: lini kapital vlasnika, kapital ili kredit koji vlasnik moe da zatrai od roaka ili od osoba kod kojih uiva povjerenje, bankarski kredit, sam profit preduzea itd. Iako na prvi pogled brojni, izvori kapitala su ogranieni, jer iako postoji mogunost pribavljanja kapitala od osoba koje su roaci ili osoba kod kojih vlasnik uiva povjerenje, takav kapital je obino nedovoljan za proirivanje proizvodnih kapaciteta preduzea, pa je zato vlasnik primoran da kapital pribavi u vidu kredita od banaka. to se tie ove vrste pribavljanja kapitala, problem je u tome to banke treba ubijediti u kontinuitet rada preduzea i mogunost vraanja kredita i kamate.

4.2. Drutva licaZa razliku od inokosnih preduzea, gdje vlasnitvo preduzea pripada jednoj osobi, drutva lica spadaju u oblik organizovanja preduzea gdje se dvije ili vie osoba udruuju radi zajednikog ostvarivanja odreenog cilja. Ovakva drutva se esto nazivaju i ortaka ili partnerska drutva. Sva imovina preduzea predstavlja zajedniku imovinu, koju partneri drutva koriste iskljuivo u svrhu obavljanja zajednike djelatnosti, to, opet gledano, ne mora da bude sluaj ako je partnerskim ugovorom drugaije regulisano. U praksi se drutva lica javljaju kao:- Ortako drutvo,

- Komanditno drutvo.4.2.1. Ortako drutvoOrtaka drutva su po mnogo emu slina inokosnim preduzeima u pogledu prednosti i nedostataka, s tom razlikom to ovakvo preduzee ima najmanje dva pa i vie vlasnika. Ovakvo preduzee nastaje udruivanjem nekoliko lica (prijatelja, lanova rodbine, partnera itd.). Preduzee se osniva sporazumom o osnivanju u kome se definie visina pojedinanih ulaganja, kao i raspodjela dobiti. Iako postoji mogunost djeljenja ulaganja na jednake djelove, est je sluaj, da ne ulaze svi ortaci u osnivanje preduzea sa istom koliinom kapitala, ali je i pored toga, svaki partner odgovoran za obaveze ostalih partnera bez obzira na veliinu kapitala koji je uloio u preduzee. Poto partneri u ovakvom preduzeu imaju neogranienu odgovornost, donoenje odluka u ovakvom preduzeu je oteana. Stoga, odluke vezane za ovakvo preduzee, moraju biti donjete konsenzusom, kroz usaglaavanje, zato to odluka svakog partnera obavezuje ostale. Ovaj nain donoenja odluka je nedostatak ovakve vrste preduzea, posebno u sluajevima kada treba donjeti odluku brzo, a doe do neslaganja partnera. Zato se za partnere u ovakvim preduzeima biraju roaci, bliski prijatelji ili osobe od povjerenja. Za razliku od inokosnog preduzea, ortaka drutva imaju laki priliv kapitala. S obzirom da su u vlasnitvu vie osoba, kapital za ovu vrstu preduzea je lake nabaviti. Najvei broj ortakih drutava, osniva se u oblasti profesinalnih usluga i djelatnosti gdje je znanje i strunost partnera, bitna kao i uloeni dio kapitala. Sve promjene u vlasnikoj strukturi preduzea, kao to su povlaenje iz posla, prijem novih ortaka itd., zahtjeva ponovno osnivanje preduzea. Partneri mogu da biraju, da otkupe udio kapitala partnera koji se iz preduzea, iz bilo kog razloga povukao, ili da prime novo lice u partnerstvo (ortakluk). Bez obzira na odluku, partneri o svemu odluuju jednoglasno, jer bez jednoglasne odluke nema prenosa vlasnitva na tree lice ili otkupa udjela. U praksi razvijenih zemalja javljaju se uglavnom dvije vrste ortakih preduzea:

Javno ortako drutvo

Tajno ortako drutvo

Oba, pomenuta drutva, ine ortaci koji su u javnim ortakim drutvima poznati javnosti, dok u tajnim ortakim drutvima, oni su uglavnom poznati samo ostalim lanovima drutva.

4.2.2. Komanditno drutvoKomanditno drutvo je veoma slino ortakom drutvu. To je drutvo vie lica koja obavljaju odreenu djelatnost pod zajednikim imenom u cilju ostvarenja profita, ali, u ovakvom preduzeu postoji odreeno neslaganje u odgovornosti koju snose osnivai drutva. Naime, barem jedan od partnera u ovakvom drutvu ne odgovara neogranieno i solidarno za obaveze prema ostalim partnerima u drutvu ve ogranieno, u visini svog uloga u drutvu. Ovo je ujedno i najbitnija razlika izmeu ortakog i komanditnog drutva. Sa stanovita odgovornosti, ovakvo drutvo ima dvije vrste lanova: KOMPLEMENTARE

Oni vode poslovanje drutva i odgovaraju za obaveze drutva neogranieno i solidarno;

KOMANDITORE

Oni ne uestvuju u procesu voenja poslovanja drutva, a odgovornost za obaveze preduzea snose samo u visini svog uloga.

Praktino gledano, sva odgovornost koja se tie uspenog poslovanja ovakvog drutva, lei u rukama komplementara, koji imaju istu ulogu i poloaj kao partneri ortakog drutva. Za razliku od njih, komanditori nemaju obavezu da rade u drutvu, niti da odgovaraju za njegove obaveze. Njihova jedina obaveza je da unesu u preduzee odreeni ulog, na osnovu koga uestvuju u raspodjeli kapitala. Taj ulog moe biti u novcu ili u stvarima, dok u jednom malom djelu, komanditor moe kao svoj ulog ponuditi uslugu preduzeu. Osnivanje komanditnog drutva nastaje ugovorom koji u sebi mora da sadri odreene odredbe kao to su: ukupna vrijednost uloenog kapitala, vrijednost kapitala svakog ortaka pojedinano, udio svakog ortaka u raspodjeli, kako dobiti, tako i gubitka itd.

Pogodnosti ovakvog drutva ogledaju se u raznim poreskim olakicama i pogodnostima, ogranienje odgovornosti i sl.

4.3. Drutvo kapitalaDrutva kapitala su drutva koja se bitno razlikuju od drutva lica. Pri osnivanju ovakvih drutava dominantnu ulogu igra kapital, a ovakvo drutvo mogu da osnuju, ili da postanu njegovi lanovi, kako pravna, tako i fizika lica. S obzirom na to da ulagai sredstava u ovakva drutva nisu toliko bitni za ovu vrstu drutva, sredstva kojima drutvo raspolae su lako prenosiva na drugo lice ili organizaciju, odnosno preduzee. Kao to vidimo, jedna od bitnih razlika u odnosu na drutva lica, jeste upravo nain poslovanja ovakvih drutava. Pogodnost da imaju neogranienu mogunost pribavljanja kapitala i da za svoje obaveze odgovaraju samo lanovima drutva, stavlja ova drutva u veoma zavidan poloaj na tritu kapitala. Ovakva drutva se koriste za organizovanje veih ili velikih preduzea, koja nastupaju u zemljama trine ekonomije. Ovakva drutva se uglavnom javljaju u slijedeim oblicima:- Akcionarsko drutvo,

- Drutvo sa ogranienom odgovornou.4.3.1. Akcionarsko drutvoAkcionarsko drutvo je najpoznatija vrsta drutva kapitala. Ono nastaje kada se osnovni kapital uloen u osnivanje preduzea podjeli na akcije, sa ciljem da se obavlja odreena djelatnost. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze cjelokupnom imovinom (kapitalom), s tom razlikom to akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva linom imovinom. Postoje dvije vrste akcionarskih drutava:

ZATVORENO (PRIVATNO)

Akcionarska drutva zatvorenog tipa imaju manji broj akcionara i vlasnici imaju potpunu kontrolu nad preduzeem. Akcije ovakvog preduzea nisu dostupne javnosti i njihova kupovina i prodaja moe se obavljati samo uz saglasnost akcionara. Zatvoreni oblik akcionarskog drutva zadrava odreeni stepen tajnosti poslovanja, ali je ipak u obavezi da za potrebe spoljne kontrole i revizije, podnosi godinji izvjetaj koji ne mora da bude detaljan. Ovaj tip akcionarskog drutva je daleko brojniji od otvorenog tipa, ali ima manju mogunost pribavljanja kapitala.

OTVORENO (JAVNO)

Akcionarsko drutvo otvorenog tipa ima veliki broj vlasnika-akcionara i bez obzira

na broj akcija koje posjeduju, svi akcionari imaju ista vlasnika prava. U ovakvom drutvu, osnivai preduzea otkupljuju mali broj akcija, dok se ostale akcije upuuju na tzv. javni poziv na otkup i njih mogu da kupe svi zainteresovani investitori. Svaki vlasnik akcija moe svoje akcije da proda po njemu povoljnoj cijeni bezuslovno, ali ovakav vid trine razmjene moe za posledicu imati velike promjene u cijeni akcija. Poto je broj akcionara u ovakvom drutvu izuzetno veliki, a akcije mogu da se kupuju i prodaju neogranieno, ovakva drutva imaju samim tim i veliki broj investitora i mogu prikupiti velike sume kapitala. Akcionarska drutva otvorenog tipa moraju takoe podnositi izvjetaje, ali za razliku od akcionarskih drutava zatvorenog tipa, izvjetaji ovakvog drutva moraju biti veoma detaljni i precizni jer je njihovo poslovanje zakonski regulisano. Odluke o poslovanju ovakvog drutva donose menaderi koji upravljaju drutvom, dok je za vlasnike bitan priliv kapitala od dividendi. Postoje nesuglasice izmeu vlasnika i menadera, a tiu se ba ovog djela, jer vlasnici za cilj imaju poveanje kapitala i proizvodnje radi veeg profita, dok menaderi pored kapitala, za cilj imaju i razvoj moi, platu i presti na tritu.

Osnivanje akcionarskog drutva je skup i sloen proces i traje due od osnivanja inokosnog ili ortakog drutva. Akcionarsko drutvo plaa porez na profit, a akcionari porez na dividendu, odnosno prihod od akcija. Poto se dividenda otplauje iz ve oporezovanog profita akcionarskog drutva, javlja se dvostruko oporezivanje koje je jedan od glavnih nedostataka akcionarskog preduzea. Akcionarsko drutvo obezbjeuje kapital: Prodajom akcija, Prodajom obveznica i zaduivanjem tj. iz kredita, Reinvestiranjem djela profita, tj. iz zadranog profita.

Upravljanje akcionarskim drutvom vre odgovarajui organi koje po pravilu ine: Skuptina drutva (skuptina akcionara)

Upravni odbor

Nadzorni odbor

Direktor

4.3.2. Drutvo sa ogranienom odgovornouDrutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo kapitala koje se najee bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzea. Ono predstavlja prelazni oblik izmeu ortakog i akcionarskog drutva i njegova prednost je u tome to zahtjeva znatno manji nivo formalnosti procedura i unutranje organizacije, u odnosu na akcionarsko drutvo. Ova drutva osnivaju pravna ili fizika lica ulaganjem novanih ili nenovanih sredstava radi obavljanja zajednike djelatnosti i radi ostvarivanja profita. Ulozi lanova predstavljaju poetni kapital. Upravljaka prava u ovakvom drutvu, srazmjerna su veliini uloga lanova, a lanovi odgovaraju za obaveze drutva samo u visini uloga, a ne i linom imovinom. Svaki osniva drutva ima samo jedan ulog, koji ne mora biti iste vrijednosti kao i ulozi drugih osnivaa. Pravo koje osniva stie na osnovu svog uloga, zove se udio. Svaki lan drutva dobija od drutva odreenu potvrdu, koja je dokaz lanstva i njegovog udjela, osim ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Dobit drutva se, po pravilu, dijeli meu lanovima drutva srazmjerno udjelu, a isto vai i za gubitak.4.4. Nevlasniki tipovi preduzea4.4.1. Drutveno preduzeePoslednjih decenija, u jugoslovenskoj privredi, preovlaujui oblik organizovanja bilo je upravo drutveno preduzee. Ono je odreeno drutvenim kapitalom koji je podjeljen na akcije odreene vrijednosti. Specifinost ove vrste preduzea ogleda se u nedefinisanim vlasnikim odnosima imovine preduzea i znaajnom ueu zaposlenih u organima upravljanja. Protivrena uloga zaposlenih u preduzeu kao izvrilaca poslova i organa upravljanja, u velikoj mjeri je bila uzrok neefikasnosti ovakvog preduzea.

Zbog svoje neefikasnosti i neracionalnosti, ova preduzea nisu u mogunosti da ostvare konkurentsku poziciju na tritu, u odnosu na druge vrste preduzea. Zbog svoje specifinosti i dokazane neefikasnosti, na primjeru nae zemlje moemo vidjeti da se ve uveliko radi na procesu reformacije ovakvih preduzea, a sve to u cilju definisanja vlasnitva kapitala i organizovanja preduzea u skladu sa funkcionalnim nainom poslovanja. Upravljaku strukturu drutvenog preduzea ine: Skuptina

Upravni odbor

Direktor

Nadzorni odbor

4.4.2. Javna preduzeaJavna preduzea spadaju u grupu dravnih preduzea i bave se proizvodnjom javnih dobara i pruanjem javnih usluga. Osnivaju se u oblastima od posebnog znaaja za dravu i sa dravnim kapitalom.

Nezavisno od veliine, oblika i organizacije, u upravljanju javnim preduzeem uestvuje drava, preko svojih predstavnika. Ova preduzea obavljaju djelatnosti od posebnog znaaja za drutveno ureenje drave, pa samim tim, drava je ta koja propisuje uslove koje preduzee mora ispunjavati da bi obavljala odreene djelatnosti. Iako se govori o djelatnostima od opteg interesa, vano je napomenuti da ovu vrstu preduzea mogu obavljati i privatni preduzetnici i to osnivanjem novog preduzea, koje e kompletno biti orijentisano ka obavljanju ovakve djelatnosti, ili organizovati samo dio postojeeg preduzea u cilju obavljanja djelatnosti. U svakom sluaju, drava je opet ta koja regulie poslovanje ovakvog preduzea ili njegovog djela. Javna preduzea za sve svoje obaveze odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom, kao i preduzea koja se bave, pa makar i samo svojim djelom, poslovima od opteg interesa.

Javna preduzea se formiraju u oblastima infrastukture i javnih djelatnosti kao to su komunalna, saobraajna, usluna itd. U oblastima kao sto su PTT, rudarstvo, elektroprivreda itd., drava takoe osniva javna preduzea kojima upravlja. Ove djelatnosti imaju poseban znaaj, kako za dravu tako i za drutvenu zajednicu.

Zakonom je odreeno da su, kod ovakve vrste preduzea, organi upravljanja:

Upravni odbor

Nadzorni odbor

Direktor4.5. Neprofitna preduzeaPreduzee nastaje sa ciljem da ostvari profit i ovaj motiv je jedan od osnovnih razloga nastanka preduzea. Meutim, u svakoj trinoj privredi postoje preduzea koja ne tee ostvarivanju profita, a to su takozvana neprofitna preduzea. Neprofitna preduzea nastaju, ne sa ciljem da ostvare profit , ve da obezbjede dobra i usluge koje drutvo trai, odnosno koja su potrebna svim ljudima odreene drutvene zajednice. U neprofitna preduzea svrstava se niz razliitih organizacija, od dobrovoljnih drutava, preko privrednih i neprivrednih institucija, do ustanova iz oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstvene njege itd.

5. VELIKI POSLOVNI SISTEMI

5.1. KorporacijeNajei oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije.

U privredama razvijenih zemalja, one su dominantan oblik i forma organizovanja preduzea. Ona, kao oblik organizovanja imaju niz specifinih obiljeja. Prvenstveni cilj ovog preduzea je stvaranje profita, ali je organizaciona strukura preduzea uglavnom akcionarska. Do potrebnog kapitala, dakle, dolazi prodajom i emitovanjem akcija. Ove organizacije su u svom sastavu uglavnom decentralizovane i u svom sastavu imaju poslovne jedinice razliitog sistema organizovanosti i samostalnosti. One se zaokruuju u razliitim segmentima poslovanja korporacije, kao zaokruene poslovno-trine cjeline. U korporacijama je razgranieno vlasnitvo nad kapitalom od upravljanja. Menadment korporacije upravlja korporacijom, emituje i prodaje akcije, odreuje dividende i postavlja strategiju razvoja. Kao upravljake organe ima: grupu deoniara, upravni i nadzorni odbor koji donose osnovne poslovne odluke, dok se menaderi brinu o sprovoenju odluka.

Postoje brojne prednosti korporacija nad drugim oblicima privrednih djelatnosti. Te prednosti su veoma znaajne. Na primjer, vlasnici korporacije, vlasnici akcija, imaju ogranienu odgovornost. Oni nisu lino odgovorni za obaveze korporacije. Za to je odgovorna sama korporacija, kao subjekt poslovanja. Vlasnici akcija odgovaraju za poslovanje korporacije samo do visine vrijednosti akcija koje posjeduju. Prednost korporacije je i laka podjela vlasnitva. Svaki vlasnik akcije moe da proda akcije ili ih stavi u promet kada on to poeli, a sve to treba je da obavjesti o tome one koji akcijama trguju, berze i brokere. Najvea prednost je u tome to, korporacija moe da prikupi ogromna finansijska sredstva i time omoguuje obavljanje krupnih poslovnih poduhvata. Da bi se takva sredstva prikupila, potrebno je da se u prodaju puste akcije koje su pristupane malim vlasnicima finansijskih sredstava.

Pojedinani djelovi korporacije, nemaju sopstvene upravljake organe. Sve odluke o poslovanju donosi iskljuivo korporacija kao cjelina. Za sprovoenje tih odluka odgovorni su menaderi raznih nivoa korporacije.

5.2. Holding kompanijeHolding je sloeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu ima vie preduzea, od kojih je jedno predstavlja matino ili upravljako preduzee, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea. Holding ne posluje kao korporacija. Za razliku od nje, lanice holdinga su kompletno autonomne u poslovanju. Kao matino preduzee, ona ima svoj udio u preduzeima koja su njen sastavni dio, odnosno, posjeduje sopstveni kapital u osnovnoj glavnici preduzea (zavisnih preduzea), ali tako da je veinski vlasnik.

Osnovni razlog formiranja holdinga, jeste uspostavljanje vlasnike prevlasti nad buduim preduzeima lanicama, a to se najee obezbjeuje kupovinom veinskog djela akcija preduzea, ili ulaganjem dodatnog kapitala u njihov razvoj. Holdinzi jo mogu da nastanu i deobom imovine preduzea na dva ili vie preduzea, putem ugovora itd. Svako preduzee koje ue u sastav holdinga gubi svoju upravljaku, ali ne i poslovnu autonomiju. To znai da matino preduzee holdinga na elo zavisnog preduzea, postavlja svoje predstavnike, koji upravljaju zavisnim preduzeem, sa ciljem ostvarivanja to veeg profita. Holding, kao grupacija, nema svoja sredstva, djelatnost ili firmu. Svaka lanica za sebe je posebna organizaciona jedinica, koja ima status pravnog lica i sopstvenu imovinu, kojom samostalno raspolae.

Razlika izmeu holdinga i drugih preduzea je u tome to matino preduzee ima ulogu upravljakog preduzea, ali i vlasnitvo nad glavnicom kapitala drugih preduzea. Matino preduzee prisvaja dio profita zavisnih preduzea, ali i snosi rizik njihovog poslovanja, jer u sluaju gubitka tih preduzea, gubi u njih uloeni kapital.

Sutina holding odnosa je u obezbjeenju paketa akcija. Kada matino preduzee obezbjedi odgovarajui paket akcija u jednom ili vie preduzea, ono poinje da funkcionie kao holding kompanija. Matino preduzee moe da formira jedno ili vie akcionarskih drutava i da ih ukljui u holding kao lanice.

ZAKLJUAK

U samom poetku, dok su jo porodice proizvodile iskljuivo za svoje potrebe i dok se jo nije radilo iskljuivo za stvaranje dobiti, u vrijeme kada su ljudi polako, ali sigurno bivali svjesniji injenice da nisu u mogunosti da sami, za sebe, u krugu svoje porodice, stvore sve ono to im je bilo potrbno za ivot, kao nunost, javila se potreba da se pored one osnovne, egzistencijalne proizvodnje, proizvode viak proizvoda. Cilj ovoga bila je razmjena dobara. Jo tada, iako moda nesvjestan injenice kakvu revoluciju zapoinje, ovek je udario temelje onome to danas poznajemo kao preduzee, u svakom postojeem obliku.

U poetku dolazi do ekspanzije inokosnih preduzea, jer je ovakvo preduzee, u sutini, izuzetno lako osnovati, to je i u dananje vrijeme sluaj. Naravno tu su i prednosti zaposlenja, lakog prilagoavanja tritu, ali kao mala, posluju sa rizikom da se brzo i ugase, uglavnom zbog jake konkurencije i nemogunosti da, zbog slabog kapitala, isplivaju iznad drugih.

Upravo sva ta druga preduzea, su ono emu tei svaki ambiciozniji preduzetnik. Poznato je da se u trinoj ekonomiji lake snalaze preduzea koja imaju vee koliine poetnog kapitala, jer njihova sposobnost rasta i razvoja, je reciprono vea sa koliinom kapitala sa kojim nastupe na tritu. Zbog toga je est sluaj udruivanja preduzea, ili njihovih vlasnika, a sve u cilju to boljeg plasmana na tritu i to veeg profita. Kod nas je postoje primeri pripajanja preduzea, ili njihovog kapitala i kao rezultat toga, imamo veliki broj preduzea koja postaju zapaenija na tritu, ali i onih koja se uglavnom baziraju na trite kapitala. Ono sto je specifino za nae trite, jeste veliki broj preduzea, koja su sve vie okrenuta stvaranju preduzea holding tipa, a to najvie zbog nemogunosti malih i srednjih preduzea da samostalno prokre sebi put ka uspjehu.

Akcionarska drutva, su takoe jedan od tipova preduzea koja doivljavaju ekspanziju na naem tritu, posebno u situaciji, kao to je ova, gde se vri privatizacija nekadanjih drutvenih preduzea, pri emu se vri emisija akcija i trai veinski vlasnik. Primjetan je i monopolistiki odnos nekih naih javnih preduzea, gdje drava, svojim zakonom, ne dozvoljava razvoj odreenih grana privrede, jer dobit koja se stvara poslovanjem ovakvih preduzea, predstavlja vrlo pozitivan ekonomski pric naem budetu, ali time i gui razvoj odreenih preduzea, koja bi mogla da predstavljaju zdravu konkurenciju. Kao primjer ovakvog preduzea naveo bih PTT preduzee.

Iako slabo privredno razvijena, naa zemlja se moe pohvaliti malim, ali vrlo uspenim, brojem preduzea, koja u dananje vrijeme imaju status holdinga, a koja su veoma zastupljena, ne samo na naem, ve i na inostranom tritu. Ova preduzea imaju tendenciju velikog rasta, jer je veoma velik broj malih i srednjih preduzea koja ele da postanu lanovi ovakvih organizacija. Poznato je da jedna drava ima sve potrebne razloge da poslovanje ovakvih sistema podri, jer to ih vie posjeduje, njena ekonomija biva sigurnija, ali i vie zavisna. Zato je u dravnom interesu da ovakvi sistemi budu to vie podrani, ali sa druge strane, to ne znai da treba zapostaviti razvoj malih i srednjih, jer upravo od njih zavisi dalji razvoj ovih velikih, naprednih sistema, ali i ukupan razvoj drutva u cjelini.

LITERATURA Dugali Veroljub, timac Milko, Osnovi berzanskog poslovanja, Beograd, 2005. Dr Pokraji Dragana M., Ekonomika preduzea, Beograd, 2002.

Dr Ili Milan, dr Gligorijevi ivorad, dr Bokovi Gorica, Industrijski menadment, Ni, 2008. Prof.dr Unanin Rajko, Poslovna ekonomija, VP, aak, 2007.

Internet http://sh.wikipedia.org/wiki/Vrste_preduzecahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_lica

http://sh.wikipedia.org/wiki/Drustva_kapitala

http://sh.wikipedia.org/wiki/Komanditno_drustvo

Pojam preduzea je kroz istoriju trpio razliite promjene. Uglavnom su se one odnosile na objanjenje samog pojma. Poznato je da su se vremenom drutveni i ekonomski statusi preduzea mjenjali, ali je ono uvijek imalo prepoznatljiv status u trinoj privredi.

Postoji vie definicija i podjela bitnih karakteristika preduzea, ali sve se slau u jednom, da ona: predstavljaju posebnu organizacionu cjelinu; obavljaju odreenu funkciju-djelatnost i da imaju ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet. Unanin, Rajko Prof. dr.: Poslovna ekonomija, VPS, aak, 2007, str.63

Obzirom da je u dananjim uslovima, i trenutnoj situaciji u kojoj se nalazi naa zemlja u tranziciji, potrebno pokrenuti privredu, kao jedan od glavnih nosioca drutva, dokazano je da se, otvaranjem velikog broja malih preduzea, postie ubrzani razvoj drutva u cjelini, zahvaljujui velikom broju novootvorenih radnih mjesta, a i zbog veeg prometa kapitala u celini.

Jedna od najboljih definicija je da je: malo preduzee je ono preduzee, iji vlasnik samostalno upravlja i koje nije dominantno u oblasti u kojoj posluje Pokraji, Dragana M.: Ekonomika preduzea, Beograd,2002 ,str.33

Iako razliitih ciljeva i teita poslovanja, zajednika taka ovih preduzea je u tome to su meusobno usko povezane i to bez samo jedne od njih, ne postoji kompletan ciklus, koji ukljuuje stvaranje proizvoda, njegovo plasiranje i njegvu upotrebu od strane krajnjih potroaa.

Pokraji, Dragana M.: Ekonomika preduzea, Beograd,2002 ,str.18

Unanin, Rajko Prof. dr.: Poslovna ekonomija, VPS, aak, 2007, str.63

Zakon o preduzeima, Slubeni list SRJ, 1996, l. 393

U zakonu o javnim preduzeima dravni kapital ine: novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini.

PAGE 4