Pojam i teorije obrazovnih potrebaDoc. dr Aleksandra PejatoviFilozofski fakultetUniverzitet u Beogradu

Pojam obrazovna potrebaObrazovne, kao i niz drugihpotreba:se opiru homeostatikoj koncepciji (nije mirovanje, ve je napredovanje) aktivistiki karakter;karakterie nedovrenost (jedan korak na putu - ka);su subjektivno-objektivne kategorije;mogu biti veoma uske, ali i veoma iroke.

Odnos obrazovnih i drugih ljudskih potrebaTri nivoa na kojima jemogue ovaj odnosrazmatrati:Saznajne i obrazovne potrebe se mogu vezati za svaku od ostalih ljudskih potrebaDruge vrste ljudskih potreba koje se mogu zadovaljavati u okviru obrazovanja odraslihObrazovne potrebe kao zasebna vrsta ljudskih potreba

ta obuhvata pojam obrazovna potrebaM. Zvonarevi predstavlja jednu odreenu obrazovnu situaciju u kojoj se prepliu svi elementi relevantni obrazovanju.D. Savievi svaki obrazovni program je rezultat kompromisa izmeu obrazovnih potreba na jednoj i obrazovnih mogunosti (perspektivnih polaznika i organizatora) na drugoj strani.

ta obuhvata pojam obrazovna potreba (2)D. Savievi obrazovna potreba je i stanje i proces i rezultat koji podstie javljanje novih potrebaOna je: jaz; diskrepancija; nesaglasnost; razlika izmeu posedovanog i potrebnog; nije nedostatak, ve je mogunost za razvoj;

Naini funkcionisanja obrazovnih potrebaIstraivanje R. Bulatovia ve aktulizovana obrazovna potreba se ne gasi na odreenom nivou ve tei daljem zadovoljavanju.D. Savievi zakon poveanja potreba.

Vrste obrazovnih potrebaD. Savievi est kriterijuma:1. opsenosti (obuhvatnosti)2. funkcionalnosti3. podruje sadraja4. nivoi obrazovanja5. putevi i mogunosti zadovoljavanja6. razvoj odreenih svojstava linosti

Teorija orijentacije(Hul)

Tri vrste orijentacija: 1)ciljem orijentisani (obrazovanje kao sredstvo za postizanje cilja), 2)aktivnou orijentisani i 3)uenjem orijentisani.

Teorija orijentacije (2)Hul razlikuje est vodeih orijentacija prema obrazovanju:1. nesvesna osoba,2. neukljuena osoba,3. rezistentna osoba,4. usmerena (fokusirana) osoba,5. elektika osoba,6. sveobuhvatni uenik.

Teorija razvojnih zadataka i pogodnog momenta za uenje (Hevigharst i Or)ovek u svakom ivotnom dobu ima posebne razvojne zadatkeRazvojni zadaci koji pobuuju najvie potreba za obrazovanjem su: roditeljstvo, rad i slobodno vreme.Razvojni zadatak trai pogodan momenat za uenje.

Teorija snage polja(Miler)Nie klase zadovoljavaju potrebu za preivljavanjem uglavnom zadovoljavanjem potreba za osnovnim obrazovanjem, kao i za osnovnim profesionalnim obrazovanjem. Pripadnici viih klasa trae onu vrstu obrazovanja, koja vodi do postignua i samorealizacije.S obzirom na jainu snaga polja razmatrao je motivaciju, potrebe za obrazovanjem.

Teorija oekivanja valenicije(Rubenson)Sagledavanje participacije u obrazovanju odraslih kao pogodnog sredstva zadovoljvanja potreba (valencija vanost cilja za individu).Verovanje da je osoba u stanju da uspeno zavri kurs, kao i verovanje da e participacija imati izvesne poeljne posledice (oekivanje).Valenicija moe biti pozitivna, indiferentna ili negativna.

Teorija kongruencije(Boije)Odrasli u obrazovnim aktivnostima uestvuju zbog sledeih potreba: za socijalnim kontaktom; za socijalnom stimulacijom; za profesionalnim unapreenjem; sluenja zajednici; zbog spoljnih oekivanja; i zbog kognitivnog interesa.Znaajna je odgovarajua kongruencija (slaganje) odraslih s obrazovnom sredinom.

Teorija anticipirane koristi(Tof)Projekat uenja visoko promiljen napor odraslog da stekne i zadri odreena znanja i vetine.Ledeni breg uenja vidljivo 20%Anticipirana korist ini znaajan deo ukupne motivacije

Teorija povezanog lanca odgovora(Kros)Obrazovanje odraslih nije pojedinani akt, ve rezultat povezanog lanca odgovora (samoevaluacija, stav prema obrazovanju, ciljevi, oekivanja, ivotne promene, prilike, barijere, informacije itd)

Teorija kritikog osveivanja(Freire)Teza o oslobodilakoj funkciji obrazovanja.Obrazovanje ne moe da bude neutralno, ono sadri politiki akt.Nasuprot obrazovanja za prilagoavanje je obrazovanje za osloboenje.

Teorija difuzije kulture(Verner)Potrebe za uenjem su zajednike itavom ljudskom rodu, ali se naini na koje se te potrebe zadovoljavaju mogu razlikovati od jedne do druge kulture.

Teorija integrativnih potreba(Kogan)Obrazovne potrebe nisu potrebe pored ostalih potreba, ve one u sebi integriu sve ostale potrebe u jednu celinu, a to je formiranje svestrane linosti.