POD vrhom Durmitora u Drobnjacima, ive Kosovii, bratstvo koje slavi Svetog Savu

POD vrhom Durmitora u Drobnjacima, ive Kosovii, bratstvo koje slavi Svetog Savu. Oni su se kasnije iseljavali po svoj Bosni i Hercegovini i umadiji, a u selu Samoboru kod Gacka ima ogranak Kosovia, odakle su stizali do Vojvodine.

Najvie podataka o njihovoj starini sabrao je Andrija Luburi i ponudio ih u svojoj knjizi Drobnjaci pleme u Hercegovini. Tu su nauno dve vrlo znaajne legende o precima Kosovia - o Grlici, udovici vojvode Musia Stevana, koji je poginuo na Kosovu i o Vuuru, potomku Grliinu, kako je delio megdan za cara i od njega dobio spahiluk.

U legendi o Grlici govori se o dva brata Kosovia, naoitom vojvodi drobnjakom urjanu, koji je uestvovao u kosovskom boju i neuglednom Joku. Da bi oenio Joka, makar i udovicom, ali visokog roda Nemanjikog, urjan se poslui prevarom. On ree Grlici da je Joko visok i lep, u svemu nalik na njega i ona pristane.

Dok se svadba spremala, ona je razgledala po ljudima, nee li spaziti koga nalik na vojvodu urjana. Poto takvog nije videla, svrati u jednu kolibicu gde je postariji ovek kuvao meso za svadbare i jeo hleb umoen u orbu. Grlica upita da li zna za koga je dola, a Joko odgovori iskreno i bezazleno: Neto mi se meta, taman za mene starca omakalca.

Grlica shvati da je prevarena, pa sa svom pratnjom krenu natrag. Celo pleme izae pred nju i stanu je kumiti da ih ne sramoti. To mesto se i danas zove Kumine bukve. Grlica posle mnogo preklinjanja pristane da se vena za Joka pod uslovom da svi aminuju ono to rekne pred venanje: Dao Bog, sve ono to se rodilo od Joka Omakala bilo kao vojvoda urjan, a ono to se rodilo od urjana, bilo kao Joko.

Svi Drobnjaci to aminuju. I doista, sinovi Grliini i Jokovi bace se na vojvodu i na njih pree drobnjako vojvodstvo i prozovu ih Omakalovii.

Predanje se nastavlja legendom o Vuurevom megdanu ili nainu kako su Samoborani dobili zemlju.

Vojvodstvo je docnije prelo sa urjana na potomke Jokove i Grliine. Jedan njihov praunuk bio je vojvoda urica, oenjen sestrom Ivana Crnojevia. Njihov sin bio je Vuur, a za njegova vremena Drobnjaci potpadnu pod Turke. Oni su mu dali neku vrstu autonomije, a Drobnjaci im obeaju da e davati vojniku pomo kad god bude trebalo.

Vuur, prapraunuk Grliin, iao je sa Drobnjacima ak u Malu Aziju da se bori za slutanov raun. Jedan Arapin zvao je sultana na megdan i ovaj obea bogate darove onome ko ga pogubi. Arapin je imao nekakvo vatreno kolo s kojim poplai protivnikova konja i vazda pobedi na megdanu. Vuur se javi da e da zameni sultana i izabere konja koji se niega nije plaio, a od oruja ponese i nekakvu uskiju.

Kad Arapin baci vatreno kolo, Vuurov konj ostade miran, a Vuur uskijom prebije vatreno kolo i posee Arapina. Sultan zaogrne Vuura velikom ohom abom i otuda se potomci prozovu Abazovii. Na pitanje sultanovo, ime eli da ga nagradi, on zatrai toliko zemlje koliko moe za dan da pree na konju. Sultan mu uini po elji i on odabere zemlju u Gackom polju.

Vuurov sin Marko naseli se u Samobor i popravi poruenu crkvu posveenu svetom Arhaelu, pa je posveti Svetom Savi, kao svojoj porodinoj slavi. Od etiri Markova sina nastala su etiri bratstva: Slijepevii, Starovii, Popovii i Davidovii. Jo ih ima u Samoboru, ali i po Bosni i Hercegovini, umadiji i Vojvodini. Od njih su u Sarajevu dve najstarije i najuglednije srpske porodice Despii i Jeftanovii, od kojih je Gligorije voa borbe Srba u Bosni.