planetarna delovanja i životni procesi u čoveku i...

Bernard Lievegoed

Planetarna delovanja i životni procesi

u čoveku i Zemlji

Fondacija BiodinamikaBiodinamikaBiodinamikaBiodinamika

1. Izdanje – 2017, Jalovik

Prevod: Vivien Scheidler & Maja Bogdanović

© 2017 Fondacija Biodinamika, Jalovik

Naslov originala:

Lievegoed, Bernardus C.J.: Planetenwirken und Lebensprozesse

in Mensch und Erde: Beträge zum Verständnis des Wirkens der von Rudolf Steiner für die Landwirtschaft angegebenen Heilpflanzen- komposte / Bernard Lievegoed. [Hrsg. vom Forschungsring für Biologisch-Dynamische

Wirtschaftsweise e.V., Darmstadt]. – 6. Aufl. – Stuttgart: Verlag Freies

Geistesleben, 1992

ISBN 3-7725-1013-2

6. Auflage 1992

Einband: Walter Schneider / Uta Böttcher © 1992 Verlag Freies Geistesleben GmbH, Stuttgart

4

Predgovor izdavača

Ova publikacija je namenjena onima koji su usvojili sveobuhvatno znanje o osnova-ma biološko-dinamičkog privređivanja, i to naročito podrazumeva predavanja koja je Rudolf Steiner održao u Kobervicu od 7. do 16. juna 1924. godine, a takođe su upoznati sa spravljanjem komposta sa lekovitim biljem, roga sa kravljom balegom i roga sa kvarcom. Sadašnji doprinos dr Lievegoeda može biti veoma stimulativan za poljoprivredni rad i razumevanje efekata tzv. preparata. Ovo je zaista prvi pažljivi pokušaj da se razume efekat preparata iz perspektive planetarnih sila. Ali ovaj po-kušaj može farmerima i baštovanima, kao i našim prirodno-naučnim radnicima, dati podsticaj za diskusije, radi udubljivanja u preplitanje planetarnih procesa, unutar fi-zioloških procesa u čoveku i ostalim prirodnim carstvima, kao i za posmatranja i eks-perimente na novoj osnovi. Dakle, objašnjenja dr Lievegoeda biće plodonosna za rad na oporavku poljoprivrede, iako su neki detalji nedovoljni ili se čine kao orijenti-sani u jednom pravcu, u pogledu na sveobuhvatne životne realnosti.

Dr Lievegoed je, brinući o bašti svog Instituta za specijalnu pedagogiju u Zeistu (Holandija), tokom godina sakupio brojna iskustva na polju primene biološko-dina-mičkog načina rada i pripreme preparata. Pored toga, on je, kao praktičan doktor, takođe stekao i prisno saznanje o preplitanju planetarnih procesa u ljudskom orga-nizmu, bazirano na duhovno-naučnim istraživanjima Rudolfa Steinera, i to znanje je stalno proveravao, proširivao i produbljavao u toku proučavanja lekovitih svojstava na svojim pacijentima. Ovaj rad se razvio kao rezultat višegodišnje borbe spajanja znanja iz obe ove oblasti. Razgovori sa prijateljima iz medicinskih, prirodno-naučnih i poljoprivrednih radnih krugova zasigurno su omogućili realizaciju ovog rada.

Nije potrebno nikakvo objašnjenje da će sadržaj ove publikacije ostati potpuno nerazumljiv za one koji nisu savladali osnove antroposofske duhovne nauke. Na kraju ove knjige, naćićete listu knjiga koje sadrže ovo znanje. Namera izdavača ne bi bila ispunjena, da su objašnjenja dr Lievegoeda vodila ka dogmatskom shvatanju veze između planetarnih procesa i pojedinačnih preparata, i u tom smislu, odvela ka krutim definicijama. Bilo bi od velike pomoći za ovaj rad, ako bi saradnici bili upo-znati sa efektima planetarnih procesa u biljkama, razvoju zemljišta, vremenskim pri-likama, i fiziološkim dešavanjima u ljudima i životinjama, tako da iz ovog sveobuh-vatnog znanja i iskustva može proizilaziti dublje razumevanje efekata preparata. Želja je izdavača da se ova publikacija, koja se tiče pripremanja pomoćnih sredstava za đubrenje i njihovog uticaja, ne iznosi van krugova prijatelja koji su duboko pove-zani sa poljoprivrednim radom.

Štutgart, jul 1950. Za izdavača: Hans Heinze

5

Predgovor drugom izdanju

Kada je prvo izdanje ovog eseja objavljeno 1950. godine, posmatranja zvezdanih i mesečevih konstelacija u poljoprivredi i baštovanstvu ubrojana su u široki krug praz-noverja ili starinskog pogleda na svet. Prema tome, ova brošura bila je podeljena samo članovima Istraživačkog kruga.1

Takve restrikcije izgleda da nisu više potrebne, od kako su efekti posmatranja zvezdanih i mesečevih konstelacija tokom višegodišnjih istraživanja bili dokazani kao istiniti i samim tim potvrđeni od strane Instituta za negu biljaka Univerziteta Gisen («Institut für Pflanzenbau» der Universität Gießen)2.

Prema tome, može se očekivati da ilustracije dr Lievegoeda, koje nadograđuju rezultate duhovnog istraživanja Rudolfa Steinera, i sopstvena primamljiva iskustva u oblasti medicine, naiđu na javno prihvatanje, kao promišljene radne hipoteze.

Darmštat, oktobar 1974. Hans Heinze

1 | Planetarni efekti i kompostni preparati

U svakom živom organizmu deluju sledeće formativne sile: fizičke, eterske, astralne i duhovne. U biljci deluju fizičke i eterske sile iznutra ka spolja, astralne svuda oko biljke, a duhovne iz udaljenosti zvezda, gde se nalaze praoblici.

Dobro je prvo napraviti razliku u svoj jednostavnosti, razlikujući delovanja područ-ja sila, i ispitati ih u njihovim osnovnim principima. Ako govorimo o organizmu sa or-ganima – kao što je biljka, onda je već definisano da je osim života tu bilo prisutno i delovanje višeg oblikovanja organa. Ako govorimo o biljkama uopšte, bez odnošen-ja na specifičnu vrstu, onda govorimo o fizičkom koje prožima etersko, tako da je iz-dignuto iz sfere čisto fizičkog; činjenica da se živa supstanca formira u organe, u or-ganizam, omogućava nam da spoznamo da je ova živa supstanca formirana od stra-ne astralnog.

Sada možemo uopšteno reći da se svaki organizam javlja iz svog fizičkog kao tro-struko: u biljci kao koren, list i semenski plod (ili cvet). Sa ove tačke gledišta, ova trostrukost se može porediti sa fizičkom strukturom čoveka, koja se manifestuje u glavi, grudima i udovima. U ovom trostrukom organizmu deluju eterske formativne

1 Forschungsringes 2 Maria Thun/Hans Heinze Anbau-Versuche über Zusammenhange zwischen Mondstellungen im Tierkreis

und Kulturpflanzen, Dissertation Ulf Abele Vergleichende Untersuchungen zum konventionellen und biologisch-dynamischen Pflanzenbau

6

sile, tako da životni eter deluje u korenskom delu (glava), toplota u plodovima (u-dovi). Svetlosni i hemijski eter deluju u listu (grudi). Delovanje eterskih formativnih sila je uvek uopšteno. Organizam se nikada ne može razviti iz eterskih procesa. On se razvija samo kada astralno utisne eterskom svoj pečat.

Praoblik fizičkog oblika jednog organizma je trostrukost, izgrađena od strane po-larnosti sa sredinom, koja ritmički povezuje polove. Ovo se dešava samo u živom or-ganizmu, dok u beživotnom organizmu nalazimo samo suprotnost, kao između po-lova magneta. Ali živi organizam je prožiman od eterskog, koji se javlja u četvoro-strukosti, kako je predstavljeno u knjizi Guntera Vaksmuta (Gunther Wachsmuth) o eterskim formativnim silama.

Astralni efektivni princip donosi tekuće aktivnosti u ovaj živi fizički eter, što se manifestuje praoblično u sedmostrukosti. Osnovni principi astralnih aktivnosti su principi delovanja planetarnih sila.

Ovih sedam efektivnih principa su još uvek opšti, oni teže samo da izgrade organe u kojima se manifestuju, ali uglavnom u tim organima nalaze svoju krajnju tačku, na-kon proticanja kroz čitav organizam.

Duhovni efektivni principi sažimaju oblik u određenu vrstu, i praoblično su organi-zovani prema dvanaestostrukosti, otkrivajući se kosmički u zodijaku. Samo kroz ovo duhovno biljka postaje ruža ili žalfija, životinja lav ili vuk, a čovek postaje jedinst-vena individualnost.

U biljci, seme je nosilac ili dodirna tačka duhovne sile vrste. Seme se razvija samo kada se nalazi u okruženju gde su fizičko, etersko i astralno na raspolaganju, na ta-kav način da ove sile mogu slobodno da prožimaju jedna drugu. Ovo se dešava kada se seme položi u plodnu zemlju. Želimo ovo još jednom da razjasnimo kroz pore-đenje. Dovoljno je da se baci mali kristal soli u prezasićen rastvor soli, da bi se ceo rastvor doveo do kristalizacije.

Plodna zemlja je kao prezasićen rastvor: fizičko, etersko i astralno je sveprisutno, želeći da postane biljka. Bačeno seme je dovoljno da dovede do vidljivosti ovu želju da postane biljka. Plodno zemljište već želi da postane biljka i jedino mu je potrebna veza sa svetom duhovnih praoblika biljaka, da bi i samo postalo biljka.

Naša biodinamička nastojanja su orijentisana na pripremu zemljišta tako da ono poželi da postane biljka. Zato se fizičko, etersko i astralno moraju aktivno prožimati u zemljištu, i postati pre-biljno u stanju najviše napetosti.

U pravljenju komposta bavimo se ovim procesom. Osnovne supstance komposta su truleće biljno i životinjsko. To znači da su ove osnovne supstance bile biljke i živo-tinje, u kojima odjekuju fizičko, etersko i astralno, koji su nekada bili sastavljeni u or-ganizme kroz sliku njegovog praoblika. Ali zato što su to truleće supstance, duhov-na slika praoblika se povukla, i fizičko, etersko i astralno teže rastojanju. Proces kompostiranja je težnja da se uhvati to što se razilazi i da se dovede do opšteg zajedničkog rada, kako bi moglo da primi nove slike praoblika. Ostaci starih organa

7

(lišće i drugi ostaci) moraju nestati, ali eterski i astralni efektivni principi moraju ostati vezani sa fizičkim.

U kompostnoj gomili reprodukovan je proces od kojeg nam priroda daje prototip: kada je gusenica zasićena zelenolisnom materijom, onda dolazi do tačke kada viši duhovni princip leptira želi da izbije. Gusenica se obmotava i prolazi od glave do re-pa proces razgrađivanja, tokom kojeg nestaju sve forme organa gusenice – nastaje haos. Iz ove opšte haotične životne supstance formiraju se novi organi leptira. U kompostnoj gomili dešava se nešto slično. Napravljena kompostna gomila je kao gusenica u čauri. Haotizacija počinje kao u lutki, i u ovom stanju kada je haotizacija završena, kada je kompost zreo, on postaje dostupan semenu. Kao što se leptir po-javljuje iz lutke, javlja se i biljka na kompostu.

Ali postoji jedna suštinska razlika između ovog procesa u životinjskom i biljnom carstvu. U životinji, astralno deluje iznutra, koncentrisano u sedam planetarnih or-gana, iz kojih zrače sedam astralnih sila. U biljci, astralne sile dolaze spolja, protiču kroz biljku i deluju spolja.

Da bismo ovladali haotičnim procesom u kompostnoj gomili na takav način, da as-tralno može da se harmonično umeša u fizičko-etersku supstancu, moramo, manje–više, ugraditi planetske organe u telo komposta, od kojih planetarni procesi mogu zračiti kroz kompostno telo, astralizujući ga harmonično.

Ovo možemo da uradimo tako što ćemo napraviti rupe u kompostnom telu i une-ti preparate. Na sledećim stranama želimo da diskutujemo kako, u smislu ubacivan-ja Preparata 502-507, šest planetarnih sila (po tri iznad i ispod Sunca) bivaju posa-đene u kompostno telo. Sedma, balansirajuća sila, biće dodata korišćenjem Prepa-rata 500 i 501, nakon što je kompost unet u zemljište.

Važno je da zemljoradničko lice bude svesno ovih procesa, da ove mere ne uzme mehanički ili dogmatski i bez razumevanja. Može se lako desiti da se npr. mešanje više ne izvodi pažljivo ili da se čak sasvim izostavi. Ako se razume bitnost ovih delatnosti, onda će ponovo pobuditi entuzijazam i njihovo pažljivije izvođenje.

Biodinamičar ne može izbeći i bavljenje fiziološkim procesima, kako bi prožeo sopstvenu delatnost razumevanjem, i baš tu je tačka susreta doktora i poljoprivred-nika. Poljoprivrednik može mnogo da nauči od doktora o procesima koji deluju u najvišem organizmu u prirodi – čoveku. Doktor, sa druge strane, može obogatiti svoje znanje van svake granice, tako što će se upoznati – i pokušati da razume – praksu i umešnost biodinamičke poljoprivrede. Iz ove namere napisana su naredna poglavlja.

Kao prvo, trebalo bi da proučimo sedam planetarnih procesa, kako deluju u čove-ku, onoliko koliko je to znanje korisno za razumevanje efekata preparata. Onda bi trebalo da prodiskutujemo Preparate 502-507 i pokušamo da razumemo kako su u njima aktivne planete koje se nalaze iznad i ispod Sunca. Konačno ćemo pokušati da razumemo suštinu Preparata 500 i 501, i videti da li onda možemo da razumemo i mešanje ovih preparata.

8

Ovo je naravno smeli eksperiment, što znači da moramo da proširimo rad iz Poljo-privrednog kursa; ali možete verovati da je u interesu Rudolfa Steinera da ovaj rad bude isproban. Ne bi trebalo da se vidi kao nešto završeno, već više kao prvi poku-šaj koji je otvoren za diskusije.

2 | Planetarni procesi u kosmosu i čoveku

Sedam planetarnih procesa poređani su na sledeći način, prema efektivnosti.3 Kod metala: Saturn Olovo Jupiter Planete iznad Sunca Kalaj Mars Gvožđe Sunce Zlato Venera Bakar Merkur Planete ispod Sunca Živa Mesec Srebro

Ova sekvenca je izabrana jer, kada pratimo unutrašnja delovanja, možemo ih razlo-žiti na tri polarnosti, gde je Sunce viđeno kao kompenzaciona ritmična sredina.

Prvi polaritet: 1 – 7 Saturn – Mesec Sunce kao sredina Drugi polariter: 2 – 6 Jupiter – Merkur Sunce kao sredina Treći polaritet 3 – 5 Mars – Venera Sunce kao sredina Četvrti keleta: 4 Sunce kao sama sredina

Ovih sedam planetarnih procesa su sedam kvalitativnih svetova, sedam kvaliteta keleta principa delovanja. Da bismo ih razumeli, moramo zaroniti u njih, moramo se uživeti u njih i naučiti da saosećajno opipamo njihove impulse pokreta.

3 Pretpostavlja se da je čitalac upoznat sa fundamentalnim radom o vezi između planeta i metala, a

naročito sa eksperimentalnim radom Lilly Kolisko.

9

2.1 | Saturn

Kao prvi od procesa, treba da se opiše delovanje Saturna. Gledano sa Zemlje, Saturn je najudaljenija planeta, kao što joj je Mesec najbliži. Oba formiraju nešto nalik kapiji; od planetarne astralnosti Saturn kel u svet duhovnog delovanja zvezda, a Mesec u eterska delovanja u blizini Zemlje.

Gde duh želi utisnuti svoj žig u supstancu, Saturn mora obezbediti pravac i snagu inkarnacije. Sa visina, Saturn prati svaki keleta inkarnacije od svetskog ponoćnog sata kroz kapiju rođenja, u prvih trideset godina čovekovog života. Ovo je uzvišen keleta, jer uz pomoć sila Saturna, duh se otkriva do unutar mrtve materije.

U čoveku keleta Saturna deluje na takav način da zračeći kroz vrtlog kose na po-tiljku, prodire do mrtve supstance unutar njega, želeći kele stvori u sliku njegovog individualnog duhovnog Ja. Odozgo i od pozadi zrači kroz telo, okončavajući u skeletu. Prema tome, skelet postaje mrtva slika čovekovog Ja. Uzvišenost keletal je prisutna zato što nam sliku čovekovog Ja postavlja pred oči. Ako bi Saturn delovao sam, čitavo ljudsko telo bi se kalcifikovalo, i u toku trideset godina bi se pretvorilo u prelepi stalaktit. Saturn nas postavlja kao duhovna bića u svet svemira. Saturn već deluje tokom čitavog prenatalnog razvoja čoveka. Posle svetskog ponoćnog sata, čovekovo Ja okreće se prema Zemlji uz pomoć Saturnovih sila i, završavajući bolno putovanje ka inkarnaciji, postaje gušće i gušće sve vreme. Tokom embrionalnog perioda i ranog detinjstva, Saturn kristalizuje skelet iz vodenastog organizma. Saturn deluje kao diferencijalna sila unutar toplote, unutar najduhovnijeg elementa. Gde Saturn razređuje toplotu, nastaje kristalizovana supstanca (kost). Gde se zgušćava, formira se kolevka nosioca elemenata toplote – krvi (koštana srž). Krv se rađa u crvenoj srži kostiju, u centru fizičkog, gotovo beživotnog keletal. Ova crvena krv živi otprilike tri sedmice, a uništava se u slezini. Prema tome, slezina je krajnja tačka Saturnovog procesa, i u tom smislu organ Saturna u kom njegov keleta umire. Tako znamo za dva procesa Saturna u čoveku:

1. inkarnirajući keleta Saturna, koji kel do mrtve slike u prostoru. Kažemo da

kroz ovaj prvi Saturnov keleta čovek (Ja) umire u svemiru. 2. Saturnov keleta vaskrsnuća koji omogućava Ja u krvi da ispuni svoju karmu

u toku vremena.

Saturn je planeta smrti i vaskrsnuća. Ja se dva puta javlja u Saturnovim procesima. Jednom kao slika u prostoru – skeletu, jednom kao slika u vremenu, živeći u krvi, prikazujući se kao biografija.

Ako bismo sumirali ove procese još jednom, mogli bismo ih označiti sa ova dva simbola ↓↑. Saturn kel duhovno do fizičkog, ali čineći to, on u pojavi krute slike donosi smrt. Saturn odvodi duhovno iz fizičkog, u odvijanju ljudske sudbine. Prema

10

tome, donoseći vaskrsnuće, savlađuje materiju kroz duh. U biljnom svetu, zasada ćemo uglavnom raditi sa primarnim inkarnirajućim procesima Saturna. U biljci, Sa-turn dovodi do manifestacije duhovni praoblik biljne vrste. Saturn je najudaljenija planeta, on obuhvata čitav Sunčev kelet. Iz najudaljenijih razdaljina, iz periferije, de-luje njegova duhovna dostava. On može biti delotvoran kada deluje sa svih strana sveobuhvatno, ali ne kada deluje iz središta. Saturn je aktivan u Preparatu 507 – va-lerijana, koji obmotava gomilu komposta, unoseći duhovno. Takav keleta može biti lekovit u zemljištu, zato što mu u potpunosti dodeljuje sposobnost duhovnog obli-kovanja biljne vrste u materiji.

2.2 | Mesec

Kao drugi keleta, nasuprot Saturnu, moramo okarakterisati Mesec. Mesečev keleta živi u svemu gde određene osobine deluju kroz niz generacija. Mesečevi procesi su aktivni u razmnožavanju i u tokovima nasleđa. Mesec se upušta u reprodukciju gde se novi organizam uzdiže iz starog, gde se ćelija formira iz ćelije, gde je ćelija pove-zana sa ćelijom u neprekidnom rastu, tu deluju Mesečeve sile. Mesec je povezan sa stalnim ponavljanjem istog, sa sećanjem na nešto što je bilo stvoreno ranije, koje je ideal nasleđa. Delujući horizontalno preko Zemlje, utiče na nastavak generacija, pro-dužujući konstantno svoje postojanje u vremenu. Svuda gde se javlja nabubreni rast, deluje Mesec u jednom organizmu u rastu kroz deobu ćelija, a u različitim orga-nizmima kroz reprodukciju.

Ako bi samo Mesečeve sile bile aktivne u ljudskom organizmu, on bi se kotrljao kroz svet kao meka lopta keleta; sile rasta bi se nastavile beskonačno. Ali u čoveku ovaj Mesečev keleta nalazi svoju granicu u koži, van koje prestaje da deluje. U pred-njem donjem delu, u regiji bešike, Mesečeve sile zrače u reproduktivne organe i pro-žimaju čitavog čoveka iznutra ka spolja, do kože.

Kao što je Saturnov keleta nosilac individualne duhovne sile i manifestuje se u skeletu, tako se Mesečev keleta manifestuje u principu reprodukcije i nasleđa, i pos-taje vidljiv u koži (pomislite samo kako se nasleđe izražava u boji kože). Ljudska bića pod uticajem jakih Mesečevih sila imaju lepu kožu i jaku seksualnu privlačnost. Filmska zvezda je ideal Mesečevog čoveka. Koža kao ‘Mesečev skelet’ je slika čove-ka nasleđa.

Mesečevi procesi deluju diferencijalno u procesima života, kao Saturnovi u toplo-ti. Tokom embrionalnog života, nervni kelet se razdvaja od kože. Nervni kelet čini jednu, u unutrašnjosti smeštenu kožu nalik ostrvu. Ova ‘unutrašnja koža’ je nosilac druge vrste Mesečevih procesa, u kojima se spoljni svet ogleda ka unutra kroz nerv-ni kelet, i dolazi kao slika do ljudske svesti. Da bi dostigli ovu mrtvu refleksiju, život-ni procesi moraju biti potisnuti, i prema tome, mozak (ostrvo kože u čoveku) se jav-lja kao Mesečev organ, gde se Mesečeve sile zaustavljaju. Fiziološki, ova sila koja može zadržati procese samog života i deobe ćelija ispoljava se kao sila razlikovanja

11

tkiva. Nervni kelet je najraznovrsniji – organizam postaje slika svog duhovnog pra-oblika kroz mogućnost različitosti. Goethe je ovu silu u biljci nazvao ‘intenzifikacija’. Mesec ima dva aspekta: prvi, gde podržava rast u toku reprodukcije i nasleđa, te-kući u vremenu, povezujući biće sa bićem, rezultirajući u večnom ponavljanju istog; drugi, gde suzbija život i sada postaje kao ogledalo. Mesec reflektuje Sunčevu svetlost. Srebro je supstanca koju koristimo za ogledala, dok je fotografija bazirana na svojstvu srebra da očuva slike spoljnog sveta.

U biljnom svetu, uglavnom se ponovo radi o deobi ćelija i procesima rasta Mese-čevih delovanja. Ova Mesečeva delovanja u biljnom svetu su sprovedena u vode-nom okruženju od strane krečnjaka, kao posrednika sila planeta bližih Zemlji. Među preparatima, predstavljena su Preparatom 505 – kora hrastovog drveta, koji se go-tovo u potpunosti sastoji od organskog krečnjaka i priprema se u životinjskoj lo-banji, tamo gde se nalazi mozak, i ostavlja se pod vodom. Rudolf Steiner kaže o Preparatu 505 da deluje protiv biljnih bolesti potiskujući bujanje eterskog. Moglo bi se reći, i postavljanjem granice Mesečevim silama (formirajući kožu).

Poistovećujući se sa ovim procesima postaje vidljivo kako se Saturn 1 Mesec pre-pliću, kako Saturn postavlja ovu sliku čovekovog Ja, individualnosti, u keleta, i kako ovo postajanje slike znači umiranje iz kojeg čovekovo Ja vaskrsava, vremenom upi-sujući njegovu sliku u biografiju, - kako Mesec postavlja jednoličnost, princip nasle-đa u protok vremena, i kako čovekovo Ja prevazilazi tok generacija, potiskujući ži-votne procese, budeći se u slici spoljnog sveta. Saturn i Mesec se prepliću kroz tajne prostora i vremena, smrti i vaskrsnuća, zajedno plivajući u toku vremena i buđenja u svesti.

Saturn 1 Inkarnacija sve do keletal Stoga, smrt kao slika u prostoru

Saturn 2 Ekskarnacija – prevazilaženje smrti kroz vaskrsnuće u vremenu (biografija)

Mesec 1 Reprodukcija – ponavljanje nastavljanje toka u vremenu

Mesec 2 Potiskivanje procesa reprodukcije; stoga diferencijacija tkiva, intenzifikacija, svesno ogledanje slike u prostoru

Sada želimo da diskutujemo Jupiter i Merkur.

2.3 | Jupiter

Jupiter je, u svom prvom dejstvu, veliki oblikotvorac sveta. Nakon što je Saturn u uzvišenim formama skeleta stvorio ogoljenu sliku duha, Jupiter oblikuje oko skeleta polu-meke forme tekuće lepote. Ove sile Jupitera su izraz ljudske duše. Plastične

12

forme Jupitera deluju odozgo prema dole, zaobličavajući, prepravljajući nebeski svod, počev od zakrivljenosti čela. Svi unutrašnji organi su zasvođeni na gornjem delu, a ponekad i izdubljeni, jer se zasvođenost organa ispod utiskuje u njih. Za-obljenosti zglobova nalaze se na gornjem kraju kosti, a čašice na donjem. Jupiter-ove sile zrače od čela u organizam, u detinjstvu oblikujući čudesnu konstrukciju mozga, kasnije formirajući misli; naročito one koje se tiču dovođenja reda u velike univerzalne povezanosti; onda opet delujući dublje u telu, daju oblik organima i mi-šićima.

Jupiter oblikuje unutrašnje organe i površine tela u lepotu, ali u isto vreme sa nad-čovečnim kosmičkim gestikulacijama. Ako bi delovao sam, sa četrnaest godina bi-smo izgledali kao prelepe grčke statue, izražavajući stav i gestikulacije čistote duše. Svi bismo bili statue Apolona, zato što plastična sila Jupitera u sebi u isto vreme no-si uzvišenu i skladnu mudrost. U procesu oblikovanja iz vodenastog, ova mudrost javlja se kroz čudesno izgrađivanje naših organa. Ali ova plastična sila u svoj svojoj mudrosti, dostizanjem savršenosti dovela bi do opšte krutosti.

Od ove krutosti ljudsko Ja se oslobađa u pokretu i u gestikulaciji. Gestikulacija je plastični izražaj duše u elementu pokreta. Ovaj pokret služe mišići čiji oblici naročito dodeljuju lepotu površini ljudskog tela, tako da u njihovoj unutrašnjoj igri očvrš-ćivanja i omekšavanja, nabreknuća i kontrakcija, igraju hemijsku igru, koja je u unu-trašnjoj hemiji usko povezana sa jetrom. (Mišićna kontrakcija nastaje usled hemijs-kih promena u tenziji površine, i gde god se pojave – u biljci takođe, deluju Jupiter-ove sile). Jupiterova aktivnost okončava se u jetri, jedinom ljudskom organu koji se ne prožima, ni u svom spoljnom obliku ni u svojoj unutrašnjoj haotičnoj strukturi, mudrom oblikujućom silom Jupitera, i baš na osnovu toga vrši svoju hemijsku delat-nost.

U biljci najpre deluju oblikotvorne Jupiterove plastične sile, a na drugom mestu površinske tenzije, gde Jupiter i Merkur zajedno regulišu tok biljnog soka.

Među preparatima Jupiter se predstavlja Preparatom 506 – maslačak. Jupiterove oblikotvorne sile prenose se u biljci silicijumom, koji je unutar mineralnog nosilac kosmičkih oblikotvornih sila planeta udaljenijih od Sunca. Rudolf Steiner kaže o Pre-paratu 506, da on posreduje između kosmičkih silicijumskih sila i silicijumskih sila u okruženju biljke. On stvara zdrave, dugovečne biljke.

2.4 | Merkur

U svom delovanju, nasuprot Jupiteru stoji Merkur. Gde Jupiter daje porast kosmič-koj harmoniji i redu, Merkur stvara haos, premda ne običan haos, već onaj koji bi-smo mogli nazvati osetljivim haosom. Pokret bez pravca, ali spreman da uplovi u bilo šta što dolazi spolja. Merkur je tekući pokret, prilagođava se bilo kakvom otpo-ru, zaobilazeći ga za leve ili desne strane, onako kako je moguće i bez sopstvenog naginjanja, ali stalno ostajući u pokretu. Jedina stvar koju Merkur nikad ne napušta

13

jeste pokret i tok. Kakvim pokretom rezultira, koji tok uzima, to zavisi od spoljnih okolnosti. Merkur se prilagođava, ali on teče. Prema tome, javlja se u čoveku u sferi toka gde ne postoje definisani putevi: u limfnom toku. Limfni sudovi imaju fiksirane puteve, ali limfni tokovi se kreću kuda je to moguće, sve dok ne dostignu svoj slede-ći cilj: limfne žlezde.

Jupiter stvara simetrično, prateći više kosmičke zakone, a Merkur ima težnju ka asimetriji, nepravilnosti. Sve što je nepravilno i krivo u formi lica, u obliku ili u biljci, izazvano je Merkurovom zbrkom u delovanju Jupitera. Merkur je šaljivdžija. Uvek spreman za šalu, zadovoljan je ako božanske namere nisu izvedene onako kako je planirano, i prema tome, bogovi nikada ne završe svoj posao, i sve ostaje u toku.

Prijatelj mi je jednom rekao da Jupiter i Merkur otkrivaju svoju prirodu u liku kralja i njegove lude. Kralj na svom prestolu uređuje sve sa mudrošću, a njegovo odelo je simetrično. U podnožju njegovog trona, nalazi se luda, njegova odeća je asimetrič-na, pola žuta, pola crvena, kako već biva, i on komentariše slavne reči svog kralja i pokazuje da ponekad stvari nisu onakve kako izgledaju. Merkur je veliki realista i može se prilagoditi toploti i hladnoći, suncu i senci, ali, pod svim okolnostima, stara se da se život nastavi, da biljka nastavi da raste. Ako je potrebno, može čak postati i neiskren i dovesti biljku do parazitizma. Grci su učinili laganonogog Merkura bogom trgovaca i lopova. Oba se staraju da se sva zemaljska dobra ne nagomilaju na jed-nom mestu, već da nastave da teku.

Ali ova unutrašnja adaptacija bi na kraju odvela do gubitka karaktera, i Ja ovo iz-begava susretanjem pokreta sa drugim pokretom. Šta se dešava kada se dva toka susretnu i pomešaju? Stvaraju se vrtlozi i prazni prostori, koji na reci stvaraju pešča-ne nasipe. Prema tome, vidimo u susretanju Merkurovih sila drugi princip formiranja organa. Organi koji se oblikuju kao rezultat ovih susreta, tekućih pokreta, su druga-čije oblikovani od onih koji rezultiraju od božanskih slika utisnutih na Zemlju.

Naročito biljni svet otkriva ovo međudejstvo, ova dva formativna principa. Ako u-beremo list bukve i list hrasta, možemo prepoznati list bukve kao takav. Ali ako uberemo nekoliko stotina listova sa jednog drveta bukve, nećemo naći dva slična. Onda vidimo beskonačnu raznolikost oblika, a potom vidimo ispoljavanje Merkura. Svaki susret ove dve aktivne sile je lekovitost. Ali prava lekovitost je moguća samo tamo gde jedno dejstvo (bilo u čovekovom telu, ili u biljci) može u sebe primiti dru-go dejstvo, i time stvoriti novo dejstvo.

Merkur je aktivan u Preparatu 503 – kamilica, koji stimuliše rast biljke kroz kalijum i kalcijum. Obrada preparata u crevima pojačava aktivnost Merkura; o tome ćemo kasnije.

I ovde se Merkur i Jupiter prepliću. Propisan i mudar oblik organa, u tekućem su-sretu sa Merkurom, pronalazi svoju promenu u skladu sa određenim okolnostima. Hemijsko širenje i kontrakcije daju Merkuru putokaz toka (u smislu površinskih ten-zija). U ovom međudejstvu nalaze se svi problemi turgora (stanje tenzije u tkivima).

14

Jupiter u svoj svojoj plastičnoj aktivnosti okončava u mišićavom čoveku, i onda se aktivnost pretvara u hemiju, i kroz pokret prevazilazi plastičnu krutost. U mudrošću ispunjenoj hemijskoj aktivnosti, javlja se težnja mišićnih pokreta da usisaju od jetre, u kojoj Jupiter dolazi do hemijskog kraja. (Ovo je suprotnost uobičajenom konceptu da jetra šalje supstance mišićima; sa aspekta ovog opisa može se razumeti da mišići sakupljaju supstance iz jetre). Tekući kroz tkiva u tečnosti i bez regularnosti, Merkur konačno dostiže određenu kontrakciju u limfnim sudovima, okončavajući u aktiv-nosti žlezda. Žlezde kao krajnje tačke tekuće tečnosti su mesto gde ova tečnost na-pušta organizam. Tečnosti teku kroz čitav organizam, izuzev obrnute vazdušne vre-će koju zovemo pluće. Pluće je žlezda, ali negativna, budući da je udubljenje unutar tečnog čoveka.

Jetra i pluća su krajnje tačke aktivnosti Jupitera i Merkura, i prema tome, jesu organi Jupitera i Merkura.

Jupiter 1 Zaobljujuća plastičnost, Koja vodi do ukrućene duševne forme

Jupiter 2 pokret kao gestikulacija formiran pokret kroz hemijsku površinsko dejstvo

Merkur 1 Tekući pokret Koji vodi do poništavanja Svake individualne forme

Merkur 2 Pokret kao lekovit princip Plastična forma usled sudelovanja pokreta

2.5 | Mars

Sada želimo da opišemo aktivnosti Marsa i Venere. Mars, poslednja od udaljenih planeta, je nosilac stvaralačkog, ali ciljanog pokreta; on je sila u smislu kojeg princip duhovnog praoblika, prodire u fizičko, ali takođe ga ponovo izgurava u svet. Gde god biljka u svojoj tački rasta gura u prostor, osvajajući ga, tu je aktivan Mars. On je sila kojom je unutrašnja aktivnost doneta na svet, osvajajući ga sa odlučnošću i otkrivajući svoje unutrašnje biće. Bez Marsa nijedna biljka ne bi postojala. Svaki iz-danak i nicanje u proleće je osvajanje prostora sila Marsa. Da bi stekli pravu imagina-ciju ovih Marsovih sila trebalo bi da zamislimo bacača koplja u trenutku bacanja koplja, u trenutku kada želi da ga odbaci. Ova, prema cilju koncentrisana snaga, ko-ja se tada javlja, jeste čisti Mars.

Marsove sile zrače u čoveka kroz lopatice i prožimaju ga u procesu gvožđa u krvi. Sa jedne strane zrače ka dole u krv, a sa druge zrače ka gore u govorni proces; sila koja formira reč u odlazećem vazduhu je takođe Marsova sila. Marsov tip je čovek u kojem Marsove sile dominiraju, spoljno je aktivan sve vreme, ali se istroši u stvaran-

15

ju i nije u mogućnosti da sačuva ono što je stvorio, zato što ne može podneti da nešto bude završeno i on ne ume da se stara o tome. Umesto nege, Marsov tip radi-je uništava ono što je stvoreno i gradi nešto novo. On je uvučen u potrebu za kon-stantnom kreativnošću, i gde je ova potreba zadržana, dovodi ga do gneva.

Ja koje želi da se protivi odnošenju sve ove aktivnosti, mora prizvati jak otpor Marsovom procesu, zato što se Mars ne pokorava blagim merama. Ovaj proces suprotstavljanja rezultira zaustavljanjem upravljene sile, i sada se dešava nešto što nas može iznenaditi: Kada je Marsova sila zaustavljena, svet počinje da zvuči.

Još jednom se vratimo bacaču koplja: koplje leti kroz vazduh i usmerena sila je blokirana kada koplje pogodi hrastovo drvo ili oklop. U trenutku blokiranja sile, kop-lje zazvuči.

Isto se može posmatrati kod žice instrumenta. Sila sa kojom se koristi gudalo, je zaustavljena otporom zategnute žice. Sila i otpor bore se jedna sa drugim, i žica po-činje da zvuči. Isto se može posmatrati na metalnoj ploči koja se udara gudalom: ka-da se pesak pospe po metalnoj ploči pojavljuju se zvučne figure pokazujući kako se supstanca raspoređuje u skladu sa principima zvuka. Ovaj harmonizujući princip ponovo srećemo u hemiji. Red hemijskih i organskih jedinjenja sledi ove zakone mu-zike. Svaki ton ima sopstvenu zvučnu figuru. Više hijerarhije govore u eterski svet, i iz ovih kosmičkih harmonija ovde na Zemlji supstance postaju poređane prema ele-mentima. Ova kosmička muzika dolazi od Marsove sfere i prosleđena je Zemlji kroz hemijski ili zvučni eter. Mars, delujući unutar životinjskog i čovekovog organizma iz astralnog tela, dovodi u red i na isti način formira supstance; u biljnom organizmu je to kosmički Mars.

Gvozdene sile, aktivne u hemoglobinu u krvi, okončavaju u jetri. Tu se iz pigmenta krvi, crvenog hemoglobina, formira zeleno-žućkasta žuč, bez gvožđa. Bilirubin je identičan hemoglobinu bez gvožđa; u njegovom formiranju zadržava se gvožđe, ne ulazi u žuč. Iz ovog zadržavanja, ovog zaustavljanja, sile formiranja belančevina, ključne za igrađivanje ljudskog tela, se rađaju u jetri kao ‘zvučne figure’. Ovaj proces izgrađivanja u jetri je zvučeći ton, u kojem su supstance C-H-O-N-S-P poređane u zvučne figure. Pokrećujuća sila koja dovodi do ovoga jeste zaustavljena aktivnost Marsa. U biljci ovaj proces je više skriven, ali i ovde Mars ima ulogu, jednom u spolj-nom rastu, i opet u formiranju proteina.

Sile Marsa naročito se ispoljavaju u kompostnom Preparatu 504 – kopriva. On harmonizuje gvozdene sile u zemljištu, darujući pravu nutritivnu vrednost biljci, koja je povezana sa zdravim procesima izgrađivanja proteina. Takođe u formiranju skroba, svako zrno skroba je okruženo finim proteinskim ovojem. No, o tome ćemo kasnije.

16

2.6 | Venera

Kao suprotnost aktivnim Marsovim procesima, procesi Venere su skriveni. Ako bismo želeli istinski da razumemo Veneru, onda moramo biti potpuno tihi, pažljivo osluškujući. Venera je povezana sa dubljom ishranom (ćelija), sa najdubljim gradiv-nim silama u organizmu, gde su ponuđene supstance primljene u životne procese da bi razvile svoje aktivnosti, bivajući preuzete od strane viših principa. Venera je povezana sa stvaranjem okoline, sa oslobađanjem prostora radi razvijanja nečeg drugog. Ovaj element stvaranja okoline ponekad možemo naći u kućama gde bora-ve tihe, skromne, ali unutrašnje značajne žene. Ovde se sreću ljudi u razmeni ideja, ovde vlada tiha toplina koja prouzrokuje da se čak i oni stidljivi usude da progovore. I ako pitamo zašto se takav društveni život, toliko stimulativan i plodan, odvija sa-mo u ovom domu, moramo priznati da je to precizno zbog tihe pojave u pozadini koja donosi kafu u pravom trenutku i potom ponovo nestaje. Sposobnost Venere je stvaranje prostora da bi se nešto drugo manifestovalo. Kao što je Mars povezan sa govorom, tako je Venera sa slušanjem. Goethe razgovor naziva “ukusnijim od svet-losti”. Zato što je razgovor harmonija između Marsa i Venere, u kojoj je jedan part-ner pričajući Mars, a drugi slušajuća Venera, menjajući uloge nakon nekog vremena. Gde se Mars i Venera istinski sreću, nastaje nešto treće, što može postati prisutno.

U potpunosti postati Venera, potpuno se pretvoriti u činiju radi primanja nečeg višeg, vodi do potpunog odricanja sopstvenosti. Ja više ne bi moglo postojati u ap-solutnom stavu Venere. Proces se mora vratiti u svoju suprotnost. Tako Ja prevazi-lazi proces izgrađivanja ‘isisavanjem’ onoga što je prošlo kroz životne procese. Ovo-me služi bubrežno-bešični sistem. Ti razgrađujući i izlučujući procesi luče njihove usisujuće sile iz bubrega i bešike dostižući sve do poslednje žive ćelije. U bubregu, Venerinom organu, Venerin proces okončava, kada su u bubregu eterska sila i supstanca razdvojene, mrtva materija se izlučuje i eterske sile zrače prema oku, da-rujući otvorenu silu delu viđenja. Naročito patologija zna ovu tajnu vezu između bu-brega i oka.

Najlepša je saradnja između Marsa i Venere u živom organizmu. Protein, formiran kroz Marsove sile u životu, hrani ćelije duž Venerinog puta, a okončani Venerin pro-ces razvija se u bubregu, bubreg zrači, ti zraci nagore ujedinjuju se sa ciljanim silama Marsa, da bi se ponovo pojavile u očnoj sili vida. Zato što sila sa kojom se oko orijen-tiše spoljno potiče od zračenja bubrega. Upadljiva slika Marsa i Venere je takav mu-zički instrument kao što je violina. Gudalo je pokret pun cilja i svrhe, žica pruža ot-por ovom pokretu i počinje da zvuči. Ali kvalitet je dat tonu samo rezonancom in-strumenta koja stvara okruženje u kojem zvučeći ton može živeti, sada se rađajući kao živi kvalitet zvuka.

Slično je i u rastućoj biljci gde se naročito prve dve aktivnosti Marsa i Venere is-poljavaju. Upravljena spolja, sila tačke rasta je okružena i ispunjena hranljivom silom Venere; jedino kroz oba ova procesa zajedno mladica može rasti. Stvaranje i zakrče-

17

nost, izgrađivanje i izlučivanje, sarađuju blisko i intimno; zaustavljena sila rastuće mladice omogućava stvaranje proteina, i Venerina sila izlučivanja je ispoljena u kori i njenim talozima.

Sile Venere manifestuju se naročito u Preparatu 502 - hajdučka trava. Hajdučka trava se sprema u bešici jelena (kraj usisavajućeg bubrežnog procesa) i prema to-me, ojačava u svojoj vezi sa regijom Venere, koja deluje oživljavajuće, osvežavajuće, balansirajuće iz eksploatacije, primajući kosmičke supstance. Naročito procesi kali-juma su aktivirani u biljci.

Mars 1 Usmereni pokret Rast u prostoru Formiranje supstance

Mars 2 Ton usled zadržavanja pokreta Proteinska sila formiranja

Venera 1 Negujuća hranljivost Formiranje okoline, činija Za nešto više

Venera 2 Izlučivanje Razdvajanje supstance od eterskih sila

2.7 | Sunčeva delovanja

U centru tri polarična procesa stoji Sunčev proces. Gde god je stanje ravnoteže, ali ne mrtvog ekvilibrijuma, već živog uzajamnog dejstva, između Saturna i Meseca, Jupitera i Merkura, Marsa i Venere, tu Sunce već deluje. Praoblik sunčevih delovanja je dijastola i sistola, proširivanje u prostoru, i kontrakcije u tačku. Ali proširivanje i kontrakcije ne prate pravu liniju, već su to spiralni procesi. Težnja od centra do obi-ma odigrava se u večno proširujućim lukovima, od samog početka orijentisanih na beskonačnu periferiju. Sa druge strane, kontrakcija od obima prema centru odigra-va se u večnom smanjenju lukova, prema centru kao tački orijentacije od samog po-četka. Čitaoci koji su se bavili euritmijom razumeće na šta se mislilo pod orijentaci-jom.

Sunčeva delotvornost je dvojaka: jednom sažeta, vodeći sve u centar, a potom iz-vlačeći ga u beskonačne distance. Ovaj proces možemo nazvati i ‘Zimsko Sunce’ i ‘Letnje Sunce’, ili ‘Noćno Sunce’ i ‘Dnevno Sunce’. Prilikom spravljanja preparata od velike je važnosti da li je postupak izložen ‘Zimskom Suncu’ ili ‘Letnjem Suncu’. Bez pravog razumevanja ovog dvojakog Sunčevog delovanja, naše mere ostaće auto-matske. Veliki dah i pulsiranje Sunca prolazi kroz sve planete, bliske i udaljene, izazi-vajući večno i ritmično međusobno delovanje između njih. To je zadatak poljopri-

18

vrednika koji radi sa biodinamičkim principima, da se saživi sa ovim ritmovima i da prilagodi svoja dela ovim ritmovima i životnim procesima biljke.

Na čudesan način ovaj Sunčev ritam ispoljava se u čovekovoj cirkulaciji, kada se krv iz srca raziđe u beskonačnu periferiju najsitnijih sudova. U velikom luku napušta srce, tekući u periferiju. Na povratnom putovanju iz okruženja ka srcu, u početku te-če polako, ubrzavajući i na posletku jureći u vrtlogu u desni atrijum. Odjednom Sun-čev ritam sabija kosmos u supstancu, zatim ponovo transformiše supstancu u kos-mički kvalitet. Dva preparata u smislu kojih možemo rukovati ovim dvema Sunčevim aktivnostima, su Preparati u kravljem rogu – 500 i 501.

U prvom slučaju to je kravlja balega, izložena ‘Zimskom Suncu’, u drugom je to kvarc, izložen ‘Letnjem Suncu’. Oba preparata se mešaju pre upotrebe, odnosno odigrava se ritmično mešanje unutra i ka spolja, a vrtlog svaki put dostiže dno bure-ta. Ovim mešanjem dovodimo ove sunčeve preparate do ritmičkog, spiralnog po-kretanja Sunčevog daha, oslobađajući u aktivnosti ‘Letnje’ i ‘Zimske’ Sunčeve sile, vezane i očuvane u rogovima.

Biljka je zapravo Zemljano-Sunčano biće. Iz tog razloga su Preparati 500 i 501 to-liko važni. Nakon što je kompost dat zemlji u kojoj su planetarne sile harmonično aktivne, Sunčevo disanje dovodi sve ovo u pokret; i iz tog razloga se Preparati 500 i 501 primenjuju u poslednjem trenutku pre setve i tokom rasta ravnomerno, i to na takav način da se u prvom slučaju sile koncentrišu prema Zemlji, time vodeći do ni-canja i rasta, a u drugom slučaju supstancijalne sile otvoreno prema kosmosu stva-rajući kvalitet i aromu:

“Jednim pritisnut, a drugim osvežavan,

Život je tako čudesno pomešan!”

2.8 | Rezime

Sumirajući planetarne aktivnosti možemo reći:

Saturn 1 Iz kosmičke udaljenosti, duh deluje ka unutra i postaje gušći, do otiska pečata u fizičko, procesa koji vodi do kristalizacije.

Jupiter 1 Zaobljavajući, Jupiterove sile se poigravaju oko plastične lepote i strogih duhovnih oblika, stvarajući prema božanskim i veličanstvenim idealima.

Mars 1 Ono što je stvoreno silom je postavljeno u svet prostora i sada postaje vidljivo u svom rastu.

Ove tri planete zajedno su inkarnacija živog organizma. Bez obzira na zemaljske uslove, veliki praoblici žele da se smeste na taj način u svet. Mada svet, u kontra-toku odozdo ka gore, reaguje, prima i sa ljubavlju neguje to što dolazi odozgo.

19

Venera 1 Otvara eterske formativne sile u činiju i hrani ono što Mars potiskuje u

prostor. Merkur 1 Dovodi polutečni svet života u tekući pokret, prilagođavajući se

uslovima na Zemlji, menjajući krute Jupiterove forme u forme adaptirane uslovima.

Mesec 1 Kroz reprodukciju, u malom (deoba ćelija) i velikom (reprodukcija), stvara mali i veliki haos, u kojem Saturnove sile mogu ostaviti svoj žig, i gde u svakoj ćeliji duhovni praoblik može iznova biti primljen.

Delujući zajedno, primarni procesi udaljenih i bliskih planeta prouzrokuju rođenje i rast organizma. Pogonska sila koja postiže intimnu saradnju ovih planetarnih sila, jeste sistolička kontrakcija sile Sunca, kovitlajući iz najudaljenije periferije kroz sve planetarne sfere, vodeći pravo u zemaljsko carstvo. To je prenatalni put čoveka, i proleće i leto biljaka.

Ne postoji samo rast i proširenje u kosmosu, već i raspadanje i umiranje. Ovde su sile razvedene kroz diastoličku proširujuću silu Sunca; ovo je posmrtni čovekov put kroz planetarne sfere, a jesen i zima za biljke.

Viđeno u velikoj razmeri, umiranje je uslovljeno u vremenu, ali je, smešteno u maloj razmeri sve vreme u toku rasta, zato što pojedinačna ćelija, pojedinačni organ, mora umreti da bi novi, drugi organ ili ćelija rasli. Život je trajno umiranje i postajanje. Sputavajuće sile su isto tako važne za dobrobit organizma kao one unapređujuće. Naročito kod biljnih bolesti dolazi do izražaja izobilje instruktivnih sila, zahvaljujući kojima strani organizmi mogu voditi parazitski život. Možemo razumeti organizaciju raspadajućih procesa, u pokušaju da nadgledamo sekundarne planetarne procese. Da bismo to postigli, moramo ih opisati na donekle drugačiji način. Do sada smo ih karakterisali u odnosu na čoveka, a sada želimo da se koncentrišemo na biljku.

Mesec 2 je bio opisan kao proces u kojem je niz generacija koje se nastavljaju

kroz vreme izbačen iz sveta prostora u svet vremena, proces ogledanja, kroz koji ono što je prošlost može izgledati kao slika u svesti. Za biljku ovaj sekundarni Mesečev proces jeste ono što je Goethe nazvao ‘inten-zifikacijom’, sputavanjem sila rasta, kroz koje ove postaju korak po ko-rak finije, više oblikovane, od kotiledona preko lista do cvetne krune. Ova sila se suprotstavlja nesputanoj sili rasta koja bi sama dovela do lista gigantskih dimenzija. Umesto toga, postepeno nastupa rafinira-nost, dok je proširenje u prostoru ograničeno, ali u isto vreme slikovito biće biljke postaje jače, ispoljavajući duhovnu prirodu u cvetu.

Merkur 2 je bio opisan kao formativna sila kroz susret tekućih pokreta. Tu se iseca nešto mrtvo, šta ispada iz toka života. Tu se može stvoriti forma koja

20

služi kao potporni organ. (Primer: formiranje drveta iz živog kambijuma, ili nervatura listova).

Venera 2 je blisko povezana sa tim; ovu silu smo opisali kao izlučivanje. Sekun-darni Venerin proces obuhvata sve to što postaje kao što je očvrsla sup-stanca u potiskivanju životnih sila, sve što ispada iz toka života, i izlučuje ga u težnji formiranja celuloze u godovima drveta. Soli kore su izlučene, npr. kalijum u kori breze.

Mars 2 je bio opisan kao blokiran proces zvuka koji postaje vidljiv u uređenju proteinske supstance. To je živi supstancijalno-uređujući proces. Ali ovaj red okončava samo u umirućim supstancama. Mlad protein pun života je kovitlajući haotični proces. Samo umirući protein ima potpuno formi-ranu hemijsku strukturnu formulu. Kada je supstanca jednom formirana, postaju krute i pretpostavljaju šablon supstance. Ubrzo nako dana Sv. Jovana ove sile se pojačavaju u biljci. Listovi postaju tamniji i čvršći, mla-di pupoljak određuje za dolazeću godinu svoj razvoj i čeka na novi im-puls inkarnacijskog toka. U listovima koji žute, vidimo pobedu nad sila-ma života. I biljka u svojim suvim listovima zemlji ne može predati ništa više od supstance koje u nju utiskuju svoj žig. Postajući čvršće i mrtve, postaju i trajnije, i zato u ovom toku pripadaju i svi procesi koji biljku pretvaraju u hranu. Iz živog tekućeg toka šećera u lišću, skrob se skladiš-ti u semenu ili stabljici (krompir) ili se trajno oblikuje u šećernoj trsci. Svi ovi procesi su hemijski tumačeni kao Zemlja koja postaje teža, koja se zgušnjava, konzervira. Oni više ne igraju ulogu u daljim procesima izgra-đivanja, već su sačuvani za kasnije procese izgrađivanja. Ali onda skrob mora biti ponovo vraćen u živi tok šećera.

Jupiter 2 je bio opisan kao hemizam, služeći čovekovom pokretu kroz mišić. Ova hemija mišića, služeći pokretu, uvek je razgrađujuća hemija. Supstance su razgrađene, razdvojene ili uništene sa ciljem da ukisele okolinu. To-kom njihove pauze za odmor, one se ponovo izgrađuju. Za biljku Jupiter-ova sila je hemijska razgradnja. Sve što je aromatično u cvetu i plodu po-tiče od ovih finijih Jupiterovih gradivnih sila, ali aromatično je nešto što je suprotno od životnih procesa. Iz šećera se formiraju glukoidi. Iz uglje-nih hidrata eterična ulja, koja zapravo nisu ulja; iz razgrađujućih proteina nastaju alkaloidi. Sve ove supstance daju cvetu, a naročito plodu i seme-nu, aromu i farmakološka delovanja (možemo se ovde podsetiti šta je rečeno u Drugom predavanju Poljoprivrednog kursa u vezi sa tzv. ABC biljnog rasta: “Šta je u biljci kosmičko, a šta terestrijalno, zemaljsko? Kako je moguće zemljištu obezbediti naročita svojstva, da se kosmičko takoreći zgusne i time više zadrži u korenu i listu? A kako da se razredi, tako da u svom razređenju uđe u cvetove i oboji ih u obrazovanje ploda i

21

ove prožme dobrim ukusom?” “U jabuci stvarno jedete Jupiter, a u šljivi stvarno jedete Saturn.” (Drugo predavanje)

Saturn 2 je bio opisan kao oživljavanje iz sveta prostora u svet vremena. Za biljku, to je formiranje semena. Cela biljka praktično nestaje iz sveta prostora, samo formirajući tačku predanu toku vremena. Ova kontrakcija može ići dotle da prevaziđe normalne mere, tako da se protein skupi u ugljenik i azot, vodonik i kiseli cijanid. Ovo je previše moćan proces Saturna 2. “U šljivi stvarno jedete Saturn.” Šljiva je prožeta jakim cijanogenim mirisom, kao i gorki badem, breskva i kajsija.

Šematski sumirajući, sve ovo može se predstaviti u sledećoj slici. Sistolički Sunčev tok Diastolički Sunčev tok Primarni procesi Sekundarni procesi Saturn – Praoblik Saturn – Seme

Jupiter – Plastika Jupiter – Aroma, farmakologija

Mars – Rast u prostoru Mars – Očuvanost, formiranje supstance

Venera – Ishrana Venera – Izlučivanje

Merkur – Tok biljnog soka Merkur – Potporni organi

Mesec – Nicanje Mesec – Intenzifikacija

Zemlja : tačka inverzije sila

Goethe: ‘Biće’ Goethe: ‘Manifestacija’ Antihemija – eterički Hemija – fizički Tok izgrađivanja Tok razgrađivanja Nevidljiva sila delovanja Vidljivo formiranje supstance Sledeće možemo dodati ovoj šemi: sistoličke letnje Sunčeve sile uzbuđuju primarne planetarne sile da deluju nadole. Oni su nevidljivo ‘telo sile’ u biljci, koje stoji kao sila iza vidljivih procesa. To je potencijal (sposobnost) koju je Goethe nazvao ‘Biće’, na-suprot vidljivoj formi.

Jedino u sekundarnom toku, biljka postaje vidljiva. Zato što sve što možemo videti i ispitati u biljci već je ispalo iz života i izlučenosti. Sam život je nevidljiv, manifestuje delovanje sila. Samo nakon što je životni proces prošao kroz Zemljinu sferu, i preva-zišao zemaljske sile, supstance su formirane iz životnih procesa, noseći žig onoga što živi.

22

Vidljiva biljka je onaj deo koji je zaostao u procesu resurekcije, u procesu izmi-goljavanja.

Od najveće je važnosti imati sliku o ovome duboko u jednoj duši: biće biljke se pri-bližava Zemlji. Biljka, u svojoj manifestaciji, je već na putu da napusti Zemlju.

Prema tome, u opisivanju inkarnacijskog toka od Saturna I do Meseca I, i ekskar-nacijskog toka od Meseca II do Saturna II, pokretna sila bilo je Sunce u svom dvoj-nom aspektu:

Inkarnacijsko Sunce, ili prolećno-letnje Sunce

Ekskarnacijsko Sunce, ili jesenje-zimsko Sunce.

Moglo bi se još reći:

Letnja-dnevna Sunčeva sila Zimska-noćna Sunčeva sila.

Ovo možemo posmatrati sa druge tačke gledišta sećajući se indikacije Rudolfa Stei-nera o načinu na koji planete deluju na biljku spolja. U prvoj lekciji Poljoprivrednog kursa dr Steiner skreće pažnju na dva toka u rastu biljke: Prvo, napredni rast biljke, koji se odigrava pod uticajem Saturna, Jupitera i Marsa, u kojima prepoznajemo ono što je opisano kao sekundarni procesi Saturna, Jupitera i Marsa. Drugo, razmnoža-vanje i reprodukcija, koji se nalaze pod uticajem Meseca, Merkura i Venere, a to se odnosi na primarne procese ovih planeta (Poljoprivredni kurs). Udaljene planete de-luju preko toplote i silicijuma, planete bliske Zemlji preko vode i krečnjaka. Sve je nošeno od strane inkarnirajuće ili ‘Dnevne-letnje Sunčeve’ sile.

Sve ovo je uporedivo lako za razumevanje. Ali već u drugoj lekciji Poljoprivrednog kursa Rudolf Steiner naglašava da je čitav proces, u stvarnosti, mnogo komplikova-niji. On kaže: “I kada idemo još dalje, i primetimo da je ovaj unutrašnji život Zemlji-nog zemljušta u finim dozama u potpunosti drugačiji leti i zimi, onda dolazimo do oblasti neizmerno značajne za praktičan život, koja se danas uopšte ne uzima u ob-zir” (kurziv B.L.)

Dozvolite nam da pokušamo da razmotrimo ove razlike! Rudolf Steiner poredi ono što je ispod površine Zemlje sa delovanjem organizacije glave – u detetu! – pri odmoru organizma; ono što raste iznad površine zemljišta sa metaboličkim siste-mom deteta. Onda Rudolf Steiner nastavlja:

Iznad zemljišta – Metabolički organizam – Mesec, Merkur, Venera, Ispod zemljišta – Glava organizam – Saturn, Jupiter, Mars, Iznad zemljišta – Bliska planetarna delovanja – direktno iz vlažnog vazduha, Ispod zemljišta – Udaljena planetarna delovanja – indirektno primljena u zemljište

(silicijum) i zračeno ka gore.

23

Površina Zemlje poredi se sa dijafragmom. U ovoj dijafragmi Sunce kao takvo delu-je, kaže dr Steiner. U proleće i leto, inkarnirajući, sistolički sunčev tok deluje na bilj-ku. Inkarnirajući proces, delujući iz sfera udaljenih od Sunca je aktivan u toploti kroz suvi vazduh u homeopatskom kvarcu atmosfere. Njihove formativne sile ne deluju direktno na biljku, već su reflektovane preko kvarcnog sloja Zemlje, zračeći u biljke odozdo na gore.

Inkarnirajući procesi, iz sfera bliskih Suncu (npr. nicanje, tok biljnog soka, ishrana) deluju direktno na biljku u vodenom elementu, u vlažnom vazduhu, u kiši i rosi. Či-tav inkarnirajući tok nalazi svoju kontaktnu tačku iznad Zemlje. Delovanja udaljena od Sunca su reflektovana preko kvarca, ona bliža Suncu su povučena nadole kreč-njakom i prema tome učinjena dostupnim za rast. Ali ispod zemlje, u korenskom delu biljke, ubrzo nakon nicanja, oživljavaju sile koje nisu u izgrađujućem inkarnira-jućem toku, već koje su aktivne u dezintegraciji, lučenju, prezervaciji. Ovo su sekun-darni planetarni procesi. Ovi procesi sputavaju samo razvoj biljnog bića lista. Ovde su predstavljeni raspadajući procesi, rezultirajući u kontrakciji i intenzifikaciji od lista do cveta (delovanja iz blizine Sunca), očuvavajući supstance kao one hranljive (delo-vanja iz udaljenosti Sunca), razvijajući novo seme. Ove sile deluju van Zemlje u ko-renskoj regiji. Ovo ćemo predstaviti narednom tabelom.

Prema tome vidimo: iznad Zemlje aktivan je inkarnirajući tok primarnih procesa (1), ispod Zemlje, od korenja, aktivne su ograničavajuće ekskarnirajuće sile, sprema-jući već novo buduće postojanje.

Tokom zime, situacija je obrnuta. Iznad zemlje postoji krutost i hladnoća – biće biljke se povuklo iz svoje oblasti. Bez smetnje, sekundarne ekskarnirajuće Sunčeve sile su aktivne u atmosferi. Ali nešto se povuklo ispot Zemlje, što želi da se ujedini sa semenom, darovano novim silama za dolazeće proleće.

Vodeni procesi atmosfere zgušnjavaju se u uslovima na Zemlji. U snegu pokrivaju zemlju, noseći sile kristalina iz udaljenih planeta u njihovim sekundarnim formama. Otapanjem snega u proleće, predate su zemlji, donoseći sile resurekcije (formiranje proteina), zdravlje i kvalitet (aroma) za biljke sledeće godine. Ovaj sneg je živo stan-je Zemlje. Ispod zemljišta Zemlja je sada najbeživotnija, najviše kristalisana i izložena primarnim procesima udaljenih planeta. Duhovni praoblik je ubrizgan u seme, i sila ovog praoblika se manifestuje čim okolnosti to omoguće.

U regiji životno-aktivne korenske toplote sekundarne sile od planeta bliskih suncu (nicanje, tok biljnog soka, hranljivost) čekaju, i posle 28. Januara postaju živi. Onda sok počinje da narasta u drveću, čak iako spolja sneg i led još uvek pokrivaju zemlju (vidi Tabela 1 na strani 24).

Ovo je slika “Nebeskih sila koje izlaze i zalaze, predajući zlatne kofe od jednog do drugog.” (Goethe, Faust I).

Ovim opisom učinjen je prvi pokušaj da se ispuni zadatak koji nam je dao dr Steiner, u drugoj lekciji Poljoprivrednog kursa, kada je rekao: “I kada idemo još dalje,

24

i primetimo da je ovaj unutrašnji život Zemljinog zemljišta u finim dozama u potpu-nosti drugačiji leti i zimi, onda dolazimo do oblasti neizmerno značajne za praktičan život, koja se danas uopšte ne uzima u obzir.” (kurziv B.L.)

Ovaj opis je od posebnog značaja, kada je uzet kao početna tačka za razumevanje efekata preparata i njihovo spravljanje.

Tabela 1

Letnje stanje

Toplota Vazduh

} toplota cveta, mrtav

iznad sunca 1 (misao gradnja-plastika, izrastanje)

u reflektovanom zračenju od stena (Si)

Voda Zemlja

} kiša, živ

ispod sunca 1 (nicanje, tok sokova, hrana)

povučena nadole od kreča (Ca)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sunce (dijafragma) Zemlja Voda

} mrtav ispod sunca 2 (dizanje, podrška izlučivanje)

delovanje tendencija korena nagore

Vazduh Toplota

} toplota korena, živ

iznad sunca 2 (hranljive materije, aroma, izgradnja semena)

delovanje odozdo nagore

Zimsko stanje

Toplota

Vazduh } udaljeno ispod sunca 2

(nema direktne tačke hvatanja, ove snage će na proleće biti povučene nadole od kreča)

Voda

Zemlja } sneg iznad sunca 2

(vaskrsnuća, izgradnja hranljive materije i belančevina – zdravlje bilja) curenje nadole kao odmrznuta voda

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Sunce (dijafragma) Zemlja Voda

} kristalni iznad sunca 1 (komunikacija semena sa svojim praoblikom) sila rasta

Vazduh Toplota

} toplota korena ispod sunca 1 (snaga nicanja, tok soka) deluje nagore krajem Januara

3 | Pojedinačni preparati

3.1 | Preparat 502 – Hajdučka trava

Rudolf Steiner u petoj lekciji Poljoprivrednog kursa kaže: sulfur u svom duhovnom delovanju je ovde doveden do najveće perfekcije – hajdučka trava deluje u kom-

25

postnoj gomili na isti način kao kada se koristi medicinski: može isceliti slabosti astralnog tela. “Kao saosećajni ljudi u ljudskom društvu, koji imaju povoljan uticaj samim svojim prisustvom a ne bilo čim što kažu, tako i hajdučka trava, u području gde je ima u izobilju, deluje povoljno samim svojim prisustvom. Iz svega ovoga što je ovde rečeno još jednom prepoznajemo stav Venere.” (kurziv B.L.)

Hajdučka trava se sprema stavljanjem u bešiku jelena (krajnja tačka Venerinog procesa) i potom kačenjem na mestu izloženom Suncu tokom leta, pa se skida u je-sen i zakopava, ne previše duboko, za zimu. U preparatu postoji “veoma jaka zrače-ća snaga” koja “oživljava i osvežava zemljište” (kurziv B.L.), onemogućavajući eks-ploataciju. Zemljište je oživljeno, tako da “udaljenije kosmičke supstance – kremena kiselina, olovo itd. Koje dolaze do Zemlje (delovanja udaljenih planeta – B.L.) u ho-meopatskim dozama – su uhvaćene.” Delovanja kalijuma, koji je aktivan u sklopu biljke, u stabljici, oživljena su hajdučkom travom.

Ovo predstavlja sažet rezime suštinskih tačaka datih od strane Rudolfa Steinera. Oni su proistekli od direktnog i intuitivnog stajanja u procesima prirode. Pokušajmo da ih razumemo. U Preparatu hajdučke trave opisan je efekat koji sveukupno teži da stvori okruženje u kojem duhovno može prodreti u supstancu. Zemlja mora biti osposobljena da primi sile udaljenih planeta, da zameni izgubljene supstance. To je tipična Venerina sila, hranljiva i negujuća, omogućavajući da nešto drugo počne da deluje. Na drugoj strani, ovo delovanje povezuje se sa kalijumom. Kroz ovo, u smis-lu izlučivanja celuloze i soli, okvir biljke se može izgraditi: to je sekundarni Venerin proces.

Ali da bismo razumeli specijalne procese kojima je hajdučka trava pripremljena, moramo pokušati da razumemo prirodu jelena. Karakterističan atribut (muškog) jelena je njegovo rogovlje. Oni su, uistinu, nagi koštani skelet koji sebe izlaže vazdu-hu. Ono što se inače ne dešava, kao što je izloženost skeleta, ovde se javlja kao izu-zetak. Inače koža pokriva sve unutrašnje organe, štiteći ih od kosmičkih delovanja. Ovde, nešto Saturnsko i pripadajuće unutrašnjosti organizma, probija površinu i smešta se u vazduh slobodno, kao antena za kosmos. Unutrašnje sile formiranja skeleta, slike najduhovnije od svih životinjskih vrsta, ovde slobodno komuniciraju sa udaljenim kosmičkim silama.

Rogovlje je suprotnost rogovima. Rog, koji je zadebljanje kože, je mesto gde ni-jedna od unutarnjih sila ne može otići, ovde Mesec potpuno zatvara kapiju i sile unutarnjeg koje žele da pobegnu, reflektovane su kao u ogledalu. Rogovlje i rogovi čine vidljivim Saturn i Mesec. Formiranje jelenskih rogovlja je ritmičan proces tokom godine. U februaru i martu rogovlje je odbačeno, i novo rogovlje brzo raste, i tokom ovog vremena ženka jelena rađa lane. U jesen je rogovlje najjače, u vreme kada je-len osvaja srnu i nastupa novo oplođenje. Vidimo kako Saturnovo rogovlje stoji u međuvezi sa Mesečevom reprodukcijom, oba ritmično umetnuta u Sunčevu godinu.

U smislu skeleta-antene, upravljenih ka duhovnom okruženju Zemlje, jelen može da emituje određene sile u atmosferu koje su inače jedino korišćene čulnim organi-

26

ma. Kada su tokom procesa izlučivanja (sekundarni Venerin proces) supstance koje su ušle u tok dezintegracije, usisane ka bubrežno-bešičnom sistemu, u bubregu se odigrava odvajanje između etersko-astralnih sila sa jedne strane, i fizičkih sila sa druge strane. Fizičke supstance su sada isisane bešikom, dok etersko-astralne sile zrače nagore i u normalnom slučaju snabdeva te sile, u smislu kojeg oko gleda u svet. U slučaju jelena, međutim, oni snabdevaju tu gurajuću silu sa kojom je rogovlje vođeno ka spolja i kada je jednom formiranje rogovlja završeno, oni su postali čulni organ, dok nešto od jelenje astralnosti napušta organizam kroz njih i ulazi u vezu sa astralnim okruženjem Zemlje, u kojoj su naročito udaljene planete aktivne. Prisutno je izlaženje i ulaženje sila, prožimajući čitavu životinju i astralizacijom udaljenih pla-neta, otkrivajući se u ‘nervoznom’ stanju jelena.

U ovim supstancama koje su isisane bešikom post-efekti ovih formativnih sila udaljenih planeta su još uvek prisutni. Jelenja bešika sadrži mogućnost privlačenja formativnih sila iz udaljenosti i dovlačeći ih u fizičku materiju. Rudolf Steiner kaže: “Sada ono što je prisutno u hajdučkoj travi je intenzivno očuvano, i u čovekovom i u životinjskom organizmu, od strane procesa koji se odigrava između bubrega i bešike” (kurziv B.L.). Jelenja bešika (za razliku od kravlje) je povezana sa silama kosmosa, “to je skoro kao slika kosmosa.” (Peta predavanja Poljoprivrednog kursa)

Kakav je taj proces koji se odigrava između bubrega i bešike? Bubreg je zaista kraj-nja tačka sekundarnog, dezintegrirajućeg, izlučujućeg Venerinog procesa. Fizički krajnji proizvodi ove dezintegracije su potom primljeni bešikom, nakon što su se eterske sile izdvojile. U bešici, međutim, ovaj poslednji ostatak Venerinog procesa susreće se sa Mesečevim procesom, ispoljavajući se u reproduktivnim organima koji su tako usko povezani sa bešikom. Proces između bubrega i bešike jednak je proce-su između Venere i Meseca.

Evolucijski, reproduktivni organi razvijeni su iz pronefrona (pronephros). Ovo is-poljava tajnu povezanost između Meseca i Venere, i dovela je do mnogih pogrešnih pogleda na delovanja Venere. Čak i današnja obolenja polnih organa se nazivaju ‘venerične bolesti’, Venera je očigledno pomešana sa Mesecom. Venerin proces se uvek krije u čednoj stidljivosti, dok je Luna više drska i voli da se pokaže. Ali samo kroz Mesečeve sile Venerine sile dovedene su do vidljive stvarnosti, i to je potrebno Veneri da postane plodonosna kao tok života.

U jelenu, ovaj proces je lepo prožet kosmičkim silama u rogovlju. Achillea millefo-lium, u srednjem veku poznata i kao ‘hipercilium veneris’ - ‘Venerine obrve’, u bešici prolazi kroz određeno pojačanje svojih sila. Tu postaje sposobnija nego inače, da razvije svoju Venerinu aktivnost, bivajući aktivirana da stvori prostor u kojem forma-tivne sile koje prodiru u život (životni eter) od udaljenih planeta mogu manifesto-vati svoju aktivnost.

Tokom leta, bešika okačena na otvorenom, usisava u sebe sile udaljenih planeta koje su aktivne u homeopatskim kvarcnim procesima tople atmosfere, iste sile koje su zimi aktivne u Zemljinim podzemnim procesima kristalina. Time se bešika ponaša

27

tako kao da čitava životinja još postoji, produžavajući svoje rogovlje eterski u pros-toru.

Na taj način, Preparat hajdučke trave ima oživljavajući efekat na zemljište, omo-gućavajući svetu praoblika da iznova prodiru. “Mi ponovo obdarujemo đubrivo sna-gom da bi oživeli Zemlju na takav način da druge kosmičke supstance, koje u najfini-jim homeopatskim dozama, kao kvarcna kiselina, olovo itd., dolaze do Zemlje, bivaju zarobljene i primljene” (Peto predavanje, Poljoprivredni kurs).

Takva karakterizacija Preparata 502 je razumljiva na osnovu onoga što je rečeno u prvom delu.

3.2 | Preparat 503 – Kamilica

Rudolf Steiner kaže: Kamilica asimilira kalijum i kalcijum. Đubrivo time tretirano ima stabilniji sadržaj azota od drugih đubriva: ima osobitost “da oživljavajući zemljište na takav način da će sama Zemlja imati čudotvorna stimulišuća delovanja na rast bil-jaka. Iznad svega, stvorićete zdravije, zaista zdravije biljke.” (Peta predavanja, Poljo-privredni kurs; kurziv B.L.)

Kamilica se priprema punjenjem kravljih creva sitnim cvetovima i te kobasice su potom zakopane u zemlju tokom zime gde se sneg zadržava duže vreme i gde snež-na voda kada počne otapanje curi u zemljište, tako da “kosmičko-astralni uticaji de-luju nadole u zemlju gde su zakopane dragocene kobasičice”.

Kamilica je čak i danas široko upotrebljavana u medicini. Oblast delovanja uključu-je čitavu regiju sluznice. Gde god postoji upala, odnosno gde prevladava haos, gde se stvaraju sluz i gnoj, kamilica umiruje, dezodoriše, čisti. Glavna sfera primene su, međutim, creva. Tu gde su grčevi i gasovi i truljenje, kamilica ima isceljujući efekat. Uzeta kao čaj, kao klistir ili obloga, deluje na procese varenja, ublažava zakrčenosti, intenzivira izlučivanje crevnih žlezda, pokrećući izlučivanje. Kamilica ublažava grče-ve usled prodiranja astralnog u crevne pokrete na pogrešan način, umesto sjedinja-vanja sa supstancama koje, oživljene crevnim zidom, moraju biti prilagođene unu-trašnjosti čoveka i pronaći kontakt sa astralnim telom kao celinom.

Tipično je i uspavljujuće delovanje/dejstvo kamilice. Kada neko pati od insomnije, njegovo astralno telo se uveče ne može odvojiti od fizičko-eterskog. Ovo se dešava tamo gde je etersko telo preslabo, i astralno telo dolazi u direktni kontakt sa fizič-kim organizmom. Kamilica u formi vruće obloge na trupu dovodi etersko telo pono-vo u tok, i dovodi do toga da astralno telo može da se odvoji. To je jak uspavljujući melem, kada se ova obloga primeni uveče.

Za kamilicu je tipična i intenzifikacija eterskog toka i aktivnosti tokom truljenja mesa. Gde je meso divljači otišlo ‘visoko’, odnosno počinje da truli i smrdi, meso se može osvežiti još jednom stavljanjem u čaj od kamilice. Astralno-etersko, već u pro-cesu odvajanja, ponovo se ujedinjuje sa fizičkim supstancama, okrećući ih. Vidimo da kamilica na prvom mestu ima snažno delovanje na creva, i drugo, dovodi ono što

28

je zakrčeno u eterskom u tekuću aktivnost. Oba naznačavaju vezu sa Merkurovim procesima. Merkur je veoma aktivan u aktivnostima creva. Čitav crevni zid je jedna velika žlezda, gde čovekova unutrašnjost izlučuje crevne tečnosti u spoljašnje crev-ne sadržaje, i tamo gde spoljašnja varena kaša sa svojim supstancama koje su raz-građene do tačke neorganskog i uvedena u organizam i oživljena eterskim telom.

Kamilica deluje na takav način da je etersko dovedeno u tekuću aktivnost i time ublažava haotične astralne elemente. Ovo je tipična Merkurova aktivnost. Kamilica je povezana sa delovanjima žlezda i ojačava etersko prema astralnom, dok achillea millefolium otvara etersko za primanje astralnog.

Kamilica, nadevena u ‘kobasicu od kamilice’ predaje se zimskoj Zemlji, smeštena gde sneg ima povoljnost duhih sunčanih perioda, i gde snežna voda može cureti u zemljište. Od onoga što je prethodno rečeno, znamo da su baš u snegu aktivni se-kundarni procesi udaljenih planeta, i da kao snežna voda dovode ‘resurekciju’ (Saturn), hemiju (Jupiter), formiranje proteina (Mars). Tu kobasice od kamilice leže u zemlji, okružene čitavom Zemljom umesto telom životinje. Crevni zid nastavlja da funkcioniše kao žlezda, nestrpljiv da pošalje kravlje astralne sile u svoj sadržaj, kao što je bio slučaj tokom crevne aktivnosti. Ove sile, opet, su sile udaljenih planeta u svojoj sekundarnoj, ka unutra orijentisanoj aktivnosti, koja se spustila sa snežnom vodom. Time je veza sa hemijom i formiranjem proteina dodata tekućoj Merkurovoj sili kamilice. Iz tog razloga Rudolf Steiner kaže da takvo đubrivo ima azot u stabilni-jem obliku, tako da je Zemlja oživljena i proizvodi zdravije biljke. Baš tamo gde se te-kuća aktivnost Merkura susreće sa sekundarnim efektima udaljenih planeta, deluje stvarno i istinsko isceljenje.

3.3 | Preparat 504 – Kopriva

Rudolf Steiner kaže: Kopriva ima “neku vrstu gvozdenog zračenja koje je povoljno za čitav tok prirode skoro kao naše sopstveno gvozdeno zračenje u krvi (Peta pre-davanja, Poljoprivredni kurs). Ona sebi privlači bilo kakav višak gvozdenog zračenja u zemljištu. Pripremljeno đubrivo je postalo unutrašnje osetljivije i razumno, i ne dozvoljava da se bilo šta razgradi na pogrešan način. Zemlja postaje individualizo-vana u pogledu na one biljke koje želimo da gajimo na određenom mestu. Proizvodi postaju zaista hranljivi.

Čak i danas, kopriva se koristi kao popularni lek protiv reuzatizma, i kao takozvani ‘prečišćavač krvi’. U čitavom svom stavu kopriva je Marsova biljka, ona je agresivna prema svakome ko joj priđe preblizu, i zabada svoje iglice u kožu protivnika. Ali mla-da biljka je ukusno povrće za prolećne supe i sličnog je ukusa kao spanać.

U antroposofskoj medicini ona je sastojak ‘Anaemodorona’ (lek protiv anemije), čaja koji stimuliše mleko i Combudorona. Takođe se koristi tamo gde gvozdeni Marsov proces treba da se aktivira. Uopšteno možemo reći da kopriva reguliše čita-vo gvozdeno domaćinstvo u prirodi, i gvožđe je bitno u zemljištu u najmanjim količi-

29

nama da bi lišće bilo zeleno. Doduše, hlorofil, koji je toliko sličan po strukturi hemo-globinu (zahvaljujući njemu krv je crvena), ima magnezijum umesto gvožđa, ali hlo-rofil se ne formira, nema zelene boje u lišću, ako nema gvozdene aktivnosti u zem-ljištu.

Preparat 504 zemljištu daruje aktivno gvozdeno zračenje. Dr Steiner naziva kopri-vu ‘devojka za sve’ koja može neizmerno mnogo (Peta predavanja, Poljoprivredni kurs). Ovde se prvi put susrećemo sa preparatom u kojem su aktivne udaljene pla-nete, i videćemo da ovi preparati zahtevaju manje intenzivnu potencijaciju njihovih efekata od onih povezanih sa bliskim planetama. Sopstvenim skladom već imaju ja-ku aktivnost, koja jedino treba biti dovedena u bližu vezu sa Zemljom. Kopriva ne zahteva životinjski organ za učvršćivanje sila prema Zemlji. Jednostavno je zakopa-na, malo odvojena od okruženja zemljišta tresetom, i tu ostaje godinu dana, tokom zime i narednog leta. Kada se izvadi iz zemlje, prožima čitavu kompostnu gomilu i reguliše gvozdeno zračenje za biljku.

Razmatrajući ono što je prethodno rečeno o gvozdenim Marsovim procesima i shvatajući kako Mars u svojoj sekundarnoj aktivnosti dovodi do izgrađivanja protei-na, razumemo i kako Rudolf Steiner opisuje ovaj preparat kao onaj koji u Zemlji one-mogućava (aktivan proces) da bilo šta dovede do gubitka azota, ili raspadanja na pogrešan način. Na taj način biljka ponovo dobija hranljivu vrednost.

3.4 | Preparat 505 – Hrastova kora

Rudolf Steiner opisuje hrastovu koru kao ‘lek protiv biljnih bolesti’. U njoj je kalci-jum aktivan unutar sfere života. Pepeo hrastove kore sadrži do 78% kalcijuma. O kal-cijumu je rečeno: “Uspostavlja red kada etersko telo prejako deluje, odnosno kada astralno ne može da dopre do organskog. Ona ubija (guši) etersko telo ... ali, ako hoćemo da se nabujalo etersko na vrlo lep način skupi i to tako da je to skupljanje zaista pravilno, da ne stvara šokove u organskom, onda kalcijum moramo da upo-trebimo u strukturi u kojoj ga nalazimo u hrastovoj kori.” (Peta predavanja, Poljopri-vredni kurs)

Kada se javljaju biljne bolesti, kada bakterije i gljivice mogu živeti na biljci? Jedino onda kada je biljka nesposobna da održi na okupu svoje etersko u obliku astralno-duhovnog praoblika. Etersko se potom odliva, i upravo je ovo ‘hrana’ na kojoj bak-terije i gljivice mogu da žive. Na zdravim biljkama ne nalaze osnovu za postojanje. Gde se javljaju biljne bolesti, moramo biljci odozdo preneti silu koja omogućava as-tralnom da prodre na pravi način. Ovaj preparat moramo posmatrati u vezi sa pola-ritetom preparata hrastove kore prema kvarcu koji, delujući u equisetumu, sreće odozgo ono što deluje iz kalcijuma hrastove kore odozdo. Ovo delovanje povezano je sa pravilom Mesečevih delovanja u Zemlji. Rudolf Steiner o ovome govori slede-ćim rečima: “U rastu biljaka Mesečeva delovanja su skoro potpuno dovoljna da dovedu do reproduktivnog procesa. U životinjskom carstvu, Mesečevo delovanje

30

mora biti podržano Venerinim.” (Sa ovim treba uporediti ono što je iznad rečeno o procesu koji se odigrava između bubrega i bešike, između Venere i Meseca). Nasta-vljajući: “Treba se samo setiti potpuno vlažne zime, praćene potpuno vlažnim pro-lećem. Potom će Mesečeve sile prodreti u Zemlju prejako. Zemlja će postati previše živa.” Ako je Mesečevo delovanje normalno, onda će “ova vitalnost delovati nagore da samo seme može da se razvije. Pretpostavimo sada da je Mesečevo delovanje prejako, Zemlja je previše vitalizovana, onda će delovati prejako odozdo nagore, i ono što bi trebalo da se dogodi samo u formiranju semena, desiće se u ranijoj etapi. Taman kada postane jako, biće nedovoljan za dostizanje vrha, ali kroz sopstveni in-tenzitet, razviće se u donjim predelima... Seme biljke u gornjem delu biljke postaje neka vrsta plodnog tla za druge organizme. Rast parazita i gljivica se povećava. Prava sila plodnosti zavisi od Mesečevih uticaja koji su normalni a ne prejaki” (Šesta predavanja, Poljoprivredni kurs; kurziv B.L.). Zemlja mora biti oslobođena od super-obilnih Mesečevih sila u smislu Preparata 508 – equisetum arvense.

Mesečeve sile postaju aktivne u zemljištu na zdrav i normalan način kroz Preparat 505 – hrastova kora.

Hrastovoj kori, kao delovanje bliskih planeta, potrebno je učvršćenje, veza sa Zemljom, prolaskom kroz životinjski organ. Za ovu svrhu Rudolf Steiner naznačio je lobanju životinje, iz koje je bez rastavljanja izvučen mozak kroz rupu na potiljku gla-ve, i tako, sveže zaklano, je napunjeno hrastovom korom u mrvičastom obliku. Ru-pa se potom zatvara delićem kosti od iste životinje, i ova lobanja sa ‘mozgom hrast-ove kore’ stavlja se u blato, gde kiša i snežna voda mogu proticati. Ovo se odigrava samo tokom zime.

Prisetimo se koje su sile aktivne u kiši i snežnoj vodi tokom zime: iznad Zemlje, sekundarne sile udaljenih planeta. Dostižući zemljište kroz snežnu vodu, nose ‘resu-rekciju’ (Saturn), hemiju (Jupiter), i formiranje proteina (Mars). Sada možemo pret-postaviti šta se odigrava u ‘glavi sa mozgom hrastove kore’. Okružen u lobanji, se-kundarni Mesečev proces je stimulisan, gde nicajuće sile regeneracije potiskuju i Mesec postaje formativni organ, odražavajjući svet i internalizujući ga.

Astralno može iskusiti sebe kao mikrokosmos unutar makrokosmosa kroz mozak. Ovo umrtvljenje, potiskivanje eterskih sila života, zajedno sa prilikom astralnog da formira sliku unutar supstance (mozak je najoblikovaniji organ koji imamo), omogu-ćava baš kalcijumu iz hrastove kore da dominira Mesečevim silama regeneracije, te-žeći bujnom razvoju.

Prema tome: “Iz ove mase (505, B.L.), u đubrivo je dodato samo ono što mu za-ista pruža sile da se preventivno bore, zaustave štetne biljne bolesti” (Peta preda-vanja, Poljoprivredni kurs; kurziv B.L.). Iz svega toga vidimo kako su u smislu Preparata 505 Mesečeve sile razvijene za biljku na zdrav način.

31

3.5 | Preparat 506 – Maslačak

Rudolf Steiner kaže: “Potrebna nam je kremena kiselina da uvučemo kosmičko.” Tu se mora uzdići uzajamno delovanje između kremene kiseline i kalijuma. Taraxacum, maslačak, deluje u tom pravcu. “On je zaista neka vrsta glasnika iz raja.” Kroz Preparat 506 biljka će biti pripremljena “da sebi privuče stvari iz širokog kruga.” (Peta predavanja, Poljoprivredni kurs). Biljka je učinjena “unutrašnje osetljivom”.

U medicini, maslačak se koristi za prolećno lečenje, kao lek za jetru. Sa svojim kre-menim efektom privlači sile udaljenih planeta, naročito kalijumska delovanja koja su u čoveku takođe aktivna u jetri, i koja biljci daju njen čvrst okvir omogućavajući joj da stoji uspravno. Maslačak ima jedan kosmički koren koji dostiže duboko u mrtav sloj zemljišta. Kada se cvetanje završi, dno cveta formira prelepu sveću, gotovo kris-talne strukture. Ovde vidimo delovanje Jupiterovih sila sa jedne strane, i u ovim for-mativnim kremenim oblicima, a sa druge hemiju mlečnog biljnog soka. Zbog hranlji-vosti potrebna nam je mlada biljka, pre nego što procveta, puna mlečnog biljnog soka. Kao bazu za Preparat 506 koristimo cvet koji čak i tokom procesa sušenja teži da postane seme, cvet sa svojim zračećim silama, pre nego što se ovo manifestuje. I ovde je potrebno samo malo postupanja. Delovi biljke se više ne stavljaju u neki životinjski organ, već sve što im je potrebno jeste određena veza sa životinjskom membranom; to je dovoljno da pojača njihove sile, dok preparat provodi zimu u kristalinu Zemlje, izložen delovanjima udaljenih planeta. Membrana je izabrana da pojača naročito Jupiterovu silu. Ali kako možemo razumeti da su Jupiterove sile po-jačane korišćenjem trbušne maramice krave?

Rudolf Steiner je označio kao životinjsku ovojnicu trbušnu maramicu. To se očisti od masti i ostaje tanka i sjajna membrana, trbušna maramica. Ona ima poseban po-ložaj među membranama u telu. Kao porebrica osetljiva je na bol i pokriva sve unu-trašnje organe koji sami nisu osetljivi na bol. Ovako, služeći višu svest u nižem delu čoveka, i porebrica i trbušna maramica imaju važnije funkcije. Kao fine i sjajne mem-brane, pokrivaju velike organe (kao sa perikardijumom i perikardijumskom vrećom). Ove osetljive površine organa imaju važnu ulogu u svesnom životu čoveka. Kada viši čovek formira svesnu mentalnu sliku (predstavu) u svom gornjem slobodnom eterskom telu, on spušta ovu etersku formu do većih organa u procesu zaboravljan-ja. Ovde je slika reflektovana na površinama organa i takođe može ponovo biti za-pamćena unutrašnjim vidom. Oblici slike gornjeg eterskog tela su reflektovani, živa eterska bića, međutim, (zbog misli oblikovanih od strane gornjeg Jupitera su živa bića), prolaze kroz ove površine u organe gde su oni očuvani i jedino posle smrti postaju formativne sile za telo sledeće inkarnacije (referenca: Steinerove lekcije od Juna i Jula 1922 – Menschenfragen und Weltenantworten).

Ono što je gornji Jupiter formirao biva propušteno zaviseći od svog sadržaja, i očuvano za kasniju aktivnost. U takvoj trbušnoj maramici maslačak je izložen u Zem-lji zimskim-udaljenim silama: živi sadržaj Jupiterove aktivnosti je protekao i komuni-

32

cira sa ‘maslačkovim organom’ za kasniju aktivnost. Bivajući umotan u trbušnu ma-ramicu, šaka maslačka postaje organ kao pluće, jetra ili slezina. Ovaj organ sada iz cele Zemlje privlači formativne sile u sebe. Povezanost ‘Zemljinog mozga’ sa Prepa-ratom 506 je ista kao povezanost čovekovog mozga sa metaboličkim organima; sile koje su formirane iznad, su očuvane tako da mogu biti upamćene /‘re-membrani-rane’/.

Preparat 506 dovodi do toga da biljka postane osetljiva i da može privući ono što je aktivno u širem obimu: “Biljka će potom imati korist ne samo od onoga što je u samom kultivisanom polju, već i od onoga što je u zemljištu susedne livade kada joj je to potrebno, … ili od susedne šume.” (Peta predavanja, Poljoprivredni kurs). Biljka postaje organ unutar većeg organizma, čitava farma, tako kako tu stoji sa svojim poljima, livadama i šumama.

U Preparatu 506 smo, prema tome, opisali kako su aktivne Jupiterove sile do zemaljsko živog, baš u životu na Zemlji.

3.6 | Preparat 507 – Valerijana

Rudolf Steiner o ovome kaže veoma malo, jedino da ovaj preparat stimuliše biljke da se pravilno ponašaju prema onome što se naziva fosforna supstanca.

Valerijani nije potrebna nikakva posebna priprema. Koriste se cvetovi koji se cede i razblažuju u vodi, i prskaju se po kompostnoj gomili. Ovde nema potrebe da se biljka priprema unutar sfere Zemljinih sila. Razblaživanje i potencijacija su sami do-voljni. Zato što se radi o najudaljenijim silama Saturna, tako bliskim duhu, to se mora preneti na gomilu. Prskajući ih preko spremne gomile, postižemo da ovo delo-vanje okruži gomilu kao duhovna ovojnica, kao što Saturn obuhvata čitav planetarni prostor.

Kako možemo razumeti ovo “pravilno ponašanje prema fosfornoj supstanci”? Ru-dolf Steiner opisuje medicinski efekat fosfora kao pojačavanje. Ja (u slučaju biljke to znači duhovni praoblik), kao suprotnost prejakoj astralnoj aktivnosti. Sa Prepara-tom hrastove kore postigli smo da astralno deluje kao regulator protiv bujnog e-terskog. Ovde, u slučaju valerijane, to je duhovni element koji mora osvojiti gornju ruku tako da biljka može, iznova i iznova, ostvariti svoj sopstveni specifični praoblik. Možemo testirati ovaj medicinski efekat valerijane uzimajući veliku dozu (npr. 50-60 kapi) Tinctura Valerianae (ovde napravljene od korena). Primetićemo usporavanje pulsa, olovnu težinu u udovima, snižavanje svih funkcionalnih ritmova. Ovaj lek se nalazi u svakoj lekarskoj torbi i koristi se u svim slučajevima nervozne uzbuđenosti i insomnije.

Sa valerijanom smo nabrojali poslednji od šest kompostnih preparata i doveli smo njegovo delovanje u vezu sa Saturnom, najudaljenijem od Zemlje i najbližem duhu.

33

3.7 | Rezime preparata 502-507

Sumirajući ono što je opisano dolazimo do sledećeg rasporeda preparata:

Saturn 507 valerijana razblažena u vodi Jupiter 506 maslačak u kravljoj trbušnoj maramici u zemlji zima Mars 504 kopriva bez ovoja u zemlji zima i leto Venera 502 hajdučka trava u jelenjoj bešici iznad zemlje leto

ispod zemlje zima Merkur 503 kamilica u kravljim crevima u zemlji zima Mesec 505 hrastova kora u lobanji pod vodom zima

Posebno primećujemo: Mars (kopriva) i Venera (hajdučka trava) dovode leto i zimu upotrebom preparata. Preparati Jupitera i Merkura (maslačak i kamilica) u trbušnoj maramici i crevima

svaki posebno, samo tokom zime. Saturnovi i Mesečevi preparati (valerijana i hrastova kora) nisu predati zemlji već

vodi. Saturn se razređuje u vodi, i time produhovljuje. Mesec se tokom zime drži pod vodom, postajući zemljano aktivan unutar koštanog

ovoja.

3.8 | Preparati 500 – Balega iz roga i 501 – Kvarc iz roga

Nakon prethodnog, sada treba da proučimo kako možemo da podržimo Sunčeve sile u biljci. To se postiže sa dva Preparata kravljeg roga, balega iz roga koja je ležala u zemlji, i kvarc u rogu, koji je ležao u zemlji tokom leta.

Hajde prvo da objasnimo proces pripremanja unutar kravljeg roga. Rog je zguš-njavanje, zadebljanje najvišeg sloja kože. U rogu od kože počivaju primarne Mese-čeve sile. Regenerativne Mesečeve sile zrače iznutra ka spolja do rogovskog ogle-dala kože. Tu su one reflektovane i transformisane u sekundarne Mesečeve sile, dok u nesebičnom potiskivanju životnog prostora je omogućeno za spoljno svetlo da postane delotvorno unutar čoveka.

Potiskivanjem života unutar čovekovog mozga spoljni svet prožet Sunčevom svetlošću dostiže ljudsku svest. Ali zapravo se mnogo više dešava kroz ovu nesebič-nu prirodu nerava: postajemo svesni svetlosti sveta zato što je zadržana; nevidljive formativne sile sunčevog kraljevstva nisu zadržane mozgom. (Dr Steiner govori ov-de o situ koje propušta ove sile oblikovanja sveta i zemaljskog života). Ove sile, koje nisu zadržane, ispoljavaju se u životnom eteru i hemijskom eteru, teku kroz mozak i prate nerve pravo u unutrašnje organe. Tu su one zgusnute u novu supstancu. Ovo

34

je jedna od najvećih tajni života. Čovekovi organi sami nisu izgrađeni od hrane, već kao što dr Steiner opisuje, oni su konstantno stvarani iznova, zgusnuti iz svemira. U crevima, delovi supstance (taj deo koji je svaren od strane Ja) nestaju u središtu, time se ponovo pojavljujući kao eterske sile u beskrajnoj periferiji. Istovremeno, nova eterska supstanca se zgušnjava, kroz nerve u organe.

Ovo je tajno uzajamno dejstvo sunčevih formativnih i mesečevih reflektivnih sila kroz koje supstanca Zemlje biva supstancijalno obnovljena. Jer konačno, bivajući odgurnute, i kroz smrt, ove nove supstance ulaze u ciklus Zemljinih elemenata. U Poljoprivrednom kursu Rudolf Steiner opisuje sličnu transmutaciju elemenata koji opštepriznato ne idu tako daleko kao oni u čoveku, koji pokazuju da ipak i u organs-kom, ne-ljudskom svetu ova tendencija prema novom formiranju supstane postoji. Dr Steiner upućuje ovde na vezu između (mrtvog) azota vazduha i kiseonika (koji su u azotnoj industriji đubriva skovani zajedno uz pomoć električne energije – autor) i tajna veza između kalcijuma i vodonika u organskim procesima, veza između kalciju-ma i vodonika u organskim procesima, gde “pod uticajem vodonika, kremen i kali-jum su konstantno transmutirani u nešto veoma slično azotu, i po dužini u pravi azot. I azot koji je formiran na ovaj način je od najveće koristi za rast biljaka, ali mi moramo omogućiti izazivanje od strane metoda koje sam ovde opisao.” (Ovde se misli na preparate).

Kalijum i kalcijum su elementi kroz koje su bliske planete aktivne, a naročito Me-sec. Kao što znamo iz Poljoprivrednog kursa, u kom je opisana aktivnost koja se na-ročito odnosi na bliske planete.

Moramo dodati još nešto kao osnovu za kasnija opažanja. Na kraju druge lekcije, dr Steiner govori o planetarnim delovanjima na životinjski

embrion. Kroz njega teku preko usta direktne sunčeve sile, od pozadi preko anusa su sunčeve sile reflektovane Mesecom. U toku razvoja ovo se nastavlja na takav način da Sunčeve sile produžavaju svoj dohvat sve do srca, i udaljene planete sara-đuju u formiranju glave, i od pozadi, od digestivog trakta, Mesečeve sile (reflektuju-ći nazad) podržane su Merkurom i Venerom. Moramo dakle gledati u digestivni trakt za delovanje bliskih planeta. (Ovo je već bilo pomenuto kada smo diskutovali hajduč-ku travu–bešiku, i kamilicu–creva). Ili radije Sunčeve sile deluju u i kroz bliske planete. Đubrivo nije samo proizvod razlaganja hrane, već supstanca potpuno prožeta živo-tinjskim silama. Čak i čisto materijalistička interpretacija može nas naučiti ovome, jer su galoni digestivnih sokova usuti u sadržaj creva (ovde Merkur deluje). Neki od ovih sokova su ponovo upijeni u debelom crevu ali ih đubrivo još sadrži u znatnim količinama. Đubrivo je biljna supstanca u stanju raspadanja, prožeta silama bliskih planetarnih životinjskih sila, ili: sunčevim silama delotvornim kroz bliske planete.

Možemo dakle opisati đubrivo na sledeći način: Koncentrisane sunčeve sile delo-tvorne kroz bliske planete. Setimo se toga kasnije i vratimo se rogu.

Postoji veza između ovih digestivnih sila i kože. Izvanredno je da kod stoke sa ro-govima baš te tačke gde sile iznutra žele da zrače ka spolja, te tačke pokrivene su

35

rogovskom kapom. Ovako se dešava da sile koje deluju iznutra (bliske planete) su prve vođene ka ovim formacijama koje štrče iz tela (rogovi, papci) ali su potom re-flektovana nazad ka unutra. Ove blisko-planetarne sile su ovako pojačane u svojoj potenciji tokom varenja. U primarnim Mesečevo-Merkurovim, i Venerinim silama zrače spolja u digestivni trakt, iz kožne periferije, sekundarne sile i dodaju svoje de-lovanje.

Pokušavamo da zapamtimo kao novu bitnu tačku: u životinji rog refletkuje blisko-planetarne sile iz digestivnog trakta (iz đubriva) nazad u đubrivo.

Šta se sada dešava kada pravimo Preparat 500? Sveže đubrivo se stavlja u rog i zakopava u zemlju tokom zime. U zimu, aktivno je ispunjeno ovom tamnom Sunče-vo-životnom silom.

U četvrtoj lekciji Poljoprivrednog kursa Rudolf Steiner kaže: “Time što smo kravlji rog sa njegovim sadržajem đubriva zakopali, time u kravljem rogu konzerviramo snage kojima je taj rog navikao da raspolaže u samoj kravi, vraćajući, naime, oživlja-vajuća i astralna zračenja; (naime, blisko-planetarni metabolizam – B.L.) Time što je kravlji rog spolja okružen Zemljom, sva zračenja ulaze u njegovu šupljinu krećući se u smislu eterizacije i astralizacije. Time će sadržaj đubriva u kravljem rogu biti unu-trašnje oživljen snagama privučenim iz okolne zemlje, što eterski oživljava celoku-pan sadržaj kravljeg roga tokom cele zime, dakle, kada je unutrašnjost zemlje naj-življa. Unutrašnjost zemlje je najživlja zimi. U tom đubrivu su konzervirane sve život-ne snage pa se u sadržaju kravljeg roga nalazi izuzetno koncentrisana oživljavajuća snaga đubriva” (kurziv B.L.).

Sumirajući ono što je rečeno u prethodnim paragrafima, možemo reći: u priprem-ljenom kravljem rogu, imamo očuvanu oživljavajuću zimsku Sunčevu silu, tj. onu Sun-čevu silu koja želi da deluje u i kroz bliske planete, izazivajući nicanje, razvoj korena, rast biljke. Zemljište koje je prskano ovim preparatom može bilci privući ove oživlja-vajuće (tamne) Sunčeve sile.

Još nešto mora biti razmotreno kada se primenjuje ovaj preparat: Očuvavajuća sila je prisutna u kravljem rogu, “ogromna sila … i eterska i astralna”, ali u očuva-nom obliku. Ova tamna zimska sunčeva sila može se skladištiti i carried about. Ali u ovom očuvanom obliku je neupotrebljivo za biljku. Da bi ih učinili delotvornim, spu-tane eterske i astralne sile moraju biti ponovo oslobođene tako da se mogu razviti i slobodno teći. Zato što se radi o sputanim Sunčevim silama, oslobođene su smeš-tanjem u ritmički Sunčev pokret. Sunčev pokret je zavijanje u i iz, kao što je ranije o-pisano. Preparat 500 je vođen kroz ovaj spiralni pokret pre prskanja po polju. Meša-mo u usisavajuće ništavilo vrtloga i mešamo ka spolja od centra vrtloga u periferiju.

Važno je postati svestan suštinske razlike između ova dva pravca u toku mešanja: jedan prati svetlosni pokret Sunca, drugi nasuprot pravcu sunca, mračni Sunčev po-kret. Mešanjem prezervirajuće sile su oslobođene i vođene u tekuću aktivnost. Pre-poznajemo u Preparatu 500 tamne zimske sunčeve sile koje traže svoj put napolje

36

kroz sile bliskih planeta, od Zemlje ka periferiji. Ovo je sunčeva sila koja stimuliše ni-canje i prolećni rast. To je zimsko ili noćno sunce.

Stona molitva koju je napisao Rudolf Steiner, počinje ovim rečima: “Semena biljaka niču u noći Zemlje.” Možda ono što je rečeno u ovim poslednjim

ispitivanjima je bilo od pomoći za bolje razumevanje ove jedne rečenice.

3.9 | Preparat 501 – Kvarc iz roga

Preparat 501 je na neki način označen kao kontrast Preparatu 500. Ovaj put ne puni se đubrivo u kravlji rog, već kvarc, supstanca koja je po svojoj prirodi strana krav-ljem rogu. Očigledno, zato što kada tražimo kvarc u ljudskom telu, pronalazimo ga u kosi i noktima. I baš je kvarc u koži i kožnim organima taj koji omogućava toj koži ne samo da funkcioniše kao ovoj, ali već i kao kapija, dok se čula razvijaju u koži. Kvarc se povezuje sa čulnom aktivnošću spoljnjih i unutrašnjih koža (Setimo se tr-bušne maramice u kojoj su zašiveni cvetovi maslačka, medijatori kvarcnih sila).

Kvarc u kravljem rogu ponaša se drugačije od balege u kravljem rogu. Kvarc u kravljem rogu želi da se probudi u intenzivnoj čulnoj aktivnosti, želi da razvije orga-ne za opažanje svetlosti, toplote i sposobne za prodiranje životnih procesa sa njiho-vim formativnim i kvalitativnim silama. Ovaj kravlji rog napunjen kvarcom neće se osećati kao kod kuće u zimskoj Zemlji. Kvarc je povezan sa udaljenim planetama i carstvom letnje svetlosti i toplote. Ove sile udaljenih planeta su aktivne leti (prvo kao tok inkarnacije) u kvarcnom odrazu zemljišta i (drugo, kao ekskarnirajući tok) u svetlosnim i toplotnim procesima same zemlje. Ovaj kvarcni kravlji rog, postavljen u letnju zemlju, usisava u sebe iz letnje Zemlje svetlosne sunčeve sile, aktivne kroz u-daljene planete, na takav način da one mogu biti aktivne u kvalitativnom formiranju supstance.

Kvarcni preparat 501 daje biljci čulne organe za sve što je aktivno u svetlosti i jas-nih silama dnevnog letnjeg Sunca. Kroz ovo biljke postaju prožete i celokupnost u-daljenih planetarnih sila može delovati na njega. To rade na takav način da kvalita-tivne i hranljive vrednosti razvijaju u supstanci. Prema tome, preparat se prska kada se formiraju delovi biljke koji se kasnije beru.

Ne prenose samo kvalitet, tj. Formu (primarni procesi udaljenih planeta), već i hranljivu supstancu (sekundarni procesi udaljenih planeta). Ovako prepoznajemo u Preparatu 501 delovanja svetlosne dnevne i letnje sunčeve sile, tj. Te sunčeve sile koje teže ka manifestaciji kroz udaljene planete. Ovo delovanje se ispoljava u zaostajanju rasta, ali i u odlaganju supstance. Sa Preparatom 501 proizvodimo hranljive proiz-vode sa čvrstom i zdravom strukturom koja na smenu vodi do boljeg skladištenja/ očuvanja kvaliteta.

Preparat 501 takođe mora ritmično biti proveden kroz Sunčev pokret. Poslednji red stone molitve se razmatra: “Svo voće zri kroz Moć Sunca.”

37

Voće, naša hrana, zri kroz moć eksternog svetlosnog dnevnog letnjeg Sunca. Ako pravilno razumemo slikoviti jezik, zar ne možemo reći: “Semena biljaka su oživljena u noći Zemlje”, navodeći nas da razumemo Preparat 500; i “sva voća zriju kroz Moć Sunca”, Preparat 501.

Epilog

Sa ovim opažanjima stigli smo do kraja, i sada bih želeo da kažem nešto što se obično govori u predgovoru:

Hoćete li, moji dragi prijatelji biodinamičkih radnih grupa, prihvatiti prethodne re-dove u duhu u kom su napisane? Za mene su oni rezultat višegodišnjeg saživljavanja sa ovom materijom. Ali ja nisam poljoprivrednik. Ispitajte ovo što je napisano; ne bi trebalo da bude dogma, već moj prvi pokušaj da doprinesem rešavanju problema povezanih sa preparatima. Ako bi to bila početna tačka za razmenu misli, bio bih zahvalan.

Dr B.C.J. Lievegoed

Bernardus Cornelis Johannes Lievegoed 2 Septembar 1905, Indonesija, Severni Sumatra, Medan – 12 Decembar 1992 Holandija, Zejst

38

Literatura

Abele, Ulf – Vergleichende Untersuchungen zum konvenionellen und biologisch-dynamischen Pflanzenbau. Dissertation.

Grohmann, Gerbert – Lesebuch der Pflanzenkunde. Stuttgart 1992. – Die Pflanze. Ein Weg zum Verständnis ihres Wesens. Band 1, Stuttgart

1981. Band 2, Stuttgart 1981. Kipp, Friedrich A. – Die Evolution des Menschen im Hinblick auf seine lange Jugend-

zeit. Stuttgart 1991. Kolisko, Lili – Sternenwirken in Erdenstoffen. Experimentelle Studien aus dem biolo-

gischen Institut am Goetheanum. Stuttgart 1927. – Das Silber und der Mond. Stuttgart 1929. – Der Jupiter und das Zinn. Stuttgart 1932. – Der Mond und das Pflanzenwachstum. Stuttgart 1933. – Saturn und Blei (325 Fotos). Stuttart 1952. Poppelbaum, Hermann – Mensch und Tier. Fünf Einblicke in ihren Wesensunter-

schied. Dornach 1975. – Tier-Wesenskunde. Dornach 1982. Steiner, Rudolf – Geisteswissenschaftliche Grundlagen zum Gedeihen der Landwirt-

schaft. Landwirtschaftlicher Kurs (1924). GA 327. Dornach 1984. – Menschenfragen und Weltenantworten (1922). GA 213. Dornach 1984 Thun, Maria; Heinze, Hans – Anbauversuchen über Zusammenhänge zwischen Mond-

stellungen im Tierkreis und Kulturfragen. Stuttgart 1983. Wachsmuth, Günther – Erde und Mensch. Band 1. Ihre Bildekräfte, Rhythmen und

Lebensprozesse. Dornach 1980.

Oglas

Setveni Kalendar 2017 Marija Tun

setvenikalendar.weebly.com

IZDAVAČ:

Fondacija BiodinamikaBiodinamikaBiodinamikaBiodinamika

Namera autora ovog teksta, Bernarda

Lievegoeda, jeste pružanje dubljih znanja

poljoprivrednicima i baštovanima, o delo-

vanju planeta u čoveku i na zemlji. Ovo

znanje je od najveće važnosti za rad sa

biološko-dinamičkim kompostnim prepa-

ratima i njihovim delovanjima. Knjiga uto-

liko nudi dobru dopunu i pomoć za razume-

vanje rasprostranjenog Setvenog Kalendara

Marije Tun.

planetarna delovanja i životni procesi u čoveku i...

Documents