Ana Birešev UDK: 316.2:321.01Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0803009B

PIERRE BOURDIEU – NEKOLIKO ELEMENATA(TEORIJE) POLITIÈKOG POLJA*

Apstrakt: U ovom tekstu autorka tumaèi nekoliko èlanaka Pierrea Bour-dieua o politièkom polju koje je objavio èasopis Actes de la recherche en sciences so-ciales. Autorka nastoji da preispita doprinose i ogranièenja jednog burdijeovskogpromišljanja politike, posebnu pa�nju posveæujuæi ekonomskoj analogiji koja je unjegovoj osnovi. Suštinsko pitanje koje se postavlja je pitanje kako misliti politiku ada se ne razmišlja politièki, sa jedne strane, i da se ne upadne u zamku ekonomizma,sa druge.

Kljuène reèi: politièko polje, politièki kapital, politièko tr�ište, simbolièkadominacija, politièka dominacija.

„Kako misliti politiku a da se ne razmišlja politièki?“ – pita-nje je od kog Pierre Bourdieu polazi kada gradi svoju teoriju politiè-kog polja. Premda je upravo pomenuta teorija njegov originalannauèni doprinos sociologiji politike, istra�ivaèi koji se danas osvræuna Bourdieuove radove posveæene politièkim temama, u fokus ispi-tivanja postavljaju one aspekte njegove sociologije (dominacija)koji su na posredan naèin povezani sa teorijom politièkog polja. Sâmkoncept politièkog polja i teorijske implikacije njegove upotrebe go-tovo se nikada ne problematizuju.

Èini se da je za mnoge istra�ivaèe još uvek najinteresantnijideo njegove politièke teorije radikalano obrtanje perspektive i od-stupanje od uobièajenog pristupa pitanju legitimacije. Kod Bour-dieua, va�nost izborne legitimacije se ne negira i ne umanjuje, ali seu analizi prednost daje „strukturnoj homologiji izmeðu procesaproizvodnje te eksplicitne legitimnosti i proizvodne strukture sim-bolièke dominacije u drugim poljima“ (Caro, 1980: 1188). Pri tom se

9

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

* Tekst je nastao u okviru nauènoistra�ivaèkog projekta Instituta za filozofijui društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost, kojifinansira Ministarstvo nauke Republike Srbije (br. 149031).

politièkom polju, tom „visokom mestu simbolièke dominacije“, pri-stupa kao „proizvoðaèu odnosa smisla koji je u osnovi legitimnosti“,tj. utemeljivaèu dominantnog principa dominacije i svih klasifikaci-ja oko kojih se strukturiše društveni poredak (Caro, 1980: 1188;Bourdieu, 1982, 1989, 1991, 1997; Pavloviæ, 2006). Ne treba daèudi što se mnogi autori koji razvijaju Bourdieuovu ideju simboliè-kog nasilja vraæaju Weberu. Bourdieu koncipira svoju teoriju poli-tièkog polja polazeæi od ideje da je politika borba za monopol nad le-gitimnom upotrebom simbolièkog nasilja i nije tajna da je pronalazikod Webera, u njegovom viðenju sveštenika kao aktera koji imajumonopol nad legitimnom manipulacijom sredstvima spasenja, od-nosno dr�ave kao aktera koji monopoliše pravo na legitimnu upotre-bu fizièkog nasilja.

Drugi Bourdieuov rad koji veæ dugo pobuðuje pa�nju istra�i-vaèa, prvenstveno sociologa, jeste Distinkcija (Bourdieu, 1979) i unjoj poglavlje koje je naslovljeno „Kultura i politika“. U tom po-glavlju, Bourdieu analizira empirijski materijal koji potvrðuje po-stojanje korespondencije izmeðu polo�aja koje ljudi zauzimaju uprostoru klasnih odnosa i njihove specifiène politièke kompetencije,tj. sposobnosti da imaju politièko mišljenje, da politièka pitanja pre-poznaju kao politièka i da na njih daju odgovor koji je politièki a ne,na primer, etièki. Distinkcija i dan-danas opstaje kao nezaobilaznareferenca za one koji se bave ispitivanjem mehanizama proizvodnjesvih oblika proizvodnje politièkog mišljenja.

Deceniju unazad, jedan aspekt Bourdieuovog odnosa premapolitici je za mnoge autore naroèito zanimljiv. Reè je o njegovompolitièkom anga�ovanju, koje se shvata kao neka vrsta korektiva ilidopune teorijskih stavova. O tome svedoèe brojne studije koje suposveæene njegovim „politièkim“ tekstovima i javnim nastupima.Bourdieu je poèeo da se oglašava 1981. godine, a povod je bilo odbi-janje francuske socijalistièke vlade da osudi postupke vlasti u Polj-skoj; prekretnicom se ipak smatra 1995. godina, kada je na �elezniè-koj stanici u Lionu uzeo megafon u ruke, obratio se okupljenimradnicima francuske �eleznice koji su stupili u generalni štrajk i daoim javnu podršku u borbi protiv neoliberalnog paketa socijalnihmera – u nekim studijama ovog tipa Bourdieuovi tekstovi, èak i onisa poèetka karijere, proglašavaju se anga�ovanim tekstovima. Naovom tragu rade i autori koji pa�nju usmeravaju iskljuèivo na knjige

10

AN

AB

IRE

ŠE

V

koje je Bourdieu objavio u izdavaèkoj kuæi Liber – Raisons d’agir,osnovanoj 1996. godine, a èija izdanja odlikuje aktuelnost tema i stilpisanja koji je prilagoðen širem krugu èitalaca.

Uprkos povremenoj revitalizaciji nekih elemenata Bourdieu-ovog pristupa politici i manje-više ritualizovanoj primeni pojmovneaparature, moglo bi se govoriti o svojevrsnoj fosilizaciji Bourdieu-ove teorije politièkog polja. Razlozi bi, nagaðamo, bili nepreciznoodreðenje granica politièkog polja i, s tim u vezi, nedovoljno razma-tranje pitanja relativne autonomije ovog polja i odnosa koje ono odr-�ava sa ekonomskim, birokratskim, nauènim, poljem kulturne i po-ljem ideološke proizvodnje, kao i odnosa politièkog polja i dr�ave,zatim konzervativno, tj. suviše usko shvatanje politike, te njeno èe-sto poistoveæivanje sa sferom zakonodavne i izvršne vlasti. I dokBourdieu uspeva da dâ teorijski zadovoljavajuæi odgovor na slièneprigovore koji su mu upuæivani povodom postavljanja osnova teori-je drugih polja društvenog prostora, u sluèaju politièkog polja on jeizostao – valjda zato što znaèajnijih reakcija nije ni bilo. Bourdieu jenekoliko svojih tekstova o politièkim temama sakupio i objavio ihkao knjigu (Bourdieu, 1982; englesko, donekle izmenjeno izdanje:Bourdieu, 1991), ali ni ovo srastanje razlièitih aspekata politièkog,koje je njegovu teoriju politièkog polja uèinilo konzistentnom i timepodobnijom za analizu, nije imalo naroèitog odjeka.

Skrajnutost Bourdieuove teorije politike bila je u velikoj merisamoskrivljena. On je unapred diskvalifikovao svoje najoštrije i naj-jaèe kritièare i odrekao se potencijalno nadahnjujuæe polemike. Na-ime, odgovarajuæi na pitanje s poèetka i ujedno skicirajuæi vlastitipristup, Bourdieu je usput potkaèio politikologe i zauvek im se za-merio. „Treba podsetiti“, napisao je tada, „na doprinos koji iluzijiautonomije i specifiène kompetencije – poput sveobavezujuæeg pra-va na ulazak, daje ono što se zove ‘politièka nauka’ i što se predajena Institutu za politièke nauke. Racionalizacija – u oba smisla te reèi– kompetencije koju praktièno nala�e univerzum politike i koju kaopraktièno svojstvo poseduju ‘profesionalci’u politici, ta la�na naukaje jedna kvazisistematizacija ‘umeæa’ praktièara, te ‘politièke logi-ke’ koja dopušta prilagoðavanje publici, anticipiranje strategija pro-tivnika ili saobra�avanje datoj situaciji: ona nastoji da legitimiše tupraktiènu veštinu dajuæi joj privid nauènosti dok istovremeno te�i dajoj poveæa efikasnost stavljajuæi u njenu slu�bu racionalne tehnike,

11

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

poput sonda�e ili odnosa sa javnošæu. Daleko od toga da pridonosiobjektivnoj nauci o ‘politièkom’ univerzumu, ona radi na vlastitojlegitimaciji tako što sebi pripisuje podelu izmeðu prekonstruisanogpredmeta i implicitne aksiomatike koja je u osnovi te podele, tj.svoðenje politièkog polja na polje ideološke proizvodnje: time, onaèini da nestanu sva ona pitanja koja su ovde postavljena, a naroèitopitanje društvenih uslova proizvodnje trajnih i prenosivih dispozici-ja, koje su same uslov proizvodnje i recipiranja politièkog diskursaili, što mu doðe na isto, pitanje mobilizacije kao politièke akcije upravom smislu reèi – nesvodive na prostu posledicu pojedinaènoguticaja – koja se vrši putem iskazivanja onoga što je kao praktiènosvojstvo postojalo u dispozicijama, u diskursu koji je u isti mah ja-van i zajednièki, ili, ako hoæemo, putem susreta etosa sa logosomkoji je sposoban da ga otkrije samom sebi“ (Bourdieu, 1977: 87).

Bourdieuova provokacija, umesto da bude povod za „uzvra-æanje udarca“ i ukrštanje argumenata, rezultirala je razmimoila�e-njem i trajnim antagonizmom. Bourdieu je anatemisan i nastupio jeperiod reèitog durenja nepokolebljivih francuskih politikologa. Fré-déric Bon i Yves Schemeil, inaèe politikolozi, strategiju ignorisanjakojoj su pribegle njihove kolege suoèene sa Bourdieuovom optu-�bom da su dobri društveni in�enjeri, obrazla�u procenom da bi sesvaka reakcija mogla okrenuti protiv njih: „uzvraæanje komplimen-ta“ uz korišæenje sliène retorike proizvelo bi jedak odgovor koji biukazivao na opravdanost optu�bi; pozivanje na norme akademskerasprave koje zabranjuju „niske udarce“, znaèilo bi skrivanje izapravila koja su skrojena po njihovoj meri, koja se, dakle, artikulišu ukrugu dominantnih; privoleti Bourdieua da ubla�i svoju kritiku i dakolege sa politièkih nauka tretira sa uva�avanjem, kao nauènike,bilo bi isto što i zahtevati od njega da zataška uspeh politikologa kao„ideologa dominantne klase“ (Bon et Schemeil, 1980). Bourdieu je,tako, ostao uskraæen za nauèni odgovor, koji bi sasvim sigurno biopodsticaj za dalje razvijanje njegove teorije politièkog polja, a mi zaplodna teorijska prelivanja koja su mogla da uslede.

Zbog svega što je prethodno reèeno, u ovom radu æe biti pred-stavljeno nekoliko Bourdieuovih tekstova o politièkom polju koji suretko tumaèeni i komentarisani. Oni æe poslu�iti kao materijal koji bimogao da uka�e na sve prednosti i slabosti jednog pristupa politicikoji ne parazitira na konstantama politièkog promišljanja politike.

12

AN

AB

IRE

ŠE

V

O dominantnom diskursu

Seriju tekstova o politièkom polju, objavljenih u èasopisu Ac-tes de la recherche en sciences sociales u razdoblju od petnaest godi-na, otvara èlanak iz 1976te. U njemu, Luk Boltanski i Pierre Bourdieuna osnovu prikupljene graðe – knjiga relevantnih za predmet istra�i-vanja, izveštaja o sprovoðenju Plana, bele�aka studenata sa École na-tionale d’administration (ENA)1, tema predavanja koja su slušali stu-denti Instituta za politièke studije, tekstova iz Le Monde-a, svega štosu visoki funkcioneri izrekli prilikom gostovanja na radiju i televiziji,itd. – rekonstruišu „dominantnu ideologiju“ i istovremeno otkrivaju„telo proizvoðaèa“, måsta proizvodnje diskursa i måsta proizvodnjeproizvoðaèa diskursa. Uvid u više desetina knjiga, èlanaka i intervjuaomoguæio je autorima da putem analize sadr�aja doðu do najèešæeobraðivanih tema i najviše korišæenih pojmova, da uoèe formu njiho-vog predstavljanja, ali i da sledeæi isprepletane reference uka�u napovezanost i preæutnu koordinisanost njihovih proizvoðaèa. Istra�i-vanje je isto tako imalo za cilj da razotkrije generativne matrice inaèine difuzije dominantnog diskursa, u njegovoj opštoj verziji i u ra-znim varijantama, nalazeæi ih i prepoznajuæi ih na skupovima i sas-tancima komisija, u klubovima i na drugima instancama pogodnim zarazmenu mišljenja krupnih vlasnika, visokih funkcionera, renomira-nih univerzitetskih profesora, uticajnih politièara, savetnika i struèn-jaka, na svim onim mestima „ukrštanja intelektualnog i polja moæi, tj.na mestima na kojima reè postaje moæ“ (ibid.: 6). Za Boltanskiog iBourdieua, taj „diskurs bez subjekta“ je „nešto još više od tematskeceline, on je neka vrsta simbolièke matrice ili šematskog operaterasposobnog da proizvede te (relativno raznovrsne) naèine da se vidi ida se ka�e ko konstituiše (relativno koherentnu i jedinstvenu) ‘dru-štvenu filozofiju’dominantne frakcije dominantne klase “ (ibid.: 4).

Prilikom dešifrovanja tekstova i analize uslova u kojima suoni nastali, dvojica autora izdvajaju tri kategorije tekstova koje odgo-varaju razlièitim nivoima ideološke proizvodnje. Prvu grupu èine ra-dovi tvoraca ideja, onih koji se smatraju preteèama, utemeljivaèima ikoji ne prestaju da budu intelektualni oslonac „aktivnim pripadnici-

13

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

1 Presti�na nacionalna škola za dr�avnu upravu koja je uz visoku školu na-menjenu obrazovanju nastavnog kadra (École normale supérieure – ENS) i École po-lytechnique najzaslu�nija za reprodukovanje „dr�avnog plemstva“.

ma“ dominantne klase. Najèešæe je reè o profesionalcima u polju kul-turne proizvodnje. U drugoj skupini se nalaze tekstovi, prvenstvenoprodukti kolektivnog rada, u èijoj osnovi je nastojanje da se prevazi-ðu individualne razlike u korist „zajednièkog imenitelja“ i te�nja dase postigne usaglašenost unutar dominantne frakcije dominantne kla-se. Treæa kategorija se sastoji od proizvoda koji su puka reprodukcijaznanja steèenih u školama za obrazovanje buduæih politièkih profe-sionalaca, donekle saobra�enih individualnim politièkim i etièkimdispozicijama. Rezultati analize sakupljenog materijala organizovanisu u tri celine. Najpre su u vidu enciklopedije predstavljeni uèestalistavovi i „opšta mesta“ koja su se tokom obrade tekstova iskristalisa-la. U drugoj celini data su svojstva prosveæenog, progresivnog ili re-konstruisanog konzervativizma kao dominantne vizije sveta i razmo-trene su opozicije koje konstituišu govor o ne/po�eljnom društvenomrazvoju. Treæa celina je posveæena razotkrivanju „neutralnih“ mestana kojima se artikulišu ideološke strategije.

Enciklopedija predstavlja pojmove koje su najèešæe upotre-bljavali autori èiji su tekstovi izdvojeni za analizu. Uzorak je formi-ran na osnovu uèešæa autora na makar jednom od pet odabranih sa-stanaka planske komisije, skupova i debata na Institutu za politièkestudije, a kao istra�ivaèki materijal su poslu�ili individualni i kolek-tivni radovi koji su nastali posle pomenutih okupljanja, kao i delaèije su pisce citirala najmanje dva autora datih radova. Odrednice ureèniku su najreprezentativniji, „najnaivniji“ citati, i ima ih neštomalo više od sto.

Meðutim, da bi se otkrilo poreklo ovih pojmovnih konstanti ida bi se ušlo u trag mehanizmima proizvodnje manje ili više usagla-šenih tekstova, neophodno je, smatraju Bourdieu i Boltanski, pa�njuusmeriti ka institucijama koje su odgovorne za formiranje odreðenogtipa proizvoðaèa i ka korenima jednog stila mišljenja. Nije dovoljnosvojstva korpusa proizvoðaèa dominantne ideologije izvoditi samo izzakona reprodukcije i funkcionisanja institucija koje ga reprodukuju.Izvesno je da æe se na mestima preklapanja intelektualnog polja ipolja moæi naæi dejstvenici koji su završili odgovarajuæe fakultete(ENA, École polytechnique) i koji su u potpunosti ovladali umeæemkorišæenja informativno-performativnog govora koji vodeæe visokeškole favorizuju. To potvrðuje i naknadno uraðeni profil autora kojisu ušli u uzorak i koji su citirani za potrebe Enciklopedije: dve treæine

14

AN

AB

IRE

ŠE

V

njih su uèestvovali u izradi plana, pre istra�ivanja ili u toku njegovogsprovoðenja su predavali na Institutu za politièke studije ili na Écolenationale d’administration, reðe na École polytechnique, a završilisu jedan od pomenutih fakulteta. Da bi otkrili poreklo matrice mi-šljenja i govora koja tokom šezdesetih èitav niz institucija neguje inameæe, Bourdieu i Boltanski zaranjaju u period tridesetih godinaXX veka kada razne grupe bivših studenata École polytechnique (naprimer X Crise) ili katolièkih intelektualaca (Esprit, Ordre nouveau,Troisième force i nekih drugih bli�ih novoj desnici, poput grupe oku-pljene oko revije Plans) u nastojanju da pomire ekonomiju, nauku ireligiju formulišu novu eklektièku ideologiju. Svi ovi pokreti se defi-nišu kroz odbacivanje liberalanog kapitalizma u njegovom „anarhiè-nom“ obliku i parlamentarizma kompromitovanog korupcijom, sajedne strane, i kolektivizma i socijalizma, sa druge. „Treæi put“ kojizagovaraju, predstavlja fuziju antiparlamentarizma, antisocijalizma,ekonomskog humanizma, meritokratskih naèela, kulta kompetencijei prirodnog dara, tehnièkog racionalizma, elitizma i paternalistièkogpopulizma. Znaèajnu ulogu u popularizaciji „treæeg puta“ imala jesvakako prva škola namenjena obrazovanju jedne buduæe upravljaè-ke elite, koju je uz blagoslov višijevske vlade 1940. godine u Uriageuosnovao kapetan Pierre Dunoyer de Segonzac, petenista i katolièkioficir. Institucionalizaciji nove ekonomske i društvene filozofije do-prineli su pripadnici Pokreta otpora koji nisu bili naklonjeni socijali-zmu, a u posleratnom periodu Komesarijat za Plan i razne komisije zamodernizaciju koje su imale za cilj da na jednom mestu okupe vlasni-ke, sindikaliste, èlanove administracije i profesore univerziteta.

Tragove te predratne društvene filozofije Bourdieu i Boltan-ski pronalaze u knjigama, èlancima i intervjuima ljudi koji se 60tihnalaze na polo�ajima moæi i to pre svega u temeljnim opozicijama naosnovu kojih „preobraæeni konzervativci“ odreðuju svoju poziciju.Ovi novi konzervativci vide sebe na strani buduænosti, progresa, ra-sta, prosperiteta, mobilnog, otvorenog, dinamiènog, SjedinjenihAmerièkih Dr�ava, kompetencije, konkurencije, a nasuprot onihkoji se opredeljuju za prošlost, stagnaciju, zatvorenost, izolaciju, na-cionalno, Francusku, maltuzijanizam, privilegije, otpor promenama,i, neizbe�no, marksizam i zastareli, nedovoljno prilagodljiv parla-mentarizam, poput onog koji je postojao tokom Èetvrte republike.Podela na levicu i desnicu se proglašava prevaziðenom, objavljuje

15

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

se kraj svih ideologija i kraj istorije, predviða se konvergencija svihdruštava ka jednom modelu, onom koji odlikuje ekonomsko plani-ranje neautoritarnog tipa i „racionalizovani parlamentarizam“. Ovajfatalizam ima nauènu potporu u vidu ekonomskih analiza i statistiè-kih predviðanja. „Ako postoji jedna politièka nauka ili, što se svodina isto, jedna nauèna politika, jedina buduænost je buduænost nauke,koja pripada najkompetentnijima, èiji monopol u nauci opravdavanjihov monopol u politici“ ... „svaka utopija je po definiciji iskljuèe-na, ostaje samo izbor nu�nog, koji se svojom oèiglednošæu nameæeupravljaèima dovoljno kompetentnim i lucidnim da pristupe jednojtotalnoj viziji, a tako i liènim interesima i parcijalnim pogledima ukoje se zatvara opšte. Stoga je politika (la politique) kraljevska nau-ka o kojoj je govorila Politika (Le Politique): na njoj je da nametneoèiglednost svojih izbora onima koji, nesposobni da u njima pre-poznaju nu�nost, samo trpe njihove posledice, bivajuæi izlo�eni‘neizbe�nim’ prinudama koje podrazumevaju, bilo u vidu ‘politièkeapatije’, koja je predmet la�nog �aljenja, bilo u vidu revolta, koji jerealno za �aljenje“ (ibid.: 48-49). Bourdieu i Boltanski vide domi-nantan diskurs kao samo jedan propratni deo politike, kao „proro-èanstvo koje doprinosi sopstvenom ostvarenju“, buduæi da oni kojiga proizvode imaju interes da ga uèine stvarnim.

Postoji èitav niz institucija, umre�enih posredstvom liènih iliinstitucionalnih veza, koje su zaslu�ne za reprodukciju konzervira-juæe politike i njenih nosilaca i koje amortizuju razlike i neslaganjaizmeðu frakcija dominantne klase. Konfrontacija unutar dominantneklase je u izvesnoj meri i po�eljna, buduæi da podeljena mišljenja i sp-orenja ostavljaju utisak objektivnosti izvedenih zakljuèaka. Jednakova�na, po Bourdieuu i Boltanskiom, jeste sposobnost tog sistema in-stitucija da nametne definiciju politike i kompetencije neophodne dabi se njome neko bavio, koje su utoliko više smatraju legitimnim uko-liko se istovremeno stvara privid distanciranosti od politièkog polja.Razna „neutralna mesta“ – institucije koje se bave ekonomskim istra-�ivanjima i èije su aktivnosti podreðene potrebama birokratije, školekoje obrazuju buduæe lidere, itd. – nastoje da racionalizacijom prikri-ju strategije širenja i naturalizacije nove ideologije. Jako je teško uprocesu ideološke integracije razluèiti proizvodnju od cirkulacije.Naime, proizvodnja pretpostavki na kojima poèiva nova vizija svetase odvija upravo putem kru�enja i u kru�enju, pa njihovo cirkularno

16

AN

AB

IRE

ŠE

V

prenošenje dovodi do autolegitimacije, samopotvrðivanja i proizvodiefekat trenutne oèiglednosti. Autori ovo porede sa prenošenjem gla-sina, kada je svaki èin primanja poruke ujedno i njeno novo proizvo-ðenje, i kada do izra�aja dolaze isto toliko dispozicije primaoca infor-macije koliko svojstva same poruke. Kru�enje stvara lanac u komesvaki obraæenik propoveda drugom obraæeniku, proizvodeæi iodr(a)�avajuæi tako novo kolektivno verovanje.

O formiranju politièkog mišljenja

Samim konzumentima politièkih poruka Bourdieu æe posve-titi više pa�nje u tekstu iz 1977. godine, u kome se bavi politièkomapatijom, apstinencijom i odbijanjem ispitanika da odgovore na pi-tanja koja se tièu politike. Pri razmatranju ove problematike, Bour-dieu polazi od nekoliko istra�ivanja: velike ankete koja je sprovede-na putem štampe i na koju je stiglo preko 10 000 odgovora, a koje suistra�ivaèi u Centru za evropsku sociologiju potom podvrgli stati-stièkoj analizi, zatim više intervjua o politièkim temama i sekundar-noj analizi koju su Luc Boltanski, Yvette Delsaut i Monique deSaint-Martin izveli na osnovu statistièkih podataka koje su od 1968.prikupile razne institucije za ispitivanje javnog mnjenja. Moguænostda se daju odgovori na pitanja iz upitnika o politici, ali i da se pristu-pi odreðenoj politièkoj partiji, da se za nju glasa ili da se redovno èitaneki èasopis specifiène, eksplicitne ili implicitne, politièke orijenta-cije, francuski sociolog dovodi u vezu sa situacijom na tr�ištu mnje-nja, taènije sa ponudom, tj. vizijama društva koje se najpre kroz kon-flikt profilišu u polju ideološke proizvodnje, a koje potom definišupolje politièki mislivog i prostor legitimne problematike, i sa potra-�njom, koja u najveæoj meri zavisi od specifiènih politièkih kompe-tencija dejstvenika, tj. njihovog kapaciteta da politièko pitanje pre-poznaju kao takvo i da na njega daju odgovor vodeæi se politièkim ane etièkim principima (Bourdieu, 1977: 56)2.

17

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

2 Rezultati su pokazali da kada su pitanja bila politièka, formulisana tako da neevociraju neposredno iskustvo ili u�e interese odreðene društvene grupe, jaz u pogleduspremnosti i sposobnosti da se pru�i odgovor izmeðu obrazovanijih i manje obrazova-nih ispitanika, kao i izmeðu �ena i muškaraca se uveæavao. I obrnuto, kod pitanja o pro-blemima svakodnevice, koje Bourdieu smešta u domen etike, distribucija odbijanja dase dâ odgovor po polnim i socijalnim kategorijama je bila uravnote�ena.

Politièko mišljenje je za Bourdieua jedna „ideja-sila“ kojate�i „ostvarenju“, i to utoliko više što je grupa koju svojom simboliè-kom efikasnošæu mobiliše brojnija i jaèa u smislu društvene pozicio-niranosti njenih pripadnika. Šanse da neko ima politièko mišljenjemogu se proceniti na osnovu oseæa(n)ja kompetentnosti, pozvanostida se da iska�e politièki stav, a koji je, opet, formiran u skladu sa dru-štveno priznatom i pripisanom sposobnošæu da se taj isti stekne i sarealnom i društveno zagarantovanom moguænošæu da se uèestvuje upolitièkom �ivotu. Tehnièka sposobnost, koja se poistoveæuje sa po-litièkom kulturom, u mnogo manjoj meri predodreðuje spremnost naiznošenje vlastitog mišljenja no što to èini statutarno pravo na poli-tièko; tako je „tehnièka kompetentnost za društvenu kompetentnostisto ono što je sposobnost govora za pravo na govor – istovremenopreduslov i posledica“ (ibid.: 63).

Podela rada u politièkom polju stoga podrazumeva da oni kojiposeduju društvenu kompetentnost, u ime njihove prepoznate i pri-znate tehnièke kompetentnosti, bivaju ovlašæeni da preuzmu uloguportparola i da u reèi moæi prevedu tišinu onih manje kompetentnih,onih èiji se društveni hendikep vidi kao èisto tehnièki razlog. Bour-dieu je uoèio da spremnost ispitanika da predstavnicima prepusteobavljanje politièkih poslova zavisi od kolièine školskog kapitalakoji poseduju, a to znaèi da ona opada kako se penjemo uz društvenuhijerarhiju, te su oni koji imaju više kulturnog kapitala manje radi daprenesu ovlašæenja jednako struènima ili nešto malo struènijima odsebe. Uopšte, kolièina školskog kapitala, a potom i kompozicijaukupnog kapitala, taènije odnos kulturnog i ekonomskog kapitala,predodreðuju neèiju sposobnost i sklonost da artikuliše i verbalizujesopstvene interese, da na osnovu njih izgradi odgovarajuæe politièkomišljenje i da ga potkrepi argumentima koji imaju te�inu u prostorupolitièkog, kao i da razne stavove pove�e u koherentan sistem naosnovu eksplicitnog politièkog principa.

Odgovor na neko politièko pitanje za Bourdieua nije uvek ilinije samo politièki sud. On mo�e nastati kao rezultat tri naèina proiz-vodnje odgovora ili naèina konzumiranja politièkog mišljenja. Jednosredište proizvodnje odgovora mo�e biti klasni etos, koji ne podrazu-meva koherentan sistem etièkih i politièkih naèela, te su dobijeni od-govori neretko protivreèni ili neusaglašeni sa objektivnim uslovimakoji su uticali na formiranje datog etosa; drugo je sistematska politiè-

18

AN

AB

IRE

ŠE

V

ka partija, neka vrsta politièke aksiomatike, ili, kolokvijalno reèeno,linija, program sastavljen od eksplicitnih, iskljuèivo politièkih naèe-la, koja predstavljaju okvir konaènih i predvidivih politièkih oprede-ljenja i aktivnosti; treæi naèin proizvodnje odgovora nastaje kaorezultat dvostepenog izbora: jedan se odnosi na odabir konkretne po-litièke opcije, u smislu organizovane grupe kojoj se daje mandat zasprovoðenje odreðenog politièkog programa, a drugi na biranje od-govora koji je prilagoðen programu politièke partije kojoj se ukazujepoverenje ili èak na odbijanje da se dâ odgovor na postavljeno pitanjekako bi se on prepustio samoj partiji (ibid.: 71)3.

Verovatnoæu da æe neko formirati dobro zasnovano lièno mi-šljenje Bourdieu dovodi u vezu sa pozicijom u proizvodnim odnosi-ma i pozicijom u odnosima proizvodnje liènog mišljenja. Oni društ-veno deprivisani osuðeni su na izolovanu prizvodnju i oslanjanje navlastite kulturne resurse, a najèešæe na neposredno iskustvo. Timeovaj sociolog objašnjava pojavu da ispitanici sa dna društvene hije-rarhije odgovaraju na politièka pitanja tako što lièno mišljenje pre-poznaju u nekom drugom koje mu nalikuje (efekat alodoksije – allo-doxia), kao i pojavu da ne mogu da proizvedu odgovarajuæi odgovor,bilo zbog nedostatka kapaciteta da se pru�i odgovor koji bi bio na ni-vou pitanja, bilo zbog divergentnog tumaèenja politièkog znaèenjakoje u pitanju prepoznaju ispitanik i ispitivaè (efekat izvrtanja smis-la odgovora i efekat nametanja problematike).

Prilièno je problematièan kriterijum na osnovu kog Bourdieupitanja tretira kao politièka, odnosno etièka. Tako æe na jednom mestureæi da pitanja koja se odnose na seksualno obrazovanje potpadajupod pitanja o porodiènom moralu, ali da zbog uvoðenja ove teme uškolske programe i njene „institucionalizacije“, ona pokazuju tenden-ciju da se konstituišu kao politièka. Još oštriju granicu izmeðu dva do-mena stvarnosti Bourdieu podvlaèi kada sve probleme koji nisu po-kriveni odgovarajuæom politièkom aksiomatikom, smešta u ravanetièkog i svakodnevnih praksi, pri èemu, naroèito meðu defavorizo-vanim socijalnim kategorijama, presudnu ulogu u zauzimanju stavapovodom konkretnih problema ima klasno nesvesno a ne neko opštepolitièko naèelo. Ali, nastavlja on, i poverenje koje u svoje politièke

19

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

3 Poslednji navedeni naèin konzumiranja politièkog mišljenja najprimerenijeje posmatrati u domenu ukusa – uz priklanjanje jednoj politièkoj partiji ide „ceo pa-ket“, odnosno novine, radio-stanice i televizijske kuæe koje su joj naklonjene.

predstavnike imaju oni koji su lišeni instrumenata politièke proiz-vodnje, poèiva na klasno oblikovanim matricama opa�anja, mišljenjai vrednovanja i na svojevrsnoj „intuiciji habitusa“, tj. posebnoj opticisagledavanja politièkog kroz pojavno a ne diskurzivno, kroz telesno ane ideju, kroz habitus kao „inkorporirani program“. Uprkos konstata-ciji, izvedenoj na osnovu odgovora ispitanika, da moralni poredak„kontaminira“ gledanje na svet politike, i to utoliko više što je njihovadruštvena kompetencija manja, Bourdieu iznosi optimistièan zaklju-èak u pogledu moguænosti da se svako uzdigne do nivoa apstraktnog iracionalnog promišljanja politièkog, jer „èisto politièki principi funk-cionišu kao relativno autonomni èinioci u odnosu na ekonomske idruštvene determinante (iako pristajanje uz te principe nije nezavisnood pomenutih deteminanti), koje dopuštaju da se proizvedu mišljenjai prakse suprotne trenutnom liènom interesu“ (ibid.: 87).

Do odstupanja od nu�nog i „prirodnog“ politièkog izbora ni-kako ne mo�e dovesti direktna transmisija politièkih predstava,odnosno osvešæivanje putem politièke edukacije. Neophodno je,smatra Bourdieu, dopreti do dubinskih struktura klasnog habitusa,rasvetliti uslove koji su ga formirali i praktièno prepoznati interes dase oni promene prevesti u primerenu politièku terminologiju. Stogabi svaka nauka o politièkom univerzumu, ukoliko �eli da izbegnedominantni trend svoðenja politièkog polja na polje ideološke proiz-vodnje, trebalo da redefiniše svoj predmet i pa�nju usmeri na sistemtrajnih i prenosivih dispozicija koji odreðuje stepen i oblik neèijeguèešæa u politièkom �ivotu, i na mobilizaciju „kao politièko delanjeu pravom smislu reèi“, koja je plod fuzije jednog etosa i logosa ka-drog da ga dovede do iskaza. Buduæi da su dominirani iskljuèeni izpolja legitimne ideološke proizvodnje, zakljuèuje Bourdieu, ostajeda profesionalci u polju politike „pomere granice izrecivog i neizre-civog, a time mislivog i nemislivog“ i konstituišu prostor proizvod-nje diskursa koji se otvara prema neiskazanoj problematici, prostorkoji bi bio inkluzivan a ne ekskluzivan.

O pravilima igre

U tekstu iz 1981. godine, naslovljenom „Politièko predsta-vljanje“, Bourdieu razmatra dva pitanja: prvo je karakter odnosaizmeðu onih kojima je poveren mandat za uèešæe u politièkoj igri i

20

AN

AB

IRE

ŠE

V

onih koji im ga poveravaju, odnosno organizacije u èije ime deluju, adrugo se tièe vrsta politièkog kapitala i èinilaca koji utièu na njihovosticanje. Analogija sa tr�ištem primerena je po Bourdieu i za poljepolitike. Sa jedne strane postoje politièki predstavnici koji raspola�uinstrumentima opa�anja i promišljanja postojeæeg društvenog sveta isredstvima izra�avanja vizije njegovog potencijalnog razvoja, i kojikreiraju politièku ponudu – probleme, programe, analize, dogaðaje.Premda u politièkom polju vlada ravnopravna konkurencija meðuproizvoðaèima, Bourdieu smatra da se mo�e govoriti o monopoluprofesionalaca nad instrumentima proizvodnje, tj. nad definisanjempolitièke problematike4. Sa druge strane su konzumenti, èiji je izborpredodreðen ponudom i èija se aktivnost, usled lišenosti neophodnedruštvene kompetencije, svodi na puko opredeljivanje. Odatle Bour-dieu izvodi zakljuèak da je tr�ište politike najmanje slobodno odsvih koja postoje (Bourdieu, 1981a: 4).

Naklonost klijenata ne zadobija se po Bourdieu manipulaci-jom ili svesnim prilagoðavanjem njihovim potrebama, interesima isklonostima, veæ je ona pre rezultat „homologije izmeðu strukturepolitièkog teatra5 i strukture sveta koji predstavlja, izmeðu borbeklasa i sublimirane forme te borbe koja se odvija u politièkom polju“(ibid.: 8). Bourdieu ide korak dalje kada borbe predstavnika u poljupolitike opisuje kao odraz borbe klasa koje oni predstavljaju, te go-vori o politièkoj mimezi. Ali, nastavlja francuski sociolog, odnosproizvoðaèa i klijenata posredovan je, ako ne i predodreðen, inter-nim borbama izmeðu konkurenata u polju proizvodnje. Tako sâmpolitièki diskurs odslikava nu�an kompromis izmeðu interesa klije-nata i interesa koje proizvoðaèi artikulišu jedni spram drugih. Neret-ko se dešava da zaoštrene interne borbe proizvedu svojevrsnu ezo-teriènu kulturu, èiji su kodovi i poruke neshvatljivi onima sa drugestrane granice polja buduæi da nisu odgovor na njihovo svakodnevno

21

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

4 Tome u prilog govori otpor koji je 1981. godine u telu profesionalaca izazva-la predsednièka kandidatura Coluchea, poznatog francuskog glumca. Svoju podrškuColucheu, Bourdieu je nekoliko godina kasnije obrazlo�io �eljom da „pojaèa aktivniindiferentizam“ (Bourdieu, „La vertu civile “, Le Monde, 16 septembre 1988, nave-deno prema: Heinich, 2007).

5 Teatralizacija po Bourdieuu ima va�nu funkciju u graðenju identiteta i imenastranke. Ceremonije, kongresi, defilei jesu elementarni oblici objektiviranja, a uz todobra prilika da se èlanovi i pristalice pored vizuelnih podsete i svih ostalih razlikakoje ih odvajaju od drugih stranaka na politièkoj sceni i koje ih konstituišu.

iskustvo i da im, zapravo, nisu ni upuæene. Potvrda postojanja speci-fiène logike polja je samoodreðenje kroz distingviranje i suprot-stavljanje – levica se zala�e za ono èemu se protivi desnica, i obratno– pri èemu se sadr�aj predmeta razmimoila�enja tokom vremena i urazlièitim okolnostima menja. Ipak, snaga konkurentnih strana zavi-si od njihove sposobnosti da mobilišu podršku van politièkog polja,a sila ideja koje zagovaraju se meri stepenom njihovog prepozna-vanja meðu „svetovnjacima“ i društvenom jaèinom grupa èuju supodršku stekle. U politici, govoriti znaèi èiniti, piše Bourdieu. Topodrazumeva da je politika proizvoðenje vere u moguænost sprovo-ðenja reèi u dela, pa bi reè portparola svoj mobilizatorski potencijaldelom dugovala jaèini, odnosno brojnosti grupe, èijem konstituisa-nju doprinosi samim èinom simbolizacije i predstavljanja (ibid.: 14).

Na osnovu strategija koje zagovaraju pojedine frakcije unu-tar svake stranke, a koje imaju za cilj privlaèenje novih pristalica,Bourdieu deli frakcije na heterortodoksne, one koje odbacuju svakikompromis i pozivaju na povratak izvornim naèelima, i ortodoksne,one koje �ele jaèanje i širenje stranke po cenu pravljenja raznih ustu-paka. Prvi idu ka intelektualnom polju i marginalnim pozicijamaunutar same stranke, a drugi slede logiku realpolitike „koja je uslovpristupa politièkoj realnosti“.

„Borba koja suprotstavlja profesionalce je, bez sumnje, obliksimbolièke borbe par excellence za konzerviranje ili transformisanjedruštvenog sveta putem konzerviranja ili transformisanja pogleda nadruštveni svet i principa podele6 tog sveta; ili, preciznije, za konzer-viranje ili transformisanje podela izmeðu klasa ustanovljenih putemkonzerviranja ili transformisanja sistema klasiranja, koji su njihovainkorporirana forma, i institucija koje doprinose odr�avanju klasi-ranja koje je na snazi tako što ga legitimišu“ (ibid.: 8). Cilj ovakvejedne borbe koja se odvija na simbolièkoj ravni jeste kontrola distri-bucije objektiviranih politièkih resursa – pravo, vojska, policija, jav-ne finansije – upravo zato što su potpora simbolièkoj moæi koliko injena demonstracija.

22

AN

AB

IRE

ŠE

V

6 U pitanju je igra reèi. Na francuskom jeziku podela je division, a na ovommestu Bourdieu piše di-vision, kako bi ukazao na to da svako viðenje sveta, pogledna svet (vision du monde) regeneriše neku postojeæu ili proizvodi novu podelu (devi-sion), sa svim njenim realnim društvenim posledicama. Kasnije æe Bourdieu uvek pi-sati zajedno vision et division du monde social (viðenje i podela društvenog sveta).

Imajuæi u vidu subjektivnu dimenziju simbolièke moæi, Bour-dieu iznosi dobro poznat stav da ona „postoji zato što onaj koji joj sepokorava veruje da ona postoji“. Sledstveno tome, politièki kapitalje poseban oblik simbolièkog kapitala, „kredit zasnovan na verova-nju i priznanju“, na poverenju u politièke predstavnike. Odnos onihkoji poveravaju mandat i onih kojima se on poverava poèiva istovre-meno na nekoj vrsti ugovora (program kao racionalna komponentatog odnosa) i na identifikaciji (prepoznata istovetnost interesa i cilje-va kao magijska komponenta) (ibid.: 14).

Politièki kapital predstavnika proizlazi iz politièkog kapitalastranke, akumuliranog tokom dejstvovanja date stranke u politiè-kom polju. Lièni kapital „priznatosti“ ili „popularnosti“, svaki po-jedinaèni predstavnik stièe tako što „gradi ime“ i usvaja neophodne ipo�eljne kompetencije (dokazanost u profesiji, upuæenost, elokven-cija, posveæenost), ili zahvaljujuæi svojoj „harizmi“, što bi bio he-rojski ili proroèki lièni kapital. Za razliku od liènog kapitala koji ne-staje sa nestankom njegovog nosioca sa politièke scene, kapital kojidelegira politièki autoritet se prenosi i privremeno ga poseduju po-jedinci, ali pravo da njime raspola�e ima iskljuèivo partija; on pod-jednako pretpostavlja èitav aparat koji je partija pokreæe pri organi-zovanju raznih aktivnosti i mobilisanju aktivista i simpatizera, zatimodreðeni stil obraæanja klijentima, kriterijume selekcije i principeregrutovanja pristalica, mehanizme i strategije, kao i dispozicijekoje su se tokom istorije stranke formirale kod politièkih predstavni-ka i onih koje predstavljaju, a odnose se na oseæa(n)je odanosti, pri-vr�enosti politici i celokupnoj tradiciji jedne partije.

Postoji samo jedno pravilo pri delegiranju kapitala stranke:institucija investira u one koji dokazano investiraju u nju, koji samokroz pripadanje postoje kao politièki subjekti. Institucija je ta kojaodreðuje ko mo�e imati pristup funkcijama koje njihove izvršiocestavljaju u „prvi plan“, na primer ko æe igrati ulogu portparola i odr-�avati odnose sa medijima, kao što kontroliše ko i u kojoj meri mo�ena raèun delegiranog sticati lièni kapital. Institucionalizacija politiè-kog kapitala, èiju neminovnost Bourdieu ne dovodi u pitanje, imanekoliko posledica: najpre, politièke partije postaju prava preduzeæaèije odr�anje zahteva stvaranje radnih mesta unutar same partije na-menjenih iskljuèivo njenoj reprodukciji; èitava partijska mašinerijaèini da partija zadobije posve novu dimenziju postojanja, gotovo

23

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

nezavisnu od rezultata postignutih na izborima; proliferacija polo-�aja koji nastaju zarad samoodr�anja nu�no utièe na promenu u hi-jerarhiji interesa i na nastanak novih dispozicija – „što je procesinstitucionalizacije politièkog kapitala više uznapredovao, to zado-bijanje ‘naklonosti’ više te�i da ustupi mesto osvajanju polo�aja, aaktivisti koje za cilj vezuje samo privr�enost, sve se više povlaèe ukorist ‘prebendara’, kako ih zove Weber, vrste klijenata koje za apa-rat trajno vezuju beneficije i profiti koje im on obezbeðuje, koji sedr�e aparata onoliko koliko ih ovaj dr�i uz sebe redistribuirajuæi imdeo materijalnog i simbolièkog plena, koji je zahvaljujuæi njimaosvojio“ (ibid.: 20).

Podrazumeva se da ni u jednoj partiji nema potpune usaglaše-nosti u pogledu interesa i strategija delovanja, ali Bourdieu smatrada su partije koje u politièkom polju nastupaju kao dobro organizo-van aparat, sposoban da pru�i trenutan odgovor na zahteve tr�išta ipoteze konkurenata, upravo one partije koje imaju podršku ljudi naj-slabijeg socijalnog profila, naroèito onih koji poseduju manje kul-turnog kapitala, a èija se odanost oèituje u bezrezervnoj podršci itrajnom poverenju u ispravnost odluka koje donose rukovodeæi par-tijski organi; zatim, to su partije koje dugo postoje na politièkoj sce-ni i koje su stekle pozamašan objektiviran politièki kapital, te nasto-je da sve kapacitete stave u slu�bu uveæanja datog kapitala i odr�anjarenomea partije; potom, partije koje su organizovane po ugledu navojne modele aparata pripravnih za borbu sa protivnicima; i, na kra-ju, partije èiji su kadrovi i verni èlanovi u manjoj ili veæoj meri lišeniekonomskog i kulturnog kapitala, pa time u potpunosti zavisni odpartije.

U ovom Bourdieuovom tekstu prisutni su gotovo svi elementiteorije polja – struktura polja je predstavljena kroz mre�u objektiv-nih odnosa izmeðu polo�aja koje zauzimaju politièke partije, dina-mika polja se sagledava kroz odnose konkurencije koji postojeizmeðu partija na politièkoj sceni, a strategije partija i pojedinih po-litièara se vide kao njima svojstven odgovor na strukturom polja na-metnuti imperativ akumuliranja politièkog kapitala (renomea). Pi-tanje granica polja, meðutim, nije tematizovano. U intervjuu koji jeuradio sa Bourdieuom u Lyonu 1999. godine, neposredno posle nje-govog izlaganja na skupu koji bio posveæen politièkom polju, Phi-lippe Fritsch mu je postavio pitanje o teškoæama trasiranja granica

24

AN

AB

IRE

ŠE

V

politièkog polja. Bourdieu je odgovorio da za neku instituciju, nekujedinku, nekog dejstvenika mo�emo reæi da postoji u politièkom po-lju samo ukoliko u njemu proizvodi vidne posledice. Tako je, ka�eBourdieu, neosporna èinjenica da je pojavljivanje Le Pena na fran-cuskoj politièkoj pozornici izazvalo promene u nastupanju svih poli-tièkih partija – ove su se naroèito oèitovale na diskurzivnoj ravni gdeje opozicija bogat/siromašan u potpunosti, dakle kod svih partija, za-menjena opozicijom nacionalno/strano (Fritsch, 2000: 38). Osimodgovora na pitanje koje je Bourdieu dugo izbegavao da pokrene,dobili smo smernice za dalju problematizaciju fenomena politièkevidljivosti i ispitivanje svih onih faktora koji omoguæuju, pospešujuili podstièu prepoznavanje/priznanje/legitimisanje odreðenih ide-ja-sila u politièkom prostoru, a za kojima bi, razume se, trebalo tra-gati i van granica politièkog polja.

O (sve)moæi reèi

U tekstu „Opisati i propisati“, iz ’81. godine, Bourdieu preis-pituje ulogu predstava u konstituisanju grupa i pokretanju kolektiv-nih politièkih akcija. Društveni poredak poèiva upravo na korespon-denciji objektivnih i mentalnih struktura, tj. institucionalizovanihdruštvenih podela i postojanih klasifikatornih matrica kroz koje seove prve sagledaju i vremenom naturalizuju. Po Bourdieu, politikapoèinje upravo „sa denuncijacijom tog preæutnog ugovora pristaja-nja uz ustanovljeni poredak koji definiše izvornu doksu; drugimreèima, politièka subverzija pretpostavlja kognitivnu subverziju,promenu vizije sveta“ (Bourdieu, 1981b: 69). Preduslovi ovakvogjednog preokreta jesu objektivne okolnosti koje dovode do kriznesituacije i kritièki, jeretièki diskurs koji ih prati, a koji objavljuje„paradoksalno predviðanje“ i postojeæem suprotstavlja alternativniprogram, utopiju. Predvideti u politici znaèi uèiniti nešto ostvarivimi uverljivim a time stvarnim, znaèi samom objavom menjati stanjestvari i kreirati kolektivne predstave sposobne da proizvedu novurealnost. Dakle, polje politike je prostor u kome se u potpunosti ispo-ljava strukturišuæa moæ reèi. Poput svih hijerarhijskih odnosa kojeodlikuje neka vrsta opèinjenosti, onih u okviru porodice na primer,„svi oblici simbolièkog kapitala, presti�, harizma, šarm, i odnosi ra-zmene putem kojih se ovaj kapital akumulira, razmena usluga, daro-

25

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

va, pa�nje, brige, ljubavi, naroèito su osetljivi na destruktivno dej-stvo reèi koje razotkrivaju i rašèinjuju“ (ibid.: 70).

Jeretièki diskurs nije samo osporavanje, on je i proizvoðenjenovog opšteg smisla koji ukljuèuje praktièna iskustva i jezik dru-štvenih grupa koje je stari zanemarivao ili sistematski obezvreðivao.Ovaj diskurs u najveæoj meri nastaje iz potrebe da se „eksteriorizujeinteriorizovano, da se imenuje neimenovano, da se preverbalnim ipre-refleksivnim dospozicijama, i neiskazanim i neprimetnim isku-stvima pru�i poèetak objektiviranja kroz reèi“ (rad izra�avanja), i izpotrebe da se putem prestupa i uzornog proroèanstva obesmisli dok-sièan poredak sveta kako bi se, najpre kod samih jeretika a potom iostalih, prvenstveno dominiranih i marginalizovanih društvenih gru-pa, ukinule sve inhibicije (rad dramatizacije) (ibid.: 70).

Buduæi da se oni koji su potèinjeni u postojeæem poretku po-vinuju dominantnom naèinu gledanja na taj isti, neophodna je, sma-tra Bourdieu, pomoæ nauke kako bi se njihovi interesi i afiniteti izpraktiènog preveli u institucionalizovano stanje i kako bi se oni kon-stituisali kao grupa. Nauka isto tako ima ulogu u ispravljanju efektaalodoksije – pogrešnog prepoznavanja vlastitih interesa, koje seispoljava u izboru teorije, odnosno vizije sveta, koja ne uspeva da doreèi, do logosa dovede nemi, otelovljeni etos grupe. Ovo navodiBourdieua na zakljuèak da o klasama i borbi klasa u pravom smislureèi, mo�emo govoriti tek posle Marxa i da bi svako projektovanjeove borbe u pretkapitalistièka društva bilo pogrešno.

Sa druge strane, dominantni su zbog nemoguænosti da obnove„tišinu dokse“, primorani da proizvedu reakcionarni diskurs. Ovajpodseæa na prirodnost postojeæeg i evocira oseæanje sviknutosti nadotadašnje stanje stvari. „Nostalgiju za protodoksom“, koja odlikujesve konzervativne diskurzivne strategije, Bourdieu prepoznaje u iz-razima kojima se opisuju oni èija se naklonost �eli zadr�ati, pa se takopominju „dobar narod“, „skromne klase“ ili „jednostavni ljudi“.

Nauka koja se bavi delovanjem društvenih mehanizama samaje suoèena sa izborom: ili æe se staviti na stranu ustanovljenih pore-daka i racionalizovati funkcionisanje mehanizama njihove repro-dukcije, ili æe razotkrivati mehanizme konzerviranja postojeæeg,time doprineti neutralisanju njihovog dejstva, i „u spoznaji verovat-nog pronaæi ne podsticaj za fatalistièko odstupanje i za neodgovorniutopizam, veæ temelj za odbacivanje verovatnog, koje je, pak, zas-

26

AN

AB

IRE

ŠE

V

novano na nauènom ovladavanju zakonima proizvodnje odbaèenihmoguænosti“ (ibid.: 73). Ukoliko se naðu na ovom drugom putu,putu sukcesivne konvergencije ka moguænom, moraju se, prisetimose Webera, „naoru�ati onom srèanošæu koja mo�e da izdr�i propastsvih nada“.

O delegiranju i uzurpaciji

U tekstu „Delegiranje i politièki fetišizam“, Bourdieu insisti-ra na dvojakom pristupu fenomenu delegiranja. Delegiranje najpretreba posmatrati kao èin davanja punomoæja stalnom predstavniè-kom organu, koji ima plena potentia agendi i sigillum authenticum, ikoji govori i dela umesto grupe atomizovanih pojedinaca. Grupa seupravo u èinu delegiranja i putem delegiranja konstituiše, i posred-stvom predstavnièkog tela poèinje svoj kolektivni �ivot. Tako, pišeBourdieu, niz jukstaponiranih jedinki tvori corporatio, društvenotelo transcendentno u odnosu na biološka tela od kojih je saèinjeno –„corpus corporatum in corpore corporato“ (Bourdieu, 1984: 51).Biranje predstavnika predstavnièke grupe, drugi je èin delegiranja.Prenošenje ovlašæenja sa mandatora na mandatare, pa zatim sa man-datara na njihovog portparola, Bourdieu opisuje kao prelazak saatomizovanih struktura na biro, sa biroa na sekretara.

Pri delegiranju, moæ se sa èlanova grupe prenosi na osobukoja ima mandat da datu grupu predstavlja, te Bourdieu, na traguDurkheima, zakljuèuje da je predstavnik zapravo inkarnacija trans-cendentnosti društvenog. Otud je delegiranje svojevrstan magijskièin kojim se grupa, klanjajuæi se svom zastupniku, klanja samoj sebi.Meðutim, kako se vremenom zaboravlja ili ignoriše svrha prenoše-nja ovlašæenja na predstavnika grupe, a govor u ime mandatora bivaizvitoperen u govor umesto njega, delegiranje, smatra Bourdieu, po-staje princip politièkog otuðenja. U tom sluèaju, predstavnik presta-je u oèima mandatora, ali i u vlastitim oèima, da bude neko ko samootelovljuje grupu koju predstavlja i ko je delegiran da bi joj slu�io, ipostaje neko izuzetan, neko ko, zahvaljujuæi pripisanim mu svojstvi-ma i moæima, jedini mo�e njeno postojanje uèiniti moguænim.„Upravo zbog toga što predstavnik postoji, zbog toga što predstavlja(simbolièko delanje), grupa koju predstavlja, koju simbolizuje, po-stoji i, za uzvrat, omoguæuje svom predstavniku da postoji kao pred-

27

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

stavnik jedne grupe. U ovoj kru�noj relaciji vidimo koren iluzijekoja èini da, na kraju krajeva, predstavnik sebi i drugima mo�e izgle-dati kao causa sui, buduæi da je on uzrok onoga što proizvodi njego-vu moæ, buduæi da grupa koja ga stvara kao opunomoæenika ne bipostojala – ili ne bi postojala potpuno, kao predstavljena grupa – danema njega da je otelovi“ (ibid.: 49). U Bourdieuovoj demistifikacijimistifikacije funkcije predstavnika, mo�e se nazreti uticaj Webero-vog razmatranja harizmatskog elementa liderstva.

Normalizacija uzurpacije ide uz strategije kojima se mandata-ri samoposveæuju. Kao kljuène strategije za maskiranje simbolièkognasilja, koje je u osnovi politièkog otuðenja, Bourdieu navodi strate-giju objave vlastite skrušenosti i skromnosti, koja podrazumeva dapredstavnik neprestano podseæa mandatore da se u potpunosti iden-tifikovao sa grupom, da joj je predan i da je njen pokorni sluga, te daje jedina svrha njegovog postojanja dobrobit èlanova grupe, zatimstrategiju predstavljanja sebe kao nu�nog posrednika, jedinog upu-æenog u veštine tumaèenja dogaðaja i rešavanja problema, i strategi-ju „bezliène �rtve“ pri kojoj se mandatar obavezuje na po�rtvovanoostvarivanje opštih ciljeva, kao da ti isti iskljuèuju njegove liène in-terese. Postajuæi olièenje transcendentnosti grupe, utapajuæi se uapstrakciju koju predstavlja i nestajuæi u njoj, mandatar je prisvaja.Ovo Bourdieu naziva efektom proroèanstva; „dok govori tako sa èi-tavim autoritetom tog neuhvatljivog odsutnog, najbolje mo�emo vi-deti ulogu sveštenièke poniznosti: tako što se potpuno poništava ukorist Boga ili Naroda, sveštenstvo postaje Bog ili Narod. Upravokada postanem Ništa – a zbog toga što sam kadar da postanem Ništa,da se poništim, da se zaboravim, da se �rtvujem, da se posvetim – japostajem Sve“ (ibid.: 52). Pri iskazivanju predanosti kolektivu pri-begava se posebnim retorskim strategijama kojima se ja zaklanjaonim mi, kojima se velikim reèima, politièkim frazama i apstraktnimidejama prikriva igra dvostrukog ja, onog uzurpatorskog i onog kojeje samo forma njegovog ispoljavanja.

Bourdieu smatra da strategije koje uzurpaciju èine legitimnomnikako nisu manipulativne i raèund�ijske. One nastaju na relacijimandator-mandatar i nametnute su logikom igre koja se odvija u po-litièkom polju. Prvo, mandatari, tvrdi Bourdieu, zaista veruju da suono za šta se izdaju. Drugo, u iskrenost njihovih namera veruju i onikoji su ih delegirali buduæi da odnos strukturalne homologije koji

28

AN

AB

IRE

ŠE

V

postoji izmeðu politièkog polja i društvenog prostora uslovljava pre-poznavanje istovetnosti interesa kod onih koji zauzimaju homolognepozicije u dva univerzuma. Interesi u politièkom polju su specifièni,simbolièki, a artikulišu se spram interesa konkurenata u tom polju –nadigrati zastupnike interesa drugih grupa mandatora, znaèi izboritise za interese svojih mandatora. Na osnovu toga što su strategije kojesu na snazi u politièkom polju proizvod strukture tog polja, Bourdieuizvodi zakljuèak da one ne mogu biti unapred smišljene i proraèuna-te. Dakle, po Bourdieu, dejstvovanje u politièkom polju ne bi se mo-glo podvesti ni pod ciljno-racionalni ni pod vrednosno-racionalni tipdelanja. Kompleksnija analiza, koja bi bila u stanju da razluèi „inten-cionalnost bez intencije“ od intencije u nekom politièkom dejstvo-vanju, te koja bi odredila faktore i uslove koji pogoduju jednom i dru-gom, otišla bi dalje od pukog registrovanja pravila koja regulišu igru,i rekla bi nešto o razlozima zbog kojih se igra uopšte igra.

Videli smo da konstelacija sila u polju predodreðuje strategijepolitièkih dejstvenika i da od njihovog polo�aja u strukturi datogpolja zavisi da li æe one biti strategije sukcesije ili subverzije. Alismo takoðe videli da Bourdieu navodi neke strategije koje su univer-zalne za nosioce politièke proizvodnje, a èija je svrha eufemizacijauzurpacije i „monopolizacije kolektivne istine“. Rekonstruišuæi lo-giku ovakve „legitimne prevare“, Bourdieu piše da se ona svodi namanipulisanje grupom u ime same te grupe (ibid.: 52); potom dodajeda se interesi mandatora i mandatara, usled strukturalne homologijedva domena društvene stvarnosti, poklapaju i da to zapravo vodiprihvatanju prevare; i nastavlja, „Legitimna prevara uspeva samozbog toga što uzurpator nije proraèunati cinik koji svesno vara na-rod, veæ neko ko sasvim prostodušno za sebe smatra da je nešto dru-go od onoga što jeste“ (ibid.: 53). Sledi da manipulisanje nije svesnoobmanjivanje drugih, veæ nesvesno, u suštini dobronamerno varanjedrugi i ponajviše samog sebe. Meðutim, ukoliko imamo prepoznatuistovetnost interesa, èemu onda manipulisanje?

Pomenuto je na poèetku da drugi èin delegiranja jeste preno-šenje odgovornosti prema mandatorima sa mandatara na korpusmandatara, tj. na aparat. Za Bourdieua su naroèito interesantni „gvo-zdeni zakon aparata“, pojava da aparat favorizuje i posveæuje pouz-dane ljude, one koji zavise od njega buduæi da nisu stekli politièkikapital koji bi im bio uporište za kritiku aparata, i „efekat biroa“,

29

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

proces koncentracije moæi u rukama nekolicine slu�benika, koji sebave iskljuèivo aparatom, koji ga opslu�uju i privatizuju, pri tomrazvijajuæi poseban jezik i posve osobenu kulturu koju neposveæeninisu u stanju da dekodiraju. Najveæa opasnost, po Bourdieuu, le�i utome što aparat daje sebi za pravo da stigmatizuje svaki neaktivizam,tj. politièko otuðenje koje je sâm proizveo. Kao lek za pasivnostmandatora Bourdieu predla�e „revoluciju protiv politièke klerikatu-re i protiv uzurpacije koja potencijalno postoji u èinu delegiranja“(ibid.: 55). Na više mesta on ponavlja da nam ta „poslednja politièkarevolucija“ tek predstoji, ali u predgovoru za knjigu Sociologija po-litike (Chamatko, N. et G. Tcherednitchenko, 1993) piše da se jednatakva revolucija odigrala 1989. godine u sada veæ postsocijalistiè-kim zemljama Centralne i Istoène Evrope i meðu njenim nosiocimaizdvaja poljski pokret Solidarnost. Po Bourdieu, revolucionarnostovog i njemu sliènih pokreta ogledala se u protivljenju „apsolutiz-mu“, tj. apsolutnoj simbolièkoj moæi Partije. Kako ovu tendenciju kauzurpaciji i monopolizaciji legitimne upotrebe simbolièkog nasiljaprepoznaje i kod politièkih partija na Zapadu, Bourdieu pri�eljkuje„evropsku koordinaciju“ svih pokreta koji baštine tradiciju kritièkogi alternativnog politièkog mišljenja i delanja i drugaèijeg viðenja,drugaèije vizije politike.

Bourdieu odbacuje moguænost subverzije „odozgo“ i svojestanovište temelji na ambivalentnom svojstvu politièkog dejstvo-vanja koje podrazumeva upretenost borbe za ideje i ideale i borbe zapolo�aje i privilegije. Subverzija „odozdo“ koja bi raskinula lanacpreæutnog pristajanja uz okoštali poredak dominacije, koje postoji ikada se taj isti kroz institucionalizovani konflikt osporava, podrazu-meva radikalni kognitivni preobra�aj, a on je moguæ samo u kriznimsituacijama, kada nesaglasnost predstava o društvu i stvarnostidruštva postaje oèigledna. „Na taj naèin, ‘nesvakidašnja’ situacijakrize, tvrdi Bourdieu, izaziva jednako ‘nesvakidašnji’ diskurs, kojiproizvodi praktièan princip kolektivne akcije, neophodan da bi seostvarila alternativna vizija društva“ (navedeno prema: Girling,2004: 49). Dakle, negativna kritika nije dovoljna da bi se obezvredi-la dominantna konstrukcija stvarnosti i institucije i grupe koje je ute-meljuju – to mo�e postiæi samo utopija koja ima kapacitet da proiz-vede sopstvenu vrednost i da mobiliše one „verujuæe“ koji bi jeostvarili.

30

AN

AB

IRE

ŠE

V

Ovde Girling, sa punim pravom, prigovara Bourdieuu da nedefiniše stanje krize i da ne problematizuje sâm revolucionarni pro-ces. Ono što prvenstveno zanima francuskog sociologa jeste stanjesila i neprekidno kretanje tih sila u granicama odreðenog polja, uovom sluèaju politièkog, a ne zakoni društvenog razvoja. Upravo toje razlog što u analizi procesa urušavanja socijalizma Bourdieu nijeotišao dalje od prouèavanja odnosa Partije i pokreta koji su ospora-vali njen autoritet. Time se Bourdieu na neki naèin pridru�io teore-tièarima koji zastupaju politièko-voluntaristièki pristup istorijskimprocesima i ulogu opozicionih snaga smatraju presudnom za padsocijalizma i istovremeno teoretièarima koji krizu legitimacijeizdvajaju kao kljuèni faktor sloma (za klasifikaciju teorija kolapsakomunistièke vlasti vidi u: Holmes, L, 1997). Još interesantnije, ugledanju na iskustvo poljske Solidarnosti i u proceni preobra�ava-juæeg potencijala sliènih savremenih pokreta, na primer, feministiè-kog, ekološkog, itd, Bourdieu se pribli�io svom velikom teorijskomkonkurentu Alaineu Touraineu. Ipak, kamen meðaš izmeðu dve per-spektive ostaje pitanje karaktera promena koje bi pomenuti pokretitrebalo da donesu ili, jednostavno reèeno, nikad prevaziðena dilemareforma-revolucija.

Umesto zakljuèka

Iako su se tekstovi u kojima se nazire Bourdieuov uticaj upromišljanju politièkog pojavljivali s vremena na vreme, oni zapa-�eniji na otprilike pet ili deset godina, Philippe Corcuff smatra da semo�e govoriti o „burdijeovskoj školi francuske politièke nauke“.Njeni najistaknutiji predstavnici bili bi Michel Dobry, Daniel Gaxie,Bernard Lacroix, Jacques Lagroye i Michel Offerlé. Zajednièko upristupu ovih autora jeste kritika preovlaðujuæeg legalistièkog ko-gnitivnog stila i upotrebe pravnih kategorija u tumaèenju stvarnosti,jer legalizam je „naèin mišljenja koji ostaje pri objašnjenju praksikao da su one direktno izvedene iz pravila koje pravo fiksira i name-æe i èiji je ekstremni oblik ‘pravni silogizam’“ (Lenoir, 2004: 233);pomenuti autori suprotstavljaju se i zastupnicima teorija racionalnogizbora, koji društveno ponašanje posmatraju u kljuèu cilj-sredstvopri tom projektujuæi ekonomsku logiku na sve vidove društveneprakse; s tim u vezi, kritikuju se i antropološki utilitarizam i normali-

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

zacija ekonomske analogije u gledanju na delanje politièkih grupa iinstitucija, koji se ispoljavaju kroz forsiranje „magiènog kvadrata –interesi/strategije/odnosi sile/moæ“, tog analitièkog oslonca èiji seheurististièki potencijal preuvelièava (Corcuff, 2003: 98-99).

Vidimo da sledbenici Bourdieuovog pristupa politici u neèe-mu prevazilaze svog „uèitelja“. Oèigledno je da je Bourdieu konci-pirao teoriju politièkog polja pod uticajem Weberovog viðenja sla-bosti parlamentarnog sistema. Za ovog sociološkog klasika, nekepolitièke partije nisu ništa drugo do preduzeæa èija je jedina svrhalov na polo�aje, a partijski lideri preduzetnici koji te�e moæi nadsredstvima politièke dominacije kako bi u�ivali u presti�u i privile-gijama koje ona sa sobom donosi (Weber, 2008: 156-157, 165). Bur-dijeovska škola francuske politièke nauke se ne odrièe u potpunostiekonomske analogije, ali odbacuje ideju da su u osnovi svakog poli-tièkog dejstvovanja pobude lukrativnog karaktera, odnosno da suone podjednako zastupljene u svim partijama i kod svih èlanova.

U kom smeru se razvija Bourdieuova teorija, najbolje poka-zuje istra�ivanje Daniela Gaxiea. Gaxie, iz ugla aktiviste Komuni-stièke partije Francuske, osvetljava specifiène „simbolièke nagrade“koje takoðe podstièu ljude da se politièki anga�uju. Iako se simbo-lièke naknade pre dobijaju no što se tra�e i oèekuju, ipak, smatra Ga-xie, logika ciljeva oko kojih se organizuje politièka partija podrazu-meva ovaj tip transakcije i moglo bi se govoriti o specifiènom tipuinteresnog delanja. Bilo da je reè o zaposlenju ili napredovanju upartijskoj hijerarhiji, ili o oseæaju društvene korisnosti, posveæenosti„pravednim ciljevima“, pripadnosti skupini istomišljenika i privr�e-nosti i saoseæanju koji iz nje ishode, naknade su funkcija morfolo-ških svojstava partije i faze razvoja koju je partija dostigla. StogaGaxie najpre pravi tipologiju politièkih partija i deli ih na kadrovske,pokroviteljske i partije masa. Politièkim partijama koje nemaju fi-nansijskih moguænosti da isplate svoje saradnike i zadovolje njihovupotrebu za nameštenjem ili koje nisu u stanju da dobiju pomoæ po-krovitelja, ne preostaje ništa drugo do da se organizuju kao partijamasa i da pribegnu ideološkoj mobilizaciji aktivista oko odbraneodreðene „stvari“. Nije sluèajno što se u analizi pa�nja usmerava kafleksibilnijim, tj. manje institucionalizovanim oblicima aktivizmakoji su dotad bili zanemarivani, a koji su po Gaxieu naroèito prisutnikod regionalnih i lokalnih ogranaka partija masa – ukazivanje na

32

AN

AB

IRE

ŠE

V

opasnosti koje prete od politièke profesionalizacije, svojstveno bur-dijeovskom pristupu, ovde samo dobija drugi oblik.

U poslednje vreme se pojavljuju radovi mladih francuskih so-ciologa politike koji se napajaju Bourdieuovim idejama i koriste ihkao okvir u empirijskim istra�ivanjima. Njih zanimaju politièke stra-tegije koje preduzimaju dejstvenici razlièitih godina, razlièitog pola,socijalnog porekla, obrazovanja i politièkog iskustva, i to u odnosuna formiranje „transnacionalnog politièkog polja“ (Kauppi, 2005).Tako Michel Mangenot ispituje socijalni i obrazovni profil politièa-ra koji su delegirani u Savet Evrope i Evropski parlament, naroèitose interesujuæi za fenomen prenošenja politièkih resursa sa nacional-nog na transnacionalni nivo, dok Willyju Beauvalletu pa�nju zaoku-plja veliki broj evropskih parlamentaraca koji na nacionalnom nivouimaju marginalan politièki status ili ga, poput nekih TV zvezda, uop-šte nemaju. U istra�ivanjima koja se bave evropskim integrativnimprojektom primetan je manjak sliènih studija, što svedoèi o tome daje burdijeovski pristup bio i ostao disonantan u odnosu na dominant-ni nauèni diskurs o politici.

Ukoliko bi politièkim dejstvenicima pristupila na diferencira-niji naèin, tj. ako bi uzela u obzir kompleksnost interesnih sklopovakoji su u osnovi politièkog anga�ovanja, i ukoliko bi nedostatke uvezi sa shvatanjem politièkog polja kao zatvorenog mikrokosmosanadomestila proširenjem analize na sektor civilnog društva i dr�avnisektor, pri èemu to podrazumeva i transnacionalnu dimenziju njiho-vog postojanja, burdijeovska škola politièke nauke mogla bi daojaèa svoju poziciju na transnacionalnoj nauènoj sceni, èijem bikonstituisanju doprinela.

Literatura

Boltanski, Luc et Pierre Bourdieu (1976): „La production de l’idéologie do-minante“, Actes de la Recherche en Sciences Sociales, Volume 2,Numéro 2, p. 3-73

Bon, Frédéric et Yves Schemeil (1980): „La rationalisation de l’inconduite:comprendre le statut du politique chez Pierre Bourdieu“, Revuefrançaise de science politique, Volume 30, Numéro 6, p. 1198-1228

Bourdieu, Pierre (1977): „Questions de politique“, Actes de la Recherche enSciences Sociales, Volume 16, Numéro 1, p. 55-89

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Bourdieu, Pierre (1979): La distinction. Critique sociale du jugement, Paris:Les Éditions de Minuit

Bourdieu, Pierre (1981a): „La représentation politique“, Actes de la Recher-che en Sciences Sociales, Volume 36, Numéro 1, p. 3-24

Bourdieu, Pierre (1981b): „Décrire et prescrire“, Actes de la Recherche enSciences Sociales, Volume 38, Numéro 1, p. 69-73

Bourdieu, Pierre (1982): Ce que parler veut dire. L’économie des échangeslinguistique, Paris: Librairie Arthème Fayard

Bourdieu, Pierre (1984): „La délégation et le fétichisme politique“, Actes dela Recherche en Sciences Sociales, Volume 52, Numéro 1, p. 49-55

Bourdieu, Pierre (1988): „Penser la politique“, Actes de la Recherche enSciences Sociales, Volume 71/72, Numéro 1, p. 2-3

Bourdieu, Pierre (1989): La noblesse d’État. Grandes écoles et esprit decorps, Paris: Les Éditions de Minuit

Bourdieu, Pierre (1990): „Droit et passe-droit“, Actes de la Recherche enSciences Sociales, Volume 81, Numéro 1, p. 86-96

Bourdieu, Pierre (1991): Language and Symbolic Power, Cambridge: Poli-ty Pres

Bourdieu, Pierre (1997): Méditations pascaliennes, Paris: SeuilBourdieu, Pierre (2000): Propos sur le champ politique, Lyon: Presses uni-

versitaires de LyonBourdieu, Pierre (2002): Interventions, 1961-2001. Science sociale & acti-

on politique, Marseille: AgoneCalhoun, Graig (2005): „Centralité du social et possibilité de la politique“,

u: Jacques Dubois, Pascal Durand et Yves Winkin (sous la directionde): Le Symbolique et le Social. La Reception internationale de lapensée de Pierre Bourdieu. Actes du Colloque de Cerisy-La-Salle,Liège: Les Éditions de l’Université de Liège, p. 225-256

Caro, Jean-Yves (1980): „La sociologie de Pierre Bourdieu: éléments pourune théorie du champ politique“, Revue française de science politi-que, Volume 30, Numéro 6, p. 1171-1197

Casanova, Pascale (2004): „La revue Liber. Réflexions sur quelques usagespratiques de la notion d’autonomie relative“, u: Louis Pinto, GisèleSapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 413-429

Corcuff, Philippe (2003): Bourdieu autrement. Fragilités d’un sociologuede combat, Paris: Textuel

Heinich, Nathalie (2007): Pourquoi Bourdieu, Paris: GallimardGaxie, Daniel (1977): „Économie des partis et rétributions du militantisme“,

Revue française de science politique, Volume 27, Numéro, p. 123-154

34

AN

AB

IRE

ŠE

V

Girling, John (2004): Social Movements and Simbolic Power: Radicalism,Reform and the Trial of Democracy in France, New York: PalgraveMacmillan

Holmes, Leslie (1997): Postcommunisme: An Introduction, Cambridge: Po-lity Press

Fritsch, Philippe (2000): „Introduction“, u: Bourdieu, Pierre, Propos sur lechamp politique, Lyon: Presses universitaires de Lyon, p. 7-33

Kauppi, Niilo (2005): „Bourdieu’s Political Sociology and the Politics ofEuropean Integration“, u: David L. Swartz & Vera L. Zolberg (eds.):After Bourdieu. Influence, Critique, Elaboration, New York: Klu-wer Academic Publishers, p. 317-333

Lenoir, Remi (2004): „Du droit au champ juridique“, u: Louis Pinto, GisèleSapiro et Patrick Champagne (sous la direction de): Pierre Bour-dieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 231-253

Pavloviæ, Vukašin (2006): „Burdijeov koncept simbolièke moæi i politièkogkapitala“, u: Miloš Nemanjiæ i Ivana Spasiæ (prir.): Nasleðe PjeraBurdijea. Pouke i nadahnuæa, Beograd : Institut za filozofiju i dru-štvenu teoriju/Zavod za prouèavanje kulturnog razvitka, str. 93-107

Pinto, Louis, Gisèle Sapiro et Patrick Champagne (sous la dir.) (2004): Pier-re Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard

Swartz, David L. (2004): „Le sociologue critique et l’intellectuel public“, u:Louis Pinto, Gisèle Sapiro et Patrick Champagne (sous la directionde): Pierre Bourdieu, sociologue, Paris: Fayard, p. 393-411

Swartz, David L & Vera L. Zolberg (eds.) (2005): After Bourdieu. Influence,Critique, Elaboration, New York: Kluwer Academic Publishers

Weber, Max (2008): „Politics as a Vocation“, u: John Dreijmanis (ed.): MaxWeber’s Complete Writings on Academic and Political Vocation,New York: Algora Publishing, p. 155-207

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Ana Birešev

PIERRE BOURDIEU – QUELQUES ÉLÉMENTS(DE LA THÉORIE) DU CHAMP POLITIQUE

Résumé

Dans ce texte l’auteure interpréte quelques articles de Pierre Bourdieu sur lechamp politique publiés par Actes de la recherche en sciences sociales. L’auteure sepropose de réexaminer les apports et les limites d’une conceptualisation bourdieu-sienne de la politique en prêtant une attention particulière à l’analogie économiquequi se trouve à sa base. La question essentielle qui se pose est celle de savoir com-ment penser la politique sans penser politiquement, d’une part, et sans être pris aupiège de l’économisme, de l’autre.

Mots-clefs: champ politique, capital politique, marché politique, dominationsymbolique, domination politique.

36

AN

AB

IRE

ŠE

V