pdf ( 2.35mb)

Bezbednosni profil KikindeIzveštaj o stanju bezbednosti u Kikindi

Izdavanje ove publikacije omogući jela :Saradničke organizacije i institucije:Nosilac projekta:

Beogradskicentar zabezbednosnupolitiku

BCBP

BCBP

Autori: iMaja Bjeloš Saša Đorđević

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Pravo građana na učešće u upravljanju na lokalnom nivou

U skladu sa pravo gra upravljanju na lokalnomEvropskom poveljom o lokalnoj samoupravi đana na učešće univou nije pravo koje građanima daruje njihova lokalna samouprava ili državna vlast, već je ona njihovoizvorno pravo i princip demokratskog ure enja koji važi u svim zemljama Saveta Evrope.đ

Strategija o inovaciji i dobrom upravljanju na lokalnom nivou, kao jedan od svoja tri svoja osnovna principaapostrofira injenicu da su građani “srž demokratskih ins�tucija i procesa” I kao takvi, centar javnihčak�vnos�…

…Na �m idejama i prak�čnim saznanjima osnažen je zahtev za jačanjem učešća građana u upravljanju javnimposlovima na lokalnom i centralnom nivou u većini zemalja Evropske unije. Pored javnog i biznis sektora,jasno je oblikovan i civilni sektor, u kome gra ani i njihova udruženja dobijaju sve veći broj uloga. Zbog togađosnovno pitanje demokra�je ne može više bi� ono o broju biračana perlamentarnim ili predsedničkimizborima, već ono koje se �če različi�h prostora u kojima građanin može ispoljava�svoju biračku moć.

Iz tekstaUvođenje i primena evropskih standarda i vrednos� na lokalnom nivou, Marijane Simić

h� p://partnerstvozaeu.bos.rs/materijal/Uvodjenje%20i%20primena%20evropskih%20standarda%20i%20vrednos�%20na%20lokalni%20nivo.pdf

Bezbednosni profil KikindeIzveštaj o stanju bezbednosti u Kikindi



BCBP

BCBP

Autori : IMaja Bjeloš Saša Đorđević

| SadržajO izveštaju

Kome je izveštaj namenjen?

Metodologija istraživanja i izvori saznanja

Struktura izveštaja

PROFIL OPŠTINE KIKINDA

Opšti podaci

Demografski podaci

BEZBEDNOST KIKINDE U „OČIMA“ GRAĐANA I GRAĐANKI

PROCENA BEZBEDNOSTI U LOKALNOM OKRUŽENJU

Ekonomska bezbednost

Ekološka bezbednost

Stanje kriminaliteta

Zdravstvena bezbednost

Situaciona analiza

Ranjive grupe

MAPIRANJE GLAVNIH AKTERA ZADUŽENIHZA OČUVANJE I UNAPREĐENJ BEZBEDNOSTIE

PREPORUKE

Izvori

Aneksi

3

5

6

7

8

8

9

14

18

18

20

24

26

28

29

31

37

36

41

O izveštajuIzveštaj o stanju bezbednos�u Kikindi je namenjen svima koji su zainteresovani i nadležni za stvaranje uslova za

bezbedan život građanki i građana u Kikindi. Izveštaj pruža uvid u postojeće stanje bezbednos� u Kikindi,

odnosno ukazuje na ključne bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima se građani i građanke Kikinde

suočavaju i iden�fikuje najvažnije lokalne aktere koji se bave unapređenjem bezbednos�. Pored toga, u

izveštaju su predstavljeni i primeri (ne)uspešne međusektorske saradnje prilikom rešavanja pojedinih

bezbednosnih problema, poput nasilja u porodici i bezbednos�mladih. Izveštaj ima za cilj da posluži kao osnova

donosiocima odluka u Opš�nskoj upravi za osmišljavanje konkretnih mera ili planova za dalje unapređenje

bezbednos�u Kikindi.

Istraživanje je inicirano i sprovedeno u okviru druge faze projekta “Kreiranje i razvoj lokalnih poli�ka – Evropska

dimenzija” koji je realizovan od avgusta 2012. do juna 2013. godine pod nazivom “Od poli�ke do promena u

lokalnoj zajednici”. Projekat je realizovao Centar za podršku ženama (Kikinda) u saradnji sa Beogradskim

centrom za bezbednosnu poli�ku (Beograd), LearderNetom (Novi Sad/Bečej) i Nacionalnom službom za

zapošljavanje – Pokrajinskom službom, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Opš� cilj projekta je bio da se kombinovanjem različi�h ak�vnos� doprinese primeni evropskih modela i

standarda u kreiranju i sprovođenju tri poli�ke na lokalnom nivou – poli�ke za mlade, poli�ke ljudske

bezbednos�i poli�ke zapošljavanja.

Specifični ciljevi u vezi sa segmentom bili su:ljudska bezbednost

�� doprine�razumevanju novog koncepta bezbednos�u kome se ljudi nalaze u centru interesovanja;

�� upozna� učesnike/ce projekta sa najboljim praksama rada opš�nskih tela za bezbednost, sa

iskustvima policije u lokalnoj zajednici, kao i sa praksama konsultacija sa akterima sektora

bezbednos�;

�� podrža�kreiranje lokalnih akcionih planova bezbednos�i

�� održa�sprovođenje ak�vnos�u domenu prevencije problema koji se �ču ljudske bezbednos�.

3Bezbednosni profil Kikinde

U projektu je neposredno učestvovao opš�nski �m koji su činili predstavnici lokalnog Saveta za bezbednost,

Kancelarije za mlade, lokalne samouprave, policije, Centra za socijalni rad i organizacija civilnog društva u čijem

su fokusu teme iz oblas�bezbednos�. Projektne ak�vnos�uključile su: istraživanja, edukacije, konsultantski rad

sa lokalnim �mom i sprovođenje različi�h javnih akcija u opš�ni.

Izveštaj su sačinili istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu poli�ku Maja Bjeloš i Saša Đorđević.

4 Bezbednosni profil Kikinde

Kome je izveštaj namenjen?Autori izveštaja se nadaju da će donosioci odluka u Opš�nskoj upravi prilikom formulisanja lokalnihbezbednosnih poli�ka i mera razmotri�ključne nalaze istraživanja i preporuke date u izveštaju. Tu se,pre svega, misli na Savet za bezbednost, koji je zadužen za planiranje i sprovođenje međusektorskesaradnje tokom realizovanja ovih poli�ka na lokalnom nivou. Pored toga, nadamo se da će izveštajrazmotri�i Skupš�na opš�ne, kao i Opš�nsko veće, da će njegovi nalazi posluži�kao osnova za to dačlanovi ovih organa preduzmu dalje ak�vnos� u ovoj oblas�. Nadamo se, takođe, da će nalazi ipreporuke iz ovog izveštaja podstaći što veći broj državnih organa i lokalnih ins�tucija da, prilikompružanja bezbednos�, u obzir uzmu bezbednosne probleme koji mahom pogađaju žene i ostaleranjive grupe u lokalnim zajednicama. Mnogobrojne organizacije civilnog društva, koje delaju nalokalnom nivou, bitne su i iskusne saveznice prilikom sprovođenja preporuka iz ovog izveštaja.Jadnako važno nam je da ovaj izveštaj privuče i pažnju šire javnos�.


Metodologija istraživanjai izvori saznanjaIzveštaj je sačinjen na osnovu istraživanja javnog mnjenja, zaključaka sa fokus grupe i intervjua predstavnikalokalne samouprave. Takođe, kao izvori saznanja, korišćena su i postojeća istraživanja, medijski članci, kao ianalize sadržaja primarnih izvora (zakona, statuta opš�ne, lokalnih akcionih planova, izveštaja i sl.) vezanih zabezbednost na lokalnom nivou.

Za potrebe istraživanja javnog mnjenja u Kikindi istraživači BCBP su izradili upitnik sa setom pitanja radiispi�vanja stavova građana i građanki o ličnoj bezbednos� i stanju bezbednos� u mestu u kome žive. Nakonizrade upitnika, anketu su sproveli volonteri Centra za podršku ženama, kojom je bilo obuhvaćeno 299 građanaKikinde. Uzorak anke�ranih građana je bio slučajan, a ne reprezenta�van (1-2 odsto ukupnog brojastanovništva), ali se prilikom anke�ranja građana vodilo računa da slučajan uzorak odslikava proporcionalnuzastupljenost stanovništva u polnoj, starosnoj i e�čkoj strukturi ukupnog stanovništva Kikinde. To podrazumevada je odnos anke�ranih žena i muškaraca 51:49 odsto. Uzorak anke�ranih građana prema nacionalnoj i etničkojpripadnos� je bio takav da su većina bili Srbi, ali da su u anke� učestvovali i pripadnici mađarske i romskenacionalne manjine. Takođe, anketom su obuhvaćeni pripadnici grupe mladih, radno sposobnog stanovništva ipenzionera. Nakon sprovođenja ankete i obrade podataka ostvaren je početni uvid u stanje bezbednos� uKikindi. Ključni rezulta�istraživanja javnog mnjenja su dalje verifikovani organizovanjem fokus grupe u Kikindi iintervjuisanjem najznačajnijih predstavnika lokalne samouprave (npr. policije, Saveta za bezbednost,organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, itd.) u aprilu 2013. godine. Organizovanje fokus grupe iintervjua predstavnika lokalne samouprave je dodatna vrednost ovog istraživanja, jer je �me omogućeno boljesagledavanje problema�ke, odnosno bolje razumevanje i opis bezbednosnih izazova, rizika i pretnji sa kojima segrađani Kikinde suočavaju. Iako su učesnici fokus grupe i intervjua pored kriminaliteta iden�fikovali i drugebezbednosne probleme (prvenstveno vršnjačko nasilje), ak�vnos� i informacije o ak�vnos�ma koje lokalnatela i organi preduzimaju kako bi ih rešila vrlo su ograničene. Iz tog razloga, nalazi i preporuke izne� u ovomistraživanju sačinjeni su pre svega na osnovu zaključaka sa održane fokus grupe i intervjua, tokom kojih segovorilo o stanju bezbednos� u Kikindi, a koje su sprovedeni u aprilu 2013. godine. Nalazi i preporukepredstavljeni u izveštaju mogu da posluže kao osnova za osmišljavanje konkretnih mera za unapređenjebezbednos�u Kikindi.�


Struktura izveštajaIzveštaj obuhvata nekoliko tematskih celina. U prvom delu pružene su osnovne informacije o opš�ni Kikinda,poput geografskih odrednica i demografskih podataka. U drugom delu su predstavljeni ključni rezulta�istraživanja stavova građana o ličnoj i bezbednos� u gradu Kikinda. Treće poglavlje obrađuje bezbednosneizazove, rizike i pretnje sa kojima se građani i građanke Kikinde suočavaju. U četvrtom poglavlju su prikazanenajvažnije ins�tucije i organizacije koje se staraju o bezbednos� u gradu ili doprinose poboljšanju ličnebezbednos� građana ili bezbednosne situacije u gradu. U tom poglavlju biće prikazani primeri uspešnemeđusektorske saradnje prilikom rešavanja pojedinih bezbednosnih problema i mogućnos� za unapređenjebezbednos� u lokalnoj zajednici. Konačno, izveštaj obuhvata preporuke koje će bi� upućene lokalnojsamoupravi na razmatranje i stavljene na uvid javnos�.


PROFIL OPŠTINE KIKINDA

Opšti podaci

Opš�na Kikinda je centar Severnobanatskogupravnog okruga (severnog Banata i Po�sja).Opš�na Kikinda se nalazi u Vojvodini, RepublikaSrbija, u severoistočnom delu Banata i zаuzimаprostor od 782 km2. Teritorija opš�ne graniči se sašest vojvođanskih opš�na - na severozapadu saopš�nom Čoka, na zapadu sa opš�nom Ada, najugozapadu sa opš�nom Novi Bečej, na jugu saopš�nama Zrenjanin i Ži�šte, na jugoistoku saopš�nom Nova Crnja, dok se na istoku i severoistokugraniči sa Rumunijom. Opš�na Kikinda dаnаs imаdeset nаseljenih mestа u kojimа živi 59.453stаnovnikа: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo,Bašaid, Iđoš, Kikinda, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci,Rusko Selo i Sajan (premа popisu iz 2011. godine). Uposlednjih deset godina primetan je nega�vantrend iseljavanja radno sposobnog (i fer�lnog)stanovništva, kao i opadanje stope prirodnogpriraštaja budući da je prema popisu iz 2002. godineopš�na Kikinda imala 67.002 stanovnika, tj. 7.549 stanovnika više. Opš�na Kikinda imа rаzvijenu poljoprivredu,prehrаmbenu industriju, metаlsku, hemijsku i industriju grа аterijаlа. Okolinа Kikinde posedujeđevinskog mnаjve а nаlаzi а nаe i gаsа u Srbiji. Privredа je izvozno orijen�sаnа.ć št

U Opš�ni je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. U Opš�ni je u službenoj upotrebi i mađarski jezik ipismo u skladu sa Zakonom i Statutom opš�ne u naseljenim mes�ma: Banatskoj Topoli, Kikindi, Ruskom Selu iSajanu


Demografski podaci

U opš�ni Kikinda trenutno živi 59.453 građana u 10 naselja. Prosečna gus�na naseljenos�iznosi 81 stanovnikna km2. Prema urbano-ruralnoj strukturi Opš�nu čini 64 odsto gradskog ili i 36 odsto ruralnog stanovništva(prema popisu iz 2011. godine). Izraženo u brojkama u gradu Kikinda živi 38.065 stanovnika, a u okolnimnaseljenim mes�ma ukupno 21.388 stanovnika.

Tabela 1. Struktura stanovništva prema �pu naselja

Izvor tabele: Republički zavod za sta�s�ku

9

Gradskostanovništvo 41.935 38.065 62.59% 64%

Ostalostanovništvo 25.067 21.388 37.41% 36%

Ukupnostanovništvo 67.002 59.453 100% 100%

2002. 2011. 2002. 2011.

Broj stanovnika Učešće

OPŠTINA

Bezbednosni profil Kikinde

Starosna struktura stanovništva opš�ne Kikinda ispoljava tendenciju uravnoteženja proporcija među velikimstarosnim grupama. Prosečna starost je oko 40 godina života. Stanovništvo staro preko 65 godina čini oko 16odsto, dok mlađa populacija (do 19 godina) učestvuje u ukupnom broju stanovnika sa 19,5 odsto.

Tabela 2. Struktura stanovništva prema staros�i polu

10

Ukupno 67.002 59.453

Muškarci 32.675 29.102

Žene 34.327 30.351

Ukupno 2.807 2.545

Muškarci 1.458 1.305

Žene 1.413 1.240

Ukupno 3.479 2.844


Žene 1.703 1.408

Ukupno 4.013 2.807


Žene 1.936 1.349

Ukupno 4.691 3.424


Žene 2.331 1.667

Ukupno 4.627 3.699


Žene 2.219 1.757

2002. 2011.

Udeo u ukupnombroju stanovnika uopš�ni (%)

0-4

5-9

10-14

15-19

20-24



Polna struktura stanovništva

Iako se broj stanovnika smanjio, udeo žena i muškaraca u strukturi stanovništva je ostao nepromenjen. Žene i

dalje čine više od polovine stanovništva opš�ne Kikinda (51%), dok zastupljenost muškaraca u ukupnoj strukturi

stanovništva iznosi 49 odsto.

11

Ukupno 4.346 3.811


Žene 2.159 1.810

Ukupno 4.182 3.813


Žene 2.045 1.797

Ukupno 4.612 3.931


Žene 2.325 1.920

Ukupno 5.114 3.874


Žene 2.523 1.890

Ukupno 5.696 4.348


Žene 2.791 2.219

25-29

30-34

35-39

40-44

45-49


Tabela 3. Polna struktura stanovništva


Etnički sastav

U Opš�ni Kikinda ogromnu većinu čine Srbi sa 76,4 odsto, a za�m Mađari sa 12,8 odsto. Od drugih pripadnikanacionalnih manjina značajniji udeo u stanovništvu imaju Romi sa 2.33 odsto. Udeo ostalih pripadnikanacionalnih manjina - Hrvata, Crnogoraca, Rumuna, Makedonaca, Ukrajinaca, Albanaca i ostalih je manji odjedan odsto.

Demografska kretanja

Osnovna karakteris�ka, ali i uzrok aktuelnih demografskih kretanja u opš�ni Kikinda, jeste narušena privrednastabilnost. Des�mula�vna privredna kretanja, od devedese�h pa nadalje, uslovila su proces iseljavanja radnosposobnog (i fer�lnog) stanovništva, opadanje stope prirodnog priraštaja, smanjenje procenta radnosposobnog stanovništva, koje čini 68,14 odsto ukupnog stanovništva i početak procesa starenja.

Tabela 4. Uporedni pregled broja stanovnika


12

Muškarci 32.675 29.102 49%

Žene 34.327 30.351 51%

Ukupno 67.002 59.453 100%

Broj stanovnika uopš�ni 2002. 2011.

Struktura stanovništvau opš�ni (%)

1991. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2011.

69.743 67.378 67.002 66.168 65.532 64.842 64.119 59.453Broj stanovnika

u Opš�ni


Obrazovna struktura stanovništva opš�ne Kikinda ukazuje na to da je završena srednja škola najčešći vid

obrazovanja (42%), na drugom mestu je osnovno obrazovanje (26%), dok je osam odsto stanovništva opš�ne sa

višom i visokom stručnom spremom.


BEZBEDNOST KIKINDEU „OČIMA“ GRAĐANA I GRAĐANKIPrema istraživanju javnog mnjenja većina anke�ranih građana Kikinde se oseća ličnobezbedno (69%), a svega mali procenat njih se oseća veoma ili uglavnom nebezbedno(7,5%).

Više od tri četvr�ne građana (79%) je ocenilo da se najbezbednije oseća u svojim kućama, a potom u mestu

u kojem žive (63%).

14

45,00%

40,00%

35,00%

30,00%

25,00%

20,00%

15,00%

10,00%

5,00%

0,00%

41,50%

27,50%

23%

6%

1,5%

U kojoj meri se građani Kikindeosećaju sigurno

veoma bezbedno

uglavnom bezbeno

ni bezbedno ni nebezbedno

uglavnom nebezbedno

veoma nebezbedno


U ključne razloge zbog kojih se osećaju bezbedno anke�rani građani Kikinde ubrajaju to što „žive normalno i

poštuju red i zakon“ (42%), a za�m što su sposobni da zaš�te sebe (23%). Tek šest odsto građana smatra da su

državni organi svojim dobrim radom doprineli njihovom osećanju lične bezbednos�. Razlozi zbog kojih se

ispitanici osećaju lično nebezbedno su pre svega loša ekonomska situacija i siromaštvo, porast uličnog kriminala

i nasilja, problemi sa narkomanijom, loš rad državnih organa, ekološki problemi, ponašanje navijača, korup cija,

porast nasilja u porodici.

Na pitanje u koga se pouzdaju da zaš��njih i njihovu porodicu, više od dve trećine građana (68%) je istaklo da se

pre svega oslanjaju na sebe, pa tek onda na policiju (25%), prijatelje (11%) i komšiluk (7%). Svaki dese�građanin

je izjavio da ne veruje nikom (11%).

Ocenjujući stepen ličnog zadovoljstva radom državnih i lokalnih organa (školske ocene: 1=veoma

nezadovoljan/na, 5=veoma zadovoljan/na, 0=ne zna, nema stav), građani su istakli da su nezadovoljni pre svega

radom lokalne samouprave (39%), za�m inspekcijskih službi (33.5%), osnovnog javnog tužilaštva (30%), sudova

(29.5%), policije (27%), Centra za socijalni rad (25%), pa tek onda radom Saveta za bezbednost (19%).


porasta nasilja u porodici

korupcija

ponašanje navijača

ekološki problemi

problemi sa narkomanijom

loš rad državnih organa

porast uličnog kriminala i nasilja

loša ekonomska situacija i siromaštvo

4% 4%5%

6%

17% 17%

40%39%

Na pitanje ko je odgovoran za narušavanje bezbednos�u Kikindi, po mišljenju anke�ranih građana, to su policija

(45%), lokalna samouprava (13%), građani, odnosno pojedinci (11%). Među�m, kada se od građana tražilo da

imenuju, tj. pruže odgovor na pitanje „Ko, po Vašem mišljenju, najviše ugrožava bezbednost u lokalnoj zajednici

i na koji način? (pojedinci, grupe, neke organizacije...)“, građani su, ipak, naveli da je odgovornost za

narušavanje bezbednos�na individualnom nivou, odnosno, najčešći je odgovor da adolescen�, odnosno mladi

predstavljaju one koji ugrožavaju bezbednost u gradu. Takođe, u pojedince koji ugrožavaju bezbednost spadaju

„oni koji kradu“, tj. lopovi, ljudi u alkoholisanom stanju, huligani, Romi, narkomani.

Jedna trećina građana (34%) smatra da je lokalna samouprava jedna od najviše odgovornih ins�tucija za

unapređenje ili staranje o bezbednos� građana/ki u Kikindi. Druga po redu ins�tucija koja se prepoznaje kao

odgovorna za unapređenje ili staranje o bezbednos�građana je policija (30%). Samo dvoje ispitanih smatra da

je za unapređenje bezbednos� zaslužan Savet za bezbednost, a njih sedmoro misli da su za to zaduženi sami

građani. Skoro jedna pe�na građana nema stav ili ne zna odgovor na ovo pitanje.

Većina građana ne prepoznaje rad Saveta za bezbednost, budući da je svega desetak ispitanika od ukupnog

broja anke�ranih znalo da navede neku ak�vnost koju je sproveo Savet.

Na pitanje da li je bezbednost neke grupe građana u Kikindi ugrožena, veliki procenat ispitanika ne zna ili nema

stav o tome – 18 odsto ispitanih smatra da su svi građani ugroženi bez izuzetka. Ipak, neki ispitanici su prepoznali

romsku zajednicu (10% građana), žene (6%), stare (5%), omladinu (2%), nacionalne manjine odnosno etničke

grupe (2%), kao ranjive grupe ili grupe čija je bezbednost ugrožena.

Prema mišljenju građana Kikinde, u područja ili delove mesta u kojima je bezbednost najviše ugrožena spadaju

periferni delovi grada („Strelište“, „Bedem“), za�m kvart grada koji nosi naziv „Mikronaselje“, i ona mesta u

gradu koja su slabo osvetljena ili neosvetljena. Uži centar grada, zbog frekvencije ljudi i broja ugos�teljskih

objekata je, takođe, prepoznat kao mesto na kojem bezbednost građana može bi� ugrožena, posebno

omladine. Ugrožavanje bezbednos� u ovim zonama grada je naviše povezano sa rizikom od krađa, izbijanja

tuča, uništavanja i/ili obijanja stambenih i poslovnih objekata.

Najveće bezbednosne probleme ili pretnje u Kikindi po mišljenju građana predstavljaju loša ekonomska

situacija (21.5%) koja obuhvata nezaposlenost i siromaštvo, različi� vidovi nasilja (8%), porast (uličnog)


kriminala (4%), krađe (4%), korupcija (2%). Na ovo pitanje nije odgovorilo 17 odsto građana.

Na pitanje šta je potrebno preduze�da bi se bezbednost građana povećala, veliki procenat građana ne zna koje

je mere potrebno preduze�. Ipak, brojni ispitanici se zalažu za preduzimanje represivnih mera, poput pojačane

policijske kontrole, posebno noću, hapšenja i uvođenje strožijih kaznih za počinioce krivičnih dela i tome slično.

Pored toga, pojedini građani su naveli da je potrebno poboljša� noćnu rasvetu i uves� video nadzor u

frekventnim delovima grada. Građani u mnogo manjem obimu prepoznaju da je potrebno preduze� neke od

preven�vnih mera, kao što su edukacija i podizanje sves�građana, a posebno mladih, o bezbednosnoj kulturi,

nenasilju, za�m preduzimanje prevencije u cilju suzbijanja narkomanije, nasilja u porodici, ulaganja u rad

policije. Neki od građana su naveli i to da bi poboljšanje ekonomske situacije dovelo do povećanja bezbednos�

građana.

Prema ispi�vanju javnog mnjenja, s�če se u�sak da ispitani građani Kikinde nisu dovoljno zainteresovani da

se angažuju u rešavanju nekog bezbednosnog problema u zajednici. Oko 40 odsto građana je odgovorilo da

bi se lično angažovalo da neki bezbednosni problem reši, dok je skoro is� procenat građana reklo da ne bi.

Njih oko 20 odsto ne zna šta bi učinilo.

17

Da li biste se lično angažovali u rešavanju nekogbezbednosnog problema u zajednici?

DA

NE

NE ZNAM


40%

40%

20%

PROCENA BEZBEDNOSTIU LOKALNOM OKRUŽENJUGrađani Kikinde se prema istraživanju javnog mnjenja osećaju bezbedno, i to pre svega u svom domu, a za�m i u

mestu u kome žive. U najvećoj meri, za takav osećaj bezbednos�su zaslužni sami građani, a ne državne i lokalne

ins�tucije koje su zadužene za održavanje i unapređenje bezbednos�. Bez obzira na lično osećanje bezbednos�i

rela�vno bezbedno stanje u Kikindi iskazano u istraživanju javnog mnjenja, zaključci sa fokus grupe i intervjua

ukazuju na to da postoje određeni „okidači“ koji mogu da u�ču na narušavanje bezbednog lokalnog okruženja.

Tokom diskusije učesnici su potvrdili postojanje brojnih bezbednosnih problema koji su iden�fikovani prilikom

istraživanja javnog mnjenja, ali su posebno istakli lošu ekonomsku situaciju građana koja posredno u�če na

povećanje stope kriminaliteta, za�m bezbednost mladih i vršnjačko nasilje, ekološke probleme kao

bezbednosne probleme koji su veoma izraženi u Kikindi, iako to građani u istraživanju javnog mnjenja nisu

prepoznali kao najvažnije.

Procena bezbednos�, tj. bezbednosna analiza je vršena na osnovu zaključaka sa fokus grupe i i intervjua

predstavnika lokalne samouprave koji su organizovani u aprilu 2013. U fokus grupi je učestvovalo osam

predstavnika i to: dve članice organizacije civilnog društva koja se bavi pružanjem podrške ženama, predstavnici

romske i mađarske nacionalne manjine, dve predstavnice Kancelarije za mlade, predstavnik policije, kao i

predstavnik penzionera. Pored toga, organizovani su i intervjui predstavnika lokalne samouprave i Policijske

uprave u Kikindi. Analiza je dopunjena zvaničnim podacima Republičkog zavoda za sta�s�ku, Zavoda za javno

zdravlje, izveštaja Policijske uprave u Kikindi i drugih organa i tela.

Ekonomska bezbednost

Učesnici konsultacija su izrazili veliku zabrinutost zbog loše ekonomske situacije u Kikindi koja može da bude

uzrok nastanka brojnih bezbednosnih problema. Da je ekonomska situacija zabrinjavajuća potvrđuju i mnogi

zvanični podaci. Stopa nezaposlenos� u Kikindi iznosi 30,07 odsto i iznad je prosečne stope nezaposlenos� u

Srbiji koja iznosi 25,50 odsto (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, 2012) (pogleda�: Grafika 1).


Prema �m pokazateljima Kikinda spada među 12 opš�na u Srbiji i jednim gradom koji su ekonomski slabo

razvijeni . Prema podacima Republičkog zavoda za sta�s�ku, prosečna zarada u Kikindi od januara do aprila¹

2013. godine iznosi 35.398 dinara, što je za 17 odsto manje od republičkog proseka. Takođe, Kikinda je pri dnu

lestvice i po primanjima građana u severnom Banatu, budući da za sada samo u Adi imaju niža primanja od

Kikinde, dok su u Kanjiži, Novom Kneževcu, Sen�i Čoki iznad (RSZ, april 2013). Prema podacima iz aprila 2013.

godine, u Kikindi je više nezaposlenih žena, i to od 6.022 nezaposlene osobe, žene čine 3.057. Takođe, veliki broj

osoba (1.929) sa osnovim obrazovanjem u Kikindi pokušava da pronađe posao, kao i sa visokim (322). Od svih

privrednih delatnos�, trenutno je velika potražnja za građevinskim radnicima (Starčević, 2013).

Grafika 1: Stopa nezaposlenos�u Kikindi, Republici Srbiji i Severnobanatskom okrugu

U vezi sa ekonomskim problemima je i problem beskućništva. Centar za socijalni rad u Kikindi nema mogućnos�

odnosno finansijskih i materijalnih resursa da rešava stambeno zbrinjavanje beskućnika. Veliki problemi se

¹Aleksinac, Bač, Barajevo, Bor, Brus, Ćuprija, Grad Niš, Ivanjica, Rekovac, Ruma, Velika Plana, Vršac i Zaječar.

19

31,00%

30,00%

29,00%

28,00%

27,00%

26,00%

25,00%

24,00%

23,00%

Kikinda30,0%

Severnobanatski okrug27,30%

Republika Srbija25,50%


javljaju tokom zime, i u slučajevima kada porodice sa decom nemaju mogućnost zbrinjavanja u objek�ma sa

strujom i grejanjem. Trenutno u Kikindi nedostaje dnevni boravak za socijalno ugrožene. Kapacite�prihvatnog

centra u Kikindi su ograničeni na deset kreveta i na period od sedam dana (Ćalija, 2012). Pregovori o povećanju

kapaciteta prihvatnog centra sa lokalnom samoupravom su u toku (Ostojić, 2012).

Ekološka bezbednost

Ekološki problemi koji obuhvataju zagađenost vode, vazduha i životne sredine, prema mišljenju sagovornika

fokus grupe, predstavljaju jedne od najvećih bezbednosnih problema sa kojima se građani suočavaju u

svakodnevnom životu. Zbog toga, rešavanje ovih problema treba da bude na lis�prioriteta lokalne samouprave.

Bezbednost vode i vazduha

Stanovništvo u Kikindi i u okolnim selima koris�hemijski neispravnu vodu za piće, na šta nedvosmisleno ukazuju

zvanični podaci lokalnog Zavoda za javno zdravlje. Fizičko-hemijska ispravnost vode za piće u Kikindi je takva da

u potpunos�ne odgovara utvrđenim standardima prema Pravilniku o higijenskoj ispravnos�vode (Službeni list

SRJ, br. 42/98) (pogleda�: Tabela 2). Razlozi za to su povećano prisustvo organskih materija, povećana

koncentracija amonijaka i arsena i povećane boje.

Tabela 5: Fizičko-hemijski i mikrobiološki pregledi vode u Opš�ni Kikinda

20

april 84 84 100% 172 20 11,60%

mart 64 64 100% 188 16 8,50%

februar 84 84 100% 188 30 16%

januar 84 84 100% 172 33 19%

Broj uze�h

uzoraka

Broj

neispravnih

Procenat

neispravnih

Broj uze�h

uzoraka

Broj

neispravnih

Procenat

neispravnih

Fizičko-hemijski pregled Mikrobiološki pregled


Takođe, u manjem procentu je voda u Kikindi mikrobiološki neispravna. Od početka 2013. godine, najveći

procenat mikrobiološke neispravnos� je uočen u januaru kada je skoro pe�na uzoraka bila neispravna

(pogleda�: Grafika 2). Razlozi mikrobiološke neispravnos� su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i

prisustvo sulfito redukujućih klostridija. Prema oceni Zavoda za javno zdravlje u Kikindi, celokupan vodni resurs

u Kikindi je kvalita�vno i kvan�ta�vno degradiran budući da je broj ispitanih ili uze�h uzoraka vode u gradu i

selima nezadovoljavajući. Na osnovu dosadašnje iden�fikacije antropogenih ak�vnos� u Kikindi i na osnovu

geoloških i hidrogeoloških karakteris�ka terena, sve su klasifikovane kao potencijalni izvori zagađivanja vodnog

resursa (Mas�lović, 2010). Na zagađenje vode u�če i dotrajalost vodovodnog sistema.

Za problem lošeg kvaliteta pijaće vode u Kikindi lokalna samouprava je tražila rešenje u izgradnji fabrike vode.

Početne ak�vnos� oko izgradnje fabrike vode su počele još ranih devedese�h godina kada su skopljeni

sporazumi sa firmom Kaligen iz Italije. Radnje su stopirane uvođenjem embarga tadašnjoj SRJ. Po skidanju

sankcija pregovori su obnovljeni a za istraživanja vezana za tehnologiju kojom bi se voda prečišćavala angažovan

je �m Tehnološkog fakulteta iz Novog Sada na čelu sa prof. Božom Dalmacijom. Instalirano je pilot postrojenje za

ispi�vanje tehnologije, koje je završilo sa radom 2003. godine sa predloženom tehnologijom prečišćavanja.

Među�m, fabrika vode nije izgrađena zbog nedostatka sredstava. Nakon dve godine ponovo je pokrenuta

inicija�va za izgradnju fabrike vode. Inicija�va je pokrenuta kada su predstavnici Razvojne banke Austrije i

Agencije za razvoj Austrije ponudili model za rešavanje višedecenijskog problema snabdevanja pijaćom vodom

u Kikindi. Realizacija ove ideje je trebalo da počne 2006. godine (Ekapija, 2005). Član Opš�nskog veća Nenad

Grbić je tokom 2012. godine najavljivao skori početak radova na realizaciji projekta, a jedan od razloga zbog čega

nije započeto sprovođenje je nezainteresovanost svetskih banaka da daju kredit, a ni da otkupe municipalne

obveznice (Is�nomer, 2012).


Grafika 2: Procenat neispravnih uzoraka vode u Opš�ni Kikinda

Kada je reč o stepenu zagađenos�vazduha, Zavod za javno zdravlje u Kikindi je u junu 2012. godine po prvi put,

nakon dve godine, ocenio kvalitet vazduha kao dobar. To znači da nije registrovano prekoračenje vrednos�čađi

kao ni punih suspendovanih čes�ca. Rezulta�analiza pokazali su da nije zabeleženo prekoračenje koncentracije

sumpor-dioksida, azotnih oksida i ozona, navodi se u saopštenju kikindske opš�ne (Kikinda na netu, 2012).

Bezbednost životne sredine

Vojvodina je područje sa najmanje šuma u Evropi s obzirom na to da prosečna šumovitost iznosi svega šest

odsto. Kikinda je daleko ispod tog proseka, jer je tek 1,5 odsto teritorije opš�ne pošumljeno. Bez obzira na ovako

loše stanje, nelegalna seča drveta predstavlja bezbednosni problem u Kikindi zbog čega je u 2012. godine

podneto 13 krivičnih prijava (RTV, 2013). U 2013. godini zapaža se trend porasta nelegalne seče drveta u odnosu

na prethodnu godinu, budući da je Poljočuvarska služba „Beozaš�ta“ u prva tri meseca 2013. godine sačinila 60

zapisnika, tri puta više nego cele prošle godine. Iako Poljočuvarska služba u Kikindi trenutno poseduje

odgovarajuće ljudske i materijalne resurse za rad, to nije u�calo na smanjenje broja „šumskih krađa“.

22

April Mart Februar Januar

120%

100%

80%

60%

40%

20%

0%

11,60%8,50%

16%19%

100% 100% 100% 100%

Fizičko hemijski pregled Mikrobiološki pregled


Prema mišljenju Poljočuvarske službe, postoje dva osnovna razloga nelegalne seče šuma – prvi, zbog nabavke

drva za ogrev, što je povezano sa nestabilnom ekonomskom situacijom u Kikindi, i drugi je s�canje imovinske

koris�(RTS, 2013).

Od ukupnog broja sačinjenih zapisnika Poljočuvarska služba je u periodu januar-mart 2013. godine podnela

Sekretarijatu za inspekcijske poslove 47 zapisnika. Na osnovu njih inspekcija je podnela 20 prekršajnih prijava i

dobila 27 službenih beleški. U okviru prekršajnih prijava 25 osoba je optuženo za krađu drva, a pet za gaženje

useva. Dodatna poteškoća u rešavanju problema nelegalne seče drveća je zastarelost slučajeva za koje je

pokrenut sudski postupak, jer je nemoguće pronaći okrivljenog. Pored policije, u rešavanju ovog problema

neophodno je uključi�i tržišnu inspekciju. Ukoliko se ovakav trend nastavi u narednih deset do petnaest godina,

postoji realna opasnost da opš�na Kikinda ostane bez pošumljenih delova teritorije.

Pored problema nelegalne seče šuma tokom 2013. godine uočeno je nezadovoljstvo građana Kikinde radom

kompanije A.S.A. koja vrši usluge sakupljanja opš�nskog otpada i vršenjem komunalne usluge odnošenja i

zbrinjavanja otpada. Naime, ugovorom o poveravanju ovog posla između opš�ne i kompanije A.S.A.

predviđeno je da se vrši selekcija i reciklaža prikupljenog otpada. Među�m, ova kompanija neadekvatno

sakuplja i deponuje sakupljeni otpad, pa se deponija puni brže nego što je projektom predviđeno. U javnos�se

pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i

nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško (Blic, 2013). Menadžer kompanije A.S.A. Ljubiša Nikšić tvrdi da su

netačne informacije da se na deponiji u Kikindi odlaže nuklearni otpad pravdajući se �me da redovne

inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnos�. Na regionalnu deponiju u Kikindi prošle

godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada

koji sadrži azbest Inače, deponija je pravljena za čvrs�, što takođe doprinosu bržem popunjavanju deponije.

komunalni neopasni otpad. Pored toga, u Kikindi ne postoji popis divljih deponija kojih u proseku ima od pet do

deset i koje se stalno obnavljaju na is�m ili različi�m mes�ma u opš�ni nakon čišćenja. Posebno ugrožena

kategorija građana su žitelji Kikinde koji žive nadomak deponije, jer se njihova domaćinstva nalaze svega jedan

kilometar od deponije. Ukoliko se ne preduzmu adakvatne mere, nastaće veoma ozbiljni ekološki problemi. U

ovom momentu izgrađeni deo deponije je već skoro popunjen i iz kompanije A.S.A. su se nedavno obra�li

opš�ni sa zahtevom da se dozvoli povećanje visine tela deponije. Ukoliko bi se ovo dozvolilo visina gomile smeća

na deponiji bi bila viša od nekih najviših objekata u gradu. Problem bi se delimično mogao reši� većim

angažovanjem opš�nskih službi i inspekcija, a za potpuno reševanje ovog problema potrebna je zajednička

saradnja opš�ne Kikinda i kompanije A.S.A.


Treći problem u vezi sa bezbednošću životne sredine �če se oronulih stambenih objekata. Naime, komunalna

inspekcija u Kikindi je utvrdila da u oko 250 privatnih kuća u Opš�ni Kikinda pre�opasnost od obrušavanja čime

je potencijalno ugrožena bezbednost građana, ali i životne sredine (Večernje novos�, avgust 2012). Prema

važećim pravnim propisima urušene objekte bi trebalo da saniraju stanari, a građevinska inspekcija može da

izda zabranu korišćenja objekta i naloži da se postavi zaš�tna ograda ili skela, a potom i da se ukloni nedostatak.

Budući da većina vlasnika nema sredstava za opravku, Opš�nsko veće je tokom 2012. godine nadležnima u

lokalnoj samoupravi naložilo da pronađu rešenje za ovaj problem. Trenutno je u Iđošu najviše ruiniranih kuća,

čak 54, pored kojih meštani, uz veliki oprez, prolaze, dok je u obližnjem Sajanu 38 takvih objekata. U Novim

Kozarcima je 25 neobezbeđenih kuća, u Mokrinu 19, Nakovu i Bašaidu po devet, Banatskom Velikom Selu

sedam, a če�ri u Banatskoj Topoli.

Stanje kriminaliteta

Bezbednosni problemi poput opšteg kriminala, bezbednos�u saobraćaju, te problemi sa narkomanijom i druga

krivična dela opravdano zabrinjavaju građane Kikinde ukoliko se uzme u obzir sta�s�ka Policijske uprave. Prema

podacima Policijske uprave Kikinda struktura prekršajnih i krivičnih dela obuhvata krivična dela pro�v imovine

kao što su krađe i prevare, krivična dela pro�v zdravlja ljudi, poput neovlašćene proizvodnje i stavljanja u

promet opojnih droga, za�m problemi u saobraćaju zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa. Tokom 2012.

godine na teritoriji Kikinde realizovana je ukupno 61 zaplena opojnih droga i ukupno oduzeto i zaplenjeno

97.781,17 grama opojne droge (Izveštaj PU KI, 2012). Najviše je zaplenjeno marihuane, ali i preko 17.000

tableta sa liste opojnih droga i psihotropnih supstanci. Ako se uzme u obzir, na primer, 2010. godina kada je

registrovan skoro is� broj zaplena, ukupno 60, i ukupno oduzeto i zaplenjeno 50.152,23 grama opojne droge

(Izveštaj PU KI, 2010), može se konstatova�da je došlo do naglog povećanja količine opojnih droga u prometu.

Što se �če bezbednos� u saobraćaju, ukupan broj saobraćajnih nezgoda u 2012. godini je bio 389. To je za

posledicu imalo 302 nastradale osobe od kojih 12 poginulih, 81 teže i 209 lakše povređenih. Iako podaci za 2011.

godinu izostaju, na osnovu podataka PU Kikinda prikazanih u tabeli, može se uoči�da je u proteklom periodu

došlo do povećanja broja saobraćajnih nezgoda, a posebno do povećanja broja nastradalih osoba.

24

²Pogleda�: Glava 21 Krivičnog zakonika Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i121/2012.³Pogleda�: Glava 23 Krivičnog zakonika Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i121/2012.


I pored ukazanih problema, prema podacima, stanje bezbednos� je znatno bolje u odnosu na 2011. godinu

kada je broj krivičnih dela bio veći (pogleda�: Grafika 3). Nakon istraga krivičnih dela koja su deo opšteg

kriminala, policijska služba u Kikindi je postupala u slučajevima privrednog, visoko tehnološkog kriminala i

ekološkog kriminala, ali u manjoj meri.

Grafika 3: Broj počinjenih krivičnih dela u Kikindi

25

2009. 2010.

309 239

202 175

3 0

0 1

50 40

149 134

12.575.700 10.445.600

Ukupan broj saobraćajnih nezgoda

Nastradali

Poginuli

Umrli do 30 dana od SN

Teško povređeni

Lako povređeni

Ukupna materijalna šteta (RSD)

0 500 1000 1500 2000


2012.

2011.

Ekološki kriminal

Visoko tehnološkikriminal

Privredni kriminal

Opš� kriminalitet

35

35

44

44

198

198

1955

1955

Vidljivo je da su i tokom 2013. godine najzastupljenija krivična dela iz oblas� opšteg kriminala, među kojima

preovlađuju krivična dela pro�v imovine. U prvih pet meseci 2013. godine, u najvećoj meri su zastupljena

krivična dela prevare, krađe i razbojništva. Za razliku od 2012. godine, kada nije bilo krivičnih dela ubistva i

teškog ubistva, u februaru 2013. godine policijski službenici u Kikindi odredili su zadržavanje do 48 sa�osobi iz

Novog Kneževca, zbog sumnje da je 17. februara ove godine, u večernjim sa�ma, u porodičnoj kući, nakon svađe,

nožem, sa više uboda u predelu glave i tela bivšoj supruzi naneo teške telesne povrede od kojih je preminula na

licu mesta. Zapažen je i slučaj sedamnaestogodišnje devojke iz okoline Kikinde koja je pokušala da počini

ubistvo, dok se u aprilu 2013. godine jedna devojka umešala u tuču prilikom koje je jednoj osobi kuhinjskim

nožem u predelu stomaka nanela teške telesne povrede. Takođe, policija u Kikindi je odredila zadržavanje do 48

sa�osobi muškog pola za koju se smatra da je, nakon kraće svađe, drvenim štapom naneo više povreda po glavi i

telu osobi iz Sanada koja je preminula na licu mesta. Sve ove činjenice ukazuju na to da je opasnost po ličnu

bezbednost građana Kikinde realna.

Najčešći izvršioci krivičnih dela su maloletna lica, koja često izvršavaju krivična dela u saradnji sa punoletnim

licima, kao i socijalno ugrožena lica.

Zdravstvena bezbednost

Učesnici fokus grupe su naveli da je u poslednjih nekoliko godina povećana potražnja usluga Centra za socijalni

rad i da je to uslovljeno sveukupnom ekonomsko-socijalnom situacijom. Takođe, učesnici su naveli da je u

proteklih nekoliko godina došlo do naglog pogoršanja mentalnog zdravlja njihovih sugrađana, što je postalo

evidentno i na ulicama, na primer, ali da nema pouzdane zvanične sta�s�ke o ovom problemu.

Sta�s�ka pokazuje da je opšta stopa mortaliteta u Severnobanatskom okrugu visoka. Za samo šest godina, od

1995. do 2011. godine, uočen je rast sa 15,2 odsto na 16,1 odsto umrlih. Najveći stepen mortaliteta je primećen

26

Ekološkikriminal

Visokotehnološkikriminal

Privrednikriminal

Opš�kriminalitet

26 12 208 1987

35 44 198 1955

2011.

2012.


2005. godine kada je iznosio 17,5 odsto. Prosečna starost umrlih u 2011. godini je 72,7 godine, pri čemu su

umrle žene starije od muškaraca za 7 godina. Boles� krvotoka su glavni uzrok smr� stanovništva

Severnobanatskog okruga u 2011. godini. Značajan problem je i visoka stopa suicida u okrugu. Na 100.000

stanovnika samoubistvo izvrši njih 30, što je veće i u odnosu na prosečnu stopu u Vojvodini (23:100.000).

Poslednjih nekoliko godina Severnobanatski okrug se nalazi ili na prvom ili drugom mestu po stopi suicida u

Srbiji (Blašković, 2012).

U 2011. godini Opšta bolnica Kikinda je izradila 6.160 zdravstvenih izveštaja. Pet glavnih uzroka hospitalizacije

su: boles�sistema za krvotok, boles�sistema za disanje, boles�sistema za varenje, boles�mokraćno-polnog

sistema i tumori (Blašković, 2012: 35). Ostale boles� zauzimaju trećinu razloga hospitalizacije u kikindskoj

bolnici (pogleda�: Grafika 3).

Grafika 3: Glavni uzroci hospitalizacije u Opštoj bolnici Kikinda

27

45,00

40,00

35,00

30,00

25,00

20,00

15,00

10,00

5,00

-

Boles�sistema zakrvotok

Boles�sistema zadisanje

Oboljenjasistema zavarenje

Boles�mokra noćpolnog

Tumori Ostalo

19,42 13,72 11,95 8,56 8,15 38,21


Najčeći uzrok hospitalizacije u Opštoj bolnici Kikinda su boles�sistema za krvotok, sa 1.196 slučajeva i učešćem

od 19,4 odsto u strukturi ukupnog morbiditeta. U okviru ove grupe svaki pe� bolesnik je lečen od

kardiomiopa�je, svaki šes�od infarkta mozga, a svaki osmi od akutnog infarkta srca. Ovakva struktura oboljenja

je bila i u 2010. godini. Boles�sistema za disanje se nalaze na drugom mestu. Broj obolelih od neke respiratorne

boles� iznosi 845 stanovnika, odnosno 13,7 odsto u ukupnom stacionarnom morbiditetu. Zbog oboljenja

sistema za varenje hospitalizovano je 736 pacijenata, koji učestvuju u strukturi oboljenja sa 11,9 odsto. U grupi

hospitalizovanih zbog boles� mokraćno-polnog sistema je ukupno 527 bolnički lečenih. Tumori su na petom

mestu u strukturi svih uzroka bolničkog morbiditeta, zbog kojih su hospitalizovane 502 osobe (8,1%), a učešće je

veće u odnosu na prethodnu godinu. Tri četvr�ne obolelih u okviru ove grupe su oboleli od malignih neoplazmi,

među kojima su najučestaliji karcinom završnog creva, mokraćne bešike, debelog creva, dojke i pluća. Benigni

tumori su utvrđeni kod 21 odsto obolelih od neoplazmi. Među benignim tumorima najčešće lokalizacije su na

dojci, materici (miom) i masnom tkivu (lipomi). Kod oko pet odsto obolelih u ovoj grupi priroda tumora nije

utvrđena ili su u pitanju tumori na mestu javljanja.

Situaciona analiza

Analiziran je i u�caj doba dana ali i određenog područja grada na bezbednost građana i građanki.

Građani smatraju da im bezbednost može bi�ugrožena u bilo koje doba dana, ali se manje osećaju bezbedno

uveče i tokom noći, nego preko dana. Zavisno o polu i starosnoj grupi, pa i nacionalnoj pripadnos�, učesnici

drugačije opažaju nebezbedna mesta ili doba dana.

Bezbednost mladih je najviše ugrožena noću, posebno tokom vikenda. U vezi sa �m često se kao nebezbednim

mes�ma opažaju ugos�teljski objek�, javne površine kao što su parkovi i napušteni građevinski objek� (npr.

Narvik) u kojima mladi najviše provode slobodno vreme. U posebno visko rizična mesta se ubrajaju i sportski

objek�prilikom održavanja sportskih manifestacija zbog mogućnos�izbijanja tuča i drugih incidenata.

Mladima bezbednost može bi�ugrožena i u okviru školskih objekata i u njihovoj blizini usled vršnjačkog nasilja i

rizika od postojanja i upotrebe narko�ka. I pored video nadzora, službe obezbeđenja, a i u nekim školama i

školskog policajca, bezbednost mladih je na niskom nivou po mišljenju sagovornika. Prema mišljenju jedne

sagovornice, osećanje lične bezbednos�roditelja je povezano sa osećanjem bezbednos�dece.


Kao bezbednosno ugrožena područja grada se navode Mali i Veliki Bedem, „Strelište“ i druga romska naselja

potvrđujući istraživanje javnog mnjenja. Jedna učesnica je istakla da za žene rizična mesta u grada predstavljaju

neosvetljene ulice i delovi grada kao što je železnička stanica u čijoj blizini se okupljaju džeparoši, nasilnici ili

“sitni kriminalci”.

Ranjive grupe

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, mogu se izdvoji� tri grupe građana čija bezbednost je najugroženija.

Učesnici su se složili da mladi predstavljaju najveću grupu čija je bezbednost ugrožena, ali ujedno mladi

predstavljaju i počinioce nasilja. Drugu ranjivu grupu predstavljaju pripadnici romske nacionalne manjine iz

razloga što žive u lošim nehigijenskim uslovima na obodima grada, za�m što je većina populacije (oko 98%)

nezaposlena i ekonomski zavisna od socijalne pomoći. Nekolicina njih su korisnici i usluga Narodne kuhinje.

Prema podacima predstavnika romske zajednice u opš�ni Kikinda, postoji sedam romskih mahala sa oko 157

domaćinstava i oko 500 žitelja. Ostali, oko 1.200 njih živi, po oceni predstavnika romske zajednice, u rela�vno

dobrim životnim uslovima. Dodatna otežavajuća okolnost predstavlja sekuri�zacija Roma od strane većinskog

stanovništva kao bezbednosnog problema. Romi se percipiraju kao glavni počinioci krivičnih dela kao što su

krađe, iako krađe vrše i oni koji nisu pripadnici ove populacije. Prema dosadašnjoj evidenciji, pripadnici romske

populacije su sankcionisani najviše zbog nezakonite seče drva, krađe, nedozvoljene trgovine sekundarnim

sirovinama. Učesnici se slažu da prema Romima postoji otvorena i „�ha“ diskriminacija koja se, na primer,

ogleda ne samo u javnom diskursu (pogrdno oslovljavanje „Cigani“, preteći natpisi na njihovim kućama), nego i

zabrani ulaska u pojedine ugos�teljske objekte.

U treću veliku grupu spadaju žene, iz nekoliko razloga. Žene su, ne samo ekonomski ugrožene usled velikog

procenta nezaposlenih žena, nego zvanični podaci državnih organa i istraživanja organizacija civilnog društva

ukazuju i na porast broja slučajeva nasilja u porodici.

Prema podacima iz istraživanja koje je, polovinom 2009. sprovelo Vik�mološko društvo Srbije na teritoriji⁴

Vojvodine (kojim je bila obuhvaćena i opš�na Kikinda), više od polovine (56,2%) od ukupnog broja ispitanih

29

⁴Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini“ čiji je nosilac biopokrajinski Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a podržao UN Fond za podršku akcijama za zaustavljanje nasilja nadženama.


žena, u toku svog života, nakon punoletstva, preživi neki oblik nasilja u porodici. Rezulta�istraživanja pokazuju

da je policiji prijavljeno tek 23,2 odsto slučajeva od ukupnog broja učinjenog nasilja, što ukazuje na to da ovaj vid

nasilja i dalje karakteriše visoka „tamna brojka“. Od osnivanja Savetovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć

ženama koje su pretrpele nasilje u Kikindi (2009) primetan je kon�nuirani porast broja obraćanja korisnica, i to

prvenstveno obraćanja putem SOS telefona: u 2012. godini eviden�rano je 275 poziva i 87 dolazaka žena u

Savetovalište radi pružanja usluga, za razliku od 2011. kada je broj poziva bio 200, a broj dolazaka 70. Usluge koje

žene najčešće traže su pravno savetovanje i pravna pomoć (pisanje različi�h tužbi i podnesaka), za�m

psihološka podrška i osnaživanje. U 2012. godini klijentkinjama je pruženo ukupno 542 usluge. U 2011. godini

ovakva vrsta eviden�ranja usluga se nije vodila, ali se može reće da je pruženo između 400 i 450 usluga.

Dominantni oblici nasilja zbog kojih je neki slučaj prijavljen u protekloj godini su fizičko, psihičko, ekonomsko i

seksualno nasilje (vide� tabelu). Počinioci nasilja su u skoro svim slučajevima bili u srodstvu sa žrtvom

(supružnici, vanbračni partneri, bivši supružnici, bivši vanbračni partneri, dete).

30

Fizičko nasilje 28

Psihičko nasilje 27

Ekonomsko nasilje 17

Seksualno nasilje 7


MAPIRANJE GLAVNIH AKTERAZADUŽENIH ZA OČUVANJE IUNAPREĐENJE BEZBEDNOSTIGrađani i dalje vide policiju kao ključnu ins�tuciju koja je zadužena da se stara o njihovoj ličnoj bezbednos�i o

opštem stanju bezbednos� u gradu. Predstavnici policije, među�m, navode da za njih to predstavlja veliko

opterećenje, budući da građani imaju velika očekivanja od policije, tačnije očekuju „da policija reši sve njihove

probleme“, ne shvatajući da i sopstvenim zalaganjem mogu doprine�bezbednijem okruženju. Posledice toga su

da nezadovoljstvo građana radom policije raste ukoliko policija ne ispuni njihova, često nerealna, očekivanja.

Glavni prioritet kikindske policije u 2012. godini bio je prevencija vršenja prekršaja i krivičnih dela. Ipak, prema

analizi rada Policijske uprave Kikinda, veći deo ak�vnos� policajaca u Kikindi bio je pronalaženje počionioca

prekršajnih i krivičnih dela. Jedan od razloga za takvo stanje je problem drama�čno niske popunjenos�ljudstva

u Policijskoj upravi Kikinda koja trenutno iznosi svega 56%. Među�m, ovo nije problem isključivo Policijske

uprave u Kikindi, već i ostalih uprava u Srbiji. Dodatna poteškoća, koja čini da je prevencija kriminala u drugom

planu rada policije, jeste ta da policijskim službenicima koji su zaduženi za sprovođenje koncepta policije u

zajednici to nije jedini zadatak, već im je pridodat. Time se policajci ne mogu u potpunos� posve�� poslu

prevencije kriminala i rada sa zajednicom, što narušava kvalitet prevencije kriminala.

Tokom 2012. godine, Policijska uprava Kikinda je nastavila da sprovodi projekat „Bezbedno de�njstvo“ koji je

započet u 2010. godini sa ciljem podizanja nivoa bezbednosne kulture mladih. U cilju upoznavanja učenika sa

radom PU, redovno se održavaju dani „Otvorenih vrata“. Pored toga, službenici Policijske uprave u Kikindi

redovno organizuju predavanja i seminare po školama i mesnim zajednicama, kako bi deci i odraslima ukazali na

štetne posledice vršnjačkog nasilja, narkomanije, nepoštovanja saobraćajne signalizacije i propisa i druge

probleme sa kojima se deca i mladi suočavaju u školi i van nje. Nova ak�vnost koja je pokrenuta prošle godine je

registrovanje postojanja droge u školama. Cilj je bio da se utvrde glavne škole u kojima postoji trend porasta

upotrebe narko�ka radi planiranja daljih preven�vnih ak�vnos�. Iako je na području grada sproveden projekat

„Školski policajac“, broj obuhvaćenih osnovnih i srednjih škola je mali i ne odgovara postojećim potrebama.

Takođe, u malom broju škola je postavljen video nadzor, ali postoje najave da će se takvo stanje promeni�


ukoliko se dobiju dovoljna finansijska sredstva.

U radu kikindske policije na planu prevencije kriminala uočena su dva problema. Prvi se �če nepostojanja

odgovarajućih ljudskih i materijalnih resursa. Drugi je realizacija is�h ili sličnih preven�vnih ak�vnos� u

prethodnih nekoliko godina za koje ne postoje odgovarajuće analize dos�gnuća i dometa, naročito prema

ciljnim grupama. Takođe, veoma često se građani ne uključuju u ak�vnos� prevencije kriminala, pogotovo

roditelji učenika u školama. Kako bi prevazišla ovaj problem policija je osmislila akciju „Civilna patrola“ u kojoj

roditelji zajedno sa policijskim službenicima obilaze ugos�teljske objekte i druga javna mesta koja posećuju

njihova deca. Za uspešnu prevenciju kriminala neophodna je komunikacija između građana i policije, ali i

inova�vnost u radu policijske službe.

Policija je takođe uključena u rad Saveta za bezbednost opš�ne Kikinda koji ima zаdаtak dа rаzmаtrа i dаje

predloge zа unаpređenje bezbednos� ljudi i imovine i z š�tu njihovih ljudskih i mа аnjinskih prаvа i nа drugi

nа аciji sа orgаnimа bezbednos�rаdi nа pobolj аnju bezbednos�u op а.čin u koordin š š�ni Kikind Savet je

osnovan 2002. godine kao privremeno radno telo Skupš�ne opš�ne, a u prošlom mandatu (2009-2012) brojao

je 14 članova. U februaru 2010. su formirane če�ri radne grupe: za javni red i mir i za bezbednost u saobraćaju,⁵

za rad sa mladima, prevenciju nasilja u porodici, prevenciju alkoholizma i narkomanije i za informisanje. U

proseku, sednice Saveta su održavane tri puta godišnje, dok su se članovi radnih grupa Saveta sastajali češće.

Ključni rezulta� rada Saveta u prethodnom mandatu �cali su se podizanja bezbednosne kulture mladih

(održavanje roditeljskih sastanaka i sastanaka sa direktorima OŠ i SŠ na temu „bezbednost mladih u školi i na

lokalu“, edukacija učenika, sprovođenje različi�h projekata); formiranja Mobilnog �ma za borbu pro�v nasilja u

porodici i neodložne intervencije; regulisanja radnog vremena ugos�teljskih objekata, zabrane prodaje i

konzumiranja alkohola na javnim mes�ma i problema prosjačenja. U cilju prevencije i suzbijanja narkomanije,

Savet je inicirao nabavku setova za detekciju i iden�fikaciju narko�ka koji su namenjeni PU Kikinda i srednjim

školama na teritoriji opš�ne. Savet je takođe podržao inicija�vu za izgradnju Skloništa za žrtve nasilja u porodici

na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga koji je 2011. pokrenula organizacija Centar za podršku ženama.

32

⁵Službeni glasnik opš�ne Kikinda 18/09, Rešenje o formiranju i imenovanju članova Saveta za bezbednost opš�ne Kikinda. Za članovesu imenovani: Ilijа Vojinović, z ; za članove: Š čić,а predsednikа аndor Tаlpаi, Brаnko Ljubojа, Rаdovаn Kecmаn, Pаvle Rаjkov, Kаtа MаlenVl čević, Nаdicа Bogdаn, dr Jelicа Kаlаbа, Tibor Horvаt, Tаtjаnа Popović, Protojerej Jovаn Silаški, Ferenc K Miroslаvаdimir Kovа аkusi,Merž čin.аn. Za sekretara Saveta se imenuje Ljiljana Ili


U toku 2010. godine osnovan je budžetski fond za bezbednost opš�ne Kikinda čija je svrha finansiranje

projekata, programa i ak�vnos�Saveta i njegovih radnih tela. Nepoznanica je koliko je sredstava od osnivanja

do danas prikupljeno i koje su ak�vnos�iz Fonda finansirane. Savet za bezbednost je još 2011. godine inicirao

izradu Strategije bezbednos�opš�ne Kikinda za čiju potrebu je ustanovljena i radna grupa za izradu Strategije,

ali ona do današnjeg dana nije usvojena iako je predloženi rok za usvajanje bio kraj juna 2012. godine.

Pored Saveta za bezbednost na osnovu Zakona o bezbednos� saobraćaja obrazovan je i Savet za bezbednost

saobraćaja u Kikindi. Savet za bezbednost saobraćaja u svom dosadašnjem radu se bavio različi�m problemima:

problemom krađe i uništavanja saobraćajnih znakova, problema�kom parkiranja u gradu, video nadzorom,

popravkom saobraćajne infrastrukture, edukacijom mladih itd. Za razliku od Saveta za bezbednost, Savet za

bezbednost saobraćaja ima sigurne prihode za finansiranje različi�h ak�vnos�u cilju unapređenja bezbednos�

saobraćaja budući da se od naplaćenih saobraćajnih kazni na teritoriji kikindske opš�ne 30 odsto vraća u

budžet. Prema rečima bivšeg člana Opš�nskog veća Branislava Čolaka Savet za bezbednost saobraćaja ima

mogućnost da određuje na koji način će prikupljena sredstva bi� utrošena (Radio Kikinda, 2011). U proteklih

nekoliko godina, lokalna samouprava je, npr. kupila opremu koja je nedostajala saobraćajnim policajcima za rad

u vrednos�od 50.000 dinara iz fonda Saveta. Za�m, u 2011. godini PU Kikinda je od lokalne samouprave dobila

automobil marke „fiat punto“. Vozilo je takođe kupljeno sredstvima od naplate kazni na teritoriji kikindske

opš�ne. Mimo toga, lokalna samouprava je tražila dodatna sredstva od Opš�nskog saveta za bezbednost

saobraćaja kako bi nadomes�li nedostajuće saobraćajne znakove.

Akteri koji svojim radom doprinose unapređenju lične bezbedns� građana i ukupnog stanja bezbednos� su i

organizacije civilnog društva. U Kikindi se najviše izdvajaju organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim

pravima i ranjivim grupama. Tako na području opš�ne Kikinda zaš�tom prava Roma se najviše bave udruženja

Roma „Roma Rota“, „Amaro Kham“ i „Devleski Urma“, a pravima drugih pripadnika nacionalnih manjina

„Mul�kulturni Banat“. Staranjem o pravima mladih se bave KIM, Crea�va, Post pesimis�i Kancelarija za mlade,

dok usluge psihosocijalne podrške i ekonomskog osnaživanja žena pružaju Centar za podršku ženama i Artesa.

Kao glavni problem u rešavanju bezbednosnih izazova, rizika i pretnji se vidi to što je postalo očigledno da se

bezbednosno stanje u Kikindi dras�čno promenilo u poslednjih deset godina, ali da se i dalje starim merama i

poli�kama odgovara na nove probleme u lokalnoj samoupravi. Jedno od mogućih rešenja za unapređenje

bezbednos� je pods�canje građana da se što više uključe i daju svoj doprinos u rešavanju bezbednosnih


problema na lokalnom nivou. Sinergija između građanskog ak�vizma i ak�vnos� lokalne samouprave je ključ

za dugoročno unapređenje stanja bezbednos� u opš�ni Kikinda.

Primeri dobre prakse

Protokol o saradnji u ostvarivanju i zaš�� prava građana i građanki žrtava nasilja

Potpisivanje protokola 4. 2013. godine predstavlja uspešan primer saradnje između organizacijefebruara

civilnog društva (Centra za podršku ženama) i lokalne samouprave u oblas� socijalne poli�ke, čija je svrha u

ostvarivanju i zaš��prava građana i građanki žrtava nasilja u porodici. Ciljevi Protokolа su:

1. otkrivаnje sluč čnog n š�te od nаjevа porodi аsiljа, pokretаnje postupаkа zа izricаnje merа zа аsiljа u

porodici i sаnkcionisаnje u а nаsiljаčinioc ;

2. zаustаvljаnje nаsiljа i očuv žrtve n štov ;аnje bezbednos� аsiljа uz puno po аnje ljudskih prаvа

3. hitnost u postupаnju u sklаdu sа stepenom ugroženos�žrtve n ;аsiljа

4. uvаž čuv žrtve n ž ;аvаnje i o аnje dostojаnstvа i privаtnos� аsiljа i uvа аvаnje njenih potrebа i stаvovа

5. zаjedničko i koordinir česnik čuv žаno delovаnje u а protokolа i izgrаdnjа i o аnje poverenjа u dr аvne

orgаne i ins�tucije rаdi obezbe аnjа dostupnog, efikаsnog i delotvornog sistemа prevencije i zаđiv š�te

svih žrtаvа nаsiljа u porodici i drugih oblikа rodno zаsnovаnog nаsiljа.

Organizacije civilnog društva su inicirale proces komunikacije između različi�h aktera u zajednici i doprinele

izradi dokumenta. Doprinos predstavnica civilnog sektora je bio takav da su pomogle definisanju teksta

dokumenta Protokola pri čemu se is�če da su nadležni iz lokalne samouprave bili potpuno otvoreni za njihove

suges�je i mišljenja.

Potpisivаnjem Protokolа potpisnici se obаvezuju nа međusobnu s čku koordinirаrаdnju, zаjedni аnu аkciju,

rаzmenu iskustаvа i podаtаkа u sklаdu sa pozi�vnim аk�mа i profesionаlnim stаndаrdimа. Nаdzor nаd

njegovim sprovođenjem vršiće S š�ne Kikindаvet zа bezbednost Op а.

Ovaj dokument može da posluži kao primer i drugim lokalnim samoupravama ili organizacijama civilnog društva

koje se bave poslovima i pružanjem usluga u oblas�socijalne zaš�te.


Saradnja Opš�nskog saveta za bezbednost i Kancelarije za mlade iz Kikinde

Opš�nski savet za bezbednost uključio u realizaciju projektase u proleće 2011. „Neću da budem opasan/a,

hoću da budem bezbedan/a!“ koji je pokrenula Kancelarija za mlade opš�ne Kikinda. Cilj ovog Projekta koji

finansira Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je razvijanje sigurnog i bezbednog okruženja mladih u

opš�ni Kikinda. Njegovim sprovođenjem se očekuje da tema o bezbednosnoj kulturi mladih bude stavljena u

fokus medijskog interesovanja i da se �me podigne svest svih žitelja u Kikindi o problemima sa kojima se

sočavaju mladi.

35

Članovi Saveta za bezbednost su prepoznali značaj

ovog Projekta za unapređenje bezbednos� mladih u

njihovoj opš�ni i uključili se u izradu Vodiča kroz

bezbednosnu kulturu i Mape najugroženijih zona u

opš�ni Kikinda namenjenih prvenstveno mladim

ljudima, ali i najširoj javnos�. Izrada Vodiča i Mape je

podrazumevala pružanje pomoći i stručne podrške

predstavnicima Kancelarije za mlade prilikom

prikupljanja podataka, definisanja cilja istraživanja,

odabira metoda istraživanja, kao i analize trenutnog

stanja u datoj oblas�.

Vodič i Mapa su nakon objavljivanja promovisani kroz

organizovanje tribina, javnih akcija, kulturnih i

sportskih manifestacija na kojima su učesnici Projekta i

stručni saradnici iz Saveta nastojali da informišu mlade

sugrađane i sugrađanke o najugroženijim, takozvanim

crnim zonama po bezbednost mladih u opš�ni Kikinda i

�me podignu svest o njihovoj bezbednosnoj kulturi.


Saradnja između organizacija civilnog društva

Kada je reč o servisima koji su namenjeni ženama žrtvama nasilja u Vojvodini, poslednjih godina beleži se veći

broj usluga Mobilnih �mova (koji deluju pri Centrima za socijalni rad) kao i savetodavnih usluga u okvirima CSR.

Takođe, če�ri „Sigurne kuće“ za smeštaj žena i dece žrtava nasilja u porodici u Vojvodini (Novi Sad, Zrenjanin,

Sombor i Pančevo) koncipirane su kao usluge CSR. Kada je pak reč o uslugama , dominantno je rečSOS telefona

o uslugama koje pružaju ženske nevladine organizacije. Kon�nuitet u radu ostvaruje pet organizacija i to: „SOS

ženski centar“ (Novi Sad), „...Iz kruga Vojvodina“ (Novi Sad), „Ženska alterna�va“ (Sombor), „Udruženje Roma“

(Novi Bečej) i „Centar za podršku ženama“ (Kikinda). Do nedavno su sve organizacije delovale samostalno i

lokalno, a od septembra 2011. okupljene su u Cilj Mreže je da se kroz koordiniranoMreži „ SOS Vojvodina“.

delovanje i saradnju uspostavi i dugoročno pruža jedinstvena i za korisnice potpuno besplatna usluga SOS

telefona. Nova socijalna usluga bila je predmet projekta „Uspostavljanje SOS telefona Vojvodina -

Unapređenje usluga pomoći ženama koje su pretrpele nasilje” koji je sproveden 2012. godine i koji je

rezul�rao uspostavljanjem nove usluge preko broja 0800 10 10 10.


PREPORUKEU vezi sa Savetom za bezbednost

1. Neophodno je kons�tuisa� Savet za bezbednost opš�ne Kikinda radi stvaranja preduslova za rad na

unapređivanju bezbednos� građana i građanki u Opš�ni Kikinda.

2. Rad Saveta za bezbednost potrebno je organizova� kroz osnivanje radnih grupa koje će se bavi�

ključnim bezbednosnim problemima utvrđenim u ovom izveštaju.

3. Sastavni deo Strategije održivog razvoja Opš�ne Kikinda trebalo bi da se odnosi i na temu

bezbednos� grada, odnosno građana i građanki.

4. Potrebno je izradi� lokalni akcioni plan koji će predstavi� konkretne mere, imenova� osobe i

organe odgovorne za sprovođenje, kao i vremenski okvir realizacije �h mera. Takođe, potrebno je

obezbedi� finansijska sredstva za sprovođenje ak�vnos� i zadataka definisanih Lokalnim akcionim

planom. Ovo poslednje se može učini� kroz pokretanje Opš�nskog fonda za bezbednost.

5. Potrebno je izmeni� član 44 Statuta Opš�ne Kikinda tako da Savet za bezbednost bude jedno od

stalnih tela koje obrazuje Skupš�na opš�na.

6. Potrebno je poveća� vidljivost ak�vnos� Saveta za bezbednost Opš�ne Kikinda, npr. kroz zaseban

odeljak na zvaničnoj prezentaciji opš�ne ili kroz specijalizovanu emisiju na Radiju Kikinda.

7. Poboljša� koordinaciju između radne grupe za bezbednost u saobraćaju Saveta za bezbednost

opš�ne Kikinda i Saveta za bezbednost saobraćaja kako bi se izbegla eventualna preklapanja

prilikom sprovođenja ak�vnos� u cilju poboljšanja stanja bezbednos� saobraćaja i dupliranje

resursa.

U vezi sa prevencijom i bezbednošću mladih

8. Neophodno je da se unapredi obrazovanje mladih o bezbednosnoj kulturi. Konkretne

mere/ak�vnos� za ostvarivanje ove preporuke mogu obuhva�� uvođenje dodatnog predmeta ili

dopunskih časova u osnovnim i srednjim školama na različite teme iz oblas� bezbednosne kulture

mladih. U ovoj oblas� pored angažovanja škola i lokalne samouprave, značajnu podršku i inicija�vu

može ima� i Pokrajinski sekratarijat za obrazovanje.


9. Potrebno je pobolj a� kvalitet sadr aja programa i na in kori enja prostora Kulturnog centraš ž č šć

Kikinda kao i drugih prostora ins�tucija kulture kako bi bili prijem iviji za to iri krug mladih ljudi, č š š .

kao i drugih prostora ins�tucija kulture kako bi bili prijem iviji za to iri krug mladih ljudi, č š š .

U vezi sa bezbednošću na javnim mes�ma:

10. Budući da su neosvetljeni delovi grada prepozna� kao mesta na kojima je bezbednost ugrožena,

potrebno je u �m delovima grada poboljša� ulično osvetljenje.

11. Potrebno je uves� video nadzor u najfrekventnijim delovima grada.

12. Potrebno je da lokalna samouprava obezbedi napuštene i urušene građevinske objekte kako bi se

smanjio rizik od potencijalnih opasnos� po zdravlje i život stanovnika, kao i narušavanje javnog

reda i mira.

13. Potrebno je redovno kontrolisa� bezbednost ugos�teljskih objekata u kojima mladi provode dosta

slobodnog vremena i u kojima postoji povećana mogućnost od narušavanja javnog reda i mira.

U vezi sa radom policije:

14. Potrebno je pojača� policijsku kontrolu u perifernim delovima grada.

15. Potrebno je obezbedi� policijsku pratnju humanitarnih organizacija prilikom pružanja pomoći

stanovnicima romskih naselja ukoliko postoji procena rizika od nasilnih incidenata.

16. Zbog ograničenog kapaciteta policije i radi većeg učešća/doprinosa građana u staranju o

bezbednos� u Kikindi, poželjno je organizova� zajedničke patrole policije i građana.

U vezi sa građanskim ak�vizmom:

17. Imajući u vidu postojeće stanje nedostatka ak�vizma i građanske inicija�ve, potrebno je da lokalna

samouprava izradi programe koji pods�ču razvijanje bezbednosne kulture kako bi se građani i

građanke više uključili u rešavanje bezbednosnih problema u gradu.

18. Potrebno je razvija� ekološku svest građana kako bi postali ne samo svesniji ekoloških problema u

zajednici, nego kako bi na odgovorniji način postupali prema životnoj sredini u kojoj žive.


IZVORI:1. A.Đ. 22. mart 2013, „Obeležen svetski dana voda“, .Radio Kikinda

< >h� p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3578-obeleen-svetksi-dan-voda.html

2. D. Starčević, 15. mart 2013, „Projekat u cilju smanjenja nezaposlenos� u Srbiji“, .Radio Kikinda

<h� p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3539-projekat-u-cilju-smanjenja-nezaposlenos�-u-

srbiji.html>

3. Ekapija, 7. oktobar 2005, „Austrijanci grade fabriku vode u Kikindi“.

h� p://www.ekapija.com/website/sr/page/26151/Austrijanci-grade-fabriku-vode-u-Kikindi

4. Galjina Ognjanov, septembar 2012, Izveštaj o stanju i perspek�vama lokalnog tržišta rada na

području međuopš�nske saradnje Zrenjanin, Kikinda i Novi Bečej. Beograd: Nacionalna služba za

zapošljavanje.

5. Housing centar. Bez kuće, bez doma. Rezulta� istraživanja beskućništva u Srbiji. Beograd, 2012.

h� p://www.housingcenter.org.rs/download/Istrazivanje-beskucnistva-u-Srbiji.pdf

6. Is�nomer, 4. novembar 2012, „Kikinda dobija fabriku vode“, <h� p://is�nomer.rs/izjava/kikinda-

dobija-fabriku-vode/>

7. Jelena Ćalija, 7. novembar 2012, „Za 10.000 beskućnika samo 200 kreveta“, .Poli�ka Online

<h� p://www.poli�ka.rs/rubrike/Drustvo/Za-10_000-beskucnika-samo-200-kreveta.lt.html>

8. Radio Kikinda, 7. februar 2011. „Dar lokalne samouprave Policijskoj upravi Kikinda“,

h� p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/960-dar-lokalne-samouprave-policijskoj-upravi-kikinda.html

9. Svetlana Ostojić, 12. decembar 2012, „Kikindi nedostaje svra�šte“, .Radio Kikinda

< >h� p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3240-kikindi-nedostaje-svra�te.html

10. Večernje novos�, 27. avgust 2012. Kikinda: 250 kuća sklonih padu.

h� p://www.novos�.rs/ves�/srbija.73.html:394379-Kikinda-250-kuca-sklonih-padu

11. Vesna Blašković, 2012, .Zdravstveno stanje stanovništva Severnobanatskog okruga u 2011. godini

Kikinda: Zavod za javno zdravlje.

12. Zelena inicija�va (Centar modernih veš�na), 25. april 2012, Rezulta� istraživanja lokalnih

samouprava o procesu donošenja i primene odluka o upravljanju otpadom. Beograd: Zelena

inicija�va.

13. Kikinda na netu, 12. jun 2012, „Kvalitet vazduha konačno dobar“,


40

< >h� p://www.kikinda.co.rs/ves�/Kikinda/Kvalitet-vazduha-konacno-dobar-336/

14. D. Starčević, 15. april 2013, „Potražnja za građevinskim radnicima“, .Radio Kikinda

< >h� p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3673-potranja-za-graevinskim-radnicima.html

15. Radio-Televizija Vojvodine, 24. april 2013, „Sajam zapošljavanja u Kikindi: Ponuđeno oko 100 radnih

mesta“, <h� p://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/sajam-zaposljavanja-u-kikindi:-ponudjeno-oko-

100-radnih-mesta_387803.html>

Internet stranice:

Odeljak Radio televizije Vojvodine za Kikindu, h� p://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda

Zavod za javno zdravlje Kikinda, h� p://www.zavodki.org.rs/

Opš�na Kikinda, h� p://www.kikinda.org.rs/

Radio Kikinda, h� p://www.radiokikinda.rs/

Policijska uprava Kikinda, h� p://www.mup.gov.rs/cms_cir/saopstenja.nsf/KIKINDA

Kikinda na netu, h� p://www.kikinda.co.rs/ves�

Odeljak Blica za Kikindu, h� p://www.blic.rs/tag/507/Kikinda

Centar za podršku ženama, h� p://www.podrska.org.rs

Kancelarija za mlade Kikinda, h� p://www.mladi.kikinda.rs


41

Šta je problem nalokalnom nivou?

Detaljni opis problema koji bi trebalo da

uključi ponašanje pojedinca ili društvene

grupe, kao i mesto i vreme kada se problem

pojavio.

Na koji način jeproblem zabrinuo

zajednicu?

Utvrdi� aktera koji je pokrenuo temu

(pojedinac, zajednica, lokalna samouprava) i

učestalost pojavljivanja bezbednosnog

problema.

Da li postoje drugiizvori o problemu

koji je zabrinuozajednicu?

Prikupljanje dodatnih informacija koje će da

dokažu da je pretnja stvarna.

Zbog čega jebezbednosni

problem pretnja?

Utvrdi� specifičnos� (cena, trošak,

percepcija) koje da� bezbednosni problem

izdvaja od ostalih.

Ko je kriv zaprouzrokovanjebezbednosnog

problema?

Postoji mnoštvo aktera koji bi trebalo da reše

bezbednosni problem, ali je krivac uglavnom

jedan.

SKENIRANJE(prikupljanjepodataka o stanjuu lokalnomokruženju)

Faza: Pitanje: Opis:

Aneks 1: Set pitanja i pokazatelja za procenu lokalne bezbednos�


ANEKSI

42

Ko?

Utvrdi� i razume� ponašanje subjekta i

njegovih mo�va zbog čega se bezbednosni

problem javio, odnosno uradi� analizu

aktera okruženja.

Šta?

Obrada prikupljenih podataka radi

utvrđivanja uzroka, vrste i posledica

bezbednosnog problema.

Kada?

Razume� vremenski okvir nastanka

bezbednosnog problema.

Zašto?

Uporedi� ponašanja subjekata koji su

prouzrokovali bezbednosni problem i

utvrđivanje osnovnih karakteris�ka za datu

zajednicu.

Gde?

Utvrdi� zbog čega se ta lokalna zajednica

razlikuje od ostalih.

Kako?

Prikaz mogućih rešenja zajedno sa njihovim

ograničenjima prilikom primene na datu

lokalnu zajednicu

ANALIZA(obradaprikupljenihpodataka zbogizrade hipoteze ouzroku problema imodela rešavanja)



43

Šta se želi pos�ći?

Utvrdi� početni i krajnji željeni cilj koji se želi

pos�ći primenom akcija.

Na koji način izabra�pravo rešenje?

Pronaći načine na koje su slične

bezbednosne probleme rešile druge lokalne

zajednice. To je bitno zbog odabira

najop�malnijeg rešenja između ponuđenih

alterna�va i utvrđivanja troškova koji su u

skladu sa materijalnim i ljudskim resursima.

Da li su neke akcijeveć primenjene?

Iden�fikova� akcije u prošlos� u datoj

lokalnoj zajednici koje su imale pozi�van,

odnosno nega�van ishod.

Ko su odgovorni?

Na osnovu plana izabra� nadležne i

odgovorne za sprovođenje na osnovu

odgovarajućih kriterijuma.

ODGOVOR(izrada plana injegovosprovođenje)



Da li su svi akterisproveli zadate

ak�vnos�?

Prikupljanje podataka o akcijama uključenih

aktera u lokalnoj zajednici i ocena njihovog

učinka.

Koje ak�vnos� bitrebalo preduze� u

budućnos�?

Na osnovu izmerenog učinka izves� zaključak

o mogućim narednim ak�vnos�ma


Da li su svi ciljevipos�gnu�? Merenje učinka sprovedenih ak�vnos�.

Koje ak�vnos� surealizovane, a koje

nisu?

Prikupljanje podataka o rezulta�ma

sprovođenja ak�vnos� i utvrđivanje razloga

zbog kojih neki planovi nisu realizovani.

PROCENA

Biografije istraživačkog �ma

Maja Bjeloš je 2008. godine diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu poli�čkih naukau Beogradu na kojem je pohađala i master studije iz Međunarodne bezbednos�. Od 2009.godine radi kao istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu poli�ku. Oblasteksper�ze obuhvata reformu sektora bezbednos�u Srbiji i rodnu ravnopravnost u kontekstuprocesa reforme sektora bezbednos�. Autorka je više analiza, naučnih radova, predlogaprak�čne poli�ke na temu evropske bezbednos�, nacionalne bezbednosne poli�ke i rodneravnopravnos�u sektoru bezbednos�.

Saša Đorđević je diplomirao međunarodne odnose 2007. godine i završio poslediplomskeevropske studije 2012. godine na Fakultetu poličkih nauka u Beogradu. Istraživač u BCBP-u jeod 2008. godine. Interesuje se za proces reforme policije u Srbiji, posebno u oblasma borbeprov korupcije u policiji, jačanja policijske saradnje, razvoja koncepta policije u zajednici istrateškog planiranja. Autor je više analiza, naučnih radova, predloga prakčne polike o temiunutrašnje bezbednos�Srbije, zapadnog Balkana i Evropske unije.


Impresum:

Izdavač:Centar za podršku ženama iz KikindeTrg srpskih dobrovoljaca 28, 23 300 Kikinda

Za izdavača:Marija Srdić

Autorka:Gordana Stojaković

Dizajn i prelom: Slaviša Starčev

Lektura i korektura:Olivera Tomin

Štamparija:....................

Tiraž:300 kom

Godina izdavanja 2013.

Centar za podršku ženamaje nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija čiji je cilj da kroz realizacijurazliči�h eduka�vnih, promo�vnih, savetodavnih, stručnih i drugih ak�vnos�unapređuje položaj žena i doprinosi uspostavljanju rodne ravnopravnos� ipoli�ke jednakih mogućnos� u lokalnoj zajednici i u regionu.Centar za podr je osnovan u martu 2004. godine u Kikindi i od tadašku ženamakon�nuirano ostvaruje programe i projekte, širi i unapređuje svoje ak�vnos�.

Misija

Centar za podršku ženama je posvećen kreiranju i realizaciji programa kojidoprinose eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama i utemeljenjuprincipa rodne ravnopravnos� kao jednog od ključnih principa u izgradnjimodernog, demokratskog i pravednog društva.

Vizija

Centar za podršku ženama nastoji da se nametne kao jedna od vodećihnevladinih organizacija u Srbiji koja afirmiše neguje žensko liderstvo, razvijažensko preduzetništvo i stvaralaštvo i gradi osnovu za društvo bezdiskriminacije i nasilja, u kome će žene i muškarci bi� u ravnopravnom odnosui is�nskom partnerstvu.

Kontak�Trg srpskih dobrovoljaca 2823300 Kikinda, SRBTel/fax: (0230) 437-343E-mail: [email protected]

Savetovalište za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženamakoje su pretrpele nasiljeSOS Vojvodina 0800/10-10-10



BCBP

BCBP

pdf ( 2.35mb)

Documents