parku kombëtar sha nacionalni park Šara rri · 2019-07-23 · delotvorno upravljanje. nedostatak...

Plan upravljanja Nacionalnim parkom Šara

1

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada - Government

Ministria e Mjedisit dhe Planifikimit Hapësinor Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja

Ministry of Environment and Spatial Planning

Plan upravljanja

10-godišnja strategija upravljanja 2015-2024

5-godišnji operativni plan 2015-2019 Januar 2015.

Pripremljen uz podršku projekta Konzervacija biodiverziteta i održivo upravljanje korišćenjem zemljišta u opštini Dragaš

Parku Kombëtar Sharri Nacionalni park Šara


2

Sadržaj

Skraćenice korišćene u tekstu .............................................................................................................................................. 4

1 Uvod ................................................................................................................................................................................. 5

1.1 Opšte informacije i zahvalnost ................................................................................................................................ 5

1.2 Rezime ..................................................................................................................................................................... 6

2 Kontekst ............................................................................................................................................................................ 9

2.1 Pravne osnove ......................................................................................................................................................... 9

2.2 Prostorni plan za Nacionalni park Šara ................................................................................................................. 12

2.3 OSTALI PLANOVI I STRATEGIJE KOJI SE NADOVEZUJU NA NACIONALNI PARK .................................. 12

3 Opis Nacionalnog parka Šara .......................................................................................................................................... 14

3.1 Lokacija, geografija i granice ............................................................................................................................... 144

3.2 Geomorfologija, geologija i zemljište .................................................................................................................. 155

3.3 Klima ................................................................................................................................................................... 155

3.4 Hidrologija ........................................................................................................................................................... 166

3.5 Priroda ................................................................................................................................................................. 166

3.6 Korišćenje zemljišta (vlasništvo, prava) .............................................................................................................. 188

3.7 Akteri ................................................................................................................................................................... 199

3.8 Naselja i stanovništvo ........................................................................................................................................... 20

3.9 Korišćenje zemljišta i resursa .............................................................................................................................. 211

3.10 Trenutno upravljanje Nacionalnim parkom Šara ................................................................................................ 266

4 OCENJIVANJE (KLJUČNE KARAKTERISTIKE I NJIHOV TRENUTNI STATUS) ..................................................................... 288

4.1 Prirodne karakteristike i vrednosti (vrste, staništa, ekosistemi, predeli)............................................................ 288

4.2 Zajednica i kulturne karakteristike i vrednosti .................................................................................................... 333

4.3. Turističke i rekreacione karakteristike, vrednosti i mogućnosti ........................................................ 355

4.4. Ekonomske i razvojne vrednosti i mogućnosti ......................................................................................... 388

5. ANALIZA PITANJA I PROBLEMA ................................................................................................................................. 40

5.1. Pretnje i pritisci ................................................................................................................................................. 40

5.2. Procena upravljačkog kapaciteta............................................................................................................................45

6. STRATEŠKI OKVIR (VIZ IJA, CILJEVI I ZADACI ZA DESET GODINA) ..................................................................... 47

6.1. Opšta vizi ja .......................................................................................................................................................... 47

6.2. Opšti ciljevi upravljanja i željeni status ci ljnih karakteristika .............................................................. 47

7. ZONIRANJE (ZONE), OP IS I OGRANIČENJA PRIHVATLJIVOG KORIŠĆENJA....................................................... 55

7.1. Strogo zaštićena zona (zona zaštite prvog nivoa) .................................................................................... 55

7.2. Zona aktivnog upravljanja ............................................................................................................................... 56

7.3 Zona održivog upravljanja ..................................................................................................................................... 57

7.4 Tampon zona ....................................................................................................................................................... 588

8 Mere upravljanja ............................................................................................................................................................ 59

Program 1 Biodiverzitet, životna sredina i predeli ............................................................................................................. 60


3

Program 2 Zajednice, kulturne vrednosti i održivo korišćenje ......................................................................................... 655

Program 3 Turizam i rekreacija ......................................................................................................................................... 688

Program 4 Edukacija i podizanje svesti ............................................................................................................................. 711

Program 5 Rukovođenje, administracija, upravljanje i finansiranje ................................................................................. 733

9. Aranžmani za primenu .................................................................................................................................................. 766

9.1 Osoblje ................................................................................................................................................................ 766

9.2 Rukovođenje ....................................................................................................................................................... 777

9.3 Oprema i infrastruktura ...................................................................................................................................... 777

9.4 Praćenje .............................................................................................................................................................. 788

9.5 Planiranje i izveštavanje ........................................................................................................................................ 80

10. Poslovni plan................................................................................................................................................................. 833

11. Mape ............................................................................................................................................................................. 833

11.1 Granice ................................................................................................................................................................ 844

11.2 Geološki i mineralni izvori- .................................................................................................................................. 855

11.3 Zemljište .............................................................................................................................................................. 866

11.4 Hidrološke karakteristike .................................................................................................................................... 877

11.5 Vegetacija ............................................................................................................................................................ 888

11.6 Zemljišni pokrivač................................................................................................................................................ 899

11.7 Korišćenje zemljišta ............................................................................................................................................... 90

11.8 Turizam ............................................................................................................................................................... 911

11.9 Pašnjaci ............................................................................................................................................................... 922

11.10 Važne oblasti za faunu ........................................................................................................................................ 933


4

Skraćenice korišćene u tekstu

nv Nadmorska visina

UP Uobičajeno poslovanje

KU kritično ugrožena vrsta (IUCN kategorija pretnje)

DCA Uprava centralne administracije

UŠ Uprava za šumarstvo

PEU Procena ekološkog uticaja

KU Ugrožena vrsta (IUCN kategorija pretnje)

EU European Union

BKFO Bodovna kartica finansijske održivosti

GIS Geografski informativni sistem

GPS Sistem za globalno pozicioniranje

Ha Hektar

ŠVKV Šuma visoke konzervacijske vrednosti

VPP Važno ptičje područje

IPP Institut za prostorno planiranje

IUCN Međunarodna unija za konzervaciju prirode i prirodnih resursa

KEK Kosovska energetska kompanija

KAZS Kosovska agencija za zaštitu životne sredine

ŠAK Šumska agencija Kosova

KHMI Kosovski hidro-meteorološki institut

KIZP Kosovski institut za zaštitu prirode

km Kilometar

m Metar

MPŠRR Ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja

MKOS Ministarstvo kulture, omladine i sporta

MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

SPDU Sredstvo za praćenje delotvornosti uprave

MTI Ministarstvo transporta i industrije

NVO Nevladina organizacija

SŠP Sekundardni šumski proizvod

ZO Zaštićena oblast

PTK Pošta i telekom Kosova

SDA Atlas održivog razvoja

SEA Strateška ekološka analiza

OUE Održivo upravljanje ekosistemom

NPŠ Nacionalni park Šara

DP Društveno preduzeće

SWOT Snage, slabosti, prilike, pretnje

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu

UNMIK Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu

UV Ugrožena vrsta (IUCN kategorija pretnje)


5

1 UVOD

1.1 OPŠTE INFORMACIJE I ZAHVALNOST

Plan upravljanja je pripremljen tokom 2013. godine uz podršku projekta UNDP "Održivo upravljanje zemljištem i

konzervacija biodiverziteta u opštini Dragaš". Projekat je pomogao proširenje Nacionalnog parka Šara kako bi uključio

teritoriju opštine Dragaš, i u podršci procesu, dogovoreno je sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja

(MŽSPP) da bi plan upravljanja bio od koristi za prošireni Nacionalni park. Format planova se zasniva (uz određene

izmene) na smernice obezbeđene za upravljanje zaštićenim područjem iz 2012. od strane tvitning projekta EU 'Dodatna

podrška za održivo upravljanje šumama', realizovanog preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruranog razvoja i

Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.1

Plan su u ime UNDP-a i MŽSPP-a pripremili:

Majlkl Apleton (međunarodni konsultant)

Ćazim Kukaljaj (nacionalni konsultant)

Nail Kryeziu (nacionalni konsultant)

Plan je pripremljen preko procesa kjoi obuhvata tehničke sastanake, konsultacije i radionice od maja do novembra 2013.

Proces planiranja je vođen od Radne gupe koji je formiran na nivou Ministarstva Životne Sredine i Prostornog Planiranja

sa sledećim članstvom.

Hazer Dana, direktor Uprave Nacionalnog parka

Luan Nuši, direktor Instituta za prostorno planiranje (IPP)

Ismajl Hetemaj, šef Odseka za zaštitu prirode

Rizah Murseli, profesionalni istraživač (IPP)

Fadil Bajraktari, direktor Kosovskog instituta za konzervaciju prirode (KIKP)

Ćenan Madžuni, službenik za biodiverzitet (KIZP)

Džezaira Selimi, službenik za divlji svet i lov u Nacionalnom parku Šara

Sami Behrami, službenik KIZP

Hazir Čardaku, šef Odseka za vodenu politiku i

Avdula Beriša, šef Odseka za finansije pri Upravi centralne administracije (OCA)

Poslovni plan koji je povezan sa ovim planom upravljanja sastavili su Marlon Flores (međunarodni konsultant) i Enis Selimi

(nacionalni konsutant)

Nadzor plana upravljanja su u ime UNDP-a nadledao rukovodioci projekta Maria Elena Zuniga Barientos i Halil Ibrahimi,

uz podršku Ismaila Gagice i Reze Dulji. Podršku za GIZ je pružio Ergin Hajredini. Integraciju plana upravljanja sa razvojem

atlasa održivog razvoja koordiniraoli su Piter Bank i Florian Bamerlein-Luks. Prevodilačku podršku su pružili Avdulah Beriša

i Baškim Susuri.

U MSPP, izradu plana upravljanja jenadgledao Ilir Morina, izvršni šef KEPA,

MSPP se zahvaljuje svim vldinim i nveldinim organizacijama, stručnjacima i osobama koje su na bilo koji način dali

doprinos na izradi Plana Upravljanja za Nacionalni Park Šara.

1 Tvining projekat EU (2012). Smernice za planove upravljanja nacionalnim parkom na Kosovu. Tvining projekat EU

KS09IBEN02 Dodatna podrška za održivo upravljanje šumama. Priština.


6

1.2 REZIME

Ovaj plan upravljanja pruža opravdani okvir smernica za dugoročno upravljanje Nacionalnim parkom Šara i detaljni akcioni plan za upravljanje nacionalnim parkom Šara u narednih pet godina. Plan sadrži sledeće delove:

Deo 1 daje opšti uvod i rezime.

Deo 2 'Kontekst' opisuje trenutni pravni i administrativni status Nacionalnog parka.

Deo 3 'Opis' navodi ekološke ekološko-kulturne i socio-ekonomske aspekte Nacionalnog parka.

Delovi 4 i 5 'Ocenjivanje' i 'Analiza pitanja' razjašnjavaju ključne vrednosti zaštićenog područja i utvrđuju pretnje sa kojima se suočava. Ovi delovi takođe naglašavaju pitanja koja utiču na upravljanje, administraciju i finansiranje Nacionalnog parka. Ova evaluacija je rezimirana u Tabela 1.

Tabela 1 Rezime evaluacionog dela

Vrednosti i prednosti Pretnje i pitanja za koja je potrebno upravljanje

Prirodne vrednosti: Nacionalni park Šar planina

uključuje kompletan redosled ekosistema u dobrom

stanju na različitim nivoima, od vrha do podnožja

planine. Sa ovim je povezana skoro netaknuta flora i

fauna koje uključuju mnoge retke i endemske vrste.

Kulturne vrednosti: Nacionalni park Šara uključuje

široku lepezu važnog kulturnog nasleđa u smislu fizičke

strukture, tradicije, verovanja i znanja.

Turističke i rekreativne vrednosti: NPŠ ima značajan

potencijal za uživanje građana, neformalni i formalni

turizam i prihodovanje za firme, građane i lokalnu i

centralnu upravu.

Ekonomske i razvojne vrednosti: Nacionalni park Šara

pruža niz važnih usluga za lokalnu i nacionalnu

ekonomiju. Ove usluge podržavaju hiljade porodica i

vrede ukupno preko 170 miliona evra. Poboljšanim i

racionalnijim razvojem i upravljanjem, vrednost ovih

usluga se može održati i značajno poboljšati.

Evaluacija utvrđuje sledeće pretnje za vrednosti NPŠ.

Gradnaj i očuvanje zemljišta.

Stočarstvo, ispaša, itd.

Lov i krivolov.

Sakupljanje bilja i ostalih divljh proizvoda.

Seča šuma.

Upad i ometanje od strane ljudi.

Požari.

Brane u upravljanje vodom.

Invazivne i ostale problematične vrste i geni.

Zagađenje: kanalizacija i otpadne vode, čvrst otpad.

Erozija i degradacija zemlje.

Klimatske promene i ekstremno vreme.

Pitanja upravljanja i rukovanja

Iako uprava nacionalnog parka ima iskusno osoblje, nedostaje joj osoblje i fizički resursi potrebni za sveukupno

delotvorno upravljanje. Nedostatak jasne ovlašćenja za oblast parka i delotvornog sistema kolaborativne uprave

ograničava sposobnost Uprave da ispuni svoje funkcije da pravilno odgovori za umanjivanje pretnji. Trenutno

međunarodno sredstvo za upravljanje delotvornošću upravljanja ima rezultat od 35% što je veoma nisko.

Finansije

Održivo finansiranje NPŠ je i dalje osnovni izazov za postizanje ciljeva konzervacije u bliskoj budućnosti. NPŠ istorijski

puno zavisi od ograničenog vladinog finansiranja nema podršku nekog poverilačkog fonda i međunarodnih projekata.

Glavne prepreke za održivo finansiranje NPŠ uključuju nedovoljne terenske kapacitete za realnu procenu finansijskih

potreba i nedostataka, razvoj i primenu ekonomičnih finansijskih planova i raznolikih strategije za stvaranje prihoda.

Trenutno finansiranje NPŠ-a obuhvata samo oko 35% onoga što je potrebno da se postignu osnovne upravne

odgovornosti.


7

Deo 6 'Strateški okvir' navodi sveukupne pristupe potrebne da se povrati ekološka ravnoteža lokacije, da se održe njene glavne vrednosti i rešavanje pretnji, sa punim učešćem i podrškom svih interesnih grupa.

Ovaj deo definiše sledeću viziju za Nacionalni park Šara.

Nacionalni park Šara

• Parkom kojim se pažljivo upravlja za buduće generacije, park biološke raznolikosti, specijalnih predela, naselja i tradicionalnog načina života koji se ceni, štiti i razvija.

• Park u kojem ekonomske dobiti služe interesima ekološke zaštite i lokalnih zajednica. • Pristupačan park koji svojim posetiocima nudi uživanje preko rekreativnih, sportskih, kulturnih i naučno-

istraživačkih aktivnosti.

Utvrđeno je pet programa upravljanja, svaki sa ciljem koji će doprineti postizanju vizije. Svaki program u planu je podeljen na skup konkretnih ciljeva. Ovi glavni programi upravljanja i njihovi opšti cilejvi su rezimirani u Tabela 2.

Deo 7 'Zoniranje' pruža detalje o funkcionalnim zonama Nacionalnog parka.

Deo 8 'Mere upravljanja' uključuje detaljne akcione planove za aktivnosti potrebne da se završe svi programi i podprogrami za prvih pet godina realizacije. Konkretne akcije su opisane i dodeljen im je prioritet, pokazatelji postignuća su utvrđeni, vremenski okvir primene je uključen za svaku akciju i subjekti su odgovorni za završetak svih akcija su navedeni.

Deo 9: Primena i aranžmani sadrže pet delova:

Kadrovska pitanja uključuju potrebe za osobljem za realizaciju plana upravljanja.

Rukovođenje opisuje glavni okvir potreban za stavljanje u funkciju administracije proširenog nacionalnog parka.

Oprema i infrastruktura navode ulaganje potrebno u materijalnim resursima.

Praćenje navodi glavni program za praćenje za zaštićenu oblast.

Planiranje i izveštavanje definiše strukture za godišnji plan rada i izveštaje povezane sa planom upravljanja.

Deo 10. Pripremljen je odvojeni poslovni plan za realizaciju plana upravljanja.

Deo 11. Obuhvata mape pomenute u tekstu.

Aneksi

Skup aneksa sa osnovnim informacijama je objavljen odvojeno.


8

Tabela 2 Rezime programa i podprograma za upravljanje

Program 1

Biodiverzitet, životna sredina i predeli

Program 2

Zajednice, kultura i održivo korišćenje

Program 3

Turizam i rekreacija

Program 4 Informisanje, edukacija i podizanje svesti

Program 5

Rukovanje, upravljanje, administracija i finansiranje

CILJEVI

Održati povezane predele netaknutog ekosistema unutar i izvan Nacionalnog

parka Šara i obezbeđivanje

zaštite vrsta koje ovi ekosistemi podržavaju

Održati kulturne vrednosti

nacionalnog parka kao dela nacionalne baštine Kosova i kao prilike da se izgadi ponos zajednice i

povećaju turizam i rekreacija.

Izraditi niz prilika za uživanje građana u

NPŠ koji održava svoje prirodne i

kulturne vrednosti i pruža podršku za svoje upravljanje.

Povećati svest, razumevanje i podrška

na svim nivoima za zaštitu i održivo

upravljanje Nacionalnim parkom

Šara.

Uspostaviti delotvoran, učesnički i sistem sa adekvatnim

resursima za upravljanje i

administraciju NPŠ.

KONKRETNI CILJEVI

1.1 Osigurati zaštitu glavnih vrasta i ekosistema.

1.2 Proceniti i pratiti prioritetne ekosisteme, floru i faunu.

Osigurati da svi razvoji u NPŠ-u budu podnožni striktnim ekološkim kontrolama.

1.4 Zaštititi i očuvati vodene resurse NPŠ.

1.5 uspostaviti sistem za upravljanje čvrstim otpadom u NPŠ.

1.6 Uvesti efikasan sistem zaštite od požara, kontrole i upravljanja širom NPŠ.

2.1 Očuvati kulturne vrednosti NPŠ.

2.2 Očuvati područja definisana za ispašu u NPŠ.

2.3. Regulisati berbu borovnica i lekovitog bilja.

2.4 Osigurati da održivo upravljanje ogervnim drvetom bude dostupno lokalnim zajednicama.

2.5 Ohrabriti održiva preduzeća da podrže NPŠ i koriste lokalnim akterima.

3.1 Osigurati osnovnu infrastrukturu za posete i aktivnosti na otvorenom u NPŠ.

3.2 Razviti niz usluga za posetioce i prilike za održivi turizam u NPŠ.

3.3 Osigurati bezbedna, visokokvalitetna i ekološki odgovorna iskustva za posetioce.

3.4 Marketing NPŠ kao destinacije turizma i rekreacije na otvorenom.

4.1 Razviti niz materijala za podizane svesti o NPŠ.

4.2 Povećati svest u zajednici, razumevanje i podršku za NPŠ.

4.3 Povećati razumevanje i mobilisati podršku na visokom nivou za investiranje u očuvanje i održivo upravljanje NPŠ-om.

5.1 Uvesti kolaborativno upravljanje NPŠ-om.

5.2 Uspostaviti stalno i obučeno profesionalno osoblje, podržano partnerima i volonterima za primenu plana upravljanja.

5.3 Obezbediti fizičke resurse potrebne za realizaciju za upravljanje NPŠ-om i realizaciju plana upravljanja.

5.4 Uspostaviti mehanizme za financiranje i transparentno finansijsko upravljanje za primenu plana upravljanja.

5.5. Obezbediti realizaciju, praćenje i prilagođavanje plana upravljanja.


9

2 KONTEKST

2.1 PRAVNE OSNOVE

2.1.1 FORMIRANJE NACIONALNOG PARKA

U nastavku predstavljamo najvažnije zakone koji regulišu osnivanje NPŠ.

Zakon o zaštiti prirode br. 03/L-233 od 9. novembra 2010.

Definše pravne osnove za zaštićena prirodna područja na Kosovu.

Zakon o Nacionalnom parku Šara br. 04/L-087 od 13. dcembra 2012.

Prema članu 1: 'Deo teritorije Šar Planine kao prostorni integritet koji karakterišu prirodne vrednosti i retkosti, sa velikim

brojem važnih šumskih ekosistema i drugih očuvnih ekosistema, sa brojnim endemskim i važnim vrstama, sa bogatm

karakteristima kulture, istorije, predela, sportskim, turističko - rekreativnim aktivnostima koje doprinose ekonomskom

razvoju prema ekološkim kriterijumima, proglašava se nacionalnim parkom'.

Odluka Ministarstva o osnivanju nacionalnog parka br. 03/2'13 od 11/02/2013.

2.1.2 GRANICE I ZONE

Član 2 Zakona o Nacionalnom parku Šara (2012) definiše granice NPŠ (videti anekse ovog dokumenta).

Član 3 Zakon o nacionalnom parku Šara (2012) navodi zahteve za sledeće funkcionalne zone Parka.

Zona striktne zaštite: Obuhvata deo teritorije Nacionalnog parka Šara sa izuzeznim prirodnim karakteristikama, sa retkim

vrstama, ugroženim biljkama i životinjama i vrstama staništa u divljim uslovima prirode.

Zona aktivnog upravljanja: Obuhvata deo teritorije Nacionalnog parka Šara koji karakterišu ekosistemi, vrednosti predela

i druge vrednosti u kojima se može upražnjavati ekoturizam, tradicionalna poljoprivreda i aktivnosti koje su u skladu sa

svrhom zaštite.

Zona održivog upravljanja: Obuhvata delove teritorije Nacionalnog parka Šar planina planirane za: gradnju,

rekonstrukciju, zaštitu tradicionalnoh i rekreativnih objekata, turizam i potrebe stanovnika teritorije Nacionalnog parka,

kao i korišćenje pašnjaka i ekonomsko korišćenje prirodnih resursa prema Zakonu o zaštiti prirode i u skladu sa

relevantnim zakonima i prostornim planom nacionalnog parka za ograničeno i selektivno korišćenje prirodnih resursa.

Tampon zona Zona od 50 m od granice nacionalnog parka koja služi za sprečavanje nepovoljnih uticaja na NPŠ.

Prostorni plan definiše ove funkcionalne zone i opisuje ih u detaljima (videti aneks ovog dokuementa).

2.1.3 REGULISANJE NACIONALNOG PARKA

MŽSPP uredba broj 21/2013 o unutrašnjem uređenju nacionalnih parkova propisuje zaštitu, unapređenje i promociju i

korišćenje nacionalnih parkova i definiše mere za nesaglasnost sa odredbama Uredbe. Tekst uredbe je uključen u anekse

ovog dokumenta.

2.1.4 FUNKCIJE NPŠ PREMA POSTOJEĆIM ZAKONIMA

Prema Zakonu o zaštiti prirode (2010) nacionalni park je prirodna teritorija sa sledećim funkcijama.

a) zaštita ekoloških skupova, jednog ili više ekosistema, za sadašnju i buduće generacije;

b) eliminisanje korišćenja i zloupotrebe sa ciljem promene ili oštećivanja prirode;

c) obezbeđivanje osnova za duhovne, naučne, obrazone, rekreativne i kulturne i svrhe poseta u skladu sa principima

zaštite životne serdine.


10

Član 1 Zakona o Nacionalnom parku Šara (2012) definiše nacionalni park kao: 'Deo teritorije Šar Planine kao prostorni

integritet koji karakterišu prirodne vrednosti i retkosti, sa velikim brojem važnih šumskih ekosistema i drugih očuvnih

ekosistema, sa brojnim endemskim i reliktnim vrstama, sa bogatim karakteristikama gromorfoloških svojstavam

hidroloških i sa bogatim naučnim vrednostima, sa bogatim karakteristima kulture, istorije, predela, sportskim, turističko -

rekreativnim aktivnostima koje doprinose ekonomskom razvoju prema ekološkim kriterijumima, proglašava se

nacionalnim parkom'.

Na osnovu Prostornog plana za Nacionalni park Šara, glane funkcije Parka su definisane kao što sledi:

a) zaštita, očuvanje, obnavljanje i održivo korišćenje prirode i obnovljivih prirodnih resursa;

b) Revitalizacija oštećenih prirodnih teritorija ili njihovh delova, i kompenzacija za takve odgovornosti.

c) ičuvanje i obnova ekološkog balansa prirode;

d) Uspostavljanje sistema za planiranje, upravljanje, inventorisanje, informisanje i finansiranje za zaštitu prirode;

e) Primena dužnosti na način definisan u politikama za zaštitu prirode;

f) Smanjenje nelegalnog korišćenja i ugrožavanja biljnih i životinjskih vrsta, naročito važžnih retkih i ugroženih vrsta, i

njihovih staništa;

g) Utvrđivanje prava na informisanje i učešće građana u zaštiti prirode;

h) Utvrđivanje prava građana da sačuvaju životnu sredinu i rekreaciju u prirodi;

i) Očuvanje biodiverziteta, očuvanjem važnih prirodnih staništa i važnih biljnih i životinskih vrsta koje se odnosi na režime

zaštite;

2.1.5 ADMINISTRACIJA NACIONALNOG PARKA

Član 77 Zakona o zaštiti prirode (2010) navodi da:

1. Zaštićenim oblastima upravljaju uprave.

2. Uprave za administraciju nacionalnim parkovima, parkovima prirode i spomenicim prirode od posebnog značaja se

formiraju odlukom Ministarstva.

3. Uprave za administraciju ostalim zaštićenim oblastima i drugom zaštićenom prirodnim vrednostima se formiraju

odlukama skupština opština.

4. Zaštićenim oblastima koje proglasi Vlada, koje se nalaze na teritorij nacionalnog parka ili parka prirode, povezane sa

njima ili direktno povezane sa njihovim graničnim oblastima upravlja uprava nacionalnog parka ili parka prirode.

Član 78 istog zakona navodi da:

1. Uprave pomenute u članu 77 ovog zakona vrše aktivnosti zaštite, održavanja i promocije zaštićenih oblasti saciljem

zaštite i konzervacije autentičnosti prirode, očuvanja neometenog toka prirodnih procesa i održivog korišćenja prirodnih

resursa, kao i kontrole primene uslova i mera zaštite u oblastima kojima upravljaju.

2. Uprave koje upravljaju parkovima prirode takođe kontrolišu metode sprovođenja ovlašćenih poslovnih aktivnosti sa

ciljem očuvanja racionalnog i održivog korišćenja prirodnih resursa.

3. Uprave mogu vršiti ostale aktivnosti koje se utvrđuju aktom o osnivanju kada te aktivnosti služe vršenju aktivnosti iz

stavova 1 i 2 ovog člana.

Prema članu 4 Zakona o Nacionalnom parku Šara (2012).

"Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odlukom osniva Upravu za administraciju Nacionalnim parkom Šara

(NPŠ) u roku od tri (3) meseca od stupanja na snagu ovog zakona."

2.1.6 FINANSIRANJE NACIONALNOG PARKA ŠARA

Član 79 Zakona o zaštiti prirode (2010) odeređuje izvore finansiranja Nacionalnog parka Šara:

1. Sredstva za rad uprave i obavljanje delatnosti iz člana 78 ovoga Zakona osiguravaju se iz:

1.1 budžeta Republike Kosovo ili opštinskog budžeta;

1.2. prihoda od korišćenja zaštićenih prirodnih vrednosti;

1.3 prihoda od kompenzacije;

1.4. drugih izvora utvrđenih ovim Zakonom i posebnim propisima.


11

2.1.7 NADZOR ADMINISTRACIJE NACIONALNIM PARKOM ŠARA

Član 80 Zakona o zaštiti prirode (2010) definiše nadzor administracije Nacionalnim parkom Šara:

1. Nadzor nad zakonitošću rada i podzakonskih akata za upravljanje zaštićenim područjima kojima je osnivač Skupština ili

Vlada Republike Kosova obavlja Ministarstvo.

2. Nadzor nad zakonitošću rada i podzakonskih akata uprava koje upravljaju zaštićenim

područjima koje osnivaju opštine, obavljaju nadleţni organi opštine- osnivača .

3. Nadzor nad stručnim radom uprava iz stava 1. i 2. ovoga člana obavlja Ministarstvo.

2.1.8 ZAHTEVI ZA PLANIRANJE UPRAVLJANJA

Član 81 Zakona o zaštiti prirode (2010) definiše potrebu da se uspsotavi plan upravljanja, navodeći da:

1. Upravljanje striktnim rezervatom prirode, nacionalnim parkom, parkom prirode, posebnim područjem i zaštićenim

predelom vrši se na osnovu plana upravljanja.

2. Plan upravljanja se usvaja na period od deset (10) godina.

3. Plan upravljanja utvrđuje smernice razvoja, metode primene zaštite, korišćenja i upravljanja zaštićenim područjem, kao

i detaljnije smernice o zaštiti i konzervaciji prirodnih vrednosti zaštićenog područja, uzimajući u obzir potrebe lokalnog

stanovništva.

4. Pravna i fizička lica koja vrše aktivnosti u zaštićenom području moraju poštovati plan upravljanja.

5. Po isteku perioda od pet (5) fodina, primena plana upravljanja se analizira zajedno sa rezultatima posignutim i kada

okolnosti dopuštaju potrebno je da se uradi revizija na način i prema procedurama navedenim za njegovo usvajanje.

Član 82 Zakona o zaštiti prirode (2010) definiše glavne komponente plana upravljanja zaštićenim područjem, sprovedbu

plana i javnu debatu:

1. Plan upravljanja zaštićenim područjem iz člana 81 stava 1. ovoga Zakona sadrži: ......

2. Plan upravljanja sprovodi se godišnjim programom zaštite, očuvanja, korišćenja i unapređenja zaštićenog područja.

3. Predlog plana upravljanja, uprava duţna je staviti na uvid javnosti u skladu odredbama člana 151 ovog Zakona.

2.1.9 UPRAVLJANJE ŠUMSKIM EKOSISTEMIMA U NACIONALNOM PARKU ŠARA

Član 47 (stavka 4 i 5) Zakona o zaštiti prirode (2010) definiše upravljanje (zaštitu u unapređenje) šumskih ekosistema u

NPŠ:

4. Za zaštićena područja u kojima nije dopušteno ekonomsko korišćenje prirodnih dobara, na osnovu praćenja stanja,

donosi se program zaštite šumskih ekosistema koji sadrţi mere njhove zaštite i unapređenja.

5. Program zaštite šumskih ekosistema iz stava 4. ovog člana izrađuje i sprovodi Uprava koja upravlja sa zaštićenom

zonom, i donosi se u skladu sa posebnom propisu za uređenje šuma, uz saglasnost Ministarstva .

Upravljanje šumama u NPŠ definiše se i članovima 13 i 14 Pravilnika o unutrašnjem redu u nacionalnim parkovima

Član 13.

Sanitarne seče i drugi šumski radovi obavljaju se u vreme predviđeno Planom Upravljanja i Godišnjim Planom zaštite,

očuvanja i održavanja šuma.

Član 14.

Na osnovu Plana Upravljanja Nacionanog Parka, uprava parka je dužna da svake godine u martu pripremiti i dostaviti na

odobrenje detaljni godišnji plan o aktivnostima pedviđenim ovim Pravilnikom.


12

2.1.10 KONTRIBUTI RAZLIČITIH AKTERA U NACIONALNOM PARKU

Za upravljanje Nacionalnim parkom Šara je odgovorna Uprava koja je formirana od strane MŽSPP. Uprava NPŠ radi

postizanja veće efikasnosti u upravljanju prirodnim, kulturnim i turističkim vrednostima može se konsultovati sa raznim

vladinim i nevladinim subjektima.

2.1.11 OSTALI RELEVANTNI ZAKONSKI AKTI

Ostali zakoni koji se tiču administracije, upravljanja i praćenja upravljanja prirodnih i veštačkih resursa u Parku su sledećI:

Zakon o zaštiti životne sredine, zakon br o. 03/L-025, 26 februar 2009;

Zakon o prostornom planiranju br. 2003/14, 3. jul 2003.

Zakon br. 03/L-106 o izmeni zakona u prostornom planiranju br. 2003/14, 25. novembar 2011.

Zakon o proceni ekološkog uticaja br. 03/L-214, 29. oktobar 2010;

Zakon o specijalnim zaštitnim zonama, zakon br o. 03/L-039, 20. februar 2008;

Zakon o zaštiti od požara, zakon br o. 04/L-012, 10 avgust2011;

Krivični Zakon Republike Kosova br. 04/L-082

2.2 PROSTORNI PLAN ZA NACIONALNI PARK ŠARA

Zakon o prostornom planiranju br 2003 / 14, član 12, zahteva pripremu prostornih planova za sve ‘posebne oblasti’

uključujući i nacionalne parkove. Nacrt prostornog plana za Nacionalni park Šara je pripremljen 2013. a nakon

potpisivanja od strane ministra , bio je predmet dvomesečnog perioda konsultacija pre podnošenja Vladi na preliminarno

odobrenje, a zatim u Skupštini Kosova za konačno odobrenje .

Nacrt prostornog plana za Nacionalni park Šara definiše ciljeve i funkcije prostornog plana kao što sledi:

Izrada plana treba da služi kao smernica za:

• Utvrđivanje oblasti u parku sa potencijalom za prostorni razvoj;

• Odobrenje politika koje se odnose na distribuciju mogućih razvoja na teritoriji Parka, u smislu razvoja turizma,

pružanja različitih usluga, uvek služeći svrsi maksimalnog očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa i vrednosti;

• Utvrđivanje uloge naselja oko parka, i uloge većih gradova u blizini parka, i o

• utvrđivanje uloge najvažnije infrastrukture i veza unutar teritorije parka.

‘Prostorni plan za Nacionalni park Šara je dokument koji treba da promoviše zajedničke interese građana Kosova za brzi

ekonomski razvoj, sa ciljem poboljšanja životnog kvaliteta, ali i očuvanja resursa, prirodnog i kulturnog nasleđa. Odlukama

koje će biti donete, prostorni plan mora:

• Usmeravati vladine sektore i agencije u izradi i primeni politika i odluka za pravično i jednako korišćenje ovih prirodnih

resursa;

• Definisati oblasti koje će biti predmet režima za kontrolu razvoja, oblasti sigurnog razvoja, razvojne lokacije i lokacije sa

namenskim korišćenjem’

2.3 OSTALI PLANOVI I STRATEGIJE KOJI SE NADOVEZUJU NA NACIONALNI PARK

2.3.1 OPŠTINSKI RAZVOJNI PLANOVI I STRATEGIJE

Opštine koje obuhvataju teritorije u okviru Nacionalnog parka imaju svoje strategije za ekonomski razvoj , kao i razne

druge planove za teritorije van Nacionanog parka, uključujući i one koje su razvijene u okviru UNDP podržao projekat u

Dragašu . Ove strategije i planovi su navedeni u aneksima ovog dokumenta.


13

2.3.2 MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE KOJE UTIČU NA NACIONALNI PARK

Deo teritorije Nacionalnog parka Šara spada u Važna ptičja područja YU024 (Šar Planina)

U Nacionalnom Parku Šara sprovodi se međunarodno zakonodavstvo za zaštitu prirode, posebno:

Evropska Direktiva za ugrožene vrste EC/2724/2000

Evropska Direktiva za očuvanje prirodnih staništa divlje faune i flore 92/43/EEC;

Evropska Direktiva za očuvanje divljih ptica 79/409/EEC, 2009/147/EC;

Direktiva SEA 2001/42/EC;

Evropska Ekološka Mreža Natura 2000.


14

3 OPIS NACIONALNOG PARKA ŠARA

3.1 LOKACIJA, GEOGRAFIJA I GRANICE

Nacionalni park Šara nalazi se u jugoistočnom, južnom i jugozapadnom delu Kosova (Mapa 1). Zakon o Nacionalnom parku

Šara ( 2012 ) definiše površinu od 53 469 ha, na teritoriji pet opština: Kačanik, Štrpce, Suva Reka, Prizren i Dragaš (Mapa

3). Pun opis granica je uključen u aneklsima ovog dokumenta.

Mapa 1 Lokacija nacionalnog parka Šar planina na Kosovu

GRANIČNI PRELAZI

Trenutno postoji jedan granični prelaz između Albanije i Kosova nalazi se severno od Šar planine i Koritnika u dolini reke

Beli Drim, u blizini Vrmnice na glavnom putu koji povezuje gradove Kukeš i Prizren, sa redovnim autobuskom

komunikacijom .

Postoje dva granična prelaza na granici između Kosova i Makedonije, jedan u dolini reke Lepenac koji razdvaja Šar Planinu

od planinskog grebena Crna Gora, na međunarodnom transportnom koridoru E65 koji povezuje Prištinu i Skoplje, sa

intenzivnim saobraćajem. Drugi se nalazi na najistočnijim obroncima Šar planine, Jažince - Blace blizu Globočice, na

lokalnom planinskoom asfaltnom putu koji povezuje deo kosovskog puta E65 sa Tetovom u Makedoniji, gde je saobraćaj

manje gustine.

Bivši granični prelaz (zatvoren od 2001) se nalazi na Lukovom Polju između Šare i planinskog masiva Korab, na

neasfaltiranom planinskom putu koji povezuje region Gornju Reku u Makedoniji preko planinskog prolaza (oko 1500 m

nadmorske visine ) sa sela Restelica u opštini Dragaš.

U toku poslednjih godina je otvoren granični prelaz u blizini sela Kruševa u opštini Dragaš između Kosova i Albanije.


15

3.2 GEOMORFOLOGIJA, GEOLOGIJA I ZEMLJIŠTE2

3.2.1 GEOLOGIJA

Geologija na Šar planini obuhvata različite vrste stena različitih struktura i uzrasta. Najčešći formacija je paleozoičke ploče,

prisutne su karbonatne stene mermera i serpentina, i formacije dijabaza. Novije formacije uključuju neocene jezerske

sedimente i aluvijalna područja. U paleozoičke formacije izdvajajui Šar Planinu od drugih planinskim oblasti na Kosovu.

Ove formacije, koje se sastoje od različitih kamena i škriljaca, šire se u uskom pojasu od Bistre (2.640 m), nastavljaju dalje

duž granice Kosovo-Makedonija. Mezozoične formacije, naime kritski i dolomiti u Štrpcu javljaju se na istoku Ljubotena.

Blizu Brezovice, su akumuliraju morenski materijali iz glacijalnih procesa, koji se sastoje od magmatitnih stena,

metamorfnih stena, peščanika, kvarcita i krečnjaka (Mapa 4).

3.2.2 GEOMORFOLOGIJA

Formacija zemljišta u Nacionalnom parka su, pre svega, rezultat tektonskih pomeranja, čime su stvoreni glavne

geomorfološke celine, koje su kasnije pod uticajem spoljašnjih faktora, kao što su glečeri, protoci vode itd. u višim

delovima planine, posebno na jugu, obuhvataju veliki broj glacijalnih udubljenja ili bazena, talasa i velikih masa morena

(glacijalni materijal). Oni se javljaju u Bistri , Livadici, Cuka e Lićejve i najizrazitije su ispod vrha Piribreg ( 2.522 m), takođe

poznat kao Berevački vrh. Dalje, krug šupljine su primetili na Cuka e Likejve i Livadici. Najistaknutija formacija talasa je kod

Demir Kapije, koja počinje od glacijalnog udubljenja, koje je danas jezero Livadica. Talas ima široko dno, nagib sa strane, i

on predstavlja najpoznatiji fosilni ostatak ledničke nizije na Šar planini, u dužini od oko 1,5 km. Konačan veliki uticaj imala

je voda, cela oblast Šar planine je ispresecana brojnim rečnim dolinama i potocima, koji se uglavnom ulivaju u reke Beli

Drim i Lepenac.

U južnim delovima Nacionalnog parka, odnosno uzvodno od dolina reka Mužica , Bolonjska , Blateštica, Suva itd, doline su

uske, duboke i jednostrane, formiranju klisure ili kanjone. Ove funkcije su prisutne u svim dolinama između 1.200m i

1.400m nadmorske visine .

3.2.3 ZEMLJIŠTE

Zemljište Nacionalnog parka Šara može široko biti klasifikovano u četiri grupe:

Veoma plodno zemljište u aluvijalnim ravnicama nižih korita reka (fluvisoli, aluvijalno-dilucvijalno zemljište). Neka od

ovih zemljišta nisu pogodna za obimnu poljoprivrednu proizvodnju (humoglej, hipoglej).

Fluvijalne glacijalne terase razvijene na nekoliko nivoa, koje imaju određenu poljoprivrednu vrednost. One uključuju

stagnosol luvisol na nižim terasama i kambisol na višim terasama.

Planine sa visinama između 800 i 1800 m, poseduju najveću istaknutu raznolikost pokrivača zemljišta. Ovdje se

javljaju smeđa-podzolasta, rendzina i krečnjačko zemljište.

Litomorfno zemljište na većim nadmorskim visinama (litosoli i sirozemi).

Videti Map 5.

3.3 KLIMA

Nacionalnim parkom Šar Planina, prema klasifikaciji klime Kosova, dominira alpska i kontinentalna klim, s vremena na

vreme sa uticajem srednje kontinentalne klime. U okviru Nacionalnog parka postoji samo jedna meteorološka stanica

(prisutna od 1949), u Brezovici na 860 nv. Sledeća najbliži stanica je na 950m (Jažince nv) u Republici Makedoniji , koja ima

meteorološke rekorde iz 1949 - 1991. Iz analize baze podataka u HMIK meteorološke tačke, prosečna višegodišnji godišnja

temperatura izvedena iz ove dve stanice (mernih mesta) je 8,4 ° C. Najhladniji mesec je januar , sa 1,8 i -1.3 Celzijusa , dok

su najekstremniji izmerene vrednosti u obe lokacije su one od 1963. sa -33 i -34 ° C , a prosečna dnevna temperatura

varira od 18-20 ° C. Prosečna relativna vlažnost vazduha je 67-70 % vrednost za obe stanice. Vetrovi mogu dostići brzinu

2 Izvor: “Razvojni Plan opštine” Štrpce


16

od 1-16 m / s , dominiraju južni, jugozapadni i jugoistočni. Stopa padavina, izražena kao srednje vrednost, varira između

670 i 1200 mm. Lavine su česte u februaru i martu. Između 220 i 280 sunčanih dana svake godine .

Mali broj mernih mesta iznad 1000 metara nadmorske visine dovodi do netačnih podataka o padavinama u planinskoj

istočnoj oblasti. Nivo snega u regionu je dostigao do 3 metra 1956. Najveći broj snežnih dana, i nivoa snega od 1956.

zabeleženo je 1981, kada je bilo 117 snežnih dana u Jažincu, a 108 u Štrpcu .

3.4 HIDROLOGIJA

Nacionalni park Šar karakterišu velike količine padavina . Potoci i planinske reke, vodopadi i bujice presecaju teritoriju u

svim pravcima. Šar Planinska oblast je ima nekoliko glečerskih jezera. Skoro cela teritorija Nacionalnog parka isprepletena

se na slivovima dveju najvećih reka Lepenac i Beli Drim. Lepenac je privlačniji, prolazeći kroz najživopisnije oblasti i glavne

skijaške staze na Šar planini. Lepenac izviree na planinama Cereva i Jezerci. U svom toku kroz Nacionalni park, u njega se

uliva nekoliko pritoka . Oni na svojoj desnoj strani su najvažniji : na primer Suva reka , Muržica sa svojim pritokama,

Proska E Dules, Blateštica, Bolonjska i Kaluđerica. Ove reke se slivaju sa najviših planina u najjužnijem području

Nacionalnog parka, imaju brze tokove, sa brojnim vodopadima i bujicama. Dok Lepenac zauzima najveći deo severo -

istočnog dela Nacionalnog parka , Prizrenska bistrica pokriva jugozapadne delove parka. Najveći deo ovog sliva donose

pritoke na levoj strani, koje izviru iz visokih planina Crna Maja, Kobilica i Karanikola . Njihovi gornje vode su veoma brze i

atraktivne. Pritoka Ljubinova proska je posebno prepoznatljiva. Pogledajte Mapa 6.

3.5 PRIRODA

3.5.1 VEGETACIJA

Mapa 7 pokazuje opšte prirodne vegetacijske tipove NPŠ. Mapa 8 pokazuje opšti zemljišni pokrivač u NPŠ.

GLAVNE ŠUMSKE ZAJEDNICE

U principu, glavna zajednice šum u Parku određuje visinska zona.

Najniža visina. U podnožju brda i u šumskom području opštine Kačanik, deo masiva Šare sa krečnjačkim stenama

pokazuje uticaj mediteranske klime. Glavne biljne zajednice su niske termofilne listopadne šume, šiblje i žbunje, grab,

kestenjaste šume, javor, javor, glog, divlja kruška, divlja ruža, hrastove šume itd

Donja visina. Dominantni tipovi šuma u nižim nadmorskim visinama su zajednice hrasta, među kojima dominira Kuercus

pubescens , Kuercus cerris i Kuercus frainetto .

Niska-srednja visina. Na nešto većim nadmorskim visinama, u vlažnim područjima ili na severnoj strani doline, izuzetno

termofilne zajednice šuma menjaju šume Kuercus petraea (kitnjaka ) i drugih povezanih vrsta drveća i žbunja.

Srednja do velikih visina (planinska). Na višim nadmorskim visinama su sastojina hrasta udruženja počinju da se zameni sa

bukovim šumama , koje se protežu na nadmorskoj visini od 700 do 1.800 mnv. Pored bukve druge uobičajene vrste

uključuju beli grab, hrast , javor, jasen, srebrnu lipu, javor, kleku, javor i brest. Na vrhu zajednice bukovih šuma počinju

zajednice mešovite šuma bukve i jele i neka pojedinačna stabla, kao što su: brest, smreka, javor i planinski javor. Najviši

pojas bukovih šuma u Šar planini uključuje brojne mešovite listopadno-četinarske zajednice u kojima se nalaze planinski

bukva, javor, Pinus heldreichii, Pinus peuce, Jela (Picea abies) i jele (Abies alba).

Visoka nadmorska visina (subalpska). Iznad prirodnog pojasa subalpske zajednice bukove šume na silikatnog zemljišta,

postojigornja četinarske pojas dominiraju bosanski bor (Pinus heldreichii ) i Balkanskog Bor (Pinus peuce ) šume . Prelazna

zona između ovog gornjeg pojasa četinarskom šumom i visokim planinskim žbunja i zeljastih vegetacije je prekrivena

zajednicom patuljastog bora (Pinus mugho).

Pokrivač vegetacije je takođe dobro razvijen na krečnjaka i vijugavim oblastima Šare, ali i na glavnom grebenu, posebno u

svojim retkim vrstama krečnjaka na visinama od 1.800 do 2.200 metara nadmorske visine. Pojas alpske vegetacije žbunja

koji se nalazi iznad gornje šumske pojasa je sastavljen od mnogo različitih žbunja udruženja sa vrstama kao što su sibirske

kleke , borovnice , brusnice , divlje ruže i planinskog brukentalija.


17

U suštini, glavne zajednice u Parku su određene prema visinskim zonama.

Pokrivenost glavnih vrsta šuma u Parku prikazana je u Tabela 3.

Tabela 3 Distribucija vrsta šuma u Nacionalnom parku Šara

Vrste šuma Površina Procenat teritorije NPŠ

- Bukove šume (Fagion moesiacae illyricum) 3067,09 ha 68 %

- Mešovite bukove i borove šume 98,80 ha 2,2 %

- Mešovite bukove, borove i jelove šume 95,30 ha 2%

- Borove šume(Pinetum heldreichi) 450,52 ha 10 %

- Jelove šume (Abietum alba) 30,70 ha 0,7 %

- Omorika (Picetum excelsae) 5,80 ha 0,1 %

- Mešovite zimzelene šume: bor, jela, omorika, itd. 32,80 ha 0,7 %

- zasadi crnog i belog bora 132,62 ha 3 %

- zasadi omorike 6,65 ha 0,1 %

- Šume i žbunje graba i jasena (Orno-Ostryetum carpinifoliae) 499,15 ha : 11 %

- vegetacija patuljastog bora (Pinetum mughi) 73,10 ha 1,6 %

- žbunje jove i lešnika: 28,96 ha 0,6 %

UKUPNO 4521,49 ha 100 %

3.5.2 FLORA

Do danas je evidentirano najmanje 1558 vrsta viših biljaka u nacionalnom parku Šara (kosovska baza podataka o

biodiverzitetu) Fakultet matematike i prirodnih nauka, Priština) Tabela 4 pokazuje najvažnije vrste u parku prema

različitim kriterijumima.

Tabela 4 Rezime važnih vrsta biljaka nacionalnog parka Šara

Status na crvenoj listi Kosova (predloženo) 107

Status na globalnoj crvenoj listi IUCN. EN- 1, VU – 1

Endemske za Kosovo 12

Endemske za region (Balkan) 80

Tercijarno reliktna. 4

Glečersko reliktna. 1

Vrste koje se smatraju naročito retkim ili osetljivim na Kosovu. 41

Uključivanje u aneks II b EU direktive o staništima 92/43/EEC. 5

Uključivanje u aneks 1 Konvencije iz Berna (Savet Evrope) 3

Ekonomski važne vrste za Kosovo. 6

Kulturno važne vrste za Kosovo. 6

Puni spisak vrsta od značaja je prikazan u aneksima ovog dokumenta.

3.5.3 FAUNA

Sveobuhvatna ispitivanja nisu sprovedena za svu faunu u svim delovima Nacionalnog parka i još uvek postoje mnoge

praznine. Sledeći broj vrsta u različitim taksonomskim grupama je evidentiran do sad:

Sisari: 32 vrste (bez slepih miševa).

Ptice: 200 vrsta.

Reptili: 19 vrste.

Vodozemci: 12 vrste.

Ribe: 7 vrste.

Leptiri: 147 vrste.

Tabela 5 rezimira broj vrsta važnih za konzervaciju u nacionalnom parku. Detaljna lista vrsta sa potrebom za konzervaciju

data je u aneksima ovog dokumenta.


18

Tabela 5 Rezime vrsta faune u Nacionalnom parku Šara

Status Broj vrsta

1. Status na crvenoj listi Kosova (predloženo) 1

2. Status na globalnoj crvenoj listi IUCN. CR- 1; EN- 14; VU – 19

3. Endemske za Kosovo 0

4. Endemske za Balkan 5

5. Vrste koje se smatraju naročito retkim ili osetljivim na Kosovu. 30

6. Uključivanje u aneks II b EU direktive o staništima 92/43/EEC. 26

7. Uključivanje u Aneks 1 EU direktive o pticama EU 79/409-2. 2

3.6 KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA (VLASNIŠTVO, PRAVA)

3.6.1 JAVNO ZEMLJIŠTE

Vlasnička i imovinska pitanja na Kosovu su i dalje složena i često nerešeno pitanje. U prošlosti su, prirodnim resursima,

kao što su: šume, šumsko zemljište, pašnjaci i poljoprivredno zemljište upravljala takozvana društvena preduzeća (DP),

posebno društvena šumarska preduzeća i poljoprivredne zadruge ili poljoprivredni kombinati. Šume i poljoprivredno

zemljište su zakonski definisani kao ’dobra od opšteg interesa ’. Upravljanje pašnjacima je drugačije regulisano u različitim

opštinskim teritorijama. Nekim pašnjacima su upravljale poljoprivredne zadruge kao što je bio slučaj u Dragašu (DP Šar

proizvodnja), dok su u drugim slučajevima pašnjacima upravljala šumarska gazdinstva. U katastarskim evidencijama

(posedovnim listovima ) ovi resursi su i dalje registrovani na ime ovih bivših preduzeća, kao njihova imovina, stvarajući

poteškoće u određivanju odgovornosti za upravljanje javnim zemljištem .

JAVNE ŠUME

’Vlasništvo’ nad šumama komplikuje postojeća pravna podela odgovornosti između MŽSPPP i MPŠRR za administraciju i

upravljanje šumama, šumskim zemljištem, divljim svetom i pašnjacima. Pravna preklapanja i kontradikcije između dva

ministarstva, MŽSPP i MPŠRR, i sa opštinskim vlastima su glavne prepreke integrisanom upravljanju šumama. U ovom

trenutku, čini se da je prihvaćeno da Uprava Nacionalnog parka bude vodeća agencija za upravljanje šumama unutar

parka, ali ova pozicija može biti osporena u budućnosti .

PAŠNJACI U JAVNOM VLASNIŠTVU

Područje nacionalnog parka obuhvata oko 25,288 ha pašnjaka plus dodatnih 10.985,2 ha u opštini Štrpce.

JAVNO ZEMLJIŠTE SPREMNO ZA PRIVATIZACIJU I/ILI KONCESIJU

Na osnovu informacija Ministarstva trgovine i industrije, procedure su u toku za privatizaciju Ski centra Brezovica ( videti

odeljak 3.11 (turizam i rekreacija) .

Dalji turistički i skijaški razvoji su predloženi na drugom mestu u parku, što takođe može biti predmet privatizacije .

Trenutni pravni aranžmani za kamenolome koji funkcionišu u parku su nejasni (npr. u Rusenici), ali bi eksploatacija

kamena u nacionalnim parkovima trebalo da bude strogo zabranjena.

3.6.2 PRIVATNO ZEMLJIŠTE

Opšti opseg privatnog zemljišta u nacionalnom parku nije precizno utvrđen i zahteva detaljnu procenu. Oko 15.20%

teritorije je u privatnom vlasništvu.


19

3.7 AKTERI

Tabela 6 navodi glavne aktere za nacionalni park Šara i utvrđuje njihove glavne uloge i odgovornosti.

Tabela 6 Glavni akteri u Nacionalnom parku Šara

Akteri Uloge i odgovornosti

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP).

Mandat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja je utvrđen po Uredbi UNMIK-a 2002/ 5 i 2005/ 15. Prema ovim propisima, odgovornosti Ministarstva su da upravlja svim oblastima životne sredine i prostornog planiranja . Ministarstvo ima ovlašćenje da razvije, preporuči i sprovodi politiku u svojim odgovarajućim sektorima. Ministarstvo ima ovlašćenje da izdaje građevinske dozvole za kategoriju III građevinskih radova, u skladu sa Aneksom br.1 Zakona o planiranju i izgradnji , br.04/L-110 . Opštine izdaju građevinske dozvole za kategorije I i II građevinskih radova .

Kosovska agencija za zaštitu životne sredine (KEPA, pri MŽSPP).

Razvoj i koordinaciju sistema informacija o zaštiti životne sredine u vezi sa stanjem životne sredine na Kosovu , kao i prikupljanje evidencije o životnoj sredini. Podrška administrativnim organima u razvoju novih oblika politike za zaštitu životne sredine i praćenje sprovođenja planova i programa zaštite životne sredine .

Institut za prostorno planiranje. Izrada prostornog plana za posebne oblasti i prostornog planiranja i relevantnih izveštaja . Uspostavljanje , održavanje i upravljanje bazom podataka o prostornom planiranju .

Uprava nacionalnog parka. Upravljanje, zaštita, održavanje i unapređenje zaštićenih područja sa ciljem zaštite i očuvanja autentičnosti prirod , očuvanja nesmetanog odvijanja prirodnih procesa i održivog korišćenja prirodnih resursa, kao i kontrola sprovođenja uslova i mera za zaštitu prirode.

KHMI – Kosovski hidro-meteorološki institut.

Sistematsko hidrometeorološko merenje i posmatranje na rekama, površinskim i podzemnim vodama.

Institut za zaštitu prirode Dokumentacija i podaci o inventaru za sve komponente biološke i pejzažne raznovrsnosti . Praćenje statusa očuvanja prirode, posebno zaštićenih prirodnih dobara.

Uprava za vode. Izrada zakona i podzakonskih akata koji se odnose na sva pitanja vode u Republici Kosovo . Implementacija zakona i podzakonskih akata vezanih za vodu . Priprema planova upravljanja slivovima itd

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) Šumska agencija Kosova (ŠAK), Departament za šumarstvo DŠ).

Suradnja sa Upravom Nacionalnog parka Šara na zaštiti šumskih ekosistema u Nacionalom parku.

Ministarstvo trgovine i industrije: Odeljenje za turizam.

Utvrđivanje pravnog osnova i institucionalnog okvra, principai pravila za razvoj i promociju turizma, uspostavljanje i razvoj standarda turističkih usluga .

Ministarstvo unutrašnjih poslova: -Policijska služba. -Granična policija.

Upravljanje i kontrola državne granice. Pružanje pomoći prilikom elementarnih nepogoda i drugih vanrednih situacija . Sprovođenje zakona .

Ministarstvo kulture omladine i sporta.

Suradnja sa Upravom Nacionalnog parka Šara na zaštiti kulturnih vrednosti u Nacionalom parku.

Ministarstvo infrastrukture. Planiranje i razvoj putne infrastrukture u saradnji sa Upravom NPŠ.

Opštine: Dragaš, Prizren, Suva Reka, Štrpce, Kačanik.

Suradnja sa Upravom Nacionalnog parka Šara na zaštiti i unapređenju vrednosti NP. Ovlašćenja a) građevinska odobrenja na osnovu suglasnosti MŽSPP; b ) porezi na biznis (komercialno-privredne delatnosti); c ) porezi na imovinu; d ) katastarska evidencija ;

51 selo. Suradnja sa Upravom Nacionalnog parka Šara na zaštiti vrednosti NP. Mogućnost korišćenja prirodnih resursa (pašnjaci, šumski plodovi i dr.) od strane loklanog komuniteta na osnovu Plana Upravljanja i drugih odgovarajućih planova.


20

Uprava hidro-regiona Istok. Upravljanje vodnim resursima u okviru zaštićene oblasti i iskorišćavanje vodnih resursa

Univerzitet u Prištini – Fakultet matematike i prirodnih nauka

Principi i ciljevi da značajno doprinosi u razvoju privrede Kosova, intenziviranjem naučnog istraživanja i poboljšanjem kvaliteta i efikasnosti distribucije rezultata dobijenih poštujući društvene vrednosti i zaštite životne sredine

Nevladine organizacije Glavne NVO koje deluju u oblasti uključuju 1 . " Šar " - Prizren. NVO za životnu sredinu . 2. . "Sveža Priroda " -Rečane. Organizacija za životnu sredinu koja se fokusira na vodu. 3. . " Ambienti " - Dragaš. Organizacija za životnu sredinu . 4. . " Ardhmeria " - Suva Reka. Zaštita prirode . 5. . NVO " Bjeshkataret " - Prizren. Organizacija planinara i alpinista. 6. . NVO " zebe " - Prizren. Ornitologija . 7. . NVO " Bletaret " - Prizren. Pčelarstvo . 8. . NVO " Spelologet " Prizren. Speleologija . 9. . NVO e vezhguesve ( posmatrača) - Prizren. Planinarenje i zaštita prirode .

PTK i KEK. Distribucija i infrastruktura za električnu energiju. Razvoj i praćenje telekomunikacionog sistema.

Privatne turističke organizacije (hoteli, resorti itd.).

Obezbediti turističke usluge nezavisne do transporta , smeštaja , turistički vodič , i druge usluge.

Kompanije za trgovinu sekundarnim šumskih proizvodima (sakupljanje).

Organizacija sakupljanja lekovitog bilja, aromatičnog bilja i šumskih plodova i marketing na osnovu odobrenja MŽSPP. Glavne kompanije su : " HIT Flores " - Dragaš, " NT " Besjana”, Uroševac , NT "Bolcan" , Gnjilane.

3.8 NASELJA I STANOVNIŠTVO

U okviru Nacionalnog parka Šar jedina stalna naselja su sledeća :

• Neke drvene kuće za upotrebu pastira tokom leta

• Turistički objekti i objekti u Prevalcu i Brezovici. Oko 500 kuća.

Pored granice parka se nalazi 51 selo koje, pripada pet opština : Dragaš ( 22 sela , Prizren (13 sela) ; Suva Reka (4 sela) ;

Štrpce (9 sela) i Kačanik (3 sela) sa registrovano 62.426 stanovnika . Videti Tabela 7

Tabela 7 Registrovana sela koja se nalaze u pograničnoj oblasti Nacionalnog parka Šara

Ne Dragaš Stanovnika

Prizren Stanovnika

Suva Reka Stanovnika

Štrpce Stanovnika

Kačanik Stanovnika

1 Zaplužje 1.273 Žur 5.909 Grekovac 2.534 Berevce 287 Globočica

1.287

2 Bljać 1.455 Struže 102 Mušotište 3.394 Vrbeštica 450 Bićec 1.696

3 Brodosavce 2.839 Manastirce 1.107 Delovac 160 Sevce 176 Straža 258

4 Kukljubeg 852 Ljubinje Donje

1.227 Mačitevo 424 Jažince 162 Slatina 211

5 Kukuljane 1.658 Ljubinje Gornje

1.925 Brezovica 68 Vata 1.675

6 Kosavce 905 Drajčić 151 Štrpce 1.265 Dubrava 564

7 Plajnik 405 Mušnikovo 1, 133 Gotovuša 445

8 Radeša 1.224 Gornje selo 292 Drajkovce 106

9 Leštane 783 Sredska 69 Brod 1.680

10 Dikance 124 Planjane 1.104

11 Bačka 52 Rečane 951

12 Brod 1.544 Skorobište 1.128

13 Zlipotok 610 Koriše 5.279

14 Restelica 4.698

15 Kruševo 857

16 Globočica 960


21

17 Orčuša 60

18 Rapča 853

19 Krstec 420

20 Plav 1.000

21 Buće 645

22 Brezna 1.990

UKUPNO 25.207 20.377 6.512 4.639 5.691

Ukupno: 62.426

3.9 KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA I RESURSA

3.9.1 OPŠTA STATISTIKA

Mapa 9 pokazuje tipove korišćenja zemljišta u Nacionalnom parku. Statistika je rezimirana u Tabela 8. Podaci pokazuju da

dominiraju šume i pašnjaci, sa oko 82% ukupne površine Parka.

Tabela 8 Korišćenje zemljišta i resursa u Nacionalnom parku Šara

3.9.2 SPOMENICI KULTURE

Veliki broj spomenika kulture postoje u i oko Nacionalnog parka . Zvanično proglašeni spomenici su u nadležnosti

Ministarstva kulture, omladine i sporta. Lista spomenika je uključena u aneksima ovog dokumenta .

Tip korišćenja zemljišta Površina (ha) Procenat površine NPŠ

1. Gole stene, osulina, greben, stene i usevi 1.355,33 2,53

2. Listopadne šume 9.446,03 17,67

3. Ograđeni prostori za stoku i instalacije za stočare (planinske oblasti) 10,05 0,02

4. Kompleksna kultivacija sa trnovitim žbunjem 88,26 0,17

6. Zimzelena šuma 2.670,62 4,99

7. Šiblje 3.005,92 5,62

8. Mešovita šuma 3.066,95 5,74

9. Kontinuirana urbana sredina 5,70 0,01

10. Isprekidana urbana sredina 9,30 0,02

11. Industrijske ili komercijalne jedinice 8,21 0,02

12. Unutrašnje međe oblasti raskrčenih vodom 24,14 0,05

13. Zdrava zemljišna vegetacija, uključujući i pustopoljinu 1.367,98 2,56

14. Prirodni travnjaci 15.802,82 29,55

15. Prirodno ili veštačko protezanje vode 1,96 0,00

16. Obradiva zemlja bez navodnjavanja 3,89 0,01

17. Obimni pašnjak sa žbunjem 1.108,53 2,07

18. Intenzivni pašnjak bez drveća ili žbunja 7.812,15 14,61

19. Intenzivni pašnjak sa trnovitim drvećem 233,58 0,44

20. Intenzivni pašnjak sa drvećem ili žbunjem 32,14 0,06

21. Intenzivni pašnjak bez trnovitog drveća 71,82 0,13

22. Intenzivni pašnjak bez drveća ili žbunja 358,50 0,67

23. Obalsko šumsko zemljište 21,04 0,04

24. Oblasti slabe vegetacije 4.088,58 7,65

25. Tranzicijsko šumsko zemljište/žbunje 1.419,15 2,65

26. Močvarište 1.443,50 2,70

27. Delovi šumskog zemljišta 15,33 0,03

UKUPNO 53.471,48 100


22

3.9.3 ISPAŠA

Obilje pašnjaka u regionu NPŠ vidi se u većem broju stoke u regionu u poređenju sa drugim opštinama na Kosovu.

Procenjuje se da je ukupan broj stoke u ovim opštinama oko 5 92.869 grla, 21 % od procenjene ukupne stoke na Kosovu

(MPŠRR , 2010 ) . Većina ispašu vrši u opštinama Dragaš i Prizren, uglavnom sa ovcama. Tabela 9 pokazuje raspodelu i

kvantitet stoke na Kosovu i pet ciljanih opština. Mapa 11 pokazuje glavne trenutne i potencijalne oblasti za ispašu u

Nacionalnom parku

Tabela 9. Pašnjaci i broj ovaca na nivou Kosova i nacionalnom parku Šara.

Kosovo Kosovo Kosovo Kosovo Nacionalni park Šar planina

Godina 1955 1980 1988 2004 2010

Površina pod pašnjacima (ha) 193.000 189.000 175.500 153.000 25.2883

Ovaca na /ha 3,2 1,7 2,4 0,6 3,7

Ovaca 617.600 321.300 420.000 91.800 92.8694

Upravljanje većinom pašnjaka u parku je neregulisano i organizuju ih lokalni ljudi prema tradicijama i lokalnim

sporazumima i aranžmanima. To ostaje jedan od najvažnijih izvora za život za mnoge lokalne ljude, ali je navodno u padu

širom parka jer seosko stanovništvo stari. Ispaša obično traje od maja do septembra. U originalnom području Nacionalnog

parka, oko 30 % od lokalnih poljoprivrednika pasu životinje u ovoj oblasti i Uprava NPŠ je zaključila ugovore sa 5 stočara za

ispašu.

3.9.4 ŠUMARSTVO I POVRŠINE POD ŠUMAMA

Šumska područja čine oko 34 % od ukupne površine. Godišnje inkrementalni rast šume je oko 5 m³ po hektaru,

obezbeđujući ukupnu godišnju cifru od 80.890 m³ za celo pošumljeno područje Parka. Generalno, kvalitet šuma unutar

parka je bolje u poređenju sa rastom prosečne šuma na nacionalnom nivou.

Najizazovniji faktori koji utiču na sektor šumarstva na Kosovu su vezani za loše upravljanje, uključujući i nelegalnu seču

šuma, degradaciju šumskog zemljišta zbog nelegalne seče, nekontrolisano vađenje šljunka, štetočine , bolesti i šumske

požare.

PROIZVODNJA DRVENE GRAĐE

Na teritoriji nacionalnog parka Šar planovi za upravljanje šumama su ranije postojali za sva gazdinstva. Od 2000. su

pripremljena samo dva nova desetogodišnja plana za gazdovanje šumama, za gazdinstva Koritnik I i Koritnik II u Dragašu.

Trenutno se ne realizuje nijedan od ovih planova.

Trenutno stanje je sledeće:

Prizren. Uprava Nacionalnog parka Šara dopušta sanitarnu seču oko 300 m3 mrtvog drveta i stabala oborenih vetrom

godišnje za upotrebu od strane lokalnog stanovništva, kao ogrevno drvo.

Štrpce. Nema zvaničnih podataka o planu za seču ili količinama posečenih šuma. Rečeno je da ne postoji drvna industrija u

toj oblasti, ali velike količine se seku za ogrev.

Koritnik I i II. Plan upravljanja određuje seču oko 4000 m3 u ova dva šumska okruga u 2013.

Kačanik. Nisu dostupni podaci.

Opolje. Nisu dostupni podaci.

Suva Reka. Prijavljeno je da nije bilo seče.

U nekim ruralnim zonama (Deloce, Mačitevo, Koritnik 1, Manastirica, Brod-Gotovuša i dr.) Nacionalnog parka prisutne su

ilegalne seče šuma, koje su posledica teškog socio-ekonomskog stanja seoskog stanovništva i drugih faktora.

3 Izvor: Prostorni plan nacionalnog parka Šara

4 Izvor: Ocenjivanje dosprinosa ekosistema u i oko Nacionalnog parka Šar planina za ekonomiju Kosova - jun 2013.


23

DRVO ZA OGREV

Postoji značajna potražnja za ogrevnim drvetom na Kosovu, ali nema podataka o potražnji ogrevnog drveta ili koliko

ogrevnog drveta se tačno poseče iz unutrašnjosti teritorije Nacionalnog parka (u javnim i privatnim šumama). Verovatno

je da je stvarna količina ogrevnog drveta posečenog daleko veća nego što se procenjuje u planovima gazdovanja šumama.

Tabela 10 pokazuje procenu maksimalne potencijalne potražnje iz zajednica širom parka. Procenat koji se isporučuje iz

parka se ne zna, ali je verovatno da je značajan .

Teoretski, i pod pretpostavkom da bi moglo da se koristi 70% godišnjeg rasta, godišnja proizvodnja od parka bi mogla biti

oko 63.000 m 3. Studije su pokazale da je minimalna godišnja potrošnja drveta u ruralnim oblastima oko 7,5 m3 po

domaćinstvu, što bi rezultati koji su dostupni godišnji seču od 63,663 m 3 moglo zadovoljiti potrebe oko 8.488 porodica .

Međutim zoniranje parka i nepodobnosti mnogih oblasti za šumarstvo će dovesti do mnogo niže godišnje proizvodnje .

Tabela 10 Procene teoretske potrebe za ogrevnim drvetom u zajednicama oko Nacionalnog parka Šara

Ukupan broj stanovnika oko parka Otprilike 60,000

Prosečno članova u domaćinstvima Otprilike 6

Ukupno domaćinstava Otprilike 10.000

Prosečna potrošnja po domaćinstvu 7 m3 godišnje – 8.5 m3 godišnje

Ukupna potražnja 70,000 m3 – 85,000 m3 godišnje

Prosečna cena ogrevnog drveta €45 - €55 po m3

Ukupna tržišna vrednost ogrevnog drveta €3,150,000 - €4,675,000 godišnje.

3.9.5 KORIŠĆENJE VODE

Opštine oko parka zavise u velikoj meri od voda iz Parka, i iz izvora i površinskih voda.

Detalji o vodosnabdevanju u opštinama su uključeni u aneksima ovog dokumenta.

3.9.6 SEKUNDARNI ŠUMSKI PROIZVODI

U okviru Nacionalnog parka , studije su sprovedena samo u opštini Dragaš da identifikuje oblasti koje se koriste za

prikupljanje lekovitog bilja, pečuraka , šumskih plodova i ogrevnog drveta . Bez sistematskog praćenja je došlo na količini

sakupljenog , vrednosti , praksi žetve ili sezona . Informacije koje uglavnom Direkcije SNP obuhvata sledeće

Borovnice . Postoji procenjuje potencijala žetva od 50 tona godišnje iz originalnog oblasti SNP . To su prikupljeni od

strane lokalnih ljudi i autsajdere i često prodata na preko mešetara koji plaćaju oko 3 € po kilogramu. Tržišna cena je

5€ + za kilogram . Postoje dokazi o korišćenju mehaničkih i štetnih metoda za žetvu borovnice .

Med. Administracija NPŠ bi omogućila povećanje broja košnica u NP.

Pečurke. Prijavljeno je da su prekomerno brane u prošlosti i da trenutno nisu dostupne u komercijalnim količinama.

Tvrdi se da ljudi namerno podmeću požare na Koritniku da bi podstakli rast određenih pečuraka.

Lekovito bilje. Postoje mnoge vrste. Opseg berbe nije poznat.

Berba u naučne svrhe. Neki univerzitetski profesori sakupljaju velike količine ugroženih vrsta.

3.9.7. KAMENOLOMI

Po Zakonu eksploatacija kamena u nacionalnim parkovima je strogo zabranjena. Jedan kamenolom krečnjaka sporne

zakonitosti je prisutan u Rusenici, zoni stroge zaštite (rezervat risova), gde je prouzrokovao znatna oštećenja i

poremećaje. Drugi kamenolom postoji u blizini Ošlaka kod sela Mušnikovo; nedavnim korekcijama granica ovaj

kamenolom je preseljen izvan parka. Postoje stari i iskorišćenog Rudnici hroma u mestu Serpentinske stene na planini

Pašalara. Globalno povećanja cena metala može dovesti do pritiska da se razviju ovi rudnici u budućnosti .


24

3.9.8. JAVNA INFRASTRUKTURA

Prostorni plan Nacionalnog parka Šara pruža detalje o svim glavnim javnim infrasturkturama u i oko Nacionalnog parka u

smislu puteva, vodene infrastrukture, struje i telekomunikacije.

3.9.9. TURIZAM I REKREACIJA

POSETIOCI I GLAVNI NAČINI KORIŠĆENJA

Glavno turističko korišćenje parka je

Neformalne posete vikendom i razgledanje. Uglavnom domaći turisti.

Aktivnosti na otvorenom u prirodi, kao što je pešačenje, planinarenja i posmatranje divljeg sveta. Domaći turisti i u

malom ali sve većem broju međunarodni turisti, uključujući i osoblje međunarodnih agencija i organizacija sa

sedištem na Kosovu.

Praznovanje u vilama i vikendicama. Uglavnom domaći turisti.

Skijanje i drugi zimski sportovi. Domaći i neki strani turisti, uključujući i osoblje međunarodnih agencija i organizacija

sa sedištem na Kosovu.

Mapa 10 prikazuje položaj trenutnog i potencijalnog turističkog značaja u Nacionalnom parku Šara. Tabela 1 prikazuje

glavne turističke zone Parka i procenjuje broj posetilaca koji pohađaju različite aktivnosti . Broj posetilaca se utvrđuje na

osnovu prikupljenih podataka i informacija iz drugih stražara i nadzornika u NP.

Tabela 11. Posetioci Nacionalnog parka Šara

Turističke zone Maksimalan broj posetilaca

(vikendom i praznicima)

Procena ukupnog broja

posetilaca godišnje

Prevalac (Prizren) Vikend i piknik turizam (cele godine) 500 25000

Stambeni turizam leti (jun-avgust) 150 13500

Brezovica (Štrpce) Vikend i piknik turizam (decembar - februar) 3000 36000

Stambeni turizam zimi (decembar - februar) 100 9000

Kopana Voda (Prizren) Vikend i piknik turizam (maj-septembar) 100 2000

Crni kamen (Prizren) Vikend i piknik turizam 50 1000

Gradance (Suhareka) Stambeni turizam leti (jun-avgust) 100 9000

Veliki izvor (Suva Reka) Stambeni turizam leti (jun-avgust) 30 2700

Brod (Dragaš) Vikend i piknik turizam (maj-oktobar) 300 7200

105.400

TURISTIČKI OBJEKTI

Glavne turističke oblasti su date u tabeli Tabela 102.

Tabela 102 Turistička infrastruktura i objekti u Nacionalnom parku Šara

Lokacija Vrsta građevine Broj građevina

Prevalac (Prizren) Motel-restoran 5

Restoran 4

Privatni smeštaj (vikendice) 126

Planinska kuća 2

Kontejner prodavnice 6

Osnovni ski-lift 1

Ujerat e Gropuar (Prizren) Planinska kuća 1

Ski centar Brezovica (opština Štrpce) Hoteli 2

Restoran 1


25

Planinska kuća 2

Osnovni ski-lift 7

Brezovica, turističko selo (resort), opština Štrpce

Motel-restoran 2

Privatni smeštaj (vikendice) 150

Brod (opština Dragaš) Hoteli 1

Restoran 1

Planinska kuća 1

Osnovni ski-lift 1

BREZOVICA - SKIJAŠKA ZONA

Master plan za ski-centar Brezovica je dizajniran (uz podršku EU) za veliko povećanje objekata, pokrivajući ukupnu

površinu od oko 3.700 hektara. Planirano je skijalište srednje veličine, dizajnirano da ohrabri višednevni boravak, za

razliku od postojeće dnevne ski oblasti. Pored toga , ne- skijašima i letnjim gostima će biti ponuđene alternativne

mogućnosti za rekreaciju. U odnosu na postojeće skijaške oblasti , planinski kapaciteti će biti više nego utrostručeni.

Očekuje se da će za implementaciju predloženog Master plana boiti potrebno ode 10 do 15 godina .

Ovaj koncept razvoja se sastoji od dva glavna dela: Razvoja osnovnih oblasti (selo, parking, pristu , rekreaciju i faznih

objekata) i planinskog razvoja (liftovi, staze, planinski objekti i dodatne aktivnosti).

Dnevna skijaška baza i parking.

Planinsko selo za odmor, sa javnim smeštajem, komercijanim prostorom, konferencijskim i velnes prostorom i

privatnim smeštajem okolini.

Ekskluzivan razvoj nekretnina na planini na 1850 mnv.

Rekreativna oblast pored jezera.

Ski-centar koji sadrži 5 velika lifta, 2 manja ski-lifta i neke liftove za početnike.

Centar povoljan za porodice sa preko 35 pista i 26,3 km pista na svim nivoima skijaških klasa.

Planinski centar sa komercijalnim prostorom, restoranima i različitim uslugama za goste.

Restoran na vrhu planine, na najvišoj tački centra.

Dodatne planinske rekreativne aktivnosti, uključujući i preko 30 km letnjih staza.

Master Plan ne uključuje nikakvu procenu ekološkog uticaja. Vlada Kosova trenutno ispituje opcije za finansiranje

primene master plana.

OSTALI PREDLOZI ZA TURISTIČKI I SKIJAČKI RAZVOJ DRAGAŠA

Turizam zasnovan na prirodnoj je planiran u oblastima Opolje i Gora, fokusiran na ponudu smeštaja i turističkih

informacija i obezbeđivanje pristupa pešačkim staza ma, oblasti za skijanje, izletišta, izuzetne predele i kulturno nasleđe.

Naselja određeni da postanu turistički centri su Belobrad, Brodosavce, Brezna, Zaplužje , Brod, Rapča, Radeša, Restelica, a

Dragaš se planira kao turističkog kamp. dokument koji je podržao UNDP ’Opštinski razvojni plan za opštinu Dragaš 2012-

2022’ predlaže osnivanje ski-centara u Zaplužje, Opolju , Brod i Plajniku.

PREDLOZI U STAROM DELU NACIONALNOG PARKA ŠARA

Prevalac. Postoji predlog za skijanje na travnatim površinama koje se protežu od autoputa Prizren – Štrpce do vrha

Pavlovog kamena i dalje ka Crnom izvoru (Tošovica).

Crni kamen. Predložen za skijanje na travnatoj vegetaciji iznad bukove šume u Nacionalnom parku.

Gradac. Zona se nalazi u rajonu sela Mushotishte koja je pogodna za razvoj zdravstvenog turizma.

Plosh. Zona iznad sela Deloce, pogodna za razvoj planinskog turizma.

Kopane Vode. Zona iznad sela Skorobishte, pogodna za razvoj zdravstvenog turizma.


26

3.10. TRENUTNO UPRAVLJANJE NACIONALNIM PARKOM ŠARA

3.10.1. ORGANIZACIONA STRUKTURA I UPRAVLJANJE

Nacionalnim parkom Šara upravlja uprava Nacionalnog parka koja se nalazi u Prizrenu, u okviru Kosovske agencije za

zaštitu životne sredine (KEPA) pri MŽSPP . Struktura Direkcije je prikazana na slici 1. Sadašnji ukupan broj zaposlenih je 18,

od kojih su devet profesionalni radnici i 8 terenskih čuvara (Tabela 13).

Tabela 113. Postojeća organizaciona struktura uprave parka

1. Direktor NPŠ 1

2. Administrator i finansijski službenik 1

3. Šef šumarskog sektora 1

4. Službenik za zaštitu šuma 1

5. Službenik za katastar i geodeziju 1

6. Službenik za prirodu 1

7. Službenik za specijalne zone 1

8. Službenik za vode i klimu 1

9. Službenik za očuvanje prirode 1

10. Službenik za infrastrukturu i GIS 1

11. Čuvar parka 8

UKUPNO 18

Slika 1 Trenutna organizaciona struktura Uprave nacionalnog parka Šara

Upravne aktivnosti Uprava trenutno ostvaruje u oblastima Parka koje su u opštinama Prizren i Suva Reka , dok je u

opštinama Dragaš, Kačanik i Štrpce Uprava trenutno uglavnom vrši ulogu kontrole i praćenja. Neka područja Nacionalnog

parka teritoriji Dragaša, Kačanika i Štrpca i dalje su pod upravom Kosovske agencije za šume, a rukovodstvo parka u

Štrpcu komplikuje prisustvo preostalog paralelno sistema za upravljanje . Poznato je da će proširenje Nacionalnog parka

zahtevati značajan porast broja zaposlenih.

Sektor za šume Sektor za biologiju

Službenik za administraciju i

finansije

Službenik za zaštitu šuma (2)

Službenik za specijalne zone Službenik za geodeziju i katastar

Službenik za vode i klimu

Sluybenik za infrastrukturu i GIS

Službenik za očuvanje prirode

Šef šumarskog sektora Viši službenik za prirodu

Direktor Nacionalnog

parka Šar planina

Šumari (8)


27

3.10.2. INFRASTRUKTURA I OPREMA

Infrastruktura i oprema dostupna z administraciju nacionalnog parka Šara je navedena u Tabela 124.

Tabela 124. Glavna infrastruktura i oprema poterbna za administraciju nacionalnog parka Šara

Infrastruktura/oprema Broj/detalji

Sedište (Prizren) 1 (200 m2)

Stanica za šumare 1. Ujrave e gropuar (260m2) 2. Jezero Jažince (120m2) 3. Prevalac (100 m

2)

Ukupno kabina za čuvare = 480m2

Vozila Ukupno 3 vozila 2 x KIA; 1 x Lada Niva.

Kancelarijska oprema Računari (7), štampač (3), štampač (3), fotokopir (1), električne grejalice (6) Kancelarijski sto (13), stolice (20), mobilne trake (7), metalni ormari (5), radni stolovi (8), metalni ormari (5), telefon (3) i sto (1).

Terenska oprema GPS (3); Digitalna kamera (10); dvogled (2)

Alatke i oprema Kosilica (1), oprema za gašenje požara (10), PP aparati 25l (10), oprema za gašenje požara P12 - 12 kg (2), razni ručni alati.


28

4. OCENJIVANJE (KLJUČNE KARAKTERISTIKE I NJIHOV TRENUTNI STATUS)

Sledeće analize su na osnovu niza izvora, uključujući:

• A 2010 UNEP –ova studija izvodljivosti za uspostavljanje prekogranične zaštićene oblasti u regionu .

• Studije sprovedene od strane uprave Nacionalnog parka Šara i njenih partnera .

• Nacrt prostornog plana za Nacionalni park Šara ( 2013 )

• Atlas održivog razvoja ( SDA) i razne izveštaje i prateća dokumentacija pripremljena u okviru UNDP projekta ’

Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje korišćenjem zemljišta u Dragašu' . SDA sadrži veliki broj osnovnih

procena , analiza i preporuka koje su podržane detaljnim kartama zasnovanim na GIS. One bi trebalo da se

konsultuju paralelno sa ovim planom upravljanja.

• Izvještaj o stanju prirodnih vrednosti u Nacionalnom parku Šara za 2011 godinu.

4.10. PRIRODNE KARAKTERISTIKE I VREDNOSTI (VRSTE, STANIŠTA, EKOSISTEMI, PREDELI)

Najvažnija prirodna vrednost Nacionalnog parka Šar planina jeste da ona obuhvata kompletan niz ekosistema u dobrom

stanju na različitim podlogama od visokih planina do podnožja . Sa ovim je povezana skoro netaknuta flora i fauna koje

uključuju mnoge retke i endemske vrste. Glavni ljudski uticaji postoje i povećavaju se , ali su i dalje prilično lokalizovani, a

područje parka još nije pretrpelo teške ili velike degradacije ili fragmentacije.

4.10.1. EKOSISTEMI

ŠUME

Vrednost šume Nacionalnog parka ogleda se u činjenici da je 97 % od šumskog područja u opštini Dragaš identifikovao kao

kvalifikacija kao ’visoke vrednosti za očuvanje šuma’ ( na osnovu njegovog značaja biodiverziteta i drugim važnim

funkcijama ( Tabela 15 ) . Ne procena Visoki očuvanja šuma statusu je sprovedena za druge oblasti Nacionalnog parka .

Tabela 135 Funkcionalna procena šuma u Dragašu, sektor NPŠ u vezi sa kriterijumima šuma visoke zaštitne vrednosti

Funkcija Usluga ekosistema/specifikacija Primer Povezani HCV tip

Proizvodnja drveta

Deo te ukupne proizvodnje koji se koristi kao sirov materijal

Proizvodnja drvne građe, ili za gorivo/ogrevno drvo

HCV 5 (ogrevno drvo)

Proizvodnja sekundarnih šumskih proizvoda

Deo te ukupne proizvodnje koji se koristi kao sirov materijal ili primarni proizvod

Proizvodnja ribe, divljači, žitarica, koštunjavog voća, voća - lovom, sakupljanjem, proizvodnjom za izdržavanje ili ribarstvom

HCV 5

Kontrola erozije i zadržavanje sedimenta

Zadržavanje zemljišta u ekosistemu Zaštita gubitaka zemljišta od vetra, rušenja ili drugih procesa urušavanja, skladištenje mulja u jezerima i močvarištima.

HCV4

zaštita od opasnosti

Zaštita od snežnih lavina, klizišta i odrona stena

Šume na nagibima od 20 stepeni i više daju dobru zaštitu od snežnih lavina

HCV4, HCV5

- biodiverzitet Staništa za globalno, regionalno i lokalno važne biljne i životinjske vrste, staništa bogatih vrstama (ili kompleksima staništa)

Rasadnici, stanište za selice, regionalna staništa za lokalne vrste ili terene za boravak preko zime

HCV1, HCV2, HCV3

Regulisanje vode i vodosnabdevanje

regulisanje hidroloških tokova, skladištenje i zadržavanje vode

Obezbeđivanje vode za ljudsko konzumiranje dobrog kvaliteta i kvantiteta

HCV4

Kulturne (nije procenjeneo u SDA)

Pružanje prilika za nekomercijalno korišćenje

Estetske, umetničke, obrazovne, duhovne i naučne aktivnosti.

HCV6


29

Šumski ekosistemi koji zahtevaju posebnu pažnju i zaštitu su na većim visinama i uključuju poslednje ostatke prašuma u

endemske i reliktne makedonskog bora ( Pinus peuce ) i šume bosanskog bora ( Pinus heldreichii ssp.leucodermis ), koja

se meša sa smrčom ( Picea abies) i jelama ( Abies alba ) na nešto nižim visinama. Visoka nadmorska visina patuljastog bora

koja dominira šibljacima je takođe od velikog značaja. Važna karakteristika listopadne šume na nižim nadmorskim

visinama je njen obim i kontinuitet nad velikim delovima Nacionalnog parka i bliskoj prirodnog sastava i stanja značajnih

područja . Najvažniji specifične lokacije šuma u Nacionalnom parku su prikazane u tabeli 16.

Tabela 16. Najvažnije konkretne šumske lokacije u Nacionalnom parku

Mesto Važne šumske zajednice

Prevalac Seslerio-Pinetum heldreichii, Fago-Pinetum heldreichii

Pisha e Madhe Seslerio-Pinetum heldreichii, Fago-Pinetum heldreichii

Gine vode Ajugo-Pinetum peucis, Pineto-Pinetum peucis mixtum, Pinetum peucis heldreichii, Fago-Pinetum peucis, Rhododendro-Pinetum peucis

Durleska pročka Rhododendro-Pinetum peucis, Acero heldreichii-Fagetum moesiaceae

Jelovarnik Fago-Pinetum peucis, Vaccinio-Junipero-Pinetum peucae

Kodža Balkan Fago-Pinetum heldreichii

Kokošinje Fageto - Taxetum baccata

Kodža Balkan Piceto-Pinetum heldreichi

Ostrovica Ptilitricho-Bruckenthalio-Pinetum heldreichii, Ptilitricho-Bruckenthalio-Pinetum heldreichii mughetosum, Pinetum heldreichii peuces scardicum, Fagetum montanum serpentinicum, Ptilotricho-Bruckenthalio-Pinetum mughi

Koritnik Abietum-alba koritniensis,Abietum borisii-regis, Pinetum heldreichii typicum, Lembotropo-Quercetum cerris, Quercetum trojanae dukagjini.

Tociv Quercetum trojanae, Junipero-Quercetum trojanae

PAŠNJACI

Višim područjima Nacionalnog parka dominiraju alpskim ili sub - alpski pašnjaci i niz litica, stenovitih oblastima i sipari, na

krečnjačkoj ili silikatnoj podlozi . Ove različite oblasti podržavaju neke od staništa bogate većinom vrsta u Evropi,

uključujući i veliki broj endemskih vrsta . Pašnjaci pružaju staništa značajnih životinjskih zajednica, posebno od insekata i

ptica, kao i za alpske flore kao što su divokoza (Rupicapra rupicapra) .

Neke od alpskih oblasti i pašnjaka na kamenitom podlogama zahtevaju malo aktivno upravljanje pored zaštite: one mogu

biti izuzetno krhke i podložna degradaciji, bilo od stoke ili od strane turista. Mnogi od ostalih subalpska travnjaka su

održavani vekovima kroz opsežne ispašu stoke, pastira sa tradicionalnom shvatanjem njihovog održavanja. Prekomerna

ispaša dovodi do erozije i invazije travnjaka od konkurentnih i neukusna vrsta , nedovoljna ispaša dovodi do invazije

žbunja i gubitak produktivnosti. Ljudska migracija iz oblasti dovela je do smanjenja broja grla stoke u poslednjih nekoliko

decenija i može umanjiti ekološku vrednost alpskih pašnjaka . Balkan je jedan od evropskih poslednjih uporišta globalno

ugroženih vrsta lešinara , i kao stoku nestati , to ptice koje Očistimo životinje koje umiru svake godine .

VODENA STANIŠTA I MOČVARIŠTA

Većina području Nacionalnog parka pruža važnu uslugu sakupljanja vode i skladištenja , a na većim nadmorskim visinama,

kvalitet vode je generalno veoma dobar. Neke oblasti se odlikuju brojnim izvorima, koji su važni ekološki i kao izvor vode

za stoku i za okolne zajednice. Javljaju se neka lokalizovana zagađenja, oko pojila za stoku i prilikom razvoja i naselja .

Uz potocima se može naći niz močvarnih staništa, kao što su močvare i baruštine. Park obuhvata oblasti podignutog

treseta koje podržavaju specijalizovane i jedinstvene ekosisteme. One se nalaze na Leva Ravan u bivšoj vojnoj oblasti


30

Restelica (0,3 ha) u Donjem Polju, Lukovo nalazi u Radika ( 13ha. ) i na Tiha voda koja se nalazi iza jezera Šutman prema

granici sa Makedonijom (12ha. ).

Lednička jezera su jedan od najvažnijih prirodnih dobara Nacionalnog parka . Na oko 1.900 metara nadmorske visine ,

postoji nekoliko jezera koja su posebno karakteristična po svojoj lepoti i veličini, uključujući jezera: Livadičko,

Jažinačko,Gornjeselsko, Defsko, Šutman i dr. Potrebna su dalja istraživanja ekologije ovih jezera .

PEĆINE I PODZEMNI EKOSISTEMI

Krečnjačka područja Nacionalnog parka obuhvataju mnoge ponore, podzemne reke , izvore i pećine, od kojih su neke od

kulturnog značaja . Malo se zna o ekologiji, flore i faune ovih sistema , ali je verovatno da će biti od značaja .

AGRO-EKOSISTEMI

Mešovita poljoprivredne oblasti sa malim poljima, voćnjacima livadama i živicom u nizijama podržavaju važne zajednice

biljaka i životinja koje su u izumiranju šitom Evrope nakon intenziviranja poljoprivrede.

REZIME EKOSISTEMA

Tabela 7 navodi ekosisteme i staništa koja zahtevaju naročitu pažnju i zaštitu

Tabela 17. Zajednice biljaka, ekosistemi i staništa koja zahtevaju specijalne mere konzervacije

Konkretna zajednica biljaka/zajednica vegetacije Šira vrsta staništa/ekosistema

Asplenio cuneifolii-Ramondaetum nathaliae

Bornmuellera dieckii-Seslerietum latifoliae

Caricio-Narthecetum scardici

Cetero-Achilleo aizoonis-Ramondaetum serbicae

Cynancho-Saponarietum intemediae

Empetro hermaphroditi-Vaccinietum uliginosum

Junipero nanae-Bruckenthalietum spicilifoliae

Luzulo maxime-Pinetum heldreichii

Pinetum heldreichii-peucis scardicum

Potentillo doerfleri-Juncetum trifidi

Ptilotricho-Bruckenthalio-Pinetum heldreichii

Rhododendro-Pinetum peucis

Seslerio korabensis-Juncetum trifidi

Seslerio-Pinetum heldreichii

Violo grisebachianae-Saxifragetum.

Šume koje sadrže makedonski bor (Pinus peuce), Bosanski bor (Pinus heldreichii ssp.leucodermis) ili patuljasti planinski bor (Pinus mugho).

Planinski i subplaninski pašnjaci, naročito krečnjačke i silikatske (naročito vijugavi) supstrate.

Nefragmentisani traktovi zimzelenih, mešovitih i listopadnih šuma u prirodnim i skoro prirodnim uslovima

Izvori i vodotoci u višem delu i njihova pridružena vegetacija.

Alpska jezera i okolna vegetacija.

Pećine i supterenski ekosistemi.

Litice, kanjoni i ostale oblasti golih stena,

Podignuti treset.

4.10.2. PREDELI

Sledeća evaluacija pejzaža je adaptirana iz Prostornog plana za SNP .

"Nacionalni park je oblast je sa veoma pejzažnim celinama visokog kvaliteta. Na višim nadmorskim visinama pejzaž se

odlikuje posebnom prirodnim lepotama i obuhvata visoke planine, brda, doline, reke, vodopade, kamene litice i ledničke

basene. Jednako atraktivan pejzaž ansambl je zona između 1000 i 1500 m kojom dominiraju šume, pašnjaci, livade,

pašnjaci i druge vegetacije formacije . Formulacije šuma ( bukva, bor, jela , smrče, itd ) daju prostor travnjacima u svim

nijansama zelene, pružajući izuzetan vizuelni doživljaj prirodne lepote. Pored toga ,akcija leda i vode stvorio doline,

kanjoni, klisure, i brojni vodopadi i jezera, završavaju potpuni doživljaj ove lepog i devičanskog prirodnog okruženja. U

nižim delovima parka (u Sredačkoj i Sirinićkoj župi),pejzažem dominiraju poljoprivrednei baštenske oblastima. U tim nižim

predelima , šareno livadsko cveće cveta tokom proleća i leta, dajući opštomj pejzažu dodatnu izuzetnu privlačnost i lepotu

i specijalne mirise netaknute prirode. '


31

Elementi pejzaža Nacionalnog parka prikazani u tabeli 18. zahtevaju posebne zaštitne mere

Tabela 148. Vrednosti predela

Element predela Faktori koji će smanjiti vrednost predela

Divlja oblast visokih planina iznad linije drveća

Napadne građevine, naročito one koje dominiraju ili dele predele (npr. električni piloni, ski-liftovi i sve visoke građevine, putevi , zgrade).

Ožiljci od erozije zbog loše postavljenih/dizajniranih puteva, staze, ski-stazeitd

Znak prekomernog ljudskog prisustva i aktivnosti.

Popuprirodni šumski pejzaži na srednjim visinama/

Intenzivno upravljanje i eksploatacija šuma.

Ožiljci od erozije zbog loše postavljenih/dizajniranih puteva, staze, ski-staze, itd.

Zasadi šuma.

Šumski požari.

Kulturni predeli ekosistema u podnožju brda

Neodgovarajuće ili loše dizajnirane ili locirane građevine.

Promene tradicionalnog korišćenja zemljišta (npr. proširenje polja, obimnija poljoprivredne aktivnosti).

Napuštanje zemljišta.

4.10.3. FAUNA

Najvažnija fauna Nacionalnog parka se može razvrstati u četiri glavne grupe.

A. VELIKI SISARI

Sa velikim područjima netaknutih ekosistema i ograničenih ljudskih pritisaka Nacionalni park je uporište za nekoliko

ugroženih životinjskih vrsta od evropskog značaja. Ovo uključuje velike sisare kao što su mrki medved, vuk , ris , divokoza i

zlatni šakal. Vrste koje su glavni plen velikih mesoždera su takođe važne, posebno srna, koje su takođe favorizovane vrste

za lovce i lovokradice. Ova vrednost se povećava prisustvom sličnih ekosistema i povezanih populacija u susednim

zemljama, Albaniji i Makedoniji.

B. VRSTE STAVLJENE NA LISTU UGROŽENIH PREMA MEĐUNARODNIM EVALUACIJAMA

Ove vrste su navedene u aneksima ovog dokumenta.

C. RANJIVE, ENDEMSKE I OGRANIČENE VRSTE

Neke vrste koje nisu uključene na spisak vrsta pod pretnjom su takođe važne. One uključuju

Vrste koje mogu biti široko rasprostranjene na drugim mestima u svetu, ali su retke na Kosovu i Balkanu.

Vrste koje nisu ocenjene za uključivanje u evropsku ili crvenu listu.

Vrste čija populacija može biti stabilna, ali koje su ograničene na male površine i ranjive na niz pretnji.

D. VRSTE OD KULTURNOG ILI EKONOMSKOG ZNAČAJA

Ovo uključuje uglavnom divlje lekovito i kuhinjsko bilje koje ima važnu kuturnunu i ekonomsku karakteristiku parka.

Održavanje njihove populacije je ključno kako ekološki tako i za živote mnogih lokalnih domaćinstava.

REZIME

Na osnovu ovih grupa, i adaptirano i prošireno iz analize UNEP (2010) i atlasa održivog razvoja, životinjske vrste u tabeli

19 treba biti dat prioritet za zaštitu u Nacionalnom parku. Najvažnije oblasti za faune u Nacionalnom parku su prikazanena

mapi 12.


32

Tabela 159. Prioritetne vrste sisara u Nacionalnom parku Šara

Grupa Naučni naziv Engleski naziv Opravdanje

Sisari Canis lupus Capreolus capreolus Dinaromys bogdanovi Felis silvestris Lynx lynx martinoi Lutra lutra Martes martes Meles meles Rupicapra rupicapra balcanica Ursus arctos All bat species (Chiroptera)

Wolf Roe deer Martino’s snow vole European wild cat Balkan lynx River otter Pine marten Eurasian badger Chamois (Balkan ssp.) Brown bear Bats

Status konzervacije Grabljivica Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Nacionalno retka Nacionalno retka Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije

Reptili Ablepharus kitaibelli Vipera ammodites Vipera ursini

Juniper skink Bulgarian viper Orsini’s viper

Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije

Vodozemci Bombina variegata Rana graeca Triturus cristatus carnifex

Yellow-bellied toad Balkan stream frog Crested newt

Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije

Ptice Alectoris graeca Aquila chrysaetos Bubo bubo Falco peregrinus Gyps fulvus Montifringilla nivalis Neophron percnopterus Picus canus Prunella collaris Pyrrhocorax graculus Pyrrhocorax pyrrhocorax Tetrao urogallus Tichodroma muraria

Rock partridge Golden eagle Eagle owl Peregrine falcon Griffon vulture White-winged Snowfinch Egyptian vulture Grey-headed woodpecker Alpine accentor Alpine chough Red-billed chough Western capercaillie Wallcreeper

Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Nacionalno retka Status konzervacije Status konzervacije Nacionalno retka Status konzervacije Nacionalno retka Status konzervacije Status konzervacije

Leptiri Maculinea arion Parnassius apollo Pyrgus andromedae Plebeius optilete Ereba cassioides Ereba pronoe Ereba oeme

Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije Status konzervacije

Proglašenje Šar planine za važno područje sa ptičjim vrstama pruža procenu broja ’pokretača vrste’ za proglašenje kao što

je prikazano u tabeli 20.

Tabela 20. Populacije IBA of ’pokretača vrste’ za važne ptice u Šar planini

Vrste Sezona Period Procena broja Kvalitet procene

IBA kriterijum

IUCN kategorija

Alectoris graeca domaća 1996 150-250 parova osrednji B2 Skoro ugrožena

Falco peregrinus domaća 1997 4-5 parova dobar B2 Najmanje zabrinjava

Aquila chrysaetos domaća 1997 5-6 parova dobar B2 Najmanje zabrinjava

Corn crake Crex crex breeding 1996 10-30 parova osrednji A1,B2 Najmanje zabrinjava

Bubo bubo domaća 1996 7-8 parova dobar B2 Najmanje zabrinjava

Pyrrhocorax pyrrhocorax

domaća 1997 25-35 parova dobar B2 Najmanje zabrinjava

Pyrrhocorax graculus domaća 1997 100-150 parova dobar A3 Najmanje zabrinjava

Alauda arvensis razmnožavanje 1996 2,000-3,000 parova osrednji B2 Najmanje zabrinjava

Tichodroma muraria domaća 1997 6-10 parova dobar A3 Najmanje zabrinjava

Montifringilla nivalis domaća 1996 15-25 parova dobar A3 Najmanje zabrinjava

Prunella collaris domaća 1997 50-70 parova dobar A3 Najmanje zabrinjava

Sve vrste faune i ornitofaune imaju zaštitu u Nacionalnom parku, a posebno vrste koje su zaštićene domaćim i

međunarodnim zakonodavstvom.


33

4.10.4. FLORA

Aneksi ovog dokumenta uključuju punu listu biljnih vrsta od značaja za konzervaciju. Uglavnom na osnovu endemskih i

reliktnih vrsta, UNEP (2010) identifikuje pet glavnih grupa biljaka koje javljaju na Šar planini a kojima bi trebalo da bude

dat poseban prioritet očuvanja (Tabela 21) .

Tabela 161. Grupe i vrste biljaka prioritetne za konzervaicju

Stenoendemski orofiti sa tercijarnim poreklom ili glečerskim reliktnim vrstama :

Endemske tercijarne endemske vrste:

Subendemske tercijarne reliktne vrste:

Planinske tercijarne reliktne vrste:

Glečerske reliktne vrste sa uzanim opsegom arktičko-planinske distribucije:

Achillea alexandri-regis Bornmullera dieckii Crocus scardicus Dianthus scardicus Draba corabensis Potentilla doerfl eri Oxytropis korabensis. Sedum flexuosum Silene schumuckeri. Verbascum scardicolum Hieracleum kobilicanum Cerastium scardicum

Acer heldreichii Anthyllis aurea Heracleum orphanidis Hesperis dinarica Iberis sempervirens Lilium albanicum Narthecium scardicum Oreoherzogia pumila Pinus peuce Potentilla montenegrina Ramonda serbica Ranunculus ingracillis Silene asterias Silene waldsteinii Soldanella dimoniei Tozzia alpina Veronica satureioides Viola grisebachiana.

Gymnadenia friwaldskyana Pinus heldreichii Ptilotrichum rupestre Saxifraga glabella Shievereckia doerfl eri Silene larchefeldiana.

Linaria alpinа Rhododendron ferrugineum.

Carex foetida Cryptogramma crispa Diphasium alpinum Epilobium anagallidifolium Erigeron unifl orus Geum reptans Loisleuria procumbens Pedicularis oederi Rhodiola rosea Rumex nivalis Salix herbacea Salix reticulate Saussurea alpina Saxifraga bryoides Saxifraga androsacea Selaginella selaginoides Silene rupestris Veronica alpina Veronica aphylla.

Osim vrsta u tabeli br. 21, prioritet za zaštitu i konzervaciju imaju i vrste koje su zaštićene domaćim i međunarodnim

zakonodavstvom i koje se nalaze crvenom listu i crvenoj knjizi.

4.11. ZAJEDNICA I KULTURNE KARAKTERISTIKE I VRE DNOSTI

Detaljna procena kulturnog nasleđa je sprovedena za opštinu Dragaš u 2012 / 2013 . Ovo važi za veći deo ostatka

Nacionalnog parka , ali je važno napomenuti da originalni Nacionalni park obuhvata mnogo širi spektar kultura i tradicija

koje zahtevaju dalju istragu i razmatranje .

NEPOKRETNO NASLEĐE (ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA , ISTORIJSKI SPOMENICI, ARHITEKTONSKE

KARAKTERISTIE, ITD.)

Izveštaj Vitakerove (2013.) identifikuje i ocenjuje glavne istorijske znamenitosti opštine Dragaš ali ne navodi koje su izvan

a koje unutar granica NPŠ (Tabela 172).

Tabela 17 Glavno „nepokretno“ nasleđe opštine Dragaš.

Kategorija objekta Spisak glavnih objekta Ocena rizika

Stanje 1: Odlično 2: Dobro 3: Korektno 4: Loše 5: Veoma loše

Ranjivost 1: Dobro upravljan 2: Bez pretnje 3: Određene lokalizovane pretnje 4: Jasna pretnja za ceo objekat 5: Ozbiljne pretnje

Trend 1: Poboljšanje 2: Stabilno 3 Stabilno ali sa lokalizovanim problemima 4: Pogoršanje ili verovatno pogoršanje 5: Naglo pogoršanje

Zauzeće 1: Potpuno 2: Uglavnom potpuno 3: Delimično 4: Nepotpuno 5: Napušteno

Stanje

Ran

jivost

Tren

d

Zauze

će

Oce

na rizika

Kategorija: Arheološko nasleđe

Pod-kategorija: Arheološki rezervat/Nepokretni arheološki objekti (lokacije).

Arheološko nalazište u Brutu.

Potencijalne lokacije u Restelici, Krstacu, Kosavcu, Zaplužju i Brutu.

Arheološki rezervat u Kruševu.

5 3 3 5 16


34

Pod-kategorija: Spomenik. Tip: Džamija.

Džamije u Brodosavcu *, Mlikeu *, Kapri *, Bačkoj, Brodu. 4 3 2 2 11

Pod-kategorija: Spomenik. Tip: Verski objekti.

Buzez i Kapra (i okolina); groblja i okolne prirodne karakteritike (tj. šuma, proplanci).

3 3 2 3 11

Pod-kategorija: Spomenik Tip: Grobnice.

Grobnice u Orčuši, Plajniku , Plavi (x2), Rapču, Restelici, Dragašu. 3 3 4 4 14

Pod-kategorija: Spomenik. Tip: Poljoprivredne zgrade.

Zgrade mlina (Spomenici): Belobrad, Dragaš (teritorija Šajnovca).

Zgrade mlina klasifikovane u bazi podataka kao kulturni pejzaž: Brodosavce, Kruševo, Kukovce, Radeša, Mlike. Skup poljoprivrednih zgrada: Plajnik, Plava, Zli Potok, Zjum.

4 3 4 5 16

Pod-kategorija: Spomenik. Tip: Infrastruktura.

Fontana u Kukljibegu; urezan kamen na Bljać fontani 4 2 2 2 10

Pod-kategorija: Skup zgrada. Tip: Rezidencijalne / stambene kuće / poljoprivredne zgrade.

Rezidencijalne/poljoprivredne oblasti: Bačka, Brod, Brodosavce, Krstac, Leštane, Plajnik, Plava, Zli Potok, Zjum.

Kuća(e): Buće, Orčuša, Rapča, Vranište, teritorija Brezne. 3 3 4 4 14

Kategorija: Kulturni pejzaž

Pod-kategorija: Organski evolviran – kontinuirani pejzaž Tip: Mlin.

Mlinovi (takođe spomenici): Belobrad; teritorija Šajnovca (Dragaš) 3 3 4 5 15

Severni deo NP takođe obuhvata najmanje jednu lokaciju sa pravoslavnim kulturnim nasleđem, manastir kod Mušotišta u

opštini Suva Reka, koja je posebno zaštićena oblast. Ostale slične lokacije se mogu otkriti budućim istraživanjem.

Pored ovih lokacija, oblast Nacionalnog parka takođe obuhvata brojne prirodne znamenitosti koje imaju kulturni i/ili

duhovni značaj. U ovo spadaju pećine kao što su pećina „Ruseničke sobe“ u Rusenici i pećina „Slušanje šaputanja“ u

Opolju. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se identifikovale ostala svete, duhovne ili kulturno vredne prirodne

lokacije. Lokalno stanovništvo u nekim selima štiti određeno drveće koje je predmet obožavanja, uključujući i stare bukve

(Fagus) sa niskim granama i jedan Brest (Ulmus glabra).

POKRETNO NASLEĐE

Pokretno nasleđe obuhvata arheološke predmete; etnološke predmete; predmete od umetničke vrednosti; istorijske

predmete; bibliotekarski materijal; arhivski materijal; tehničke predmete; arhivski materijal; audio-vizuelni materijal;

snimljeni zvučni (fonografski) arhivski materijal. Još nije urađena detaljna procena ovoga.

NEMATERIJALNO (DUHOVNO) NASLEĐE

„Duhovno (kulturno) nasleđe“ je definisano kosovskim Zakonom o kulturnom nasleđu kao „oblik kulturnog izražavanja

popularne tradicije ili običaja, jezika, proslave, rituala, plesa, muzike, pesme i drugog oblika umetničkog izražavanja“. Na

teritoriji Nacionalnog parka neki od najjačih karakterističnih oblika kulturnog nasleđa nalaze se u oblastima Opolje i Gore.

Etnografija ove oblasti se karakteriše šarenim i originalnim stilom odevanja koji se koristi čak i danas (za praznike, veridbe,

venčanja, itd.). Ova nošnja je jedinstvena u svakom delu regiona. Duhovni identitet Opolje se takođe oslikava u očuvanoj

muzičkoj-folklornoj tradiciji, uključujući uspavanke, rođendanske pesme, svadbene pesme, duetske pesme, različite

plesove i igre. Vitakerov izveštaj (2013) daje sledeću procenu značajnog „nematerijalnog nasleđa“ u oblasti Dragaša

(Tabela 183).

Tabela 183. Procena značaja nematerijalnog kulturnog nasleđa u Dragašu

VREDNOST OPŠTA IZJAVA O ZNAČAJU

Istorijski i estetski značaj.

Tradicija u Dragašu i pejzaž opštine, kao i širi planinski region koji se proteže na granice sa Makedonijom i Albanijom, su uveliko jedinstveni u ovoj zajednici. Tradicija je nastala, razvila se i prenošena je generacijama kao odgovor na veoma lokalne činioce (kao što su klima, geografija, verski i jezički uticaji, sistemi verovanja, prirodne znamenitosti, migracija, itd.) i održivi kontinuitet postoji i danas koji daje lokalnim zajednicama osećaj mesta i identiteta, ali takođe i jedinstvenost unutar Kosova i šireg regiona. Nematerijalno [duhovno] nasleđe Dragaša je jedinstveno i velikim delom očuvano u tradiciji iako prolazi kroz određene savremene transformacije. Međutim, to je takođe oblik nasleđa koji je takođe u velikoj


35

opasnosti od nestajanja kroz uticaj promena normi i očekivanja savremenog života.

Društveni i duhovni značaj.

Kao istinska karakteristika zajednica u Dragašu, nematerijalno [duhovno] nasleđe ima veliku društvenu i duhovnu važnost kao izraz identiteta i mesta, srodnosti i verovanja. Ova tradicija ispoljava veliki kontinuitet koji označava jake veze sa ovom nasleđenom kulturom. Delimično oživljavanje ove tradicije u vreme letnjih meseci kada dolazi dijaspora je dokaz za to.

Naučni i istraživački značaj.

Kontinuitet aktivnosti, rituala i usmene tradicije pružaju vredan resurs za dalja etnografska, etnološka, antropološka, sociološka i kulturna istraživanja zajednice u Dragašu. Sravnjivanje podataka i istraživanja su potrebna kako bi se razvili istorijski i kulturni narativi koji daju, objašnjavaju i beleže karakteristike samih zajednica i omogućuju im da budu shvaćene i predstavljene široj javnosti..

Mora se naglasiti da ova procena ne obuhvata izvorno područje Nacionalnog parka koje poseduje širi opseg kulturnih

dobara. Ove vrednosti iziskuju dalje istraživanje.

REZIME

Nacionalni park Šara obuhvata veliki opseg bitnog kulturnog nasleđa u pogledu fizičkih struktura, tradicija, verovanja i

znanja. Ovo je detaljno proučeno u oblasti Dragaša i potrebne su dodatne procene za ostatak Nacionalnog parka. Postoji

značajan potencijal za Uprava Nacionalnog parka za rad sa lokalnim zajednicama i nacionalnim vlastima na očuvanju

bogatog nasleđa i na izgradnji tradicionalnih veza između ljudi i prirode kako bi se očuvale vrednosti parka. Pored toga,

ove vrednosti takođe jačaju turističku vrednost Nacionalnog parka i pružaju mogućnosti za privlačenje i edukaciju turista.

4.3. TURISTIČKE I REKREAC IONE KARAKTERISTIKE, VREDNOSTI I MOGUĆNOSTI

4.3.1. DELOKRUG OCENJIVANJA

Ovo ocenjivanje je delimično preuzeto iz detaljne turističke procene i strategije koje su pripremljene za opštinu Dragaš

2012. godine, koji su delimično relevantni za celo područje Nacionalnog parka5.Međutim, kada govorimo o celoj teritoriji

Nacionalnog parka, mora se obratiti pažnja na specifične uslove u izvornoj oblasti parka koja obuhvata zone za intenzivni

turizam i rekreaciju (naročito za zimske sportove i vikendice). Pored toga, ocenjivanje turizma se ne može uraditi bez

razmatranja šireg konteksta turističkog razvoja na Kosovu. Bilo kakav turistički razvoj u Nacionalnom parku se mora

odvijati u saradnji sa nacionalnim i lokalnim vlastima i privatnim sektorom, koji imaju presudnu ulogu u stvaranju razvoja,

pružanju usluga, obezbeđivanju neophodne strukture, upravljanju gostima i marketingu.

4.3.2. VEĆE KARAKTERISTIKE NACIONALNOG PARKA ŠARA U VEZI SA TURIZMOM I REKREACIJOM

Uglavnom, glavne karakteristike parka u vezi sa rekreacijom i turizmom se mogu sažeti na:

Prirodne lepote (planine, šume, raznoliki prirodni i kulturni pejzaž, biodiverzitet). Vidi Poglavlje 3,1.

Kultura i nasleđe (različite kulture, planinski način života). Vidi Poglavlje 3,2.

Gostoprimljivost i domaća kuhinja (lokalno proizvedena hrana; seoska gostoprimljivost).

Topografija i klima koji stvaraju dobre uslove za zimske sportove.

5 Vejsel, T (2012.) Strategija za prirodni turizam za opštinu Dragaš. Očuvanje biodiverziteta i upravljanje održivim

korišćenjem, Projekat u Dragašu, UNDP, Priština


36

4.3.3. POKRETAČI ZA POVEĆANJE TURIZMA I REKREACIJE

Glavni činioci koji imaju potencijal da povećaju zainteresovanost za turizam u Nacionalnom parku obuhvataju sledeće:

Putna mreža je popravljena i proširena što omogućuje lakši i veći pristup oblasti.

Ovaj deo Balkana je „neotkriveni ćošak Evrope“ koji sada privlači međunarodne turiste avanturističkog duha. Susedne

zemlje su već počele da eksploatišu ovo tržište. Kosovo je nova destinacija i može privući radoznale međunarodne

turiste kao i one koji su u potrazi za avanturom.

Rastući, relativno bogat deo kosovskog stanovništva je u potrazi za svojim drugim domovima na Šar Planini.

Postoji nacionalna i regionalna potražnja za priuštivim „planinskim turizmom“ koji je usredsređen na zimske sportove.

Postoji rastuća nacionalna i regionalna potražnja za vikend turizmom koji je promovisan poboljšanim pristupom

parku.

4.3.4. POTENCIJALNE CILJNE GRUPE ZA POVEĆANJE TURIZMA I REKREACIJE

Glavne potencijalne ciljne grupe za razvoj turizma u Nacionalnom parku su sledeće:

1. Domaće ekskurzije i turisti koji su zainteresovani da iskuse i nauče o prirodi, kulturi i prirodnom načinu života. 2. Dijaspora koja dolazi za vreme letnjih meseci. 3. Međunarodni radnici koji žive na Kosovu i koji su zainteresovani za avanturu, prirodu i kulturu. 4. Međunarodni turisti koji traže jedinstveno kulturno i prirodno iskustvo.

4.3.5. MOGUĆNOSTI ZA REKREACIJU

Glavne mogućnosti za rekreaciju koje park može da ponudi su prikazane u Tabela 194.

Tabela 194. Mogućnosti za rekreaciju u Nacionalnom parku Šara

Mogućnosti Potencijal Rizici i ograničenja

Šetanje, penjanje i aktivnosti u prirodi

Postoje značajne mogućnosti za šetnju različitog nivoa težine i udaljenosti; određene grupe već posećuju ovu oblast zbog šetnje. Objavljen je vodič za staze i Uprava Nacionalnog parka planira da napravi širu mrežu staza. Ovaj potencijal je povećan zbog mogućnosti uspostavljanja prekograničnih staza u saradnji sa Albanijom i Makedonijom. Takođe postoji potencijal i za aktivnosti kao što su vožnja biciklom i jahanje na proleće i leto, kao i za nordijsko skijanje i hodanje po snegu zimi.

Ove aktivnosti obezbeđuju dobar potencijal za lokalno stanovništvo za sticanje direktne podrške kućnom budžetu kroz pružanje lokalnih usluga i vodiča za pešačenje. Međutim, to najverovatnije neće postati glavni izvor prihoda u srednjoročnom periodu. Količina usluga će biti mala a međunarodno tržište je veoma konkurentno i osetljivo na bezbednost na regionalnom (ne samo nacionalnom) nivou.

Ove mogućnosti se moraju gledati kao šansa da se dopuni budžet određenih domaćinstava kao i lokalne ekonomije, a ne kao način za rešavanje svih ekonomskih problema.

Putovanje avionom na Kosovo je trenutno veoma skupo, što će takođe ograničiti potražnju.

Može se pojaviti potreba da se uspostavi koordinisana planinska služba spašavanja.

Ruralni i kulturni turizam

Tradicionalne kulture, način života i životni uslovi u ovoj oblasti pružaju potencijal za turizam zasnovan na obilasku prirode i kulturnim aktivnostima, za šta se za smeštaj mogu koristiti hoteli, gostionice i kućni smeštaj. Specifične aktivnosti mogu da uključe i ture obilaska nasleđa, istorijske ture, verske ture, ture za posmatranje divljih životinja i pejzaža, ture za upoznavanje lokalne kulture (hrana, narodna nošnja, festivali, itd).

Specijalizovano posmatranje divljih životinja

Ova oblast ima potencijal za specijalizovane male grupe za osmatranje divljih životinja usredsređene naročito na endemsku floru i leptire. Nekoliko kompanija u Zapadnoj Evropi nude ovakvu vrstu tura.

Organizovani zimski sportovi

U pogledu obima i stvaranja prihoda, ova vrsta turizma ima najveći potencijal što je činjenica koja je prepoznata planiranim proširenjem ski centra Brezovica na Belograd i osnivanja ostalih oblasti za zimske sportove.

Razvoj može da obezbedi mnoga nova radna mesta i da

Ukoliko je razvoj loše planiran, sproveden i upravljan, rezultati će naneti štetu prirodnim vrednostima NPŠ.


37

pomogne jačanju lokalne i nacionalne ekonomije.

Postoji mogućnost da se u Nacionalnom parku razvije model za održivi razvoj skijaškog turizma.

Vikendice Rast legalne i ilegalne gradnje u Nacionalnom parku je rezultat povećanja tražnje za vikendicama na atraktivnim lokacijama od strane bogatijeg dela kosovskog društva. Ova potražnja će verovatno nastaviti da raste.

Parcijalan i haotični razvoj ima veliki uticaj na pejzaž i okruženje u parku.

Piknik i jednodnevni izleti.

Područje Nacionalnog parka je već popularno kod vikend i jednodnevnih posetilaca iz Prištine i drugih delova Kosova. Većina posetilaca traži atraktivnu, pristupačnu lokaciju i osnovne uslove za neformalne piknike, kratke šetnje i porodične aktivnosti.

Ove aktivnosti imaju potencijal da povećaju konstitutivnost parka i da podstakne veliki deo stanovništva da podrži NPŠ.

Glavni rizici koji su povezani sa ovom aktivnošću jeste prevelika poseta popularnih lokacija i zagađivanje, naročito smeće.

Ovakve navike mogu stvoriti veliku potrebu za radnicima Upravaa Nacionalnog parka, naročito vikendima i praznicima.

4.3.6. KORISTI I RIZICI

Tabela 205 rezimira potencijalne koristi od povećanog turizma u Nacionalnom parku i povezane rizike.

Tabela 205. Rezime koristi i rizika povezanih sa turizmom u Nacionalnom parku Šara

Koristi Rizici

Stanovništvo

• Više posla u većem broju sektora (direktno i indirektno povezanih sa turizmom).

• Veći prihodi i veći broj različitih vrsta priliva novca • Veće mogućnosti za obučavanje i edukaciju. • Zaštita i osiguravanje prirodnog i kulturnog nasleđa. • Poboljšana infrastruktura. • Poboljšan kvalitet životne sredine. • Poboljšani uslovi za zabavu/aktivnosti. • Stvaranje uslova za ostanak u opštini (može smanjiti

emigraciju/smanjenje stanovništva). • Povećana svest o potrebi i primena konzervacije i

zaštite životne sredine i kulturnog nasleđa.

Državni / javni sektor

• Veće zapošljavanje. • Prihodi prikupljeni oporezivanjem. • Privlačenje investicija. • Stvaranje novčanih sredstva za konzervacione i

zaštitne mere za životnu sredinu i kulturno nasleđe.

Preduzeća / privatni sektor

• Poboljšane mogućnosti poslovanja i investiranja. • Direktna korist povezana sa stvaranjem radnih mesta i

investicija. • „Domino efekat“ investicija.

• Povećano zagađenje, otpad, degradacija životne sredine i gubitak kulturnog nasleđa zbog broja posetioca, neodgovornih aktivnosti i prekomernog razvoja.

• Povećani broj korisnika/posetilaca zahteva više planiranja, nadgledanja i sredstva za održavanje i unapređivanje usluga, objekata i infrastrukture kako bi se izborilo sa potražnjom (npr. putevi, vodovodna/električna mreža, upravljanje otpadom, itd.).

• Povećana potražnja za zemljom i poslovnim mogućnostima može da dovede do ilegalne gradnje i stvaranja izazova za zoniranje i regulaciju Nacionalnog parka.

• Objektivizacija ili iskorišćavanje tradicionalne kulture kako bi se udovoljilo turističkoj potražnji, rezultirajući stvaranjem neautentičnosti i gubitkom kulturnih vrednosti i značenja.

• „Curenje“; prihod od turizma stvoren van ovog područja (npr. eksterni tur operateri ili preduzeća) bez koristi za park ili lokalnu zajednicu.

• Rizik od iskorišćavanja lokalne zajednice. • Destinacije koje zavise isključivo od turizma su u

opasnosti da izgube veliki deo ekonomske osnove u slučaju prirodnih katastrofa, recesije, konflikta, itd.

• Prevelika posećenost i prenaseljenost koji utiču na životnu sredinu, lokalno stanovništvo i naselja.

• Prodavnice i turistički objekti mogu da ispunjavanju potrebe turista a ne lokalnog stanovništva. Povećanje cena može da utiče na lokalno stanovništvo.


38

4.3.7. KAPACITET UPRAVAA NACIONALNOG PARKA ZA RAZVIJANJE I UPRAVLJANJE TURIZMOM I

REKREACIJOM

Uprava NPŠ nema kapacitet da deluje kao potpuni pružalac turističke infrastrukture i usluga u Nacionalnom parku. Većinu

potrebne infrastrukture i usluga moraju da obezbede lokalne opštine i zajednice van teritorije parka, kao i operateri iz

privatnog sektora u određenim oblastima zone 3 (naročito ski centar). Uloga Upravaa Nacionalnog parka je da planira,

omogućuje, uređuje i kontroliše turizam i rekreaciju u okviru koji je dat u prostornom i upravljačkom planu. Trenutno

Uprava Nacionalnog parka čak i nema kapacitet da to uradi i ne očekuje se da će Vlada Kosova dodeliti resurse parku kako

bi mogao da obavlja ove zadatke na odgovarajući način. Shodno tome, bilo kakva strategija za razvijanje turizma u

Nacionalnom parku mora da uključi i mere za stvaranje dovoljnog prihoda za administraciju kako bi ona mogla da obavlja

svoju funkciju, kao i da očuva životnu sredinu i kulturne vrednosti parka.

4.3.8. REZIME

NPŠ ima značajan potencijal za javno uživanje, neformalni i formalni turizam i stvaranje prihoda za preduzeća, lokalno

stanovništvo, lokalnu i centralnu vlast. Međutim, kontinuirani haotični i neregulisani razvoj može da ograniči korist na

manji broj njih i može ozbiljno da umanji vrednosti koje NPŠ čine atraktivnim područjem za turizam. Upravau Nacionalnog

parka su potrebna ovlašćenja i kapacitet da osigura da turizam ne naškodi parku i da koristi lokalnoj zajednici.

4.4. EKONOMSKE I RAZVOJNE VREDNOSTI I MOGUĆNOSTI

4.4.1. EKONOMSKO VREDNOVANJE NACIONALNOG PARKA

U 2013. godini UNDP projekat je sproveo studiju koja se zvala „Ekonomski doprinos ekostistema u i oko Nacionalnog

parka Šar Planina privredi Kosova“6. Zaključci i preporuke iz ove studije su rezimirani u Tabela 216.

Tabela 216. Zaključci Studije vrednovanja ekosistema - Flores i Selimi (2013.)

I pored problema zbog ograničenih dostupnih informacija potrebnih za obavljanje studije, pronađeni postojeći dokazi o ekonomskoj vrednosti usluga ekosistema koje pruža Nacionalni park Šara ukazuje na to da NPŠ daje značajan doprinos ekonomiji na opštinskom nivou (u pet opština), kao i na nacionalnom nivou.

Bez obzira na to, kao i u drugim zemljama regiona degradacija resursa u okviru nastavljanja dosadašnje prakse (Business As Usual scenario - BAU), uglavnom nudi trenutačnu zaradu u obliku tržišnih proizvoda kao što su struja, drvo, jeftino ili besplatno snabdevanje vodom, NDŠP, usluge iz oblasti biodiverziteta, između ostalog; a uticaj amortizacije ekosistema u BAU praksi može biti nevidljiv u kratkoročnom periodu. Međutim, nakon godina nemarnosti na Kosovu negativni uticaj na ekosisteme je jasno vidljiv u nekoliko sektora kao što su šume, hidro-energija i poljoprivreda. Studija zaključuje da trenutno postoje značajni gubici kao rezultat BAU; kao i da će prelazak na održivo upravljanje ekosistemom (OUE) povećati ekonomske koristi na nivou sektora. Na primer:

Turizam orijentisan na prirodu se mora razviti u NPŠ i na Kosovu. NPŠ može delimično da održi potencijalne ekonomske koristi od turizma i turizma zasnovanog na prirodi u bliskoj budućnosti na Kosovu. Sa adekvatnim ulaganjem, turizam i turizam orijentisan na prirodu mogu da postanu pod-sektor sa većim višestrukim efektom. Bez obzira na to, ulaganje u OUE turizma orijentisanog na prirodu veoma zaostaje i ne postoji održiva turistička strategija na Kosovu.

Reke i potoci koji izviru u NPŠ i susednim ekosistemima imaju bitnu ulogu u očuvanju kosovskog poljoprivrednog sektora.

Usluge ekosistema za sveže vode su neophodne za obezbeđivanje održivog snabdevanja pijaćom vodom. Međutim, trenutna ograničena infrastruktura se može i dodatno smanjiti bez adekvatnog ulaganja.

Dobro upravljani slivovi u oblastima parka su deo rešenja za nedostatak vode, kao i za izbegavanje sedimentacije rezervoara koji se koriste za stvaranje hidro-energije; i za održavanje ekonomskih koristi od proizvodnje električne

6 Flores,M. i Selimi, E. (2013.) Ekonomski doprinos ekosistema u i oko Nacionalnog parka Šar Planina privredi na Kosovu.

Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje korišćenjem zemljišta. Projekat u Dragašu, UNDP, Priština.


39

energije.

Prelazak sa BAU na OUE u upravljanju ekosistemom svežih voda je neophodno kako bi se osigurali vodeni tokovi i ušteda (iz izbegnutih troškova zamene).

Usluge oprašivanja su neophodne za poljoprivredno i ruralno okruženje.

Livadski ekosistemi su neophodni za održavanje proizvodnje stoke i mlečnih proizvoda, ali ekonomske koristi od uzgajanja ne idu bez ekološke štete, kao što su erozija i prekomerne ispaše u NPŠ.

NDŠP u NPŠ su neophodni za održavanje prihoda ruralnog stanovništva; ogrevno drvo i građa su neophodni lokalnom stanovništvu za izdržavanje.

BAU upravljanje šumama povećava rizik od klizišta i nesreća.

Održivo upravljanje ekosistemom, podložno ograničenjima iz ove studije, je neophodno kako bi se održao godišnji sektoralni dohodak od oko 171,5 miliona evra na regionalnom nivou u pet ciljanih opština.

4.4.2. POTENCIJAL ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

UNDP Projekat je napravio Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja za opštinu Dragaš čiji se zaključci mogu primeniti na

celokupnu teritoriju Nacionalnog parka. Strategija definiše sledeće ciljeve:

Uspostavljanje dobrog upravljanja ekonomskim sistemom kroz omogućavanje višeslojnih mreža na nivou vlade (između opštinskih odeljenja za ekonomiju, poljoprivredu, obrazovanje, itd.), na nivou lokalnog civilnog društva (preko udruženja), na lokalnom nivou (između civilnog društva i javnih institucija), na međuopštinskom nivou (između susednih opština) i na vertikalnom nivou (koordinacija sa nacionalnom vladom).

Poboljšanje ekonomskog učinka i konkurentnosti vrednosnih lanaca sa velikim potencijalom uticaja na dugoročni razvoj kao što su pčele, mleko, bilje, šumski proizvodi, šumsko voće i pečurke, kao i kulturni i turistički sistem.

Uspostavljanje sistema za pružanje sveobuhvatnih usluga preduzetnicima, proizvođačima, stanovništvu, organizacijama civilnog društva i javnim institucijama za obezbeđivanje dugoročnog socijalno-ekonomskog razvoja.

Osmišljavanje, sprovođenje i finansiranje prioritetnih infrastrukturnih projekata.

Realizacija i sprovođenje efektivnog teritorijalnog marketinga za promociju teritorijalnog imidža na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i za privlačenje spoljašnjih resursa za koherentno korišćenje sa zajedničkim strateškim smernicama.

Poboljšanje kapaciteta za planiranje ekonomskog razvoja.

Međutim, kada posmatramo celokupnu teritoriju Nacionalnog parka mora se posvetiti posebna pažnja uključivanju većih

investitora i operatera iz privatnog sektora. U vezi sa razvijanjem i radom skijaškog centra, pristup se mora proširiti van

okvira pružanja roba i usluga samo od strane zajednice.

4.4.3. REZIME

Nacionalni park Šara pruža spektar bitnih usluga lokalnoj i nacionalnoj ekonomiji. Ove usluge pomažu hiljadama porodica

ali mogu biti ugrožene neplaniranjem i neodrživim upravljanjem. Gubitak ovih usluga bi imao veliki uticaj na lokalne

porodice i ekonomiju uopšte, ali sa poboljšanim i racionalnijim razvojem i upravljanjem vrednosti ovih usluga, one se

mogu održati i značajno povećati. Istovremeno, eksploatacija vrednosti i usluga koje pruža park građevinskim razvojem

može ili da bude od velike koristi za park, ili može da uništi njegove vrednosti i da poveća troškove upravljanja dajući

zauzvrat samo nekoliko vidljivih koristi za Uprava Nacionalnog parka ili za lokalnu zajednicu.


40

5. ANALIZA PITANJA I PROBLEMA

5.1. PRETNJE I PRITISCI

Detaljna procena pretnji urađena sa administracijom NPŠ identifikovala je sledeće pretnje i pritiske koje utiču na

vrednosti parka.

5.1.1. IZGRADNJA I KONVERZI JA ZEMLJIŠTA

Glavne pretnje

Turistička infrastruktura

Izgradnja više od 500 vikendica i koliba sa veoma malo pravila i kontrole.

Razvijanje oblasti za skijanje.

Širenje sela na park.

Izgradnja puteva

Nekoliko velikih predloga/projekata za izgradnju puteva naznačeno je u Prostornom planu za Nacionalni park. Ovo obuhvata pristupne puteve do objekata unutar parka i izgradnju i poboljšanje nacionalnih i međunarodnih putnih veza.

Komunalni sistemi

Komunalno snabdevanje (električna energija, itd) je potrebno za novi skijaški centar i oblasti sa vikendicama koja je u ekspanziji. (Postoje predlozi u Nacrtu prostornog plana).

Rudarstvo

Postoji jedan ilegalan kamenolom u strogo zaštićenoj zoni u Rustenici ((Rezervat risova) i jedan polu-legalni kamenolom u Ošlaku blizu sela Mušnikovo.

Dva stara (trenutno se ne koriste) kamenoloma su imala veliki uticaj na pejzaž. Napušteni rudnik hromata u oblasti Serpentin Kamen na planini Pašalara bi mogao da se reaktivira zbog globalnog povećanja cene metala.

Uticaji Uzroci

Uništavanje i fragmentacija staništa.

Nanošenje štete kulturnom nasleđu.

Poremećaj i direktni uticaj na faunu zbog gubitka staništa i lova (veliki problem sa risovima).

Erozija strmih padina i krhkog zemljišta/geologija.

Smanjenje vrednosti pejzaža.

Razvoj vodi ka potrebi za dodatnom infrastrukturom.

Povećani saobraćaj, buka i prašina.

Rastuća potražnja za zemljištem.

Zagađenost.

Gubitak staništa, fragmentacija i krčenje šuma.

Nedostatak prostornog ili urbanističkog plana za naselja i razvoj.

Neodgovarajuća primena postojećih zakona o razvoju i urbanizaciji.

Neadekvatno upravljanje i kontrola.

Spekulacije vođene individualnim i komercijalnim interesima.

Nedostatak poštovanja vrednosti Nacionalnog parka i svesti o uticajima.

Ekonomski interesi pojedinaca i spekulanata.

Potreba za lokalnim zapošljavanjem.

Nacionalna potreba za saobraćajnom i komunikacionom infrastrukturom kao deo ekonomskog razvoja.

Potreba za pristup vikendicama i turistički razvoj.

Nacrt prostornog plana za NPŠ obuhvata mnoge aktivnosti koje su u vezi sa izgradnjom puteva.

5.1.2. UZGAJANJE STOKE, ISPAŠA, ITD.

Glavne pretnje

Prekomerna ispaša: Rezultira ispašom većom od kapaciteta i vodi ka šteti i smanjenju produktivnosti.

Premala ispaša: Vodi ka gubitku bitnih travnatih staništa koje su ranije održavali divlji biljojedi.

Sekundarne pretnje: Nastaju zbog pristupnih puteva, logora za ispašu i nenadgledanja strogo zaštićenih zona.

Požari koje izazovu pastiri kako bi kontrolisali/uništili smreku.


41

Uticaji Uzroci

Prekomerna ispaša može dovesti do:

Gubitka različitosti vrsta i do dominacije neukusnih biljnih vrsta na pašnjacima.

Nadmetanja između domaće stoke i divljih biljojeda.

Poremećaja divlje faune i mogućeg širenja bolesti.

Zagađivanja i erozije u logorima za ispašu, duž puteva i izvora.

Povećanog konflikta sa medvedima i vukovima.

Gubitka produktivnosti i kapaciteta pašnjaka.

Premala ispaša može dovesti do:

Pretvaranja bitnih travnatih staništa u goleti i šume.

Povećanog korišćenja vatre za povratak travnatih oblasti.

Prekomerna ispaša

Neadekvatno upravljanje pašnjacima u pogledu zonacije, broja stočnog fonda, perioda ispaše, itd.

Premala ispaša

Smanjena ekonomska isplativost uzgajanja stoke zbog lošeg pristupa tržištu, visokih cena zimske hrane i migracije.

5.1.3. LOV I KRIVOLOV

Glavne pretnje

Lov je zabranjen u parku Šara ali je dozvoljen u Dragašu preko lovačkih društava.

Love se sledeće zaštićene vrste: Divokoze (10-15 godišnje na teritoriji NP, populacija između 200-300); medvedi (1-2 godišnje), risevi (svakih nekoliko godina), jeleni i divlje svinje. Love se takođe i ptice, uključujući i orlove radi prepariranja.

Lov se uglavnom obavlja vatrenim oružjem uz nekoliko slučajeva postavljanja zamki. Ne postoje podaci o namernom trovanju životinja.

Lovci su ljudi iz lokalnih sela (lov za lične i komercijalne potrebe, uključujući i prodaju ulova restoranima) i VIP lovci („sportski lovci“) iz gradova (naročito u Dragašu).

Uticaji Uzroci

Gubitak retkih i ugroženih vrsta.

Gubitak vrsti retkih zveri.

Poremećaj.

Sukob između lokalnih stanovnika i Upravaa NP.

Individualni ekonomski interesi.

Siromaštvo lokalnog stanovništva.

Potražnja za mesom divljači u restoranima.

Neodgovarajući broj inspektora.

Tražnja koju stvaraju „sportski“ lovci.

Rasprostranjeno posedovanje oružja.

5.1.4. SKUPLJANJE BILJA I OSTALIH DIVLJIH PLODOVA

Glavne pretnje

Najvažniji plodovi su borovnica, med, pečurke i lekovito bilje.

Postoje dokazi korišćenja mehaničkih i štetnih metoda za branje borovnica.

Odvija se intenzivna berba izvesnih količina naučnih vrsta.

Uticaji Uzroci

Borovnica

Nanošenje štete i smanjenje produktivnosti borovnice zbog prekomerne berbe i lošeg upravljanja.

Poremećaj divlje faune.

Endemske retke biljke su ugrožene zbog nelegalne berbe bobičastog voća.

Med

Genetska kontaminacija lokalnih vrsta pčela sa komercijalnim vrstama.

Povećani napadi medveda na košnice.

Niske cene koje plaćaju posrednici podstiču prekomernu berbu.

Nedostatak sredstava da se lokalno doda vrednost berbi.

Zanemarivanje uticaja loše berbe.

Nedostatak uređenja berbe i lokacija.


42

Generalno

Povećani rizik od erozije, požara i zagađenja.

Drastično smanjenje populacije.

5.1.5. SEČA DRVA

Glavne pretnje

Neadekvatno ekonomsko upravljanje od strane šumske uprave (Koritnik (Dragaš), Kačanik (Šara) i Štrpce).

Rasprostranjena ilegalna seča ogrevnog drveta, naročito u selima. Podneto je oko 500 tužbi zbog ilegalne seče šume u zadnjih 10 godina. Uprava NP je izvestio da je problem sada pod mnogo većom kontrolom nego ranije.

Uticaji Uzroci

Gubitak/degradacija retkih i bitnih šumskih ekosistema.

Gubitak prirodne šumske strukture i ekoloških procesa.

Uticaj na zemljište zbog pristupa i berbe: sabijanje i erozija.

Poremećaj faune.

Neslaganje oko nadležnosti nad šumskim resursima u NP.

Nerazumevanje upravljačkih tehnika za prirodne i veoma očuvane šume.

Velika potražnja za drvenim ogrevom.

Dobro organizovane bande za ilegalnu seču šuma.

Nedovoljan broj AP radnika za kontrolu ilegalne berbe.

5.1.6. LJUDSKI UTICAJ I POREMEĆAJI

Glavne pretnje

Lokalizovani uticaji oko turističkih oblasti, na primer vožnja van puteva, skijanje, intenzivno korišćenje popularnih lokacija, neprimereno ponašanje, vandalizam, glasna muzika.

Uticaji Uzroci

Uništavanje bitnih ekosistema, staništa i vrsta.

Uništavanje i degradacija kulturnog nasleđa.

Erozije, klizišta i poplave.

Uznemiravanje retkih i osetljivih vrsta.

Ohrabrivanje stranih invazionih vrsta.

Uticaj na pejzaž i gubitak atraktivnih vrednosti NP-a.

Promene mikro-klime i smanjenje vodenih kapaciteta.

Povećano javno korišćenje NP, naročito u i oko vikend naselja i rekreativnih resursa.

Nedostatak plana za zoniranje.

Nedovoljno osoblja za nadgledanje rekreativnih aktivnosti.

Slabo poštovanje vrednosti Nacionalnog parka.

Nedovoljno osoblja za nadgledanje pristupa i korišćenja.

5.1.7. POŽARI

Glavne pretnje

Otprilike 200-300 hektara trave (grmova) se spali svake godine u 5-10 incidenata u NPŠ.

Do sada su požari uglavnom kontrolisani van šume ali je pretnja veoma velika.

Veći požari su se nedavno desili u Koritniku i velikoj oblasti blizu Prevalaca.

Uticaji Uzroci

Uništavanje bitnih ekosistema, staništa i vrsta

Promena mikro-klime i vodenih kapaciteta

Erozije, klizišta i poplave.

Promene u sastavu vrsta i podsticanje invazionih vrsta.

Uticaj na pejzaž i gubitak atraktivnih vrednosti NP-a.

Zagađenje od dima i pepela.

80% zbog nebrige i neznanja.

20% proizilazi kao rezultat: o Premale ispaše što dovodi do širenja žbunja na

pašnjake. Vatra se koristi za njihovo uklanjanje. o Potražnje za razvojnim zemljištem. o Namerne paljevine. o Rizik će se povećavati sa povećanjem turizma.


43

5.1.8. BRANE, HIDROLOŠKO UPRAVLJANJE I UPRAVLJANJE VODAMA

Glavne pretnje

Povećano ilegalno uzimanje vode iz reka i potoka za snabdevanje turističkog razvoja i vikendica.

Postoje predlozi za pravljenje jezera, rezervoara u parku (tj. na Brezovici 2).

Ribnjak je skrenuo tok reke Gornje Ljubinje.

Postoji nekoliko predloga za izgradnju hidro-elektrana ali van teritorije parka.

Postoje planovi za izgradnju malih hidro-elektrana na vodenim izvorima unutar teritorije parka. (Brod i Restelica, vidi predlog zone 3 u nacrtu mapa zona koju je pripremila SDA.

Uticaji Uzroci

Nedostatak podataka znači da je veoma teško utvrditi precizan uticaj.

Presušivanje ekosistema i degradacija vodenih, močvarnih i priobalnih staništa i vrsta.

Smanjeni pristup vodi divljim životinjama.

Smanjenje snabdevanja zajednice vodom.

Smanjenje potencijala i kapaciteta hidro-elektrana.

Povećana potražnja za vodom.

Nedostatak odgovarajućeg upravljanja i regulacije u vezi sa vodenim izvorima i snabdevanjem.

Nedostatak poštovanja za vrednosti i uredbe administracije parka.

5.1.9. INVAZIONE I OSTALE PROBLEMATIČNE VRSTE I GENI

Glavne pretnje

Invazione vrste

Neki ribnjaci van parka uzgajaju kalifornijsku pastrmku.

Neki štetni insekti u šumama su strane invazione vrste.

Patogeni. Sporadično izbijanje bolesti na određenim vrstama drveća.

Problematične vrste. Glavne pretnje se odnose na sledeće (Ne postoje resursi za kompenzaciju pogođenim poljoprivrednicima.)

Medvedi. Napadaju košnice, procenjeno na 4-5 puta godišnje.

Vukovi. Napadaju domaće životinje, 3-5 incidenata godišnje. Divlje svinje. Napadaju poljoprivredne useve.

Uticaji Uzroci

Odbegla kalifornijska pastrmka može da eliminiše prirodne vrste pastrmke.

Problematične vrste imaju ekonomski uticaj na poljoprivrednike.

Ilegalni lov, postavljanje zamki ili trovanje problematičnih vrsta.

Planovi za povećanje broja košnica i stočnog fonda u parku bi značajno povećali pretnju od medveda.

Problemi sa divljim životinjama može dovesti do lošeg stava lokalnog stanovništva prema njima.

Neznanje o uticajima stranih invazionih vrsta.

Prirodni fenomen oboljevanja biljaka, ali njihovo širenje se može povećati paljenjem i oštećivanjem šumskih sistema.

Širenje ekonomske aktivnosti na park.

Gubitak tradicionalnog znanja o postupanju prema problematičnim vrstama.

Medvede može da privuče velika količina smeća.

5.1.10. ZAGAĐENOST: KANALIZACIJA I OTPADNE VODE; SMEĆE I ČVRSTI OTPAD

Glavne pretnje

Vikendice i turistički objekti bi trebali da imaju septičke jame ali ih mnogi nemaju. Velika količina otpadnih voda odlazi u zemlju i vodene izvore. Najveći uticaj ovoga je za vreme zimske skijaške sezone.

Rasprostranjeno bacanje smeća iz kuća i hotela (neki hoteli ne organizuju odnošenje sopstvenog smeća).

Deponije uz puteve, a naročito na popularnim mestima za piknik i rekreaciju, od kojih su neke krajnje kontaminirane.


44

Uticaji Uzroci

Zagađenost i pretnje po zdravlje ljudi i životinjskog sveta.

Zagađenost zemljišta i vode.

Fizička šteta životinjskom svetu i ljudima.

Privlačenje štetočina (npr. pacova) i bolesti.

Gubitak atraktivnosti i vrednosti parka.

Želja da se smanje građevinski troškovi/maksimizacija profita.

Nepridržavanje uredbi za upravljanje otpadom.

Nedostatak nadgledanja i primene zakona.

Nedostatak poštovanja za vrednosti NP.

Nepostojanje opšteg sistema za prikupljanje smeća.

Nedostatak zvaničnog odgovora na pretnje i pored čestih izveštaja administracije NP.

Neutvrđene lokacije za odlaganje smeća.

5.1.11. EROZIJA I DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA

Glavne pretnje

Glavne pretnje se odvijaju na degradiranoj, ogoljenoj i spaljenoj zemlji, na strmim padinama, uz ivice puta, građevinskim lokacijama na padinama i na krhkim vrstama zemljišta, naročito na gornjim padinama.

Nacrt prostornog plana i atlasa održivog razvoja sadrže mape sa potencijalnim erozijama.

Uticaji Uzroci

Uništavanje ekosistema na krhkim podlogama i padinama.

Uticaj na vrednost pejzaža.

Klizišta koja izazivaju ekološku i ekonomsku štetu.

Stvaranje mulja u rekama.

Prirodna ranjivost određenih zemljišnih i geoloških tipova.

Ogoljavanje i prekomerna ispaša.

Loši putevi i građevinske lokacije.

Razvojno planiranje ne uzima u obzir rizike od erozije.

5.1.12. KLIMATSKE PROMENE I EKSTREMNI VREMENSKI USLOVI

Glavne pretnje

Promena staništa; suše, temperaturni ekstremi, oluje i poplave.

Uticaji Uzroci

Izumiranje vrsta i ekosistema na velikim nadmorskim visinama.

Prekid snabdevanja vodom.

Pritisak na stanovništvo i floru i faunu.

Uticaj na način života koji zavisi od resursa.

Smanjenje hidro-energetskog potencijala.

Verovatno globalne klimatske promene.

Loše upravljanje vodenim izvorima.

5.1.13. SPECIFIČNE DRUŠTVENE I KULTURNE PRETNJE

Glavne pretnje

Određeno lokalno stanovništvo može preći na nov način korišćenja resursa koji je neodrživ i štetan.

Napuštanje zemlje i navika koje podržavaju biodiverzitet.

Gubitak lokalnih tradicija.

Uticaji Uzroci

Uticaj na vrste, staništa i ekostisteme parka.

Uticaj na održivost protoka resursa iz parka.

Gubitak uzajamno povezanog odnosa između prirode i kulture.

Negativni uticaji vođeni lošom ekonomskom situacijom.

„Ljudi su primorani da rade stvari koje ne žele’.


45

5.2. PROCENA UPRAVLJAČKOG KAPACITETA

SWOT ANALIZA

U oktobru 2013. godine Uprava Nacionalnog parka Šara pripremio je SWOT analizu za rukovodstvo Nacionalnog parka

(Tabela 227) Tabela 227. SWOT analiza za upravljanje Nacionalnim parkom Šara

Prednosti Slabosti Mogućnosti Pretnje

Veliko iskustvo osoblja Upravaa Nacionalnog parka.

Postojanje osnovne administrativne i rukovodstvene strukture Upravaa Nacionalnog parka Šara.

Postojanje osnovnih objekata, kancelarija i terenske opreme.

Povoljni i atraktivni prirodni uslovi za razvoj turizma.

Geografski povoljna pozicija NP-a.

Samo nekoliko naselja unutar teritorije NPŠ.

Uglavnom u javnom vlasništvu.

Relativno dobar pristup putevima u NP.

Nedostatak adekvatne organizacione i rukovodstvene strukture.

Nedostatak institucionalnog rukovođenja na celoj teritoriji NP (delom opštine Štrpce upravljaju paralelne institucije Srbije, dok u Kačaniku to radi Kosovska agencija za šume i Opštinska jedinica za šume).

Nedostatak budžetskih sredstava i ulaganja za upravljanje NP.

Nedostatak adekvatnih radnih uslova (niske plate, kancelarija je daleko od teritorije NP i Prizrena, nedostatak opreme i sredstava za rad, vozila, itd.).

Neracionalno korišćenje prirodnih resursa.

Nedostatak zakonske infrastrukture, prostornog i upravljačkog plana.

Nedostatak infrastrukture za razvoj turizma.

Kontinuirano povećavanje potražnje za posetama NP-u.

Potražnja za prirodnim resursima (drveni i nedrveni proizvodi).

Zainteresovanost nacionalnih i međunarodnih kompanija za investiranje u razvoj turizma.

Podrška međunarodnih vladinih institucija i NVO.

Nepodnošenje tužbi pred sudovima zbog nezakonitih radnji.

Teška socijalno-ekonomska situacija, naročito u ruralnim oblastima NP.

Nedostatak odgovarajuće saradnje između centralnih i opštinskih institucija.

Turistički razvoj u kontradikciji sa funkcionisanjem zaštite prirodnih vrednosti NP.

Različiti interesi u NP od strane različitih grupacija.

Neuključivanje NP u međunarodne organizacije (IUCN, Europark, itd.).

Susedne zemlje su atraktivnije stranim investitorima za ulaganje.

5.2.2. PROCENA SREDSTVA ZA PRAĆENJE USPEŠNOSTI UPRAVLJANJA (SPUU).

Nacionalni park je 2013. uradio procenu sredstva za praćenje uspešnosti upravljanja (SPUU). Rezultat je prikazan u

aneksima ovog dokumenta. Ukupni rezultat uspešnosti iznosi 36%, što je veoma malo i ukazuje na veliku potrebu za

poboljšanjem.

5.2.3. FINANSIJSKA PROCENA

Sledeća procena je preuzeta iz izveštaja koji su pripremili Flores i Selimi (2013.)

Održivo finansiranje NPŠ ostaje i dalje fundamentalni izazov za postizanje svojih konzervacionih ciljeva u budućnosti.

Istorijski gledano, NPŠ veoma zavisi od ograničenog vladinog finansiranja i nema podršku poverilačkih fondova i

međunarodnih projekata. Glavni izazovi održivog finansiranja NPŠ obuhvataju nedovoljan terenski kapacitet da se realno

procene finansijske potrebe i nedostaci, pripreme i primene isplativi finansijski planovi kao i strategije za stvaranje

raznovrsnih prihoda. Zbog toga, razumevanje finansijskih potreba sistema zaštićenih oblasti, i prepreka za održivo

finansiranje su preduslovi za pripremu poslovnih planova i održivih finansijskih strategija na nivou sistema.

Prema bodovnoj kartici NPŠ za finansijsku održivost (BKFO) koja je napravljena maja 2013, trenutni godišnji operativni

budžet NPŠ je procenjen na 69.135 evra, uključujući 58.135 evra sredstava dobijenih od centralne vlade i dodatnih 11.000


46

evra iz ostalih izvora uključujući i podršku međunarodnih donatora. NPŠ finansijske potrebe su procenjene na 196.000

evra, odnosno na 462.200 evra za osnovni i optimalni nivo funkcionisanja. Zbog toga, procenjeni manjak iznosi 126.864

evra, odnosno 392.864 evra za osnovno i optimalno održavanje. Na osnovu BKFO, trenutno finansiranje NPŠ pokriva

otprilike 35% potreba za osnovno održavanje.

5.2.4. REZIME

Administracija Nacionalnog parka Šara se susreće sa značajnim izazovima u ispunjavanju potreba za zaštitu i upravljanje

uvećanim i višenamenskim Nacionalnim parkom, balansiranju širokog spektra interesa i potreba, vođenju održivog

lokalnog razvoja i obezbeđivanju resursa koji su potrebni za uspešno sprovođenje upravljačkog plana. Ovo će iziskivati

nove kapacitete pored onih koji trenutno postoje za zaštitu i nadgledanje. Ovo će obuhvatiti izgradnju partnerstva (sa

zajednicom, lokalnim vlastima i privatnim sektorom), razvoj preduzetništva, pripremu i upravljanje projektima,

pregovaranje i rešavanje konflikta. iznad svega, moraju se razviti mehanizmi kako bi se dodelila povećana i pouzdana

dugoročnija finansijska podrška administraciji parka.


47

6. STRATEŠKI OKVIR (VIZ IJA, CILJEVI I ZADACI ZA DESET GODINA)

6.1. OPŠTA VIZIJA

Prostorni plan za Nacionalni park Šara definiše sledeću viziju.

Nacionalni park Šara

• Pažljivo upravljan park za buduće generacije, park sa biološkom raznovrsnošću, specifičnostima pejzaža, naselja i tradicionalnog načina života koji su cenjeni, zaštićeni i razvijeni.

• Park u kojem ekonomske koristi služe u interesu zaštite životne sredine i lokalne zajednice. • Pristupačan park koji nudi svojim posetiocima mogućnosti za uživanje kroz rekreativne,

sportske, kulturne i naučno istraživačke aktivnosti.

6.2. OPŠTI CILJEVI UPRAVLJANJA I ŽELJENI STATUS CILJNIH KARAKTERISTIKA

Identifikovano je pet glavnih radnih programa i ciljeva, svaki sa grupom specifičnih zadataka.

PROGRAM 1 BIODIVERZITET, ŽIVOTNA SREDINA I PEJZAŽ

CILJ: ODRŽAVANJE PEJZAŽA NETAKNUTIH EKOSISTEMA UNUTAR I VAN NACIONALNOG PARKA I

OBEZBEĐIVANJE OČUVANJA VRSTA KOJE PRIPADAJU OVIM EKOSISTSEMIMA

ŽELJENI STATUS CILJNIH KARAKTERISTIKA

NAPOMENA: Nepostojanje detaljnih polaznih podataka i poteškoće u nadgledanju ključnih vrsta čini definisanje veoma

teškim.

1. Bez smanjenja u teritoriji ili kvaliteta kritičnih ekosistema identifikovanih u odeljku 4.1.1.

2. Stabilna, održiva populacija ključnih vrsta identifikovanih u odeljcima 4.1.2 i 4.1.3.

3. Održavane veze između ekosistema unutar NPŠ i sa susednim zemljama.

4. Kvalitet vode da ostane u okviru evropskih normi.

5. Snabdevanje vodom da ostane odgovarajuće za divlji svet, stoku, lokalne zajednice.

6. Uspostavljen sistem za odnošenje i odlaganje smeća koji uspešno funkcioniše u celom parku.

7. OUE i PUŽS procesi primenjeni za sve razvojne strategije i planove.

8. Sva nelegalna gradnja uklonjena.

9. Smanjenje godišnjeg broja požara i ukupne spaljene površine.

10. Bez većih incidenata u vidu erozije ili klizišta izazvanih ljudskom aktivnošću.

11. Uvedene mere za ponovno uspostavljanje vegetacije/obnavljanje svog degradiranog zemljišta.

STRATEŠKI PRISTUP (POLITIKA)

UPRAVLJANJE BIODIVERZITETOM

Glavni pristupi koji su potrebni za ispunjavanje ciljeva iziskuju intervencije na nekoliko nivoa:

Zonsko zasnovan pristup: Glavni instrument za očuvanje vrsta i staništa je sistem zoniranja, koji zauzima značajan

procenat teritorije Nacionalnog parka u strogo zaštićenoj zoni, da ostane u nepromenjenom stanju, dozvoljavajući

nesmetano vršenje prirodnih procesa. Ukoliko se dodele resursi za efikasnu zaštitu i nadgledanje, ovo bi trebalo da

osigura da je značajan deo vrsta i staništa u Nacionalnom parku adekvatno zaštićeno.

Međutim, strogo zaštićena zona nije jedina oblast sa značajnim biodiverzitetom u Nacionalnom parku; celokupna

teritorija je bitna i obe zone, 2 i 3, obuhvataju ekosisteme, staništa i vrste čije je očuvanje neophodno. Zbog toga,


48

potrebne su posebne mere za obezbeđivanje ovih vrednosti kroz uspostavljanje stalnih, privremenih ili promenljivih „pod-

zona“ primenom uredbi i preko aktivnosti za podizanje svesti koje bi uticale na ponašanje korisnika.

Pristup zasnovan na pejzažu: Zonski pristup nije jedini koji je odgovarajući za ostvarivanje ciljeva za očuvanje. Neke velike,

mobilne i migracione vrste zahtevaju oblasti koje se prostiru van strogo zaštićenih zona. U te vrste spadaju naročito veliki

sisari i vrste koje se sezonski sele i šire. Promena lokalne klime i vremenskih obrazaca mogu takođe da izazovu promene u

distribuciji i opsegu ekosistema, kao i sezonskom kretanju vrsta. Ovi činioci mogu vremenom da utiču na validnost

trenutnog sistema zoniranja. Koordinacija upravljačkih aktivnosti sa oblastima u susednim zemljama takođe iziskuje

pristup na osnovu pejzaža radi planiranja i upravljanja.

Pristup zasnovan na vrstama/staništima: Određene vrste i njihova staništa mogu iziskivati specifične mere za njihovo

očuvanje. One mogu da uključe posebnu zaštitu od mesoždera i predatora, posebne mere za zaštitu gnezdilišta (naročito

od reptila koji napadaju gnezda) ili spavališta (na primer medveda ili slepih miševa), dodatno hranjenje određenih vrsta,

posebne upravljačke mere za „problematične vrste“ i posebne mere za povećavanje ili upravljanje populacijom veoma

retkih vrsta.

Pristup zasnovan na održivom korišćenju: Mnoge prirodne vrednosti Nacionalnog parka se mogu sačuvati kroz dobro

upravljano i održivo korišćenje, što može biti od koristi lokalnom stanovništvu, može pružiti direktnu zaštitu za vrste,

staništa i ekosisteme, može uvesti oblik upravljanja koji je povoljan za prirodu i može steći lokalnu podršku rukovodstvu

parka.

ISTRAŽIVANJE I NADGLEDANJE

Nedostatak informacija ograničava sposobnost da se propišu detaljne upravljačke aktivnosti za određene vrste i

ekosisteme. Postoji potreba za primarnim istraživanjem fokusnih vrsta, kao i za istraživanjem primenjenog upravljanja i

odgovarajućih pristupa upravljanju. Vremenom će biti moguće uraditi specifičniju procenu populacije i odrediti

specifičnije ciljeve za očuvanje ovih vrsta.

Stanje staništa vrsta i ekosistema takođe iziskuje sistemsko nadgledanje kako bi se utvrdili trendovi i procenila uspešnost

sprovedenih upravljačkih mera.

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

Održavanje visoko kvalitetnog pejzaža i fizičkog okruženja je neophodno, ne samo da bi se očuvale prirodne vrednosti

Nacionalnog parka, već i da on uspostavi i održi svoju turističku atraktivnost, da osigura dobrostanje ljudi i da osigura

kontinuirano pružanje usluga ekosistemae (ukupna vrednost 171,5 miliona evra godišnje). Administracija parka ne može

sama uvesti mere za obezbeđivanje životne sredine. Idealno bi bilo da Nacionalni park bude model za potpuno i uspešno

sprovođenje i pridržavanje postojećeg zakonodavstva sa najvećim mogućim standardima. Ovo će iziskivati kombinaciju

aktivnosti osoblja uprave (naročito za nadgledanje), opsežnu saradnju sa odgovornim vlastima na nacionalnom i lokalnom

nivou i usaglašene napore za podizanje svesti o potrebama visokih standarda zaštite životne sredine kod onih koji

odlučuju, lokalnih aktera, korisnika i investitora.

SPECIFIČNI ZADACI

1.1 OSIGURAVANJE ZAŠTITE KLJUČNIH VRSTA I EKOSISTEMA

1.2 PROCENJIVANJE I NADGLEDANJE PRIORITETNIH EKOSISTEMA, FLORE I FAUNE

1.3 OSIGURAVANJE DA SU SVE RAZVOJNE AKTIVNOSTI U NPŠ PREDMET STRIKTNE KONTROLE ŽIVOTNE

SREDINE

1.4 ZAŠTITITI I ODRŽAVATI VODENE RESURSE NACIONALNOG PARKA ŠARA

1.5 USPOSTAVLJANJE SISTEMA ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U NACIONALNOM PARKU

1.6 UVOĐENJE EFIKASNOG SISTEMA ZA SPREČAVANJE POŽARA, KONTROLU I UPRAVLJANJE NA CELOJ

TERITORIJI NPŠ


49

PROGRAM 2 ZAJEDNICA, KULTURA I ODRŽIVO KORIŠĆENJE

CILJ: ODRŽAVANJE KULTURNIH VREDNOSTI NACIONALNOG PARKA ŠARA KAO DELA NACIONALNOG

NASLEĐA KOSOVA I KAO MOGUĆNOSTI ZA IZGRADNJU PONOSA ZAJEDNICE I JAČANJE TURIZMA I

REKREACIJE


NAPOMENA: Nepostojanje detaljnih polaznih podataka ograničava sposobnost da se definišu kvantifikovani ciljevi.

Bez daljeg urušavanja objekata od kulturnog značaja unutar Nacionalnog parka.

Lokalne tradicije se održavaju i, ako je moguće, oživljavaju unutar i oko teritorije Nacionalnog parka.

Lokalna kultura i tradicija daje mogućnost lokalnoj zajednici da stekne korist od turizma.

Bez konflikta između lokalne tradicije i kulture i aktivnosti turista.

Povećan broj pripadnika lokalne zajednice koju su direktno ili indirektno zaposleni u aktivnostima sa Nacionalnim

parkom.

Standardni ekonomski pokazatelji u opštinama koje čine Nacionalni park poboljšani barem do nivoa nacionalnog

proseka.

Korišćene mere omogućavaju Upravau Nacionalnog parka da mobiliše srazmerne vrednosti usluga za održavanje

ekosistema u Nacionalnom parku.

Korišćene mere osiguravaju deljenje prihoda od usluga ekosistema koje pruža Nacionalni park sa zajednicom koja ih

štiti.

Postoje sporazumi sa lokalnom zajednicom za ispašu i berbu prirodnih proizvoda iz Nacionalnog parka u za to

određenim zonama i predmet su uslova ugovora i uredbi.

Nacionalni park pruža održivo i priuštivo snabdevanje vodom za lokalnu zajednicu.

Postoje pravni ugovori ili administrativni sporazumi sa svim korisnicima resursa u parku, pružaocima usluga unutar

teritorije parka i nosiocima zakupa ili koncesija.


KULTURNO NASLEĐE

Pristup upravljanju kulturnim nasleđem zahteva tri glavna pristupa:

Obezbeđivanje zaštite lokacija kulturnog nasleđa unutar nacionalnog parka. Zaštita kulturnih spomenika nije stručna

oblast ili direktna nadležnost Upravaa Nacionalnog parka. Administracija treba da radi sa relevantnim vlastima kako bi

osigurala da se lokacije proveravaju, da su formalno označene ako je to potrebno, i da podležu odgovarajućim merama

zaštite i restauracije.

Izgradnja i jačanje veza između kulturnog nasleđa i ostalih zadataka za očuvanje Nacionalnog parka. Uprava

Nacionalnog parka treba da preduzme sve neophodne korake kako bi naučio o lokalnoj tradiciji, da podstakne njen

kontinuitet i da identifikuje tradicionalna verovanja i aktivnost, što može da pruži podršku očuvanju ciljeva parka. Ovo

neće samo pomoći da se održi bogato kulturno nasleđe parka, već će takođe ojačati kapacitete i podršku rukovodstvu

parka. Važno je da administracija usvoji neutralni i jednak pristup svim kulturama koje su zastupljene unutar i oko parka.

Rad sa lokalnom zajednicom radi uključivanja lokalne kulture i tradicije u turizam i mogućnosti za rekreaciju na način

koji je kulturno prihvatljiv.

Uprava Nacionalnog parka treba da podrži lokalnu zajednicu u razvijanju turizma i proizvoda koji oslikavaju njihovu

kulturu i nasleđe. Oni treba da posvete posebnu pažnju na to da osiguraju da kulturni turizam ne uključuje aktivnosti koje

iskorišćavaju lokalno stanovništvo ili koje dovode do neprihvatljivog uticaja ili ponašanja.


50

ODRŽIVO KORIŠĆENJE I RAZVOJ

Imajući u vidu da NPŠ trenutno pruža usluge ekosistema u vrednosti od najmanje 175 miliona evra godišnje, potrebna su

merenja kako bi se osiguralo da je ovo održivo i, ako je moguće, da se poveća. Pored toga, važno je da se osigura da

značajan deo ovog iznosa bude dostupan za podršku upravljanju Nacionalnim parkom, da se podeli sa lokalnom

zajednicom koja štiti park i da se obezbedi nadoknada onima čiji su interesi negativno pogođeni uredbama parka.

Velike oblasti NPŠ su pogodne za održivo korišćenje, uglavnom za berbu divljih proizvoda kao što su lekovito bilje,

borovnice, pečurke, za proizvodnju meda i za tradicionalnu ispašu. Politika parka treba da omogući ove aktivnosti ali i da

osigura da one primarno koriste lokalnoj zajednici (bez spoljnih interesa), da je berba održiva i da izaziva minimalan uticaj

na životnu sredinu. Razne nacionalne inicijative se nalaze na putu da koordiniraju i regulišu berbu nedrvenih šumskih

proizvoda, ispašu i upravljanje pašnjacima. Uprava parka treba da sarađuje a ovim inicijativama, da rukovodi njihovim

sprovođenjem u odgovarajućim zonama parka uz dodavanje posebnih uslova kako bi se osiguralo da su aktivnosti

saglasne sa ostalim ciljevima.

Upravljanje šumama je poseban problem, uglavnom zbog velikog oslanjanja lokalne zajednice na ogrevno drvo. Pokušaj

zabranjivanja seče drva u Nacionalnom parku ne bi bio moguć i doveo bi do sukoba. Uprava Parka zbog toga mora da

pripremi strategiju za snabdevanje ogrevnim drvetom. Ova strategija bi trebala da uključi:

a) Snabdevanje drvima sa teritorije parka;

b) Podsticaje za pošumljavanje degradiranog zemljišta van parka; i

c) Promociju efikasnosti goriva i alternativa ogrevnom drvetu.

Ove mere moraju da budu od koristi lokalnoj zajednici; sekundarna prodaja ogrevnog drveta trgovcima ne sme da bude

dozvoljeno za drvo iz parka.

Kosovska šumarska administracija se odrekla svog prava na eksploataciju šuma u Nacionalnom parku i zbog toga

komercijalna seča nije predviđena. Međutim, određene aktivnosti šumske uprave mogu biti potrebne kako bi se smanjila

opasnost od požara i, u ekstremnim slučajevima, kontrolisala najezda štetočina i bolesti. Verovatno će i dalje postojati

kontinuirana lokalna potražnja za tehničkim drvetom. Nije jasno da li Uprava Nacionalnog parka može da ispuni deo ove

potražnje resursima iz parka. U cilju razvijanja prepoznatljivog i reklamnog imidža Nacionalnog parka, mora se razviti

jedinstveni brend za reklamiranje parka i prepoznatljive visokokvalitetne proizvode koji su povezani sa Nacionalnim

parkom.

SPECIFIČNI ZADACI

2.1 ODRŽAVANJE KULTURNIH VREDNOSTI NACIONALNOG PARKA ŠARA

2.2 ODRŽAVANJE REGULISANE ISPAŠE U ZA TO ODREĐENIM OBLASTIMA NPŠ

2.3. REGULISANJE BERBE BOROVNICE I LEKOVITOG BILJA

2.4 OSIGURAVANJE ODRŽIVOG SNABDEVANJA OGREVNIM DRVETOM LOKALNE ZAJEDNICE

2.5 PODSTICANJE ODRŽIVIH PREDUZEĆA KOJA PRUŽAJU PODRŠKU NPŠ I KOJE KORISTE LOKALNIM AKTERIMA


51

PROGRAM 3 TURIZAM I REKREACIJA

CILJ: RAZVIJANJE SPEKTRA MOGUĆNOSTI ZA JAVNO UŽIVANJE U NACIONALNOM PARKU KOJE

ODRŽAVAJU NJEGOVE PRIRODNE I KULTURNE VREDNOSTI I PRUŽAJU PODRŠKU NJEGOVOM

UPRAVLJANJU

ŽELJENI STATUS CILKJNIH KARAKTERISTIKA

Sve turističke i rekreativne aktivnosti su u saglasnosti sa ciljevima 1 i 2.

Brojevi ne premašuju kapacitete (kapacitet treba da se utvrdi).

Uticaj turizma ne premašuje specifične parametre (treba da se utvrdi).

Značajan deo prihoda stečen turističkim razvojem u zoni 3 je dostupan Upravau Nacionalnog parka za sprovođenje

upravljačkog plana za investiranje u razvoj lokalne zajednice.

Napomena: Specifični kvantifikovani ciljevi za broj posetilaca se trenutno ne mogu utvrditi.

STRATEŠKI PRITUP (POLITIKA)

Glavna uloga Upravaa Nacionalnog parka treba da bude potpomaganje, koordinacija i uređivanje turizma i rekreacije u

Nacionalnom parku, kao i pružanje informacija, edukacije i stvaranje svesti kod posetilaca. Pored toga, Uprava

Nacionalnog parka treba da igra glavnu ulogu u promovisanju i reklamiranju Nacionalnog parka kao turističke destinacije.

Uprava ce raditi na brojne načine na izvršavanju ove uloge:

Utvrđivanjem delokruga, lokacije i objekata za različite rekreativne mogućnosti u Nacionalnom parku.

Pružanjem odgovarajućeg osnovnog pristupa i rekreativnih objekata i infrastrukture posetiocima u parku (npr. staze,

lokacije za piknik, osnovna infrastruktura, osnovni znakovi i informativne table).

Koordinacijom pružanja turističkih mogućnosti i infrastrukture u zoni 3 kako bi se osiguralo da su razvoj i aktivnosti na

odgovarajućem nivou i da ne štete životnoj sredini i kulturnim vrednostima Nacionalnog parka.

Radom sa pružaocima usluga radi razvijanja mogućnosti i paketa za posetioce Nacionalnog parka.

Pružanjem smernica i informacija za posetioce Nacionalnog parka.

Upravljanjem i nadgledanjem posetioca i njihovih aktivnosti kako bi se osiguralo da je ponašanje posetilaca

odgovarajuće, da su njihove posete bezbedne, dobro upravljane, prijatne i edukativne.

Obezbeđivanjem da deo prihoda od turizma pripadne lokalnoj zajednici koja doprinosi održavanju i zaštiti

Nacionalnog parka.

SPECIFIČNI ZADACI

3.1 OSNIVANJE NEOPHODNE INFRASTRUKTURE ZA POSETIOCE I AKTIVNOSTI U PRIORODI U NPŠ

3.2 RAZVIJANJE SPEKTRA USLUGA ZA POSETIOCE I ODRŽIVIH TURISTIČKIH MOGUĆNOSTI U NPŠ

3.3 OBEZBEĐIVANJE BEZBEDNOG I KVALITETNOG ISKUSTVA KOJE JE ODGOVORNO PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI

3.4 REKLAMIRANJE NPŠ KAO DESTINACIJE ZA TURIZAM I REKREACIJU U PRIRODI


52

PROGRAM 4: INFORMISANJE, EDUKACIJA I PODIZANJE SVESTI

CILJ: IZGRADNJA SVESTI, RAZUMEVANJE I PODRŠKA NA SVIM NIVOIMA ZA ZAŠTITU I ODRŽIVO

UPRAVLJANJE NACIONALNIM PARKOM ŠARA.


Svi lokalni akteri su svesni o postojanju i glavnoj svrsi Nacionalnog parka.

Svi relevantni donosioci odluka su svesni glavnih funkcija i ciljeva Nacionalnog parka i njegovih granica, upravljačkog

sistema i njegovih zona i pravila.

Sve vlasti i agencije sa planiranim aktivnostima na teritoriji Nacionalnog parka koordiniraju sa Upravaom u ranoj fazi.

Svi posetioci Nacionalnog parka imaju pristup informacijama o njegovoj vrednosti, mogućnostima za posetioce i

pravilima.


Identifikovan je veliki nedostatak svesti kao ograničavajući faktor za osiguravanje održive budućnosti Nacionalnog parka.

Postoji potreba da se objasni širenje Nacionalnog parka i da se pokrene program za intenzivno podizanje svesti kako bi se

objasnio i izgradila podrška za sprovođenje upravljačkog plana, ograničenja koje on postavlja za korišćenje teritorije parka

kao i mogućnosti koje on nudi. Posetioci Nacionalnog parka takođe trebaju da budu svesni o njegovim vrednostima,

mogućnostima za rekreaciju koje nudi i važećim pravilima.

Podizanje svesti ne treba da bude ograničeno samo na lokalnu zajednicu i posetioce. Bitno je da veliki broj agencija, vlasti

i preduzeća koji će biti uključeni u partnerstvo za upravljanje, budu u potpunosti svesni o njegovim vrednostima i

ciljevima.

Pristupi i ključne poruke koje su potrebne za unapređivanje svesti i kapaciteta različitih fokusnih grupe prikazane su u

Tabela 238.

Tabela 238. Pregled programa za podizanje svesti i razvijanje kapaciteta

Fokusna grupa Glavni ciljevi podizanja svesti i razvijanja kapaciteta Verovatno korišćenje glavnih medija

Pripadnici lokalne zajednice

Razumevanje trenutnih i potencijalnih vrednosti Nacionalnog parka Šara i upravljačkog programa.

Postojanje svesti o mogućnostima učešća u upravljanju i sticanju koristi od parka.

Veštine za upravljanje i nadgledanje zasnovano na zajednici kao i za vodiče za posetioce.

Prezentacije na sastancima i u školama.

Znakovi.

Posete Upravaa Nacionalnog parka školama i zajednici.

Prezentacije specijalističkim korisničkim grupama.

Obuka volontera.

Distribucija skraćenog upravljačkog plana pogodnog za lako korišćenje.

Internet i Fejsbuk stranica.

Medijska pokrivenost.

Vlasti koje upravljaju prirodnim resursima

Razumevanje trenutnih i potencijalnih vrednosti Nacionalnog parka i razloga za njegovo uspostavljanje.

Razumevanje ograničenja, pravila i mogućnosti koji se primenjuju u Nacionalnom parku.

Svest o načinu građenja partnerstva sa Upravaom Nacionalnog parka.

Prezentacije na sastancima odbora kao i ceremonija objavljivanja upravljačkog plana.

Sastanci i sesije za planiranje.

Distribucija punog upravljačkog plana kao i skraćene verzije koja je laka za korišćenje.


53

Vlasti koje donose odluke (Nacionalna vlada i lokalne samouprave)

Trenutne i potencijalne vrednosti Nacionalnog parka.

Mogućnosti za održivi lokalni razvoj, stvaranje prihoda i deljenja koristi.

Vrednost usluga koje pruža ekosistem Nacionalnog parka.

Prezentacije

Ceremonija objavljivanja upravljačkog plana.

Podela punog upravljačkog plana kao i skraćene verzije koja je laka za korišćenje.

Sastanci i sesije za planiranje.

Posetioci Nacionalnog parka

Važnost nacionalnog parka.

Mogućnosti za turizam i rekreaciju.

Uredbe i pravila ponašanja za posetioce.

Znakovi.

Posteri i leci.

Informativni centri za posetioce.

Medijska pokrivenost.

Fejsbuk i Internet stranica.

Obučeni vodiči.

SPECIFIČNI ZADACI

4.1 RAZVIJANJE SPEKTRA MATERIJALA ZA PODIZANJE SVESTI O NACIONALNOM PARKU ŠARA

4.2 IZGRADNJA SVESTI U ZAJEDNICI, RAZUMEVANJA I PODRŠKE NACIONALNOM PARKU ŠARA

4.3 POVEĆANJE RAZUMEVANJA I MOBILIZACIJA PODRŠKE NA VISOKOM NIVOU ZA INVESTIRANJE U OČUVANJE

I ODRŽIVO UPRAVLJANJE NACIONALNIM PARKOM.


54

PROGRAM 5 UPRAVLJANJE, ADMINISTARACIJA I FINANSIRANJE

CILJ: OSNIVANJE EFIKASNOG, PARTICIPATIVNOG I ADEKVATNO OPSKRBLJENOG SISTEMA ZA

UPRAVLJANJE I ADMINISTRACIJU NACIONALNOG PARKA ŠARA.


Sve pozicije u planiranoj sistematizaciji su popunjene adekvatnim kvalifikovanim i obučenim osobljem.

Postoji operativni sistem participativnog zajedničkog upravljanja sa ključnim akterima.

Pouzdan budžet za sprovođenje upravljačkog plana.

Postoje mehanizmi za obezbeđivanje adekvatnog finansiranja za upravljanje Nacionalnim parkom.


Kolaborativni pristup vođenju i upravljanju je neophodan kako bi park efikasno funkcionisao. Osoblje i resursi NPŠ neće

biti dovoljni da se osigura puno sprovođenje upravljačkog plana i odredaba o odgovarajućoj zaštiti i nadgledanju. Glavna

uloga Upravaa je da se usredsredi na obezbeđivanje osnovne infrastrukture i informacija, zaštitu, nadgledanje i aktivno

upravljanje najbitnijim prirodnim vrednostima parka (naročito zone 1). Ostale funkcije parka će se morati sprovesti preko

kolaborativnog pristupa, rada sa lokalnim opštinama, vladinim agencijama odgovornim za upravljanje i zaštitu prirodnih

resursa, vlastima odgovornim za planiranje, lokalnom zajednicom, investitorima i nosiocima koncesije. Uprava NPŠ treba

da usvoji pristup koji je orijentisan ka spoljnim akterima, preduzetništvu i partnerstvu, i ovo mora da se odražava u

mehanizmima i strukturama za participativno planiranje i odlučivanje.

Obezbeđivanje odgovarajućih resursa za upravljanje NPŠ će predstavljati izazov. Direktno finansiranje od Vlade Kosova

neće biti dovoljno za sve potrebne resurse. Uprava će morati da usvoji preduzetnički pristup kako bi se pokrio budžet.

Mere koje trebaju da se istraže za povećavanje direktnog finansiranja (npr. naplaćivanje ulaznica, primenjivanje naplate

na nosioce koncesija i uvođenje plaćanja za usluge ekosistema). Međutim, mnogi ciljevi upravljačkog plana se mogu

ostvariti kroz građenje finansijskog partnerstva sa opštinama, vladinim agencijama i međunarodnim donatorima. Na

primer, uvođenje mehanizama za kontrolu ispaše i prikupljanje NDŠP se može integrisati sa postojećim nacionalnim

projektima. Pored toga, postojanje Nacionalnog parka sa usvojenim upravljačkim planom se može iskoristiti za privlačenje

donatora za nove projekte.

U velikoj, kompleksnoj i višenamenskoj zaštićenoj oblasti kao što je Nacionalni park Šara, društveni, ekonomski, prirodni i

politički uslovi će se verovatno promeniti u kratkoročnom do srednjeročnom periodu. Zbog toga pristup upravljanju mora

da bude dinamičan i prilagodljiv i Uprava NPŠ mora da ostane upoznat sa svim trendovima i promenama kako bi bio u

mogućnosti da održi funkcije Nacionalnog parka i kako bi osigurao da su njegovi interesi zastupljeni.

SPECIFIČNI ZADACI

5.1 UVOĐENJE KOLABORATIVNOG UPRAVLJANJA NPŠ

5.2 ZAPOŠLJAVANJE STALNOG, OBUČENOG, STRUČNOG OSOBLJA KOJE IMA PODRŠKU PARTNERA I

VOLONTERA ZA SPROVOĐENJE UPRAVLJAČKOG PLANA

5.3 OBEZBEĐIVANJE FIZIČKIH RESURSA ZA UPRAVLJANJE ZAŠTIĆENOM OBLAŠĆU I SPROVOĐENJE

UPRAVLJAČKOG PLANA

5.4 OSNIVANJE MEHANIZAMA ZA FINANSIRANJE I TRANSPARENTNO, ODRŽIVO FINANSIJSKO UPRAVLJANJE ZA

SPROVOĐENJE UPRAVLJAČKOG PLANA. (VIDI TAKOĐE NPŠ POSLOVNI PLAN)

5.5 OSIGURAVANJE SPROVOĐENJA, NADGLEDANJA I PRILAGOĐAVANJA UPRAVLJAČKOG PLANA


55

7. ZONIRANJE (ZONE), OP IS I OGRANIČENJA PRIHVATLJIVOG KORIŠĆENJA

Prostorni plan pruža široke funkcije i pravila za upravljanje zonama Nacionalnog parka i navodi da će se ovo detaljnije

razraditi u upravljačkom planu. Sledeća specifična pravila će se primenjivati u zonama parka (Mapa 2).

Mapa 2 Funkcionalne zone Nacionalnog parka Šara

7.1. STROGO ZAŠTIĆENA ZONA (ZONA ZAŠTITE PRVOG NIVOA)

DEFINICIJA PREMA PROSTORNOM PLANU

Obuhvata delove teritorije Nacionalnog parka Šara sa izuzetnim prirodnim karakteristikama, retkim vrstama, ugroženim

biljkama i životinjama, i vrstama staništa u prirodnim uslovima.

POSEBNA PRAVILA

1. Granica zone će biti obeležena odgovarajućim obeležjima na zemlji u redovnim intervalima. 2. Svi oblici lova i ribolova, postavljanja zamki i gonjenja životinja je zabranjeno. 3. Ispaša, berba lekovitog i aromatičnog bilja, gljiva, životinjskih organizama za prehranu je strogo zabranjeno. 4. Svi oblici eksploatacije šuma su zabranjeni, ili bilo koja druga intervencija koja će prekinuti prirodni proces

ekosistema. 5. Uvođenje alohotnih vrsta ili sorti je zabranjeno. 6. Sav pristup oblasti je zabranjen uz sledeće izuzetke: a. osoblje i čuvari Upravaa Nacionalnog parka Šara koji vrše

neophodnu zaštitu, nadgledanje i upravljačke aktivnosti; b) ovlašćeni istraživači, c) male grupe pod pratnjom od ne više od 12 specijalizovanih posetilaca (šetači, posmatrači divljih životinja) koji posećuju unapred određene rute i oblasti.


56

7. Motorizovan pristup je strogo zabranjen i ograničen na neophodne posete u svrhu zaštite, upravljanja i nadgledanja. 8. Zabranjeni su svi oblici izgradnje. 9. Aktivnosti naučnog istraživanja i nadgledanja koje se odnose na upravljanje i zaštitu zone su predmet potrebnih

dozvola koje izdaje Uprava Nacionalnog parka Šara. Prikupljanje uzoraka divlje flore, gljiva i faune isključivo u naučnu svrhu zahteva prethodno izdavanje posebne i specifične dozvole.

7.2. ZONA AKTIVNOG UPRAVLJANJA


Obuhvata delove teritorije Nacionalnog parka Šara koji se karakterišu ekosistemima, pejzažnim i ostalim vrednostima na

kojima se može organizovati eko-turizam, tradicionalna poljoprivreda i aktivnosti koje nisu suprotne svrsi zaštite.

POSEBNA PRAVILA

1. Granice zone aktivnog upravljanja se trebaju obeležiti na svim potencijalnim javnim tačkama pristupa.

2. Uprava Nacionalnog parka može odrediti pod-zone unutar ove zone kako bi osigurao odgovarajuću zaštitu znamenitosti od posebnog značaja. Ove pod-zone mogu biti stalne, privremene ili sezonske. U primere spadaju zatvorene oblasti kako bi se omogućio oporavak vegetacije od štete izazvane ispašom ili rekreacijom, sezonske zaštitne zone oko lokacija gnezda retkih ptica, područja sa posebno krhkom vegetacijom koja ne mogu da trpe gaženje i ispašu, oblasti koje su predmet nadgledanja i istraživanja, područja u velikoj opasnosti od požara. Informacije o pod-zonama se moraju postaviti na informativnim tablama kao i na tlu , i moraju se dostaviti uzgajivačima stoke i beračima.

3. Generalni pristup zoni je ograničen na:

a. Osoblje ovlašćeno od stane Upravaa Nacionalnog parka Šara u svrhu istraživanja, nadgledanja, upravljanja i

zaštite. Prikupljanje uzoraka zahteva specifičnu prethodno izdatu dozvolu.

b. Osoblje koje obavlja zvanične zadatke u ime agencija i organizacija sa mandatom koji se odnosi na teritoriju

parka. Potrebna je prethodna najava ovakve posete Upravau Nacionalnog parka.

c. Posetioce koji obavljaju rekreativne aktivnosti kao što su pešačenje, treking, posmatranje prirode. Pristup rekreativnim posetiocima je dozvoljen pod sledećim uslovima.

i. Kretanje posetilaca je ograničeno na označene zvanične staze, lokacije i označena mesta za rekreaciju. ii. Posetioci utvrđenih, veoma osetljivih pod-zona, moraju biti u pratnji vodiča ovlašćenog od strane

Upravaa NPŠ. iii. Pristup svih rekreativaca će biti nemotorizovan (osim na zvaničnim javnim putevima). iv. Zabranjeno je kampovanje i noćenje u zoni. v. Zabranjeno je paljenje vatre u zoni.

vi. Mora se ukloniti sav otpad i smeće. d. Ovlašćene uzgajivače stoke sa svojim životinjama u za to utvrđenim oblastima u utvrđenim vremenskim

periodima. e. Ovlašćene berače divljih plodova u za to utvrđenim oblastima u utvrđenom vremenskom periodu. f. Lokalne stanovnike koji obavljaju uobičajene aktivnosti.

4. Svi korisnici zone moraju biti upoznati sa pravilima koja se odnose na njih (putem letaka, tabli i informacija od strane vodiča)

5. Sledeće aktivnosti nisu dozvoljene u ovoj zoni: a. Građevinski radovi, izgradnja puteva, staza i fizičke modifikacije pejzaža osim osnovne infrastrukture koja je

neophodna za pristup posetilaca i bezbednost, protivpožarnu zaštitu i za ovlašćeno korišćenje resursa za koju se koriste prirodni materijali kad god je to moguće i koji imaju minimalni uticaj na ekosistem i pejzaž.

b. Maloprodajne komercijalne aktivnosti (npr. prodaja hrane, osveženja, suvenira, itd.). Ovakav vid trgovine je dozvoljen samo u zoni održivog korišćenja.

c. Poljoprivredno obrađivanje zemlje i sađenje sadnica (osim na privatnom zemljištu). d. Uvođenje alohotnih vrsta i sorti.

e. Rudarstvo i rudarske aktivnosti. 6. Aktivnosti u šumama se moraju pridržavati sledećih smernica

a. Šume se moraju ostaviti koliko god je moguće prirodnim procesima, dozvoljavajući razvoj prirodne, mešovite i raznodobne šume


57

b. Nije dozvoljena komercijalna berba. Dozvoljeno je skupljanje ogrevnog drveta koje je podložno planovima za upravljanje šumama koje je usvojio Uprava Nacionalnog parka.

c. Šumske higijenske operacije (predmet zakonskih rešenja) se moraju ograničiti na nehemijske metode (fizičko upravljanje, korišćenje biološke kontrole, feromonske zamke, itd.).

d. Moraju se razviti specijalne uredbe za šumu na privatnom zemljištu. 7. Nije dozvoljeno preuređenje pećina (proširivanje ulaza, otvaranje novih ulaza, otvaranje novih tunela, proširivanje

postojećih tunela). 8. Zabranjeni su svi oblici lova osim za zvanične mere sankcionisanja za kontrolisanje problema ili invazionih vrsta. 9. Ispaša podleže sledećim pravilima.

a. Mora se utvrditi kapacitet ispaše radi izbegavanja rizika od prekomerne ispaše i erozije. b. Svaka ispaša mora biti predmet ugovornih sporazuma koji određuju teritoriju, period ispaše, broj žive stoke i

pasa, teritorije za čuvanje ovaca i ovčarske logore, snabdevanje vodom i načine za odlaganje otpada. c. Uzgajivači stoke se moraju obavestiti da im nije dozvoljeno da progone predatore i da je njihova odgovornost da

koriste tradicionalne načine da zaštite svoje životinje (npr. psi ovčari, pastiri, torovi). d. Uprava Nacionalnog parka Šara ima pravo da obustavi ispašu u slučaju nepridržavanja ugovora i nepredviđenih

situacija kao što su izbijanje bolesti koja se može proširiti na divlje životinje ili ekstremni klimatski uslovi, kao što je suša koja može dovesti do prekomerne ispaše i erozije.

10. Prikupljanje NDŠP je predmet sledećih pravila: a. Moraju se odrediti ograničenja prikupljanja radi izbegavanja opasnosti o prekomerne berbe i erozije b. Svako prikupljanje mora biti predmet ugovornog sporazuma koji određuje vrste, teritoriju, period prikupljanja,

ograničenja i načine odlaganja otpada. c. Berači moraju biti obavešteni da im nije dozvoljeno da uznemiravaju ili love divlje životinje. d. Uprava Nacionalnog parka Šara ima pravo da obustavi berbu u slučaju nepridržavanja ugovora i nepredviđenih

aktivnosti kao što su bolesti ili ekstremni klimatski uslovi. 11. Sve neizbežne razvojne i građevinske aktivnosti od nacionalnog značaja (npr. izgradnja puta i postavljanje komunalne

infrastrukture kao što su kablovi i električni vodovi) moraju da budu predmet procene uticaja na životnu sredinu i posredovanja koji su u saglasnosti sa vrednostima i ciljevima Nacionalnog parka.

7.3. ZONA ODRŽIVOG UPRAVLJANJA


Obuhvata delove teritorije Nacionalnog parka Šar planina planirane za: gradnju, rekonstrukciju, zaštitu tradicionalnoh i

rekreativnih objekata, turizam i potrebe stanovnika teritorije Nacionalnog parka, kao i korišćenje pašnjaka i ekonomsko

korišćenje prirodnih resursa prema Zakonu o zaštiti prirode i u skladu sa relevantnim zakonima i prostornim planom

nacionalnog parka za ograničeno i selektivno korišćenje prirodnih resursa.

SPECIJALNI PROPISI

1. Prema definiciji i van svih specijalnih razvojnih podzona (videti član 2 niže) propisi koji utiču na zonu 2 važe takođe i za ovu zonu.

2. Uprava Nacionalnog parka će utvrditi specijalne razvojne podzone u ovoj zoni za sledeće namene a. Gradnja komercijalnih, stambenih i turističkih struktura. b. Prostori za intenzivno rekreativno korišćenjem naročito zimske sportove. c. gradnja osnovne javne infrastrukture.

3. Sve specijalne razvojne podzonr će biti podložne planovima za urbanizaciju koji utvrđuju obim, dizajn, ekološke mere zaštite i druge propise koji važe za razvoj.

4. Svaki razvoj će biti podložan proceni ekološkog uticaja koji uključuje mere ublažavanja koje su dosledne sa vrednostima i ciljevima Nacionalnog parka.

5. Koncesije u zoni će biti podložne pravnim aranžmanima koji utvrđuju ograničenja i zahteve za gradnju, korišćenje, aktivnosti i ekološke uslove.


58

7.4. TAMPON ZONA


Zona od pedeset (50) metara od granice Nacionalnog parka Šara koja služi za zaštitu od nepovoljnih uticaja po NP.

SPECIJALNI PROPISI

Funkcija tampon zone je da se smanji negativan uticaj na prirodne ekosisteme u Nacionalnom parku i da se uspostavi

područje gde lokalne zajednice mogu da komuniciraju sa i koristi od Nacionalnog parka . Nacionalni park Direkcija nema

direktnu kontrolu upravljanja nad ovom području i ne može dakle da primeni propise na njega , to bi trebalo da radi sa

lokalnim opštinama i drugim agencijama da postigne sledeće uslove u tampon zoni

1. Svi oblici korišćenja i upravljanja zemljištem i resursima treba da obrate dužnu pažnju na zaštitu životne sredine i

pejzaža i potrebe Nacionalnog parka Šara.

2. Komercijalni lov, ribolov, šumarstvo, poljoprivreda u tampon zoni treba da budu usklađeni sa planovima, ciljevima

očuvanja i zonama Nacionalnog parka. Štetne aktivnosti naročito ne bi trebalo da se odvijaju direktno na granici

Nacionalnog parka, posebno u oblastima blizu zone stroge zaštite .

3. Izrada i usvajanje planova za upravljanje resursima, razvoj i urbanizacija u tampon zoni (npr. urbanistički planovi,

planovi za nenaseljena područja, gazdovanje šumama, upravljanje vodama, energetski projekti, eksploataciju

minerala, izgradnju puteva, izgradnju druge infrastrukture) treba da omogući aktivno učešće uprave Nacionalnog

parka. Svi takvi planovi treba da budu predmet potrebnih procesa i mera ublažavanja EIA.

4. Poželjno je da se planira gradnja infrastrukturnih objekata u tampon zoni za pružanje usluga (npr. hotela,

odmarališta i sl.) za Nacionalni park.

5. Uprava Nacionalnogi parka bi trebalo da radi sa lokalnim zajednicama i vlastima na uspostavljanju niza mogućnosti

za turizam i turističke usluge u tampon zoni. Na primer, renoviranje objekata i kuća za smeštaj, prodaja roba i usluga,

posetu kulturnih spomenika i istorijskih lokacija, obrazovanje i aktivnosti za podizanjesvesti.


59

8. MERE UPRAVLJANJA

Sledeće strane sadrže detaljne akcione planoce za postizanje definisanih ciljeva i krajnjih ciljeva.

U tabelama su korišćeni sledeći prioriteti.

Prioritet 1: Osnovne aktivnosti koje se moraju preduzeti tokom trajanja plana. Koristi se za radnje koje su od suštinskog

značaja ukoliko glavne funkcije i obaveze AP treba da budu ispunjene.

Prioritet 2: Značajne aktivnosti koje treba da se završe, a za koje bi trebalo da se posebno traže resursi. Mora da postoji

dobar razlog ako se ne završe ove aktivnosti.

Prioritet 3: Poželjne aktivnosti koje se mogu preduzeti kada vreme i resursi dozvoljavaju. Sredstva ne bi trebalo da budu

preusmerena iz Prioriteta 1 ili 2 da se završi ove radnje .

6

0

PROGRAM 1 BIODIVERZITET, ŽIVOTNA SREDINA I PREDELI

Cilj: Održati povezane predele netaknutog ekosistema unutar i izvan Nacionalnog parka Šara i obezbeđivanje zaštite vrsta koje ovi ekosistemi podržavaju

KONKRETAN CILJ 1.1 OSIGURATI ZAŠTITU GLAVNIH VRASTA I EKOSISTEMA.

Akcije Merljivi pokazatelj postognuća

Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5

Glavne odgovornosti za primenu

1.1. Demarkacija spoljnih granica zone 1 u svim pristupnim tačkama (putevi,, staze, šine, itd.).

Do 100 markera utvrđeno na terenu

1 X X Uprava NPŠ.

1.1.2. uspostaviti program redovnih patrola i provera u zoni 1 i osetljivim oblastima zona 2 i 3.

Minimalna mesečna patrola zakazan za poveru svih kljjučnih lokacija.

1 X X X X X Uprava NPŠ.

1.1.3. Utvrditi i demarkirati specijalne podzone za konzervaciju (stalne ili sezonske tokom perioda parenja) u zonama 2 i 3 gde će razvoj i ometanje biti zadržani na minimumu.

Podzone utvrđene i obeležene na karti.

2 X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

1.1.4 Izraditi akcione planove za glavne i ugrožene vrste flore i faune u parku.

Jedan akcioni plan godišnje 2 X X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

1.1.5 Raditi sa lokalnim zajednicama (stočarima, sakupljačima SŠP, vlasnicima šuma i poljoprivrednog zemljišta, pčelarima, itd) na utvrđivanju problematičnih vrsta i lokacija i za razvoj mera ublažavanja.

2 x jednodnevna radionica sa 15 ljudi. Izveštaj

2 X X Uprava NPŠ, lokalne zajednice.

1.1.6 Uspostaviti komisiju za potvrđivanje štete izazvaneod strane divljih životinja na imovini stanovništva i nadoknadu štete.

Komisija je formirana. Administrativno uputstvo za nadoknadu štete je usvojeno.

3 X Uprava NPŠ, ratari, opštine.

1.1.7 Izraditi Program za zaštitu šumskih ekosistema i Godišnjeg Plana za zaštitu, očuvanje i održavanje šuma

Minimalno 3 operativna plana godišnje

1 X X X X X Uprava NPŠ


61

KONKRETAN CILJ 1.2 PROCENITI I PRATITI PRIORITETNE EKOSISTEME, FLORU I FAUNU.

KONKRETNI CILJ 1.3 OSIGURATI DA SVI RAZVOJI U NPŠ -U BUDU PODNOŽNI STRIKTNIM EKOLOŠKIM KONTROLAMA.

Akcije Merljivi pokazatelj postignuća

Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


1.2.2 Uspostaviti i proveravati godišnje niz stalnih parcela za praćenje i fiksnih lokacija za fotografisanje u svim važnijim ekosistemima.

20 fiksnih lokacija za fotografisanje. 20 obeleženih parcela za praćenje.

1 X X X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

1.2.1. Uspostaviti informacioni sistem za biodiverzitet za park. Osnnovni GIS sistem i baze podataka uspostavljeni za sedište parka.

2 X X Uprava NPŠ.

1.2.3 Sprovesti studije i ispitivanja prioritetnih staništa i ekosistema. jedna studija godišnje 2 X X X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

1.2.4 Sprovesti studije i ispitivanja prioritetnih životinjskih vrsta jedna studija godišnje 2 X X X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

1.2.5 Uspostaviti program za praćenje uslova za ispašu, sakupljanje SŠP i oblasti za seču drveta za ogrev.

Godišnja poseta za praćenje mesta za ispašu i sakupljanje. Uspostavljanje stalnih parcela za praćenje. Godišnji izveštaj.

2 X X X Uprava NPŠ, uprave za poljoprivredu u 5 opština, Institut za zaštitu prirode, univerzitetim NVO.

1.2.6 Uspostaviti program za praćenje ekološkog uticaja pešačkih staza za turiste i oblasti za kampovanje.

Godišnja poseta za praćenje mesta koja se koriste u velikoj meri. Godišnji izveštaj.

2 X X X Uprava NPŠ, Instituti za zaštitu prirode, univerziteti, NVO.

Akcije Pokazatelj postignuća

Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


1.3.1. Praćenje i reulisanje postojeće gradnje i razvoja u Nacionalnom parku u skladu sa propisima za NPŠ, prostornim planom za NPŠ, regulatornim planovima za treće zone i zahtevima za procenu uticaja na sredinu.

Redovan program inspekcija i akcija.

1 X X X X X Uprava NPŠ, nadležne opštine, inspektorart MŽSPP.

1.3.2 Sastaviti i ažurirati registar svih razvojnih planova i prredloga u NPŠ i svih postojećih građevina i njihovih vlasnika.

Registar je sastavljen. 1 X Uprava NPŠ, MŽSPP opštine.


62

KONKRETAN CILJ 1.4 ZAŠTITITI I OČUVATI VODENE RSURSE U NACIONALNOM PARKU ŠARA

1.3.3. Razraditi specijalne razvojne planove za sve oblasti u zoni 3. Plan treba da utvrđuje sve osetljive oblati i definiše ekološke kontrole koje moraju važiti za sve razvoje.

Plan je završen. 1 X X Uprava NPŠ, MŽSPP

1.3.4 Osigurati da svi novi opšti planovi razvoja u NPŠ budu podložni strateškog ekološkoj proceni i da uprava NPŠ bude konsultovana u procesu.

Uprava NPŠ doprinosi svim SEA. 1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP, građevinski inspektori, opštine.

1.3.5 Osigurati da svi novi opšti planovi razvoja u NPŠ budu podložni proceni ekološkog uticaja i da uprava NPŠ bude konsultovana u procesu.

Uprava NPŠ doprinosi svim PEU. 1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP, građevinski inspektori, opštine.

1.3.6 Ukloniti nelegalne građevine sa teritorije NPŠ. Sve nelegalne građevine uklonjene.

1 X X X Uprava NPŠ, MŽSPP, građevinski inspektori, opštine.

1.3.7 Pripremiti službene smernice za standarde razvoja i dizajna unutar NPŠ

Objavljivanje službenih smernica.

3 X X Uprava NPŠ. NVO, opštine.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


1.4.1 Naručiti snimanje i inspekciju trenutno kanalizacije i odlaganje otpadnih voda u NPŠ-

Izveštaj o ispitivanju. 1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP opštine.

1.4.2 Uvesti i primeniti propise koji zahtevaju od svih vlasnika imovine i onih odgovornih za nove građevine u NPŠ da ugrade adekvatne instalacije za tretman kanalizacije i otpadnih voda (u saglasnosti sa evropskim normama)

Propis usvojen. 1 X X X X X

Uprava NPŠ, MŽSPP opštine.

1.4.3 uspostaviti sistem provere kvaliteta i protoka vode na osetljivim lokacijama (veći izvori, planinska jezera, veći vodotokovi).

50 provera i testova godišnje. Godišnji izveštaj o kvalitetu vode.

1 X X X X X


1.4.4 Rad sa vlasnicima stoke na uspostavljanju zaštitnih zona oko izvora i vodotokova i dogovora o navodnjavanju mesta za stoku.

Zaštitne oblasti pod vodom dogovorene i posmatraju se.

2 X X


1.4.5 Naručiti snimanje svakog izvlačenja vode iz NPŠ. Količina i lokacija eksploatacije vode registrovani.

2

X X Uprava NPŠ, MŽSPP opštine.


63

KONKRETAN CILJ 1.5 USPOSTAVITI SISTEM ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM U NACIONALNOM PARKU

KONKRETAN CILJ 1.6 UVESTI EFIKASAN SISTEM ZAŠTITE OD POŽARA, KONTROLE I UPRAVLJANJA ŠIROM NPŠ.

1.4.6 Uvesti sistem licenciranja za svako izvlačenje vode iz NPŠ. Svako korišćenje je podložno dodeli dozvole.

2 X Uprava NPŠ, MŽSPP opštine.

1.4.7 Izraditi Operatvini Plan za zawtitu vodenih resursa NPŠ. Jedan operativni plan godišnje 1 X X X X X Uprava NPŠ, Departament za vode.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


1.5.1 Uspostaviti mrežu obeleženih i opremljenih lokacija za odnošenje smeća

Lokacije utvrđene i kante za smeće postavljene na 10 lokacija.

1 X X Uprava NPŠ, opštine.

1.5.2 Uspostaviti sistem sakupljanja otpada sa svih lokacija i certifikovati kompanije za odnošenje smeća

Smeće se redovno odnosi. 1 X Uprava NPŠ, opštine.

1.5.3. Izraditi infrastukruru za odlaganje smeća u NPŠ. Lokacije utvrđene / registrovane.

1 X X X X X Uprava NPŠ, opštine.

1.5.4 Zahtevati od svih koji grade novu infrastrukturu da planiraju i plate za sistem odnošenja otpada od razvoja.

Uključivanje zahteva za odlaganje smeća za sve ugovore o koncesiji.

1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP, graditelji.

1.5.5 Uspostaviti i održati 'Čuvajmo Šaru čistom' kampanju za građane i posetioce.

Objavljivanje lifleta/postera. Godišnji dan čišćenja parka.

2 X X X X X Uprava NPŠ, opštine.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


1.6.1. Izraditi plan za procenu rizika od požara, prevenciju i odgovor u saradnji sa nadležnim organima.

Objavljivanje plana za slučaj požara.

1

X Uprava NPŠ, odgovorno vladino telo i nadležne opštine.

1.6.2. Obezbediti infrastrukturu za praćenje i suzbijanje šumskih požara u skaldu sa protiv-požarnim planom. (Osmatranje, rezervoari, znakovi, itd.)

Uspostavljeni sistemi za pnadzor i suzbijanje požara.

1

X X Uprava NPŠ, odgovorno vladino telo i nadležne opštine.


64

1.6.3 Pružiti obuku za šumare u NPŠ i lokalne opštine u sprečavanju i kontroli požara.

Obuka svake dve godine za 20 ljudi.

2 X X Uprava NPŠ, odgovorno vladino telo i nadležne opštine.

1.6.4 Objaviti i razdeliti informacije o merama za sprečavanej požara i posledicama požara stočarima, turistima, posetiocima i naseljim u NPŠ

Svi činioci u NPŠ obavešteni. 2 X X X Uprava NPŠ.

1.6.5 Potpisati memorandum o saradnji i zajednički plan za brzu intervenciju u slučaju požara sa vladom i odgovornim opštinskim organima.

Memorandum o saradnji potpisan.

2 X Uprava NPŠ, odgovorno vladino telo i nadležne opštine.


65

PROGRAM 2: ZAJEDNICE, KULTURA I ODRŽIVO KORIŠĆENJE

Cilj: Očuvati kulturne i ekonomske veze između lokalnih zajednica i Nacionalnog parka na načine koji su održivi i koji koriste lokalnim ljudima i široj ekonomiji.

KONKRETAN CILJ 2.1 OČUVATI KULTURNE VREDNOSTI NACIONALNOG PARKA ŠARA


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


2.1.1 Naručiti registar lokaliteta kulturne baštine i lokacija važnih za kulturu u NPŠ

Registar sastavljen (lokacije, značaj, stanje, turistički potencijal).

2

X Uprava NPŠ, MKOS, istraživačke institucije Opštine

2.1.2 Naručiti studiju lokalnih kultura i popularnih tradicija povezanih sa predelom i biodiverzitetom NPŠ.

Objavljene studije. 2 X X X X Uprava NPŠ, MKOS, istraživačke institucije Opštine NVO

2.1.3 Pripremiti akcioni plan za očuvanje najvažnijih i ugroženih lokaliteta.

Akcioni plan sastavljen. 2 X X Uprava NPŠ, MKOS, istraživačke institucije, opštine.

2.1.4 Podržati i promocisati događaje koji oživljavaju izražavanje popularnih tradicija stanovništva u i oko NPŠ.

NPŠ učestvuje na festivalima i drugim događajima.

2 X X X X Uprava NPŠ, MKOS, istraživačke institucije, NVO.

2.1.5 Pripremiti skup dizajniranih smernica za gradnju u NPŠ koji održavaju lokalni građevinski stil i materijale.

Smernice objavljene i usvojene. 3 X X X Uprava NPŠ, MKOS i opštine, specijalizovane arhitekte.

2.1.6 Obezbediti postavljanje osnovnih znakova za sve evidentirane arheološke spomenike i lokalitete.

Znakovi i obaveštenja postavljeni. 3 X Uprava NPŠ, MKOS, istraživačke institucije, NVO.

KONKRETNI CILJ 2.2 OČUVATI PODRUČJA DEFINISANA ZA ISPAŠU U NPŠ.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


2.2.1 Definisati i mapirati oblasti sa dozvoljenom ispašom na teritoriji NPŠ.

Oblasti za ispašu mapirane. 1 X X

Uprava NPŠ, stočari i vlasnici stoke.

2.2.2 Osnovati registar stočara iz svakog sela sa kojima se može obaviti uobičajena ispaša.

Registar završen. 1 X X

Uprava NPŠ, MPŠRR, stočari i vlasnici stoke.


66

2.2.3 Izraditi i distribuirati propise za ispašu koje definišu oblasti, broj stoke, pojila, naknade, itd.

Propisi distribuirani svim stočarima.

2

X Uprava NPŠ, stočari i vlasnici stoke.

2.2.4 Izdati dozvole za ispašu za ovlašćene stočare. Izdaju se godišnje dozvole. 2

X X X Uprava NPŠ, stočari i vlasnici stoke.

2.2.5 Sprovesti redovne inspekcijske posete mestima a ispašu. Godišnje posete svim oblastima. 2 X X X X Uprava NPŠ, Inspektorat MŽSPP

2.2.6 Održati godišnji sastanak sa stočarima svake godine za razgovore o rešavanju pitanja za narednu sezonu ispaše.

Zapisnik sa sastanka 3 X X Uprava NPŠ, MPŠRR, stočari i vlasnici stoke.

2.2.7 Izrada i Plana za održivo korišćenje pašnjaka u NPŠ Jedan operativni plan godiwnje 1 X X X X X Uprava NPŠ

KONKRETAN CILJ 2.3: REGULISATI BERBU BOROVNICA I LEKOVITOG BILJA.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


2.3.1 Definisati i mapirati otkupne stanice za borovnice i drugo lekovito i aromatično bilje.

Oblasti za otkup mapirane. 1 X X

Uprava NPŠ, KAZS, sakupljači

2.3.2. Proizvesti registar sakupljača SŠP sa ovlašćenjeme da sakupljaju u NPŠ.

Registar završen. 1 X X X X Uprava NPŠ, sakupljači

2.3.3 Izraditi i distribuirati propise za sakupljanje koji definišu oblasti, ograničenja, naknade, itd.

Propisi distribuirani svim sakupljačima.

2 X Uprava NPŠ, MŽSPP, sakupljači

2.3.4 Izdati dozvole za sakupljanje ovlašćenim sakupljačima. Izdaju se godišnje dozvole. 2 X X X Uprava NPŠ, MŽSPP, sakupljači

2.3.5 Sprovesti redovne inspekcijske posete mestima za sakupljanje. Godišnje posete svim oblastima. 2 X X X X Uprava NPŠ, Inspektorati i MŽSPP.

2.3.6 Održati godišnji sastanak sa sakupljačima svake godine za razgovore o rešavanju pitanja za narednu sezonu sakupljanja.

Zapisnik sa sastanka 3 X X Uprava NPŠ, KAZS, sakupljači

2.3.7 Izrada Plana za održivo korišćenje sporednih šumskih proizvoda (šumski plodovi, lekovito biljke, gljive i dr.)

Jedan operativni plan godišnje 1 X X X X X Uprava NPŠ


67

KONKRETNI CILJ 2.4 OSIGURATI DA ODRŽIVO UPRAVLJANJE OGERVNIM DRVETOM BUDE DOSTUPNO LOKALNIM ZAJEDNICAMA.

KONKRETNI CILJ 2.5 OHRABRITI ODRŽIVA PREDUZEĆA DA PODRŽE NPŠ I KORISTE LOKALNIM AKTERIMA.

Akcije Merljivi pokazatelj

postignuća Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


2.5.1 Razviti i registrovati brend i skup standarda kvaliteta za prooizvode i usluge povezane sa NPŠ.

Brend je registrovan. Standardi kvaliteta uspostavljeni.

1 X X Uprava NPŠ, MTI, MPŠRR, oštine, NVO, projekti.

2.5.2 Uspostaviti sistem seritfikacije i korišćenja brenda NPŠ za proizvode i usluge povezane sa NPŠ.

Sistem sertifikacije uspostavljen.

2 X X Uprava NPŠ, MTI, MPŠRR, oštine, NVO, projekti.

2.5.3 Promovisati pristup uslugama proširenja za pružanje saveta i obuka za lokalne ratare, stočare, sakupljače i vlasnike zemlje (proizvodnja, organska proizvodnja, prerada, dodata vrednost, marketing).

Lokalni porizvođači imaju pristup savetima i podršci.

2 X X X Uprava NPŠ, MTI, MPŠRR, oštine, NVO, projekti.

2.5.4 Sprovesti ispitivanje drugih divljih proizvoda koji se mogu sakupljati na održiv način i staviti na tržište.

Perdlozi za sakupljanje dodatnih proizvoda.

3 X Uprava NPŠ, istraživačka institucija i NVO-i.


Pri

ori

t

et

G1

G2

G3

G4

G5


2.4.1 Sačiniti registar domaćinstava u i oko parka oblašćenih na godišnje sledovanje ogrevnog drveta.

Registar ovlašćenih domaćinstava.

1 X Uprava NPŠ.

2.4.2 Razviti i distribuirati propise i sistem za seču ogrevnog drveta i prodaju ovlašćenim domaćinstvima.

Propisi distribuirani svim ovlašćenim domaćinstvima

1 X Uprava NPŠ.

2.4.3 Utvrditi i ograničicti mesta na kojima semože seći šuma. Godišnje snimanje i izveštaj 1 X X X X X Uprava NPŠ.

2.4.4 Sprovesti redovne inspekcije svih oblasti u kojima se seče šuma da bi se sprečila nelegalna seča.

Kontinuirani program patrola. 1 X X X X X Uprava NPŠ.

2.4.5 Izrada Operativnog Plana za sanitarne mere u javnim i privatnim šumama i snabdevanje lokalnog stanovništva sa ogrevnim drvetom.

Jedan operativni plan godišnje 1 X X X X X Uprava NPŠ.


68

PROGRAM 3 TURIZAM I REKREACIJA

Cilj: Izraditi niz prilika za uživanje građana u NPŠ koji održava svoje prirodne i kulturne vrednosti i pruža podršku za svoje upravljanje.

KONKRETNI CILJ 3.1 OSIGURATI OSNOVNU INFRASTRUKTURU ZA POSETE I AKTIVNOSTI NA OTVORENOM U NPŠ.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


3.1.1 Utvrditi i mapirati konkretne lokacije u NPŠ kojesu najpogodnije za rekreativne aktivnosti.

Zone i atrakcije mapirane. 1 X X Uprava NPŠ.

3.1.2 Uspostaviti mrežu obeleženih i održavanih staza različitih dužina i teškoća (gde je moguće sa stazama u susednim zemljama).

Utvrđeno minimum 100 km staza, postavljeni znakovi i opremljene (25 km godišnje)

2 X X X X Uprava NPŠ, NVO.

3.1.3 Obezbediti osnovne instalacije za posetioce za pristup stazama i atrakcijama.

Najmanje 5 parking zona sa znakovima, instalacijama za sakupljanje otpada i mestima za piknik.

2

X X Uprava NPŠ.

3.1.4 Obezbediti standardne oznake na putevima ka glavnim stazama i atrakcijama.

Najmanje 25 znakova postavljeno.

2 X X Uprava NPŠ.

3.1.5 Uspostavljanje jednog glavno centra za posetioce NPŠ i najmanje 5 informativnih punktova na strateškim lokacijama.

Centar za posetioce i 5 informativnih punktova izgrađeni.

2 X X Uprava NPŠ, investitori.

KONKRETAN CILJ 3.2 RAZVITI NIZ USLUGA ZA POSETIOCE I PRILIKE ZA ODRŽIVI TURIZAM U NPŠ.

Akcije Merljivi pokazatelj

postignuća

Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


3.2.1 Izraditi ugovore sa svim pružaocima usluga u turizmu i koncesorima koji deluju u NPŠ.

Svi pružaoci usluga i koncesionari imaju ugovore koji koriste NPŠ-u.



69

3.2.2 Raditi sa lokalnim zajednicama na podsticanje razvoja usluga za podršku turizma u NPŠ u glavnim 'ulazima' (smeštaj, prevoz, itd.).

Smeštajni kapaciteti dostupni za posetioce.

2 X X X Uprava NPŠ, lokalni turistički organi, opštine.

3.2.3 Obučiti i sertifikoati vodiče iz zajednica za NPŠ. Najmanje 10 vodiča obučeno. 2 X Uprava NPŠ, lokalni turistički organi

3.2.4 Raditi sa tur operaterima i lokalnim pružaocima usluga na izradi niza paketa aktivnosti i dešavanja u NPŠ.

Set paketa dizajniran. 2 . X Uprava NPŠ, turistički organi, tur operateri.

3.2.5 Rad sa operaterima iz Ski centra Brezovica i ostalim koncesionarima na razvoju i promociji rekreatinih aktivnosti u NPŠ cele godine.

Resorti nude i promovišu rekreaciju u NPŠ-u

3 X X Uprava NPŠ, turistički organi, koncesionari

3.2.6 Razviti i primeniti sistem sertifikacije za pružaoce turističkih usluga. Sredstvo za održivi razvoj razvijeno i nacionalna akreditacija postignuta.

3 X X Uprava NPŠ, turistički organi, NVO, koncesionari

3.2.7 Izrada Plana za posete, turizam i rekreaciju u NPŠ. Jedan plan godišnje 1 X X X X X Uprava NPŠ

KONKRETNI CILJ 3.3 OSIGURATI BEZBEDNA, VISOKOKVALITETNA I EKOLOŠKI ODGOVORNA ISKUSTVA ZA POSETIOCE.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


3.3.1 Izraditi kodeks ponašanja povokljan za sve posetioce NPŠ-a (koji će biti uključen u svim publikacijama i informativnim panelima).

Kodeks objavljen i uključen u svim publikacijama.

1 X Uprava NPŠ, turistički organi, lokalni tur operateri.

3.3.2 Obučiti šumare i vodiče o procedurama za bavljenje hitnim situacijama koje utiču na posetioce (požari, nezgode, povrede, itd.) i osnovnim procedurama spašavanja iz planine i pećine.

20 radnik obučeno. 1 X X Uprava NPŠ, turistički organi, lokalni tur operateri.

3.3.3 Sprovesti redovne patrole i inspekcije turističkih lokacija, staza, itd. Posete turističkim lokacijama uključeni u obaveze šumara.

2 X X X X Uprava NPŠ.

3.3.4 Obezbediti i proveriti da svi koncesionari imaju bezbednu opremu, obučeno osoblje, adekvatnu sertifikaciju i osiguranje.

Godišnja inspekcija svih koncesionara.

2 X X X X Uprava NPŠ, turistički organi, lokalni tur operateri.


70

3.3.5 Prikupiti statistiku o posetiocima od svih koncesinoara i sprovesti redovna ispitivanja posetilaca.

Godišnji izveštaj o ispitivanju. 2 X X X X X Uprava NPŠ, turistički organi, lokalni tur operateri.

3.3.6 Sprovesti godišnje praćenje ekološkog uticaja rekreativnih aktivnosti i doneti neophodne promene akktivnosti, lokacija i praksi.

Godišnji izveštaj. 2 X X X X X Uprava NPŠ, turistički organi, lokalni tur operateri.

KONKRETNI CILJ 3.4 MARKETING NPŠ KAO DESTINACIJE TURIZMA I REKREACIJE NA OTVORENOM.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


3.4.1. Osigurati da nacionalna promocija turizma uključuje informacije o NPŠ.

NPŠ je uključen u turistički marketing.

2 X X X X Uprava NPŠ, nacionalni i lokalni turistički organi, lokalni tur operateri.

3.4.2 obezbediti da svi lokalni operateri i pružaoci usluga imaju informacije o prilikama u NPŠ-

Informacije dostupne u svim centrima, hotelima, opštinama itd.

2 X X X X Uprava NPŠ, nacionalni i lokalni turistički organi, lokalni tur operateri. i pružaoci usluga

3.4.3. Dodati informacije o rekreativnim prilikama u nacionalnom parku na veb stranama i društvenim medijima.

veb strana sadrži ažurirane materijale.


3.4.4 Održati specijalnu radionicu i posete o nacionalnom parku za predstavnike turističkih ustanova.

Jednodnevna radionica. 3 X Uprava NPŠ, NVO.


71

PROGRAM 4 EDUKACIJA I PODIZANJE SVESTI

Cilj: Povećati svest, razumevanje i podrška na svim nivoima za zaštitu i održivo upravljanje Nacionalnim parkom Šara.

KONKRETNI CILJ 4.1 RAZVITI NIZ MATERIJALA ZA PODIZANE SVESTI O NPŠ.


Pri

ori

te

t

G1

G2

G3

G4

G5


4.1.1 Dizajn i objavljivanje seta promotivnog materijala za nacionalni park (liflet sa osnovnim informaicjama brošura, turistička mapa, poster).

Paket promotivnog materijala dostupan.

1 X Uprava NPŠ.

4.1.2 Izrada i objavljivanje detaljne mape za planinarenje u NPŠ koja pokazuje sve atrakcije i staze.

Mapa objavljena 2 X Uprava NPŠ.

4.1.3 Izrada i održavanje veb strane i FB strane za NPŠ. Veb strana i FB strana pripremljeni i ažurirani.

2

X X X X Uprava NPŠ.

4.1.4 Opremiti centar za psoetioce i informativne punktove obaveštenjima o NPŠ (videti akciju 3.1.5).

VC i informativni punktovi imaju materijal.

2

X X Uprava NPŠ.

4.1.5 Postići ugovore sa medijima i obezbediti redovne novosti. redovno izveštavanje u medijima, TV priloge, itd.

3

X X X Uprava NPŠ, lokalni i nacionalni mediji.

KONKRETNI CILJ 4.2 RAZVITI NIZ MATERIJALA ZA PODIZANE SVESTI , RAZUMEVANJE I PODRŠKU ZA NPŠ.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


4.2.1 Štampati i distribuirati kopije rezimea plana upravljanja i glavne propise liderima zajednice.

rezime plana i propisa distribuiran.

1 X Uprava NPŠ.

4.2.2 Održati sastanke i radionice sa liderima zajednice radi objašnjenja i diskusije o planu upravljanja.

5 sastanka u zajedici/godišnje.



72

4.2.3 organizovati posete za povećanje svesti lokacijama u NPŠ za članove seoskih grupa.

Evidencija sa poseta. 3 X X X X Uprava NPŠ.

4.2.4 Organizovati školske i posete zajednice NPŠ-u. Posete organizovane. 3

X X X Uprava NPŠ, opštinske uprave za turizam i kulturu, NVO.

KONKRETNI CILJ 4.3 POVEĆATI RAZUMEVANJE I MOBILISATI PODRŠKU NA VISOKOM NIVOU ZA INVESTIRANJE U OČUVANJE I ODRŽIVO UPRAVLJANJE NPŠ-OM.

Akcije Merljivi pokazatelj postignuća P

rio

rit

et

G1

G2

G3

G4

G5


4.3.1 Sastanak sa svim relevantnim vladinim institucijama radi objašnjenja potrebe da se povećaju resursi dostupni za održivo upravljanje NPŠ-om.

Povećanje vladine podrške za NPŠ.

1 X X Uprava NPŠ, ministarstvo finansija, MTI, MKOS, MER, opštine.

4.3.2 Odštampati i distribuirati plan upravljanja, mapu zona i propise svim relevantnim akterima.

Relevantne institucije su dobile planove upravljanja.

1 X

Uprava NPŠ.

4.3.3 Organizovati posetu lokaciji i programe povećanja svesti za relevantne službenike i administratore iz različitih nacionalnoh i lokalnih agencija.

Evidencija sa poseta. 2 X X X X X Uprava NPŠ.

4.3.4 Održati obuke i skupove za povećanje svesti za lokalne opštine, policiju i pravosuđe o propisima NPŠ i uredbama.

Jednodnevna radionica sa 30 ljudi.

3 X Uprava NPŠ.


73

PROGRAM 5 RUKOVOĐENJE, ADMINISTRACIJA, UPRAVLJANJE I FINANSIRANJE

Cilj: Uspostaviti delotvoran, učesnički i sistem sa adekvatnim resursima za upravljanje i administraciju NPŠ.

KONKRETNI CILJ 5.1 UVESTI KOLABORATIVNO UPRAVLJANJE NPŠ -OM.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


5.1.1 Suradnja sa vladinim i nevladinim subjektima za zaštitu vrednosti NPŠ.

Redovni mjesečni sastanci 1 X X X X X

Uprava NPŠ, KAZS, MŽSPP, OJQ

5.1.2 Razvoj i potpisivanje MOR za podršku i pomoć Upravi NPŠ u upravljanju NPŠ.

Mandati i odgovornosti definisani. MOR potpisani.

1 X X Uprava NPŠ, ministarstva, opštine.

5.1.3 Pregovarati o sporazumu o saradnji između Albanije, Makedonije i Kosova u vezi sa prekograničnom saradnjom na zaštiti biodiverziteta.

MOR potpisani. 3 X X Ministarstva i upravni organi tri zemlje.

KONKRETNI CILJ 5.2 USPOSTAVITI STALNO I OBUČENO PROFESIONALNO OSOBLJE, PODRŽANO PARTNERIMA I VOLONTERIMA ZA PRIMENU PLANA UPRAVLJANJA.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


5.2.1 Zaposliti stalno osoblje poterbno za novi organozgram NPŠ-a. Sva upražnjena mesta popunjena.

1 X X Uprava NPŠ.

5.2.2 Raditi sa NVO-ima, univerzitetima i grupama iz zajednice na formiranje mreže volontera za podršku upravljanjem zaštićenim oblastima.

Registracijavolontera. 2 X X Uprava NPŠ.

5.2.3. Postići MOR sa svim relevantnim partnerima koji mogu podržati upravljanje NPŠ-om.

MOR sa agencijama, univerzitetima, NVO, itd.


5.2.4 Organizovati program obuke za osoblje i volontere. Svi radnici su pohađali jednodnevnu obuku godišnje.


5.2.5. Organizovati studijsku posetu za osoblje upravnog organa i ostale zainteresovane strane u zemlji sa naprednim praksama upravljanja nacionalnim parkovima.

3-dnevna studijska poseta za 15 ljudi.

3 X Uprava NPŠ, odabrani akteri.


74

KONKRETNI CILJ 5.3 OBEZBED ITI FIZIČKE RESURSE POTREBNE ZA REALIZACIJU ZA UPRAVLJANJE NPŠ-OM I REALIZACIJU PLANA UPRAVLJANJA.


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


5.3.1. Nabaviti osnovnu opremu za osoblje, terenski rad i istraživanje. Oprema kupljena prema dogovorenim potrebama i rasporedu.

1 X X X Uprava NPŠ.

5.3.2 Uspostaviti osnovnu infrastrukturu za NPŠ. Prema dogovorenim potrebama i rasporedu.


5.3.3 pripremiti i realizovati plan i programa održavanja opreme i infrastrukture.

plan razrađen. 1 X X X X X Uprava NPŠ.

KONKRETNI CILJ 5.4 USPOSTAVITI MEHANIZME ZA FINANCIRANJE I TRANSPARENTNO FINANSIJSKO UPRAVLJANJE ZA PRIMENU PLANA UPRAVLJANJA. (VIDETI

TAKOĐE POSLOVNI PLAN NPŠ)


Pri

ori

tet

G1

G2

G3

G4

G5


5.4.1 Završiti i ažurirati pun budžet i poslovni plan za primenu plana upravljanja.

Plan poslovanja usvojen. 1 X Uprava NPŠ.

5.4.2 Raditi sa nacionalnim organima na obezbeđivanju više resursa za podršku primene plana upravljanja.

Dokumentovane vladine obaveze za finansiranje.

1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP

5.4.3 Tražiti nove izvore finansiranja za zaštićene zone od dostupnih lokalni, nacionalnih i međunarodnih izvora finansiranja i privatnih kompanija.

Najmanje jedan izvor finansiranja obezbeđen godišnje.

1 X X X X X Uprava NPŠ, MŽSPP

5.4.4 Postići partnerstva sa drugim organizacijama za aplikaciju na projektima i grantima koje finansiraju međunarodne organizacije.

Ostale agencije imaju projekte koji investiraju u NPŠ.

1 X X X X X Uprava NPŠ, VO i NVO.

5.4.5 Uvesti nove korisničke naknade i naknadu za ulazak, specijalne aktivnosti i korišćenje instalacija i usluga u zaštićenoj oblasti.

Sistem naplate uspostavljen. 1 X X X X X Uprava NPŠ.


75

5.4.6 Zaključiti i primeniti ugovore sa svim koncesionarima i operaterima instalacijama i uslugama u zaštićenim oblastima koji obezbeđuju sredstva za upravljanje.

Ugovori uključuju mehanizme finansiranja.


5.4.7 Uspostavljanje mehanizama kako bi NPŠ mogao da zadrži prihode od akitivnosti samofinansiranja.

NPŠ ima odvojen finansijski status.

1 X MŽSPP, Ministarstvo ekonomije i finasija.

5.4.8 pripremiti godišnje finansijske izveštaje, budžete i finansijske prekretnice/ciljeve za primenu plana upravljanja.

Godišnji finansijski plan dogovoren.


5.4.9 Razviti i tražiti resurse za pilot projekte za plaćanje usluga za ekosistem (PES) u NPŠ.

PES projekat realizovan. 3 X X Uprava NPŠ, donatori.

KONKRETNI CILJ 5.5. OBEZBEDITI REALIZACI JU, PRAĆENJE I PRILAGOĐAVANJE PLANA UPRAVLJANJA.

Akcije Merljivi pokazatelj postignuća P

rio

rit

et

G1

G2

G3

G4

G5


5.5.1 Pripremiti godišnje izveštaje o primeni plana upravljanja i praćenju NPŠ.

Izveštaji se pripremaju i podnose u standardnom formatu.


5.5.2 Pregledati izveštaje na sastancima sa AMMK (MŽSPP) i usvojiti i ažurirati planove upravljanja ako je potrebno.

Planovi ažurirani. 1 X X X X X Uprava NPŠ.

5.5.3 Pripremiti godišnje planove rada na osnovu plana upravljanja i podneti za odobrenje.

Planovi pripremljeni i podneti. 1 X X X X X Uprava NPŠ.

5.5.4 Sprovesti redovne sastanke osoblja zaštitne oblasti za pregled, planiranje i praćenje primene plana upravljanja.

Zapisnici sastanka. 1 X X X X X Uprava NPŠ.

5.5.5 Pripremiti godišnji opšti izveštaj o NPŠ. Izveštaj objavljen u odštampanom formatu i onlajn.


5.5.6 pripremiti novi 5-godišnji operativni plan za preostali period desetogodišnjeg plana upravljanja, uključujući plan poslovanja.

Plan razurađen i odobren 1 X Uprava NPŠ.

7

6

9. ARANŽMANI ZA PRIMENU

9.1. OSOBLJE

Predloženi broh zaposlenih je 52 (plan privremeno i sezonsko osoblje) kao što je prikazano u Tabela 249 i Slika 2

Tabela 249. Potreban broj radnika Nacionalnog parka Šara

Funkcija Radno mesto

Direktor NPŠ 1

Administrator/prevodilac 1

Vozač 1

Šef sektora 2

Sektor stručnih usluga 8

Službenik za šume 5

Službenik za prirodu 3

Administrativni službenik 3

Čuvar parka 28

Ukupno stalno zaposlenih 52

Dodatno osoblje Čistači, sezonsko turističko sooblje, sezonski radnici u šumi Slika 2 Predložena organizaciona struktura Uprave Nacionalnog parka

Direktor

Sektor stručnih usluga (Šef sektora)

Sektor za nadzor i kontrolu (Šef sektora)

Administrativni asistent/prevodilac

Vozač

Službenik za zaštitu i razvoj šuma

Službenik za privatne šume i šumske proizvode

Službenik za floru

Službenik za faunu

Službenik za informisanje i turizam

Službenik za građevinu i infrastrukturu

Pravni službenik

Finansijski službenik

Organizaciona jedinica Štrpce

Službenik za šumske resurse

Službenik za prirodu

Administrativni službenik

Čuvar parka (7)

Radna jedinica u Prizrenu

Službenik za šumske resurse Službenik za prirodu Administrativni službenik Čuvar parka (7)

Administrativni radnik

Čuvar (7) Organizaciona jedinica Dragaš

Službenik za šumske resurse Službenik za prirodu Administrativni službenik Čuvar parka (8)

Organizaciona jedinica Kačanik

Organizaciona jedinica Suva Reka


Čuvar parka (3)


Čuvar parka (3)


77

9.2. RUKOVOĐENJE

Delotvorno rukovođene i administracija nacionalnim parkom ne mogu da se postignu samo od strane osoblja uprave, saradnja sa

širim krugom aktera u nacionalnom parku je ključna. Vlada, odnosno MŽSPP (KAZS) treba da se fokusira na ispunjenje dva glavna

prioriteta:

Ispunjenje organizacione strukture Uprave NPŠ na osnovu gore navedenog predloga koji sadrži minimum stručnog osoblja i

zaposlenih, i

Osiguranje dovoljnih finansijskih sredstava za održivo upravljanje NPŠ. Uprava NP treba da ima svoj žiro račun i poseban

godišnji budžet u okviru budžeta MŽSPP, gdje treba da se uplaćuju sredstva iz različitih izvora finansiranja na osnovu člana 79

Zakona o zaštiti prirode (2010).

U budućnosti se treba planirati transformaciju statusa Uprave NPŠ sa državne centralizovane organizacije u javno preduzeće koju

karakteriše veća transparentnost u procesu odlučivanja.

9.3. OPREMA I INFRASTRUKTURA

Glavna infrastruktura i oprema potrebni za stavljanje u funkciju nacionalnog parka dati su u Tabela 30 i Tabela 251.

Tabela 30. Potrebna infrastruktura za Nacionalni park Šara

Mesto Veličina objekta m2

Administrativne kancelarije Glavna kancelarija u Prizrenu (koja će zameniti trenutnu kancelariju)

200

Podkancelarija: Dragaš 100

Podkancelarija: Brezovica 100

Podkancelarija: Mušutište/Suva Reka 60

Podkancelarija: Brod - Kačanik 60

Objekti za informisanje turista i istraživanje

Brod 50

Prevalac 50

Brezovica 50

Kontrolne tačke na ulasku Restelica 40

Brod 40

Zaplužje 40

Prevalac 40

Brezovica 40

Sevce 40

Ljuboten 40

Mušutište 40

Deloce 40


78

Tabela 251 Potrebna oprema za Nacionalni park Šara

Vrsta opreme Artikli

Kancelarijski nameštaj Stolovi, stolice, magacin, itd.

Kancelarijska oprema (za sve kancelarije) Računari, štampači, ploteri, projektori, agregati i invertor.

Oprema za terenski rad Merni instrumenti za šume, kamere, dvogledi, GPS, oprema za biološko ispitivanje, PP oprema.

Radna odeća Uniforme, čizme, ruksazi, šatori, ruksazi.

Laboratorijska oprema Biblioteka, mikroskopi, ostali instrumenti.

Vozila 10 za sve terene

9.4. PRAĆENJE

Uspešna primena plana upravljanja zahteva program praćenja usmerenog ka upravljanju koji se redovno održava. Sledeći

minimalni set aktivnosti za praćenje treba da se uradi a rezultati evidentiraju i objave.

9.4.1. PRAĆENJE OČUVANJA BIODIVERZITETA

Praćenje uslova zaštićene oblasti i njenih vrasta, staništa i ekosistema

Svrha praćenja

(pitanje o praćenju) Korišćeni pokazatelj Metod praćenja

Odgovoran za praćenje

Kakvo je stanje ekosistema u NPŠ?

Opšta razmera ekosistema u ciljanim oblastima.

Direktno posmatranje.

FIksna tačka za fotografisanje iz 20 lokacija.

Posmatranja i terenski izveštaji osoblja NPŠ.

Uprava NPŠ.

Koji je uticaj ispaše, sakupljanja SŠP, seče drveta za ogrev i turizma na ekosistem?

Stanje oblasti.

Direktno posmatranje.

Stalno praćenje parcela provereno na godišnjem nivou.

Posmatranja i terenski izveštaji osoblja NPŠ.

Uprava NPŠ.

Koji je status ključnih vrsta? Direktno posmatranje tokom godine.

Direktno posmatranje ptica.

Direktno posmatranje velikih sisara.

Sva posmatranja ključnih vrsti evidentiranih i prijavljenih od strane terenskog osoblje

Godišnje ispitivanje ptica.

Godišnji dan brojanja širom NP-.

Uprava NPŠ.

NGO Finches.

Više aktera.

9.4.2. PRAĆENJE KORIŠĆENJA

Praćenje korišćenja zaštićene oblasti

Svrha praćenja



Da li je godišnja seča šume u skladu sa planovima i sporazumima?

Direktno merenje oblasti pogođenih sečom.

Inspekcija od strane osoblja NPŠ-

Uprava NPŠ.

Da li se poštuju sporazumi za ispašu/sakupljanje/seču?

Opšti uslovi.

Sakupljene količine.

Terenske posete i izveštaji o svim oblastima za ispašu i sakupljanje.

Izveštaji sekača.

Uprava NPŠ.


79

Da li turizam utiče na zaštićenu oblast?

Broj posetilava.

Uticaj posetilaca na konkretne lokacije.

Izveštaji pružalaca usluga.

Direktno brojanje u periodima gužvi i na ulasku.

Terenske posete i izveštaji.

Pružaoci usluga.

Uprava NPŠ.

9.4.3. PRAĆENJE NAJVEĆIH PRETNJI

Praćenje najvećih pretnji za zaštićene oblasti

Svrha praćenja



Koja je razmera i lokacija požara?

Broj i oblast pod požarom.

Uzrok požara.

Merenje.

Inspekcija i istraga.

Uprava NPŠ.

Koja je razmera i uticaj nelegalne seče šuma?

Broj privođenja lica koja nelegalno seku šumu.

Površina/obim nelegalno isečene šume.

Uprava NPŠ.

Koja je razmera i uticaj krivolova?

Broj privođenja lkrivolovaca

Status ciljanih vrsta.

Uprava NPŠ.

Koja je razmera i uticaj zagađenja čvrstim otpadom?

Broj divljih deponija.

Stanje oblasti za piknik i drugih turističkih lokacija.

Obim sakupljenog smeća.

Inspekcija.

Merenje količine sakupljenog čvrstog otpada.

Uprava NPŠ.

NVO-i.

Da li kvalitet vode ispunjava neophodne standarde?

Ispitivanje kvaliteta vode.

Broj kuća/hotela sa adekvatnim septičkim sistemima.

Uzorci vode uzeti i ispitani godišnje sa odabranih lokacija.

Inspekcija.

Uprava NPŠ.

Koja je razmera i uticaj oštećenja zemljišta i divlje gradnje?

Broj divljo izgrađenih objekata. Inspekcija. Uprava NPŠ.

9.4.4. PROCENA DELOTVORNOSTI UPRAVLJANJA

Praćenje delotvornosti upravljanja

Svrha praćenja



Da li plan upravljanja postize svoj cilj i krajnji cilj?

Konkretni elementi ciljeva i krajnjih ciljeva za zaštićenu oblast.

Tromesečni pregled i izveštaj.

Godišnji pregled, analiza i izveštaj.

Uprava NPŠ.

Da li se upravne radnj sprovode?

Ciljevi za postizanje utvrđeni preko svake akcije u 5-godišnjem operativnom planu.

Završetak svih akcija u godišnjem planu rada.

Tromesečni pregled i izveštaj o svim akcijama planiranim za tromesečje. Procena da li je svaka planirana akcija završena.

Godišnji pregled, analiza i izveštaj.

Uprava NPŠ.


80

Da li se NPŠ-om delotvorno upravlja?

Rezultati godišnje procene Svetske banke/WWF sredstvo za praćenje delotvornosti upravljanja (METT).

Godišnja METT procena. Uprava NPŠ.

Da li je NPŠ finansijski održiv?

Prihodi i rashodi nasuprot budžeta.

Službeni račun zaštićene oblasti.

Godišnja revizija. Uprava NPŠ.

9.5. PLANIRANJE I IZVEŠTAVANJE

9.5.1. GODIŠNJI PLAN RADA

Uprava NPŠ treba da izradi godišnji plan rada u poslednjem tromesečju svake godine za završetak aktvnosti iz operativnog plana zakazanog za narednu godinu. Za godišnje planove rada mogu se koristiti format KAZS (MŽSPP) ili predloženi format prikazan u tabeli 32Tabela 26

Tabela 262. Jednostavna forma godišnjeg plana

Godišnji plan rada ostrva Deneri godina 2014

Naziv implementacione jedinice

AKTIVNOST Referenca

akcije plana

upravljanja

Aktivni mesec Budžet Izvor Napom

ene

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

9.5.2. GODIŠNJI IZVEŠTAJ.

Predloženi format godišnjeg izveštaja koji treba da pripremi Uprava NPŠ dat je u tabeli 33Tabela .


81

Tabela 33. Predloženi format godišnjeg izveštaja

Nacionalni park Šar planina

IZVEŠTAJ PRIPREMIO

Plan upravljanja Godina objavljivanja

Trajanje

REZIME

GLAVNA DOSTIGNUĆA

Navesti najvažnija dostignuća u upravljanju lokacijom prošle godine

1

2

3

4

5

GLAVNI IZAZOVI

Navesti najveće izazoe i pitanja sa kojima se zaštićena oblast suočila u protekloj godini

1

2

3

4

5

PRIMENA PLANA UPRAVLJANJA

AKTIVNOSTI

Popunite sledeću procenu na osnovu godišnjeg plana rada iz prethodne godine

NAZIV

AKTIVNOSTI (IZ

GODIŠNJEG

PLANA RADA)

Šifra aktivnosti plana upravljanja npr. 2.3.4

(Program/podprogram/aktivnost)

Da li je aktivnosti Komentari i

objašnjenja

Potpuno

završena

prema planu

Delimično

završena

Nije ili

minimalno

završena

Dodajte kolone

CILJEVI:

Rezimirati napredak ka svakom cilju u planu upravljanja. Komentari o značajnim dostignuća i pitanja koja zahtevaju pažnju.


82

PROGRAM 1 TITULA

PODPROGRAM 1.1

NAZIV **********CILJ**********

Komentari

Nastaviti za sve programe i podprograme

RESURSI

Dati procenu sledećih resursa za upralvjanje u prošloj godini

FINANSIJE

(priložiti pune finansijske izveštaje i račune) Adekvatnost finansiranja, stvaranje prihoda, postizanje finansijskih ciljeva

OSOBLJE

(Priložiti spisak svih radnih mesta) Adekvatnost broja, promene u prethodnoj godini, potrebne obuke, primljene obuke,

nedostatak veština, budući zahtevi

OPREMA I INFRASTRUKTURA

Adekvatnost, nabavka protekle godine, najveće potrebe za zamenom, održaanje ilui nabavka

PRAĆENJE

DELOTVORNOST UPRAVLJANJA

Priložiti popunjenu METT procenu za zaštićenu oblast

Dati komentar u nastavku u proceni METT iz prethodne godine

PRAĆENJE

Pružiti detalje o praćenju rezultata pokazatelja utvrđenih u planu upravljanja

Dati komentar o uspešnosti i izazovima programa praćenja

UPRAVA I ADMINISTRACIJA

Navesti sve službene sastanke održane tokom protekle godine (priložiti zapisnike)

Dati komentare

Spisak svih učesničkih skupova i aktivnosti održanih tokom prošle godine

Dati komentare

Dati komentare o administraciji zaštićenih oblasti

Navesti sve publikacije i reklamne materijale pripremljene od strane zaštićene oblasti u prošloj godini


83

PLAN UPRAVLJANJA

Predložiti i opradati sve potrebne amandmane na plan upravljanja

PLAN RADA ZA NAREDNU GODINU

GODIŠNJI PLAN RADA

Popuniti akcioni plan za svaki deo za narednu godinu, unakrsno povezano sa planom upravljanja.

Naziv lokaliteta Godina: 2012

Naziv implementacione jedinice npr. turistička sekcija/seosko udruženje

ZADATAK Šifra aktivnosti

plana

upravljanja

Aktivni mesec Potrebni

resursi

Potreban

budžeta

Napomene

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

RESURSI

Navesti sve zahteve za resursima za primenu plana u narednoj godini

Osoblje

Oprema i infrastruktura

Budžet

10. POSLOVNI PLAN

Detaljan poslovni plan za Nacionalni park Šara je pripremljen i objavljen odvojeno.

11. MAPE

U nastavku su prikazane 10 karata sa raličitim sadržajem.

8

4

11.1. GRANICE

Mapa 3 Granice i glavne administrativne jedinice Nacionalnog parka Šara


85

11.2. GEOLOŠK I I MINERALNI IZVORI-

Mapa 4 Geološki i mineralni izvori Nacionalnog parka Šara


86

11.3. ZEMLJIŠTE

Map 5 Pedološke karakteristike Nacionalnog parka Šara


87

11.4. HIDROLOŠKE KARAKTERISTIKE

Mapa 6. Hidrološke karakteristike Nacionalnog parka Šara


88

11.5. VEGETACIJA

Mapa 7 Mapa vegetacije Nacionalnog parka Šara


89

11.6. ZEMLJIŠNI POKRIVAČ

Mapa 8 Zemljišni pokrivač Nacionalnog parka Šara


90

11.7. KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

Mapa 9 Korišćenje zemljišta Nacionalnog parka Šara


91

11.8. TURIZAM

Mapa 10 Lokacije sa trenutnim i potencijalnim turističim značajem u Nacionalnom parku Šara


92

11.9. PAŠNJACI

Mapa 11 Zemljište za ispašu u Nacionalnom parku Šara


93

11.10. VAŽNE OBLASTI ZA FAUNU

Mapa 12 Važne oblasti za faunu u Nacionalnom parku Šara

parku kombëtar sha nacionalni park Šara rri · 2019-07-23 · delotvorno upravljanje. nedostatak...

Documents