pametna regulacija noćnog života u beogradu - libek.org.rs · promena imidža eograda, od...

PAMETNA REGULACIJA NOĆNOG ŽIVOTA U

BEOGRADU

SLOBODNO POSLOVANJE UZ SIGURNO OKRUŽENJE

1

Sadržaj

Sažetak ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- str 2

Značaj ugostiteljstva kao privredne grane u Beogradu ------------------------------------------------------------------- str 3

Problemski okvir -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- str 5

Visoki troškovi regulacije --------------------------------------------------------------------------------------------------------- str 6

Analiza postojećeg regulatornog okvira -------------------------------------------------------------------------------------- str 8

Studije slučaja --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- str 11

Preporuke -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- str 14

Istraživanje i metodologija ----------------------------------------------------------------------------------------------------- str 16

Model standardnog troška ----------------------------------------------------------------------------------------------------- str 17

Aneks I ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ str 18

Aneks II ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ str 21

2

Pametna regulacija noćnog života u Beogradu

Slobodno poslovanje uz sigurno okruženje

Sažetak

Ugostiteljstvo i noćni život u Beogradu čine ekonomski važnu lokalnu privrednu granu. Pored toga, oni nude i

druge prednosti: veliki broj radnih mesta za zaposlene sa niskim kvalifikacijama, ali i povremeno i privremeno

zaposlene mlade ljude tokom njihovog obrazovanja i tranzicije ka radu u struci, kao i promenu imidža Beograda

kao prestonice provoda i pozitivnih zbivanja u odnosu na prethodne veoma negativne slike koje i danas imaju

značajne posledice. Pored toga, ugostiteljstvo i noćni život prvenstveno su okrenuti domaćim potrošačima -

samim Beograđanima, a ne inostranim gostima, iako njihov broj značajno raste. Samim tim, ovi sektori pored

svog velikog ekonomskog značaja, imaju i snažan uticaj na opšti kvalitet života u gradu, pre svega za mlade

stanovnike.

I pored ovakvog stanja, regulacija poslovnih aktivnosti objekata u ovoj grani veoma opterećuje njihovo

poslovanje, što smanjuje ekonomske benefite i povećava cenu usluga za potrošače, ali i smanjuje kvalitet života

u gradu. Procenjeni administrativni troškovi samo dva postupka koja su specifična za sektor ugostiteljstva -

maloprodaju duvanskih proizvoda i postavljanje letnje bašte - na teritoriji Grada Beograda iznose 42,7 i 134,5

miliona dinara respektivno. Inspekcijski nadzor, gde su prisutni diskreciona moć inspektora, preklapanje

nadležnosti i prevelika regulisanost i najmanjih detalja, predstavlja posebno problematičan segment.

Istovremeno, činjenica je da grana zabave i noćnog života može da ima značajne negativne eksterne efekte,

pre svega usled emitovane buke, čiji nivo može da naruši kvalitet života ostalih stanovnika. Namera regulatora

svakako je da zaštiti ostale građane od troškova nastalih radom objekata aktivnih u sektoru ugostiteljstva i

zabave, ali trenutno nametnuta rešenja veoma su rigidna, i nameću veoma visoke troškove - troškovi

propuštene prilike usled regulacije radnog vremena ugostiteljskih objekata iznose oko 20% trenutno

ostvarenog prometa, tj. oko 5,3 milijarde dinara na godišnjem nivou. Novi pristup smart regulacije bazirane na

podacima mogao bi da dostigne željene ciljeve, uz znatno niže troškove od trenutnih, ukoliko bi se regulacija

okrenula od regulisanja radnog vremena ka regulisanju nivoa buke. Predlog ovakve promene omogućio bi onim

lokalima koji ne stvaraju eksterne efekte u vidu prekomerne buke da nesmetano rade i unapređuju poslovanje,

korisnicima da uživaju u višem kvalitetu pruženih usluga, a da istovremeno to ne dovede do smanjenja kvaliteta

života ostalih stanovnika Beograda.

3

Značaj ugostiteljstva kao privredne grane u Beogradu

Postoji značajna istorijska tradicija u sektoru ugostiteljstva

Beograd je u regionalnom, a i evropskom okviru, prepoznat kao prestonica dobre zabave i grad koji

nikad ne spava

Sektor ugostiteljstva je važna lokalna privredna grana za Beograd, sa preko 10 000 zaposlenih i 200

miliona evra prometa godišnje

Sektor je veoma važan i za veliki broj mladih, koji finansiraju svoje školovanje ili tranziciju ka radu u

struci, privremenim i povremenim radom u ugostiteljstvu

Privrednu granu ugostiteljstva u Beogradu u 2014. godini činilo je 2 567 pravnih lica, sa ukupno 10 725

zaposlenih, sa udelom od 3,4% u broju pravnih lica i 2,3% u ukupnoj zaposlenosti na nivou Grada Beograda.1

Ukupni prihodi ugostiteljstva u Beogradu činili su 25,7 milijardi dinara, tj. oko 210 miliona evra u 2014.

Ugostiteljstvo obuhvata pravna lica čija primarna delatnost se sastoji od pružanja usluga konzumacije hrane i

pića - restorani, bistroi, barovi, kafeterije, poslastičarnice, kafići, noćni klubovi itd. Prosečna zarada u ovoj grani

u Beogradu iznosila je 30 400 dinara u neto iznosu, što je 40% više od postojeće nacionalne minimalne zarade,

ali svega 55% prosečne zarade u Beogradu, što odslikava činjenicu da za veliki broj radnih mesta (pre svega

konobara i pomoćnih radnika) nisu potrebne visoke kvalifikacije. Pored toga, niže zarade se kompenzuju i

činjenicom da tradicionalno postoje izvori prihoda za zaposlene koji ne dolaze direktno iz radnog odnosa, kao

što je bakšiš.

Ovi podaci ne odslikavaju u potpunosti važnost ugostiteljstva za lokalnu privredu: zaposlenost je

mnogo viša nego što to pokazuje zvanična statistika, jer ona obuhvata samo osobe koje su zaposlene na

određeno ili neodređeno vreme, a ne obuhvata zaposlene na privremenim i povremenim poslovima, čiji je broj

sasvim sigurno pojedinačno najveći. Poseban značaj se ogleda u tome što su poslovi u ugostiteljstvu za veliki

broj ovih mladih radnika zapravo često prvi kontakt sa tržištem rada: značajan broj njih su učenici i studenti

tokom školovanja koji na taj način delimično ili u potpunosti finansiraju svoje studije.2 I samoj grani posebno

odgovara ovakva radna snaga - kako data radna mesta ne zahtevaju značajan nivo kvalifikacija, radnike na

većini ovih poslova je relativno lako obučiti, i posao zahteva fleksibilnije radno vreme usled rada u smenama

(što se više može uskladiti sa obavezama mladih na fakultetu nego sa obavezama starijih radnika). Pored toga,

kako je za diplomirane studente dobijanje prvog posla u struci povezano sa značajnim čekanjem (koje se meri

u mesecima ili čak godinama, zavisno od struke) poslovi u ugostiteljstvu mogu da predstavljaju dobrodošao

priliv sredstava za životne potrebe dok im se ne ukažu izazovnije karijerne prilike. Takođe ne treba potcenjivati

ni ulogu ove grane kao prvog poslodavca - u okviru čega mladi ljudi stiču takozvane meke veštine (soft skills)

koje na duži rok povećavaju njihovu zapošljivost: kako komunicirati sa drugim ljudima, pristupiti radnim

obavezama, uključiti se u rad u timu itd.

Ugostiteljstvo i noćni život imaju dugu istorijsku tradiciju u Beogradu. Trebalo bi pomenutni da je prvi

namenski objekat posvećen ispijanju kafe (’’kafana’’) otvoren već 1522, samo godinu dana od turskog

osvajanja grada. Kafane su tokom XIX i XX veka postale pored ugostiteljskih objekata i socijalne institucije -

1 Podaci Sekretarijata za upravu - Sektora statistike Grada Beograda. 2 Ova činjenica ima posebnu važnost imajući u vidu otežano uključivanje u tercijarno obrazovanje u Srbiji, pošto je sistem u kome se studenti finansiraju na osnovu svog školskog uspeha regresivan. Prema tome, studiranje u Srbiji sistemski privlači privilegovanije, umesto da služi kao sredstvo socijalne mobilnosti. Videti više u: Socijalna dimenzija visokog obrazovanja u Srbiji - Studija zatečenog stanja, 2012.

4

pripadnici različitih političkih partija nisu zalazili u iste kafane, u njima su se pisali politički programi i manifesti;

vodeći beogradski intelektualci (pisci, glumci, profesori univerziteta) bili su česti gosti ovakvih ustanova, čemu

svedoči veliki broj lokalnih legendi koje su njima posvećene, kao i cela Skadarska ulica.

Međutim, kako su se vremena menjala, tako se menjao i obrazac sektora ugostiteljstva. Promenom

potrošača, smenom samih generacija, ali i promenom njihovih potreba i navika, došlo je i do promena u

okvirima noćnog života u Beogradu. Otvaraju se prve diskoteke 1960-ih godina, kasnije i noćni klubovi, dok

drugi vidovi ove privredne grane gube primat, koji je najvidljiviji u zatvaranju velikog broja objekata koji su

nekada bili na glasu. Rađaju se (i nestaju) subkulture koje svojim životnim obrascima, ali i muzičkim ukusima,

utiču na kreiranje novih ili diferenciranje postojećih sadržaja i ponude. Kako je turska (ili domaća) kafa ustupila

pred espresom, tako su i kafane ustupile mesto barovima i noćnim klubovima kao centar zabave i noćnog

života.

Za razliku od velikog broja gradova iz regiona, Beograd je prepoznat kao centar zabave i noćnog života,

sa svim pratećim sadržajima. Većina ugostiteljskog sadržaja počiva na potrošnji stanovnika Beograda, ali je i

udeo stranih turista zadnjih godina postao primetan i sve značajniji. Tome je doprinela donekle uspela

promena imidža Beograda, od prestonice zemlje koja je u ratu, do centra zabave i noćnog života. Beograd kao

turistička destinacija za mlade je promovisan u velikom broju inostranih časopisa, kao što su The Lonely Planet,

Trip Advisor... Jedna od karakteristika Beograda u odnosu na druge destinacije je u originalnosti domaće scene

(na primer, splavovi na rekama kao jedan od fenomena noćnog života koji se retko može drugde sresti) ali i

viđenju da ’’grad nikada ne spava’’ već da za razliku od mnogih drugih gradova, noćni ili dnevni provod nije

ograničen samo na dane vikenda, već je moguće naći značajan broj takvih sadržaja tokom cele nedelje, čak i

radnim danima. U regionalnim okvirima, Beograd je ovakav imidž uživao i tokom Jugoslavije, kao

najmnogoljudniji grad koji je posledično imao da ponudi mnogo više sadržaja iz ove oblasti. I danas je jedna od

prvih asocijacija velikog broja mladih ljudi iz regiona na Beograd zapravo noćni život i dobar provod.

Sektor turizma i ugostiteljstva je jedan od sektora koji su iskusili dinamičan razvoj u zadnje dve

decenije: od potpune međunarodne izolacije, usled ratova i sankcija, do ponovnog povratka na mapu poželjnih

turističkih destinacija. Veliki značaj u Beogradu predstavlja sektor kongresnog turizma, ali i epitet Beograda

kao centra noćnog života. Određena ponuda privlači pažnju u međunarodnim okvirima, pre svega Savamala i

drugi devastirani delovi grada koji prolaze kroz urbanu džentrifikaciju, pa se Beograd poredi i sa Berlinom kao

grad koji uz zabavu nudi i savremene kulturne i umetničke sadržaje.

5

Problemski okvir

Grana ugostiteljstva je pogođena visokim poreskim davanjima - usled radno intenzivnog karaktera

posebno je pogađaju visoki nameti na rad, kao i viša stopa PDV-a koja se primenjuje na usluge

Sistem parafiskalnih naknada je u praksi nesređen i komplikovan

Glavni izazov leži u polju poslovnih regulacija, koje sa sobom nanose visoke troškove poslovanja, kao i

nesigurnost u primeni postojećih pravila.

I pored važnosti ugostiteljstva i noćnog života za privredu i imidž Grada Beograda, postojeće stanje se

nikako ne može nazvati zadovoljavajućim. Privredni subjekti iz ove privredne grane dele iste probleme kao i

oni iz ostatka privrede, ali zato imaju i posebne probleme koji pogađaju samo njih. Visoka poreska davanja,

koja pored poreza na dodatu vrednost podrazumevaju i poreze i doprinose na zarade, jedan su deo problema.

On je dodatno pogoršan time što se hrana i piće koji se služe u ugostiteljskim objektima oporezuju

standardnom stopom PDV-a od 20%, umesto nižom stopom od 10% koja važi za prehrambene namirnice. Drugi

otežavajući karakter su parafiskalni nameti, od kojih neki opet pogađaju celokupnu privredu dok su neki

usmereni više na samo ugostiteljstvo, kao što je na primer naknada za reprodukciju muzičkog zvuka koju

naplaćuje SOKOJ. Prema istraživanjima NALED-a, ceo sistem parafiskala je nesređen: dobar deo njih su zapravo

porezi na određenu delatnost, a ne naknade; često postoje više njih koji pogađaju istu delatnost; neki nisu

namenjeni adekvatnom nivou vlasti itd; a ne postoji ni zvaničan registar parafikalnih nameta, iako se njegova

izrada planira već duže vremena. Trenutno je prebrojano 404 parafikalnih nameta, ali ne znači da je to i

konačan broj, jer veoma sporo napreduje inicijativa o uvođenju reda u ovoj oblasti putem kreiranja registra

parafikala putem novog jedinstvenog Zakona o javnim naknadama.3

Drugi, važniji problem predstavljaju regulacije poslovnih aktivnosti. Opšti kvalitet poslovne regulacije

meren međunarodnim indeksima u Srbiji je nezadovoljavajući - tako Economic Freedom of the World 2016

Instituta Frejzer Srbiju rangira kao 120. zemlju na svetu po ekonomskoj regulaciji, dok Global Competitevenss

Report Svetskog ekonomskog foruma 2016 - 2017. Srbiju smešta na 128. mesto po opterećenju od strane

državne regulacije (pitanje 1,09). Iako je zadnjih godina došlo do pomaka, prvenstveno u rangiranju na Doing

Business listi Svetske banke, i to u oblasti kao što su izdavanje dozvola, plaćanje poreza, i registracija vlasništva

i novog preduzeća, ipak veliki broj problema koji se javljaju u oblasti regulacije i dalje ostaje nerešen. Pored

toga, postoje i značajne sektorske regulacije koje pogađaju posebno granu ugostiteljstva i noćnog života, pored

opštih regulacija. Neke od njih nanose manja administrativna opterećenja, ali ih je puno, dok neke sa sobom

povlače veoma visoke troškove po poslovanje, među kojima se svakako ističe regulacija poslovnog vremena.

Primena regulacije na terenu putem inspekcijskog nadzora je takođe jedan od problema koji se pokušao rešiti

usvajanjem novog Zakona o inspekcijskom nadzoru 2015, ali nedostaje još uvek monitoring njegove primene.

Regulacija ugostiteljstva je u zadnje vreme privukla veliku pažnju gradskog nivoa vlasti usled postojanja

određenih eksternalija (pre svega u oblasti emitovanja buke) koje pogađaju ostale građane koji nisu

konzumenti ovih usluga, prvenstveno stanare koji žive u blizini ovakvih objekata. Umesto pametnih regulacija

koje pogađaju samo one koji proizvode probleme, ili koje dovode do internalizacije eksternih troškova, gradske

vlasti su na talasu populizma koji je već u zadnjoj deceniji postao svojstven gradskim javnim politikama, usvojile

regulaciju koja u mnogome otežava poslovanje lokala u grani ugostiteljstva, zabave i noćnog života, pre svega

3 Nezvanična lista parafiskala dostupna je na sajtu NALED-a: http://www.naled-serbia.org/sr/parafiscals/index/Registar-neporeskih-i-parafiskalnih-nameta

http://www.naled-serbia.org/sr/parafiscals/index/Registar-neporeskih-i-parafiskalnih-nameta

http://www.naled-serbia.org/sr/parafiscals/index/Registar-neporeskih-i-parafiskalnih-nameta

6

u vidu ograničavanja radnog vremena i ograničavanja vremena u kome je moguće puštati muziku. Ovakva

javna politika koja sve subjekte regulacije tretira podjednako (one-size-fits-all-policy) nanosi nesrazmerno

visoke troškove celoj privrednoj grani i široj lokalnoj zajednici, u odnosu na benefite koje pruža. Zbog svega

toga javlja se važnost istraživanja koje bi pokušalo da analizira probleme sa kojima se u praksi suočava cela

grana ugostiteljstva i noćnog života u Gradu Beogradu.

Visoki troškovi regulacije

Najveći problemi identifikovani su u oblasti regulacije poslovnih aktivnosti. Pojedinačno najviše

troškove donosi ograničavanje radnog vremena ugostiteljskih objekata, u iznosu od 20% izgubljenog

prometa ili 5,3 milijarde dinara na godišnjem nivou.

Drugi primer štetne regulacije jeste odluka o izgledu senila u letnjim baštama, gde su procenjeni

jednokratni troškovi nabavke nove opreme oko 102,7 miliona dinara.

Administrativni troškovi su takođe visoki, i za samo dva postupka koji su uglavnom karakteristični za

ugostiteljstvo (dobijanje dozvola za letnju baštu i izveštavanje o prometu duvanskih proizvoda) iznose

pojedinačno 134,6 i 42,7 miliona dinara na godišnjem nivou.

Odgovori dobijeni putem intervjua i anketa ukazuju na percepciju da ograničavanje radnog vremena

lokala dovodi do velikih procenjenih troškova usled propuštenih poslovnih prilika - gotovo svi lokali bi imali

duže radno vreme uveče, pre svega vikendom, u odnosu na ono trenutno dozvoljeno. Jedino na lokale

restoranskog tipa ne utiče određivanje radnog vremena, što je i razumljivo imajući u vidu tip usluge koji

pružaju. U vezi sa zoniranjem delova grada kao prostora koji imaju različite zahteve u vezi sa bukom postoje

različita mišljenja: neki ispitanici ovu meru podržavaju, a neki joj se protive. Trenutna kaznena politika poreske

inspekcije koja u slučaju prekršaja, pored naplaćivanja visokih kazni i privremeno zatvara lokale, uniformno je

ocenjena kao posebno teško breme po poslovanje, naročito jer je značajan broj ovih prekršaja minornog

karaktera (npr konobar je zaboravio da izvadi bakšiš iz kase). Poseban problem predstavlja nova regulacija

senila za letnje bašte, usled obaveza da se koriste samo određene boje i dizajn. Parafiksalni nameti nisu

ocenjeni kao posebno važan problem za ovu granu, mada je procedura dobijanja dozvola za letnju baštu

ocenjena kao komplikovana, a visina naknade visoka. Naknada SOKOJ-u je pre svega ocenjena kao nejasna

(plaća se po kvadraturi, a ne po prometu ili broju gostiju) i postoji nezadovoljstvo usled monopolizacije ovog

pitanja jer ne postoje druga udruženja koja mogu da pruže konkurentne usluge.

Kao ilustraciju regulatornog okvira koji je neadekvatan i koji nanosi administrativne troškove ugostiteljskim

objektima, prikazani su administrativni troškovi koji su povezani sa dve procedure koje su uglavnom specifične

za ovaj sektor. Jedan je dobijanje letnje bašte, a druga dozvole za promet duvanskih proizvoda u maloprodaji.

Treća ilustracija prikazuje supstancijalne troškove nastale gradskom regulacijom o obaveznom izgledu senila

za letnje bašte. Obračuni su vršeni pomoću Metodologije standardnog troška, standardnog alata prilikom

analize efekata propisa, koji se već godinama koristi u Srbiji u tu svrhu.

7

Obračunato opterećenje lokalne grane ugostiteljstva i noćnog života u Beogradu za postavljanje letnjih

bašti iznosi ukupno 134,6 miliona dinara na godišnjem nivou. Od ove sume 49,8 miliona dinara odnosi se na

administrativne troškove sređivanja dokumentacije, a dodatnih 84,7 miliona dinara na supstancijalne troškove

- troškove izrade tehničke dokumentacije i troškove raznih taksi za dobijanje dozvole.

Sa druge strane, opterećenje lokalne grane ugostiteljstva i noćnog života u Beogradu za dobijanje dozvole

za maloprodaju duvanskih proizvoda iznosi ukupno 42,7 miliona dinara na godišnjem nivou. Svi ovi troškovi

su administrativnog karaktera.

Supstancijalni troškovi zamene postojećih senika onima koji ispunjavanju propise koji se tiču boja i

senčenja na teritoriji Grada Beograda procenjeni su na 102,7 miliona dinara.

Prema tome, samo ova tri analizirana slučaja dovode do godišnjih troškova po odabrani sektor od 177,3

miliona dinara na godišnjem nivou, kao i jednokratnog troška za nabavku novih senika od 102,7 miliona

dinara.

Pored ovih administrativnih i supstancijalnih troškova, neophodno je proceniti i troškove propuštene

prilike, koji nastaju usled regulatornih obaveza. Najvažniji ovakvi troškovi u sektoru ugostiteljstva nastaju usled

ograničenja radnog vremena. Procena ugostitelja je da bi liberalizacija radnog vremena dovela posledično do

značajno većeg prometa u njihovim lokalima. Iako je za tačnije određivanje nivoa prometa do koga bi došlo

usled liberalizacije radnog vremena neophodno napraviti relativno komplikovan mikroekonomski model, usled

nedostatka neophodnih podataka to nije bilo moguće u okviru ovog istraživanja. Umesto toga, najbolja

raspoloživa opcija bila je sakupiti mišljenje vlasnika i menadžera lokala o tome da li bi liberalizacija povećala

njihov promet - osim ispitanika restoranskog tipa, svi anketirani su se složili sa ovom tvrdnjom, ali su davali

različite vrednosti, usled postojanja diferencijacije usluga koje pružaju, klijentele koju privlače itd. Prosečna

procenjena vrednost porasta prometa u slučaju potpune liberalizacije radnog vremena iznosi 20% trenutnog

prometa. Imajući u vidu podatke da je ova grana u 2014. ukupno imala prihode od 25,7 milijardi dinara na

teritoriji Grada Beograda, usklađeno sa inflacijom u 2015. i 2016. godini, procenjen gubitak poslovnih prihoda

usled regulacije radnog vremena iznosi 5,3 milijardi dinara odnosno preko 40 miliona evra. Imajući u vidu

poresku stopu kojom se oporezuju usluge u ugostiteljstvu i pratećim delatnostima (PDV od 20%), ovo sa sobom

povlači i niže prihode od PDV-a za centralni nivo države od 880 000 000 dinara, ili preko 7 miliona evra.

8

Analiza postojećeg regulatornog okvira

Regulatorni okvir za obavljanje ugostiteljskih aktivnosti je preregulisan, često nepotrebno idući do

najsitnijih detalja.

U određenim segmentima i dalje postoji visok nivo diskrecionih ovlašćenja inspektora, što dovodi do

nesigurnosti jer ostavlja mogućnost drugačijih ocena ispunjenosti propisa u istoj ili sličnoj situaciji.

Postoje preklapanja u nadležnostima, što u specifičnim situacijama onemogućava sprovođenje barem

jednog propisa.

Kaznena politika, posebno poreske inspekcije, doživljava se kao nepravedno oštra. Posebno izdvojen

primer je privremeno zatvaranje lokala.

Sistem inspekcijskog nadzora u Srbiji bitno je izmenjen i modernizovan usvajanjem novog Zakona o

inspekcijskom nadzoru 2015, koji se primenjuje od 15. aprila 2016. Cilj novog zakona bio je modernizacija i

poboljšanje performansi inspekcijskog nadzora, pošto su prethodni propisi poticali iz 1992, usled preklapanja

nadležnosti među različitim inspekcijama i nedovoljne organizovanosti njihovog zajedničkog rada.

Za rad ugostitelja od važnosti su sledeće inspekcije na republičkom nivou:

1. poreska

2. turistička

3. sanitarna

4. inspekcija rada

5. poljoprivredna

6. protivpožarna

Pored toga, od značaja su i inspekcije na lokalnom, gradskom, nivou:

1. komunalna

2. turistička

Novi sistem inspekcijskog nadzora je tek počeo sa primenom, pa je još uvek rano reći da li su željene

promene u načinu njihovog funkcionisanja počele da daju rezultate. Sa druge strane, utoliko je više bitan

monitoring ove javne politike da bi se uvidelo da li dolazi do željenih pozitivnih pomaka, i da li se nailazi na

probleme u implementaciji. Nažalost, kako je celokupan sistem monitoringa i evaluacije javnih politika u Srbiji

nedovoljno razvijen, male su šanse da do ovoga dođe u praksi.

Intervjui sprovedeni na terenu sa vlasnicima i menadžerima objekata iz sektora ugostiteljstva govore da

postoji niz nerešenih problema koji se još uvek pojavljuju. Jedan od problema leži i dalje u neusaglašenosti

propisa među različitim inspekcijskim službama, što dovodi do direktnih problema u tome na koji način

postupati i čije rešenje ispuniti, jer je preduzeće kako god da postupi u nekom prekršaju.

’’Ima tu puno problema, često su skroz neusaglašeni. Meni se desilo da mi dođe ekološka, i da kaže - emituješ

previše buke, stavi dupla vrata na ulaz pa će to biti okej. Ja to uradim, ali mi posle par dana dođe građevinska

i naredi mi da to skinem. Kažu - ne može, nije po propisima’’.

Kvalitet poznavanja propisa od strane inspektora je takođe upitan. Ono što je svakako tačno je da ne

postoji sistemski pristup podizanju kapaciteta trenutnih ljudskih resursa u državnim institucijama - a da bi one

9

mogle da napreduju u svom radu neophodno je odvojiti vreme za adekvatnu obuku zaposlenih, naročito kada

ih njihov posao dovodi u direktan kontakt sa građanima.

’’Nisam bio u lokalu kada je došao inspektor jer tada igrom slučaja nisam bio u Beogradu. Posle toga mi je

poštom stiglo obaveštenje da u ponedeljak u 9h moram da dođem kod njega u kancelariju. A šta ako ja ne

mogu, ako sam bolestan, ili nisam u zemlji? Takvo ponašanje je skroz nepoštovanje našeg vremena, umesto

da pozovu i da se dogovorimo kada možemo.’’

’’U zavisnosti od toga ko kako radi, ima i jako neprijatnih scena. Inspektori mogu da budu bezobrazni. Neki od

njih su zaostali u nekoj prošloj eri kada je sve bilo državno, a privatno se samo tolerisalo. Oni misle da smo svi

mi lopovi i da je njihov posao da nas uhvate kako krademo. Jednom je poreski inspektor u lokalu izvadio pištolj

i vikao kako zbog mene i sličnih lopova njegovo dete ne može da ide u vrtić’’.

’’Ovi iz ekološke inspekcije su bili bezobrazni. Merili su nam čak i buku klima uređaja’’.

Istovremeno, i među vlasnicima lokala postoje negativni slučajevi ponašanja prema inspektorima, što

samo posebno naglašava neophodnost njihove obuke za rad u takvim situacijama.

’’Ima i svakakvih vlasnika lokala. Ima jedan iz kraja koji je kada su se stanari žalili na buku seo u auto i parkirao

ga ispred ulaza, pa je potom turirao motor najglasnije što može. Isto tako, jedan drugi je zaključao inspekciju

kada mu je došla i nije hteo da ih pusti iz lokala. Treći je zaključao sebe u lokal kada mu je došla poreska pa je

jeo fiskalne račune jer je bio besan na njih’’.

Veliki problemi su identifikovani u domenu regulatornog okvira, delimično usled nekvalitetnih

regulatornih rešenja, a delimično i usled njihove nekonzistentne primene. U okviru ovih regulatornih

manjkavosti, najviše se ističu:

preregulisanost - do sitnica se regulišu ne tako važni delovi poslovanja koji mogu biti slobodno

ostavljeni uzansama privatnog poslovanja

neusklađenost regulacija - različiti akti regulišu istu oblast, ali na drugačiji, međusobno nekompatibilan

način

nedovoljna specifikovanost regulacije i time nastala diskreciona moć inspektora

visoki troškovi poslovanja koji nastaju usled nekvalitetne regulacije.

Preveliki deo poslovnih aktivnosti ugostiteljskih objekata, umesto da bude ostavljen dobroj poslovnoj

praksi, reguliše se do najsitnijih detalja. Veliki broj ovih oblasti je trivijalan ili nepotreban, ali to sa druge strani

kreira visoku verovatnoću da barem nešto od pravila nije ispoštovano. Neki od primera koji se mogu prikazati

su:

- obaveza priključenja objekta na javnu telefonsku mrežu (u XXI veku kada korišćenje fiksne telefonije opada a

primat je preuzela komunikacija putem mobilnih telefonskih uređaja)

- određivanje minimalne temperature u prostorijama od 18,5 stepeni (kao da radnici ne mogu da se obuku

adekvatno temperaturnim uslovima ili da mušterije ne mogu da odaberu drugi lokal ukoliko im temperatura

ne odgovara ukusu; postoje i praktični problemi - npr pucanje cevi za centralno grejanje, kao što je bilo u centru

Beograda u januara 2017, te da li onda ugostiteljski objekti ne mogu taj dan da rade ili kada se zatvaraju)

- obaveza prekrivanja stola stolnjakom ili pojedinačnim podmetačima ispred svakog gosta

- obaveza korišćenja polica za odlaganje čaša

10

Iz nedovoljno jasnih odredbi nužno sledi visoka diskreciona moć inspektora, koji onda sami procenjuju

da li je neki propis ispunjen ili nije. Neki od primera koji se mogu navesti su:

- prostor mora da bude opremljen i uređen tako da omogućava racionalno korišćenje prostora (kako odrediti

šta racionalno korišćenje a šta nije; kao i stav koji insistira da državni činovnik, umesto da se bavi važnijim

pitanjima, mora da se bavi poslom vlasnika i menadžera koji već imaju snažne podsticaje da prostor bude

racionalno korišćen)

- pod mora biti od materijala koji se lako čisti i održava (kog materijala, i zar se sam vlasnik neće za to starati

da bi olakšao funkcionisanje lokala)

- prostorija mora biti opremljena nameštajem prikladnim za usluživanje hrane i / ili pića (kako je odrediti šta

je prikladan nameštaj, a šta nije)

Diskreciona moć inspektora nije dobro rešenje jer je nju veoma lako zloupotrebiti, sa jedne strane, a

sa druge, više inspektora može da jednu istu situaciju oceni na više različitih načina, tj. da ona zadovoljava ili

ne zadovoljava postavljene standarde. Međutim, važno je razumeti i da eliminacija diskrecione moći

inspektora može da vodi i preteranoj regulaciji, i da u pojedinim situacijama inspektori moraju da imaju

mogućnost da izvrše procenu o poštovanju propisa od slučaja do slučaja.

Kaznena politika predstavlja još jedan problemski aspekt. Pored visokog iznosa pojedinih novčanih

kazni, koje mogu ali ne moraju biti smatrane opravdanim, u nekim slučajevima ne postoji gradacija odnosno

razlika između nivoa kazni za pravna lica i preduzetnike. Po pravilu, ne postoji gradacija nivoa kazni između

pravnih lica imajući u vidu njihove prihode ili broj zaposlenih, tako da je trenutna kaznena politika regresivna

jer isti iznos kazne plaćaju i firme sa visokim i one sa niskim prihodima. Neuralgična tačka kaznene politike

predstavlja i zabrana poslovanja lokala u slučaju postojanja poreskih prekršaja - ne samo da to značajno

povećava celokupan iznos kazne, već to dovodi i do smanjenja javnih prihoda po smanjenoj naplati PDV-a

(jedan deo potrošača se svakako usmeri na drugu ponudu, ali ne svi).

Detaljnija analiza regulatornog okvira za ugostiteljske objekte, sa posebnim akcentom na inspekcijski nadzor,

dostupna je kao poseban istraživački dokument, na sajtu Libertarijanskog kluba www.libek.org.rs.

http://www.libek.org.rs/

11

Studije slučaja

Neki od akutnijih problema lociranih pomoću intervjua i potom ankete prikazani su u formi 5 odabranih

studija slučaja. Odabrana su pitanja dužine radnog vremena, papirologije vezane za postavljanje letnje bašte i

maloprodaju duvanskih proizvoda, te parafiskalni nameti koji su specifični za oblast ugostiteljstva.

Slučaj 1:

Vrsta ugostiteljskog objekta: kafić

Gradska opština: Stari grad

Veličina subjekta: malo pravno lice

Troškovi regulacije radnog vremena:

Zakonsko ograničenje radnog vremena radnim danom: 06 - 24h radnim danom

Zakonsko ograničenje radnog vremena vikendom: 06 - 01h radnim danom

Preferirano radno vreme radnim danom da nema ograničenja: 09 - 24h

Preferirano radno vreme vikendom da nema ograničenja: 10 - 02h

Procenjeni dodatni promet lokala na nedeljnom nivou koji bi bio ostvaren u slučaju ukidanja ograničenja

radnog vremena: 20%

Parafiskali:

Naknada za letnju baštu (na godišnjem nivou): 100 000 rsd

Naknada za autorska prava za reprodukciju zvuka (na godišnjem nivou): 30 000 rsd

Komunalna taksa za isticanje fime: ne plaća

Izdavanje dozvole za maloprodaju duvanskih proizvoda (na godišnjem nivou): 9 000 rsd

Troškovi regulacija izgleda letnjih bašti:

Procenjeni troškovi zamene senila u skladu sa gradskom odlukom: 20 000 - 100 000 rsd

Slučaj 2:






12





radnog vremena: 70%

Parafiskali:

Naknada za letnju baštu (na godišnjem nivou): ne plaća


Komunalna taksa za isticanje fime: 80 000 rsd

Izdavanje dozvole za maloprodaju duvanskih proizvoda (na godišnjem nivou): ne plaća


Procenjeni troškovi zamene senila u skladu sa gradskom odlukom: nema baštu

Slučaj 3:










radnog vremena: 50%

Parafiskali:

Naknada za letnju baštu (na godišnjem nivou): nema baštu





Procenjeni troškovi zamene senila u skladu sa gradskom odlukom: nema troškove

13

Slučaj 4:

Vrsta ugostiteljskog objekta: nedeklarisano

Gradska opština: Vračar








radnog vremena: 70%

Parafiskali:

Naknada za letnju baštu (na godišnjem nivou): 20 000 rsd





Procenjeni troškovi zamene senila u skladu sa gradskom odlukom: nema troškove

Slučaj 5:

Vrsta ugostiteljskog objekta: restoran

Gradska opština: Savski venac








radnog vremena: minoran

14

Parafiskali:

Naknada za letnju baštu (na godišnjem nivou): u zavisnosti od opštine i veličine


Komunalna taksa za isticanje fime: 20 000 rsd



Procenjeni troškovi zamene senila u skladu sa gradskom odlukom: 400 000 rsd

Preporuke za unapređenje stanja

Zamena ograničenja radnog vremena ograničenjem buke - ovom merom se omoguće poslovanje onim

objektima koji ne proizvode negativne eksterne efekte

Deregulacija poslovnih aktivnosti sektora ugostiteljstva

Revizija inspekcijskog nadzora - veće sadejstvo inspekcijskih službi, smanjenje diskrecione moći

inspektora

Unapređenje planiranja, donošenja i sprovođenja javnih politika na lokalnom nivou u oblasti poslovne

regulacije

1. Zamena opšteg ograničenja radnog vremena ugostiteljskih objekata novom regulacijom zaštite od buke

Sličan princip već postoji u trenutnom regulatornom okviru, ali se ne primenjuje - ostavljena je mogućnost da

Grad Beograd donese Odluku o produženom radnom vremenu za ugostiteljske objekte koji se ne nalaze u

stambenim zgradama, ali do sada ovakva odluka nije doneta. Cilj donošenja trenutnog ograničenja radnog

vremena koji nanosi veliku ekonomsku štetu jeste zaštita građana od prekomerne buke koja nastaje kao

posledica rada ugostiteljskih objekata. Međutim, ovo nanosi troškove propuštenih ekonomskih prilika ne samo

onima koji proizvode buku, nego i onim ugostiteljskim objektima koji to ne čine. Umesto toga, predlažemo

rešenje koje će da ograniči nivo emitovane buke, koje će da pogađa samo one ugostiteljske objekte koji

stvaraju eksterne efekte u vidu buke koja smeta drugim građanima.

Određivanje nivoa emitovane buke pre svega je tehničko pitanje. Buka nastala radom ugostiteljskih objekata

može se podeliti na primarnu buku (onu koju proizvode sami objekti i na koju oni mogu direktno uticati) i

sekundarnu buku (ona koja je izvan domašaja ugostiteljskih objekata). Nivo primarne buke, kao i do sada, ne

treba da se meri sa izvora buke, već sa tačke prijema buke. Ograničio bi se nivo buke koji je moguće da se primi

u stanovima i drugim jedinicama koje se nalaze neposredno uz ugostiteljski objekat. Oni ugostiteljski objekti

koji mogu da uvođenjem različitih oblika zaštite od primarne buke (zvučna izolacija, tehničko ograničenje nivoa

muzike itd) smanje prijem buke ispod maksimalno propisanog ne podležu ograničenju radnog vremena, već

radno vreme određuju samostalno. Sa druge strane, oni ugostiteljski objekti koji to ne mogu ili ne žele da

izvedu iz bilo kog razloga, i dalje podležu ograničenju radnog vremena kao i do sada. Pored toga, obe vrste

objekata podležu različitim inspekcijskim kontrolama, među kojima je i kontrola radnog vremena i kontrola

nivoa buke, kao što je i do sada bio slučaj.

15

Sekundarna buka, ona koja nastaje posledično radom ugostiteljskih objekata ali je izvan njihove kontrole, ovim

rešenjem i dalje ostaje mogući problem - to bi na primer bila buka koju proizvode korisnici ugostiteljskih usluga

po napuštanju lokala, taksi vozila koja prolaze ulicom itd. Međutim, i ovaj problem je moguće rešiti

regulacijom. Kako veliki broj (ako ne i svi) ugostiteljski lokali sa dužim radnim vremenom imaju službu

obezbeđenja, njima se može delegirati nadležnost da kontrolišu nivo buke nastale od gostiju u neposrednoj

blizini lokala, pre svega upozoravanjem na nivo buke i na moguće kazne koje im može propisati nadležni gradski

organ, tj. komunalna policija. Prema tome, zaposleni u ugostiteljskim objektima nemaju nikakvu ulogu osim

preventivne - u slučaju da ne mogu uticati na nivo buke njihovo zaduženje bilo bi pozivanje komunalne policije.

Kako različiti ugostiteljski objekti zbog objektivnih okolnosti nose i različiti rizik od pojave sekundarne buke,

potrebno je odrediti zone visokog, umerenog i niskog rizika od pojave sekundarne buke, pre svega imajući u

vidu lokaciju objekta i njegove karakteristike, istorijsku pojavu (prethodne žalbe na buku), blizinu i broj

stambenih jedinica, broj ugostiteljskih objekata itd. U slučaju procenjenog niskog rizika od buke, uvodi se

eksplicitna obaveza da lokali opominju odlazeće goste na nivo buke i po potrebi zovu komunalnu policiju; u

slučaju umerenog nivoa rizika od buke uvodi se i povremena kontrola komunalne policije koja moće da

interveniše po potrebi, pre svega u vreme pojačanog rizika (danima vikenda nakon ponoći) koja obilazi više

javnih lokacija (ali ne zalazi u same objekte sve dok oni poštuju nametnuta ograničenja); dok se u slučaju

procenjenog visokog rizika postoji stalno prisustvo pripadnika komunalne policije (opet u periodu pojačanog

rizika, pre svega danima vikenda nakon ponoći) u blizini ugostiteljskih objekata. Ovo će svakako da dovede do

povećanja troškova za Grad Beograd usled pojačane kontrole pripadnika komunalne policije, ali je to moguće

nadoknaditi obavezom plaćanja troškova dnevnica komunalnoj policiji od strane vlasnika lokala u zonama sa

visokim rizikom od pojave sekundarne buke. Relativno niski rashodi za ovu namenu bili bi više nego

kompenzovani povećanim prometom ovih lokala.

2. Deregulacija sektora ugostiteljstva

Opsežna revizija postojeće regulacije na lokalnom i republičkom nivou, sa ciljem da se ukine preregulisanost.

Potrebno je oformiti radnu grupu koja će pored predstavnika državnih službenika uključiti i predstavnike,

lokalnog sektora ugostiteljstva, koji mogu da ukažu na problematične ili nepotrebne regulatorne propise ili

njihove segmente.

3. Revizija sistema inspekcijskog nadzora

Cilj revizije trenutnih inspekcijskih pravila je da se smanji diskreciona moć inspektora pri ocenjivanju da li su

ispunjene regulatorne obaveze, kao i da se eliminišu preklapanja nadležnosti različitih inspekcija na terenu.

Pored same izmene izvora regulacije, ovo je moguće postići i zajedničkim inspekcijskim nadzorom, tj.

mešovitim inspekcijama. Jedan od primera sistemske revizije predstavlja i izmeštanje nadležnosti

Poljoprivredne inspekcije (provera sadržaja alkoholnih pića) i premeštanje u nadležnost neke druge

inspekcijske službe.

4. Unapređenje planiranja javnih politika na lokalnom nivou

Povećanje kvaliteta sprovođenja javnih politika na lokalnom nivou, pre svega u oblasti regulacije poslovnih

aktivnosti, uvođenjem analize troškova i koristi (cost benefit analysis), i uključivanjem u formulisanje lokalnih

javnih politika proces ex ante analize efekata propisa, kao i kontinuinirano praćenje administrativnih troškova

koji su nametnuti lokalnoj privredi usled lokalnih regulatornih obaveza.

16

Istraživanje i metodologija

Imajući u vidu da ne postoji nijedno javno istraživanje o problemima koji pogađaju sektor ugostiteljstva

i noćnog života na teritoriji Grada Beograda, ovo istraživanje je prvo koje pokušava da obradi ovu temu. Ovo

je dodatna prepreka, jer ne postoje rezultati istraživanja na koja je moguće osloniti se prilikom kreiranja

metodoloških instrumenata. Imajući to u vidu, kao i veoma kompleksan regulatorni okvir, istraživački postupak

se sastojao iz nekoliko povezanih koraka:

sprovođenje polustrukturisanih intervjua

anketiranje

pravna analiza regulatornog okvira.

Intervjui su sprovedeni sa vlasnicima odabranih ugostiteljskih objekata da bi se došlo do uvida u glavne

probleme preduzetnika u ovom sektoru, i da bi se testirala moguća rešenja, tj. dobilo mišljenje o predloženim

merama javne politike. Sprovedeno je ukupno 7 intervjua u periodu decembar 2016 - januar 2017. Targetirani

su lokali koji se nalaze na različitim lokacijama širom Beograda, među kojima su i delovi grada poznati kao

središta noćnog života (Savamala, Cetinjska ulica) ali i lokali koji su različitog tipa (noćni klubovi, kafići,

restorani) i veličine (prema površini lokala, pošto nije bilo moguće unapred dobiti podatke o prometu i broju

zaposlenih), sa željom da se utvrdi da li među njima postoje različiti problemi i potrebe u zavisnosti od ovih

varijabli. Pitanja korišćena u intervjuima su dostupna kao deo Aneksa ovog dokumenta.

Anketno istraživanje je usledilo kao drugi istraživački korak. Kreiran je upitnik koji je obrađivao teme

koje su tokom intervjua označene kao one od posebnog značaja za ugostitelje, usled njihove relativne

frenkvencije javljanja ili stresiranja od strane samih preduzetnika tokom intervjua. Glavni cilj ankete bio je

povećanje obima ugostiteljskih objekata koji su uključeni u istraživanje, da bi pomoću Modela standardnog

troška bilo moguće izračunati ukupno regulatorno opterećenje (putem nametnutih supstancijalnih i

administrativnih troškova) po celokupnu granu na teritoriji Grada Beograda. Međutim, usled ograničenog

broja anketiranih lokala, kao i njihove relativne koncentracije u nekoliko centralnih gradskih opština, nije

moguće izvući u potpunosti precizne informacije o prosečno efikasnom entitetu što je neophodan podatak za

procenu troškova putem pomenutog metodološkog alata, pa procenjene troškove na nivou Beograda treba

uzeti sa određenom dozom opreznosti, i posmatrati ih kao procenu, umesto kao neosporivu vrednost. Ukupno

je anketirano 20 lokala tokom januara 2017. Anketni list sa pitanjima dostupan je kao Aneks ovog dokumenta.

Analiza regulatornog okvira podrazumevala je sakupljanje i obradu izvora regulacije o ugostiteljstvu,

sa posebnim osvrtom na inspekcijski nadzor i kontrolu primene date regulacije. Opravdanost odabranih

regulatornih zahteva je kvalitativno ocenjena, u odnosu na uzanse trenutnog poslovanja u datoj oblasti, od

onih koji su procenjeni kao svrsishodni, do onih koji su procenjeni da to nisu. Razmotrena je i trenutna kaznena

politika, kao i rizik od koruptivnih aktivnosti ili nejasne primene propisa usled njihove nedorečenosti ili loše

formulacije.

17

Model standardnog troška

Model standardnog troška bazira se na pojednostavljenom pristupu da je poštovanje propisa

univerzalno, te pokušava da pronađe koliko je opterećenje prosečno efikasnog poslovnog entiteta u

poštovanju nametnutih administrativnih procedura. Bitno je odvojiti administrativne od poslovnih procedura:

kao opterećenje mere se samo one procedure koje se sprovode zato što su regulacijom nametnute, a ne one

koje bi bile sprovođene i ukoliko bi se takva obaveza ukinula. Primer se može naći u vođenju poslovnih knjiga

i finansijskih izveštaja: iako je njihovo vođenje zakonska obaveza, ipak bi sva preduzeća i dalje sprovodila ove

procedure jer bi im bila od koristi u vođenju poslovnih aktivnosti, čak i kada bi ova obaveza bila ukinuta.

Model standardnog troška meri administrativno opterećenje jednostavnom formulom:

SCM = (IT + ET) * P * Q , gde je:

SCM - nivo administrativnog opterećenje privrede

IT - interna tarifa

ET - eksterna tarifa

P - populacija

Q - frenkvencija

Interna tarifa sastoji se od broja radnih časova zaposlenog osoblja i cene radnog časa u bruto iznosu koji je

potreban da se ispuni određena regulatorna obaveza pomnožena sa koeficijentom 1,25 koji bi trebalo da

internalizuje i amortizacione troškove - račune, prostor i opremu zaposlenog koji je na tom zadatku i

angažovan.

Eksterna tarifa predstavlja troškove angažovanja zaposlenih izvan preduzeća (pravnik, računovođa itd)

neophodnih za ispunjavanje regulatorne obaveze, po istom principu kao i za internu tarifu, osim što se ne

koristi ponder za amortizacione troškove jer se pretpostavlja da su oni već ukalkulisani u cenu usluge.

Populacija predstavlja broj entiteta koje data regulacija pogađa.

Frenkvencija predstavlja broj određenih regulatornih obaveza na godišnjem nivou.

18

Aneks I: Pitanja za polustrukturisani intervju vlasnika i menadžera ugostiteljskih objekata

1. Ocenite kvalitet regulatornog okvira koji primenjujete u svom radu, na skali 1 - 5.

Uopšte ne otežava poslovanje 1 2 3 4 5 Veoma otežava poslovanje

2. Da li smatrate da se kvalitet regulacija u vašoj oblasti:

Pogoršao 1 2 3 4 5 Popravio

3. Procenite kvalitet regulacije koje u svom radu sprovodi:

komunalna inspekcija 1 2 3 4 5

ekološka inspekcija 1 2 3 4 5

sanitarna inspekcija 1 2 3 4 5

poreska inspekcija 1 2 3 4 5

građevinska inspekcija 1 2 3 4 5

trgovačka inspekcija 1 2 3 4 5

turistička inspekcija 1 2 3 4 5

komunalna policija 1 2 3 4 5

4. Koliko puta na mesečnom nivou imate neku vrstu inspekcijskog nadzora?

5. Koja vrsta inspekcijskog nadzora je učestalija:

Vanredni Redovni

6. Rangirajte po učestalosti inspekcijski nadzor na skali od 1 (najmanje učestalo) do 8 (najviše učestalo):

komunalna inspekcija ___________

ekološka inspekcija ___________

sanitarna inspekcija ___________

19

poreska inspekcija ___________

građevinska inspekcija ___________

trgovačka inspekcija ___________

turistička inspekcija ___________

komunalna policija ___________

7. Procenite koliko na mesečnom nivou vremena provedete u administrativnim aktivnostima u radnim satima:

__________________

8. Ove poslove dominantno obavlja:

vlasnik ________

menadžer ________

zaposleni _________

9. Kolika je prosečna neto mesečna naknada osobe koja se najčešće bavi administrativnim aktivnostima:

_____________________

10. Imajući u vidu vaše dosadašnje iskustvo u radu sa inspekcijskim službama, šta biste im zamerili:

Kontrolišu samo mala / nepovezana preduzeća. 1 2 3 4 5

Pristrasnost u odabiru subjekata kontrole. 1 2 3 4 5

Nepoznavanje propisa koje primenjuju. 1 2 3 4 5

Zahtevanje ili primanje novčanih ili nenovčanih poklona. 1 2 3 4 5

Neljubaznost i lošu komunikaciju. 1 2 3 4 5

Nekoordinisanost u radu među više inspekcija. 1 2 3 4 5

Međusobno neusklađena nadležnost. 1 2 3 4 5

11. Koliko plaćanje parafiskalnih nameta opterećuje vaše poslovanje?

Veoma malo 1 2 3 4 5 Značajno

12. Koliko u proseku na godišnjem nivou izdvajate za različite parafiskalne oblike:

20

Firmarina ____________

Naknade za životnu sredinu ______________

SOKOJ ____________

Naknada za odnošenje smeća ____________

Bašta _________________ (naknada + dokumentacija)

Zemljište _____________

Neki drugi: _______________ ______________

13. Da li možete da procenite troškove prilagođavanja postojećoj regulaciji, da li su oni za vaše preduzeće:

Veoma niski 1 2 3 4 5 Veoma visoki

14. Možete li da navedete neke od troškova u vidu različitih parafiskala, taksi i naknada, i procenite njihov

iznos:

_____________________ ______________ (iznos)

_____________________ ______________

_____________________ ______________

15. Da li postoji još nešto važno što biste želeli da nam napomenete?

21

Aneks II: Anketa za vlasnike i menadžere ugostiteljskih objekata

Poštovani/a,

pred Vama se nalazi upitnik koji je deo istraživanja o troškovima regulatornog opterećenja ugostiteljskih

objekata na teritoriji Grada Beograda. Podaci iz ankete su anonimni, i ni na koji način neće biti prikazani ili

ustupljeni nekoj drugoj strani, osim što će služiti u svrhu sastavljanja istraživačkog izveštaja.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu!

Ako Vam je potrebno više informacija, ili želite da saznate nešto više o našem radu, pišite nam na

[email protected] ili posetite naš sajt www.libek.org.rs.

1. Vaš objekat biste najbolje okarakterisali kao:

noćni klub

kafić

kafeteriju

bistro

nešto drugo

2. Na teritoriji koje gradske opštine se nalazi Vaš ugostiteljski objekat? Ako imate više objekata, obeležite

opštinu gde se nalazi njihov najveći broj, ili na kojoj se nalazi vaš najvažniji objekat.

________________________

3. Procenite koliki dodatni nedeljni promet bi ostvario vaš lokal da ne postoji ograničenje radnog vremena

ugostiteljskih objekata, kao procenat trenutno ostvarenog nedeljnog prometa?

________________________

4. Ukoliko ne bi postojalo ograničenje radnog vremena ugostiteljskih objekata, koje radno vreme biste odredili

tokom radnih dana (ponedeljak - četvrtak)?

_______________________

5. Ukoliko ne bi postojalo ograničenje radnog vremena ugostiteljskih objekata, koje radno vreme biste odredili

tokom radnih dana (petak - nedelja)?

22

______________________

6. Zatvaranje ugostiteljskih objekata od strane poreske inspekcije usled kršenja poreskih propisa (uz naplatu

novčane kazne) je adekvatan kazneni instrument.

Da, u potpunosti se slažem 1 2 3 4 5 Ne, u potpunosti se ne slažem

7. Kako ocenjujete mogućnost zoniranja oblasti za ugostiteljske objekte, gde bi različitim zonama bio

omogućen različiti tretman u vidu dozvoljenog radnog vremena i tolerisanog nivoa buke?

U potpunosti se slažem 1 2 3 4 5 U potpunosti se ne slažem

8. Ako plaćate ovaj namet, procenite godišnji iznos koji za njega odvajate (u dinarima i kao % godišnjeg profita):

komunalna taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa.

________________________

9. Ako plaćate ovaj namet, procenite godišnji iznos koji za njega odvajate (u dinarima i kao % godišnjeg profita):

komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru.

_______________________

10. Koji iznos na mesečnom nivou izdvajate kao komunalnu naknadu za odnošenje smeća?

______________________

11. Koji iznos na mesečnom nivou izdvajate za komunalnu naknadu za vodu?

______________________

12. Koji iznos na mesečnom nivou izdvajate za komunalnu naknadu za kanalizaciju?

_____________________

13. Koji iznos na mesečnom nivou izdvajate za račun za grejanje, ukoliko ste priključeni na javni sistem

daljinskog grejanja? Ako niste, možete preskočiti pitanje.

_____________________

14. Maloprodaja duvanskih proizvoda: ukoliko vršite ovu delatnost, procenite koliko izdvajate vremena u

radnim satima na godišnjem nivou za popunjavanje periodičnih izveštaja o prometu duvana; kao i iznos neto

plate na mesečnom nivou osobe koja je za to zadužena.

23

_____________________

15. Maloprodaja duvanskih proizvoda: ukoliko obavljate ovu delatnost, procenite koliko radnih časova na

godišnjem nivou izdvajate za papirologiju vezanu za dobijanje dozvole, kao i iznos neto plate osobe koja je za

to zadužena (ako ima više osoba, oceniti za svakog posebno i vreme i iznos plate).

_____________________

16. Dozvola za letnju baštu: ukoliko imate letnju baštu, procenite koliko radnih časova na godišnjem nivou

izdvajate za papirologiju vezanu za dobijanje dozvole, kao i iznos neto plate osobe koja je za to zadužena (ako

ima više osoba, oceniti za svakog posebno i vreme i iznos plate).

_____________________

17. Dozvola za letnju baštu: ukoliko je imate, koliko košta izrada tehničke dokumentacije za letnju baštu od

strane stručnog lica (arhitekte i sl).

_____________________

18. Dozvola za letnju baštu: ukoliko je plaćate, koliko iznosi naknada za dozvolu za letnju baštu na godišnjem

nivou (u dinarima i kao % godišnjeg profita), i koliko iznose troškovi dobijanja dozvole (administrativna taksa i

troškovi provere tehničke dokumentacije).

_____________________

19. Grad Beograd je odlukom propisao izgled suncobrana i slične opreme, njihovu boju i propisao napuštanje

prakse njihovog brendiranja. Imajući ovo u vidu, mnogi ugostiteljski objekti moraju da kupe novu opremu. Ako

je to i kod vas slučaj, procenite iznos ovih troškova:

_____________________

pametna regulacija noćnog života u beogradu - libek.org.rs · promena imidža eograda, od...

Documents