paliĆ 2017.dobro jutro srbijo! dragi prijatelji, prolazi dugo i toplo leto, završavaju se godiš -...

Broj 44/godina XIX/april 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.orgBroj 45/godina XIX/septembar 2017./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

‘’Kako do kvalitetnijegživota na dijalizi’’

‘’Psihosocijalna podrškabubrežnim bolesnicima’’

PANONIJA 2017.

PALIĆ 2017.

Dobro jutro Srbijo!Dragi prijatelji,Prolazi dugo i toplo leto, završavaju se godiš-

nji odmori, sumiraju utisci, a mi bubrežni bole-snici puni vere i optimizma očekujemo da će se odmorni zdravstveni radnici orno i ozbiljno latiti odgovornih i teških zadataka. Svima je jasno da smo uvod počeli malo ironično, ali svi mi smo svesni da za nas pacijente sa dijalize i zdravstve-no osoblje sa odeljenja za lečenje dijaliznih bo-lesnika nema klasičnih odmora, a godišnji odmori su dodatno opterećenje i organizacioni problem. U većini naših centara za hemodijalizu nameće se drastično pitanje koje se jako sporo rešava, a iz godine u godinu pogoršava, a to je pre svega nedostatak kadrova.

Od strane svih naših članova udruženja dobi-jamo informacije o tome da se na žalost pove-ćava broj pacijenata na dijalizama, sa druge strane odlazi nam jedan broj medicinskih sestara, a hronično je prisutno nedovoljno prisustvo i broj lekara. Kada govorim o broju lekara na Odeljenjima hemodijalize ovom prilikom želim svima nama, a i našim internistima i nefrolozima da postavim jedno osnovno pitanje:

Koliko internista-nefrologa i ko su nefrolozi specijalisti koji su stručni za hemodijalizu, a tom prilikom ne pričamo o nefrologiji i logičnim pro-blemima sa kojima se lekari susreću u kontaktu sa bolesnicima pre nastanka terminalne faze

HBI i kada igrom sudbine zakorače u prostorije nefroloških klinika i odeljenja, već o lekarima na odeljenjima hemodijaliza.

Pitanje je prosto:• Ko se bavi od lekara isključivo problemima

hemodijalize?• Ko poznaje aparate, procedure i sve njihove

tehnološke mogućnosti i da li se iste i prime-njuju tokom dijalize

• Ko se bavi elementima vezanim za predloge opreme i sredstava koja se nabavljaju putem tendera?.

• Ko daje stručne predloge, sugestije i planske elemente za nabavku sredstava i sprovođe-nje protokola lečenja dijaliziranih bolesnika počev od igala, kiselih koncentrovanih ra-stvora, praćenja tokova samog procesa di-jaliziranja, bez prepuštanja svojih ingerenci-ja na leđa i teret medicinskih sestara i tehničara?.

• Zašto se tako malo komunicira sa pacijen-tima, a naročito sa članovima porodica pacijenata, a što svakom zdravstvenom radniku treba biti jasno da bez ovakve ko-munikacije ne može da se očekivati kvalitetna interakcija na relaciji "Pacijent-zdravstveni radnik". Zašto niko ne poštuje protokole lečenja shodno sklopljenim ugovorima sa RFZO i dokle ćemo mi pacijenti slušati ‘’da

nešto nema’’ jer navodno ‘’neko iz RFZO nešto uskra-ćuje’’. Pa da li mi pacijenti treba da budemo predstav-nici inspekcijskih organa, internih i eksternih stručnih kontrola, ili to treba da bude abeceda redovnog rada državnih službenika.

Nadam se da ni jedno od naših pitanja niko neće shvatiti kao provokaciju ili uvredu, već kao ozbiljno pitanje zašto ovakva pitanja uopšte mi pacijenti moramo i da postavljamo. Očekujemo da se onaj deo savesnih i stručnih zdravstvenih radnika shodno medicinskoj zakletvi u ime koje su prihvatili da se bave ovim teškim i humanim poslom, napokon posveti svojoj profesiji. Nor-malno da smo svi pred životnim, porodičnim i ekonomskim pitanjima rastrzani između želja i mogućnosti.

Molimo Vas samo jedno: ‘’Ne pitajte za kim zvona zvone-možda zvone za nama’’

Naš predsednik

5.6.

8.11.14.

15.

16.

19.

22.

24.

28.

DIJALIZA U INOSTRANSTVU

DEPRESIJA

EDUKACIJOM DO PSIHOFIZIČKEREHABILITACIJE BUBREŽNIH BOLESNIKA

KVALITET ŽIVOTA I MENTALNOZDRAVLJE PACIJENTA NA DIJALIZI

STRATEGIJA UNAPREĐENJA POLOŽAJAOSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICISRBIJI ZA PERIOD DO 2020. GODINE

ŠTA JE ANEMIJA?

ŠTA JE BOLJE? DIJALIZAILI TRANSPLANTACIJA BUBREGA

METABOLIČKI SINDROM I MALNUTRICIJA

KAKO DO KVALITETNIJEGŽIVOTA NA DIJALIZI

KALCIFIKACIJE - VELIKI I NEPREPOZNATIDIJALIZNI PROBLEM

KOPRIVA - PRIRODNI MULTIVITAMINSKII MULTIMINERALNI KOMPLEKS

Broj 45/septembar 2017.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/[email protected]Žiro račun: 340-2437-88

Projekt menadžer: Zoran Mišković

Sekretar saveza bubrežnih invalidaVojvodine i koordinator projekta:Radoslav Jovičić

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregie-mail: [email protected]

Stručni saradnici:Prof. dr Dušan Šćepanović,Puk. prof. dr Zoran Kovačević,As. dr Saša Borović mr. sc.,Kardiohirurg institutaza kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Dr Ivan Čurić,internista, kardiolog,nefrolog, FMC Novi SadDr Zorica Dragaš,specijalista socijalne medicine,Zavod za javno zdravlje Subotica,Centar za promociju zdravlja,Dr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu“Fresenius Medical Care” Beograd,Dipl. pharm. Jasmina Vukša- Apoteka Subotica

Foto-video prilozi: Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor: dipl. pravnik Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnje.

BESPLATAN PRIMERAK

Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu podbrojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Podaci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

"Stavovi izneti u podržanom medijskomprojektu nužno ne izražavaju stavoveorgana koji je dodelio sredstva"

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalida Vojvodine

BAČKA TOPOLA

INDUSTRIJA MESA

Dobrojutro

Srbijo!

Sremski Karlovci

5

SEPTEMBAR 2017

4

SEPTEMBAR 2017 SA SVIH STRANA

DIJALIZA ILI TRANSPLANTACIJAŠta je bolje

bubrega

?Piše: Višnja Ležaić

Medicnnski fakultet, Univerzitet u BeograduKlinički Centar Srbije, Klinika za nefrologijuHronična bolest bubrega

(HBB) je postala zdrav-stveni problem širom sveta i zato joj pažnju posvećuju ne samo zdrav-

stveni radnici nego i fondovi zdravstve-ne zaštite, farmaceutska industrija, kao i udruženja zdravstvenih radnika i bole-snika. Neprepoznate i nelečene, HBB vode hroničnoj bubrežnoj slabosti (HBS) i terminalnoj bubrežnoj slabosti (TBS). Procenjeno je da se preko dva miliona bolesnika leči nekom od metoda za zamenu funkcije bubrega. Ovaj porast broja bolesnika sa TBS posledica je ek-sponencijalnog porasta broja bolesnika čija je slabost bubrega posledica hiper-tenzije i dijabetesa, kao i porasta broja starih sa TBS. Međutim, daleko je veći broj bolesnika u ranim stadijumima HBB, pa se procenjuje da u tim stadijumima ima 30 do 150 puta više bolesnika nego u stadijumu TBS. Stoga je od ključnog značaja na vreme otkriti HBB, jer je to jedini način prevencije TBS. Velike skri-ning studije su otkrile kod oko 11% odraslih osoba neki pokazatelj bolesti bubrega, a od njih je samo jedna petina znala da ima bolesne bubrege. Naime, većina bolesti bubrega protiče asimpto-matski i ostaje neotkrivena do odmaklih stadijuma bolesti.

Danas se terminalna insuficijencija bubrega-TBS, leči dijalizom (hemo i pe-ritonealnom) i transplantacijom bubrega. Sve tri metode se dopunjuju i smenjuju: lečenje se može započeti hemodijalizom, na pr. zbog problema sa vaskularnim pristupom može se nastaviti lečenje pe-ritonealnom dijalizom i obrnuto. U

nekom trenutku metod lečenja je presa-đivanje bubrega, iako to može da bude i prva metoda lečenja. Kada prestane da funkcioniše presađeni bubreg, može se nastaviti lečenje bilo kojim vidom dijali-ze. Transplantacija bubrega smatra se najboljom metodom lečenja za većinu

bolesnika sa HBB u stadijumu TBS. Tada se presađuje jedan zdrav bubreg osobi čiji bubrezi ne rade dovoljno i koji preu-zima funkciju obolelih bubrega, Na slici 1 prikazan je položaj presađenog bubrega u odnosu na sopstvene bubrege, mokrać-nu bešiku i velike krvne sudove (slika 1).

Slika 1. Položaj bubrega koji se presađuje u odnosu na sopstvene bubrege,mokraćnu bešiku i velike krvne sudove

Bolesni bubrezi

Transplantirani bubreg

Transplantiraniureter

Arterija Vena

Bešika

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

www.ns-nefro.org

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

Kako biste jednostavno i sigurno zaka-zali i uradili hemodijalizu negde u inostran-stvu, evo nekoliko koraka koje je potrebno da uradite.

Prvo, pronađite dijalizni centar koji prima goste. To danas nije teško u eri in-terneta. Meni je centar u kom sam bio preporučio moj prijatelj sa dijalize Apić Dražen, koji godinama tamo odlazi. Dija-lizni centar u Grčkoj „PIERIA DIALYSIS CENTAR“ u gradu Katarini, Olimpska oblast.

Prvo sam stupio sa Centrom u kontakt putem e-maila ([email protected]) kako bih proverio da li imaju mesta u terminu u kom želim da dođem.

Oni su zatražili nekoliko mojih dokume-nata: izveštaj lekara sa dijalize, potvrdu o

virusima HBSAg, HCV, HIV, fotokopiju pasoša. Izveštaj je trebao da bude napisan na engleskom, nemačkom, ruskom ili grčkom jeziku. U ovom Centru postoji mogućnost dve vrste dijalize, nisko prpo-usna (150 eur) i viskoko propusna (190 eur)

Potom sam u mom Dijaliznom centru najavio odlazak i tražio da mi doktori izdaju izveštaj u kom piše da su obavešteni da u određenom periodu neću biti na dijalizi u matičnom Centru. Sa tom potvrdom, papirom na kom sam naveo gde i kada ću vršiti dijalizu u inostrantvu kao i žiro računom na koji treba da mi se refondiraju sredstva, otišao sam u filijalu RFZO i predao dokumenta za refundaciju troškova.

U Centru u kom sam bio usluga je bila odlična, sestre su izuzetno profesionalne i

ljubazne, a lekari su stalno prisutni. Užina na dijalizi je odlična, a uverio sam se da njihove pacijente dovozi taksi.

Izuzetno sam zadovoljan onim što sam tamo doživeo i svakako preporučujem ovaj Centar.

Kada sam odlazio, iz dijaliznog centra u Grčkoj dobio sam izveštaj lekara i gotovin-ski račun.

Po povratku u Novi Sad odneo sam dokumenta da se prevedu kod ovlašćenog prevodioca.

Konačno, prevod i originalni račun sam odneo u RFZO i predao ih. Posle oko 15 dana legla je uplata na moj račun.

Četiri dijalize sam u Grčkoj platio 760 eura, a RFZO mi je vratio 280 eura. Toliko o pravednosti i brizi za svoje građane OSI sa 100% invalidnosti.

Piše: Radoslav Jovičić, sekretar Saveza

Dijaliza u inostranstvu Naš komentar: Po hiljaditi put postavljamo jedno

osnovno pitanje, zašto RFZO priznaje samo troškove materijala za tretman hemodijalize, a ne stvarni obračun troškova tretmana sa svim zavisnim troškovima (materijal, energija, voda, užina, naknada za LD). Da li dijalizni centri iskazuju isto novčano potraživa-nje za turističke dijalize ino gostiju kada im se na osnovu ino obrazaca pruža usluga u našim centrima, u postupku fakturisanja usluge preko RFZO ?

Piše: Zoran Mišković, predsednik Saveza

6 7

SEPTEMBAR 2017 SEPTEMBAR 2017

Kod nekih bolesnika sopstveni bubrezi pre transplantacije treba da se izvade (jedan ili oba) u periodu pripreme za transplantaciju (veliki cistično izmenje-ni bubrezi, kamenje u bubrezima). Pored toga, neophodno je obaviti niz pregleda kojima se ispituje funkcija svih sistema u organizmu i otklanjaju nepravilnosti u radu tih sistema. Na primer, potrebno je ispitati i otkloniti aktivne infekcije, bolesti creva-čir/divertikulitis, jetre, is-pitati rad srca i prisustvo kardiovasku-larnih bolesti (visok krvni pritisak, angina pektoris), bolest krvnih sudova i plućnu funkciju. Od posebnog značaja je ispiti-vanje izvodnih mokraćnih kanala i mo-kraćne bešike. Takvim ispitivanjem se traže moguće kontraindikacije za tran-splantaciju organa u koje spada: teška srčana i respiratorna insuficijencija, uz-napredovala ciroza i fibroza jetre, bolesti zavisnosti, aktivna psihoza i drugi psihi-jatrijski poremećaji, nepopravljiva sarad-ljivost sa bolesnikom i dijagnostikovana maligna bolest, koja po protokolu po-drazumeva nadzor i procenu rizika. Podaci o pripremi bolesnika za transplan-taciju od umrle osobe se mogu naći na sajtu Udruženja za transplantaciju organa Srbije.

Bubreg za presađivanje se može uzeti od moždano mrtve ili od žive osobe koja je srodna ili nesredna sa primaocem. Kako u celom svetu postoji stalna nestašica organa za transplantaciju, živi davaoci predstavljaju vrlo dobar izbor. Očekuje se da će organizam primaoca bolje pri-hvatiti organ od živog davaoca, posebno srodne osobe, organ je zdraviji, može duže da funkcioniše, i na kraju može se uraditi transplantacija bubrega i pre za-počinjanja dijalize (pre-emptivna tran-splantacija).

Poređenje različitihmetoda lečenja zamenefunkcije bubrega

Uspešnost transplantacije bubrega se može izmeriti određivanjem: preživljava-nja bolesnika i presađenog bubrega, me-renjem funkcije presađenog bubrega, poređenjem preživljavanja bolesnika pre transplantacije i nakon transplantacije i određivanjem učestalosti obolevanja pre i nakon transplantacije. Objavljeni podaci pokazuju da 99% bolesnika preživi prvih

pet godina posle transplantacije, a 10 godina oko 85% bolesnika. Istovremeno, prvih pet godina preživi 95%, a 10 godina oko 80% presađenih bubrega. U našoj zemlji slično preživljavanje bolesnika: 91,5% za pet i 83% za deset godina i nešto niže preživljavanje kalema: 81% i 66% na kraju pete i desete godine praćenja njihove funkcije. Postoje brojni faktori koji utiču na uspešnost transplantacije: osnovna bolest bubrega koja je izazvala TBS, imunološka podudarnost sa davao-cem organa, komplikacije tokom i posle operacije, optimalna imunosupresivna terapija, saradljivost bolesnika (uzimanje lekova). Dužina funkcije presađenog bubrega je jednim delom uslovljena i dužinom dijaliznog tretmana u periodu koji je prethodio operaciji. Tako se poka-zalo da što je trajanje dijalize kraće funk-cija presađenog bubrega je višestruko bolja: tokom 20 godina 65% u grupi čija je dijaliza trajala kraće od šest meseci prema 29% u grupi čija je dijaliza trajala duže od 24 meseca.

splantacije bubrega je 2,8 puta veći u odnosu na bolesnike na listi čekanja za transplantaciju lečenih dijalizom, posle 3,5 meseca se izjednačava u obe grupe, da bi u kasnijem periodu, relativni rizik za smrt bolesnika bio značajno niži kod bolesnika posle transplantacije bubrega.

Troškovi lečenja bolesnika lečenih dija-lizama ili transplantacijom bubrega su izračunati u Sjedinjenim Američkim Drža-vama i podaci jasno pokazuju višestruko skuplje lečenje dijalizama u odnosu na transplantaciju bubrega (Grafikon 2) .

Posle uspostavljanja dobre funkcija bubrega, kod najvećeg broja bolesnika dolazi do stabilizovanja srčanih problema, oporavka anemije, rasta dece, poboljšava se koštani metabolizam, nastaju fiziološ-kiji uslovi za trudnoću i porođaj i oporav-lja se radni kapacitet bolesnika.

Tome u prilog govore podaci zajedničke analize rezultata dobijenih u 110 studija u kojima su upoređeni rizici za kardiovasku-larne bolesti i fizičku i mentalnu spremnost kod dva miliona bolesnika lečenih dijali-

Mor

talit

et %

HD

PD

Th

16

14

12

10

8

6

4

2

02001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

20.0000 40.000

Hemodijaliza

Peritonealnadijaliza

Transplantacijabubrega

60.000 80.000 100.000

Grafikon 1. Preživljavanje bolesnika koji se leče dijalizom i transplantacijom bubrega pokazuje nedvosmisleno bolje preživljavanje ovih iz poslednje grupe

u različitim periodima praćenja

Grafikon 2. Troškovi lečenja (američki dolari) bolesnika lečenihtransplantacijom bubrega, peritonealnom i hemodijalizom

u Sjedinjenim Američkim Državama

Hronične komplikacije posle tran-splantacije bubrega

Iako pomenuti autor Toneli dokazuje smanjenje rizika za nastanak srčanih bolesti kod bolesnika posle transplantaci-je bubrega u odnosu na bolesnike lečene dijalizom, kardiovaskularne bolesti pred-stavljaju najčešće bolesti i uzrok smrti bolesnika posle transplantacije bubrega. Faktori rizika za nastanak kardiovaskular-nih bolesti su brojne i obuhvataju tradici-onalne faktore rizika prisutne u opštoj populaciji: starost, pol, pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, po-remećaj lipida. Na njih se akumuliraju poremećaji koji prate HBB i dijalizu. Od posebnog značaja za nastanak kardiova-skularnih bolesti su: proteinurija, anemija, bolest kostiju i poremećaj kalcijuma i fosfata, hronična inflamacija, hipervole-mija, trajanje dijaliznog modaliteta, efika-snost dijalize, membrana za dijalizu, uhra-njenost. Period posle transplantacije bubrega nosi dodatne rizike za razvoj kardiovaskularnih bolesti: reakcije odba-civanja presađenog bubrega, funkcija transplantiranog bubrega, infekcije, goja-znost, šećerna bolest i imunosupresivni lekovi.

Imunosupresivni lekovi koji se obavezno primenjuju posle transplantacije bubrega, omogućuju da se funkcija bubrega održi. Pored ovoga, oni izazivaju i niz komplika-cija. Većina omunosupresivnih lekova postaju toksični za bubrega, ukoliko je njihova koncentracija u krvi visoka. I su-

protno, kada je njihova koncentracija u krvi niska, omogućavaju reakciju organiz-ma protiv presađenog organa. Postizanje ravnoteže se obavlja protokolarno, kada se koncentracija lekova održava u uskom terapijskom obimu. Istovremeno oni po-većavaju sklonost za razvoj infekcija, po-remećaja lipida, regulacije šećera, izaziva-ju sklonost ka malignitetima, promena na kostima, koži, olakšavaju nastanak visokog krvnog pritiska. Pored ovoga, mešaju se u metabolizam brojnih lekova, pa kombina-cija imunosupresiva sa drugim lekovima treba da bude pod budnom pažnjom nefrologa koji kontroliše bolesnika.

Kako ishod posle transplantacije bubrega u mnogome zavisi od pretran-splantacionih uslova, jasno je da treba obratiti posebnu pažnju na neke od nave-denih: pretransplantacionu težinu i elek-trolitni sastav krvi, koncentraciju albumi-na, pretransplantacionu kontrolu glikemije i poremećaj kostiju i minerala, odgovor na primenu preparata za korek-ciju anemije i kontrolu krvnog pritiska.

ZAKLjUČAK

• Transplantacija bubrega je najbolji način zamene funkcije bubrega

• Dobar odabir lečenja u zavisnostiod bolesnika

• Dobra dijaliza određuje dobarishod transplantacije

LiteraturaLysaght MJ. Maintenance dialysis population dynamics: current trends and long-term implications. J Am Soc Nephrol 2002; 13: S37–S40.

Bello AK, Nwankwo E, El Nahas AM. Prevention of chronic kidney disease: A global challenge. Kidney Int 2005; 68 (Suppl 98): S11–S17.]

U.S.Renal data System: USRDS 2011 Annual Data Report: Atlas of End-Stage Renal Disease in the United States, Bethesda, MD, National Insti-tutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases, 2001.

Hallan SI, Coresh J, Astor BC, et al. In-ternational Comparison of the Rela-tionship of Chronic Kidney Disease Prevalence and ESRD Risk. J Am Soc Nephrol 2006; 17: 2275–2284.

Удружење нефролога Србије. Годишњи извештај о лечењу дијаллизама и трансплантацијом бубрега у Србији 2010, Београд, 2012.

National Kidney Foundation. K/DOQI clinical practice guidelines for chronic kidney disease: evaluation, classification and stratification. Am J Kidney Dis 2002; 39 (2 Suppl 1): S1-S266. http://www.kidney.org/profe-ssionals/KDOQI/guidelines_ckd/toc.htm

Coresh J, Selvin E, Stevens LA, et al. Prevalence of Chronic Kidney Disease in the United States J Am Med Assoc 2007; 298 (17): 2038-2047.

www.utos.rs

Wolfe RA, Ashby VB, Milford EL, et al. Comparison of mortality in all pati-ents on dialysis, patients on dialysis awaiting transplantation, and recipi-ents of a first cadaveric transplant. N Engl J Med. 1999;341(23):1725-30

Tonelli M, Wiebe N, Knoll G, et al. Systematic review: kidney transplan-tation compared with dialysis in cli-nically relevant outcomes. Am J Transplant. 2011;11(10):2093-109

Poređenjem bolesnika koji se leče dija-lizom i transplantacijom bubrega pokazu-je nedvosmisleno bolje preživljavanje ovih iz poslednje grupe u različitim periodima praćenja a prema podacima španskog registra, kao što prikazuje Grafikon 1.

Relativni rizik za smrtni ishod bolesnika posle transplantacije bubrega je promen-ljiv: u neposrednom periodu posle tran-

zom i transplantacijom bubrega. Dobijeni nalazi pokazali su da su rizici sa srčane probleme, srčanu slabost, ishemijsku bolest srca, infarkt miokarda i hospitalizacije zbog infekcije značajno manji u grupi bolesnika sa transplantiranim bubregom. Na dalje, pokazano je da 45-100% studija favorizu-ju transplantaciju u oporavku fizičkih i mentalnih funkcija bolesnika.

8 9


MENTALNO ZDRAVLJE IZ UGLA SOCIJALNE MEDICINE

* Aktivirati moždanu funkciju (šah, čitanje, ukrštenice, ručni rad...), i jačati svoju socijalnu mrežu.

* Način ishrane: prirodna neprerađena hrana (prerađenu i rafinisanu isključiti), treba koristiti složene ugljene hidrate, minimizirati šećer bez obzira na to gde je prisutan, smanjiti životinjske masnoće. Složeni (kompleksni) ugljeni hidrati se nalaze u neprerađenoj hrani i čovek se od njih teško prejeda. Integralne žitarice, povrće, naročito mahunasto (pasulj, sočivo), krompir i pirinač su namirnice veoma bogate složenim ugljenim hi-dratima. One sadrže skrob, celulozu i druga vlakna koja pomažu varenju, deluju u crevima kao prirodni probiotik i pojačavaju time prirodni imunitet, a gotovo da i ne sadrže mast.

Složeni ugljeni hidrati pospešuju i lučenje serotonina (hormon dobrog raspoloženja). Magnezijum je dobar borac protiv stresa (“antistres mineral“).

* Pravilno uzimanje tečnosti, isključivanje/smanjivanje unošenja kofeinskih napitaka i alkohola.

* Kvalitetan noćni san, odmor.* Boravak u prirodi, pravilno disanje.* Kontrolisanje stresa (prevencija hormonskog distresa).* Razvijanje emocionalne inteligencije, i veštine uspešne komunikacije.* Navike štetne po zdravlje treba isključiti (duvan i duvanski dim, droge, lekove bez recepta).

Prevencija depresije:

Piše:dr Zorica

Dragaš, specijalista

socijalnemedicine

Zdrav način života podrazumeva sva-kodnevne navike koje su u korist zdravlja, a one se odnose na pravilnu ishranu, održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti, kontrolu stre-sora, kvalitetan noćni san, isključivanje duvan-skog dima, droge, kao i zloupotrebe lekova

Javno-zdravstveni pristup složenoj i veoma važnoj temi – kakva je mentalno zdravlje, odnosi se na njen najznačajniji deo, a to je očuvanje i unapređenje svih

resursa koji utiču na mentalno zdravlje, kako ličnih / porodičnih tako i društvenih. Konkretno, to znači da se mora odrediti sve ono što osoba, porodica, zajednica i zakonodavac mogu da urade sada – svako na svom nivou u sadašnjoj veoma složenoj socijalno-ekonomskoj situaciji. Takođe je neophodno odrediti prioritete za blisku budućnost, ali i sačiniti dugoročne planove koji bi bili podložni dopunama i izmenama, u skladu sa analizom i projekcijom za određeni vremenski period.

Promocija zdravog načina života celovitim pristupom promoviše zdrav-lje u svim segmentima, i obuhvata promociju mentalnog zdravlja. Zdrav način života podrazumeva sva-

kodnevne navike koje su u korist zdravlja, a one se odnose na pravilnu ishranu, održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti, kontrolu stresora, kvalitetan noćni san, isključivanje duvanskog dima, droge, kao i zlou-potrebe lekova. Uzimanje alkoholnih pića i kafe je dnevno ograničeno u meri koja za većinu prosečnih, odras-lih i zdravih ljudi nije štetna za zdrav-lje. Neophodno je snažiti porodicu kao temeljnu zajednicu, i svaku osobu unutar porodice osnaživati kao člana uže, time i šire društvene zajednice. Država, pozitivna zakonska regulativa, sektori zdravstva, prosvete, ali i svi drugi delovi organizovane zajednice, moraju delovati udruženo, planirano i kontinuirano, naravno srazmerno svojoj moći, snazi i ulozi u društvu.

Prema brojnim istraživanjima, pro-cenjuje se da više od četvrtine stanovništva širom sveta tokom svog života ima, ili je imalo, neki oblik men-

talnog poremećaja ili poremećaja ponašanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 12 odsto svetske populacije ima neki mentalni problem, odnosno procen-juje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja, ili imaju psi-hosocijalne probleme koji su povezani sa zloupotrebom alkohola ili droga. Takođe se procenjuje da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mental-nim poremećajem. Sledstveno proceni, smatra se da oko 450 miliona ljudi u našem svetu ima potrebu za određenim uslugama radi poboljšanja mentalnog zdravlja. Stručnjaci se slažu da polovina mentalnih poremećaja

započinje pre 14. godine života, i pro-cenjuje se da oko 20 odsto dečje i adolescentne populacije u svetu ima mentalne poremećaje i poteškoće. Neuropsihijatrijski poremećaji su među vodećim uzrocima invalid-nosti kod mladih ljudi u celom svetu. Ipak, zemlje sa najvećim procentima stanovništva mlađeg od 19 godina raspolažu sa najmanje resursa koji se odnose na mentalno zdravlje. Većina nerazvijenih i srednje razvijenih zemalja ima samo jednog dečjeg psi-hijatra na jedan do četiri miliona stanovnika. Interesantno je istaći da se u različitim kulturama sreću slični tipovi poremećaja. Suprotno očekivanjima, mnoga istraživanja su pokazala da je stepen “etiketiranja“ i diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima veći u urbanim sre-dinama i među osobama sa višim stepenom obrazovanja. Osoba sa mentalnim poremećajem, ili njena porodica, vrlo često se, upravo zbog toga, ne odlučuju da traže stručnu pomoć. Neophodno je takve i slične poteškoće prevazići što ranije, pre-poznati početne simptome i odmah potražiti pomoć stručnjaka. To je jedini put povratka mentalnog zdrav-lja za određenu osobu, i praktično jedina mogućnost da se spreči nas-tanak težih poremećaja zdravlja i ponašanja. Mentalno zdravlje je pove-zano sa fizičkim, čineći dva neodvo-jiva dela iste celine. U tom smislu veoma je važno i veoma je pozitivno kad sama osoba prihvata svoje stanje i svesna je da joj treba pomoć, a ima podršku i odgovarajuću pomoć svoje porodice. Najučestaliji poremećaji mentalnog zdravlja su: depresija, šizofrenija, epilepsija, Alchajmerova

demencija, alkoholizam, narkomani-ja... Mnogi upozoravaju da će depre-sija uskoro biti na prvom mestu u svetu prema broju obolelih osoba. Prirodne katastrofe, ratovi, krize i vanredna stanja neminovno dovode do porasta stopa mentalnih i poremećaja ponašanja. Maloletnička delinkvencija, nasilje (vršnjačko, u porodici, ili na ulici, u saobraćaju...), destruktivnost u zajednici i au-todestruktivnost (pogotovo kod mladih ljudi), kao i visoke stope sa-moubistva dovode se u tesnu vezu sa mentalnim zdravljem ljudi, ali i sa okruženjem...

U Srbiji je unipolarna depresija jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovništva bolestima. Nameće se potreba, zbog svega navedenog, za stalnim unapređivanjem mentalnog zdravlja, odnosno da se programski i multisektorski radi na sprečavanju ovih poremećaja, kao i poremećaja ponašanja, pogotovo kod dece i ado-lescenata.

Mentalno zdravljeMentalno zdravlje i njegovi pore-

mećaji su određeni (determinisani) višestrukom interakcijom genetskih (genetsko nasleđe), bioloških (pol, starost), psiholoških i socijalnih faktora (socio-ekonomski status, nivo obrazovanja, bračni status). Na men-talno zdravlje direktno utiču i navike porodice i osobe (pogotovo one koje se odnose na ishranu, upotrebu i zlo-upotrebu PAS), zatim dojenje kao životni start, ali određeni značaj i uticaj imaju i mnogi drugi faktori koji su deo životnog stila, ili dolaze iz životne i radne sredine. Najvažnije mentalne funkcije su: mišljenje, za-

MENTALNO ZDRAVLJE IZ UGLA SOCIJALNE MEDICINE

10 11


ključivanje / procenjivanje, raspolo-ženje, osećanja (emocije), opažanje, ponašanje, stanje svesti... Mentalno zdravlje direktno zavisi od razvije-nosti, očuvanosti i usklađenosti mentalnih funkcija. Poremećaj men-talnog zdravlja podrazumeva dugo-trajno prisustvo simptoma, koji su van kontrole pojedinca i koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapa-citeta osobe za svakodnevni život. Karakteristične su promene u mi-šljenju, raspoloženju i ponašanju, a vrlo često su ovi poremećaji kombi-nacija navedenih funkcija. Simptomi mentalnih poremećaja variraju od blagih do veoma ozbiljnih, i zavise od vrste poremećaja.

U savremenom svetu narušena su ljudska prava hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja. Vrlo često su oni ne samo diskriminisani, isključeni i margina-lizovani, već su i predmet emocio-nalnog i fizičkog zlostavljanja, kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici. Poremećaji mentalnog zdravlja utiču na funkcionisanje osobe i uzrokuju ne samo emocio-nalnu patnju nego i smanjenje kva-liteta života. Mnogi od ovih ljudi pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja. Sa druge strane njihov uticaj se proteže na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često po-vezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezapo-slenošću i smanjenjem produktiv-nosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova poro-dice koji neguju obolele, kao i na povećanje ekonomskih troškova zajednice.

DepresijaDepresivni poremećaji predstav-

ljaju jedan od vodećih javnozdrav-stvenih problema savremenog sveta. Razlozi leže u činjenici da je depre-sija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji. U najvećem broju slučajeva (67%) depresije su reku-rentne (povratne) ili su hroničnog

toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često se završavaju samoubistvom (kod 10 do 15 odsto depresivnih osoba). Milion ljudi izvrši samoubistvo svake godine, a 10–20 miliona pokušava da se ubije. U kontekstu ovih činjenica, važno je navesti da su stope samoubistava u Severnobačkom okrugu i u Vojvo-dini među najvišim u svetu, i to već duži niz godina. Depresivni poreme-ćaji se neretko udružuju sa drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima, što otežava dijagnostiku, kao i lečenje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je četvrti najčešći uzrok ”godina života izmenjenih zbog in-validnosti”, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu. Takođe se procenjuje da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od al-kohola, da oko 50 miliona ima epi-lepsiju, a 24 miliona šizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim), što čini oko jedan odsto stanovništva. Ne sme se za-nemariti ni veliki broj osoba koje imaju neki oblik duševne zaostalosti.

Analiza zdravstvenih pokazatelja Svetske zdravstvene organizacije, i sve navedene činjenice upućuju na zaključak da unapređivanje mental-nog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja imaju ključni značaj ne samo za optimalni, nego i za održivi razvoj svake zajednice. Očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja svih članova zajednice može da se postigne kontinuiranim programs-kim i multisektorskim radom na sprečavanju ovih poremećaja, kao i poremećaja ponašanja, pogotovo kod dece i adolescenata. Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja, neophodno je u tom pravcu us-meriti nacionalne politike, zakono-davstva, donošenja odluka i dodeljivanje sredstava. Zdravstveno i socijalno snaženje ličnosti i snaženje porodice imaju veliki potencijal, koji nas vodi ka tom cilju... Svetski dan zdravlja, 7. april, centralni je datum u međunarodnom kalendaru zdrav-lja, i ove godine je bio posvećen depresiji.

Masna hrana štetna jeza mentalno zdravlje!

Svima nam je jasno da ćemo prekomernim unosom masne hrane imati prvenstveno fizičke posledice u smislu gojaznosti, nakupljanja masnog tkiva na telu, ali i u telu (visceralna masnoća). Međutim, masna hrana ima štetan uticaj i na men-talno zdravlje čoveka. U studiji, koju su zajednički sproveli španski psihijatri i nutricionisti, potvrđeno je da masna hrana ima direktno negativan uticaj na psihičko zdravlje ljudi. Studija je objavljena u stručnom časopisu “Science journal“. U studiju je bilo uključeno 1.200 ispitanika koji su bili posma-trani u intervalima kroz punih šest godina. Na početku istraživanja proverene su mentalne spo-sobnosti i emocionalno stanje dobrovoljaca, nakon čega su im stručnjaci uveli u ishranu proizvode koji sadrže zasićene masti. Zasićene masti se u najvećoj meri nalaze u brzoj hrani, koja je ujedno i sporo probavljiva. Kroz period od šest godina stručnjaci su posmatrali dobrovoljce koji su konzumirali takvu hranu uzimajući u obzir njihovu dob (godine sta-rosti), pol, telesnu težinu i loše navike. Na kraju studije je utvrđeno da se čak 650 ispitanika u neko-liko navrata borilo s kliničkom depresijom. Najviše štetnih masnoća u ishrani je konzumirala upravo ta grupa. Zaključak posmatranja je da masna hrana znatno povećava rizik nastanka mentalnog poremećaja – depresije kod ljudi. Depresivno stanje je nastalo zbog opšteg lošeg uticaja zasićenih masti na psihofizičko zdravlje ljudi. Nezadovoljstvo fizičkim izgledom, zbog prekomerne telesne težine, nije bilo označeno kao osnovni razlog nastanka depresije. Psihijatri i nutricionisti su u zaključku studije naveli da ljubitelji brze hrane imaju 42 odsto veći rizik obolevanja od nekog oblika depresije u odnosu na druge ljude.

Prema WHO (Svetska zdravstvena or-ganizacija) metabolički sindrom se defini-še kao:

• postojanje povišenog nivoa insulina ili povišene koncentracije glukoze natašte (već postoji insulinska rezistencija ili postoji šećerna bolest)

• postojanje androidne, abdominalne ili centralne gojaznosti,

• postojanje dislipidemije (povišeni tri-gliceridi, povišen LDL holesterol – „loš“ holesterol, a snižen HDS holesterol – „dobar“ holesterol,

• postojanje arterijske hipertenzije – povišenog krvnog pritiska.

Metabolički sindrom nazivaju još i sindromom X ili smrtonosnim kvartetom, a prvi ga je opisao Garry Reaven 1988. godine i definisao ga kao postojanje više metaboličkih poremećaja u čijoj osnovi se nalaze najvažniji uzroci za razvoj AT-EROSKLEROZE. To je nezarazna bolest na koju najviše utiče stil života, način ishrane (brza hrana), takođe na razvoj ove bolesti utiče i smanjena fizička aktivnost, a smatra se da je i genetski uslov-ljena. U osnovi ove bolesti se nalazi uticaj citokina (sitnih medijatora zapaljenja) na stvaranje insulinske rezistencije u masnom tkivu. Čak 30 odsto svetske populacije nažalost boluje od metaboličkog sindroma. U razvijenim zemljama taj procenat je veći, a u neraz-vijenim zemljama daleko manji. Što se tiče pacijenata koji se nalaze na hroničnom programu hemodijalize, 30–70 odsto paci-jenata boluje od metaboličkog sindroma. Zašto je to bitno? 44 odsto od ukupnih uzroka smrtnosti kod bolesnika na he-modijalizi odlazi na kardiovaskularna oboljenja. A metabolički sindrom izaziva razvoj ateroskleroze koja dovodi do kar-

diovaskularnih oboljenja. Godine 2008. sprovedeno je istraživanje na odeljenju za hemodijalizu u Kragujevcu, gde je utvrđeno da 30 odsto bolesnika na hemodijalizi boluje od metaboličkog sindroma. Novije istraživanje koje je rađeno 2016. godine na odeljenju za hemodijalizu u Osijeku ukazuje na to da čak 61 odsto tih bole-snika boluje od metaboličkog sindroma.

Kada govorimo o malnutriciji ili pothranjenosti, ili proteinsko-energetskoj malnutriciji, po definiciji to je nedovoljan unos hranljivih materija u organizam. Za pacijente na hemodijalizi je bitan MIA sindrom (PUA sindrom) koji se karakteriše postojanjem M – malnutricije, I – in-flamacije i A – ateroskleroza (P – pothran-jenost, U – upala, A – ateroskleroza). U preddijaliznom i dijaliznom periodu kod bolesnika je uočeno hronično upalno stanje. To je zapravo jedan složen meha-

nizam imunološkog odgovora organizma koji uključuje aktivaciju biohemijskih aktivnih medijatora zapaljenja (citokini, hemokini, TNF alfa, interleukini) koji dovode do povećanog CRP (C reaktivni protein) u jetri, a taj složen mehanizam dovodi do povećanja faktora za razvoj ateroskleroze. Samim tim MIA sindrom dovodi do povećanja kardiovaskularnih oboljenja, a samim tim dovodi do povećanja smrtnosti kod bolesnika na hemodijalizi (kao i metabolički sindrom).

Prema svetskim podacima, 5–70 odsto bolesnika koji se nalaze na hemodijalizi boluju od malnutricije. Istraživanje koje je rađeno 2010. godine na odeljenju za hemodijalizu u Rijeci ukazuje na to da čak 40 odsto tih bolesnika ima izražen MIA sindrom.

Postavlja se pitanje kako lečiti bolesnike sa metaboličkim i MIA sindromom? Kako smanjiti kardiovaskularna oboljenja? Kako smanjiti stopu smrtnosti? I šta možemo da pružimo tim bolesnicima? Odgovor je HDF – hemodijaliltracija. Hemodijafil-tracija, kao jedan od tipova dijalize ima prednost u odnosu na ostale dijalize iz više razloga:

• bolje eliminiše i sitnije i krupnije ure-mijske toksine (beta – 2 – m, produk-te glikozilacije – AGEP, koji podstiču aterosklerozu)

• smanjuju hronične zapaljenske procese (boljom eliminacijom citokina i kom-plementa, biokompatibilnošću dijali-zata i celog seta)

• povećava serumski albumin i ostale markere uhranjenosti bolesnika

• Smanjuje kardiovaskularne dijalizne komplikacije

• Smanjuje svrabež kože i izraženost sekundarnog hiperparatireoidizma

• Poboljšava lipidni status (porast HDL holesterola a snižavanjem triglicerida)

• Smanjuje potrebu za epoetinom i po-boljšava krvnu sliku bolesnika

• Smanjuje potrebe za vezivačima fosfora u probavnom traktu

SMANJUJE SMRTNOST BOLESNIKA NAHEMODIJALIZI!!!

Pravo svakog čoveka je da ima na-jkvalitetnije i najbolje lečenje, a hemodi-jafltracija kao najefikasniji tip dijalize to može da pruži, a mi, osoblje Medicon i NS specijalne bolnice za hemodijalizu, pružamo najkvalitetniju uslugu, najefikas-niju dijalizu, prilagođenu svakom paci-jentu ponaosob, a rezultati su jasni i govore sami za sebe.

Metabolički sindrom i malnutricija

Autor: Miroslav Nedimović

Diplomirani organizator zdravstvene nege

12 13


‘’KAKO DO KVALITETNIJEGŽIVOTA NA DIJALIZI’’

‘’PSIHOSOCIJALNA PODRŠKA BUBREŽNIM BOLESNICIMA’’

Palić 2017.

Panonija 2017.

Ministarstvo kulture

i informisanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

14 15


Višegodišnja i tradicionalna misija i glavna vodilja svih projektnih aktivnosti Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i ove godine je bila edukacija bubrežnih bole-snika. Svi naši projekti sadrže osnovnu nit, a to je da se znanjem i informacijom kao i saradnjom sa zdravstvenim osobljem može doći do osnovnog cilja, a to je kvalitetniji i duži život pacijenata na dijalizi.

U sklopu tradicionalnih višegodišnjih aktivnosti i ove godine je Savez bubrežnih invalida Vojvodine održao susret bubrežnih invalida i zdravstvenog osoblja 25.06.2017. godine, u kompleksu PTK “Panonija”. To je bio nastavak trajne podrške “Junu - mesecu donatorstva u Vojvodini”. Ove godine radni naslov projekta nosi naslov “Edukacija – rehabilitacija - psihosocijalna podrška bubrežnim bolesnicima”. Projekat je podržan od strane Ministarstva za rad,

‘’Transplantacija – stanje u Srbiji 2017’’ prof. dr Dušan Šćepanović (UDK);

‘’Dijaliza ili transplantacija – prednosti i nedostaci’’prof. dr Višnja Ležajić (KCS);

‘’Mesto peritoneumske dijalize u lečenju bubrežnih bolesnika’’prof. dr Biljana Stojimirović (KCS);

“Stanje i problemi transplantacije u Srbiji”As. Dr Saša Borović mr sc. (IKB Dedinje)

“Metabolički sindrom i malnutricija kod bolesnika na hemodijalizi”Nedimović Miroslav, dipl. organizator zdrav-stvene nege bolnica za HD “Medicon NS” ;

“Mentalno zdravlje i kvalitet života pa-cijenata na dijalizi”viša med. sestra Špišak Ljiljana, Odeljenje HD Sombor;

Nakon predavanja i opsežne kritičke diskusije velikog broja učesnika u pauzi pre drugog dela pro-grama održano je takmiče-nje u disciplini pikado.

U drugom delu susreta dodeljenje su zahvalnice i diplome i u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi, a uz zajednički ručak zaigralo se i zapevalo uz podršku mu-zičkog benda “Cherry bend Subotica”.

U ekipnom takmičenju prelazni pehar preuzelo je od Udruženja bubrežnih in-valida Sremska Mitrovica do sledećeg susreta Udruženje bubrežnih invalida Subotica.

I ovog puta neograničenu i stalnu podršku Savez je dobio od Foruma žena SPS Vojvodine, a u ime foruma posebno nas je podržala Vesna Dragojerac iz FOŽ SPS Pančevo, kao i “Klub Uspešnih”, koji je stalni medijski pratilac našeg Saveza.

Piše: Zoran Mišković

Edukacijom do psihofizičkerehabilitacije bubrežnih bolesnika

Kako do kvalitetnijeg života na dijalizi

PANONIJA 2017.Po okončanju takmičarskog dela

susreta u disciplini pikado proglašeni su pobednici i to:

PIKADO- ŽENEMesto – MIRKOV SVETLANA,Mesto – KOVAČEVIĆ SLAĐANA,Mesto – TRBOVIĆ MILUNA,

PIKADO – MUŠKARCIMesto – VIROVKIĆ IVAN,Mesto – CIKAČ MILOŠ,Mesto – RADNIĆ LAZAR,

Počasnu diplomu kao najmlađi učesnik dobio je HORVAT KRIŠTOF.

zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i grada Subotice. Domaćin susreta je bilo Udruženje bubrežnih invalida Subotica. Ovom prilikom su održana sledeća preda-vanja pred 150 učesnika:

U sklopu nastavka započetog projekta ‘’Edukacija – rehabilitacija –psihosocijalna podrška bubrežnim bo-lesnicima’’ , a u organizaciji Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i na osnovu partnerskih odnosa Udruženja bubrežnih invalida Subotica i Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida opštine Kikinda i uz podršku grada Subotica, 27.08.2017. godine održana je Tribina na temu: ‘’Kako do kvalitetnijag života na dijalizi’’ .

Tribina je održana u Turističkom objektu ‘’Vila Vik-torija Plus’’ –Palić, a u edukativnom delu susreta održana su dva predavanja:

‘’Mentalne smetnje kod osoba obolelih od HBI – pristup i podrška – dr Tomas Emil, psihijatar, psihote-rapeut, spec, bolnica za psihijatrijske bolesti Novi Kne-ževac;

‘’Dijalizni arteriovenski pristupi’’ prim. dr Milan Mitrić specijalista vaskularne hirurgije, Opšta bolnica Kikinda;

Nakon veoma kvalitetnih predavanja i opsežne dis-kusije, kao i mnogobrojnih pitanja i dilema sa kojima se svakodnevno suočavaju pacijenti na dijalizi, došlo se do zajedničkog zaključka da bez kvalitetne fistule i psihič-ke stabilnosti pacijenata, teško možemo govoriti o kvalitetnoj dijalizi, a još manje o kvalitetnom i dugoveč-nom životu pacijenata. Kao i uvek, u drugom delu pro-grama uz zajednički ručak i muzičku podršku “Cherry bend Subotica”, na trenutak je svih 100 prisutnih paci-jenata i gostiju zaborailo na svakodnevne probleme. Kao i uvek podršku ovom susretu su pružili ispred FOŽ SPS Vojvodine Vesna Dragojerac i Vesna Francuski, kao i “Klub Uspešnih” iz Subotice.

Piše: Zoran Mišković

Ovaj susret je obeležen i posebnom porukom koju je Savez bubrežnih invalida Vojvodine poslao svim bubrežnim bolesnicima sa teritorije Srbije kao vid psihičke i moralne podrške. To je najprijatnije saznanje da se posle 22 godine pro-vedene na dijalizi, a od toga 2,5 godine živeći sa transplantiranim bu-bregom, upustio u bračne vode sekretar našeg Saveza - Jovičić Radoslav. Ovo je pravi primer da ljubav i neizmerni optimizam brišu sve predrasude i dileme sa kojma se suočavaju OSI. U teškim vremenima, kada se mno ge p oro dice urušavaju, ovo je jedan od najlepših primera

kako treba živeti i boriti se sa teškom bolešću.Ovom prilikom dug i srećan život Radoslavu i njegovoj supruzi

Ivani želi SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINE!

PALIĆ 2017.

16 17


Anemija je stanje u kojem postoji smanjen broj crvenih krvnih zrnaca u or-ganizmu, odnosno smanjena koncentra-cija hemoglobina ispod 130 g/L kod muš-karaca i ispod120 g/L kod žena.

Kako je anemija u vezi sa hronič-nom bubrežnom insuficijencijom?

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) se definiše kao dokazano oštećenje bubrega na osnovu nalaza mokraće ili strukturnih oštećenja i smanjenje jačine

glomerularne filtracije (JGF) ispod 60 ml/min u trajanju preko 3 meseca. Prema klasifikaciji postoji pet stadijuma HBI:

Anemija se pogoršava sastepenom bubrežne insuficijencije.

Smanjenje Hgb ispod 110 g/l se javlja kada je JGF ispod 30 ml/min ili kada je kreatinin od 200-500 umol/l. Kod dijabe-tičara se anemija javlja ranije, tj. kada je JGF 45 ml/min i 2x je češća nego kod ostale populacije.

Bubrezi i njihova funkcijau stvaranju crvenih krvnih zrnaca

Bubrezi su parni organi oblika pasulja I svaki veličine pesnice. Nalaze se sa obe strane uz kičmeni stub. Svaki dan filtriraju 120 do 150 L krvi kako bi nastalo 1-2 L urina. Zdravi bubrezi proizvode hormon eritropoetin (EPO) koji se oslobađa u krv i u koštanoj srži podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Šta izaziva anemiju kod hronične bubrežne insuficijencije

U početku je to samanjenje, a u termi-nalnoj fazi potpuni nedostatak sinteze EPO. Bolesni ili oštećeni bubrezi ne sinte-tišu dovoljnu količinu EPO. Izuzetak su policistično izmenjeni bubrezi čije epitelne ćelije cista prizvode EPO. Kao rezultat sma-njene koncentacije EPO koštana srž proi-zvodi manje eritrocita tj.nastaje anemija. Crvena krvna zrnca prenose kiseonik do svih tkiva i organa. Sa smanjenim brojem crvenih krvnih zrnca manje kiseonika dolazi do tkiva i organa, tako da organi, naročito srce i mozak ne funkcionišu kako bi trebali.

Ostali uzroci anemije kod bubrežnih bolesnika su: gubitak krvi (hemodijalizom ili krvarenjima u ogranizmu-želudac, creva), skraćen vek eritrocita, smanjena koncentracija: gvožđa, vitamina B12, folne kiseline koji su i neophodni za sintezu hemoglobina-glavnog proteina u eritroci-tu za koji se vezuje kiseonik.

Drugi mogući uzroci anemije: Bolesti koštane srži, Bolest samih eritrocita, Upalna stanja u organizmu, Hronična in-fekcija, Pothranjenost.

Znaci i simptomi anemije su: • slabost, osećaj umora, glavobolja,

problem sa koncentracijom, bledilo, vrtoglavica, otežano disanje, bol u grudima.

Komplikacije anemije kodbolesnika sa HBI:

• srčani problemi koji uključuju: nepra-vilan rad srca-aritmije, ubrzan rad srca naročito u naporu, proširenje srčanog mišića, srčana slabost.

Dijagnoza anemije:• anamneza • fizikalni pregled • analize krvi dopunski pregledi

Anamenza: u razgovoru sa bolesnikom lekar saznaje njegove tegobe

Fizikalni pregledom se konstatuje bledilo, ubrzan rad srca, otežano disanje i dr

Analiza krvi podrazumeva uzimanje krvi za: krvnu sliku (broj eritrocita, koncentra-cija hemoglobina, hematokrit, srednja zapremina eritrocita (MCV), srednja kon-centracija hemoglobina (MCHC), srednji sadržaj hemoglobina (MCH), raspon dis-tribucije eritrocita (RDW), retikulociti), nivo gvožđa, nivo feritina, nivo transferina i zasićenje transferina.

Pod dopunskim pregledima se podra-zumevaju: stolica na okultno krvarenje, endoskopski pregledi (gastroskopija, ko-lonoskopija), hematološka ispitivanja, di-jagnostika infekcije i drugih upalnih procesa (Lkci, SE, CRP; fibrinogen…) PTH i dr.

Kako se leči anemijakod bolesnika sa HBI?

1. Preparati gvoždja2. Eritropoetin stimulirajući agensi3. Higijensko-dijetetski režim ishrane4. folna kiselina5. kompleks B vitamina.6. Transfuzija deplazmatisanih eritrocita

za brzu nadoknadu broja eritrocita I nivoa hemoglobina kada je Hgb ispod 75 g/L (krvarenje).

20 25 30 35 40 45 50 55

15

0 120

60

glomerulsko-filtracijska snaga

NormalnaTerminalna

Bubrežna slabost

Često bez simptoma

1. STEPENnormalna ili

blago smanjenafunkcijabubrega

% p

reo

stal

e fu

nkc

ije b

ub

reg

a

2. STEPENblagi ili umereni gubitak funkcije

bubrega

3. STEPENumereni do teži gubitak funkcije

bubrega

100

90

80

70

60

50

40

30

20

20

10

0

4. STEPENuznapredovali

ili vrlo težakgubitak funkcije

bubrega

5. STEPENpotpuni

ili terminalnistepen slabosti

bubrega

Anemija,poremećaji kosti

Terminalna

Porast krvnogpritika, pojavaproteina u mokraći

Zamaranje,Otoci, mučnina,povraćanje

potpunaslabost

teškaslabost

umerenaslabost

blagaslabost

normalnibubrezi

Pet faza bubrežne slabosti ili bubrežne insuficijencije

Simptomi i znaci hronične bubrežneinsuficijencije (HBI)

(jačina glomerulske filtracije veća od 15ml/min)

Neurološke promene:• glavobolja, umor• loš san, otupelost• trnci i probadanja

Kardiovaskularni poremećaji:• porast krvnog pritiska• testasti edemi• gušenje na ravnom

Plućni poremećaji:• otežano disanje• pneumonije, pleuritisi• osećaj gušenja

Gastrointestinalni poremećaji:• oslablje napetit• štucanje, gubitak težine• gastritis, mučnina

Endokrilni poremećaji:• vitamina D i EpO• parathormona i

renina• šećera, masnoća,

insulina

• Hematološki poremećaji:

• eritrocita i limfo-cita

• slabija funkcija leukocita

• sklonost infekci-jama

Promene na koži:• sivobledožućkasta boja• suvoća kože• svrab

Promene na kostimai mišićima:

• osteodistrofija• mišićni grčevi, otoci• bolno i otežano kretanje

Laboratorijski nalazi:• ureje i kreatina• kalijuma i urata• kiselina u krvi• a bikarbonata• ukupnog mokrenja

i klirenasa

Simptomi i znaci hronične terminalne

bubrežneinsuficijencije (HTBI)

(jačina glomerulske filtracije manja od 15ml/min)

Neurološke promene:• konfuznost• osećaj slabosti• polineuropatija

Kardiovaskularni poremećaji:• porast krvnog pritiska• testasti edemi• perikarditis, s. slabost

Plućni poremećaji:• otežano disanje• penasti iskašljaj• osećaj gušenja

Gastrointestinalni poremećaji:• zadah na ureju• štucanje, gubitak težine• gastritis, mučnina

Psihološke promene:

• odsutnost• mučnina i

povraćanje• oslabljen

apetit

Hematološki poremećaji:

• anemija• sklonost krva-

renjima• poremećaj

imuniteta

Promene na koži:• suvoća kože, svrab• sivo-žućkasta boja• modrice, krvarenje

Promene na kostimai mišićima:

• osteodistrofija• mišićni grčevi, otoci• bolno i otežano kretanje

Krvni pristup za HD:• ima li infekcije• šum funkcionisanja• ne meriti k. pritisak na ruci na

kojoj je k. pristup

ANEMIJA UHRONIČNOJBUBREŽNOJSLABOSTI

Šta je anemija?Autor: dr Dobrila Petkovic,

Načelnica spec. bolniceFresenius Medical Care, Novi Sad

18 19


Gvožđe Kao prvi korak u lečenju anemije je na-

dokanda gvožđa u slučaju niske koncen-tracije u organizmu. Preparati gvožđa u tabletama mogu da se daju bolesnicima sa HBI i mogu pomoći u regulaciji nivoa gvožđa, Kod bolesnika na dijalizi je doka-zana slaba resorpcija gvožđa u tankom crevu, te se kod njih preporučuju prepa-rati gvožđa za intravensko davanje. Voditi računa da feritin bude od 200-500 mikrograma/l i saturacija transferina od 30-40%.

Šta je eritropoetin-EPO?Crvena krvna zrnca se proizvode u ko-

štanoj srži (sunđerasto tkivo unutar kosti). Da bi se proizvelo dovoljno crvenih krvnih zrnaca, a samim tim i hemoglobina, telo održava konstantan nivo EPO. Rekombi-nantni eritropoetin je napravio čovek kloniranjem gena za eritropoetin. Rekom-binantni eritropoetini su poznati i pod nazivom eritropoeza stimulirajući agensi (ESA).

Preparati ESA se mogu aplikovati ubriz-gavanjem injekcije ispod kože ili intraven-ski na kraju hemodijalize. EPO treba uklju-čiti u terapiju kada je nivo hemoglobina ispod 100 g/l, a ne davati ga preko 115 g/L. Neophodna je redovna kontrola nivoa hemoglobina kod bolesnika na terapiji EPO preparatima. Kod bolesnika sa HBI koji su na terapiji EPO i preparatima gvožđa je smanjena potreba za davanjem transfuzi-ja i smanjuju se i gube simptomi anemije.

Ko prima ESA?Bolesnici sa hroničnom bubrežnom

insuficijencijom I oboleli od malignih bolesti koji imaju anemiju izazvanu hemi-oterapijom.

Koji su neželjeni efekti terapija ESA?• Visok krvni pritisak, otoci, groznica,

vrtoglavica, mučnina, bol na mestu aplikovanja injekcije

Moguće komplikacijeu terapiji ESA:

ESA preparati povećavaju rizik od: stvaranja krvnih ugrušaka i tromboem-bolije, kardiovaskularnih komplikacija (moždanog udara, infarkta srca, srčane insuficijencije). Kod bolesnika sa mali-

gnitetom može ubrzati rast tumora, tako da se prestaje sa primenom sa završet-kom hemioterapije. Neophodna je redovna kontrola broja eritrocita I kon-centracije hemoglobina. Oprez kod pacijenata sa bolešću srca, nekontroli-sanim visokim krvnim pritiskom, porfi-rijom, alergijom na Epoetin I kod paci-jentkinja koje planiraju trudnoću, trudnica I dojilja.

Dijeta i ishrana su važne u procesu lečenja anemije I drugih komplikacija HBI. Bolesnicima se može savetovati unos na-mirnica bogatih gvožđem, vitaminom B12 i folnom kiselinom neke od tih namirnica su bogate i natrijumom i fosforom koji se ograničeno preporučuju kod HBI. Nutri-cionista može da pomogne u sastavljanju jelovnika.

Folna kiselina (Vitamin B9) Kod bolesnika na dijalizi folna kiselina

može biti snižena u serumu i eritrocitima što uzrokuje megaloblastnu anemiju.

Deficit folne kiseline može nastati usled:loše absorpcije u GIT, konzumiranja alkohola, intrereakcije sa pojedinim leko-vima, zbog gubitka dijalizom, posebno high-flux HD

Preporučena dnevna količina folata je 1mg/dan.

VITAMIN B12-Kobalaminu kombinaciji sa gastričnim intrisik fak-

torom je neophodan za: optimalan meta-bolizam folata, normalnu eritropoezu, prevenciju demijelinizacije u pernicioznoj anemiji.

Kako nema tačnih podataka o toksič-nosti vitamina B12 daje se 2,5 mg 3x ne-deljno

Ciljna vrednost Hgb• KDOQI 110-120 g/l ne preko 130 g/l• KDIGO 2012. g. -Hgb < ili = 100 g/l

individualno doziranje ESA• Hgb> 110 g/l ESA ne aplikovati• Feritin održavati između 100-200 mg/

ml

ZAKLJUČAK: • Anemija se javlja skoro u svih bolesni-

ka sa HBI• Anemiju treba lečiti prema datim pre-

porukama I to:• Higijensko-dijetetskim načinom

ishrane • nadoknadom vitamin B12 i Folne ki-

seline• Parenteralnim prepratima gvožđa• Isključiti uzroke nastanka anemije u

HBI (infekcija, inflamacija, krvarenje, nedostatak Fe…)

• Kratkodelujući I dugodelujući rekom-binanatni eritropoetini se danas rutin-ski primenjuju u lečenju anemije uzrokovane HBI koji su:

– Smanjili primenu transfuzija, – Smanjli rizik od posttransfuzionih komplikacija (posttransfuziona re-akcija,

– opterećenje gvožđem, krvlju preno-sive bolesti HBV, HCV, HIV)

– Olakšali rad osoblju na odeljenima hemodijalize i

– Najvažnije poboljšali kvalitet života bolesnika sa terminalnom HBI

Hrana Veličina porcije Gvožđe Vitamin B12 Folna kiselina

Preporučena dnevna količina 18 mg 6 mcg 400 mcg

Žitarice ¾ šolje 18 mg 6 mcg 394 mcg

Pasulj 1 šolja 8 mg 0 mcg 37 mcg

Mlevena govedina 100 g 2 mg 2 mcg 8 mcg

Goveđa jetra 100 g 5 mg 67 mcg 211 mcg

Kuvani spanać 1 šolja 2 mg 0 mcg 115 mcg

Sveži spanać 1 šolja 1 mg 0 mcg 58 mcg

Pastrmka 100 g 0 mg 5 mcg 16 mcg

Konzervirana tuna 100 g 1 mg 1 mcg 2 mcg

7) Uzimanje tableta Sintroma, Farina, Sincuma, i sličnih derivata Warfarina

Ako niste do sada znali, krajnje je vreme da s tim upoznate i svoje lekare. One koji su vam propisali navedene lekove protiv zgrušavanja krvi (Sintrom, Syncum, Pelen-tan, Waran, Marivarin, Marcoumar, Synco-umar, Farin). Naime, ima već desetak godina, kako se polako, ali sporo, probija do ušiju korisnika, priča o negativnim dej-stvima lekova derivata warfarina. Glavna nuspojava tih lekova je krvarenje, pa su pacijenti naučeni da kontrolišu INR, odnosno protrombinski indeks (krvarenja), ali sledeća nuspojava je manje poznata: svi ti lekovi podstiču kalcifikacije! Mehanizam njihovog dejstva je jednostavan: ti lekovi onemogućavaju stvaranje vitamina K u jetri, a vitamin K je dokazani faktor spre-čavanja kalcifikacija. Bez vitamina K kalci-fikacije cvetaju. Vitamin K se manje unosi hranom (zeleno povrće), a više ga sinteti-šu normalne crevne bakterije. Ako se taj proces nečim blokira, na primer, warfari-nom, kalcifikacije su neminovne. Naravno, farmakoindustrija je odmah reagovala na tržišni izazov, i napravila preparate (tablete) i sa vitaminom K. Na pitanje da li mi dija-lizni pacijenti smemo da uzimamo ove tablete u cilju sprečavanja ili smanjenja kalcifikacija, naši doktori su slegali rame-nima. Kažu, ne znaju. Još nisu dobili nikakva uputstva iz ISO standarda, EU i američkih KDIGO protokola, pa se ne usuđuju ništa reći. Toliko o autohtonosti i samopouzda-nju naše medicinske nauke.

8) ostali uzroci kalcifikacijaMeđu drugim uzrocim kalcifikacija

pominju se: upalni procesi, povišen nivo homocisteina, anemija, nizak nivo fetuina A, adinamijska bolest kostiju, ali i hiper-paratireoidizam (primarni i sekundarni), oksaloza, povišene masnoće u krvi, pot-hranjenost, pušenje, sedanterni posao, povišen krvni pritisak, itd. Ovako gledaju-

ći, sve je povezano jedno sa drugim. Svi se ovi faktori rizika navode i uz svaki tekst o njima samima, pojedinačno.

Podela vaskularnih kalcifikacijaPostoje dve vrste vaskularnih kalcifika-

cija: kalcifikacije srednjeg sloja (medije) arterija i kalcifikacije unutrašnjeg sloja (intime) arterija.

Kalcifikacije u mediji arterija se na rentgenskom snimku vide kao ovojnice oko krvnog suda, kao da su krvni sudovi snimljeni sa kontrastom, koji im se zadržao na zidovima. Ove kalcifikacije izazivaju arteriosklerozu arterija, pa su poznate i kao arteriosklerotske kalcifikacije, a poznate su još od 1902. godine, kada ih je prvi put opisao patolog Johan G. Mönckeberg. Ove

Kalcifikacije intime krvnog suda su još opasnije. Ove kalcifikacije se nazivaju i aterosklerotske komplikacije, jer je kalci-fikat deo takozvanog ateroma. Takvi kal-cifikati (plakovi) su nestabilni, uvek je na njima prisutan i tromb, oni sužavaju lumen krvnog suda i lako mogu dovesti do infar-kta miokarda, ili infarkta mozga. Medijal-ne kalcifikacije su češće kod mlađih paci-jenata, a intimalne kod starijih.

Patogeneza vaskularnihkalcifikacij

Složena, najkraće rečeno. Čak i za nefro-loge. Premnogo je različitih faktora pome-nuto, na različitim nivoima delovanja, a bez jedinstvene i jasne predstave da je sve to baš tako. Za sada, najvažnije je razliko-vati faktore koji podstiču kalcifikaciju i one koji je sprečavaju.

U faktore koji podstiču kalcifikacije spadaju: vitamin D, leptin, parathor-mon, homocistein, TNF-alfa, produkti uznapredovale glikozilacije (AGEP), ApoE, dijabetes, itd.U faktore koji sprečavaju kalcifikaci-je spadaju: fetuin A, matriks-GLA protein, osteopontin, osteoprotegerin, vitamin K2, BMP-7, anorganski piro-fosfat, magnezijum, PTHrP, itd.

KALCIFIKACIJE– veliki i neprepoznati dijalizni problem

Nastavak iz prethodnog broja

Intimalnikalcifikat

(plak)

Medijalnakalcifikacija

kalcifikacije izazivaju krutost krvnih sudova, ali je generalno lumen krvnog suda očuvan. Najčešće su prisutne na aorti, na arterijama karlice i donjih ekstremiteta, ali ima ih i na arterijama srčanog mišića. Krvni sudovi koji nisu dovoljno elastični ne mogu da se adaptiraju na povećane potrebe za protokom krvi (pad pulsnog pritiska), a s druge strane, mogu lako da puknu pri iole značajnijem naprezanju pacijenta. Tako nastaju unutrašnja krvarenja, aneurizme (raslojavanje arterija), šlog i slične kompli-kacije.

20 21


Kako jedan nefrolog lepo reče: što je manje kalcijuma u kostima, to ga je više u krvnim sudovima, to je neminovnost.

Dijagnostikovanje kalcifikacijaZa dijagnostiku kalcifikacija u krvnim

sudovima (vaskularnih) dovoljna su 3 pre-gleda:

• obični rentgenski snimak trbuha (bočni), na kome se odlično vide kalcifikacije u najvećem krvnom sudu, trbušnoj aorti, ali se i rtg snim-cima ostalih delova tela mogu dobro vizuelizovati kalcifikacije u različitim tkivima i organima. Za te svrhe obično je dovoljno učiniti još i snimak područja karlice i snimak šaka;

• ultrazvučni pregled srca, sa posebnim osvrtom na postojanje kalcifikata na srčanim zaliscima (valvularne kalcifi-kacije), kao i na procenu kalcifikacija u samom srčanom mišiću i njegovim arterijama.

• multislajsni kompjuterski tomogram (MSCT), narodski rečeno skener, sa brzim i učestalim snimcima svakog detalja, čak i na sitnim krvnim sudovi-ma srčanog mišića.

Kvantifikacija kalcifikacijaJoš pre 10 godina, na naslovnoj strani

američkog magazina Vreme (Time) osvanuo je naslov: Znate li svoj kalcijum-ski broj (skor)? U tekstu je opisan metod Dr Artura Agatstona, kako se mere kal-cijumske naslage na arterijama srčanog mišića i kako se na osnovu toga proce-njuje verovatnoća nastanka težih kom-plikacija: infarkta miokarda, šloga, itd. Agatston skor se dobija kada se radio-loški izmere najače gustine kalcifikata u arterijama srca. Gustina kalcifikata se meri u Hounsfield-ovim jedinicama (HU) tako da Agatston skor 1 znači 100 do 200 HU, skor 2 podrazumeva 200 do 300 HU, skor 3: 300 do 400 HU, a skor 4: preko 400 HU.

Izmereni skor se onda množi sa površi-nom kalcifikata (plaka) u milimetrima za svaku srčanu arteriju. Na primer: ako je plak na prednjoj srčanoj arteriji bio veličine 4 mm i izmerena mu je gustina 270 HU (skor 2), onda je njegov Agatston skor zapravo 8, to jest 4×2. Kada se saberu skorovi svih kalcifikata sa sve 3 srčane arterije (i sa

njenog glavnog stabla) onda se taj zbir naziva CAC skor ili kalcijum-arterija-srca skor, koji je to bolji što je niži (0 do 100, na primer). To bi značilo da taj pacijent neće dobiti infarkt miokarda u narednih 2-5 godina. A kod koga je skor veći od 400, šta reći, loše su mu prognoze …

Pošto kod nas nije lako organizovati MSCT koronarografiju za dijalizne paci-jente, onda nam preostaju samo obični rentgen snimci područja šaka i karlice (kao i bočni snimak trbuha, za procenu kalcifi-kacija aorte). Ovu metodu je osmislila španska nefrološkinja Tereza Adragao i po njoj se kalcifikacije ovako kvantifikuju kao Adragao skor.

Kada se snimci karlice ili šaka podele na 4 kvadranta, onda se u svakom kvadrantu prebroje linearni arterijski kalcifikati (na slici označeni strelicama), pa je jasno da je Adragao skor na prikazanom snimku karlice: 4, a na šakama takođe 4, pa je ukupni Adragao skor = 8 za ovog pacijen-ta. Nakon određenog vremenskog inter-vala, obično ne kraćeg od godinu dana, ovi snimci se ponavljaju i ponovo se izračuna-va skor za istog pacijenta. Tako se prati napredovanje (progresija) kalcifikacije, i procenjuju se terapijski efekti, ako smo išta od terapije ili prevencije kalcifikacije po-kušavali.

Terapija• smanjiti unos kalcijuma, dnevna doza

unosa elementarnog kalcijuma preko vezivača fosfata ne bi trebala biti veća od 1,5 grama. A ukupna dnevna doza kalcijuma, vezivačima i ishranom, ne bi trebala biti veća od 2 grama;

• razmotriti mogućnost nabavke i kori-štenja nekalcijumskih vezivača fosfata (Fosrenol ili Renvela). O njima smo već govorili u postu Koji je najbo-lji lek za fosfor? Ukratko, Fosrenol je najefikasniji i najskuplji, a Renvela je slabije efikasna, a skoro isto košta. Ne nasedajte na Renagel, jer je to već stari, prevaziđeni oblik Renvele, praktično se na zapadu napušta (a kod nas još dolazi). A napušta se zbog nuspojava: izaziva acidozu (pogoršanje kiselosti u krvi) i stvara probavne smetnje;

• preparate vitamina D (Alpha D3, Ro-caltrol, Vigantol ili bilo koji drugi) ne uzimati u slučaju postojanja povišenog kalcijuma ili fosfora u krvi, a i kada su isti normalni ili sniženi, vitamin D uzimati samo dok mu se ne norma-lizuje njegov nivo u krvi (pratiti vred-nosti 25OHD3);

• koristiti koncentrat za dijalizu koji daje 1,25 ili maksimalno 1,50 mmol/L kalcijuma. Idealno bi bilo da imamo

ProxRCA

ProxLCX

ProxLAD

MidLAD

DistLAD

MidLCX

DistLCX

MidRCA

DistRCA

PDA

LM

D1

D2

OMI

Coronary Artery Score

Left Main (LM) 72,32

Left Anterior Descending (LAD) 28,01

Left Circumflex (LCX) 0,00

Right Coronary Artery (RCA) 47,68

Total Agatston Score 148,02

koncentrat koji daje jonski kalcijum 1,35 mmol/L, što je i gornja fiziološ-ka granica za jonski kalcijum u krvi, ali takvog koncentrata kod nas nema. A i ovi što ih ima su takvi da nikada ne znate kakav će zaista kalcijum u dijaliznoj tečnosti postati iz njih. Kad pogledate naše prethodne postove o problemima sa Fresenius aparatima i Fresenius rastvorima, shvatićete da je sadržaj kalcijuma u dijaliznoj teč-nosti najčešće manji od onoga koji bi trebao biti po proizvođačkoj dekla-raciji;

• koristiti ultračistu dijaliznu tečnost. Ima dovoljno literature koja pokazuje da je ovo jako bitno i da pacijenti koji su dijalizirani na ultračistoj dijaliznoj tečnosti (a to su svi na HDF mašinama) žive duže od onih koji nisu imali takav kvalitet dijalizne tečnosti;

• upotreba kalcimimetika (lekovi tipa Mimpara, Sensipar) i bifosfonata u lečenju kalcifikacija, iako ima terapijsku logiku, nije još zvanično preporučena, mada je eksperimentalno sprovođena;

• preparati za snižavanje masnoća u krvi, takozvani hipolipemici, takođe se nisu dokazali u sprečavanju kalcifikacija u dijaliznih pacijenata, a o tome smo već pisali u tekstu: Lekovi iz grupe statina nisu efikasni u pacijenata na hemodi-jalizi.

• preparati vitamina K2, npr. OsteoK2 se daju u reumatološkim indikacijama, ali nefrolozi, kao što smo rekli, još nisu zauzeli stav po ovom pitanju;

• jedini lek koji se pokazao delotvoran u terapiji kalcifikacija, tj. u stanju je da rastopi već gotove kalcifikate, jeste Na-trijum-tiosulfat (Na2S2O3). Natrijum-tiosulfat je lek koji se inače primenjuje u onkologiji, da bi se ublažili štetni efekti antitumorskog leka cisplatina, a

Najteži oblik kalcifikacija naziva se kal-cifilaksa (ili stručnije: kalcificirajuća ure-mijska arteriolopatija, CUA). To je brutal-na, brza, intenzivna i ekstenzivna kalcifikacija krvnih sudova, mekih tkiva i organa, sa nekrozama kože, obliteracijama i trombozama arterija. Klinički se razvija

koristi se i u toksikologiji za lečenje trovanja cijanidom. U nekoliko klinič-kih ispitivanja dokazao se i kao uspešno sredstvo za uklanjanje kalcifikacija u krvnim sudovima ili u mekim tkivima, a bez značajnijih nuspojava. Daje se kao infuzija na kraju dijalize, u dozi od 25 grama (2 bočice od 12,5 grama razređene u 100 ml fiziološkog rastvo-ra, tokom 60 minuta. Posle 5-6 meseci ovakve terapije, kalcifikacije velike i po nekoliko cm, su nestale. Kod nas, naravno, ovaj lek niti postoji, niti je registrovan, uopšte.

• u budućnosti se mogu očekivati i pre-parati stimulatori MGP ili Fetuin sinteze, preparati osteoprotegerina, osteopontina, BMP7 i drugih inhibito-ra kalcifikacije, ali o tom potom.

veoma brzo, kao alergija (anafilaksa) na kalcijum, po čemu je i dobila prvobitni naziv kalcifilaksa. Pravi uzroci kalcifilakse se ne znaju, a faktori rizika su joj isti kao i za sve kalcifikacije.

Kalcifikacije se mogu pojaviti i u bubregu. Takva bolest se naziva nefrokal-cinoza. Njeni uzroci su različiti, na primer: povišen parathormon, sarkoidoza, hiper-vitaminoza D, sindrom mleka i alkalija, oksaloza, progresivna osteoporoza, idio-patska kalciurija, renalna tubulska acidoza (distalna), hipofosfatemijski rahitis, Dentova bolest, Barterov sindrom, medu-larni sunđerasti bubreg, papilarna ili kor-tikalna nekroza, tuberkuloza, hronični glomerulonefritis, trauma ili neki lekovi (amfotericin, acetazolamid, triamteren).

I dosta.

22 23


Hronične bolesti bubrega čine značajan deo morbiditeta i mortaliteta opšte pop-ulacije sa porastom novootkrivenih obo-lelih uključujući i porast bolesnika sa ter-minalnom bubrežnom insuficijencijom koji zahtevaju lečenje metodama za zamenu bubrežne funkcije. I pored savre-menih metoda dijalize stopa mortaliteta na dijalizi je visoka i kreće se do 15 % u Evropi a u SAD 25%. Glavni uzrok smrt-nosti su kardiovaskularne od kojih umire oko 50 % bolesnika lečenih dijalizom. Hronačna bubrežna insuficijencija je veliki medicinski i socijalni problem, a sa pozici-je samog pacijenta veoma značajan lični i porodični problem. Već samo saznanje bolesnika da boluje od teške i hronične bolesti koja zahteva čitav niz promena u njegovom životu predstavlja veliki stres i iskušenja za njegov duševni život. Većina bolesnika koja se leči hemodijalizom ili peritoneumskom dijalizom su psihički zdrave osobe koje se najčešće iznenada suočavaju sa zahtevima koji se pred njih postavljaju. U njihovom životu sve se menja, dijaliza remeti njegove svakodnevne aktivnosti i značajno smanjuje kvalitet života.

Prilagođavanje na dijalizu je dugotrajan proces i prema autorima (Reishman, Levy) odvija se u nekoliko stadijuma:

1. Period medenog meseca2. Perid razočarenja i obeshrabrenosti3. Period dugotrajnog prilagođavanja

Prvi period nastaje nakon razvijenog uremijskog sindroma koji se karakteriše umor, slabost nemogućnost koncentracije, tegobama od svih organskih sistema. U prvim danima dijaliznih tretmana oslobađa se većine ovih tegoba i predstavlja na neki način“ povratak iz mrtvih“. Pacijent je pun poverenja i nade. Drugi period nije isti za sve pacijente. Oni polako postaju svesni

ograničenja, moraju aktivno preuzeti borbu za život. Bolesnik se mora ponovo boriti za poziciju u društvu i porodici za šta se često ne oseća doraslim..Treći period je period u kojem je bolesnik uspeo do određenog stepena prihvatiti vlastita ograničenja i nedostatke dijalize. U toku ovog perioda bolesnik je suočen sa znatnim promenama prethodnog načina života. Jedino uz pomoć i angažovanja svestan je da samo prihvatanjem liste teških saznan-ja i vlastitih odricanja može nastaviti da živi.

Psihološko prilagođavanje tako drastično izmenjenim životnim uslovima moguće je jedino angažovanjem različitih meha-nizama odbrane. Kod svih pacijenata na dijalizi je izražen visok stepen anksioznos-ti uzrokovan svakodnevnim novim iza-zovima i promenom dosadašnjeg načina života.

Pacijenti na hroničnom programu HD izloženi su hroničnim psihosocijalnim stresorima koji mogu igrati ulogu u nas-tanku mentalnih boklesti. Njihov život je obeležen mnogobrojnim ograničenjima i zavisnostima (ograničenja u u izboru hrane i pića, svakodnevnim aktivnostima, izboru posla, potrebe za uzimanjem velikog broja medikamenata, zavisnost od aparata). Kod pacijenata na dijalizi postoji određen biohemijski milje sličan hroničnom stresnom odgovoru. Psihoso-cijalno prilagođavanje pacijenta na dijal-izu određeno je psihološkom pripremom pacijenta i njegove porodice u predijal-iznom periodu. Potpuna psihosocijalna adaptacija moguća je jedino uz pomoć i angažovanje porodice.

postojanje metaboličkog disbalansa. Nesanica kod pacijenata na dijalizi dodatno smanjuje kvalitet života ovih pacijenata. Od ukupno 96 ispitanih paci-jenata koji se nalaze na dijaliznom tret-manu Opštoj bolnici Sombor poremećaj sna imaju 72 pacijenta od kojih teškoće sa uspavljivanjem se javljaju kod 29 (40,3%) bolesnika, često buđenje 27 (37,5%9 i rano buđenje je izraženo kod 16(22,2 %) bolesnika.

Kvalitet života je multidimenzionalni pojam koji podrazumeva ujedinjenje svih subjektivnih i objektivnih komponenti. Povezanost HBI i kvaliteta života je višestruka, snažna i recipročna.

U stručnoj literaturi pojam kvaliteta života uglavnom se vezuje za pojam zdrav-

Kod pacijenata na dijalizi se javljaju mnogobrojni psihički poremećaji: anksioznost, depresija, nervoza, nesarad-nja sa osobljem (najčešće mlađi paci-jenti), seksualni poremećaji (smanjenje libida, impotencija, neprilagođenost (ljutnja, gnev), poremećaj sna. Spavanje ima regenerativno – reparativnu funkciju i čovek u njemu provede skoro trećinu svog života. Dobar san je preduslov za postizanje homeostaze i dobrog zdravlja. Insomnia se javlja kod više od 70 % paci-jenata na dijalizi. Glavni uzrok su starija životna dob, fenomen nemirnih nogu, lja, što znači da pojam zdravlja u značajnoj

meri određuje i pojam kvaliteta života. Grupa eksperata WHO definisala je kvalitet života povezan sa zdravljem kao percep-ciju pojedinca o sopstvenom položaju u životu u kontekstu kulture i sistema vred-nosti u kojima živi, kao i prema svojim ciljevima, očekivanjima, standardima i interesovanjima. U konceptu kvaliteta života centralno mesto se daje subjek-tivnom doživljaju i individualnoj percep-ciji pojedinca.

Karakteristike kvaliteta života su: sub-jektivnost, jedinstvenost, mogućnost evaluacije, multidimenzionalnost, dinamičnost i kvantitativnost. Kvalitet života kod dijaliznih pacijenata predstav-lja važan deo kliničkog praćenja i brige opacijentima što odražava značaj koji se pridaje subjektivnom osećaju bolesnika kao i njihovo zadovoljstvo tretmanom. Određivanje kvaliteta života vrši se pri-menom velikog broja upitnika (testova) koji mogu biti opšti – namenjeni za široku primenu u različitim populacijama i

podrška, podrška osoblja na dijalizi, zado-voljstvo pacijenta) i specifični deo – ciljana pitanja vezana za bubrežnu bolest.

Testovi su jednostavni i prevedeni na mnoge svetske jezike, naravno i na srpski, ali nažalost nisu naišli na svakodnevnu primenu u kliničkoj praksi. Upotreba ovih testova procene KŽ se uglavnom koristi u sklopu naučnih ili stručnih istraživanja. Primenom navedenih metoda procene KŽ pacijenata sa TBI je znatno lošiji kako u odnosu na opštu populaciju tako i u poređenju sa pacijentima koji boluju od drugih hroničnih bolesti. Na kvalitet života ovih pacijenata utiču socijalni faktori, klinički status pacijenta, komorbidna stanja i naravno parametri dijaliznog procesa..

I na kraju mi rudari u belom koji svaki dan produžavamo nečiji život trebamo naša znanja i sredstva usmeriti na stvaran-je dijalize koja će pacijentima omogućiti zadovoljstvo lečenja, veću rahabilitaciju, zdraviji, duži i produktivniji kvalitet života.

specifični koji se koriste za određenu bolest ili funkciju.

U istraživanjima KŽ u oblasti zdravlja kod bolesnika sa TBI koristili su se mnogi opšti ili generički testovi ali je najpouz-daniji Medical Qutcomes Study Short form-36( eng.) – SF -36 a od od specifičnih upitnika namenjenih za procenu KŽ kod bolesnika na dijalizi je test Kidney Diseas Qulity of Life – Short form( KDQOL – 36). Osnovno jezgro ovog testa je opšti SF – 36 a dopunjen je sa više stavki koji specifično obrađuju probleme dijaliznih bolesnika.

Upitnik SF – 36 se sastoji od 36 pitanja koji su svrsatani u 8 skala: simptomi, efekat oboljenja bubrega na dnevne aktivnosti, opterećenost bubrežnom bolešću, radna sposobnost, kognitivna funkcija, kvalitet socijalnih intereakcija, seksualna funkcija, spavanje.

Test KDQOL pored ovog upitnika sadrži i specifične stavke koje formiraju skale vezane za bolesti bubrega i dijalize, dodatne skale kvaliteta života (socijalna

KVALITET ŽIVOTA I MENTALNO ZDRAVLJE PACIJENATA NA DIJALIZI

Kvalitet života i mentalno zdravlje pacijenata na dijalizi

Autor:Špišak Ljiljana

Viša medicinskasestra. Opšta bolnica,

Sombor - hemodijaliza

Hronačna bubrežna insuficijencija je velikimedicinski i socijalni problem, a sa pozicije samog pacijenta veoma značajan lični i porodični problem

24 25


Rasprostranjena je u gotovo svim delo-vima sveta, a najčešće je nalazimo na za-puštenim i obraslim terenima. Prepoznat-ljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenim sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara).

Lekoviti su svi njeni delovi – lišće, cvet, stabljika, koren i seme.

U prošlosti je bila izuzetno cenjena i svakodnevno korišćena kao hrana, ali i lek.

Iako dugo zaboravljena, ponovo se njena upotreba vraća na velika vrata.

Kopriva – univerzalni lekkroz istoriju

Prvi tragovi upotrebe ove biljke potiču još iz prvog veka, kada je korišćena kao lek protiv prehlade i opšte slabosti i kao snažno sredstvo za detoksikaciju organizma. Kroz istoriju, kopriva je korišćena kao izvrstan diuretik i laksativ, odlično sredstvo za

lečenje otoka, neredovne menstruacije, krvarenja, upale pluća, astme, bolesti slezine gangrenoznih rana i mnogih drugih oboljenja.

U 17. veku poslužila je kao protivotrov kod uboda otrovnih životinja i za lečenje kamenca i peska u bubrezima i mokraćnim kanalima, kožnih infekcija, bolova u zglo-bovima, gihta i išijasa. Poznata i široko primenjivana je stara ruska tradicija žarenja tela koprivom u svrhu jačanja cirkulacije i ublažavanja reumatskih tegoba.

U Rusiji se kopriva tradicionalno koristi i za lečenje bolesti jetre i žuči.

U engleskoj i nemačkoj fitoterapiji ona je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala i tegoba sa prostatom. Zbog velike koncentracije gvožđa u mnogim kulturama se od davnina upotre-bljava za lečenje anemije i nedostatka energije.

nih sa nakupljanjem i zadržavanjem toksina u organizmu i kao prirodna pomoć protiv parazita u telu.

Prirodni izbor za trudniceKopriva je biljka koju je preporučeno

koristiti i u najosetljivijem delu ženinog života – trudnoći, kada se koristi u obliku čaja, dok se sveže ceđeni sok od koprive (iz sokovnika) ne preporučuje.

Budući da obiluje gvožđem, prirodan je izbor za sprečavanje i lečenje trudničke anemije jer podstiče cirkulaciju. Pomaže radu bubrega, ublažava stres, reguliše rad hormona i smiruje upale.

Zahvaljujući magnezijumu, smanjuje grčeve u nogama i ublažava porođajne bolove te doprinosi smanjenju umora i malaksalosti.

Može pomoći kod hemoroida i sprečiti krvarenje nakon porođaja. Postiče stvara-nje majčinog mleka. Čaj od koprive dobro je piti već od 2. tromesečja i u celom periodu dojenja.

Ostale poznate dobrobiti kopriveKopriva jača imunitet; smiruje simptome

reumatizma i artritisa; pomaže kod men-strualnih bolova i predmenstrualne nadu-tosti; snižava krvni pritisak i šećer u krvi. Pomaže kod glavobolje i nesanice, ublaža-va bolesti disajnih puteva, eliminiše kožne probleme, suzbija infekcije urinarnog trakta, uništava crevne parazite, neguje i jača kosu, podstiče laktaciju.

Šta kažu naučnaistraživanja?

Kopriva sadrži vitamin C i karotenoide kao i spanać ili drugo zeleno povrće, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i pro-tivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu

kvercetina, kopriva stabiliše mastoci-te (ćelije odgovorne za alergij-

ske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod

alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlu-

čivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju

krvnog pritiska . Kopriva sadrži beta sitosterol koji reguliše

rad prostate i sprečava njeno uvećanje.

Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tin-

ktura za unutrašnju upotrebu. Opa-danje kose je česta prateća pojava

anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na

rešenje pravog uzroka pro-blema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan

gradivni element koji omo-gućava izgradnju kože i kose.

Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.

Riznica hranljivih nutrijenataU ovoj široko rasprostranjenoj zeljastoj

biljci kriju se mnogi dragoceni nutrijenti tako da kopriva predstavlja prirodni mul-timineralni i multivitaminski kompleks.

Obiluje vitaminima C, A, K, B2, PP, E i karotenoidima (β-karoten i ksantofil).

U listovima koprive ima mnogo hloro-fila a i b, kao i proizvoda njihovog raspa-danja, mineralnih materija (gvožde, mangan, bakar, magnezijum, silicijum), flavonoida (proizvodi kvercetina), zatim triterpena, sterola (β- sitosterol), etarskog ulja koje sadrži metilheptenon i acetofe-non. Konstatovani su i neki alkaloidi i druge materije sa azotom, kao što je acetilholin i histamin. U korenu su prisutni steroli, sterilglikozidi, fenilpropani i lignani. Plod je bogat masnim uljem (do 30 odsto) sa visokim sadržajem linolne kiseline, do 80 odsto).

Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, tanine, lecitin, fitosterole, panto-tensku, mravlju, sirćetnu i silicijsku kiselinu. Koren koprive sadrži velike količine gvožđa, stoga se tradicionalno koristi u lečenju anemije, kao i protiv peruti u kosi, opada-nja kose i za njeno jačanje.

Zbog visokog udela magnezijuma kopriva je odlično sredstvo za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima, menstrualnih grčeva, kao i opšte slabosti, umora i iscr-pljenosti. Mineral silicijum je od velikog značaja za zdravlje kože, zbog čega je

kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek za suzbijanje akni, ekcema, herpesa, lišajeva i gljivica.

Zahvaljujući vitaminu K, pomaže u za-ustavljanju krvarenja, pa se stoga prepo-ručuje za regulisanje obilnih menstruacija, kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Odlična je pomoć u lečenju hroničnih upala mokraćnog kanala jer sadrži tanine, materije koje suzbijaju razvoj bakterija. Lecitin prisutan u koprivi ublažava bolne zglobove, pospešuje varenje, te neguje i jača kosu. Pospešuje pamćenje i pomaže kod osetljivosti na vremenske promene.

Zbog vrlo složenog hemijskog sastava, kopriva je još uvek predmet mnogih istra-živanja. Brojne su indikacije u kojima se kopriva koristi kao lek ili lekovito sredstvo. Novija istraživanja ukazuju da je ona jedna od biljaka sa najizraženijim antioksidativ-nim aktivnostima, što ukazuje i na nove mogućnosti primene koprive u savremenoj terapiji.

Prirodni lek protiv anemijeOva jednostavna biljka vekovima je

poznati narodni lek za slabokrvnost i pre-venciju anemije. Bogatstvo gvožđa, naj-važnijeg elementa u ljudskom organizmu, a kojeg telo samo ne proizvodi, razlog je zbog kojeg je kopriva bila neizostavan sastojak svake kućne apoteke. Danas se koristi kao prirodno sredstvo za poboljšanje krvne slike i bolju cirkulaciju. Bogata je i vitaminom C, koji prirodno podstiče bolju apsorpciju gvožđa, tako da se pri njenoj upotrebi ne javljaju uobičajeni neželjeni efekti kao pri uzimanju dodatne terapije sa gvožđem, kao što su mučnina, proliv i bolovi u želucu.

Kopriva je ujedno i prirodni izvor energije i vitalnosti.

Pomoć u detoksikaciji organizmaKopriva je izvrsna pomoć u detoksi-

kaciji organizma. Podstiče rad probav-nog sistema, pospešuje izlučivanje tečnosti, čisti krv i mokraćne kanale. Kopriva pomaže u izlučivanju viška mokraćne kiseline iz tela, pa služi kao narodni lek za tegobe pove-zane sa gihtom. Upravo zbog toga je kopriva snažna pomoć u ublažavanju tegoba poveza-

LEKOVITO BILJE

Kopriva (lat. Urtica dioica) je samonikla biljkau narodu poznata kao obična kopriva, pitomakupina, pasja kopriva, žara i žegavica.

Kopriva – prirodni multivitaminskii multimineralni kompleks

Autor:

Jasmina Vukša Dipl. Pharm.

26 27


U oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, do sada su izvršeni zna-čajni pomaci. Bez obzira na to, i dalje su prisutni rizici socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom. Stoga je potrebno pre-duzimati različite aktivnosti kako bi se takvi rizici sveli na najmanju meru.

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine ima za cilj sprovođenje aktivnosti koje doprinose unapređenju položaja osoba sa invaliditetom kroz ukla-njanje prepreka na koje nailaze osobe sa invaliditetom.

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine mora sa pozicije pune ravnopravnosti da dovede do osnaživanja osoba sa invaliditetom, da im se obezbedi jednakost, pristupačnost, participacija, zapošljavanje, obrazovanje i obuke, soci-jalna i zdravstvena zaštita, i drugo.

Značajan dokumenat Evropske Unije je Evropska strategija za osobe sa invalidite-tom od 2010. do 2020. godine, odnosno Evropa bez barijera. Ovde je bitno vremen-sko usaglašavanje sa napred navedenom Strategijom unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period do 2020. godine.

Strategija se zasniva na sledećin načelima i principima: poštovanju dostojanstva i ljudskih prava osoba sa invaliditetom, ravnopravnosti, nediskriminacije i obez-beđivanja jednakoh mogućnosti za osobe sa invaliditetom, kao i rodna ravnoprav-nost, međusektorski i multidisciplinarni pristup kroz konstantnu saradnju svih aktera na svim nivoima i sveobuhvatni rad na unapređenju položaja osoba sa invali-ditetom, uključivanje osoba sa invalidite-tom u procese kreiranja i sprovođenja mera i aktivnosti po principu ‘’Ništa o nama bez nas’’, primena ‘’Univerzalnog dizajna’’ u smislu pristupačnosti sveukupnog okru-

ženja i upotrebljivosti proizvoda i usluga u svim oblastima, stalno praćenje i sagle-davanje postignutih rezultata radi kreiranja novih aktivnosti u skladu sa mogućnosti-ma i potrebama osoba sa invaliditetom i konstantno informisanje i podizanje nivoa svesti društva o pitanjima invaliditeta, ravnopravnosti i ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom.

Fizička i informacionapristupačnost

Pristupačnost se odnosi na fizičku i in-formacionu pristupačnost. Fizička pristu-pačnost omogućava pristupačnost fizič-kom okruženju, uslugama i sredstvima prevoza. Informaciona pristupačnost znači ostvarivanje prava na informisanje i ko-munikaciju u skladu sa potrebama poje-dinih kategorija osoba sa invaliditetom, uz razvoj i korišćenje asistivne tehnologije. I dalje je neophodno ulagati napore na do-slednom sprovođenju donetih propisa u praksi, te dalje unapređivati stanje naro-čito u oblastima pristupačnosti javnih objekata, saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika, pristupačnosti informacija i ko-munikacija, kao i usluga namenjenih jav-nosti.

Participacija osoba sa invaliditetom podrazumeva garantovanje ravnopravno-sti, nediskriminaciju i puno učešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života. Jedan od važnih preduslova ostva-rivanja participacije je proces deinstituci-onalizacije koji je baziran na poštovanju ljudskih prava, a podrazumeva jačanje podrške porodici, podršku mladima koji napuštaju smeštaj, podsticanje života dece i odraslih u porodičnom okruženju, sma-njeno oslanjanje na rezidencijalno zbrinja-vanje i razvoj usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Jednakost osoba sa invaliditetom pretpostavlja odsu-stvo diskriminaci-je i diskriminator-skog postupanja prema osobama sa invaliditetom. Ostvarivanje jednakosti podrazumeva i ravnopravan pristup pravdi, bez prepreka i diskriminacije, uz osiguranje adekvatnog prilagođavanja postupaka, sankcija i naknada žrtvama sa invaliditetom. Komitet za prava osoba sa invaliditetom na osnovu Izveštaja o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ukazao je i na potrebu posvećenosti i obezbeđivanju službi hitnih intervencija i pomoći u van-rednim situacijama za sve osobe sa inva-liditetom.

Što se tiče zapošljavanja, zakonska regulativa u Republici Srbiji je skoro u potpunosti izjednačila položaj osoba sa invaliditetom kada je u pitanju zapošlja-vanje na otvorenom tržištu ili pod poseb-nim uslovima, kao i rad, prava i obaveze iz radnog odnosa, profesionalana rehabilita-cija, mere aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja osoba sa invaliditetom, i drugo. Upoređivanjem podataka iz 2011. godine o stopama zaposlenosti osoba sa invaliditetom u zemljama Evropske unije gde iznosi 50% i Republike Srbije gde je 90% osoba sa invaliditetom ekonomski neaktivno, onda činjenica da su kvalitetna radna mesta koja obezbeđuju ekonomsku nezavisnost, koja pospešuju lično ostvari-vanje i predstavljaju najbolju zaštitu od siromaštva govori da je ova oblast još uvek dosta rizična za osobe sa invaliditetom.

Sistem obrazovanjaOrganizovan, pravedan i kvalitetan

razvoj sistema obrazovanja je jedan od

no osiguranje i osiguranje za slučaj neza-poslenosti i obuhvata novčane naknade po osnovu osiguranja. Smanjenje ekstre-mnog siromaštva i deo socijalne zaštite koju ne obezbeđuje socijalno osiguranje ostvaruju se kroz socijalnu i dečiju zaštitu u vidu socijalne pomoći, dečijeg i roditelj-skog dodatka, dodatka za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, pravo na pomoć za os-posobljavanje za rad, novčana prava po osnovu boračke i invalidske zaštite...

Ulažu se napori da se sa modela koji se oslanja na rezidencijalne ustanove pređe na model usluga u zajednici za pojedince i porodice dok je smeštaj u ustanove usluga za kojom se poseže ako se podrška ne može obezbediti u nekom obliku koji je manje restriktivan. Ovakav model podrazumeva veću socijalnu uključenost i doprinosi osamostaljivanju i unapređivanju života pojedinca. I dalje treba uložiti napore ka razvoju svih usluga socijalne zaštite i ka-paciteta pružalaca tih usluga na svim nivoima, kao i povećanju obuhvata lica pojedinim uslugama u skladu sa potreba-ma u pravcu sprovođenja procesa deinsti-

tucionalizacije u što većoj meri i inkluzije osoba sa invaliditetom u društvo.

Zdravstvenom zaštitom se ostvaruje nivo očuvanja i unapređenja zdravlja, spre-čavanje i rano otkrivanje bolesti i povreda i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabi-litacija, što je regulisano propisima iz oblasti zdravstvene zaštite. Na osnovu Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, spe-cijalne bolnice za psihijatrijske bolesti su započele proces deinstitucinalizacije. Ali i dalje postoje ograničenja u korišćenju zdravstvenih usluga i rehabilitaciji zbog nepristupačnosti ili restriktivnih kriterijuma za ostvarivanje pojedinih prava iz oblasti zdravstvene zaštite. Isto tako prisutna je i diskriminacija u ovoj oblasti, nepoštovanje različitosti i upotreba neadekvatne termi-nologije i nepoznavanje karakteristika pojedinih vrsta invaliditeta. Specifičan izazov u oblasti zdravstvene zaštite pred-stavlja sistem ranog otkrivanja i tretmana dece sa smetnjama u razvoju i dece sa retkim bolestima.

Sastavni deo ove Strategije predstavlja Akcioni plan u kome su utvrđene mere i aktivnosti kao i nosioci tih mera i aktivnosti.

ključnih uslova za razvoj celog društva.U Republici Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa invaliditetom. Iz poda-taka iz 2011. godine, njih 12,2% nikada nisu pohađali osnovnu školu, a sa uzrastom iznad 15 godina života 52,7% ima završeno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu školu. Završeno više ili visoko obrazovanje ima 6,5%.

Pored redovnih škola u Republici Srbiji postoje i škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. U ovim školama se sprovodi osnovno i srednje obrazovanje, kontinuirana edukacija i rehabilitacija dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invali-ditetom do daljeg uključivanja u društve-nu zajednicu. Osnovne škole za obrazova-nje dece sa smetnjama u razvoju školske 2015/16 godine pohađalo je 6217 učenika.

Socijalna zaštita i socijalna sigurnost građana u Republici Srbiji se obezbeđuje kroz socijalno osiguranje i različite usluge i novčana davanja iz sistema socijalne, porodične, dečije i boračko-invalidske zaštite. Socijalno osiguranje obuhvata penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstve-

Strategija unapređenja položajaosoba sa invaliditetom u RepubliciSrbiji za period do 2020. godine

Nada Abramović

Dipl. pravnica

SAVEZ BUBREŽNIH INVALIDA VOJVODINEe-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

„Pokrenimo sebe - promenimo svest”

paliĆ 2017.dobro jutro srbijo! dragi prijatelji, prolazi dugo i toplo leto, završavaju se godiš -...

Documents