Pale

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ-ПАЛЕ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗА ПЕДАГОГИЈУ

Писмена припрема организације часа по егземпларном моделу наставе

Студент:Старчевић Јована 105/09

PALE, 2013.godine

ОПШТИ ПОДАЦИ

Школа

Датум одржавања часа

Час по реду

Разред и одељење

Предавач

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Наставни предмет

Наставна тема

Наставна јединица

Садржај наставне јединица

Претходна наставна јединица

Следећа наставна јединица

Тип наставног часа

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни задаци часа

Васпитни задаци часа

Функционални задаци часа

Облици рада

Наставне методе

Наставна средства

Наставни објект

Литература

СТРУКТУРА ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Основна школа „Пале“ у Палама

11.03.2013.

2

IV-3

Јована Старчевић 105/09

Природа и друштво

Сусрет са природом- Биљни и животињски свет Србије

Домаће животиње и гајене биљке

Значај, потребе и могућности, потенцијали за производњу здраве хране

Фауна наше земље

Природне појаве, прилагођавање: посматрање, запажање, праћење и бележење на различите начине адаптивних промена и понашања

Обрада новог градива

Проширивање и продубљивање знања о домаћим животињама и гајеним биљкама. Стицање знања о значају, потребама и могућностима, потенцијалима за производњу здраве хране.

Развијање позитивног односа према домаћим животињама и гајеним биљкама и спремности за правилно опхођење према њима.

Оспособљавање ученика за разликовање дивљих и домаћих животиња као и самониклих и гајених биљака. Оспособљавање ученика за разликовање користи које човеку пружају одређене домаће животиње (свиња, живина, овца, говече…) и гајене биљке.

фронтални, групни, индивидуални

метода усменог излагања, дијалошка метода, демонстративна метода, метода рада на тексту

радни листови, презентација (слике угрожених врста биљака и животиња), хамер (табеле), радни лист

Учионица

„Природа и друштво'', уџбеник за 4.разред, Едука, Београд, 2007.

„Природа и друштво'' , уџбеник за 4.разред, Клетт, Београд, 2006.

„Дечија енциклопедија'', Матица српска, Нови Сад,1966.

Представљам се ученицима и у циљу припреме ученика за садржаје који ће се обрађивати у главном делу часу oрганизујем игру осмосмерке ( прилог 1). Ученике делим у три групе по редовима седења, сваки ред представља групу. Задатак ученика је да погоде биљку или животињу (угрожене и ретке врсте) коју им покажем, да кажу зашто је та биљка или животиња ретка или угрожена и да је пронађу у осмосмерци. Преостала непрецртана слова у осмосмерци дају коначно решење осмосмерке. За свако тачно решење ученици добијају по један поен. Циљ осмосмерке није погодити коначно решење већ обновити и проверити знања ученика о ретким и угроженим врстама. Непрецртана слова у осмосмерци дају коначно решење - флора и фауна. Након погођеног решења ученицима постављам следећа питања:

- Шта чини флору?

- Шта чини фауну?

Затим откривам наслов на табли: „ Домаће животиње и гајене биљке“.

У главном делу часа обраду предвиђених садржаја извршићу коришћењем егземпларне наставе и комбинацијом монолошке, дијалошке и методе рада на тексту. Главни део часа је подељен у три целине:

1. Фронтално излагање о животу и раду људи у прошлости

2. Излагање егземпларног садржаја о коњу и виновој лози

3. Самосталан рад ученика на обради аналогног садржаја

Прву целину започињем фронталним обликом рада, објашњењем ученицима да је човек у прадавна времена живео веома тешко и да се хранио биљном храном. Главно занимање људи, тада, је било прибављање хране - лишћа, корења или плодова разних дивљих биљака. Како људи нису увек могли да нађу потребну количину биљака за исхрану, они су почели да се баве риболовом и ловом на дивље животиње. У лову су убијали одрасле животиње док су нејаке младунце носили својим склоништима и колибама. Тамо су их затварали, хранили и чували. Тако су се временом оне навикавале на људе и постајале питоме. Касније су људи припитомљавали и све друге животиње од којих су сматрали да имају користи. Оне више нису морале да се боре за свој опстанак у природи. Постајале су кротке и мирне. Од припитомљених животиња човек је користио млеко, месо, вуну и кожу. Првобитни људи су за своју исхрану користили подземне и надземне делове биљака. Упорним, дугим и смишљеним радом човек је од дивљих, самониклих биљака створио велики број културних (питомих, гајених) биљака.

Следи понављање садржаја о животу људи у прошлости:

- Чиме су се хранили људи у прошлости?

- На који начин су припитомљавали дивље животње?

- Које користи су имали од њих?

- Како су настале питоме (гајене) биљке?

Говорим ученицима да човек од домаћих животиња и гајених биљака има доста користи и потенцијала за производњу здраве хране, и да се његова исхрана не може замислити без производа који се добијају од животиња и биљака. Наш данашњи задатак је да научимо какве користи имамо од домаћих животиња и гајених биљака. Сада ћу вам ја прочитати карактеристике једне животиње, a ваш задатак је да откријете о којој животињи је реч. Пажљиво слушајте и ако знате одговор, подигните руку. Текст гласи:

Испред фркће, иза репом маше,

Оздо трчи, одозго се јаше.

Након читања текста, свим ученицима постављам питање:

- О којој животоњи је реч?

Сада ћу вам ја испричати нешто о коњу, ви ме пажљиво слушајте јер ћемо касније разговарти о томе.

Фронталним обликом рада објашњавам ученицима да човек данас коње гаји много мање него некада, зато што су их људи некада гајили због обраде земљишта, вуче и преноса терета. Данас за то постоје разне машине и зато се углавном гаје расни коњи који служе за спортска такмичења. Од коња људи у исхрани користе месо, од кога се праве разне месне прерађевине. Коњско месо и производи од њега су веома здрава храна која се посебно препоручује деци, трудницама и спортистима. Од прерађене коже коња добијамо ципеле, ташне, каишеве и слично. Длака коња се користи за израду четки одличног квалитета, а од коњске гриве праве се жице гудала за виолину.

Кроз следећа питања вршим понављање садржаја о користима које човек има од коња:

- Зашто су људи гајили коње некада?

- Због чега се данас гаје коњи?

- Шта од коња човек користи у исхрани?

- Чему служи коњска кожа?

- Шта се прави од коњске длаке?

Док ученици одговарају откривам табелу на табли у коју лепим картоне на којима су исписане користи ове животиње.

Коњ

- месо ( месне прерађевине)

- кожа ( обућа, ташне...)

- длака ( четке )

- грива

На сличан начин обрађујем и винову лозу.

Винова лоза је једна од најстаријих биљних култура. Све нове сорте лозе људи су добили од дивље лозе. Винова лоза је вишегодишња биљка која најбоље успева у пределима са топлијом климом и на сунчаним падинама. Стабљика винове лозе, чокот, је танка и дрвенаста. Из чокота се гранају ластари. Одабирањем и укрштањем одгајано је више сорти од којих неке успевају и код нас. Врсте које се гаје у нашим крајевима су: смедеревка, хамбург, афус-али.

- Како се назива станиште винове лозе?

- На каквом земљишту успева винова лоза?

Уколико ученици не знају, говорим им да винова лоза успева на странама малих узвишења с песковитим земљиштем у коме се вода задржава а сунчеве светлости и топлоте има у изобиљу. Човек у винограду бира и сади винову лозу тако да имају довољно простора за раст и развој. Фрушка гора, Вршачке планине, смедеревски и жупски крај су значајна подручја за производњу вина и воћа у Србији.

На табли откривам табелу у коју лепим картоне на којима су исписане користи винове лозе.

Винова лоза

- исхрана

- алкохолна пића

Следи понављање садржаја о виновој лози:

- Како се назива станиште винове лозе?

- Наведите ми најпознатије сорте винове лозе у нашој земљи?

- У којим пределима винова лоза најбоље успева?

Ученицима кажем да ништа не преписују са табле. Након тога им објашњавам да ћу их поделити у 8 група (по 3 ученика) према месту седења. Свака група добија радни лист са текстом о користима и значају или домаћих животиња или гајених биљака. (радни листови свих група су у прилогу). Задатак ученика је да пажљиво прочитају добијени текст и да заједничким радом у групи одговоре на постављена питања и напишу тезе о значају и користима, као што смо то урадили за коња и винову лозу, у својим свескама. Напомињем им да ако знају још неку корист добијене биљке или животиње, а да та корист није наведена у тексту, могу слободно да је наведу као једну тезу. Време предвиђено за рад је 10 минута. По истеку времена за рад, следи извештавање по групама. Прва група одговара на своја питања, након чега један члан групе попуњава табелу која се налази на табли о користима и значају биљке или животиње коју су имали да самостално обраде. На исти начин све групе извештавају о свом раду.

Док ученици раде, обилазим их и уколико имају потешкоћа при одговарању на питања, помажем им.

Када све групе заврше са извештавањем, вршим фронтално излагање да наша земља има велике могућности за производњу и прераду хране без коришћења додатних хемијских и вештачких материјала. Све више произвођача користе природне материје и своје производе обележава зеленом јабуком, симболом здраве хране. Сва храна која се добија од биљака гајених без додатака хемијских средстава представља здраву храну. Здравствено исправну храну чини и месо и производи од меса од животиња које су се храниле незагађеним биљкама и које су правилно неговане и гајене.

Да бих утврдила да ли су ученици усвојили и разумели обрађене садржаје, делим ученицима табеле са следећим задатком: у одговарајуће поље у табелама ставите знак + за одговарајућу користи које човек има од датих животиња и биљака ( прилог 2).

I ГРУПА

КРАВА ( ГОВЕЧЕ )

Говече је домаћа животиња од које човек има много користи. Тело говечета је обрасло длаком која може бити различите боје (од светло смеђе, преко риђе, до црне). Говече спада у крупне домаће животиње. Крава је женка говечета, бик је мужјак, а теле младунче. Говече се храни свежом и сувом травом (сеном), свежом и сувом кукурузовином и мекињама. Правилном, квалитетном и разноврсном исхраном може се утицати на количину и квалитет меса и млека. Ако се добро негују, краве могу дати и до 20 литара млека дневно. Од крављег млека прерадом се добијају различити млечни производи (сир, кајмак, павлака, маслац...). Од папака и костију краве израђују се чешљеви и дугмад.

У нашим равничарским крајевима (Војводина, Поморавље, Посавина) гаје се крупна говеда која дају више млека и меса, док су у брдским и планинским крајевима заступљене ситније расе говеда које су издржљивије, троше мање хране и добро подносе зиму, а углавном се користе за обраду земље, пренос терета и вучу.

1. Који је најважнији производ који добијамо од краве?

________________________________________________________

2. Који се млечни производи добијају од крављег млека?

________________________________________________________

3. Какве користи имамо од говеда?

________________________________________________________

II ГРУПА

ВОЋЕ

Питоме воћке (јабуке, крушке, шљиве...) добијене су одабирањем и укрштањем различитих дивљих сорти из разних крајева. Побољшавају се даљом негом и гајењем. Људи одабирањем, укрштањем, ђубрењем, резидбом и другом негом мењају на биљкама оне делове које желе да побољшају. Воћарством се бави велики број људи. Воћке се саде у рано пролеће и касну јесен. Бирају се саднице најбољих сорти које дају крупне, укусне и сочне плодове, отпорне на мраз и болести. Највише се гаје шљива, јабука, крушка, јагоде...

Одабирањем и укрштањем добијају се квалитетне сорте воћа које садрже доста воћног шећера, велике количине витамина и разних минералних соли. Воће се прерађује у многим фабрикама као и у домаћинствима: кува се пекмез, слатко, компот, разни воћни сокови...

1. Од чега су настале гајене биљке?

________________________________________________________

2. Које воће се гаји у нашим крајевима? Набројте што више врста.

_________________________________________________________

3. Који производи се добијају прерадом воћа?

__________________________________________________________

III ГРУПА

ЖИВИНА

Још у давна времена људи су припитомљавали дивље птице јер су приметили да се њиховим месом и јајима могу хранити. Одабирањем и укрштањем различитих врста припитомљених птица настале су данашње кокоши, гуске, патке (пловке) и ћурке, које једним именом називамо живина. Живина се гаји у свим нашим крајевима, у сеоским домаћинствима, живинарским фармама. Живина од које човек има највише користи и најчешће се гаји јесте кокош. Људи гаје кокошке ради меса које користе у исхрани (товни пилићи) и због јаја (коке носиље). Оне живе у кавезима и хране се посебном врстом хране-концетратима, који садржи све хранљиве материје потребне за стварање јаја. Гуска и патка најбоље се гаје поред воде- реке, канала или баре. Од гуске и патке добијамо укусно месо, маст и јаја. Њихово меко перје употребљава се за пуњење јастука.

1. Које животиње убрајамо у живину?

_________________________________________________________

2. Шта од живине човек највише користи?

_________________________________________________________

3. Чије перје човек користи и у које сврхе?

________________________________________________________

IV ГРУПА

ЖИТАРИЦЕ

Житарице (жита) су једногодишње биљке које су људи добили од дивљих трава. Најпознатија жита су: пшеница, раж, јечам, овас, кукуруз, пиринач. Жита се користе за исхрану људи и домаћих животиња као и у индустрију за израду разноврсних производа. Пшеница, кукуруз, пиринач и раж су најпознатија хлебна жита. Пшеница је најважније хлебно жито. Од ње се прави најбољи хлеб, разноврсна пецива и тестенине. Од пшеничног зрна се добија и гриз. Кукуруз се у највећим количинама користи за исхрану стоке и живине. Фабричком прерадом од кукуруза се добија неколико стотина производа (шећер, хартија, уље, слаткиши, гума за жвакање, лепак...). Раж је сличан пшеници. Хлеб од ражи остаје дуго мек. Мекиње добијене од ражи су добра сточна храна. Јечам се користи у људској и сточној исхрани. Од ољуштених зрна јечма добија се гершла која се користи као вариво. Зоб (овас) се користи као одлична сточна храна али се користи и у људској исхрани као и у производњи пива.

1. Шта су житарице и која су жита најпознатија?

___________________________________________________________

2. Које житарице спадају у хлебна жита?

___________________________________________________________

3. Наведите неке производе од житарица.

___________________________________________________________

V ГРУПА

СВИЊА

Питома, домаћа свиња постала је припитомљавањем дивље свиње. Она је сваштојед- једе житарице, жир, корење, црве и разне отпатке. Корење и разне животињице испод земљине површине пронађе ријући њушком. Одрастао мужјак назива се вепар или нераст, а женка крмача. Она опраси 10 и више прасади који док су још мали сисају. Свиња се брзо гоји јер није пробирач. Једе много и све што ставе испред ње. Може да достигне тежину и до неколико стотина килограма. Најпознатије врсте свиња које се гаје у нашим крајевима су: мангулица, шумадинка и јоркшир. Њиховим укрштањем са страним расама тежи се добијању меснатијих и маснијих врста, које се брже тове и постижу већу тежину. Од свињског меса добијају се бројне месне прерађевине (саламе, паштете...).Такође, људи у исхрани користе и свињску маст, а од отпадака масноће кува се сапун.

1. Шта од свиње човек користи у исхрани?

________________________________________________________

2. Шта значи “месне прерађевине“? Набројати неколико.

_________________________________________________________

3. Који се још производи добијају од свиње?

__________________________________________________________

VI ГРУПА

ПОВРЋЕ

Људи који се обрађују замљу баве се земљорадњом. То је једно од најстаријих занимања. Гајење поврћа се назива повртарство. Поврћем називамо биљке које се гаје по вртовима (повртњацима). Поврће је веома значајан саставни део људске исхране јер се у њему налазе разни витамини тј. састојци важни за правилан развој и јачање нашег тела. За исхрану се користе различити делови биљке: подземно стабло, корен, листови, надземно стабло, семе и плодови. Одабирањем, укрштањем и ђубрењем и другом негом људи на биљкама мењају оне делове које желе да побољшају. Променљивост биљних врста најбоље је доказана гајењем дивљег купуса. Одгајивачи су развили и побољшали онај део који су хтели: велике сочне листове (купус, кељ), надземно стабло (келераба) или велику белу цваст (карфиол). Данашљње сорте кромпира створио је човек својим дугогодишњим радом. За исхрану људи користи се кртола у којој је сакупљена резервна храна биљке. Из кромпирових кртола се индустријском прерадом добија шећер, алкохол...

1. Шта је повртарство?

_______________________________________________________

2. Који делови поврћа се користе у исхрани?

_______________________________________________________

3. Које поврће једемо пресно (свеже) а које прерађено?

_______________________________________________________

VII ГРУПА

ОВЦА

Од оних прастарих времена када су људи припитомљавали прве овце па до данас, људи су одабирањем и укрштањем одгајили преко 250 раса оваца. Овца се најуспешније гаји у планинским крајевима мада су доста распрострањене и у равничарским крајевима. Хране се само биљном храном: свежом и сувом травом, жиром, кукурузом, мекињама. Тело овце обрасло је дугом и меком длаком- вуном. Прерадом вуне настају врло квалитетне тканине, штофови за одела и други текстилни производи. Овце се гаје и због млека које је гушће од крављег и прерађује се у низ производа. Осим вуне, меса и млека људи користе и овчју лој, кожу и ђубриво (којим се побољшава плодност земљишта).

1. Шта од овце човек користи у исхрани?

_______________________________________________________

2. Шта се добија прерадом овчјег млека?

_______________________________________________________

3. Чему служи вуна од овце?

_______________________________________________________

VIII ГРУПА

ИНДУСТРИЈСКЕ БИЉКЕ

Гајење индустријског биља назива се ратарство. Индустријске биљке се гаје на њивама. Делови ових биљака (стабљике, плодови, семенке, корен) прерађују се у фабрикама па се добијају уља, предива, шећер. Најважније индустријске биљке код нас су: сунцокрет и маслина (уљане биљке), лан, конопља и памук (предиве биљке) и шећерна репа и трска (биљке од којих се добија шећер). Сунцокрет се гаји због уља и има само једну цветну главицу која има велики број семенки пуних масноће. Из сунцокретових семенки у фабрици се цеди одлично уље за јело док се исцеђене семенке користе за исхрану стоке (уљане погаче). Лан је једна од најстарих културних биљака. Када лишће лана почне да жути стабљике се чупају, суше и потапају у топлу воду. После десетак дана из стабљика се, у фабрикама, одваја влакно (предиво). Од ланеног влакна се цеди биљно уље које се користи у медицини и индустрији. Шећерна репа и трска се сеју у пролеће и ваде у јесен када у корењу и стабљикама има највише шећера. Оне су веома корисне биљне културе.

1. Које биљке спадају у индустријске биљке?

_______________________________________________________

2. Због чега човек гаји сунцокрет и шећерну репу?

_______________________________________________________

3. Које индустријске биљке човек још гаји и у коју сврху?

ПРИЛОГ 1

А

П

О

Л

О

Н

О

В

Л

Е

П

Т

И

Р

Ф

Л

Р

О

А

Њ

И

В

С

А

Љ

В

И

Д

Р

Т

А

Њ

С

К

А

М

Е

Т

В

И

Ц

А

О

М

О

Р

И

К

А

Р

А

Б

А

Д

К

А

Н

Т

А

Р

И

О

Н

Г

Р

О

А

Р

Л

И

Н

Ц

У

Р

А

О

И

Ф

Р

П

У

С

И

В

А

Л

Г

О

Л

Е

Б

А

А

У

Т

К

Л

Е

К

А

Г

Ј

Е

Л

Е

Н

Б

А

Н

А

Т

С

К

И

Б

О

Ж

У

Р

Н

Ш

Т

Е

Т

Р

Е

Б

А

Ц

1. Аполонов лептир

2. Банатски божур

3. Белоглави суп

4. Глог

5. Дабар

6. Дивља свиња

7. Јелен

8. Кантарион

9. Клека

10. Линцура

11. Оморика

12. Орао крсташ

13. Рис

14. Ртањска метвица

15. Тетреб

16. Црна рода

ПРИЛОГ 2

РАДНИ ЛИСТ

Задатак: У одговарајућа поља у табелама ставите знак + за одговарајуће користи које човек има од датих биљака односно животиња.

Млеко

Јаја

Перје

Месо

Маст

Лој

Кожа

Вуна

Помоћ у раду

Рогови кости папци

Крава

Кокош

Свиња

Овца

Исхрана људи

Исхрана животиња

Алкохолна пића

Индустријска прерада

Воће

Житарице

Поврће

Индустријске биљке