Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj i svetskoj

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2018. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189RNIDS, Beograd, Žorža Klemansoa 18a

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka SpenserDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 011-7478-117E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno 16-31. decembra 2018.Broj 416, Godina 15

Stranica | 1

Iz aktivnosti državnih organaUsvojen Predlog zakona o centralnom registru stanovništvaRast IT tržišta od 8%Usvojeni stimulativni zakoni za ITNastavnici nosioci digitalizacije obrazovanja

Sa domaće scenePetlja objavila priručnik Analiza i prezentacija podataka u JupyteruKatarina Veljković , jedna je od 50 finalista za Global Teacher Prize za 2019. godinuRast plata u IT sektoruHuawei nadmašio sva očekivanjaOdržana radionica Radne grupe NKEU za poglavlje 10 (informaciono društvo i mediji)

Sa svetske scenePajton će postati najpopularniji programski jezik?

40% studenata veruje da njihov budući posao još uvek ne postoji

Stanje hrvatske IT industrije

PrilogIntervju: Rodoljub Šabić – Poverenik između čekića i nakovnja

Najava IKT događaja

Stranica | 2

Usvojen Predlog zakona o centralnom registru stanovništvaBEOGRAD, 20. decembar 2018. -Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o centralnom registru stanovništva, kojim će se obezbediti stvaranje objedinjenog, ažurnog registra u elektronskoj formi.

Uspostavljanjem ovog registra smanjiće se nepotrebno opterećenje za građane i privredu, koji su do sada bili u obavezi da pribavljaju dokumenta u papirnom obliku, a istovremeno će se postići pozitivan efekat u oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, stvoriće se pravni osnov i trajni okvir za efikasan, pouzdan i siguran sistem funkcionisanja javne uprave, smanjiti troškovi administracije i povećati bezbednost ličnih podataka.

www.srbija.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 3

Rast IT tržišta od 8%BEOGRAD, 24. decembar 2018.-Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je da se vrednost domaćeg IT tržišta u 2018. godini procenjuje na oko 522,7 miliona evra, što predstavlja ukupan rast u odnosu na prošlu godinu od 8%.

Ona je navela da se očekuje da najveći rast ima tržište IT usluga, oko 13,5%, sledi tržište paketnog softvera sa rastom od oko 10,4%, i isporuke IT opreme oko 2,6%.

Državni sekretar je najavila i da se prema dosadašnjim trendovima, za 2018. godinu očekuje povećanje dodatne vrednosti koju su ostvarila IT preduzeća na 2,4% BDP-a. Ona je podsetila da su u 2017. ta preduzeća ostvarila ukupno 804,2 miliona evra dodatne vrednosti, odnosno 2,3% srpskog BDP-a, što je bilo povećanje u odnosu na godinu ranije, kada je ta vrednost iznosila 2,1% BDP-a.

„Radi nastavka ubrzanja razvoja IT tržišta i IT industrije u Republici Srbiji koje je dostignuto u prethodnom periodu, potrebna je ekonomska i politička stabilnost, budući da IT prožima sve oblasti, počev od privrede, zdravstva, obrazovanja“, poručila je Matić, ističući da su ključna ulaganja u ovaj sektor, koja su trenutno nedovoljna i iznose 75 evra po stanovniku.

www.mtt.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 4

Stranica | 5

Usvojeni stimulativni zakoni za IT BEOGRAD, 25 .decembar 2018.-Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezu na dohodak građana usvojeni su u Skupštini 7. decembra. Mere koje su se našle u Zakonu o porezu na dobit odnose se na poreske olakšice kompanijama koje imaju intelektualnu svojinu registrovanu u Srbiji, kompanijama koje se u Srbiji bave istraživanjem i razvojem, a predviđene su i poreske olakšice za privredna društva koja investiraju u startape.Tako je u njemu uvećan odbitak za troškove istraživanja i razvoja, umanjena je poreska osnovica za prihode ostvarene od intelektualne svojine, predviđene su poreske olakšice za ulaganje u novoosnovane startape i rešeno je da se troškovi marketinga priznaju u punom iznosu. Zakon o porezu na dohodak građana oslanja se na ove olakšice, ali ćemo se u ovom tekstu baviti pre svega Zakonom o porezu na dobit budući da je u njemu bilo više izmena i predloženih olakšica koje se odnose na IT sektor.Međutim, iako ove olakšice jesu korak u dobrom pravcu, za starartape i druge male kompanije može biti zahtevno da ostvare prava koja su data ovim zakonom. U tom smislu problematično je što trenutno teško proceniti koliko dodatne administracije će biti uneto u poslovanje.Ono što je za sada izvesno jeste da veće (IT) kompanije mogu da imaju koristi od izmena poreskih zakona što je takođe pohvalan korak, imajući u vidu probleme sa davanjem subvencija sa kojima smo se susretali tokom prethodne dve godine. Drugim rečima, Vlada je na dobrom tragu time što poreskim olakšicama konačno stimuliše R&D i razvoj i prodaju intelektualne svojine kao aktivnosti, a ne pojedinačne kompanije kroz subvencije.Upravo pitanje generisanja dodatne papirologije postavlja se povodom člana 22g Zakona o porezu na dobit koji obveznicima omogućava da se troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem priznaju u dvostrukom iznosu za potrebe obračuna poreza na dobit. Problem je što nije jasno koliko dodatnog posla će biti nametnuto jednom startapu za dokumentovanje.

www.startup.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 6

Nastavnici nosioci digitalizacije obrazovanjaBEOGRAD, 27. decembra 2018.-Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, poručila je nagrađenim nastavnicima na konkursu „Digitalni čas“, da su oni nosioci reforme obrazovanja bez kojih digitalizacija školstva ne bi dala adekvatne rezultate.Na svečanom uručenju diploma za „Digitalni čas“ za 2018/2019. školsku godinu, u Narodnoj skupštini, Matić je saopštila da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, sprovelo već sedmi put taj konkurs, prepoznavši ključnu ulogu nastavnika u uspešnoj primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.Ona je istakla da su ulaganja u infrastrukturu dodatni podsticaj unapređenju nastave u Republici Srbiji, ističući da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sprovodi kapitalni projekat „Povezane škole“, koji obuhvata ukupan razvoj e-obrazovanja.„U prethodne dve godine sve škole u Srbiji povezane su na Akademsku mrežu Srbije, a naredni korak jeste izgradnja standarizovane i održive bežične lokalne računarske mreža, čiji je početak planiran u januaru 2019. godine“, najavila je državni sekretar.Na ovogodišnji nagradni konkurs „Digitalni čas“, čiji je cilj podsticanje upotrebe informacionih tehnologija kao nastavnih sredstava, prijavljeno je 375 radova, od kojih je 51 rad odabran za nagradu, i to: 17 radova u oblasti matematike, računarstva, informatike i tehničkog obrazovanja, 17 radova u oblasti društvenih nauka, umetnosti i sporta, i 17 radova u oblasti prirodnih nauka.Do sada je na svim prethodnim konkursima pristiglo ukupno 1.835 radova koji su ispunili uslove i koji su objavljeni u zborniku dostupnom na sajtu Ministarstva.

www.mtt.gov.rs

Iz aktivnosti državnih organa

Stranica | 7

Petlja objavila priručnik Analiza i prezentacija podataka u Jupyteru BEOGRAD, 20. Decembar 2018.-Petlja je ambiciozna organizacija. U tom stilu završava i godinu. Nedavno je iz Petljine kuhinje izašao novi priručnik za osnovce — Analiza i prezentacija podataka u Jupyteru. Ovog puta radi se o priručniku za upoznavanje osnova analize i prezentacije podataka uz korišćenje okruženja za interaktivna izračuvavanja, Jupyter i programskog jezika Python. Priručnik je namenjen osmacima i pruža im novi alat za rešavanje zadataka problemskog tipa: Priručnik se oslanja na okruženje za interaktivna izračunavanja Jupyter i programski jezik Python što je i na liniji sa dosadašnjim Petljinim materijalima u kojima se za učenje prvih koraka u programiranju koristi Python programski jezik. Širi pogled na ovu priču je da je misija Fondacije Petlje rani prelazak na tekstualno programiranje, a tu se autorski tim opredelio i doneo odluku da ponudi programski jezik Python.Na izradi ovog priručnika, autorski tim Petlje predvodio je prof. dr Dragan Mašulović sa Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu koji je nekada vodio i seminar Matematike u Petnici. Zajedničkim naporima oni su novi priručnik povezali sa materijalima koje su spremili za osnovce u prethodnim razredima.Materijali koji su objavljeni na portalu Petlja.org a koji se odnose na Python počinju od Priručnika za VI razred u kome se učenici po prvi put sreću sa ovim programskim jezikom. Potom tu je Priručnik i prateći materijali za VII razred gde se učenici uvode u svet 2D grafike i animacija uz pomoć Pygame-a koji je jedna od Pythonovih biblioteka da bi konačno došli do VIII razreda u kome je otvoren ulazak u domen obrade, analize i vizuelizacije podataka u Jupyter okruženju oslanjajući se na Python.Priručnik “Analiza i prezentacija podataka u Jupyteru” koji je Petlja objavila upravo omogućava da svako nauči kako da koristi dostupne podatke i da na osnovu njih donese neki zaključak.

Sa domaće scene

Stranica | 8

Katarina Veljković, jedna je od 50 finalista za Global Teacher Prize za 2019. godinu KRAGUJEVAC, 20. decembar 2018. Katarina Veljković, profesorka informatike iz Prve kragujevačke gimnazije jedna je od 50 finalista za Global Teacher Prize za 2019. godinu. Ona, i ostali profesori iz celog sveta, biće ocenjivani od strane stručnjaka po rigoroznim kriterijumima. Između ostalog, gleda se: primena efikasnih predavačkih praksi koje se mogu ponoviti i ostvariti uticaj na kvalitet obrazovanja na globalnom nivou; da li primenjuju inovativne metode koje se bave specifičnim izazovima škole, zajednice i zemlje i da li imaju potencijala da reše te probleme; uspeh u podučavanju koji se može demonstrirati itd.U konkurenciji smeju da učestvuju nastavnici bilo koje škole, koji podučavaju decu između pet i 18 godina, najmanje 10 sati nedeljno i planiraju bar još pet godina da ostanu u profesiji. Nagrada za pobednika iznosi čak milion dolara, koji će biti isplaćivani godišnje u sumama od 100 000$.Katarina Veljković je inače programerka, a kao predavačica radi već 14 godina. Neverovatan je podatak da je od 4000 učenika koje je podučavala, čak 30% odlučilo da studira programiranje. Od njih je čak 80% započelo svoje biznise ili našlo zaposlenje u uspešnim kompanijama.Njen metod predavanja se bazira na spoju igre i učenja. Njene lekcije sadrže elemente primene u stvarnom svetu, kao što je biranje posla, dizajniranje mašine koja će skupljati podatke sa površine planete i praćenje stanja u košnici. Na ovaj način učenici mogu da iskažu svoju kreativnost dok razvijaju kritičko razmišljanje. Kako koristi robote kao glavni alat na svojim predavanjima, njen uspeh sa učenicima nije za čuđenje.Ovo nije prvi put da je Katarina prepoznata kao odličan predavač. Ona je već dobijala nagrade na Teacher Forumu u Parizu, a bila je i predmet brojnih seminara. Takođe je obučavala i hiljade drugih nastavnika na temu digitalne pismenosti, a koautor je i udžbenika iz informatike za 5. razred osnovnih škola.Ukoliko dobije nagradu, Katarina je izjavila da će osnovati ROBOcamp – seriju radionica na kojima će učenici i nastavnici moći da steknu osnovna znanja i umeća u programiranju robota i 3D modelovanju. Tu bi postojao i centar za Augmented Reality učenje na kome bi nastavnici stvarali, razvijali i distribuirali materijal za AR učenje širom sveta.Da uđe u uži izbor do sada je za rukom pošlo samo Željani Radojičić-Lukić, koja je to postigla prošle godine.Global Teacher Prize je osnovao Sunny Varkey, a dodeljuje se redovno od 2015. godine. O značaju nagrade govori i i činjenica da je čak 40 zemalja uvelo nacionalne nagrade za nastavnike po ugledu na ovu globalnu. Kod nas je Udruženje Živojin Mišić organizator takmičenja Najbolji edukatori Srbije. Budući da je udruženje partner Varkey fondacije, ovo takmičenje je postalo prekvalifikaciono za National Teacher Prize. Pobednici tog takmičenja se plasiraju na ono najveće – Global Teacher Prize.

www.pcpress.rs

Sa domaće scene

Stranica | 9

Rast plata u IT sektoru BEOGRAD, 22. Decembar 2018.- Prema podacima Omnes Groupe I Startapa rastu plate u IT sektoru.U decembru 2017, za backend developere sa više od četiri godine iskustva podaci su sledeći – prosečna bruto plata od 2.683,75 evra, medijana je 2.502,5 evra i najčešće tražena plata je 3.000 evra. Ove godine je situacija za istu grupu sledeća: prosečna bruto plata od 3.144,77 evra, medijana je 3.200 evra, najčešće tražena plata je 3.500 evra bruto preko agencije“, rekla je Sofranić za taj portal.Prema prošlom istraživanju Startita iz avgusta 2017, prosečna neto plata za programere sa pet godina iskustva iznosila je 1.445 evra. Ogromnu razliku u određivanju toga koliko programeri zapravo zarađuju određuje to da li su prijavljeni na pun iznos kod poslodavca ili platu dobijaju preko agencije. Prema rečima ekipe iz ManpowerGroupa, još jedan primetan trend je upravo to da sve više programera traži da platu prima preko preduzetničke agencije.Jedan od najizraženijih trendova u poslednje dve godine je definitivno rad preko preduzetničke agencije. Ovaj vid poslovanja usvaja sve veći broj IT stručnjaka, a direktna posledica ovog trenda je porast zarada na tržištu. Prilikom prebacivanja sa Ugovora o radu na preduzetnički ugovor, kandidati dobijaju svoju bruto platu što utiče na povećanje njihovih finansijskih očekivanja prilikom naredne promene posla, naveli su iz ManpowerGroupa.Dodaju da pri svakoj novoj promeni posla, ono što se pokazuje kao motivišuće jeste rast neto plate od 15-30 odsto. U uslovima velike potražnje, kompanije su primorane da podižu ponuđene zarade kako bi obezbedile resurse za realizaciju projekata.Još jedan izazov za ovdašnje kompanije, pored već ozbiljnog nedostatka kvalitetnih IT stručnjaka, jeste i ulazak velikog broja novih kompanija na tržište. Pored borbe postojećih kompanija da učestvuju u tržišnoj utakmici, srpsko tržište još uvek predstavlja povoljniju opciju za ulaganje stranim investitorima, s obzirom na odnos cene i kvaliteta, te je primetan i veliki priliv novih kompanija na tržištu. Iako je deo tih kompanija osnovan ili podržan lokalno, kapital je inostrani, te je sa njihove strane opravdana investicija u davanju viših zarada zaposlenima kako bi ih privukli i izdvojili se od postojeće konkurencije. Iako dobro za IT tržište, ove investicije dodatno otežavanju lokalnim kompanijama stvarajući kompetitivnu klimu koju je neretko teško nadmašiti.Iz Vojvodina ICT Clustera Milan Šolaja rekao je da je odavno je svima jasno da su plate u IT sektoru iznad proseka. „Što se visine primanja IT-jevaca tiče, treba imati u vidu da unutar ove delatnosti postoji mnoštvo specijalizacija za to, zajedno sa godinama iskustva i nivoima znanja koji takođe utiču na zaradu, čini da su razlike u primanjima značajne – od juniorskih plata koje kreću od 400 evra, pa sve do seniorskih koje mogu biti i preko 3.500 evra“, rekao je Šolaja.Izvor: startit.rs

ICT in Serbia – At a Glance, izdanje 2018, Vojvođanski IKT klaster

Sa domaće scene

Stranica | 10

Huawei nadmašio sva očekivanja BEOGRAD, 23.decembar 2018 - Huawei je sinoć napravio žurku za pamćenje na najpoznatijoj lokaciji u Beogradu! Neka od najvećih imena svetske DJ scene, Paul Van Dyk, Sandy Rivera i Girl Panic, zabavljala su goste sve do ranih jutarnjh časova u prepunoj Štark areni. Svi prisutni su uživali u audio – vuzelnom spektaklu, a kompanija Huawei ovim događajem nadmašila je sva očekivanja i pokazala da je sa razlogom među globanim liderima u oblasti tehnologije i mobilnih uređaja.Veliki broj ljudi je odlučio da ovu subotu provede u Štark areni, u društvu svojih prijatelja, a Huawei se pobrinuo da atmosferu dovede do usijanja! Uz prisustvo poznatih ličnosti, partnera i brojnih predstavnika medija, ovo je bila najposećenija lokacija u Beogradu. Audio – vizuelnim spektaklom koji je najavljivan, kompanija Huawei je želela svojim korisnicima da pruži jedinstveno iskustvo, koje neće pamtiti kao još samo jedan izlazak, već kao nezaboravan događaj. A da su u tome uspeli, govori činjenica da su po ko zna koji put pomerili granice u organizaciji i inovativnosti, pa su se oko glavne bine koja je bila u samom centru arene našle još četiri manje bine. Uz to, do sada neviđena količina LED ekrana i svetlosnih uređaja, pozicionirani su tako da je svako od prisutnih mogao da doživi jedinstveni osećaj, uživajući u svemu što je moderna audio – vizuelna tehnologija u stanju da nam pruži. „Ova godina donela je velike uspehe Huawei brendu, a prepuna arena njen je savršen završetak i znak da radimo pravu stvar. Naša glavna misija je da pomerimo granice u svemu što radimo i učinimo mogućim za sve naše korisnike da imaju najbolje korisničko iskustvo u svakom segmentu komunikacije sa našim brendom. Večeras su ovde Huawei korisnici i njihovi prijatelji (eng. mate). Neki od njih možda još uvek nisu deo Huawei porodice. Međutim, siguran sam da je ovo ovo noć koja menja stvari, jer su i večeras videli da od nas mogu da očekuju samo najbolje. Ovo je noć kada smo svim našim korisnicima rekli - veliko hvala, a onima koji to nisu - dobrodošli“, rekao je George Zhang, direktor Huawei Device za region Balkana.DJ dvojac W&W nažalost nije uspeo da dođe na nastup zbog zadržavanja na aerodromu gde su više od 10 sati čekali na poletanje leta koji je na kraju i otkazan.

Sa domaće scene

Stranica | 11

Održana radionica Radne grupe NKEU za poglavlje 10 (informaciono društvo i mediji) BEOGRAD, 24 decembar 2018.-Radna grupa za poglavlje 10 NKEU je 24. decembra 2018. održala Radionicu i na njoj je razmatrano:1. Informacija o stanju razmatranja Pregovaračke pozicije za poglavlje10Već dve godine Srbija ne uspeva da usvoji Zakon o telekomunikacijama koji je saglasan sa normativnim okvirom EU. Ne postoji potrebna koordinacija između nadležnih državnih organa. Zaključeno je da RG 10 ukaže nadležnim organima na potrebu da usaglase stavove u duhu primedbi koje je EU iznela u Skriningu i Izveštaju o stanju priprema iz 2017. Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije će poslati odgovore na pitanja koja se odnose na Pregovaračku poziciju nakon izvršene koordinacije sa ostalim članovima Pregovaračke grupe 10.2. Unapređivanje sistema informisanja i komuniciranja unutar RG10 NKEU i prema okruženjuPrihvaćeno je da se platforma “Slack” koristi u cilju unapređivanja neformalnog informisanja, razmene mišljenja i komuniciranja između članova RG 10. Dogovoreno je da se na platformu stave neki raspoloživi materijali radne grupe i izveštaji Evropske unije. Pored toga, članovi radne grupe će moći da vode forumske diskusije na teme od interesa za rad grupe.3. Rezultati ankete “Očekivani efekti od prijema Srbije u Evropsku uniju”Anketa nije imala reprezentativni uzorak i odgovorilo je 85 osoba. Cilj je bio da se pre svega dobiju mišljenja članova RG10 o očekuvanim efektima ulaska u EU. Najveći očekivani efekti od ulaska u EU su (po rangu izjašnjavanja): ubrzanje privrednog i društvenog razvoja,unapređivanje demokratskih odnosa kroz usaglašavanje sa pravnim sistemom u Evropskoj uniji,korišćenje finansijskih sredstava iz fondova Evropske unije,Najveći razlozi protivljenja ulasku u EU su (po rangu izjašnjavanja):stalna uslovljavanja od strane Evropske unije,ustupanje dela nacionalnog suvereniteta,nekontrolisan odliv domaćih kadrova,Najveći pozitivni efekti u oblasti RG 10 su (po rangu izjašnjavanja):ukidanje rominga za građane Srbije prilikom putovanja u druge države EU,digitalizacija, kada se ona bude sprovodila u okviru Evropske agende,pravni okvir EU koji će da štiti interese gledalaca audio vizuelnih medija,Najviše se može unaprediti popularnost EU preko (po rangu izjašnjavanja):medija (štampani, TV, društvene mreže… )informisanja u školama,aktivnosti nevladinih organizacija.Rezultati ankete korisni za dalji rad RG 10 i NKEU u razvoju interesa za Evropsku unijuAnketa nije bila na reprezentativnom uzorku, sa rezultatima se neće izlaziti u širu javnost.Društvo za informatiku Srbije i RG 10 treba da iniciraju projekte za finansiranje aktivnosti na podsticanju interesa za ulazak u EU.

Sa svetske scene

Stranica | 12

Pajton će postati najpopularniji programski jezik?Gvido van Rosum, holandski programer koji je 1989. stvorio “Pajton” (Python), kaže da mu uopšte nije bila namera da napravi programski jezik za masovnu upotrebu. Skoro 30 godina kasnije, približio je programiranje ljudima za koje je to bila misterija.U poslednjih 12 godina, Amerikanci su na Guglu češće pretraživali pojam “Python” nego “Kim Kardašijan”. Od 2010. do danas broj pretraga se utrostručio, dok su pretrage drugih važnih programskih jezika u opadanju.Dve glavne prednosti “Pajtona” su jednostavnost i fleksibilnost. Zahvaljujući jednostavnoj sintaksi i korišćenju uvučenih redova, lako se uči, čita i deli. Njegovi odani korisnici “pajtonisti” postavili su na onlajn repozitorijumu 145.000 programskih paketa prilagođenih individualnim zahtevima klijenata koji pokrivaju najrazličitije oblasti (od razvoja igrica do astronomije), a mogu za nekoliko sekundi da se instaliraju i ubace u “Pajtonov” program. Zbog raznovrsnosti, američka Centralna obaveštajna agencija koristila ga je za hakovanje, “Gugl” za indeksiranje sajtova, “Piksar” za produkciju filmova, a “Spotifaj” za preporučivanje pesama. Najpopularniji su paketi za “mašinsko učenje”, koji analiziraju ogromnu količinu podataka da bi prepoznali modele koji inače ne bi bili prepoznatljivi.

www.blic.rs

Sa svetske scene

Stranica | 13

40% studenata veruje da njihov budući posao još uvek ne postojiMOSKVA, 27. Decembar 2018. Istraživanje koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab imalo je zadatak da ispita mišljenje studenata o njihovim karijerama nakon fakulteta, a čak 40% njih izjavilo je da veruje da poslovi za koje se oni pripremaju još uvek ne postoje.

Sa svetske scene

Stranica | 14

Stanje hrvatske IT industrijeZAGREB, 28. decembar 2018. Hrvatski IT analitičar Boris Žitnik je za najnoviji broj časopisa InfoTrend dao pregled stanja IT industruije Hrvatske u 2017. Prenosimo neke najinteresantnije pokazatelje:U 2017 godini 250 preduzeća je iskazalo promet 0 kuna, 2.960 preduzeća je bilo bez zaposlenih ili samo sa jednim zaposlenim i 1.427 preduzeća je iskazalo prihod manji od 100.000 kuna.U najpropuzivnojoj industriji u Hrvatskoj realno posluje oko 3.000 preduzeća, prosečan prihod im je 804.000 kuna i samo 47 preduzeća imalo je promet veći od 100 miliona kuna.U 2017. godini ukupni prihod ICT sektora se povećao za 6,5% I izvoz ICT sektora je porastao 8,8 % . godinu.Prihod ICT sektora na domaćem tržištu je porastao samo za 5,9% što pokazuje skromniju dinamiku tražnje na domaćem tržištu.Ukupni prihpd ICT sektora tek dostiže visinu iz 2008 godine.U ukupnom prihodu ICT industrije u 2017. godini učestvovali su sa: 37,3 telekom operatori, 12,4 distributeri, 10,1 % globalni I regionalni vendori, 8,9 domaća softverska preduzeća, 8,3 domaći sistem integratori, 4,6 maloprodaja, 3,4 autsorsing, data centri I platforme, 1,9% programeri u stranom vlasništvu, 1% proizvođači i 11,9 % ostali.Zanimljivi je da rast ukupnog prihoda telekom operatora iznosio samo 2,3 % . Ostvaren je rast IT industrije od 9,7% iako je bio predviđen dvocivreni rast.Po reziltatima poslovanja najveće ICT kompanije su: Hrvatski telekom, Vipnet, M San Grupa, Erikson Nikola Tesla, Tele 2, Combis, King ICT, OT Optima Telekom, Huawei Technologies, Iskon Internet…Najveći ICT izvoznici su bili: Erikson Nikola Tesla, M Sun Grupa, Hrvatski telekom, Span Grupa, Infobip, Selk i IBM Hrvatska. U 2018. godini se očekuje stagnacija potražnje za tradicionalnim IT proizvodima ali i rast za proizvodima i uslugama za digitalnu transformatizaciju poslovanja(cloud, data centri, big data, mobilno poslovanje, društvene mreže, robotika, IoT, AI…)Boris Žitnik zaključuje” Za hrvatsku ICT industriju dolazi vreme velikih izaziva i iskoraka”.

Sa svetske scene

Stranica | 15

Intervju: Rodoljub Šabić – Poverenik između čekića i nakovnja BEOGRAD, 23. decembar 2018. PCPress je objavio intervju sa Rodoljubom Šabićem poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti povodom završetka njegovog 14-godišnjeg mandat na tom mestu. Za to vreme njegovo ime je postalo sinonim ove važne nezavisne institucije. Pitali smo ga kako ocenjuje postignuto i šta može da poruči nasledniku I šta misli o upravo usvojenom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.PCPress: Kako je nastala i rasla služba Poverenika za informacije od javnog značaja?RŠ: “Služba poverenika” je nastala 2004. godine kada sam imenovan na ovu funkciju. Najveći uspeh je upravo to što je izgrađena kvalitetna institucija. Počeo sam bukvalno “s ledine”, institucija je više meseci bila lišena ma kakve državne podrške, bez prostora, bez ijednog dinara, bez ijednog zaposlenog saradnika, čak sam i pečat institucije kupio ličnim novcem. Danas govorimo o timu od oko 75 ljudi, u kome ih više od 90 odsto ima visoko obrazovanje, većinom pravnika s položenim pravosudnim ispitom, sa specijalističkim studijama ili zvanjima magistra ili doktora nauka, s brojnim sertifikatima vezanim za zaštitu podataka. Reč je o timu koji je, tvrdim, u svemu ravnopravan, ničim ne ustupa pred sličnim iz EU.PC Press: Koja je vaša poruka sledećem Povereniku, gde ga očekuju naveći problemi i šta je ono što bi trebalo da bude prioritet u radu?RŠ: Lično sam, za prvi prioritet u svom delovanju, smatrao obavezu da institucija koju predstavljam bude nezavisna. Tačnije, da zavisi isključivo od Ustava i zakona. Maksimalno sam nastojao da bude takva i verujem da u prilog tome govori više stvari. Na prvom mestu, poverenje građana. Broj slučajeva u kojima su oni tražili zaštitu prava, u poređenju s brojnim drugim zemljama s mnogo više stanovnika, mnogo je veći, što govori o poverenju u instituciju.Tu je potom i sudska kontrola odluka Poverenika. U oko hiljadu slučajeva u kojima su odluke Poverenika po tužbama različitih subjekata bile predmet kontrole Vrhovnog ili Upravnog suda, samo oko tri odsto odluka vraćeno je Povereniku na ponovni postupak, radi dodatnog obrazloženja, a ni jedna jedina odluka Poverenika nije ukinuta kao nezakonita.Po cenu da zvučim neskromno, pomenuću i brojna ugledna, prestižna priznanja i nagrade. Mislim da ne postoji državna institucija koja se može pohvaliti sličnim brojem priznanja. S tim u vezi, često bez šale kažem da kao najveće priznanje nezavisnosti doživljavam činjenicu da ni jedna od vlasti koje su se u ovih 14 godina smenjivale nije Povereniku dodelila bilo kakvo priznanje.Ovaj moj odgovor na vaše pitanje ujedno je i moja poruka za novog Poverenika.PCPress: Nedavno je usvojen Zakon o zaštiti podataka ličnosti bez predloženih korekcija. Upozoravali ste na to da je taj zakon neprimenjiv, a Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je struktura Zakona problematična, da je on nerazumljiv i komplikovan. Kakav je na kraju Zakon usvojen?RŠ: Taj zakon je pripreman neshvatljivo dugo. Zvuči neverovatno, ali prvi rok u kome je radna grupa Ministarstva pravde za izradu novog zakona trebalo da okonča svoj posao istekao je još sredinom maja 2013. Nakon dugog perioda sterilnosti u “radu” te radne grupe, Poverenik je Vladi stavio na raspolaganje Model zakona koji je on pripremio. Taj model je prošao široku javnu raspravu i dobio snažnu podršku struke, formalno izraženu u Inicijativi 18 nevladinih organizacija koje su se u maju 2017. obratili Vladi s predlogom da se pristupi usvajanju zakona na osnovu Modela Poverenika. Međutim, uprkos Inicijativi i činjenici da je u Akcioni plan za poglavlje 23, usaglašen sa EU, Vlada unela da će osnov za novi zakon predstavljati Model poverenika, nacrt koji je mnogo kasnije predstavila radna grupa Ministarstva pravde, a koji je sada postao Zakon, skoro da nema dodirnih tačaka s Modelom.

Prilog

Stranica | 16

Za taj Zakon već sam javno rekao da je zabrinjavajuće loš – mislim da u prilično bogatoj i dugoj pravničkoj karijeri nisam video tekst koji bi i u funkcionalnom i u normativnom smislu bio toliko loš. Na vest da je Zakon usvojen, uz ignorisanje svih ozbiljno argumentovanih primedbi, ne samo mojih već velikog broja subjekata, prva asocijacija bio je Jovan Skerlić i njegova sjajna sentenca – “Nema ničeg strašnijeg od bahatog neznanja”.PCPress: Koje su najveće manjkavosti novog zakona?Trebalo bi mi mnogo prostora i vremena za odgovor na to pitanje, a navešću samo neke jer mislim da će za ilustraciju i to biti dovoljno. Na prvom mestu je “jezik” Zakona. Izuzetno je teško čitljiv, još teže razumljiv. Čitanje konfuznog teksta u kom se naizmenično navode pravila i izuzeci, pa onda još i posebni izuzeci, mučno je čak i za pravne stručnjake, da o laicima, zbog kojih se valjda Zakon i donosi i kojima bi morao biti jasan, da i ne govorim.Zakon ignoriše niz odavno otvorenih, bitnih pitanja. Uopšte se ne bavi važnim oblastima masovne i osetljive obrade podataka, od kojih su neki, upravo zbog odsustva utvrđenih pravila, hroničan izvor povreda prava građana. Ostavlja bez elementarnih pravila posebne vidove obrade podataka, kao što su video-nadzor, obrada biometrijskih podataka, obrada podataka o JMBG. Ignoriše i važno pitanje obrade podataka umrlih lica.Sledi vrlo zabrinjavajući, neadekvatan način na koji Zakon uređuje zaštitu prava građana od strane Poverenika, s neizbežnim negativnim posledicama po ta prava. O tome ću kasnije reći više.Neshvatljivo je da Zakon ne vodi računa o načelu ne bis in idem (ne dvaput o istom), ni o posledicama uporedno vođenih postupaka. Predviđeno je da Poverenik “rešava po pritužbama”. Ali, predviđeno je i da se, i to istovremeno, povodom iste stvari može voditi sudski spor pred višim sudom u parničnom postupku. To otvara mogućnost da u paralelno vođenim postupcima viši sud i Poverenik donesu različite odluke. I još gore, da, po tužbi protiv odluke Poverenika, o kojoj odlučuje Upravni sud, imamo dve različite sudske odluke, višeg i Upravnog suda. I hipotetička mogućnost da u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dva organa javne vlasti donose različite odluke nepoželjna je i nedopustiva. A po novom Zakonu, ona je realna.Hroničan problem (ne)odgovornosti za kršenje prava gura se pod tepih. Naša situacija veoma pogoduje svakom onom ko ima nameru da podatke o ličnosti građana Srbije, ali i drugih, obrađuje u nedozvoljene svrhe. Može da računa sa izostankom sankcija ili s blagim kaznama. U EU, gde su sankcije i inače bile neuporedivo oštrije i gde po pravilu ne izostaju, upravo svest da postoje oni koji unapred kalkulišu s kaznom koju će platiti, pa bez obzira na kaznu, nezakonito obrađuju podatke o ličnosti, navela je kreatore Opšte uredbe da u njoj daju posebno mesto upravnim merama. Iz samo njima znanih razloga, autori našeg zakona ignorisali su i mogućnost uvođenja upravnih mera, kao realnoj situaciji znatno primerenijih, oštrijih sankcija od postojećih. U Zakonu, po autorima “usklađenom sa GDPR”, maksimalne kazne su otprilike 1200 puta manje, pa bi naš prostor za potencijalne prekršioce mogao da izgleda kao “mali raj”.Zakon relativizuje prava koja “jemči”. U Nacrtu zakona u članu 40. ispravno je stajalo, u skladu sa svim domaćim i međunarodnim standardima u oblasti zaštite ljudskih prava, da se prava mogu ograničiti “zakonom”, ako ta ograničenja ne zadiru u suštinu osnovnih prava i sloboda i ako je to neophodno i predstavlja srazmernu meru u demokratskom društvu. U poslednji čas iz teksta Predloga zakona, bez ikakvog smisla i razumnog objašnjenja, izbrisana je reč “zakonom”. Upozorenje da je to u potpunoj suprotnosti sa Ustavom Srbije i međunarodnim dokumentimawww.pcpress.rs

Prilog

Stranica | 17

Jutarnje IT novosti15, januar 2019 od 9-10.30Beograd, DIS i Privredna komora Srbije, Resavska 15Ulaz slobodan

QuBit Conference Belgrad 201907. februar 2019,Beograd, hotel MetropolRegistracija preko DIS sa 10% popustawww.belgrade.qubitconference.com/register

E SECURITY CONFERENCE 20193 i 4 april 2019.Beograd, Holiday Inninfo@secutiy.rs

Technobank 201910 i 11 april 2019.Beograd, hotel Crawne Plazawww.asit.rs

Najava IKT događaja

Stranica | 18