osnovne karakteristike druge etape … realizaciju je puna saradnja rusije sa me|unarodnim...

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

127

Bogdan Ili}*Ljubivoje Prvulovi}**

OSNOVNE KARAKTERISTIKE DRUGE ETAPETRANZICIJE U RUSKOJ FEDERACIJI(POUKE ZA OSTALE ZEMLJE)

APSTRAKT: Postsocijalisti~ka tranzicija uRuskoj Federaciji po~ela je 1992. godine.Uop{teno govore}i prva etapa postsocijalisti~keekonomske tranzicije u Rusiji ozna~ava trans-formaciju planske u tr`i{nu privredu.Tranzicioni procesi u Rusiji bili su pra}enimnogobrojnim dilemama. Najzan~ajnija seodnosi na metod tranzicije: {ok terapija iligradualizam. Rezultati tranzicije u Rusiji supozitivni i negativni. Oni zavise od puteva iradikalizma reformskih promena. Druga etaparuske tranzcije po~ela je nakon monetarne ifinansijske krize Rusije u avgustu 1998. godine.Nakon toga po~inje oporavak privrede Rusije.Ova etapa tranzicije ima svoje specifi~ne prob-leme. Najva`niji od njih odnosi se na repatri-jaciju ruskog kapitala iz inostranstva. Jedna odosnovnih komponenti tranzicije u Rusiji nanjenoj drugoj etapi jeste njeno punouklju~ivanje u svetsku privredu i procese inte-gracije i globalizacije. Jedan od puteva za nji-hovu realizaciju je puna saradnja Rusije same|unarodnim organizacijama, posebno saMe|unarodnim monetarnim fondom iSvetskom trgovinskom organizacijom.KLJU^NE RE^I: Ruska Federacija, postsoci-jalisti~ka tranzicija, rezultati ruske tranzicije,repatrijacija ruskog kapitala, Rusija ime|unarodne organizacije.

ABSTRACT: A post-socialist transition in theRussian Federation started in 1992. Generallyspeaking, the first stage of post socialistic eco-nomic transition in Russia means transforma-tion from a centrally planned to a market econ-omy. The transition processes in Russia havebeen accompanied by many dilemmas. Themain of them is the method of transition: shocktherapy and gradualism. The results of transi-tion have been both positive and negative: itdepends on the way and radicalism of thechanges. The second stage of the Russian tran-sition began after the monetary and financialcrisis in August 1998. After that, the renewal ofthe Russian economy began. This stage had itsspecific problems. The main of them is relatedto the repatriation of the Russian capital fromabroad. One of the basic components of thetransition in Russia is its full involvement inthe world economy and in the processes of inte-gration and globalization. One of the ways oftheir realisation is the full Russian cooperationwith international organisations, especiallywith the International Monetary Fund and theWorld Trade Organization.KEY WORDS: Russian Federation, postsocialist transition, results of the Russian tran-sition, repatriation of the Russian capital,Russia and international organisations.

^LANCI/PAPERS

* Ekonomski fakultet Unirverziteta u Beogradu** Institut za medunarodnu politiku i privredu

Postsocijalisti~ka ili postrealsocijalisti~ka tranzicija u Ruskoj Federaciji zapo-~eta je ne{to kasnije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji to jest sredi-nom 1992. godine nakon konstituisanja Ruske Federacije kao samostalne i neza-visne dràve. Nju karakteri{u radikalne ekonomske reforme u pravcu transform-acije komandno-planske u trì{nu privredu, napu{tanja tzv. socijalisti~kog i po-vratka u tzv. kapitalisti~ki na~in proizvodnje.

U periodu od njenog nastanka krajem 1991. godine do danas Rusija se suo~i-la sa mnogobrojnim izazovima, od kojih su najsloèniji bili na ekonomskom isocijalnom planu. Proces tranzicije u Rusiji pra}en je mnogobrojnim protivure~-nostima i te{ko}ama, od koji mnoge nisu prevazi|ene ni posle 10 godina tranzi-cije od planske ka trì{noj ekonomiji i strukturnog prilago|avanja trì{nim uslo-vima privre|ivanja i promenama u svetskoj privredi nastalim na razme|i XX iXXI veka.

Ekonomski razvoj Ruske Federacije u periodu od proteklih 10-12 godina od-vijao se pod uticajem postkomunisti~ke tranzicije, raspada jedinstvenog trì{tabiv{eg Sovjetskog Saveza, raspada Var{avskog ugovora i SEV-a, dalekose`nihpromena u svetskoj privredi uslovljenih produbljavanjem procesa integracije i {i-renjem procesa globalizacije.

Posebno te{ka ekonomska situacija u Rusiji nastala je u prvom periodu tran-zicije koji je trajao od sredine 1992. godine do avgusta 1998. godine kada je Rusi-ju zahvatila duboka monetarna i finansijska kriza, {to se smatra prirodnim raz-me|em izme|u prve i druge faze njene postsocijalisti~ke ekonomske transforma-cije. U periodu od 1999. do danas primetan je proces ekonomskog oporavka Ru-sije, ali se postavlja pitanje koliko je njen sada{nji ekonomski oporavak stabilan iodrìv s obzirom na me|unarodne i unutra{nje okolnosti koje leè u osnovi eko-nomskog uspona Rusije u periodu posle 1999. godine.

REZULTATI PRVE ETAPE TRANZICIJE U RUSIJI

Na ekonomskom planu postsocijalisti~ka tranzicija u Rusiji sve do kraja1998. godine imala je uglavnom nepovoljne efekte. U periodu tranzicije Rusija jeizgubila status velike sile iz sovjetskog perioda. U periodu do 1989. godine upr-kos brojnim problemima biv{i SSSR, ~iji je Rusija sukcesor, predstavljao je drugusvetsku industrijsku silu sa velikom vojnom mo}i.

Rusija danas sa 145,6 miliona stanovnika nalazi se na {estom mestu u svetu, apo ukupnom bruto dru{tvenom proizvodu na rang listi Svetske banke zauzimatek 19 mesto sa procenjenim GDP od 240 milijardi USD. Po GDP per capita Ru-sija sa oko 1660 USD na svetskoj rang listi Svetske banke zauzima 111. mesto.Prema klasifikaciji Svetske banke Rusija danas spada u red zemalja sa srednje ni-

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

128

Bogdan Ili}, Ljubivoje Prvulovi}

skim dohotkom gde su svrstane uglavnom sve ~lanice Zajednice nezavisnih drà-va (ZND) i zemlje Jugoisto~ne Evrope.1

Rusija i sve evropske zemlje u tranziciji zapale su u po~etnom periodu post-socijalisti~ke tranzicije u tzv. tranzicionu ili transformacionu krizu. Ovaj termin jeprvi lansirao Jano{ Kornai u te`nji da objasni ekonomski pad pa i ekonomski ko-laps pojedinih zemalja u prvom periodu postsocijalisti~ke transformacije. OlivijeBlan{ar smatra da je prikladniji termin za transformacionu ili tranzicionu krizu»transformaciona recesija« s obzirom da se ova kriza bitno razlikuje od tradicio-nalnih ekonomskih recesija.2 Velik broj teoreti~ara tranzicije stoji na stanovi{tuda je transformaciona recesija bila neminovna, ali se svakako nije o~ekivao padekonomske aktivnosti takvih razmera. Ovu tezu zastupaju mnogi eminentniekonomisti sa Zapada, posebno savetnici pojedinih vlada zemalja u tranziciji izagovornici {ok terapije (Dèfri Saks, Anders Oslund, Jano{ Kornai, Olivije Blan-{ar i drugi), koji smatraju da je transformacioni pad neizbe`na posledica tranzi-cije. Anders Oslund smatra da je transformacioni pad u Rusiji posledica nedo-voljne radikalnosti tranzicije.3

Istovremeno, mnogi, ne manje kompetentni, autori smatraju da transforma-ciona recesija nije bila niti neophodna niti nu`na. Dòzef [tiglic, jedan od laure-ata Nobelove nagrade za ekonomiju za 2001. godinu, smatra da su nepovoljne

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

129

Osnovne karakteristike druge etape tranzicije u ruskoj federaciji

1 World Development Indicators database, World Bank, 7/16/01; http://www.worldbank.org/data/databytopic/class.htm.

2 Olivier Blanchard, "The Economics of Post-Communist Transition", Clarendon Press, Oxford,1997, p. 5.

3 Anders Åslund, "Why Has Russia's Transformation Been So Ardous?", Rad prezentiran na godišnjojkonferenciji Svetske banke 28-30. aprila 1999.

Tabela 1. Dru{tveno-ekonomski profil Ruske Federacije

Izvor: Baza podataka Svetske banke: www.worldbank.org/data/Napomene: * Bruto nacionalni dohodak, pribli`ni ekvivalent GNP.

1996 1999 2000Povr{ina miliona km² 17,1 17,1 17,1Stanovni{tvo miliona ljudi 147,7 146,3 145,6Stope rasta stanovni{tva % -0,3 -0,4 -0,5 GNI* milijardi USD 348,1 256,0 241,0GNI per capita 2360,0 1750,0 1660,0GDP ukupni milijardi USD 418,6 193,2 251,1Stope rasta GDP % -3,4 5,4 8,3Inflacija, GDP deflator % god. 44,2 64,7 37,1Poljoprivreda % GDP 7,5 7,4 7,1Industrija % GDP 36,7 35,5 38,7Usluge % GDP 55,7 57,1 54,2Izvoz dobara i usluga % GDP 24,8 43,9 45,9Uvoz dobara i usluga % GDP 20,7 27,4 24,8

posledice tranzicije rezultat pogre{nog shvatanja trì{ne privrede i pogre{nogshvatanja procesa reformi. On o{tro osu|uje primenu {ok terapije i zalaè se zagradualisti~ki pristup tranziciji.4

U praksi posle perioda transformacione recesije od 2 do 4 godine nastupio jeperiod ekonomskog oporavka koji, izuzev Poljske, nije niti dovoljno snaàn nitibrz. O dubini transformacione recesije svedo~e podaci o dinamici realnog brutodru{tvenog (BDP) ili neto materijalnog proizvoda (NMP) u periodu tranzicije.

Podaci iz naredne tabele pokazuju da je do najve}eg pada ukupne proizvod-nje u periodu 1989-2001. godine do{lo u balkanskim zemljama u tranziciji, po-sebno SRJ, koja je bila na udaru me|unarodnih sankcija za vreme trajanja ratnihsukoba na tlu prethodne SFRJ. Zemlje Centralne Evrope manje su pogo|enetranzicionom krizom, ali se i u njima zapaà velik pad ekonomske aktivnosti. Niu jednoj isto~noevropskoj zemlji u tranziciji, izuzev Poljske, Slovenije i Slova~ke,nije u 1999. godini dostignut nivo ekonomske aktivnosti iz 1989. godine, koja sesmatra po~etnom godinom tranzicije.

Tabela 2. Realni BDP/NMP u zemljama u tranziciji 1989-2001. (1989 = 100)

Izvor: ECE, Economic Survey of Europe, No. 3, 1998, p. 165; No. 1, 2000, p. 225; No. 2/3, 2000, p. 160;No. 1, 2001, p. 254, No. 2, 2001, p. 162; No. 1, 2002, p. 230.

Napomene: a) Centralno evopske zemlje u tranziciji; b) Zemlje u tranziciju u Jugoisto~noj Evropi. Nedo-staju podaci za BiH; c) Od 1999. bez podataka za Kosovo i Metohiju d) Rusija i nove dràve nastalena tlu ex-SSSR.

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

130


1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001Isto~na Evropa 92,5 82,5 78,4 77,9 81,2 86,1 89,6 92,1 93,9 95,0 99,0 102,1

CETE-55 aa) 92,3 83,7 83,3 85,0 88,8 94,1 98,8 104,2 105,8 109,0 113,2 115,9 - ê{ka 98,8 84,7 79,2 78,5 80,6 92,9 96,5 97,5 95,5 94,8 98,7 102,2- Ma|arska 96,5 85,0 82,4 81,9 84,3 85,5 86,6 90,4 95,2 99,1 104,2 108,3- Poljska 88,4 82,2 84,4 87,5 92,1 98,6 104,6 111,8 117,7 121,8 126,7 128,1- Slova~ka 97,5 83,3 77,9 75,0 78,7 84,2 89,7 95,6 98,6 100,6 102,8 106,2- Slovenija 91,9 84,5 79,9 82,1 86,5 89,3 92,0 95,5 100,4 105,5 110,4 113,7JETE-77 bb) 93,0 80,5 70,1 66,0 68,3 72,5 74,0 71,8 72,9 71,5 74,0 78,1

- Albanija 90,0 65,1 60,4 66,2 72,4 80,9 88,2 82,1 88,6 95,0 102,4 109,5- Bugarska 90,9 80,2 74,4 73,3 74,6 79,7 71,6 66,6 68,9 70,6 74,7 78,3- Rumunija 94,4 82,2 75,0 76,1 79,1 84,8 88,2 82,3 78,3 75,8 78,3 83,5- Hrvatska 92,5 74,2 65,9 65,4 65,8 67,3 71,4 76,0 78,1 77,8 80,7 84,2- Makedonija 89,8 83,5 76,8 69,9 68,6 67,8 68,3 69,3 74,8 76,8 81,7 78,2- SRJ c) 92,1 81,4 58,7 40,6 41,7 44,2 46,8 50,3 51,5 42,4 45,4 47,9ZND d) 96,9 91,2 78,4 70,9 60,8 57,5 55,5 56,1 54,0 56,4 60,8 64,9 - Rusija 97,0 92,2 78,8 71,9 62,8 60,2 58,2 58,7 55,8 58,8 63,7 67,3 - Belorusija 98,0 96,8 87,5 80,8 70,6 63,3 65,1 71,8 78,7 81,4 86,1 89,6- Ukrajina 96,4 88,0 79,3 68,0 52,5 46,1 41,5 40,1 39,4 39,3 41,6 45,4- Moldavija 97,6 80,5 57,2 56,5 39,0 38,3 35,3 35,8 34,4 33,2 33,9 36,0UKUPNO 95,9 88,8 78,2 72,4 65,9 64,8 64,3 65,3 64,7 66,8 71,0 74,8

4 Joseph E. Stiglitz, "Whither Reform? Ten Years of the Transition", uvodni referat na godišnjoj kon-ferenciji Svetske banke 28-30. aprila 1999.

U Zajednici Nezavisnih Dràva (ZND) najve}i pad ekonomske aktivnosti za-beleèn je u zemljama zahva}enim etni~kim sukobima (Jermenija, Azerbejdàn,Gruzija, Rusija i Tadìkistan) i u Ukrajini.

Na osnovu prethodne tabele moè se zaklju~iti da Rusija i ostale ~lanice ZNDspadaju u red zemalja koje su u periodu postsocijalisti~ke tranzicije doìvele naj-ve}i pad ekonomske aktivnosti. Po~ev od 1990. godine Rusija permanentno bele-ì negativne stope rasta sve do 1998. godine, kada je njen bruto dru{tveni proiz-vod dostigao najniù ta~ku u odnosu na referentnu 1989. godinu. Avgusta 1998.godine Rusiju je pogodila monetarna i finansijska kriza koju su pojedini analiti-~ari ocenili kao »bankrotstvo ruskog finansijsko-ekonomskog sistema«.5 Me|u-tim, od 1999. godine po~inje najpre blagi, a potom brì oporavak ruske privredekoji traje do danas s tim {to su stope rasta u toku 2001. i na po~etku 2002. godinene{to usporene. Usporavanje stopa ekonomskog rasta nastalo je usled negativ-nog uticaja globalne recesije u svetskoj privredi i smanjene izvozne tra`nje za ru-skim energentima, u prvom redu za naftom i prirodnim gasom. Istovremeno nemali broj autora nagla{ava da je permanentni pad ekonomske aktivnosti u Rusijiu periodu Od 1992. do 1998. godine, odnosno do izbijanja monetarne i finansij-ske krize avgusta 1998 godine, u velikoj meri posledica pogre{no izabranog mo-dela tranzicije – {ok terapija, umesto gradualizma – i pogre{ne ekonomske politi-ke Vlade koja je vi{e vodila ra~una o zahtevima MMF-a i Svetske banke, umestoo interesima i specifi~nostima Rusije.

Istovremeno, na bazi podataka iz prethodne tabele ne moè se pouzdanoutvrditi koji je model tranzicije u postsocijalisti~kim zemljama bio efikasniji –{ok terapija ili gradualizam. Naime, me|u zemljama koje su primenile {ok terapi-ju, brze radikalne promene pre svega liberalizaciju cena i brzo otvaranje u eko-nomskim odnosima sa inostranstvom, pozitivan je primer Poljske. Nasuprot to-me izrazito je negativan primer Rusije, gde ni posle deset godina tranzicije, kojaje zapo~eta kasnije nego u zemljama Centralne i Jugoisto~ne Evrope, nije do{lodo sna`nijeg ekonomskog oporavka. Oporavak je usledio tek od 1999. godine.Nakon vi{egodi{njeg pada ekonomske aktivnosti u periodu od 1992. do 1998.godine, Rusija beleì pozitivne stope ekonomskog rasta, merene rastom brutodru{tvenog proizvoda (GDP) u 1999. godini od 5,4%, u 2000. 8,3% i u 2001. go-dini od 5,5-6,0%. 6

S druge strane, me|u zemljama koje su primenile gradualisti~ki pristup ima-mo pozitivan primer Ma|arske, manje uspe{an razvoj Bugarske i Rumunije i iz-razito neuspe{ne rezultate u Ukrajini i Belorusiji gde skoro da nije bilo radikalni-jih ekonomskih reformi.

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

131


5 L. Makarevi~, "1998 god: bankrotstvo rossiyskoy çkonomiceskoy sistemÿ", Obåestvo i

çkonomika, No. 10-11, 1998, s. 3.

6 ECE, Economic Survey of Europe, No. 2, 2001, p. 15.

Ovom prilikom valja napomenuti da oficijelne podatke o padu ekonomskeaktivnosti u Rusiji, treba prihvatiti sa izvesnom rezervom zbog neadekvatnog inedovoljno obuhvatnog statisti~kog obuhvata. Zvani~ni podaci uglavnom prika-zuju dinamiku ekonomske aktivnosti u velikim i srednjim (ranije dràvnim)preduze}ima, dok je obuhvat aktivnosti novonastalog privatnog sektora nedo-voljan.

Stepen neformalne aktivnosti (siva ekonomija i dr.) moè se donekle proce-niti na osnovu indirektnih pokazatelja, posebno na osnovu podataka o potro{njielektri~ne energije.7 Podaci koje navodi Irina Dolinskaja, ekspert MMF, pokazu-ju da je u Rusiji u periodu 1991-1997. godine potro{nja elektri~ne energije opalaznatno manje (20-21%) od pada realnog GDP i realnog per capita dohotka (oko40%). Polaze}i od ~injenice da je u industriji koja je veliki potro{a~ elektri~neenergije proizvodnja opala u ve}em stepenu od pada op{te ekonomske aktivnostimoè se izvesti zaklju~ak da se veliki deo elektri~ne energije tro{i u oblasti siveekonomije ~iji obim delatnosti tako ostaje van doma{aja zvani~ne statistike.8

Pad industrijske proizvodnje za vode}e grane privreda zemalja u tranzicijibio je jo{ drasti~niji, {to svedo~i o procesu „forsirane deindustrijalizacije“ koji sedalje nastavlja. U periodu 1989-2000. godine pad bruto industrijske proizvodnjeje iznosio oko 33% za sve zemlje u tranziciji ukupno uzev, a od pojedinih zemal-ja najvi{e je pogo|ena industrija SRJ (pad od 61%), Bugarske (pad od 53%), Hr-vatske (pad od 43%), Makedonije (pad od 52%) i Rumunije (pad od 52%). U2000. godini nivo industrijske proizvodnje iz 1989. godine prema{ile su samoMa|arska i Poljska. Pad industrijske proizvodnje u zemljama ZND je jo{ drasti~-niji, a najvi{e je pogo|ena industrijska proizvodnja Azerbejdàna, Gruzije i Mol-davije. Industrijska proizvodnja Rusije dostigla je najve}i pad u odnosu na 1989.godinu u 1998. godini (54%), dok od 1999. godini dolazi do njenog postepenogoporavka, ali je u 2000. godini nivo proizvodnje niì za 43% u odnosu na 1989.godinu.

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

132


7 Nivo potrošnje elektricene energije kao pokazatelj stepena delatnosti u obalasti sive ekonomije uzemljama u tranziciji korisitli su: Dobozi, I., 1995; Dobozi I. i Pohl G., 1995; Kaufman Daniel iAleksander Kaliberda, 1996; De Broeck Mark i Vincent Koen, 2000. godine i drugi. Prema:Dolinskaja, Irina, "Explaning Russia's Output Collapse", IMF Staff Papers, Vol. 49, No. 2, p.160,2002, IMF.

8 Dolinskaja, op. cit., p. 161-162.

Tabela 3. Bruto industrijska proizvodnja u zemljama u tranziciji 1989-2001.(1989 = 100)

UNECE, Economic Survey of Europe, 2001, No. 2, p. 164: No. 1, 2002, p. 232.

Ukupan broj nezaposlenih lica u svim zemljama u tranziciji iznosio je u pr-vom kvartalu 1994. godine, kada je dostigao svoj maksimum, 9 262 000 lica. Odtoga je na Centralnu i Isto~nu Evropu otpadalo 7 533 000, a na ZND 1 534 000 li-ca. Stopa nezaposlenosti kre}e se od 5-7% ukupnog radno sposobnog stanovni-{tva. Stopa nezaposlenosti iznosila je u regionu Isto~ne Evrope u 1994. godini13,6%, pri tome u zemljama Centralne Evrope oko 13%, a u zemljama Jugoisto~-ne Evrope oko 15%. Najve}e stope nezaposlenosti imale su i dalje imaju Make-donija, SRJ, Albanija, Hrvatska i Poljska, a najniè ê{ka, Rumunija i Bugarska.U odnosu na 1989. godinu, ukupan broj zaposlenih u privredi Rusije manji je za25%, u industriji za 36%, a stopa nezaposlenosti bila je najvi{a u 1998. godini13,3% radno sposobnog stanovni{tva, 9 dok je u 2000. godini ova stopa svedenana 9,8% i u 2001. godini na 9% usled odre|enog ekonomskog oporavka i oìvlja-vanja ekonomske aktivnosti.

Visoka inflacija je zahvatila sve zemlje ovog podru~ja, a ina~e nizak nivo ì-votnog standarda stanovni{tva stalno je opadao. Poku{aji makroekonomske sta-bilizacije putem liberalizacije cena i borbe protiv inflacije, fiskalne konsolidacije i~vr{}e kontrole emisije novca na osnovu primene modela “{ok terapije” po pre-poruci MMF i Svetske banke nisu dali o~ekivane efekte.

Ipak, na planu suzbijanja inflacije postignuti su skoro u svim zemljama utranziciji zapaèni rezultati u toku 1995. i 1996. godine, ali su stope jo{ uvek u ve-}ini zemalja regiona, izuzev u ê{koj, Slova~koj, Sloveniji i Hrvatskoj, dvocifre-ne, a u Bugarskoj posle krize u 1996. i trocifrena. U Rusiji su najvi{e stope inflaci-

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

133


1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001- Bugarska 54,2 48,8 54,0 56,4 59,3 53,4 49,1 44,6 47,1 47,5- ê{ka 69,8 66,1 67,4 73,3 74,8 78,1 79,4 76,9 81,1 86,6- Slova~ka 68,6 66,1 69,3 75,1 76,9 77,9 80,9 78,4 85,4 90,6- Ma|arska 66,8 69,5 76,2 79,7 82,4 91,5 103,0 113,7 134,5 140,5- Poljska 71,7 76,3 85,5 93,8 101,6 113,3 117,3 121,5 129,7 129,6- Rumunija 49,4 50,1 51,7 56,6 60,1 55,8 48,1 44,3 47,9 55,1- Hrvatska 54,2 51,0 49,6 49,7 51,3 54,8 56,8 56,0 57,0 60,4- Slovenija 68,1 66,1 70,4 71,8 72,5 73,2 75,9 75,6 80,2 82,6- Makedonija 62,3 53,7 48,0 42,9 44,3 45,0 47,0 45,8 47,4 42,6- SRJ 57,0 35,7 36,2 37,6 40,4 44,2 45,8 35,2 39,1 39,2- Rusija 75,4 64,7 51,2 49,5 47,5 48,5 46,0 51,0 57,1 59,9 - Belorusija 91,8 83,2 71,0 62,7 64,9 77,1 86,7 95,6 103,0 108,6- Ukrajina 89,0 81,9 59,5 52,4 49,7 49,6 49,1 51,2 57,8 65,5- Moldavija 66,9 67,1 48,5 46,6 43,6 43,6 37,0 32,7 33,5 40,3

9 ECE, Economic Survey of Europe, No. 3, 1998, p. 111.

je zabeleène u 1992. godini 1528,7% , u 1993. 875,0% i u 1994. godini 309,0%.U narednim godinama dolazi do postepenog smirivanja rasta cena s tim {to jeve}i porast zabeleèn u 1999. godini - 85,7%, dok je u 2000. godini godi{nja sto-pa inflacije iznosila 20,8% uz zadràvanje na pribli`no istom nivou (21,6%) u2001. godini.10

Zna~ajne pozitivne rezultate zemlje u tranziciji su postigle i na planu mone-tarne i fiskalne stabilizacije, stabilizacije deviznog kursa njihovih nacionalnih va-luta i pove}anja ekonomske efikasnosti privre|ivanja, {to svakako doprinosi nji-hovom pribliàvanju kriterijumima koji vladaju u razvijenim trì{nim privreda-ma, pre svega na trì{tu EU.

Rusija je tako|e uspela da ostvari pozitivne rezultate na planu monetarne i fi-skalne stabilizacije posebno u periodu posle monetarne i finansijske krize u av-gustu 1998. godine. Kriza ruskog bankarskog sistema, koja je trajala nekoliko go-dina, posle 17. avgusta 1998. godine prerasla je u otvorenu, o{tru formu. Komer-cijalne banke (KB) izgubile su resurse za kreditiranje industrije, izme|u ostalog iekstraktivne, {to je poja~alo stagnaciju proizvodnje, smanjilo izvozni potencijal ipogor{alo platni bilans zemlje. Me|ubankarske transakcije su obustavljene. Pla-}anja izme|u klijenata KB su obustavljena, obustavljene su uplate u budète nasvim nivoima i u vanbudètske fondove. Panika je zahvatila stanovni{tvo koje jemasovno po~elo da podiè sredstva sa svojih ra~una u KB, ~ime je ve} teàk polo-àj KB dodatno pogor{an. Do{lo je do velikog odliva kapitala u inostranstvo. Uinostranstvu su po~ele zaplene korespondentskih ra~una ruskih kreditnih insti-tuta, koji nisu izvr{avali obaveze po dugovima prema inostranim partnerima. Toje dovelo do smanjenja priliva deviza po osnovu izvoza, a KB su izgubile posled-nje likvidne aktive u konvertibilnoj valuti. Izlazak iz bankarske krize tokom 1999.godine tekao je slede}im redosledom. Centralna banka Rusije podelila je sve kre-ditne organizacije u ~etiri grupe i razradila mehanizam selektivne podr{ke poje-dinim KB zavisno od njihovog kreditnog potencijala i procene poslovne vitalno-sti bez dràvne podr{ke. Veliki broj KB bio je likvidiran, a opstale su one koje sumogle rentabilno poslovati.11 Me|utim, bez obzira na izvesne tendencije prevazi-laènja krize ruske privrede tokom 1999-2001. godine sistemska kriza nije preva-zi|ena, ali je situacija postala povoljnija za ekonomski oporavak i ponovni eko-nomski uspon zemlje.Ek

onom

ski a

nali

br 1

58, j

ul 2

003.

- se

ptem

bar 2

003.

134


10 UNECE, Economic Survey of Europe, No.2, 2001, p. 26, 168: No. 1, 2002, p. 236.11 L. Makarevi~, "Bankovskiy krizis kak sledstvie nesostoæv{ihsæ reform", Obåestvo i

çkonomika, 1998, No. 8-9, s. 81-125; Grupa eksperata, Krizis finansovoy sistemÿ Rossii:

osnovnÿe faktorÿ i çkonomi~eskaæ politika, Obåestvo i çkonomika, 1998, No. 8-9, 126-

186.

SPOLJNOEKONOMSKI ODNOSI

Promene u spoljnoekonomskim odnosima Rusije bile su, kao i u drugimzemljama u tranziciji, usmerene na izgradnju otvorene trì{ne privrede i radikal-nu liberalizaciju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Proces liberalizacije eko-nomskih odnosa sa inostranstvom u Rusiji bio je ~ak radikalniji i brì nego umnogim drugim zemljama u tranziciji.

Prvi programi makroekonomske stabilizacije u pojedinim zemljama u tran-ziciji doneti su uz konsultacije sa MMF-om, pa i pod njegovim pritiskom da seuspostavi unutra{nja i spoljna finansijska ravnoteà. Skoro sve zemlje u tranzicijibile su suo~ene u prvoj fazi tranzicije sa finansijskim neravnoteàma na unutra-{njem i spoljnom planu. Stoga se u svim programima reformi postavlja cilj uspo-stavljanja spoljnoekonomske ravnoteè i spoljne konvertibilnosti nacionalnihvaluta pojedinih zemalja u tranziciji. Rusija je sledila primer ostalih zemalja utranziciji, naravno uz odre|ene specifi~nosti – velika zemlja, bogatstvo sirovina-ma, veliki izvoznik energenata i dr.

Za uspe{no sprovo|enje radikalnih ekonomskih reformi u smeru prelaska saplanske na trì{nu privredu veoma je zna~ajno spoljno finansiranje strukturnihpromena i podràvanja procesa tranzicije. Udeo neto priliva stranog kapitala uisto~noevropske zemlje u tranziciji u BDP regiona u celini dostigao je maksi-mum u 1995. godini kada je iznosio 7,5%, da bi opao na 4,5% u 1996. godini,6,2% u 1997. i 6,6% u 1998. godini. 12

Neto uvoz kapitala u isto~noevropske zemlje u periodu 1990-2000. godineiznosio je kumulativno oko 170 milijardi dolara. Od toga je lavovski deo otpadaona Ma|arsku, ê{ku Republiku i Poljsku. Ostale zemlje imale su znatno manjipriliv stranog kapitala, ali se moè o~ekivati da }e se u narednim godinama pove-}ati priliv stranog kapitala u pojedine zemlje u tranziciji, posebno u kandidate zapridruìvanje Evropskoj uniji.

Primer Rusije je specifi~an. Posebno treba ukazati na ~injenicu da je u perio-du 1996-2001. godine Rusija imala neto odliv kapitala u inostranstvo u iznosu odoko 90 milijardi dolara.13 Prema nekim procenama iz Rusije godi{nje u inostran-stvo raznim legalnim i ilegalnim kanalima odlazi godi{nje od oko 20 milijardidolara. Ec

onom

ic An

nals

no 1

58, J

uly 2

003

- Sep

tem

ber 2

003

135


12 ECE, Economic Survey of Europe, No. 3, 1998, p. 114.13 ECE, Economic Survey of Europe, 2000, No.1, p. 140.

Tabela 4. Neto priliv kapitala u zemlje Isto~ne Evrope (u milijardama dolara)

Izvor: ECE, Economic Survey of Europe in 1996-1997, p. 162; Economic Survey of Europe in 1995-1996,p. 143; Economic Survey of Europe: 1998, No. 3, p.114; 1999, No.3, p. 39; 2000, No.1, p. 140; 2000, No.2/3, p.34; 2001, No. 1, p. 156.

U strukturi priliva stranog kapitala u zemlje u tranziciji dominira u~e{}estranih direktnih investicija (oko 55% ukupnih ulaganja u region u periodu1995-2000. godine). Ulaganja u hartije od vrednosti su skromnijih razmera, alisu i dalje zna~ajna srednjoro~na i dugoro~na ulaganja u razne fondove.

BEKSTVO KAPITALA

Za razliku od zemalja Isto~ne Evrope Rusija bele`i konstantan odliv kapitala:1996. godine 15 milijardi USD, 1997. godine 2 milijarde USD, 1998. 6,9 milijardiUSD, 1999. 23 milijardi, 2000. godine 30,3 milijardi i u 2001. godine 26 milijardiUSD, {to kumulativno iznosi preko 90 milijardi dolara.

Ukupan spoljni dug Rusije u 2001. godini procenjen je na 167 milijardi USD,{to iznosi 54% njenog ukupnog bruto dru{tvenog proizvoda. To svakako optere-}uje spoljne finansije Rusije, ali je ohrabruju}a ~injenica da su u 2001. godini de-vizne rezerve Rusije u odnosu na 1999. godini pove}ane za skoro 4 puta i dostigleiznos 32,5 milijardi USD, {to pokriva uvoz od 4,6 meseca.14

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

136


1990-94 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 1990-2001 Isto~na Evropa 33,2 23,9 15,7 20,6 25,8 27,0 24,9 24,8 195,9 — Albanija 0,4 - 0,2 0,3 0,1 0,3 0,3 0,5 2,1— BiH 0 1,1 1,1 1,2 0,7 0,9 0,9 5,9— Bugarska 3,4 0,3 -0,8 0,6 0,5 1,2 1,1 1,2 7,5— Hrvatska 1,4 2,2 1,7 2,8 1,7 2,0 1,2 2,0 15,0— ^e{ka 6,3 8,8 3,5 1,4 3,3 3,2 3,1 4,1 33,8— Ma|arska 13 7 0,2 0,8 3,1 4,4 2,4 1,0 32,3— Poljska 2,4 2,7 5 7,4 12,8 11,7 10,6 6,6 59,2— Rumunija 4,4 1,4 2,8 3,8 2,1 1,5 2,3 3,8 22,1— Slova~ka 2,2 0,9 2,3 2 1,5 1,8 1,5 2,2 14,4— Slovenija -0,5 0,3 0,5 1,3 0,3 0,7 0,8 1,4 4,8— Makedonija 0,2 0,3 0,3 0,3 0,4 0,3 0,4 0,4 2,6– SR Jugoslavija .. .. .. 1,8 1,1 1,3 0,6 0,9 6,3Balti~ke zemlje 1,1 1,1 1,7 2,4 2,9 2,2 1,8 2,2 14,6ZND 4 12,9 -8 6,8 -0,4 -20,6 -30,2 -22,0 -66,5 — Rusija 0 10,4 -15 -0,1 -6,0 -23,3 -30,3 -26,0 -90,3 — Belorusija 0,6 0,7 0,5 0,7 0,8 0,2 0,4 0,4 4,3— Moldavija 0,2 0,2 0,2 0,3 0,1 0,1 1,0 0,05 1,2— Ukrajina 3,2 1,6 2,1 1,7 .. -0,6 -1,7 -1,0 5,3Ukupno 38,3 37,9 9,4 29,9 28,2 8,7 -3,5 5,1 154,5

14 ECE, Economic Survey of Europe, 2002, No.1, p. 152.

Za Rusiju je u ~itavom periodu postsocijalisti~ke tranzicije veoma akutanproblem „bekstva“ kapitala s tim {to je u periodu posle 1999. godine aktuelizira-no pitanje repatrijacije tog kapitala u doma}u ekonomiju. Danas je te{ko proce-niti razmere kapitala koji je iz Rusije preba~en u inostranstvo legalnim i jo{ ~e{}eilegalnim kanalima. Istovremeno se vode o{tre teorijske diskusije o tome {ta tre-ba shvatiti pod pojmom „bekstvo“ kapitala. Do skora u nau~noj literaturi domi-nantna je bila definicija prema kojoj pod „bekstvom“ kapitala treba podrazume-vati „proces njegovog stihijnog prebacivanja iz jedne zemlje u drugu radi nala-ènja sigurnog uto~i{ta u cilju o~uvanja vrednosti ili pove}anja dobiti“15; ili »ubr-zano prebacivanje dovoljno velikog obima kratkoro~nog zajmovnog kapitala izjedne zemlje u drugu«16 gde se naglasak stavlja na brzinu i ciljeve prebacivanja fi-nansijskih sredstva u inostranstvo. Profesor L.N. Krasavina smatra da »iskustvoRusije omogu}ava oboga}ivanje tradicionalnih definicija, uklju~uju}i u njega»bekstvo« kapitala i raznim oblicima i na razne rokove, ~esto neodre|ene. S timu vezi celishodno je razlikovati njegovo tuma~enje u uèm smislu – ubrzano i iz-nenadno prebacivanje kratkoro~nog kapitala iz zemlje u inostranstvo i u {iremsmislu re~i – masovni odliv kapitala u inostranstvo i kupovinu inostrane valute uzemlju u razli~itim formama i razli~ite rokove u cilju obezbe|ivanja ve}e dobiti ipouzdanog investiranja«17. Profesor A. Bulatov smatra da u osnovi definisanja»bekstva« kapitala treba postaviti cilj prebacivanja kapitala u inostranstvo. Onpi{e: »Uporedo s klasi~nim stimulansima za izvoz kapitala (osvajanje inostranihtrì{ta, dostup inostranim izvorima sirovina, obezbe|ivanje vi{e profitne stope isl.) veoma su jaki motivi karakteristi~ni za tzv. »bekstvo« kapitala iz Rusije kao{to su nepovoljna investiciona klima i te`nja za »pranjem« novca nelegalnog po-rekla«.18 Akademik Abalkin smatra da se »ne moè svako kretanje valute ozna~itikao »bekstvo«. Osnovna karakteristika bekstva kapitala je nano{enje realne {tetedoma}oj proizvodnji i oduzimanje njenih investicionih resursa«.19

Eksperti MMF u pojam »bekstvo kapitala« uklju~uju sve »vidove oticanjasredstava, koji prema{uju normalno prebacivanje kapitala u skladu sa strategi-jom diversifikacije me|unarodnog portfelja«20. Pri tome se smatra da se to odno-si na:

•sve slu~ajeve oticanja kapitala kao rezultat kriminalnih aktivnosti;•oticanje sredstava, zara|enih na legalan na~in, ali koja su u sukobu sa zako- Ec

onom

ic An

nals

no 1

58, J

uly 2

003

- Sep

tem

ber 2

003

137


15 Finansovo-kreditnÿy slovar?, Moskva, 1984, T.1, S.116.

16 Krasavina, L.N., Puti sderìvaniæ "begstva" kapitala iz Rosii, BIKI, No. 51-52, 12 maæ

2001 g.

17 Ibidem18 Bulatov, A., Vÿvoz kapitala iz Rosii: voprosÿ regulirovaniæ, Voprosÿ çkonomiki, No. 3,

1998, S.55.

19 Abalkin, L.I., Eåe raz o begstve kapitala iz Rossii, Denýgi i kredit, 2000, No. 2.

20 Lungani P., Mauro, P., Ottok kapitala iz Rossii, materijali me|unarodne konferencije"Investicionnÿy klimat i perspektivÿ çkonomiceskogo rosta v Rossii".

//http://hse.ru/ic/materials/scale.htm.

nom usled naru{avanja mera regulisanja kapitala (ili izbegavanje pla}anjaporeza):

•potpuno zakonito oticanje sredstava, koje je u skladu sa pozitivnim norma-ma, ali koje je izazvano neekonomskim faktorima, na primer, nejasnom po-liti~kom situacijom.21

Svi ti razlozi su uticali na „bekstvo“ kapitala iz Rusije koje se procenjuje naoko 20 milijardi dolara godi{nje. Motivi „bekstva“ kapitala iz Rusije ~ije su raz-mere i za tako veliku zemlju zabrinjavaju}e su svakako: te`nja vlasnika kapitalada o~uvaju svoju akumulaciju, te`nja da se izbegne poresko optere}enje, o~uvan-je resursa od mogu}ih ekonomskih i politi~kih rizika. Me|u uzrocima „bekstva“kapitala mogu se navesti slede}i: kriza sistema nov~anog prometa i kriza rubljekao njegove osnove; kriza svojinskih odnosa, koji su se u okviru akcionarskihdru{tava prakti~no pretvorili u svojinu menadèra tih kompanija, koji manipuli-{u njima po svom naho|enju, ne ispla}uju}i ~esto ~ak ni plate radnika, niti obez-be|uju prostu reprodukciju; gubitak kontrole nad valutnim operacijama i nizdrugih.

Posebno treba naglasiti da je danas o~igledno da se „mo}ni sistem interesa zaizvoz („bekstvo“) kapitala iz Rusije formirao kao posledica ozbiljnih devijacija usocijalno ekonomskoj politici dràve tokom 1990-ih godina“.22

Te{ko je nabrojati sve kanale i sheme »bekstva« kapitala iz Rusije i dati njiho-vu klasifikaciju. Osnovni kanali »bekstva« kapitala iz Rusije bile su spoljnoeko-nomske i bankarske operacije. Prva grupa shema »bekstva« kapitala leì u oblastitrgovinskih transakcija, koje ne omogu}avaju laku kontrolu nad kretanjem kapi-tala.

Me|u njima treba navesti: •sniène cene izvoznih proizvoda:•neblagovremeno vra}anje deviznih prihoda:•pove}ane cene uvoznih proizvoda:•la`ni uvozni ugovori i fiktivni kreditni sporazumi:•fiktivni sporazumi za pruànje usluga od strane finansijskih konsultanataitd.

Druga grupa shema »bekstva« kapitala odnosi se na pruànje la`nih podata-ka o visini izvoznih prihoda kao rezultat:

•sniènja sume na ra~unima - fakturama pri izvoznim operacijama:

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

138


21 Ibidem.22 Nacionalýnÿy investicionnÿy sovet (NIS), Problema "begstva" kapitala iz Rossii i

sposobÿ ego repatriaciii v otecestvennuõ çkonomiku, Moskva, 2002, s.7.

•ilegalni izvoz, ~iji se prihodi prebacuju na inostrane kompanije ili na ra~uneu inostranstvu:

•realizacija izvoza preko offshore preduze}a po sniènim cenama uz kasnijuprodaju po trì{nim cenama.23

Za izvoz kapitala koristile su se razlike u cenama i kursne razlike. Jedan odna~ina “bekstva” kapitala je i pove}anje iznosa avansnih pla}anja za uvoz naj~e-{}e pomo}u fiktivnih ugovora. Za Rusiju je karakteristi~no da preko 50% novoo-snovanih firmi ne prijavljuju izve{taje za poreske organe ili iskazuju nulti saldo uposlovanju.

Zna~ajan kanal «bekstva» kapitala iz Rusije bio je bankarski sistem. Naj~e{}esu se operacije u vezi s kretanjem kapitala vr{ile preko korespondentskih ra~unainostranih banaka koje ne podleù kontroli od strane Centralne banke Rusije.Bankarski sistem se pokazao kao efikasno sredstvo za izno{enje nov~anih sred-stava uo~i i u toku same krize u avgustu 1998. godine. Prema iskazima predsed-nika uprave Nacionalne rezervne banke A. Lebedeva preko banaka koje su la`noili svesno bankrotirale (oko 30 banaka) izvezeno je i sakriveno u inostranstvupreko 650 miliona dolara iz sredstava dràvnog budèta, a uklju~uju}i sredstvakreditora i ulaga~a nekoliko milijardi dolara. Lebedev jasno kaè da su ta sredstvapokradena iz ruskog budèta. U su{tini to su bila sredstva MMF koja su u vidustabilizacionih kredita i drugim putevima uloèna u banke la`ne bankrote. 24

Suma svih aktiva, koje pripadaju ruskim gra|anima u inostranstvu, koju na-vode ruski i strani eksperti, nalazi se u granicama od oko 300 milijardi dolara,bez uloènih sredstava u kupovinu nekretnina u inostranstvu. Prema prora~uni-ma ruskih kompetentnih ustanova preko 50% od te sume ~ini kapital ~iji je izvozostvaren bez procedura koje su propisane za te operacije. 25

U narednoj tabeli dajemo procenu ruskih eksperata o izvozu kapitala iz Rusi-je u periodu 1994-2001. godine.

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

139


23 Ibid., str. 12.24 Lebedev A,, Od begstva kapitala - k priticanju invesiticija, istupanje u Dr avnoj dumi Rusije 26.

marta 2001. godine.25 Inostrannÿy kapital v Rosii: nalogi, ucet, valõtnoe i tamoènoe regulirovanie, 2000, ?

3.

Tabela 5 - Izvoz kapitala iz Rusije 1994-2001. godine (miliona USD)

Izvor: Platni bilans RF (http://www.cbr.ru/statistics/credit_statistics* Podaci za prva tri kvartala 2001. godine.

Direktne ruske investicije u inostranstvu do 1997. godine bile su neznatne,potom su se ponovo smanjile u vezi s krizom, a danas se nastavlja proces njihoveobnove. Do 2001. godine direktne investicije su postale dominantni kanal izvozakapitala, {to se pozitivno ocenjuje. Na osnovu statistike platnog bilansa portfolioinvesticije prakti~no ne igraju nikakvu ulogu u izvozu kapitala. Najzna~ajnijustavku predstavljaju ispla}eni kapitalni transferi, koji nisu imali znatnija kole-banja do krize avgusta 1998. godine sa tendencijom ka sni`avanju u periodu po-sle krize. U proseku godi{nje u periodu 1994-2001. godine izvoz kapitala je izno-sio 4,6% od izvoza roba i usluga. Akumulirani izvoz sredstava legalnim kanalimabio je ne{to iznad 34 milijardi USD i on nema ve}i zna~aj za privredu Rusije. Su-de}i po svemu ve}u sumu predstavlja izvoz kapitala nelegalnim kanalima, {to po-tvr|uju podaci iz naredne tabele.

Tabela 6 - Procena “bekstva” kapitala iz Rusije 1994-2001. godine (mlrd. USD)

Izvor: Platni bilans RF (http://www.cbr.ru/statistics/credit_statistics, prema publikaciji: Problema »bek-stva« kapitala iz Rossi i sposob ego repatriacii, Moskva, 2002, str.27.* Podaci za prva tri kvartala 2001. godine.

Podaci iz prethodne tabele pokazuju da se na osnovu raznih metoda obra~u-na »bekstvo« kapitala iz Rusije procenjuje kumulativno u periodu 1994-2001.godine na 78,5 milijardi USD prema procenama Centralne banke Rusije, odno-sno na 129 milijardi USD prema procenama Ruske banke (BEA). U svakom slu-~aju radi se o ogromnim sumama od 14 milijardi u proseku godi{nje prema pro-

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

140


1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001* 1994-2001

Direktne investicije u inostranstvu

281 606 923 3184 1270 2208 3208 2424 14104

Portfolio investicije -114 1705 172 156 257 -254 380 -359 1943Kapitalni transferi 3472 3469 3529 2934 2086 1213 867 687 18257Izvoz kapitala 3639 5780 4624 6274 3613 3167 4455 2752 34304

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001* 1994-2001

Metod CB RF 3,86 9,23 12,6 14,2 12,5 8,7 9,9 7,9 78,5U % od izvoza 5,07 9,87 12,1 13,6 14,3 10,1 8,6 9,16 10,5Metod BEA 7,1 4,7 24,1 23,0 23,9 17,3 18,7 10,3 128,9U % od izvoza 9,3 5,0 23,2 22,3 27,3 20,4 16,3 12,0 17,2

ceni Centralne banke i 23,7 milijardi dolara godi{nje prema procenama Ruskebanke.

Danas, kada se ruska privreda i njen finansijski sistem konsolidovao kao je-dan od osnovnih zadataka druge faze tranzicije postavlja se pitanje repatrijacijeruskog kapitala u inostranstvu u doma}u privredu. U Rusiji se sada uglavnom pri-sutna tri pristupa povratku odbeglog kapitala iz Rusije:

Prvi, je, uslovno govore}i, metod sile s osloncem na represivne mere. Njego-ve pristalice predlaù poo{travanje odgovaraju}ih normi deviznog, poreskog ikrivi~nog zakonodavstva da bi se, prvo, presekli kanali daljeg bekstva kapitala izzemlje, i, drugo, da se poja~a pritisak na one koji su kapital ve} izvezli. Povreme-no se javljaju pozivi za sprovo|enje specijalnih operacija protiv tzv. »novih tran-snacionalnih Rusa«, koji su na{li pribeì{te zajedno s novcem u inostranstvu. Su-{tina takvih operacija svodila bi se na to da se skoro pod pretnjom fizi~kog uni-{tenja primoraju vlasnici kapitala da ga vrate u Rusiju. Smatra se da je ovo jedno-stavan, ali besperspektivan put za povratak ruskog odbeglog kapitala u zemlju.Podvrsta ovog predloga je »oduzimanje sredstava sudskim putem« po{to »po-sebne slu`be znaju, ko je I gde prebacivao novac«. I ovaj put je neefikasan jer jete{ko pribaviti dokaze da se u konkretnom slu~aju radi o bekstvu kapitala, a ne obrojnim mogu}nostima njegovog izvoza.

Drugi pristup predvi|a sprovo|enje ekonomske amnestije koja navodno sa-ma po sebi garantuje povratak odbeglog kapitala u Rusiju.

Tre}i pristup je repatrijacija kapitala, tj. prinudno ili dobrovoljno vra}anjesredstava u privredu zemlje, {to pretpostavlja ~itav kompleks mera pravnog, eko-nomskog, socijalnog, ideolo{kog i drugog karaktera u okviru kojeg je amnestijasamo jedna od karika kompleksnog programa. 26

Iz napred navedenog jasno je da okosnicu stimulisanja povratka odbeglogkapitala u Rusiju predstavlja amnestija. Ekonomisti su dugo pod amnestijompodrazumevali celokupnost administrativnih i ekonomskih mera dràve, usme-renih na punu ili delimi~nu legalizaciju finansijskih resursa sive ekonomije i fi-nansijskih procesa, koji su se ranije smatrali nezakonitim, kao i pomilovanje lica,koji su kr{ili pravne norme u cilju smanjenja poreske osnovice ili izbegavanjapla}anja poreza. Smatra se da je danas ova definicija zastarela i niz ekonomistasmatra da ekonomska amnestija mora uklju~iti ne samo legalizaciju kapitala siveekonomije i pomilovanje njenih aktera, ve} I amnestiju bankarskog kapitala. Jo{{ire amnestiju tretira poznati {vedski ekonomist Anders Oslund, koji smatra da uRusiji amnestija mora uklju~iti u sebe tri aspekta: odustajanje od revizije rezulta-

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

141


26 NIS, Problema "begstva kapitala" iz Rossii i sposobÿ ego repatriacii v otecestvennuõ

çkonomiku, Moskva, 2002, s. 29-30.

ta privatizacije, legalizaciju »sivog« kapitala, amnestiju za dela kr{enja privrednihzakona. 27

Niz ekonomista i predstavnika dràve smatra da su ti poku{aji beznade`nizbog pravne za{tite kapitala koji je oti{ao u inostranstvo. Povratak kapitala je ne-mogu} i zbog toga {to se poverenje u rusku dràvu tek uspostavlja i malo je onihkoji su spremni da svoje u{tede epohe »prvobitnu akumulaciju kapitala« pokaù.Ipak postoji osnova za pretpostavku da se zna~ajan deo »odbeglog« kapitala vra-}a u Rusiju u vidu inostranih investicija. Posebno se ukazuje na ~injenice da je-dan od najja~ih kanala prikrivenog izvoza kapitala iz Rusije predstavljaju eko-nomske operacije preko of{ornih zona, najve}im delom preko Kipra. Prema sta-tisti~kim podacima Kipar ulazi u prvih pet zemalja investitora u rusku privredu.Najve}i deo kapitala sa Kipra u rusku privredu dolazi u vidu stranih direktnih in-vesticija i tu Kipar prednja~i pred svim ostalim konkurentima.28 No, bez obzirana to {to se odbegli kapital delom ve} koristi u privredi Rusije, problem stvaranjapravnih I ekonomskih uslova za njegovo vra}anje i dalje je aktuelan, te se u Ru-skoj Dumi razmatra niz zakonskih predloga za podsticanje povratka odbeglogkapitala. U Rusiji je danas uslov za legalizaciju sredstava uplata poreza na dohodakod 13%, {to se odnosi i na minule operacije pri ~emu gra|ani nisu du`ni da nave-du izvor sticanja sredstava. Odbegli ruski kapital uspe{no funkcioni{e u privre-dama razvijenih ekonomija Zapada i one ne}e blagonaklono gledati na mere am-nestije lica koja su nelegalno prebacila sredstva u inostranstvo, pa se moè o~eki-vati I spoljnopoliti~ki pritisak na Rusiju.29

PROMENE U SPOLJNOJ TRGOVINI

Najradikalnije promene u periodu tranzicije su najvidnije na sektoru trgo-vinskih odnosa zemalja u tranziciji sa inostranstvom. Posle kolapsa SEV-a i dez-integracije biv{eg SSSR-a, evropske zemlje u tranziciji me|u kojima je prednja~i-la Rusija su se okrenule razvoju trgovinske saradnje sa razvijenim trì{nim pri-vredama Zapada, posebno sa Evropskom unijom i u sklopu toga sa Nema~kom,koja je danas dominantni spoljnotrgovinski partner svih evropskih zemalja utranziciji.

Ukupan izvoz isto~noevropskih zemalja u tranziciji iznosio je u godinamapre po~etka tranziciji oko 65 milijardi dolara godi{nje. U prvim godinama tran-zicije (1990-1993) dolazi do izvesne redukcije njihovog izvoza, a od 1994. godinepo~inje nagla ekspanzija izvoza, tako da je njihov ukupni izvoz u 1996. godinidostigao 100 milijardi dolara, a u 1988. i 1989. godini ustalio se na nivou od oko

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

142


27 Biznes i finnasÿ", 16. Jun 2002 g.

28 Ibid., str. 35.29 Ibid., str. 40.

120 milijardi dolara. Sli~na tendencija kretanja izvoza u periodu tranzicije karak-teristi~na je i za ~lanice ZND. U periodu do 1990. godine ukupan izvoz iz SSSR-aiznosio je oko 60 milijardi dolara godi{nje. U prvim godinama tranzicije ukupanizvoz ~lanica ZND smanjio se na oko 50 milijardi dolara godi{nje, a posle 1995.dolazi do ekspanzije i dostizanja godi{njeg nivoa od preko 100 milijardi dolara.Pri tome treba navesti da u ukupnom izvozu zemalja u tranziciji Rusija u~estvujesa 35,8% uglavnom zahvaljuju}i deviznim prihodima od izvoza sirovina i poseb-no energenata.

Tabela 7 - Izvoz zemalja tranziciji 1989-2000. godine (u mlrd. USD)

Izvor: UN/ECE Zajedni~ka baza podataka, izra~unato na bazi nacionalnih i ZND statistika (MMF i WBza Albaniju); – ECE, Economic Survey of Europe, No. 3, 1998, p.p. 171-172; Economic Survey of Europe,No. 1, 2002, p. 239.

Na strani uvoza evropskih zemalja u tranziciji ispoljene su sli~ne tendencijekao i na strani njihovog izvoza. Posle po~etne stagnacije ili manjeg pada dolazi uperiodu posle 1994. godine do nagle ekspanzije, s tim {to uvoz daleko prema{ujenjihov izvoz. Treba navesti da Rusija kao najve}i izvoznik me|u zemljama utranziciji nije najve}i uvoznik, jer je Rusija jedina zemlja u tranziciji koja uvoziznatno manje nego {to izvozi robe i usluge u inostranstvo. Njen udeo u ukup-nom uvozu zemalja u tranziciji ne prema{uje danas 15%.

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

143


1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001IEZT 63,8 61,7 57,2 59,3 62,7 72,9 94,8 100,2 107,4 119,1 117,8 133,0 147,2Bugarska 6,7 5,2 3,4 4,0 3,8 3,9 5,4 4,9 4,9 4,2 4,0 4,8 5,1^e{ka .. .. .. 8,8 14,5 16,2 21,7 21,9 22,8 26,4 26,9 29,0 33,4Slova~ka .. .. .. 3,5 5,5 6,7 8,6 8,8 9,6 10,8 10,3 11,9 12,7Ma|arska 9,7 9,7 10,2 10,7 8,9 10,7 12,9 15,7 19,1 23,0 25,0 28,1 30,5Poljska 14,7 18,3 14,9 13,2 14,2 17,2 22,9 24,4 25,8 28,2 27,4 31,65 36,1Rumunija 8,1 4,6 4,3 4,4 4,9 6,2 7,9 8,1 8,4 8,3 8,5 10,4 11,4Hrvatska 2,6 4,0 3,3 4,4 3,7 4,3 4,6 4,5 4,2 4,5 4,3 4,43 4,6Slovenija 3,4 4,1 3,9 6,7 6,1 6,8 8,3 8,3 8,4 9,1 8,6 8,7 9,3SRJ 4,5 4,7 4,7 2,5 .. .. 1,5 1,9 2,7 2,9 1,5 1,72 1,9Pribaltik .. .. .. 2,1 4,2 4,3 5,8 6,9 8,5 8,8 7,7 8,9 9,9ZND .. .. .. .. .. 90 111 122 123 104 103 143,7 143,5Rusija .. .. .. .. .. 67 80 87 87 73 7,37 102,8 100,7Ukupno 126 121 1049 113 119 167 211 229 239 232 229 285,6 300,6

Tabela 8 - Uvoz zemalja u tranziciji 1989-2000. godine (u mlrd. USD)

Izvor: ECE, Economic Survey of Europe, No. 3, 1998, p.p. 171-172; Economic Survey of Europe, No. 1,2000, p. 235; No. 1, 2002, p. 240.

Podaci o kretanju izvoza i uvoza pokazuju da su skoro sve zemlje u tranzicijiuspele da u periodu posle prve faze tranzicije 1989-1995. godine revitalizuju svojuspoljnu trgovinu. Me|utim, njihov relativni zna~aj u ukupnoj svetskoj trgovini znat-no je opao. U~e{}e zemalja u tranziciji u ukupnom svetskom izvozu iznosilo je 7,5%i u svetskom uvozu oko 7% u 1987. godini. U periodu tranzicije ovaj udeo zemalja utranziciji kako u svetskom izvozu tako i u svetskom uvozu ne prema{uje 3,5%. 30

Tabela 9 - Zemlje u tranziciji: trgovinski bilans 1989-1999. (u mlrd. USD)

Izvor: UN/ECE Zajedni~ka baza podataka, izra~unato na bazi nacionalnih i ZND statistika (MMF i WBza Albaniju); – ECE, Economic Survey of Europe, No. 1, 2002, p. 241.

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

144


30 WTO, Annual Report 1998, Interantional trade statistics, p. 48.

1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001IEZT 61,2 63,4 61,6 69,4 76,3 86,1 117 136 146 159 156 173 187Bugarska 7,3 5,6 2,7 4,5 5,1 4,3 5,6 5,1 4,9 5,0 5,5 6,5 7,2^e{ka .. .. .. 10,4 14,6 17,4 25,3 27,9 27,6 28,8 28,9 32,2 36,5Slova~ka .. .. .. 3,9 6,3 6,6 8,8 11,1 11,6 13,0 11,3 12,7 14,7Ma|arska 8,9 8,8 11,5 11,1 12,7 14,6 15,5 18,1 21,2 25,7 28,0 32,1 33,7Poljska 12,9 12,6 15,5 16,1 18,8 21,6 29,0 37,1 42,3 47,0 45,9 48,9 50,2Rumunija 5,8 6,9 5,8 6,3 6,5 10,3 10,3 11,4 11,3 11,8 10,4 13,0 15,6Hrvatska 3,8 5,1 3,8 4,4 4,2 5,2 7,5 7,8 9,1 8,3 7,8 7,9 9,0Slovenija 3,2 4,7 4,1 6,1 6,5 7,3 9,5 9,4 9,4 10,1 10,0 10,1 10,1SRJ 5,4 6,7 5,6 3,9 .. .. 2,7 4,1 4,8 4,9 3,4 3,7 4,8Pribaltik .. .. .. 1,8 4,1 5,3 8,0 10,1 12,8 13,8 11,9 12,9 14,1ZND .. .. .. .. .. 63,1 79,6 87,0 94,3 81,0 61,5 70,7 81,7 Rusija .. .. .. .. .. 38,7 46,7 47,4 53,6 44,0 31,0 33,8 41,2Ukupno 126 128 107 112 114, 155 205 233 253 254 229 256 283,1

1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001IEZT 2,7 -1,7 -4,4 -9,1 -13,6 -13,2 -22,3 -35,7 -38,8 -40,3 -37,6 -39,5 -40,1 Bugarska -0,7 -0,4 -0,7 -0,5 -1,4 -0,3 -0,3 -0,2 0,0 -0,8 -1,5 -1,7 -2,1 ^e{ka ,, ,, ,, -1,6 -0,2 -1,5 -4,0 -5,7 -4,8 -2,4 -0,2 -3,1 -3,1 Slova~ka ,, ,, ,, -0,4 -0,9 -0,1 -0,2 -2,3 -2,0 -2,2 -1,0 -0,75 -2,0 Ma|arska 0,8 0,9 -1,2 -0,4 -3,7 -3,9 -2,6 -2,4 -2,1 -2,7 -3,0 -4,0 -3,2 Poljska 1,7 5,7 -0,6 -3,0 -4,6 -4,3 -6,2 -12,7 -16,6 -18,8 -18,5 -17,3 -14,2 Rumunija 2,2 -2,3 -1,5 -1,9 -1,6 -1,0 -2,4 -3,4 -2,9 -3,5 -1,9 -2,7 -4,2 Hrvatska -1,2 -1,1 -0,5 0,0 -0,5 -1,0 -2,9 -3,3 -4,9 -3,8 -3,5 -3,5 -4,4 Slovenija 0,2 -0,6 -0,3 0,5 -0,4 -0,5 -1,2 -1,1 -1,0 -1,0 -1,4 -1,4 -0,9 SRJ -0,9 -2,1 -0,8 -1,3 .. .. -1,1 -2,3 -2,4 -2,0 -1,9 -2,0 -2,9 Pribaltik .. .. .. 0,3 0,1 -0,9 -2,2 -3,2 -4,4 -5,0 -4,2 -4,1 -4,2 ZND .. .. .. .. .. 26,8 31,0 35,0 28,6 23,2 41,6 73,1 61,7Rusija .. .. .. .. .. 28,2 33,2 39,5 33,1 28,5 41,9 69,0 59,4Ukupno 0,0 -7,6 -3,0 0,2 5,3 12,7 6,6 -3,9 -14,5 -22,2 -0,4 29,3 17,5

Kumulativni deficit isto~noevropskih zemalja u periodu tranzicije (1990-2000) iznosio je skoro 257 milijardi dolara. Pri tome najve}i kumulativni deficitzabeleìle su Poljska, Ma|arska, ê{ka, Rumunija i Hrvatska. Nasuprot tome,Rusija, kao veliki izvoznik energetskih i drugih sirovina, beleì konstantan suficitu periodu od 1994. do 1998. godine od oko 30 milijardi USD u proseku godi{nje,koji je zbog skoka cena nafte na svetskom trì{tu i pove}anih izvoznih prihoda u1999. godini dostigao 42 milijarde i u 2000. godini 69 milijardi USD.

Najve}e promene u ekonomskim odnosima sa inostranstvom nastupile su uoblasti regionalne distribucije spoljnotrgovinske razmene. U periodu tranzicije do-{lo je do radikalnog zaokreta u regionalnim tokovima spoljnotrgovinske razmeneRusije i ostalih evropskih zemalja u tranziciji. Zaokret zemalja u tranziciji ka trì{ti-ma razvijenih zemalja Zapada, posebno ka trì{tu EU, rezultat je ne samo smanjen-ja razmene sa zemljama nastalim na tlu biv{eg Sovjetskog Saveza, ve} i ekonomskepolitike rukovodstava ve}ine zemalja u tranziciji koje su kao vrhunski prioritet uekonomskim odnosima sa inostranstvom proklamovale uklju~ivanje njihovih pri-vreda u evropski privredni i finansijski prostor, a u perspektivi i uklju~ivanje uEvropsku uniju, ekonomski najrazvijenije podru~je ne samo Evrope ve} i sveta.

U periodu do 1989. godine spoljna trgovina Rusije najve}im delom otpadalaje na razmenu sa biv{im evropskim socijalisti~kim zemljama ~lanicama SEV-a.Kasnije dolazi do naglog okretanja prema trì{tima razvijenih zemalja Zapada.

Tabela 10. Regionalna distribucija spoljne trgovine Rusije (udeo uukupnoj trgovini u %)

Izvor: ECE, Economic Survey of Europe, 2001, No. 2, p.174

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

145


Ruska Federacija, u i iz 1988 1993 1995 1999 2000IZVOZ u: Svet 100 100 100 100 100Zemlje u tranziciji 29,4 18,1 16,8 17,8 20,0Biv{i SSSR Isto~na Evropa 29,4 16,8 13,2 13,3 14,5Razvijene trì{ne ekonomije 38,9 59,7 60,6 58,0 55,6Zemlje u razvoju 31,7 22,2 22,6 24,2 24,4UVOZ iz: Svet 100 100 100 100 100Zemlje u tranziciji 32,4 10,6 15,5 9,6 10,9Biv{i SSSR Isto~na Evropa 32,4 10,0 12,4 8,2 9,4Razvijene trì{ne ekonomije 46,3 60,6 69,5 68,3 69,3Zemlje u razvoju 21,3 28,8 15,0 22,1 19,8

Podaci iz prethodne tabele pokazuju da se Rusija danas i na strani izvoza i jo{izrazitije na strani uvoza okrenula prema trì{tima razvijenih zemalja Zapada. Uposlednje vreme primetan je porast spoljnotrgovinske razmene Rusije sa evrop-skim zemljama u tranziciji (zemlje Centralne i Jugoisto~ne Evrope) i posebno sa~lanicama Zajednice Nezavisnih Dràva.

RUSIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Jedna od osnovnih komponenti tranzicije u Rusiji je orijentacija ka punomuklju~ivanju u svetsku privredu i u svetske tokove regionalizacije i globalizacije.To je jedan od osnovnih zadataka u drugoj fazi tranzicije. Rusija je svesna dazbog svoje veli~ine i globalne mo}i njeno pristupanje Evropskoj uniji, ~ijem pri-klju~enju teè sve evropske zemlje u tranziciji, nije realno. Stoga, Rusija nastojida se maksimalno uklju~i u svetske ekonomske tokove, da izgradi otvorenu pri-vredu i, {to je veoma zna~ajno, da adaptira svoju ekonomiju normama poslovan-ja na trì{tima razvijenih zemalja Zapada, u prvom redu na trì{tu Evropske uni-je.

Jedan od puteva realizacije ovih ciljeva je bezrezervna saradnja Rusije sa me-|unarodnim institucijama, posebno sa Me|unarodnim monetarnim fondom iSvetskom trgovinskom organizacijom (STO). Saradnju sa MMF Rusija je do-brim delom normalizovala u prvom periodu tranzicije, dok je saradnja sa STO ufazi normalizacije uz nastojanja Rusije da se priklju~i ovoj me|unarodnoj orga-nizaciji koja na multilateralnoj osnovi reguli{e osnovne svetske tokove trgovinerobama i uslugama. STO je uspostavljena 8.12.1994. godine, a svoju aktivnost jepo~ela 1.01.1995. godine, kao sukcesor Op{teg sporazuma o carinama i trgovini(GATT) koji je funkcionisao od 1947. do 1995. godine.31

STO predstavlja svojevrsni multilateralni ugovor (paket sporazuma), ~ijim senormama i pravilima podvrgava najve}i deo, skoro 95%, svetske trgovine roba-ma i uslugama. Jedna od osnovnih tendencija u razvoju svetske trgovine je libe-ralizacija i globalizacija. Globalizacija ekonomske aktivnosti, pre svega, se ispol-java u tome {to ve}ina roba dolazi na svetsko trì{te bilo preko spoljne trgovine,ili se pak proizvodi u zemlji, uz kori{}enje inostrane komponente.

Sa stanovi{ta politike globalizacija zna~i da vlade moraju da se usmere na sa-radnju u {irem krugu oblasti nego u pro{losti. Sa stepenom usavr{avanja me|u-narodnih pravila smanjuje se polje za unutra{nju politiku. Stvarni odraz suvere-niteta u savremenim uslovima je sposobnost demokratski izabranih vlada da ja-sno izraze interese bira~a putem pregovora i me|unarodnih obaveza. Proces glo-balizacije ne te~e bezbolno. Neminovni su socijalni tro{kovi u vezi sa ekonom-

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

146


31 V. Andrianov, Vsemirnaæ torgovaæ organizaciæ i Rossiæ, Obåestvo i çkonomika, 2001,

No. 3-4, 96-119.

skom integracijom i trgovinskom liberalizacijom, ali u celini ovaj proces donosikoristi.32

Danas svetska zajednica stoji pred alternativom: ili }e kroz 10-25 godina tr-govinski svet biti podeljen na dve ili tri me|ukontinentalne preferencijalne zone,svaka sa svojim pravilima i sa slobodnom trgovinom izme|u ~lanica, ali sa spol-jnim barijerama prema drugim blokovima, ili se otvara put za postepeno spajan-je (»konvergencija«) regionalizma i multilateralnosti.

Sa stanovi{ta tendencija razvoja svetske privrede prihvatljivije je jedno glo-balno trì{te sa usagla{enim pravilima i disciplinom, koje bi se primenilo na svezemlje. Sa svoje strane zemlje treba da preuzmu obaveze za primenu tih pravila. 33

Rusija je spremna da se u potpunosti uklju~i u STO i prihvati sva prava i oba-veze ~lanstva u ovoj organizaciji. Sredinom 1992. godine Ruska Federacija je do-bila status posmatra~a u GATT-u, koji je formalno nasledila od biv{eg SSSR-a.Proces prisajedinjenja Rusije GATT-u u svojstvu punopravnog ~lana bio je zapo-~et 1992. godine u skladu sa Odlukom Vlade Ruske Federacije od 18. maja 1992.godine No. 328 »O razvoju odnosa izme|u Ruske Federacije i Op{teg sporazumao carinama i trgovini«. U junu 1993. godine Rusija je podnela generalnom direk-toru GATT-a oficijelnu izjavu Ruske vlade o nameri da se priklju~i GATT-u usvojstvu punopravnog u~esnika. Time je zvani~no zapo~et proces priklju~enjaRusje me|unarodnoj trgovinskoj organizaciji.

Nakon osnivanja Svetske trgovinske organizacije, koja uklju~uje u sebe iGATT kao njen sastavni deo, Rusija je u decembru 1994. godine predala zvani~-nu izjavu Vlade Rusije o prisajedinjenju Rusije STO.

Pitanja priklju~enja Rusije STO razmotrena su u aprilu 1995. godine u Ru-skoj dumi.

U cilju koordinacije delatnosti u 1993. godini je obrazovana vladina me|ure-sorska komisija za GATT. Ova komisija je transformisana 1997. godine u Komisi-ju Vlade Ruske Federacije za pitanja STO. U sastav vladine Komisije za STO danasulazi oko 50 saveznih ministarstva, nadle{tava i organizacija Ruske Federacije. 34

U skladu sa utvr|enom procedurom priklju~ivanja, koja je razra|ena uGSTT/STO za pola veka postojanja, Rusija je po~ela sloèn i relativno dug putnjenog prijema u ~lanstvo STO. U skladu sa utvr|enom procedurom prva tzv.informaciona etapa odvija se u okviru Radne grupe koja je sa~injena od ~lanicaSTO (oko 60 predstavnika za pregovore sa Rusijom).

Osnovni zadatak Radne grupe je detaljno razmatranje ekonomske politike ispoljnotrgovinskog reìma Rusije i njihovog uskla|ivanja sa pravilima STO. Sve

Econ

omic

Anna

ls no

158

, Jul

y 200

3 - S

epte

mbe

r 200

3

147


32 Ibid., str. 97.33 Ibid. str. 101.34 Ibid., str. 103.

sednice Radne grupe odràvaju se u @enevi. Od 1995. godine do danas je odrà-no 12 sednica i pregovori }e se dalje nastaviti sve do prijema Rusije u punoprav-no ~lanstvo STO. To }e ujedno biti jedan od osnovnih zadataka druge faze tran-zicije, to jest izgradnja otvorene trì{ne privrede i punog uklju~enja Rusije u svet-ske trgovinske i finansijske tokove, u skladu sa op{teprihva}enim me|unarod-nim normama u okviru STO, ali i drugih me|unarodnih multilateralnih organi-zacija.

Ekon

omsk

i ana

li br

158

, jul

200

3. -

sept

emba

r 200

3.

148


osnovne karakteristike druge etape … realizaciju je puna saradnja rusije sa me|unarodnim...

Documents