OSNOVI ZDRAVSTVENE NEGE

V predavanje

VMS Ana Nikolić

Standardi i kritetijumi u sestrinskoj praksi

▪ Prvim standardima profesionalne sestrinske

prakse se smatraju, brojni principi u vezi

nege bolesnika i načina života medicinskih

sestra Florens Najtingel.

▪ Ona je 1898. godine sačinila prvi

Kodeks profesionalne etike.

▪ Stvaraju se nova pravila i principi u sestrinskoj

profesiji

▪ Prve korake učinilo je Društvo medicinskih

sestra Amerike 1973. godine

objavljivanjem Standarda sestrinske prakse

koji predstavljaju opšti model za izradu

standarda sestrinske prakse, Evrope koje su

potpomognute Regionalnim biroom za

sestrinstvo SZO u Kopenhagenu radile na

uvođenju standarda

Šta su standardi?

▪ STANDARD je svaka zakonom utvrđena

mera, prosečna mera, nešto što važi za

uzor.

▪ U medicinskom leksikonu – standard je nešto

što je proglašeno merom, npr. Standardna

terapija

▪ Standardi su konvencionalno utvrđena i prihvaćena merila koja važe kao uzor za delovanje, ponašanje, za uslove rada i dr.

▪ Standardi u sestrinskoj praksi deluju kao vodiči

ili podsetnici za sve učesnike na čiji se rad

odnosi, ili doprinosi kvalitetu pružanja ZN,

▪ olakšavaju organizaciju i izvođenje nastave za

studente i učenike med. škola, a mladim

sestrama pomaže da se sigurnije i brže

razvijaju kroz svoju praksu

▪ Prema SZO – “standard je profesionalno

dogovorni nivo pružanja nege, primeren

populaciji na koju se odnosi, može se

posmatrati, meriti, ostvariti i vredi ga imati”

▪ Standardima treba da se utvrdi kvalitet,

kvantitet i vrsta nege primerena potrebama

određenih korisnika ZN.

▪ Standard predstavlja instrument koji

medicinskoj sestri služi kao uzor, mera

prilikom evaluacije postizanja ciljeva u nezi

bolesnih i zdravih ljudi.

Šta su kriterijumi?

▪ KRITERIJUMI- su merljivi elementi – merilo

– znak raspoznavanja od kojih se konstruišu

standardi.

▪ Kriterijumi predstavljaju pokazatelje kao što su:

nivo obrazovanja, znanja i veština med. sestre,

stanja i ponašanja bolesnika.

▪ Kriterijumi pokazuju relevantne indikatore

kvaliteta delovanja i ponašanja u službi ZN

kao i reagovanja bolesnika na intervencije i dr.

aktivnosti medicinske sestre.

▪ Prema SZO “ Kriterijum je varijabla odabrana

kao relativni indikator kvaliteta zdravstvene

nege.

Kriterijum je sastavni deo standarda, detaljnjije

od standarda određuje i prati korake u

postizanju ciljeva.

Pri sačinjavanju kriterijuma u ZN treba voditi

računa da budu:

▪ Primereni snaga i ograničenjima korisnika

▪ Usklađeni sa sposobnostima izvođača nege

▪ Opipljivi, da se mogu meriti i posmatrati

▪ Realistični i ostvarljivi, na broj i kvalitet

osoblja za negu, vreme i uslove rada gde se

nega obavlja

▪ Specifični, jasno postavljeni u vezi sa

željenim rezultatom

▪ Konkretni, usmereni na jednu merljivu

stvar, aktivnost ili pojavu

▪ pri pisanju kriterijum treba ređati u skladu sa

tokom rada na njihovom ostvarivanju

▪ Opisani kriterijumi mogu da liče na ciljeve,

oni se odnose na određenu popolaciju ili

▪ druge korisnike ZN i ugrađuju se u standarde

Zašto su potrebni standardi i kriterijumi ?

Standardi u ZN su deo širih standarda

zdravstvene službe.

• Oni treba da:

▪ Deluju na unapređenje nege svakog pojedinca

u sistemu ZZ

▪ Da pokazuju očekivani kvalitet nege

▪ Da utiče na povećanje odgovornosti

medicinskih sestara

▪ Da omogući bolesniku da izabere instituciju čiji

mu standardi najviše odgovaraju

Primena standarda treba da koriste sestrinskoj službi, zdravstvenoj ustanovi i zdravstvenoj službi u celini zato što:

▪ Omogućava bolju organizaciju rada

▪ Pruža mogućnost objektivnog vrednovanja sopstvenog rada

▪ Pravilniju i bolju podelu rada

▪ Olakšava zaštitu med. sestara

▪ Utiče na uspešnost ukupnog razvoja ZZ

▪ Olakšava instituciji dobijanja sredstava u

skladu sa planiranim kvalitetom usluga

▪ Olakšava finansijerima i društvenoj zajednicida racionalnije raspoređuje sredstva namenjana ZZ i ličnom zdravlju pojedinca

Primena standarda sestrinskeprakse:

▪ Utiče na med. sestre da rade na razvoju

svojih ličnih standarda i da se lakše, brže i

uspešnije profesionalizuje

▪ Omogućava stvaranje baze dragocenih

podataka o uspešnosti sestrinske prakse

▪ Pomaže im da razvijaju ideje, lakše

opisuju i definišu stručnu praksu

▪ Standardizovana nega ne sme da bude

rigidna i ugrožava induvidualizaciju nege

▪ Dobro postavljenji standardi ZN ne menjaju

obim rada

• Komponente standarda

▪ Pri evaluaciji kvaliteta ZZ razmatraju se i

vrednuju tri ključne komponente:

1. Struktura

2. Proces

3. Ishod

▪ Struktura se odnosi na uslove koji se

neophodni za realizaciju određenih

aktivnosti.

▪ Obuhvata: broj kvalifikovanih struktura,

znanja i iskustva med. sestara, oprema,

prostor, pravila, propise, komunikacije i dr

▪ Proces – se odnosi na elemente rada

medicinskih sestara i drugih učesnika u nezi

( ko šta, kako i kada radi), na

dokumentovanje i vrednosvanje rada, na

poštovanje sistema vrednosti u sestrinstvu

▪ Ishod – se odnosi na postizanje ciljeva

kod bolesnika.

▪ Pokazuje kvalitet i ukupnost uspeha koji s

očekuje kod bolesnika, ako se aktivnosti

predviđene standardom i kriterijumima

sprovedu.

▪ Pokazuje kvalitet i ukupnost uspeha koji s

očekuje kod bolesnika, ako se aktivnosti

predviđene standardom i kriterijumima

spprovedu.

▪ Ishod je najvažnija i najdelikatnija komponenta

standarda, jer pokazuje očekivani kvalitet i

stepen postizanja ciljeva u nezi

▪ S obzirom na područje i populaciju

standardi mogu da se formulišu na

raznim nivoima:

1. nacionalnom nivou

2. regionalnom

3. lokalnom nivou.

Vrste standarda

STANDARDI NA NACIONALNOM NIVOU

▪ Prave se na opšti standardi koji mogu da se

primene na svim područjima nege i

obrazovanja medicinskih sestara i služe kao

osnova za izradu uže usmerenih

▪ Prihvataju se standardi koji se odnose na

doslednu primena procesa i drugih aktivnosti

med. Sestara koji doprinose bržem razvoju ZN

i sestrinstva

▪ Standardi kliničke sestrinske prakse

Društva medicinskih sestara Amerike iz

1991god:

▪ 1. standardi negovanja

▪ 2. standardi profesionalnog delovanja

▪ Obe grupe standarda sadrže merljive

kriterijume za aktivnosti koje treba izvesti

STANDARDI NA LOKALNOM NIVOU

▪ Izrađuju se na konkretniji i specifičniji standardi ZN za određenu zdravstvenu instituciju, za određenu oblast sestrinstva, za sestrinske dijagnoze ili intervencije

▪ Primereni su potrebama konkretne populacije

bolesnika i postojećim uslovima i da se mogu

posmatrati i meriti.

▪ Omogućava se postizanje predviđenog nivoa i

kvaliteta nege u datoj oblasti ili službi

Standardi komfora

▪ Standardi se na stepen komfora koji se

pruža bolesniku mogu postaviti u tri

nivoa:

1. Maksimalni

2. Optimalni

3. Minimalni – granica između

prihvatljive i neprihvatljive nege

▪ Treba obezbediti nivo nege koji garantuje

zaštitu, sigurnost i očuvanje dostojanstva

bolesnika

▪ Standardi ZN imaju brojne funkcije,

najvažnija:

1. zaštita primaoca ZN kojima su

namenjeni standardi i

2. odgovornosti službe za ZN i svake

medinske sestre pojedinačno

Funkcije standarda

▪ Bolesnik i drugi primaoci ZN i finansijeri ZZ

imaju pravo da znaju šta mogu očekuju od

standardizovane nege – ko će da je realizuje, u

kakvim uslovima, kada, na koji način i sl.

▪ Uvođenje standarda u sestrinsku praksu predstavlja krupan zadatak za sestrinsku profesiju, posebno za stručne sestrinske organizacije i vodeće med. sestre u praksi

▪ U pripremama za uvođenje standarda treba znati da je to složen i dugotrajan posao koji prema materijalima Biroa za sestrinstvo SZO traje i do 3-godine.

• Ovo vreme može da bude i kraće:

1. Ako su sestre dobro organizovane i pripremljene za uvođenje standarda

2. Postoji opšta saglasnost u institucijiza uvođenje standarda

3. Ako postoje standardi u praksi drugih zdravstvenih radnika čiji se rad odražava na praksu med. sestara

4. Da postoje solidni materijalni uslovi

• Standardi u ZN imaju značenje za podizanje

kvaliteta stručne sestrinske prakse

▪ Utiče na kvalitet obrazovanja rukovođenje i

istraživanje u sestrinstvu.

▪ U pravljenju standarda koristi se jedan od

pristupa: “odozgo” i “odozdo”

1. Pristup “odozgo” je administrativni , u

nekom centru nadležnom za zdratvsvo se

naprave standardi i kriterijumi i pošalju u

praksu

2. Pristup “odozdo”, standarde i kriterijume

prave neposredni izvođači ZN (medicinske

sestre) u saradnji sa primaocima nege

Uvođenje standarda

▪ Za uvođenje standarda i kriterijuma je

potrebna dobra priprema pre svega

medicinskih sestara.

▪ Pokretač i organizator rada obično je

Kolegijum glavnih sestra na čelu sa

direktorom sestrinske službe ili glavnom

sestrom institucije.

▪ Odgovarajuće telo institucje povera rad grupi

med. sestra

▪ Glavna sestra treba da je koordinator rada

▪ Za vođu grupe izabrati iskusnu med. sestru

▪ Članove grupe osposobiti za rad na

standardima i kriterijumima

• Pitanja za koja se pripremaju standardi i

kriterijumi odnose se na značajnije sestrinske

intervencije koje se često koriste

▪ Za svaki standard treba izradit kriterijume kao merne pokazatelje

▪ Ako je standard sam po sebi merljiv nisu mu neophodni kriterijumi

▪ Pri postavljanju kriterijuma treba precizirati:

1. Šta je potrebno, koji su uslovi neophodni da se nega izvodila

2. Ko će da obavlja predviđenje intervencije i druge aktivnosti

3. Šta sve treba da se uradi u cilju postizanja očekivanog kvaliteta nega

4. Šta se očekuje od bolesnika

5. Šta bolesnik očekuje od nege

6. Šta učesnici u nezi očekuje od izvedenihintervencija

7. Šta će se desiti kada se postignu ciljevi

▪ Broj kriterijuma zavisi od složenosti

standarda

▪ Grupa mora svaki pojedinačni kriterijum analizirati i utvrditi da li je:

1. Jasno izrečen

2. Merljiv

3. Relativan za standard koji treba realizovati

4. Usmeren na jedno pitanje u okviru

standarda

5. Realističan, može postići

6. Validan, pokazuje ono što se njime želi

postići

▪ Standarde i kriterijume, pre definitivnog usvajanja, treba testirati i utvrditi njihovu primenljivost i autentičnost. Provera se vrši:

1. Direktnim posmatranjem izvođenja nege

2. Posmatranjem organizacije i rukovođenja sestrinske služe

3. Uvidom u dokumentaciju o nezi

4. Razgovorom sa bolesnikom, porodicom i osobljem

5. Uvidom u uslove u okruženju

korisnika/bolesnika

6. Provera realizacije pomoći i podrške

▪ Testiranje vrši 2 ili više osoba koje treba da

su obučene

▪ Nakon analize testiranja ako rezultati

nezadovoljavaju treba utvrditi razloge

neuspeha

▪ Može se izvršiti i korekcija standarda,

kriterijuma ili instrumenata i ponoviti testiranje

Normativi u sestrinskojpraksi

▪ Norme su konvencionalno dogovorene

vrednosti koje se pod određenim

uslovima postižu, a normativi su pravna

akta kojima se one uvode i štite.

▪ Normative može da postavlja i sama

zdravstvena ustanova

▪ U sestrinskoj praksi u funkciji standarda i

kriterijuma za njen kvalitet“odozdo”

▪ Zdravstveni radnici i drugi stručnjaci u

zdravstvenoj ustanovi daju ocene o kvalitetu

rada medicinskih sestra

▪ Uža i šira javnost formira svoje uopšteno

mišljenje o sestrama

▪ Lokalna zajednica ima svoje

parametre za vrednovanje kvaliteta

rada sestara

▪ Stučna komisija u proceni rada medicinski

sestara utvrđuje da li su uvedeni standardi

sestrinske prakse, kakvi su, kako se

primenjuju, na koji način se vrši kontrola i dr.

▪ Kvalitet je stručno, profesionalno etičko i šire

moralno pitanje, zaslužuje da bude temeljno i

kontinuirano proučavano, kroz visoko

odgovornu stručnu proveru u praksi svih

zdravstvenih radnika.

Porodična sestra prema modelu

Evropske zajednice

▪ U preporukama SZO stavlja se naglasak na

prilagođavanju obrazovanja med.sestara

potrebama primarne zaštite.

▪ Regionalni konzulat za Evropu SZO 1998. godine donosi program za promene u zdravstvenoj politici gde je cilj (Health 21) postavlja za XXI vek.

▪ Osnovni postulati Health 21 se ogleda u

postizanju dva osnovna cilja:

1. Promocija, unapređenje i zaštita zdravlja i

kvaliteta života

2. Nova uloga sestre “porodična sestra”

Porodična sestra imaće:

1. svoje zadatke u okviru tima i pomagaće

pojedincima i porodicama u očuvanju i

unapređenju zdravlja,

2. u sprečavanju faktora rizika i iznalaženje

modela za preveniranje stresnih situacja u

okviru boljeg kvaliteta života.

3. Sprovodiće negu u toku bolesti i invaliditeta

4. Veći deo vremena provodiće u porodici sa pacijentom u kući

5. Pomagaće i drugim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva

▪ Porodična sestra svojim radom u porodicidoprinosi uspostavljanje kontinuirane ZN, a time utiče direktno na smanjenje broja dana lečenja u bolnicama i obezbeđuje ZN u kućnimuslovima.

▪ Porodična sestra imaće značajnu ulogu ujačanju zajednice

▪ Health 21 ukazuje da je porodica osnovna ćelija društva, a porodična sestra će svojim aktivnostima utvrđivati probleme u porodici i rešavaće i mnoge druge psihosocijalne aspekte koji su značajni za porodicu.

▪ Mora dobro poznavati porodicu u kojoj

pacijent živi

▪ Njen zadatak je da prevenira sve probleme

koji utiču na zdravlje porodice i pojedinca, a

time obezbeđuje bolji kvalitet života.

▪ Položaj i radni zadaci nove porodične sestre

opisani su kao “kišobran” javnog zdravlja i

PZZ

▪ Porodična sestra i porodica sa kojom radi sagledani su kao sistem koji radi u okviru okruženja.

▪ Na zdravlje se gleda kao na ravnotežu koja se

održava između jednog od sistema, porodica

ili pojedinac okruženja

▪ Sistemi se vremenom menjaju i razvijaju i nisu

statični

▪ Porodična sestra ima četiri najvažnije

intervencije u primarnoj, sekundarnoj i

tercijalnoj zaštiti kao i zdravstvena zaštita u

kriznim situacijama.

▪ U razvijenom sestrinstvu postoji

postbazično obrazovanje za porodičnu

sestru kao specijalizacija.

Zdravstvena nega u primarnoj ZZ

▪ Zdravstveni problemi narasli u svetu i u

razvijenim i nerazvijenim zemljama

▪ Eksperti SZO traže odgovor na pitanje-

• Kako rešiti narasle zdravstvene probleme na

najekonomičniji, najkvalitetniji i najefikasniji

način ?

▪ Kao rezultat svih istraživanja; SZO je u Alma

Ati 1978. godine usvojila “ Deklaraciju o

primarnoj zdravstvenoj zaštiti “ a 1984. godine

i 38 strateških ciljeva za postizanje “ Zdravlje

za sve do 2000” potom i do 2020.

▪ Usvojene su i regionalne strategije

zdravstvene zaštite

Šta je primarna zdravstvena zaštita ?

▪ PZZ je zaštita kojom se zadovoljavaju potrebe

svake zajednice, kroz obezbeđivanje usluga što

je moguće bliže mestu življenja i rada, po ceni

koja je prihvatljiva za sve.

▪ Prvi ideolozi PZZ - dr Milan Jovanović – batut

i dr Andrija Štampar, koji je bio prvi

predsednik SZO, a među medicinskim

sestrama Florens Najtingel.

▪ Pod primarnom prevencijom se

podrazumeva preduzimanje niz mera u cilju

očuvanja i unapređenja zdravlja, odnosno

sprečavanja bolesti.

▪ Pod sekundarnom prevencijom se podrazumeva

rano otkrivanje, rana dijagnostika i

blagovremeno lečenje (ako nije rano nije

prevencija)

▪ Tercijalna prevencija je rana

rehabilitacija i sprečavanje invaliditeta.

• Sestre imaju najznačajni učešće

▪ U promociji zdravlja, identifikaciji

zdravstvenih problema i faktora rizika u

zajednici

▪ U istraživanju

▪ U informisanju ljudi za brigu o zdravlju

▪ Upoznavanje populacije sa faktorima rizika za

zdravlje

▪ Novim zakonom o ZZ Srbije predviđa se obuhvatanje zdravstvenih delatnosti na primarnom nivou:

▪ zaštita i unapređenje zdrava, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, lečenje, rehabilitacija obolelih i povređenih

▪ Preventivna ZZ, grupacija izloženih povećanom riziku obolevanja

▪ Zdravstveno vaspitanje i savetovanje za unapređenje zdravlja

▪ sprečavanje i rano otkrivanje i kontrola

malignih oboljenja

▪ sprečavanje i otkrivanje i lečenje bolesti usta i

zuba

▪ Patronažne posete, lečenje i rehabilitacija u

kući

▪ sprečavanje i rano otkrivanje bolesti,

▪ ZN i rehabilitacija za lica smeštena u ustanove

socijalnog staranja

▪ Hitna medicinska pomoć i sanitetski prevoz

▪ Farmaceutska ZZ

▪ Rehabilitacija dece i omladine sa smetnjama u

telesnom i duševnom razvoju

▪ Zaštita mentalnog zdravlja

▪ Palijativno zbrinjavanje

▪ Drugi poslovi utvrđeni Zakonom

Formulišu se ciljevi u PZZ za sestre

▪ Zdravlje i kvalitet života

▪ Zaštita zdravlja žena, dece, školske dece i

omladine, odraslih

▪ Zaštita starih osoba

▪ Prevencija malignih oboljenja

▪ Prevencija hroničnih oboljenja, povreda i

trovanja

▪ Zaštita mentalnog zdravlja

▪ Zaštita i prevencija infektivnih bolesti

▪ Porodična zaštita

▪ Ciljevi koji se odnose na navike i

zdravstveno ponašanje

▪ Palijativna nega

▪ Porodična nega, lečenje i rehabilitacija u kući

▪ Zdravstvena nega i rehabilitacija u

ustanovama socijalnog staranja

▪ SZO je 1987 usvojila definicuju primarne ZZ

▪ Evropska konferencija u Beču 1988. donela deklaraciju po kojoj nova uloge sestre i babice treba da se razvija ravnopravnim učešćem u donošenju odluka u vezi planiranja i upravljanja mesnim, regionalnim i državnim zdravstvenim službama.

▪ Podstiče samopouzdanja pojedinca, porodice i zajednice i preuzimanju brige o unapređenju njihovog zdravlja.

▪ Značajna je Minhenska konfererencija kaopodrška sestrama i babicama u primarnojZZ

▪ Princip kontinuiteta nege se sastoji u kontinuiranom praćenju kroz zdravstvenu negu svakog pojedinca od začeća do kraja života.

▪ Kontinuirana prehospitalna i post hospitalna nega realizuje se u PZZ, odnosno porodici.

▪ Patronažna sestra treba pismenim putem da dostavi bolničkoj sestri informacije koje su bitne za negu u bolnici.

▪ Primena kontinuirane nege treba da je dvosmerna između bolničkih sestara i sestara PZZ, a često je potrebna i kružnasaradnja.

Kružna saradnja se može ostvariti:

▪ Između sestara u PZZ

▪ Između sestara u bolnici

▪ Između sestara iz PZZ i sestara iz bolnice i tako

se zatvara krug praćenja i stvara se sistem ZN,

(sve karike povezane).

• Sestra ima uvid u ceo tretman