osnova gazdovanja Šumama - upravazasume.gov.rs · uređivanje šuma ove gazdinske jedinice je...

JP “SRBIJAŠUME”, BEOGRAD

ŠG “Vranje” - Vranje

ŠU “Vranje”

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ZA

GJ “Granična šuma” (2020 - 2029)

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu

Beograd, 2019. god.

Mihaila Pupina 113

Beograd

2 Osnova gazdovanja šumama za GJ"Granična šuma"

Mihaila Pupina 113

Beograd


0.0. UVOD

I Uvodne informacije i napomene

Gazdinska jedinica „Granična šuma” nalazi se u sastavu Južnomoravskog šumskog područja, kojim gazduje ŠG„Vranje” iz Vranja, preko ŠU„Vranje”, kao sastavni

deo Javnog preduzeća za gazdovanje šumama “Srbijašume” Beograd.

Južnomoravsko šumsko područje pripada šumskoj oblasti jugoistočne Srbije, a dobilo je ime po reci Južnoj Moravi koja protiče sredinom ovog područja. Ova

gazdinska jedinica nalazi se levo od reke Južne Morave, na teritoriji opštine Vranje i ide sve do administrativne granice sa Kosovom.

GJ„Granična šuma” formirana je od bivših državnih i komunalnih šuma i šumskog zemljišta, a prostire se na istočnim i severnim padinama planinskog venca koji

polazi od od Kopiljaka preko Crnog Kamena do vrha Kitka. Drugi položaji su južne i severne padine grebena, koji se preko Goča i Grota pruža do vrha

Oblik

Osnova gazdovanja šumama „Granična šuma” izrađuje se za period od 01.01.2020. – 31.12.2029. god.

Uređivanje šuma ove gazdinske jedinice je sedmo po redu, I uređivanje je izvršeno 1959. godine, II uređivanje1970, III uređivanje 1982, IV uređivanje 1991, V

uređivanje 2000 i VI uređivanje 2009.

Terenski podaci su prikupljeni u leto 2018 godine, po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP”Srbijašume” - Beograd, koristeći Kodni

priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije i isti su mehanografski obrađeni. Planovi gazdovanja sačinjeni su na bazi utvrđenog stanja dobijenog

novim premerom. Pri planiranju ciljeva i mera gazdovanja vodilo se računa o trajnosti prinosa i prirasta i o opštekorisnim funkcijama šuma.

Dendrometrijski podaci urađeni su mehanografski i u okviru gazdinske klase. Osnova je urađena po jedinstvenom informacionom sistemu prikupljanja taksacionih

elemenata (inventarisanje šuma) i mehanografske obrade podataka za celu Srbiju.

OGŠ za GJ„Granična šuma” rađena je prema odredbama Zakona o šumama (Sl. gl. RS 30/10, 93/12 i 89/2015) u daljem tekstu samo Zakon i Pravilnika o sadržini

osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog izvođačkog plana gazdovanja privatnim šumama (Sl. gl. RS br. 122/03),

u daljem tekstu Pravilnik.

Ova OGŠ ima sledeće delove:

- Tekstualni deo

- Tabelarni deo

- Karte

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE

1.1. Topografske prilike

Šume ove gazdinske jedinice pripadaju Južnomoravskom šumskom području. Ova gazdinska jedinica nalazi se levo od reke Južne Morave, na teritoriji opštine Vranje

i ide sve do administrativne granice sa Kosovom.

Po administrativnoj podeli gazdinska jedinica “Granična šuma” nalazi se na teritoriji opštine Vranje, a u atarima katastarskih opština: Vranje II, Drenovac, Čestelin

(deo), Soderce, Vlase (deo), Roždace, Stance, Dobrejance, Trstena (deo), Bojin Del, Mečkovac, Klašnjice, Sikirje, Oblička Sena, Tesovište, Gumerište,

Moštanica, Struganica, Smiljević.

Gazdinska jedinica se nalazi na velikoj površini, cela u kompleksu, sa najnižom nadmorskom visinom od 420m.n.v., a najvišom od 1327m.n.v.

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice

Gazdinska jedinica “Granična šuma” po svom opštem geografskom položaju nalazi se između 19 26 i 19 39 geografske dužine istočno od Pariza, odnosno između

21 46 i 21 49 istočno od Griniča (Londona) i između 42 33 i 42 42 severne geografske širine.

Teritorijalno i administrativno gazdinska jedinica pripada opštini Vranje.

1.1.2. Granice

Granice se dele na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje granice su granice gazdinske jedinice sa drugim gazdinskim jedinicama istog ili susednog šumskog područja, ili

sa privatnim posedom. Unutrašnje granice su granice između odeljenja i odseka (ako se obeležavaju na terenu).

Utvrđivanje granica šuma i šumskog zemljišta u državnoj svojini prema drugim licima izvršeno je identifikacijom na osnovu detaljnih katastarskih planova i

posedovnih listova.

Unutrašnje granice (između odeljenja), u većini slučajeva prate prirodne elemente (grebene, vodotoke), dok to nije slučaj kod spoljnjih granica.

Spoljna granica između gazdinske jedinice i privatnog poseda nesto je razuđenija u blizini naseljenih mesta pa i samog grada Vranja.

Kao početno mesto opšte granične linije uzeta je tačka na mestu zvanom “Šerap” u podnožju brda “Pržar” severno od Vranja. Od ove tačke granična linija ide u

pravcu jugozapada (naniže) oko 400m i silazi u Gradsku reku, odakle ide Gradskom rekom uzvodno oko 850 m odakle skreće i ide u pravcu severozapada

pored privatnog poseda građana Vranja, sve do grebena zv. “Krstilovica”. Odavde granična linija ide prema jugu (naniže) pored privatnog imanja i dolazi na

mesto zv. “Ćoška”.

Od ove tačke granična linija ide zapadno pored privatnih poseda građana Vranja (Sobina) i sela Soderca, seče reke Odžinku i Sobinsku reku i preko mesta zv. “Čukar”

dolazi do granice sa gazdinskom jedinicom “Karpina”. Odavde granična linija ide u pravcu severozapada najviše granicom katastarskih opština Dubnice i

Soderce sve do administrativne granice opštine Vranje i Bujanovac, odnosno izlazi na mesto zv. “Kitka” odakle počinje gazdinska jedinica “Zarbinska reka”.

Od ove tačke granica gazdinske jedinice ide administrativnom granicom opštine Bujanovca i Vranja što je ujedno i granica gazdinskih jedinica „Granična šuma” –

„Zarbinska reka” i tako u dužini od oko 15km sve do tromeđe administrativnih granica Vranja, Bujanovca i Kosovske Kamenice, odnosno do trigonometra

br. 143. (Beli Kamen). U ovom potezu prostire se i kopnena zona bezbednosti.

Od ove tačke granica ide u smeru prema severozapadu pored privatnog poseda sela Trstena (zaseoci Barbadžanci i Popadiska Mahala) da bi napustila administrativnu

granicu opština Vranje i Kosovska Kamenica (istovremeno i granica AP Kosovo i Metohija). U pravcu istoka granica silazi u reku i dalje nizvodno

Trstenskom rekom, zatim Vlasačkom rekom sa odstupanjem kod 140-og i 141-og odelenja (navedena odelenja se nalaze sa leve strane navedene reke) sve do

ušća Vlasačke reke u reku Veternicu.

Granica ide rekom Veternicom uzvodno do uliva Smiljevske reke u nju, pa zatim Smiljevskom rekom sve do administrativne granice opština Vladičin Han i Vranje,

zatim tom granicom do vrha Oblik (1310m.n.v.), zatim odavde prema jugoistoku takođe pomenutom granicom sve do sela Mazarać. Od sela Mazarać,

granična linija ide u pravcu jugozapadno pored sela Moštanica, Mečkovac, Balinovac, severnog dela grada Vranja do početne tačke.

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.1.3. Površina

Ova gazdinska jedinica se prostire na teritoriji opštine Vranje.

Stanje površina prema vrsti zemljišta (načinu njegovog osnovnog korišćenja) prikazano je sledećom tabelom:

1 Visoke šume 2334.32ha 42.0%

2 Izdanačke šume 1970.57ha 35.5%

3 VPS 425.45ha 7.7%

4 Šikare i šibljaci 423.68ha 7.6%

Ukupno obraslo: 5154.02ha 92.8%

5 Šumsko zemljište 218.83ha 3.9%

6 Za ostale svrhe 168.60ha 3.0%

7 Neplodno 10.17ha 0.2%

Ukupno neobraslo 397.60ha 7.2%

Ukupno GJ 5551.62ha 100.0%

Površina gazdinske jedinice iznosi 5551,62ha, šume i šumsko zemljište zauzimaju 5372,85ha (96,8%), ostalo zemljište zauzima 178,70ha (3,2%) površine gazdinske

jedinice.

Ukupno obraslo zemljište zauzima 5154,02ha (92,8%) površine. Šumske kulture (vps mlađe od 20 godina) zauzimaju 4,36ha (0,08%).

Ukupno neobraslo zemljište učestvuje sa 397,60ha (7,2%). Na šumsko zemljište otpada 218,83ha (3,9%), na zemljište za ostale svrhe 168,60ha (3,0%), na neplodno

10,17ha (0,2%).

Gazdinska jedinica je podeljena na 167 odeljenja, a prosečna veličina odeljenja iznosi 33,24ha.

1.2. Imovinsko pravno stanjе

1.2.1. Državni posed

U površinu gazdinske jedinice ušle su sve katastarske parcele koje su državno vlasništvo, (korisnik JP”Srbijašume“ - Beograd) po katastru nepokretnosti opštine

Vranje, a nalaze se u napred navedenim granicama gazdinske jedinice. Sve katastarske čestice nalaze se na teritoriji opštine Vranje, a unutar atara

katastarskih opština: Bojin Del, Čestelin, Dobrijance, Drenovac, Gumerište, Klašnice, Mečkovac, Moštanica, Oblička Sena, Roždace, Sikirje, Smiljević,

Soderce, Stance, Struganica, Tesovište, Ranutovac, Vranje I, Trstena, Vlase, Suvi Dol, Vranje II.

Površina gazdinske jedinice “Granična šuma“ je 5551,62ha. Ovom površinom obuhvaćene su šume i neobraslo zemljište u državnoj svojini.

1.2.2. Privatni posed

Unutar gazdinske jedinice evidentitan je određeni broj enklava (privatnog poseda).

Ukupna površina privatnog poseda (enklava) unutar gazdinske jedinice iznosi 192,32ha. Od privatnog poseda koje je prisutno u ovoj gazdinskoj jedinici uglavnom su

šumska zemljišta, zemljišta za ostale svrhe, pašnjaci, livade i šume. Sam način njihovog korišćenja nema bitnijeg uticaja na gazdovanje šumama ove

gazdinske jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.2.3. Rekapitulacija po KO za GJ „Granična šuma“

Redni broj K.O. Površina

ha ar m2

1 Bojin Del 151 0 11

2 Čestelin 89 56 48

3 Dobrejance 187 39 7

4 Drenovac 1188 24 74

5 Gumerište 34 62 49

6 Klašnjice 181 36 98

7 Mečkovac 53 38 13

8 Moštanica 78 17 18

9 Oblička Sena 213 77 37

10 Roždace 664 18 53

11 Sikirje 260 27 83

12 Smiljević 73 83 34

13 Soderce 37 66 24

14 Stance 105 57 23

15 Struganica 25 41 92

16 Tesovište 84 85 79

17 Ranutovac 0 17 80

18 Vranje I 2 0 92

19 Trstena 509 38 75

20 Vlase 291 48 60

21 Suvi Dol 1 91 63

22 Vranje II 1317 30 99

Ukupno GJ: 5551 62 12

Spisak katastarskih parcela biće dat u prilogu osnove, poglavlje 12.0.

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA

2.1. Reljef i geomorfološke karakteristike

Reljef ovog područja, formiran je uglavnom u vremenu procesa koji su bili aktivni, pri čemu je vertikalnim pomeranjima nastalo niz masiva među kojima i Oblik i

Grot, kao i bazeni. Intenzitet ovih procesa raste od perioda gornje krede do miocena kada je vulkanizam bio i najaktivniji i tada su nastali vulkaniti Oblik i

Grot. Kasnije ova aktivnost slabi i manifestuje se akumuliranjem rudnih ležišta, a u stvorenim depresijama su postojala su Vranjsko i Leskovačko jezero.

Između Vranjskog i Leskovačkog jezera u izvorišnom delu reke Veternice, nalaze se ostaci jednog interesantnog sedimentnog prostora. Ovi sedimenti pripadaju

bazenu Poljanice, a nastali su u početnom periodu procesa koji su doveli do stvaranja savremenog reljefa.

Za ovu gazdinsku jedinicu karakteristični su:

1. Planinski greben koji je u stvari jugoistočni obronak planine Goljak i po njemu ide zapadna granica gazdinske jedinice. Isti polazi od vrha Kopiljak (van gazdinske

jedinice) i ide u pravcu jugoistoka preko kota Crni Kamen (1230m.n.v.), Orlova Čuka (1276m.n.v.), Krivo Drvo (1224m.n.v.) do vrha Kitke sa nadmorskom

visinom od 1295 metara. Od ove kote ovaj planinski greben račva se na više kosa koja se u vidu lepeze spuštaju do Vranjske kotline. Jedna od najvećih i

najizraženijih kosa je takozvana "Krstilovica" koja se spušta do Vranja.

2. Drugi planinski greben prelazi preko planinskog vrha Oblik (1310m.n.v.), Rovnjak (1295m.n.v.) i Grot (1327m.n.v.), a od ove linije se račva na dve izrazite kose i

to:

Kosa koja ide u pravcu juga preko Pljačkovice (1226m.n.v.) i dalje u dva kraka, jedan preko Pržara (1094m.n.v.), a drugi preko kote Pobijeni Kamen

(1114m.n.v.), se spušta u ravničarski deo kod Vranja, odnosno okolnih mesta Balinovac i Mečkovac.

Planinska kosa koja ide u pravcu jugoistoka i čini istočnu granicu gazdinske jedinice, a kod sela Mazarać se spušta do reke Južne Morave.

Pomenuta dva planinska grebena su međusobno povezana manjim grebenom između njih koji se pruža u pravcu zapad - istok i polazi od vrha Krivo Drvo preko

prvoja Goč do mesta zv. Alitov Grob gde se dalje veže za pomenuti drugi planinski greben. Ova veza je ujedno i vododelnica dva slivna područja, Veternice

i Južne Morave.

Pomenuti planinski grebeni uglavnom imaju blage podužne padove tako da su većim delom izgrađeni grebenski izvozni kamionski putevi, dok se njihove kose veoma

strmo spuštaju prema Vranjskoj kotlini s jedne i kotlini sela Vlase sa druge strane, što daje ovaj brdsko - planinski izgled.

Pravac prostiranja ove gazdinske jedinice je severozapad - jugoistok, tako da su najzastupljenije severna i istočna ekspozicija, a zbog kupiranosti terena i ostale

ekspozicije nisu retke. Najviša nadmorska visina je planinski vrh Grot (1327m.n.v.), a zatim vrhovi Oblik (1310m.n.v.), Kitka (1295m.n.v.), Orlova Čuka

(1276m.n.v.) itd., a najniže tačke se nalaze u Gradskoj reci kod Vranja (oko 650m.n.v.), Vlasačkoj reci (oko 550m.n.v.) i oko 420m.n.v. u dolini Moštaničke

reke.

Obzirom na ovakav reljef ekspozicije su veoma različite. Najveći deo GJ je severne, odnosno severoistočne i severozapadne ekspozicije. Manjim delom jedinica je

eksponirana istoku, odnosno zapadu, a najmaljim delom ka jugu.

2.2. Geološka podloga i tipovi zemljišta

Na području gazdinske jedinice geološku podlogu predstavljaju gnajsevi i škriljci. Nastali su uglavnom metamorfozom klasita i pripadaju takozvanom donjem

kompleksu Srpsko - Makedonske zapremine gradeći ili samostalne komplekse kao što je slučaj u većem delu ove gazdinske jedinice počev od Vranja (južni

deo gazdinske jedinice), pa sve do Vlasačke reke (severna granica gazdinske jedinice), kao i od zapadne strane gazdinske jedinice pa sve do reke Veternice,

prevoja Goč i sela Moštanice na istoku, ili su im dodati proboji granita, što je slučaj između Roždačke reke i Vlasačke reke, ili pak granodiorita kao što je

slučaj oko Crnog Kamena i s. Trstena.

S obzirom da se radi uglavnom o sitnim biotičkim gnajsevima oni su sive i tamno sive boje po čemu se razlikuju od svetlije obojenih granita. Pored gnajseva

mestimično se zapaža i prisustvo kvarca uz smanjeno prisustvo liskuna i feldspata, tako da ove stene prelaze u kvarcite. Znatno manje prisustvo u gnajsevima

imaju leptinoliti i mikašisti.

U reonu Grota i Oblika javlja se veliki broj eruptivnih stena u vidu anfibolitskih dacita.

Sedimentne stene nalaze se u istočnom delu gazdinske jedinice, a u njihov sastav ulaze konglomerati, peščari, glinci, laporci i ređe krečnjaci.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Pedološki uslovi

Distrično smeđe ili kiselo smeđe zemljište

Tip zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici mora se posmatrati u funkciji geološke podloge, pa u tom smislu zbog izrazite dominacije kiselih silikatnih stena

(metamorfnih i magmatskih) imamo dominaciju kiselog smeđeg zemljišta kao najrasprostranjenijeg tipa. Heterogenost ovog tipa zemljišta je malo izraženo i

manifestuje se obično različitim podtipovima u vezi sa karakterom humusnog horizonta, a koji zavisi uglavnom od vegetacije, te prema tome imamao:

pašnjačkog, šumskog, ili prelaznog ka rankerima.

Ova zemljišta se formiraju na terenima sa izraženim reljefom, mnogobrojnim potocima, čestim i strmim nagibima sa proređenim šumama što uslovljava da ovaj tip

zemljišta nema razvijen profil. To su plitka zemljišta sa nedovoljno izraženim horizontima, dok je po razvijenosti profila veoma heterogeno.

Šumska zemljišta imaju redovno razvijeni humusni horizont različite mogućnosti (najčešće 10 - 15cm). Prema dubini preovlađuju srednje duboko (40 - 70cm) i

duboko (preko 70cm). Po mehaničkom sastavu to su peskovito ilovasta zemljišta sa najviše 35 % fizičke gline.

Distrično smeđe ili kiselo smeđe zemljište je dobro propustljivo za vodu i dobro aerisano. Sadržaj humusa u brdskom i srednjeplaninskom pojasu se kreće od 2% do

5%, a u višim predelima se kreće i do 10%, i zavisi od razvojne faze zemljišta, od načina iskorišćavanja, od obraslosti, vrste šume i drugih činilaca. Zemljište

je kiselo (ph = 4,8 – 5,5), a stepen zasićenosti bazama je nizak (20 – 25%). Sadržaj hranjivih materija je takođe dosta nizak.

U proizvodnom pogledu kisela smeđa zemljišta su zadovoljavajućih mogućnosti, i to kako stvarnih tako i potencijalnih, pa predstavljaju najvrednija staništa (tipično

šumska staništa). Jedino izrazito strme strane kao i veće prisustvo skeleta mogu usloviti periodični deficit u vlazi, koji se može pojaviti periodično i pri

povoljnim uslovima reljefa, što naročito može ugroziti tek zasađene biljke sve do kraja treće vegetacione sezone, jer razvijaju koren na dubini koja je pod

velikim uticajem spoljašnjih klimatskih faktora, a koji utiču na gubitak vlage.

Humusno silikatno zemljište

To su plitka skeletna zemljišta koja najčešće grade komplekse sa sirozemima i kiselim smeđim zemljištima. Morfološki se razlikuju po odsustvu moćnog humusnog

horizonta i često po prelaznom A - C horizontu sastavljenom od mehanički raspadnute podloge. Imaju dosta nepovoljnih osobina i pripadaju pedoklimatskim

suvim staništima.

Javljaju se na svim supstratima, a posebna varijanta ovih zemljišta obrazuje se na tercijalnim dacitima Grota i Oblika. Odlika ovih rankera je da su veoma skeletna i da

se često javljaju u prelazu ka skeletnim sirozemima (litosolima).

Sirozem na škriljcima

Predstavlja nerazvijeno ili slabo razvijeno zemljište (A - C) tipa koje se prostire uglavnom na južnom delu gazdinske jedinice. Nastalo je uglavnom erozijom ranije

stvorenih zemljišta na kojima još nije došlo do obrazovanja humusnog horizonta. Pripadaju podtipu silikatnog regasola jer se obrazuju u zoni škriljaca.

Dubina je najčešća oko 30cm, maksimalno 40cm, dok su po strukturi umereno do znatno skeletna (oko 50 %).

Mehanički sastav tako obrazovanog zemljišta je jako nepovoljan zbog preovlađujuće peskovite komponente (preko 75 %), a posebno frakcije krupnog peska (preko

40 %). Zbog nagiba terena i nedovoljne fiziološke dubine profila, vodne rezerve se u ovom tipu zemljišta ne mogu obrazovati, pa su prema tome jako suva

zemljišta koja su nastanjena termofilnim degradiranim hrastovim šumama i šibljacima.

Ovi regasoli pripadaju distričnom varijetetu, a kiselost i karakter apsortivnog kompleksa ne pokazuju veće razlike u odnosu na kisela smeđa zemljišta na istim

supstratima. Količina humusa je jako niska, a sa njom u vezi su i nedovoljne količine azota. Visoka snabdevenost lako prisutnim kalijumom je u vezi sa

dobrom snabdevenošću podloge ovim elemetom.

2.3. Hidrografske karakteristike

Planinski prevoj Goč deli ovu gazdinsku jedinicu u hidrografskom pogledu u dva gravitaciona područja i to:

Prvo gravitaciono područje reke Veternice koja sa svim svojim pritokama teče prema severu u pravcu Leskovca i nedaleko od ovog grada uliva se u Južnu Moravu.

Drugo gravitaciono područje južnog dela gazdinske jedinice gde se nekoliko reka iz ovog dela uliva direktno u Južnu Moravu u široj okolini grada Vranja.

Severno gravitaciono područje u širem smislu čini tok reke Veternice, a u užem smislu čine slivovi sledećih reka:

1. Sliv reke Veternice i njenih manjih pritoka (Sikirijski potok, Smiljevski potok, Grotski potok, Repušnica i sl.), odeljenja 59 - 91 i 142 -156.

2. Sliv Roždačke reke, odeljenja 92 - 115,

3. Sliv Trsteničke (Vlasačke) reke, odeljenja 116 - 141.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Roždačka i Trstenička reka se ulivaju u Veternicu, ali zbog svoje veličine su izdvojeni u posebne slivove.

Južno gravitaciono područje čine slivovi sledećih reka:

4. Neradovačka reka, odeljenja 1 - 3

5. Velika reka - Sobinska reka, odeljenja 4 - 18

6. Devotinska reka - Velika ili Vranjska reka, odeljenja 19 - 52

7. Tesoviška reka - Golema reka, odeljenja 53 - 58, 157 - 160, 162 - 167

8. Oblička reka, odeljenje 161.

Sve ove reke se ulivaju direktno u Južnu Moravu u Vranjskoj dolini.

Glavna karakteristika svih potoka i reka ove gazdinske jedinice, je što imaju veoma uska, kamenita i duboka korita sa strmim obalama često obraslim šibljacima.

Na hidrografske uslove najviše utiču geološka podloga i reljef. Velika šumovitost ovog područja, pored ostalih prirodnih i ekoloških uslova, uslovljava da vodotoci

imaju vode skoro tokom cele godine.

Unutar šumskog kompleksa ove gazdinske jedinice ima više uređenih izvora sa vodom za piće kao što su: "Dobre Vode", "Hajdučki Kladenac", "Jezero" (izvor

Veternice), "Gradište", "Pržar" i dr. Pored njih postoji i više neuređenih izvora bogatih vodom, koje treba urediti jer ima stalne potrebe za tim, kao i potrebe

stalnog održavanja i čišćenje uređenih izvora.

Globalno gledano ovo područje je ispresecano većim i manjim vodotocima i u celini se može smatrati da ne oskudeva sa vodom, nego da je vodni režim povoljan i sa

tog aspekta postoje svi povoljni uslovi za intenzivnu šumsku proizvodnju.

2.4. Klima

Podneblje Vranjske kotline karakteriše modifikovana mediteranska i umereno kontinentalna klima, što je proizašlo pod uticajem orografije i reljefa. Glavne odlike

klime Vranja su nejednako trajanje godišnjih doba, umereno hladne zime, uglavnom topla proleća, duga i topla leta i toplije jeseni od proleća. Grad se nalazi

na 480 metara nadmorske visine i ima srednju januarsku temperaturu 3°C, a srednju julsku temperaturu 22°C sa apsolutnim maksimumom od 38,8°C.

Prema klimatskoj reonizaciji, područje kome pripada gazdinska jedinica "Granična šuma" (420m n.v. – 1327m n.v.) ima obeležja dva klimatska regiona. Dolinski sa

brdskim regionom obuhvata prostore do 700 m nadmorske visine, a karakteriše se umereno kontinentalnom klimom modifikovanom uticajem okolnih

planina. Prelazni region obuhvata prostor između 700 i 1300 metara nadmorske visine, odlikuje se dugim i oštrim zimama sa obilnim snežnim padavinama.

Leta su sveža i kratka, sa hladnim noćima i toplim danima. Jesen i proleće su kratki, pa su prelazi iz zime u leto nagli.

Za analizu meteoroloških elemenata, korišćeni su podaci prikazani u tabelama mereni na dve stanice:

- glavnoj meteorološkoj stanici (gl) Vranje, koja je smeštena na 433 m nadmorske visine i nalazi se na 42° 33' severne geografske širine i 21° 55' istočne geografske

dužine (po Griniču);

- običnoj meteorološkoj stanici (ob) RC (radarski centar) Kukavica, koja je smeštena na 1438 m nadmorske visine i nalazi se na 42° 47' severne geografske širine i 21°

57' istočne geografske dužine (po Griniču);

Padavine su razni oblici kondenzovane i sublimirane vodene pare, koji dospevaju na Zemljinu površinu - u tečnom ili čvrstom stanju. Nastaju hlađenjem vazduha

kada se on izdiže, pri čemu on postaje prezasićen i počinje sublimacija ili kondenzacija.

Količina padavina predstavlja visinu sloja vode koja je od njih nastao. Izražava se u mm, a meri se kišomerom i pluviografom.

Prema visini na kojoj se obrazuju, padavine se dele na niske i visoke.

Niske padavine:

Rosa - nastaje zbog jakog hlađenja podloge i najnižeg sloja vazduha u kome se kondenzuje vodena para i izlučuje u vidu sićušnih vodenih kapljica. Veoma je važna

za vegetaciju, naročito u pustinjama i stepama.

Slana - nastaje zbog sublimacije vodene pare kada temperatura prizemnog sloja vazduha padne ispod 0°C. Javlja se u vidu igličastih kristala.

Inje - rashlađene kapljice kiše ili magle koje su, nošene vetrom, udarile u neki čvrst predmet, zaledile se i uhvatile oko njega u vidu malih kristala.

Poledica - nastaje kada rashlađene kapljice kiše ili magle padaju na podlogu čija je temperatura ispod 0°C i trenutno se zamrzavaju obrazujući sloj leda debeo

nekoliko milimetara.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Visoke padavine:

Kiša - izlučuje se iz debelih kišnih oblaka (cumulonimbus i nimbostratus) kada kapljice međusobnim spajanjem dostignu prečnik veći od 0,1mm. Najkrupnije kapi

imaju prečnik veći od 7mm i karakteristične su za letnje pljuskove.

Sneg - nastaje kada se vazduh zasiti vodenom parom pri temperaturi nižoj od 0°C kada dolazi do njene sublimacije - direktnog prelaska u čvrsto stanje. Može se javiti

u vidu pahuljica i kao ljutina; što je niža temperatura, to su pahuljice sitnije. Sneg pomešan sa kišom naziva se susnežica.

Ljutina - je sneg u obliku kristalnih iglica, štapića ili pločica. Javlja se pri stabilnom a hladnom vremenu.

Grad - nastaje samo u oblacima sa jakim uzlaznim strujama (cumulonimbus), kada se voda zamrzava oko kristala u tankim slojevima i povećava veličinu zrna grada;

kada ono dostigne težinu dovoljnu da se suprostavi uzlaznom kretanju, pada na zemlju. Najčešće je prečnika od 5-50mm.

Krupa - su bela, okrugla i nepravilna zrna slična snegu, koja odskaču kada padnu na tlo. Javlja se u proleće kada je temperatura oko 0°C i najčešće pada u kratkim

pljuskovima.

Pod vodenim talozima podrazumevamo sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padaju na zemlju u tečnom ili čvrstom stanju. Najveća

količina padavina u planinskom regionu je u maju, julu, oktobru, novembru i martu mesecu, a najsuvlji mesec je decembar i april. Najveća količina padavina

u prelaznom regionu je u martu, maju, julu, oktobru i novembru mesecu, a najsuvlji mesec je decembar i april.

Vodeni talozi u mm (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci

Godišnje I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Vranje 73,5 53,4 90,2 24,1 78,9 48,2 108,5 54,2 31,1 104,5 127,8 15,5 809,9

RC Kukavica 120,9 92,6 128,6 64,4 152,0 83,0 154,9 72,4 88,9 138,7 149,5 27,6 1.273,5

Sneg

Broj dana sa snegom u toku godine (Meteorološki godišnjak, 2016.): Vranje - 22 dana; RC Kukavica - 48 dana.

Relativna vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha je veoma značajan faktor za razvoj šuma i javlja se kao opredeljujući faktor transpiracije biljaka i površinskog isparavanja. Vlažnost

zemljišta najviše zavisi od relativne vlage vazduha.

Vlažnost vazduha predstavlja količinu vodene pare u atmosferi i jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Od njene količine direktno zavisi pojava padavina.

Vodena para u atmosferi efikasno apsorbuje dugotalasno zračenje Sunca. Vazduh koji sadrži najveću moguću količinu pare smatra se zasićenim, ako pak

dođe do rashlađivanja istog, on će postati prezasićen i nastaće kondenzacija. Prelazak vodene pare u tečno stanje, pri određenoj temperaturi naziva se rosna

tačka. Za merenje vlažnosti vazduha u atmosferi koriste se posebni merni instrumenti – higrografi i higrometri. Napon vodene pare se izražava u milimetrima

živinog stuba mm Hg, a vlažnost vazduha u procentima (%).

Relativna vlažnost vazduha (r) predstavlja odnos između apsolutne vlažnosti (e) i maksimalne moguće (Е), koji bi on mogao imati na datoj temperaturi, do zasićenja.

Relativna valažnost vazduha je veća zimi nego leti, na planinama leti raste sa visinom. Suvoća vazduha leti ima za posledicu veliku evapotranspiraciju i

isušivanje zemljišta do znatne dubine. Izražava se u procentima, veoma suv vazduh ima ispod 55%, suv je između 55-74%, umereno vlažan 75-90% i veoma

vlažan je preko 90%.

Srednja mesečna relativna vlažnost vazduha u % (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci


Vranje 81 75 69 64 70 66 59 69 71 76 81 78 72

RC Kukavica 88 83 89 71 84 79 79 85 82 92 85 89 84

Temperatura vazduha

Temperatura vazduha pokazuje nam koliko je vazduh zagrejan. Slojevi vazduha koji se nalaze na samoj površini zemlje su najtopliji. Kako se povećava nadmorska

visina ili kako se udaljavamo sve više na gore prema nebu od zemlje tako i vazduh postaje sve hladniji. Uz pomoć Sunca dolazi do zagrevanja površine

zemlje pa se tako greje i vazduh, te se povećava i temperatura vazduha. Zato je onaj vazduh koji je bliži površini zemlje topliji od onog na većim visinama,

koji je hladniji. Na svakih 100 m visine temperatura vazduha opada u proseku za 0,6 stepeni celzijusovih. Snižavanje temperature na svakih 100 m

visine naziva se termički gradijent. Rast temperature sa visinom naziva se temperaturna inverzija, od velikog je značaja za zagađenje atmosfere.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Srednja dnevna temperatura se određuje na osnovu merenja u 7, 14 i 21 h. Srednju mesečnu daje zbir svih srednjih dnevnih temperatura podeljen sa brojem dana u

mesecu. Prosečnu godišnju temperaturu vazduha daje zbir srednjih mesečnih temperatura podeljen sa 12. Temperatura vazduha meri se na visini od 2 metra

iznad tla.

Kada se insolacija (kratkotalsno zračenje) i radijacija (dugotalasno zračenje) izjednače, temperatura vazduha dostiže svoj dnevni maksimum - oko 14h.

Topao vazduh je lakši od hadnog vazduha, a to je važna činjenica za vremenske prilike u atmosferi. Zato se taj topliji vazduh diže na veće visine, a hladni vazduh, kao

teži, pada bliže površini. Zatim se taj hladni koji je pao dole, ponovo zagreva u blizu zemljine površine i opet se diže gore. To je proces koji se neprekidno

odvija. Temperatura vazduha se meri instrumentom koji se naziva termometar.

Temperatura vazduha u °C (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci


Vranje 0,6 8,3 7,5 14,0 14,8 21,2 22,6 20,8 17,1 11,5 5,8 - 0,5 120

RC Kukavica - 2,7 3,3 1,2 9,1 8,6 15,1 16,0 14,3 11,9 6,1 2,7 - 3,6 6,8

Najtopliji mesec je juli i juni, a najhladniji januar.

Apsolutni maksimum temperature iznosi: 35,6 ºC u Vranju; 27,9 ºC u RC Kukavica.

Apsolutni minimum temperature iznosi - 14,5 ºC u Vranju; - 15,1 ºC u RC Kukavica.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u °C:

Stanica Meseci


Vranje 5,2 14,1 13,2 21,5 21,0 27,9 29,7 28,0 24,7 16,9 10,9 4,6 18,1

RC Kukavica 1,2 7,9 5,5 14,3 12,9 19,5 20,3 18,4 16,4 9,7 7,0 0,6 11,1

Srednja minimalna temperatura vazduha u °C:

Stanica Meseci


Vranje - 3,7 3,2 2,7 7,0 8,7 14,4 15,0 14,4 10,6 7,3 1,6 - 4,7 6,4

RC Kukavica - 5,4 0,3 - 1,4 5,5 6,1 12,2 13,0 11,2 9,4 3,9 0,0 - 6,3 4,0

Insolacija

Insolacija u časovima (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci


Vranje 66,6 97,3 140,8 206,4 207,7 254,4 338,7 296,0 206,8 122,2 88,2 112,6 2.137,7

RC Kukavica / / / / / / / / / / / / /

Direktno Sunčevo zračenje na horizontalnoj površini naziva se osunčanost ili insolacija ili trajanje Sunčevog sjaja (postoji i šire značenje: Sunčeva radijacija). To

zračenje sadrži najviše od apsorbovane energije u obliku kratkotalasnog zračenja i svetla. Samo jedan deo kratkotalasnog zračenja dospeva do zemljine

površine, a preostali deo energije se reflektuje, rasipa ili je upija atmosfera.

Vrednost insolacije se menja sa ekspozicijom reljefa i sa geografskom širinom, koja je proporcionalna kosinusu geografske širine (Lambertov zakon). Vrednost

direktnog Sunčevog zračenja se smanjuje pod uticajem oblačnosti. Znači insolacija zavisi od geografske širine, godišnjeg doba, oblačnosti, konfiguracije

terena i zagađenosti vazduha. Insolacija je najveća u suvim predelima – u pustinjama i stepama.

Oblačnost u desetinama (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci


Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanica Meseci


Vranje 7,0 6,6 6,5 4,9 5,5 4,3 3,2 3,6 4,3 7,0 6,1 5,2 5,4

RC Kukavica 6,6 6,9 6,6 5,3 6,1 4,8 3,9 4,6 4,4 7,7 5,0 5,1 5,6

Oblačnost predstavlja ukupnost oblaka koji su uočljivi na nebu, posmatrano u određenom trenutku ili periodu. Izražava se u desetinama od 0 do 10 ili u procentima

pokrivenosti neba oblacima. Za merenje oblačnost ne postoji nikakav instrument. Ona se procenjuje „od oka“, prostim osmatranjem neba. Ukoliko se na

svodu ne uočavaju oblaci, onda je vreme vedro, ako je pokrivenost do pet osmina to je umereno oblačno, dok u slučaju celokupne pokrivenosti neba,

govorimo o potpuno oblačnom vremenu. U slučaju kada su oblaci „razbacani“ po nebu, pristupa se njihovom vizuelnom grupisanju o određivanju oblačnosti.

U Planinskoj oblasti prosečna godišnja oblačnost ima vrednost od 55-60%. Raste od istoka ka zapadu i od severa ka jugu. Relativna vlažnost i oblačnost imaju

uglavnom podudarne godišnje tokove.

Srednja godišnja oblačnost: oblačnost < 2 - vedri dani; > 8 – oblačni dani.

Vazdušni pritisak

Vazdušni pritisak u mb (Meteorološki godišnjak, 2016.):

Stanica Meseci


Vranje 966,4 965,7 962,0 963,0 963,1 964,3 965,8 967,5 967,9 969,7 969,1 976,9 966,8

RC Kukavica / / / / / / / / / / / / /

To je zapravo pritisak atmosfere koji vazdušna atmosfera vrši na Zemljino tlo. Ovaj pritisak, koji je vrlo značajan u meteorologiji, se javlja kao posledica same težine

molekula vazduha. Naime, gornji slojevi vazduha potiskuju donje svojom težinom i to se prenosi sve do Zemljine površine, što prouzrokuje pritisak

atmosfere. Razumljivo je onda da najniži, prizemni slojevi atmosfere trpe najveći pritisak.

U atmosferi ima uvek više ili manje vodene pare, koja ima manju gustinu od vazduha, zato i smeša vazduha i pare ima manju gustinu. Usled toga je i atmosferski

pritisak manji pri vlažnom vremenu. Postoji i pogrešna tendencija neupućenih da je atmosferski pritisak uvek veći pri vlažnom vremenu. Ovo dolazi usled

fiziološke pojave da pri povećanom procentu vodene pare u vazduhu ima manji procenat kiseonika, pa je disanje otežano. Veći zamor organa za disanje onda

daje utisak većeg pritiska. Atmosferski pritisak zavisi i od temperature i nadmorske visine, a ne samo od vlažnosti vazduha. Kao što je i navedeno,

atmosferski pritisak je najveći na morskom nivou a opada sa visinom. To nam objašnjava zavisnost atmosferskog pritiska od visine – pritisak eksponencijalno

opada sa porastom nadmorske visine. To znači da pri malim nadmorskim visinama pritisak opada najbrže, a zatim sve sporije ukoliko se ide na veće visine.

Merenje vazdušnog pritiska moguće je izvršiti uz pomoć instrumenta barometar, a sam vazdusni pritisak u milibarima – tako se izražava (mb). Normalan vazdušni

pritisak na nivou mora (na nula metara nadmorske visine) iznosi 1013,25 mb.

Vetar

Kretanje vazduha u atmosferi naziva se strujanje, koje ima svoj početak i kraj (cirkulacija je kretanje vazduha sa zatvorenim linijama strujanja). U atmosferi uvek

postoji nekakvo strujanje. Vetar predstavlja horizontalno kretanje vazduha. Za opštu karakteristiku klime je od značaja brzina, pravac i čestina javljanja

vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju kao i na zemljište. U prvom slučaju u smislu uvećanja transpiracije biljaka, a u drugom smislu isušivanja zemljišta.

Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, već je vektorska veličina. To znači da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak,

u praksi je vetar određen sa dva elementa i to: pravcem (koji podrazumeva smer) i brzinom ili jačinom. Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar

duva (N-sever; E-istok; S-jug; W-zapad). Brzina vetra je put koji vazdušne čestice pređu u jedinici vremena (m/s). Jačina vetra je efekat njegovog dejstva na

određene predmete (Boforova skala od 0 do 12 stepeni).

Vetar je kao klimatski elemenat veoma važan. Na prvom mestu ima uticaj na temperaturne odnose i vlažnost vazduha, a zatim od njega zavisi i oblačnost i padavine.

Raspodela vetra na zemlji uglavnom zavisi od raspodele vazdušnog pritiska. Na pravac i brzinu vetra utiče još i reljef zemljišta. Vetar donosi sa sobom

odlike one klime odakle duva.

Stanica strana sveta parametri I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god.

Vranje

N čestine pravaca 3 7 14 20 14 18 29 33 18 19 13 28 216

srednja brzina 3,0 2,6 2,9 2,6 2,1 2,1 1,9 2,6 2,1 2,7 3,1 2,8 2,5

NE čestine pravaca 16 9 9 5 3 10 21 13 11 14 8 22 141

srednja brzina 1,8 2,2 1,7 2,2 2,3 2,2 2,3 2,5 2,4 2,6 3,4 2,5 2,4

E čestine pravaca 10 15 5 2 2 2 4 6 7 4 1 1 59

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanica strana sveta parametri I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god.

srednja brzina 2,3 2,5 2,4 1,0 2,0 1,5 2,0 2,7 2,0 1,8 3,0 1,0 2,2

SE čestine pravaca 0 0 4 5 9 3 7 6 3 3 2 3 45

srednja brzina 0,0 0,0 2,3 2,0 1,3 1,3 1,6 1,3 1,7 1,0 1,0 1,0 1,5

S čestine pravaca 5 1 12 20 15 8 5 2 8 5 19 4 104

srednja brzina 1,0 1,0 2,3 2,8 2,1 2,0 1,8 2,5 2,0 2,6 1,9 2,0 2,2

SW čestine pravaca 15 9 12 6 8 12 1 3 8 9 13 1 97

srednja brzina 1,6 3,4 2,7 2,8 3,3 2,0 2,0 2,0 2,0 3,0 2,5 2,0 2,4

W čestine pravaca 6 15 8 3 8 6 2 3 3 7 3 1 65

srednja brzina 2,0 2,8 2,4 1,0 1,8 1,7 2,5 1,3 1,3 2,3 1,7 2,0 2,1

NW čestine pravaca 2 11 9 8 15 5 8 10 6 10 1 10 95

srednja brzina 2,0 2,9 2,8 1,5 2,3 1,6 2,3 2,3 1,8 2,2 2,0 2,1 2,2

tiho (C) 36 20 20 21 19 26 16 17 26 22 30 23 276

RC Kukavica

N čestine pravaca 3 5 12 6 14 11 30 34 20 16 12 14 177

srednja brzina 2,3 5,8 2,0 2,8 2,4 1,8 2,2 2,1 2,0 3,2 2,7 3,1 2,5

NE čestine pravaca 0 0 5 2 4 6 1 4 8 1 0 4 35

srednja brzina 0,0 0,0 2,0 2,0 3,8 3,5 4,0 3,0 2,3 3,0 0,0 2,8 3,0

E čestine pravaca 0 1 2 1 4 5 4 9 13 0 0 1 40

srednja brzina 0,0 3,0 2,0 3,0 1,8 5,8 2,5 2,3 3,5 0,0 0,0 2,0 3,2

SE čestine pravaca 0 1 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 4

srednja brzina 0,0 3,0 0,0 0,0 0,0 5,0 0,0 8,0 2,0 0,0 0,0 0,0 4,2

S čestine pravaca 3 19 5 3 5 5 0 3 0 18 17 2 80

srednja brzina 4,0 7,4 10,2 1,0 3,0 3,6 0,0 2,0 0,0 4,6 4,7 2,0 5,2

SW čestine pravaca 35 32 19 40 22 15 0 4 3 22 25 3 220

srednja brzina 3,9 8,3 4,6 3,1 3,4 4,9 0,0 2,8 5,0 3,7 5,6 3,7 4,6

W čestine pravaca 25 16 16 19 17 16 6 0 18 16 17 11 177

srednja brzina 3,0 3,6 2,9 2,4 3,4 2,1 1,8 0,0 2,9 2,9 2,6 2,5 2,8

NW čestine pravaca 19 8 13 14 18 12 31 12 15 15 7 46 210

srednja brzina 3,5 4,0 1,8 2,6 2,3 2,1 2,8 2,8 2,2 2,7 3,7 3,4 2,9

tiho (C) 8 5 21 5 9 19 21 26 12 5 12 12 155

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema

Na razvitak i današnje stanje vegetacije uticali su mnogobrojni činioci, a naročito reljef, nagib, ekspozicija, nadmorska visina i klimatski faktori kao što su padavine i

temperatura.

Prema vertikalnom rasprostranjenju šuma GJ“Granična šuma“ pripada brdsko – planinskom pojasu. Svi tipovi šuma Srbije svrstani su u jedinice višeg reda -

komplekse.

U ovoj gazdinskoj jedinici mogu se izdvojiti sledeći kompleksi:

- kompleks (pojas) (2) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova šuma

- kompleks (pojas) (3) kseromezofilnih kitnjakovih i grabovih tipova šuma

- kompleks (pojas) (4) mezofilnih bukovih i bukovo – četinarskih tipova šume

Kompleksi (pojasevi) dalje se raščlanjuju na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenom kriterijumu za ovu

gazdinsku jedinicu izdvojene su sledeće cenoekološke grupe tipova šuma:

Mihaila Pupina 113

Beograd


- 2.4 - šuma grabića i crnog graba (Ostryo-Carpinion orientalis et Syringo-Carpionin orientalis) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima

- 3.1 - šuma kitnjaka i cera (Quercion petraeae – cerris) na različitim smeđim zemljištima

- 4.2 - planinska šuma bukve (Fagenion moesiacae montanum ) na razlicitim smedjim zemljištima

Cenoekološke grupe tipova šuma dalje se raščlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice, najčešće ranga asocijacije

okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:

- 241 - šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima

- 313 - šuma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 421 - planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smedjim zemljištima

U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:

2.4.1. Šuma grabića (Carpionion orientalis moesiacum) na crnicama i različitim erodiranim zemljištima se javlja na strmim, južnim obroncima krečnjačkih planina.

Ona zauzima najtoplija i najsuvlja staništa. Sastojine se razvijaju na plitkim, skeletnim zemljištima, izdanačkog su porekla i sa malom visinom. Na vrlo

strmim i suvim terenima sastojine brzo devastiraju. Od šumskih vrsta javljaju se: grabić, crni jasen, medunac, cer i dr. Od žbunja i prizemne vegetacije

javljaju se kurika, glog, jorgovan, dren, kupina i dr.

3.1.3. Šume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerris) na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima čine prelaz između čistih šuma kitnjaka i šuma

sladuna i cera. Ove šume zauzimaju donji pojas kitnjakovih šuma, do oko 600 metara nadmorske visine, na širokom rasponu različitih tipova zemljišta i

toplim ekspozicijama. To su nešto kserotermnije šume od monodominantnih šuma kitnjaka , a mezofilnije od šuma čistog cera.

4.2.1. Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeđim zemljištima javlja se na većim nadmorskim visinama od 800m. Planinska šuma

bukve odlikuju se sa apsolutnom dominacijom bukve, jakom senkom, vrlo povoljnim mikroklimatskim uslovima i velikom stabilnošću. Karakteriše ih čitav

niz mezofilnih svojstvenih vrsta (Daphne mesereum, Sambucus nigra, Athyrium ficis - mas, Anemona nemorosa, Mecurialis perennis, Epilobium montanum,

Sanicula europaea). Smeđa zemljišta su ovde srednje duboka i duboka, dovoljno vlažna, povoljnih fizičkih i hemijskih osobina i visoke produktivnosti.

Sklop drveća je vrlo različit, što je posledica različitog načina gazdovanja. Ponekad je u sastojinama vrlo dobro izražen i podstojni sprat drveća. Sprat žbunja ponekad

izostaje, ili je u većini slučajeva malog sklopa.

Pokrivenost prizemne flore iznosi 0,4 do 0,8, a nekoliko karakterističnih vrsta javlja se vrlo obilno u svim situacijama: Glechoma hirsuta, Asperula odorata,

Galeobdolon luteum, Cordamine bulbifera, Symphitum tuberosum, Dryopteris filix-mas, Aegopolium podagraria i dr.

Fizičke i hemijske osobine zemljišta su veoma dobre. To omogućuje da je plodnost zemljišta veoma visoka, te bukva može da postigne visoku produktivnost.

2.6. Opšti faktori značajni za stanje šumskih ekosistema

Prilikom proučavanja šumskih ekosistema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore i to:

1. Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.;

2. Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.;

3. Geološka podloga (matični supstrat), značajna je za obrazovanje različitih tipova zemljišta;

4. Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka;

5. Biološki činioci među kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.

Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su međusobno povezani delujući jedan na drugoga i na

sredinu, međusobno se dopunjiju i zamenjuju.

Klimatski faktori pokazuju karakteristike kontinentalne i umereno-kontinentalne klime sa toplim i kratkim letima, dugim i oštrim zimama, sa povoljnom količinom

padavina (donji delovi gazdinske jedinice), a koja na većim nadmorskim visinama prelazi u planinsku klimu sa velikom količinom vlage koja omogućava

dovoljno trajanje vegetativnog perioda.

Mikroklima šumskih staništa

Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da

se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni

ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu

sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje između njih.

Orografski faktori (reljef, nadmorska visina, ekspozicija, inklinacija, konfiguracija terena itd.) ukazuju na to da su ovo tipična šumska staništa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izloženost terena (ekspozicija)

Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove određenog

staništa. Najviše se međusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr.

Ove razlike između severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne i utiču na formiranje određenih tipova šuma.

Nagib terena i šuma

Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu

zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se

količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja

mikroklimatske uslove staništa.

Nadmorska visina

Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim

svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i

vrste drveća koje grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj

stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.

Edafski faktori (tip zemljišta, dubina, skeletnost, pedološka podloga, sastav i dr.), potvrđuju da su staništa dobra.

Uslovi zemljišta

Za nastanak određenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu,

deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta. Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i

povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na

formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko-pašnjačke, tako i šumske.

Biotički faktori (uticaj antropogenih činilaca i zastupljenost pojedinih tipova šuma) povoljno utiču na stanište, vodni režim i ostale činioce koji su u međusobno

zavisnim odnosima.

Biotički činioci – biljni i životinjski svet i čovek

Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije

zastupljene, one u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.

Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Međutim u lancu interakcije živih i neživih delova

šumskog ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet

itd.

Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani

životinjama. Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište –

mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, đubrenje i dr.).

Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar,

mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane

šume.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE

3.1. Opšte privredne karakteristike

Opšti podaci:

Ukupna površina opštine Vranje po katastru nepokretnosti (2015. godina) je 86000,00ha. Površinu opštine čini 105 naselja, a sastavljena je od 107 katastarskih

opština. Od toga na šume otpada 48946,39 ha (56,9 %), korišćeno poljoprivredno zemljište zauzima 19,6 %, a ostalo zemljište je na 23,5 %.

Podaci preuzeti iz statističkog godišnjaka „Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2016”:

Opština Površina

opštine u km2 Broj naselja

Katastarske

opštine

Stanovništvo

(stanje 30.06.2015.) * Zaposlena

lica

Nezaposlena

lica

Obrasla

šumska

površina (ha)

Stepen

šumovitosti

(%) ukupno po 1 km2

Vranje 860 105 107 81.986 95 20.772 8.801 48.946,39 56,9

* stanje 30.06.2015. – procenjen broj stanovnika na taj dan

Stanovništvo:

Stanovništvo prema polu i starosti po popisu 2011. godine:

Opština Pol Ukupno Punoletni Prosečna starost

Vranje

oba pola-ukupno 83.524 67.224 40,2

muškarci 41.807 33.388 39,3

žene 41.717 33.836 41,2

Registrovana zaposlenost, 2015. godine, godišnji prosek (godišnji prosek je izračunat kao aritmetička sredina dva stanja, marta i septembra):

Opština Ukupno

Zaposleni u pravnim

licima (privredna

društva, preduzeća,

ustanove, zadruge i

dr. organizacije)

Privatni preduzetnici

(lica koja samostalno

obavljaju delatnost) i

zaposleni kod njih

Registrovani

individualni

poljoprivrednici

Broj zaposlenih na 1000 stanovnika

Ukupno

Zaposleni u pravnim

licima (privredna

društva, preduzeća,

ustanove, zadruge i

dr. organizacije)

Vranje 20.906 18.117 2.655 133 255 221

Registrovana zaposlenost po sektorima delatnosti, 2015. godina:

poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo: 185;

rudarstvo: 313;

prerađivačka industrija: 7.488;

snabdevanje električnom energijom, gasom i parom: 285;

snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama: 381;

građevinarstvo: 630;

trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila: 2750;

saobraćaj i skladištenje: 982;

usluge smeštaja i ishrane: 743;

informisanje i komunikacije: 199;

finansijske delatnosti i delatnost osiguranja: 270;

poslovanje nekretninama: /;

stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti: 441;

administrativne i pomoćne uslužne delatnosti: 410;

državna uprava i obavezno socijalno osiguranje: 1515;

obrazovanje: 1429;

zdravstvena i socijalna zaštita: 2139;

Mihaila Pupina 113

Beograd


umetnost, zabava i rekreacija: 262;

ostale uslužne delatnosti: 351.

3.2. Ekonomske i kulturne prilike

Podaci statističkog godišnjaka „Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2016”:

Opšti podaci o poljoprivrednim gazdinstvima, popis poljoprivrede 2012. god.:

Opština Broj

gazdinstava

Korišćeno

poljoprivredno

zemljište

Oranice

i bašte Voćnjaci Vinogradi

Livade i

pašnjaci Goveda Svinje Ovce Živina Traktori

Godišnja

radna

jedinica

Vranje 6.967 16.859 8.592 1.096 269 6.650 7.355 13.649 5.027 241.951 3.084 6.636

Prodaja i otkup izabranih proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 2012. god.:

Opština

pšenica kukuruz svinje goveda jaja,

hiljadu

komada

mleko,

hiljadu

litara

pasulj krompir jabuke šljive grožđe

tona tona

Vranje / 15 3 1 16.065 1.043 / / / / 92

uključen je i semenski krompir

jabuke i grožđe za jelo i preradu

Turizam, 2015. god.:

Opština Turisti Poseta turista Noćenja turista Prosečan broj

noćenja

Vranje

svega 8.263 29.860

domaći 6.606 26.663 4,0

strani 1.657 3.197 1,7

Registrovana motorna i priključna vozila, 2015. god.:

Mopedi Motocikli Putnički

automobili Autobusi

Teretna

vozila

Radna

vozila

Drumski

tegljači

Priključna

vozila

346 346 18.101 125 1.482 61 476 615

Na teritoriji opštine Vranje nalazi se dvanaest ustanova za decu predškolskog uzrasta (2014/2015) i dece korisnika ima 2173.

Osnovno obrazovanje, 2014/2015 (kraj školske godine):

Redovne osnovne škole Osnovne škole za učenike sa smetnjama u

razvoju Osnovne škole za obrazovanje odraslih

škole odeljenja

učenici šk./odelj. pri

redovnim

osnovnim šk.

učenici šk./odelj. pri

redovnim

osnovnim šk.

učenici

svega završili školu svega završili školu svega završili školu

55 346 7.318 942 1 53 9 1 65 /

Srednje obrazovanje, 2014/2015 (kraj školske godine):

Redovne srednje škole Srednje škole za učenike sa smetnjama u

razvoju

škole odeljenja

učenici gimnazije učenici četvorogodišnje

stručne škole

učenici trogodišnje stručne

škole šk./odelj. pri

redovnim

osnovnim šk.

učenici

svega završili

školu svega

završili

školu svega

završili

školu svega

završili

školu

7 150 702 175 2.759 720 274 80 1 58 /

Lekari, stomatolozi i farmaceuti u zdravstvenoj službi, 2015. god.:

Mihaila Pupina 113

Beograd


Lekari Stomatolozi Farmaceuti

Broj stanovnika na

jednog lekara ukupno opšte medicine na specijalizaciji specijalisti

305 47 21 237 29 31 269

3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumskog gazdinstva

Šumama ove gazdinske jedinice gazduje šumska uprava “Vranje“, koja se nalazi u sastavu šumskog gazdinstva Vranje, a u sistemu Javnog preduzeća “Srbijašume “,

Beograd.

Kadrovska struktura zaposlenih u šumskoj upravi Vranje:

- Šumarski iženjeri 7

- Šumarski tehničari i šumari 23

- Šumarski radnici 13

- Rukovaoci građevinskih mašina 6

- Vozači 4

- Administrativni radnici 1

- Mehaničari 2

- Čuvari 2

- Ostali 1

U K U P N O : 59

Materijalno - tehnička opremljenost šumske uprave Vranje:

1.Kamioni - sa dizalicom i prikolicom 1 kom.

2.Buldozer

- univerzalni

- kiper

- TG-140

1 kom.

1 kom.

2 kom.

3.Vozila - Lada-Niva 6 kom.

4.Mašina - kombinovana 1 kom.

5.Traktor - LKT 1 kom.

- IMT 1 kom.

6.Protivpožarno vozilo 1 kom.

Građevinski objekti:

Upravna zgrada (službene prostorije) 2 kom

Radionica i garaža

Šumarske kuće

Letnjikovac

2 kom

3 kom

1 kom

3.4. Dosadašnji zahtev prema šumama gazdinske jedinice i dosadašnji način korišćenja šumskih resursa

Dosadašnji zahtevi prema šumama ove gazdinske jedinice prvenstveno su se bazirali na proizvodnji tehničkog i ogrevnog drveta.

Posebni ciljevi gazdovanja trebali su da obezbede biološke, proizvodne i tehničke ciljeve za proizvodnju kvalitetnih sortimenata, pravilno i racionalno korišćenje

drvne zapremine. U celini gledano u šumama ove gazdinske jedinice bilo je izraženo dominantno korišćenje proizvodne funkcije šuma tj. korišćenje, dok

ostali potencijali i mogućnosti nisu u potpunosti iskorišćeni.

Način korišćenja šuma u proteklom periodu bio je takav da se težilo zadovoljenju svih potreba za drvetom, kako tehničkim tako i ogrevnim.

Gazdovanje šumama bilo je u skladu sa potrebama, zahtevima i mogućnostima sastojina.

Prethodni zaključci se ne odnose samo na prethodni period, već na nekoliko perioda unazad.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda

Pošto ŠU“Vranje“ u čijem sastavu ova gazdinska jedinica posluje na nivou ŠG“Vranje“, tako da je i plasman drvnih sortimenata vezan na nivou gazdinstva, s tim da

se roba prodaje i svim ostalim zainteresovanim kupcima.

Plasman robe realizuje se sa sledećim kupcima:

1. Trupci lišćara:

- “Arbor“ – Vranje

- “Ranđelović“ – Vranje

- “Drvo Produkt-Kocić“ – Vranje

- “Bland“ – Vranje

- “Simpo-Line“ – Vranje

- “Demi-Hrast“ – Vranje

- “Vijatek-Vud“ – Vranje

- “Nivan komerc“ – Vranje

- “Dotka“ – Vranje

2. Višemetarsko drvo i ogrev:

- “Sparov“ – Vranje

- “Bio-energi-point“ – Vranje

- “Kronošpan“ - Lapovo

- Lokalnom stanovništvu po potrebi

Mihaila Pupina 113

Beograd


4.0. FUNKCIJE ŠUMA

4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-funkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa

Zbog stalnog povećanja potreba za šumama kao ekološkim prostorom, pa i potrebama za šumskim proizvodima zahteva se više funkcionalno korišćenje šuma i

šumskog prostora.

Na istom prostoru susreće se više namena šuma, tako da se javlja potreba za razgraničenjem određenih funkcija šuma. Zbog toga neophodno je utvrditi globalnu i

osnovnu namenu pojedinih sastojina.

Globalna namena se odnosi na ceo kompleks šume kao celine u skladu sa opštim ciljevima gazdovanja, a osnovna namena predstavlja prioritetnu funkciju šume.

4.2. Funkcije šuma i namena površina u gazdinskoj jedinici

Šume imaju opštekorisnu i privrednu funkciju (Zakon o šumama br. 30/2010 - član 6):

Opštekorisne funkcije šuma su:

1. opšta zaštita i unapređivanje životne sredine postojanjem šumskih ekosistema;

2. očuvanje biodiverziteta;

3. očuvanje genofonda šumskog drveća i ostalih vrsta u okviru šumske zajednice;

4. ublažavanje štetnog dejstva „efekta staklene bašte “ vezivanjem ugljenika, proizvodnjom kiseonika i biozapremine;

5. prečišćavanje zagađenog vazduha;

6. uravnotežavanje vodnih odnosa i sprečavanje bujica i poplavnih talasa;

7. pročišćavanje vode, snabdevanje i zaštita podzemnih tokova i izvorišta pijaćom vodom;

8. zaštita zemljišta, naselja i infrastrukture od erozije i klizišta;

9. stvaranje povoljnih uslova za zdravlje ljudi;

10. povoljni uticaj na klimu i poljoprivrednu delatnost;

11. estetska funkcija;

12. obezbeđivanje prostora za odmor i rekreaciju;

13. razvoj lovnog, seoskog i ekoturizma;

14. zaštita od buke;

15. podrška odbrani zemlje i razvoju lokalnih zajednica.

Prema utvrđenim prioritetnim funkcijama šume, odnosno njihovi delovi mogu biti:

1. privredne šume;

2. šume s posebnom namenom.

Šume s posebnom namenom su:

1. zaštitne šume;

2. šume za očuvanje i korišćenje genofonda šumskih vrsta drveća;

3. šume za očuvanje biodiverziteta gena, vrsta, ekosistema i predela;

4. šume značajne estetske vrednosti;

5. šume od značaja za zdravlje ljudi i rekreaciju;

6. šume od značaja za obrazovanje;

7. šume za naučno-istraživačku delatnost;

8. šume kulturno-istorijskog značaja;

9. šume za potrebe odbrane zemlje;

10. šume specifičnih potreba državnih organa;

11. šume za druge specifične potrebe.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Privredna funkija šuma ostvaruje se korišćenjem šumskih proizvoda i valorizacijom opštekorisnih funkcija šume radi ostvarivanja prihoda.

Namena šuma utvrđuje se, u skladu sa prioritetnim funkcijama šuma, u planu razvoja šumskog područja.

Na osnovu zatečenog stanja i utvrđenog potencijala šuma i šumskog zemljišta i Zakonske i podzakonske regulative koja se odnosi na gazdovanje šumama u

gazdinskoj jedinici “Granična šuma “ utvrđene su sledeće globalne i prioritetne funkcije šuma:

Globalna namena Osnovna namena

1. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom (10) Namenska celina (10) - Proizvodnja tehničkog drveta

Namenska celina (17) - Semenska sastojina

2. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom (12)

Namenska celina (26) - Zaštita zemljišta od erozije

Namenska celina (66) - Stalna zaštita šuma ( izvan gazdinskog tretmana)

4.3. Gazdinske klase

Prema Pravilniku o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama, (Sl.

gl. SRS br. 122/2003) gazdinsku klasu (čl.4) čine sve sastojine iste namene, istih ili sličnih stanišnih uslova (po ekološkoj pripadnosti ili tipu šume) i

sastojinskog stanja (po sastojinskoj pripadnosti), za koje se utvrđuju jedinstveni ciljevi i mere gazdovanja.

Usvajajući napred navedeno, gazdinske klase formirali smo na osnovu tri kriterijuma: namene površine, sastojinske pripadnosti i pripadnosti grupi ekoloških jedinica.

Gazdinsku klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja po redu označavaju sastojinsku celinu, a zadnja tri broja

označavaju grupu ekoloških jedinica.

U gazdinskoj jedinici “Granična šuma“ utvrđene su sledeće gazdinske klase, a formirano je 40 gazdinskih klasa u 4 namenske celine:

Namenska celina 10 - proizvodnja tehničkog drveta

- 10.176.421 - Izdanačka šuma mešovita šuma graba na različitim smedjim zemljištima

- 10.177.421 - Devastirana šuma graba na različitim smedjim zemljištima

- 10.301.313 - Visoka šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.304.412 - Visoka šuma kitnjaka, bukve, graba i lipe na različitim smsdjim i lesiviranim smedjim zemljištima

- 10.306.313 - Izdanačka šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.307.313 - Izdanačka mešovita šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.308.313 - Devastirana (visoka i izdanačka) šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.319.421 - Izdanačka šuma jasike na različitim smedjim zemljištima

- 10.320.421 - Izdanačka šuma breze i jasike na različitim smedjim zemljištima

- 10.323.421 - Visoka šuma jasike na različitim smedjim zemljištima

- 10.325.313 - Izdanačka šuma bagrema na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.326.313 - Izdanačka mešovita šuma bagrema na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.329.313 - Devastirana šuma bagrema na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 10.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 10.362.421 - Devastirana (visoka i izdanačka) šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 10.469.421 - Veštački podignuta sastojina ostalih lišćara na različitim smedjim zemljištima

- 10.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smedjim zemljištima

- 10.471.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina smrče na različitim smedjim zemljištima

- 10.472.421 - Veštački podignuta sastojina jele na različitim smedjim zemljištima

- 10.473.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina jele na različitim smedjim zemljištima

- 10.475.313 - Veštački podignuta sastojina crnog bora na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.475.421 - Veštački podignuta sastojina crnog bora na različitim smedjim zemljištima

- 10.476.313 - Veštački podignuta mešovita sastojina crnog bora na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 10.477.421 - Veštački podignuta sastojina belog bora na različitim smedjim zemljištima

- 10.478.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina belog bora na različitim smedjim zemljištima

Mihaila Pupina 113

Beograd


- 10.479.421 - Veštački podignuta sastojina ostalih četinara na različitim smedjim zemljištima

- 10.482.421 - Veštački podignuta devastirana sastojina četinara na različitim smedjim zemljištima

Namenska celina 17 – Semenska sastojina


Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta I stepena

- 26.197.313 - Devastirana šuma cera na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 26.266.241 - Šikara grabića na crnicama i različitim erodiranim zemljištima

- 26.266.313 - Šikara graba na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima

- 26.266.421 - Šikara bukve na različitim smedjim zemljištima

- 26.308.313 - Devastirana (visoka i izdanačka) šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima


- 26.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 26.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

- 26.362.421 - Devastirana (visoka i izdanačka) šuma bukve na različitim smedjim zemljištima

Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma

- 66.267.241 - Šibljak grabića na crnicama i različitim erodiranim zemljištima

- 66.367.421 - Šibljak leske na različitim smedjim zemljištima

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U skladu sa Zakonom o šumama i odredbama Pravilnika o načinu izrade Osnova, stanja šuma prikazana su po: nameni, poreklu i očuvanosti, smesi, vrstama drveća,

debljinskoj strukturi, starosti, gazdinskim klasama, zatim šumske kulture, neobrasle površine, zdravstveno stanje, stanje divljači i opšti osvrt na zatečeno

stanje šuma.

5.1. Stanje šuma po nameni

U gazdinskoj jedinici utvrđene su sledeće globalne i osnovne namene:

Globalna namena:

1. Globalna namena 10. Šume i šumska staništa sa proizvodnom funkcijom

2. Globalna namena 12. Šume sa prioritetnom zaštitnom funkcijom

Namena

globalna

Površina Zapremina Zapreminski prirast Zv/V%

ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10 3980.95 77.2 1016107.8 93.8 255.2 23168.3 94.6 5.8 2.3

12 1173.07 22.8 66694.5 6.2 56.9 1322.0 5.4 1.1 2.0

Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Globalna namena 10 - zastupljena je sa 3980,95ha (77,2%) po površini, 1016107,8m3 po zapremini (93,8%), sa prosečnom zapreminom 255,2m3/ha, sa prosečnim

zapreminskim prirastom 5,8m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,3%.

Globalna namena 12 - zastupljena je sa 1173,07ha (22,8%) po površini, 66694,5m3 po zapremini (6,2%), sa prosečnom zapreminom 56,9m3/ha, sa prosečnim


Osnovne namene (prioritetne funkcije):

1. Namenska celina 10. Proizvodnja tehničkog drveta

2. Namenska celina 17. Semenska sastojina

3. Namenska celina 26. Zaštita zemljišta od erozije

4. Namenska celina 66. Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana)

Namena

osnovna


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10 3977.09 77.2 1014579.0 93.7 255.1 23143.4 94.5 5.8 2.3

17 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

26 926.28 18.0 66694.5 6.2 72.0 1322.0 5.4 1.4 2.0

66 246.79 4.8

Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Namenska celina 10 - zastupljena je sa 3977,09ha (77,2%) po površini, 1014579,0m3 po zapremini (93,7%), sa prosečnom zapreminom 255,1m3/ha, sa prosečnim



zapreminskim prirastom 6,5m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 1,6%


zapreminskim prirastom 1,4m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,0%

Namenska celina 66 - zastupljena je sa 246,79ha (4,8%) po površini, bez učešća zapremine.

Ukupno obraslo zemljište zauzima 5154,02ha, sa ukupnom zapreminom od 1082802,2m3, sa prosečnom zapreminom od 210,1m3/ha, zapremnskim prirastom od

24490,3m3, prosečnim zapreminskim prirastom od 4,8m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2,3%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.2. Stanje šuma po gazdinskim klasama

Formiranje gazdinskih klasa izvršeno je na osnovu pripadnosti sastojina namenskoj celini, sastojinskoj pripadnosti i pripadnošću grupa ekoloških jedinica. Gazdinsku

klasu označava osam brojeva, od kojih prva dva broja označava namensku celinu, sledeća tri broja označavaju sastojinsku pripadnost, a zadnja tri broja

označavaju grupu ekoloških jedinica.

Stanje šuma po gazdinskim klasama dato je u sledećem tabelarnom prikazu:

Gazdinska

klasa


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10301313 14.49 0.3 2903.1 0.3 200.4 52.8 0.2 3.6 1.8

10304412 1.36 0.0 40.8 0.0 30.0 0.6 0.0 0.5 1.5

10308313 2.01 0.0 115.8 0.0 57.6 1.8 0.0 0.9 1.5

10323421 2.77 0.1 986.9 0.1 356.3 30.3 0.1 11.0 3.1

10351421 2055.09 39.9 649593.5 60.0 316.1 12682.0 51.8 6.2 2.0

10362421 119.34 2.3 8575.1 0.8 71.9 142.7 0.6 1.2 1.7

Ukupno visoke 2195.06 42.6 662215.2 61.2 301.7 12910.3 52.7 5.9 1.9

10176421 24.98 0.5 109.8 0.0 4.4 3.6 0.0 0.1 3.2

10177421 2.39 0.0 64.5 0.0 27.0 1.1 0.0 0.4 1.7

10306313 8.23 0.2 274.0 0.0 33.3 5.7 0.0 0.7 2.1

10307313 18.16 0.4 3172.2 0.3 174.7 92.2 0.4 5.1 2.9

10308313 39.73 0.8 1462.4 0.1 36.8 25.1 0.1 0.6 1.7

10319421 11.55 0.2 2467.3 0.2 213.6 97.7 0.4 8.5 4.0

10325313 19.74 0.4 1077.1 0.1 54.6 63.8 0.3 3.2 5.9

10326313 15.35 0.3 819.3 0.1 53.4 46.8 0.2 3.0 5.7

10329313 80.59 1.6 2546.2 0.2 31.6 44.0 0.2 0.5 1.7

10360421 914.10 17.7 193531.0 17.9 211.7 4812.6 19.7 5.3 2.5

10361421 166.95 3.2 25863.2 2.4 154.9 757.9 3.1 4.5 2.9

10362421 54.81 1.1 2192.4 0.2 40.0 36.2 0.1 0.7 1.7

Ukupno izdanačke 1356.58 26.3 233579.5 21.6 172.2 5986.8 24.4 4.4 2.6

10469421 0.40 0.0 33.9 0.0 84.7 1.3 0.0 3.3 3.8

10470421 132.12 2.6 40295.4 3.7 305.0 1434.2 5.9 10.9 3.6

10471421 150.31 2.9 38598.9 3.6 256.8 1315.5 5.4 8.8 3.4

10472421 2.41 0.0 1099.9 0.1 456.4 30.4 0.1 12.6 2.8

10473421 16.50 0.3 8181.4 0.8 495.8 205.5 0.8 12.5 2.5

10475313 40.63 0.8 10400.6 1.0 256.0 501.9 2.0 12.4 4.8

10475421 14.46 0.3 4903.9 0.5 339.1 166.3 0.7 11.5 3.4

10476313 6.65 0.1 1448.0 0.1 217.7 71.1 0.3 10.7 4.9

10477421 8.68 0.2 1175.1 0.1 135.4 48.3 0.2 5.6 4.1

10478421 7.83 0.2 2067.9 0.2 264.1 56.6 0.2 7.2 2.7

10479421 32.42 0.6 9609.1 0.9 296.4 391.4 1.6 12.1 4.1

10482421 13.04 0.3 970.2 0.1 74.4 23.8 0.1 1.8 2.5

Ukupno VPS 425.45 8.3 118784.4 11.0 279.2 4246.3 17.3 10.0 3.6

Ukupno NC 10 3977.09 77.2 1014579.0 93.7 255.1 23143.4 94.5 5.8 2.3

17351421 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Ukupno visoke 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Ukupno NC 17 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

26308313 0.42 0.0 16.8 0.0 40.0 0.3 0.0 0.7 1.6

26351421 57.36 1.1 21076.6 1.9 367.4 419.3 1.7 7.3 2.0

26362421 77.62 1.5 4630.5 0.4 59.7 77.8 0.3 1.0 1.7

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska

klasa


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Ukupno visoke 135.40 2.6 25723.9 2.4 190.0 497.4 2.0 3.7 1.9

26197313 16.02 0.3 464.2 0.0 29.0 7.6 0.0 0.5 1.6

26308313 123.14 2.4 4953.3 0.5 40.2 79.9 0.3 0.6 1.6

26360421 73.56 1.4 16160.6 1.5 219.7 388.8 1.6 5.3 2.4

26361421 7.47 0.1 1555.1 0.1 208.2 41.0 0.2 5.5 2.6

26362421 393.80 7.6 17837.4 1.6 45.3 307.4 1.3 0.8 1.7


26266241 71.06 1.4

26266313 96.33 1.9

26266421 9.50 0.2

Ukupno šikare 176.89 3.4

Ukupno NC 26 926.28 18.0 66694.5 6.2 72.0 1322.0 5.4 1.4 2.0

66267241 180.33 3.5

66267421 66.46 1.3

Ukupno šibljaci 246.79 4.8

Ukupno NC 66 246.79 4.8

Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Namenska celina 10

Namenska celina 10 - Proizvodnja tehničkog drveta zastupljena je na 77,2% (3977,09ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Visoke sastojine zastupljene su na

2195,06ha, odnosno 42,6% od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice, izdanačke šume su na 1356,58ha (26,3%), a veštački podignute sastojine su na

425,45ha (8,3%) obrasle površine. Najzastupljenije su sledeće gazdinske klase:

Gazdinska klasa 10.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 2055,09ha ili 39,9% ukupne

obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 649593,5m3, odnosno 60,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice, zapreminski prirast obuhvata

12682,0m3 ili 51,8%. Prosečna vrednost zapremine iznosi 316,1m3/ha, prosečna vrednost zapreminskog prirasta iznosi 6,2m3/ha, a procenat tekućeg

zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,0%. U okviru ovih sastojina očuvane sastojine zauzimaju 34,5%, a razredjene 65,5% od površine

gazdinske klase. Čiste sastojine u okviru ove gazdinske klase zastupljene su na 99,4%, a mešovite sastojine na 0,6% površine. Sastojine ove gazdinske klase

su, jednodobne sastojine lišćara.

Gazdinska klasa 10.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeđim zemljiština, zastupljena je na površini od 914,10ha ili 17,7% ukupne obrasle površine. Po

zapremini zastupljena je sa 193531,0m3, odnosno 17,9% od ukupne zapremine gazdinske jedinice, zapreminski prirast obuhvata 4812,6m3 ili 19,7%.

Prosečna vrednost zapremine iznosi 211,7m3/ha, prosečna vrednost zapreminskog prirasta iznosi 5,3m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u

odnosu na zapreminu je 2,5%. U okviru ovih sastojina očuvane sastojine zauzimaju površinu 86,9%, a razređene sastojine obuhvataju 13,1% ove gazdinske

klase. Po mešovitosti, gazdinska klasa je čista sastojina lišćara na celoj površini. Sastojine ove gazdinske klase su jednodobne sastojine.

Gazdinska klasa 10.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeđim zemljiština, zastupljena je na površini od 166,95ha ili 3,2% ukupne obrasle

površine. Po zapremini zastupljena je sa 25863,2m3, odnosno 2,4% od ukupne zapremine gazdinske jedinice, zapreminski prirast obuhvata 757,9m3 ili 3,1%.

Prosečna vrednost zapremine iznosi 154,9m3/ha, prosečna vrednost zapreminskog prirasta iznosi 4,5m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u

odnosu na zapreminu je 2,9%. U okviru ovih sastojina očuvane sastojine zauzimaju 97,4%, a razređene sastojine zauzimaju 2,6% površine ove gazdinske

klase. Po mešovitosti, cela gazdinska klasa je mešovita sastojina lišćara. Sastojine ove gazdinske klase su jednodobne sastojine.

Gazdinska klasa 10.471.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina smrče na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 150,31ha ili 2,9% ukupne

obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 38598,9m3, odnosno 3,6% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske

klase je 256,8m3/ha, prosečan zapreminski prirast je 8,8m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 3,4%. U okviru ovih

sastojina očuvane sastojine zauzimaju 95,3%, a razređene sastojine obuhvataju 4,7% površine gazdinske klase. Po mešovitosti, mešovite sastojine su

zastupljene na celoj površini. U okviru ove gazdinske klase su jednodobne sastojine četinara.

Gazdinska klasa 10.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 132,12ha ili 2,6% ukupne obrasle

površine. Po zapremini zastupljena je sa 40295,4m3, odnosno 3,7% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase je

305,0m3/ha, prosečan zapreminski prirast je 10,9m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 3,6%. U okviru ovih sastojina

očuvane sastojine zauzimaju 89,7%, a razređene obuhvataju 10,3% površine gazdinske klase. Po mešovitosti, sve sastojine su čiste. U okviru ove gazdinske

klase samo su jednodobne sastojine četinara.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska klasa 10.362.421 - Devastirana - visoka šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 119,34ha ili 2,3% ukupne obrasle

površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 8575,1m3, odnosno 0,8% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove

gazdinske klase je 71,9m3/ha, prosečan zapreminski prirast 1,2m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,7%. Po

očuvanosti ovo su devastirane sastojine. Čiste sastojine obuhvataju 93,6% obrasle površine gazdinske klase, a mešovite 6,4%.

Gazdinska klasa 10.329.313 - Devastirana - šuma bagrema na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima, zastupljena je na površini od 80,59ha ili 1,6%

ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 2546,2m3, odnosno 0,2% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna

zapremina ove gazdinske klase je 31,6m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,5m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je

1,7%. Po očuvanosti ovo su devastirane sastojine. Čiste sastojine obuhvataju 81,6% obrasle površine gazdinske klase, a mešovite 18,4%.

Gazdinska klasa 10.362.421 - Devastirana-izdanačka šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 54,81ha ili 1,1% ukupne obrasle

površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 2192,4m3, odnosno 0,2% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove

gazdinske klase je 40,0m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,7m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,7%. Po

očuvanosti ovo su devastirane sastojine. Čiste sastojine obuhvataju 91,1% obrasle površine gazdinske klase, a mešovite 8,9%.

Gazdinska klasa 10.308.313 - Devastirana izdanačka šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima, zastupljena je na površini od 39,73ha ili

0,8% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 1462,4m3, odnosno 0,1% od ukupne zapremine gazdinske jedinice.

Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 36,8m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,6m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na

zapreminu je 1,7%. Po očuvanosti ovo su devastirane sastojine. Čiste sastojine obuhvataju 30,0% obrasle površine gazdinske klase, a mešovite 70,0%.

Gazdinska klasa 10.475.313 - Veštački podignuta sastojina crnog bora na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima, zastupljena je na površini od

40,63ha ili 0,8% ukupne obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 10400,6m3, odnosno 1,0% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna

zapremina ove gazdinske klase je 256,0m3/ha, prosečan zapreminski prirast je 12,4m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je

4,8%. U okviru ovih sastojina očuvane sastojine zauzimaju 92,3%, a razređene sastojine obuhvataju 7,7% površine gazdinske klase. Po mešovitosti, čiste

sastojine su zastupljene na celoj površini.

Gazdinska klasa 10.479.421 - Veštački podignuta sastojina ostalih četinara na različitim smedjim zemljištima, zastupljena je na površini od 32,42ha ili 0,6% ukupne

obrasle površine. Po zapremini zastupljena je sa 9609,1m3, odnosno 0,9% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ove gazdinske klase

je 296,4m3/ha, prosečan zapreminski prirast je 12,1m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 4,1%. U okviru ovih sastojina

očuvane sastojine zauzimaju 87,4%, a razređene sastojine obuhvataju 12,6% površine gazdinske klase. Po mešovitosti, čiste sastojine su zastupljene na

18,1% površine, a mešovite na 81,9% površine gazdinske klase.

Gazdinska klasa 10.176.421 - Izdanačka šuma mešovita šuma graba na različitim smedjim zemljištima, zastupljena je na površini od 24,98ha ili 0,5% ukupne obrasle

površine. Po zapremini zastupljena je sa 109,8m3, odnosno 0,01% ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna vrednost zapremine iznosi 4,4m3/ha,

prosečna vrednost zapreminskog prirasta iznosi 0,1m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 3,2%. U okviru ovih sastojina

očuvane sastojine zauzimaju celu površinu gazdinske klase. Po mešovitosti, gazdinska klasa je mešovita sastojina lišćara.

Ostale gazdinske klase u NC 10 pojedinačno zauzimaju manje od 0,5% ukupne obrasle porvšine, a to su sledeće gazdinske klase:

10.325.313,10.307.313,10.473.421,10.326.313,10.301.313,10.475.421,10.482.421,10.476.313,10.477.421,10.306.313,10.478.421,10.319.421,10.323.421,

10.472.421,10.177.421,10.308.313,10.304.412,10.469.421.

Namenska celina 17

Namenska celina 17 - Semanska sastojina, zastupljena je na 0,1% (3,86ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Namensku sastojinu 17 predstavlja samo jedna

gazdinska klasa 17.351.421 visoka šuma bukve na različitim smedjim zemljištima, a po zapremini zastupljena je sa 1528,7m3, odnosno 0,1% od ukupne

zapremine gazdinske jedinice. Prosečna vrednost zapremine iznosi 396,0m3/ha, prosečna vrednost zapreminskog prirasta iznosi 6,5m3/ha, a procenat tekućeg

zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,6%. Ona predstavlja razređenu sastojinu, po mešovitosti čistu.

Namenska celina 26

Namenska celina 26 - Zaštita zemljišta od erozije, zastupljena je na 18,0% (926,28ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Visoke sastojine zastupljene su na

135,40ha, odnosno 2,6% od ukupne obrasle površine gazdinske jedinice, izdanačke sastojine su na 613,99ha, odnosno 11,9% ukupno obrasle površine, a

šikare zauzimaju 176,89ha ili 3,4%. Najzastupljenije su sledeće gazdinske klase:

Gazdinska klasa 26.362.421 - Devastirana-izdanačka šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 393,80ha ili 7,6% ukupne obrasle


45,3m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,8m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,7%. Ovo su devastirane sastojine.

Po mešovitosti čiste sastojine zauzimaju 81,4%, a mešovite 18,6%.

Gazdinska klasa 26.308.313 - Devastirana izdanačka šuma kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima, zastupljena je na površini od 123,14ha

ili 2,4% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Po zapremini zastupljena je sa 4953,0m3, odnosno 0,5% od ukupne zapremine gazdinske jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prosečna zapremina ove gazdinske klase je 40,2m3/ha, prosečan zapreminski prirast 0,6m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na

zapreminu je 1,6%. Po očuvanosti ovo su devastirane sastojine. Čiste sastojine obuhvataju 21,8% obrasle površine gazdinske klase, a mešovite 78,2%.

Gazdinska klasa 26.266.313 - Šikara kitnjaka na zemljištima na lesu, silikatnim stenama i krečnjacima, zastupljena je na površini od 96,33ha ili 1,9% ukupne obrasle

površine.

Gazdinska klasa 26.362.421 - Devastirana-visoka šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 77,62ha ili 1,5% ukupne obrasle


59,7m3/ha, prosečan zapreminski prirast 1,0m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 1,7%. Ovo su devastirane sastojine.

Po mešovitosti čiste sastojine zauzimaju 93,3%, a mešovite 6,7%.

Gazdinska klasa 26.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeđim zemljiština, zastupljena je na površini od 73,56ha ili 1,4% ukupne obrasle površine. Po

zapremini zastupljena je sa 16160,6m3, odnosno 1,5% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna vrednost zapremine iznosi 219,7m3/ha, prosečna

vrednost zapreminskog prirasta iznosi 5,3m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,4%. U okviru ovih sastojina očuvane

sastojine zauzimaju 45,1%, a razređene sastojine obuhvataju 54,9% gazdinske klase. Po mešovitosti, gazdinska klasa je čista sastojina.

Gazdinska klasa 26.266.241 - Šikara grabića na različitim smeđim zemljištima, zastupljena je na površini od 71,06ha ili 1,4% ukupne obrasle površine.

Gazdinska klasa 26.351.421 - Visoka šuma bukve na različitim smeđim zemljištima, nalazi se na površini od 57,36ha ili 1,1% ukupne obrasle površine. Po zapremini

zastupljena je sa 21076,6m3, odnosno 1,9% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Prosečna vrednost zapremine iznosi 367,4m3/ha, prosečna vrednost

zapreminskog prirasta iznosi 7,3m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu je 2,0%. U okviru ovih sastojina očuvane sastojine

zauzimaju 64,5%, a razredjene 35,5% od površinu gazdinske klase. Čiste sastojine u okviru ove gazdinske klase zastupljene su na celoj povšini.

Ostale gazdinske klase u NC 26 pojedinačno zauzimaju manje od 0,5% ukupne obrasle porvšine, a to su sledeće gazdinske klase:

26.197.313,26.266.421,26.361.421,26.308.313.

Namenska celina 66

Namenska celina 66 - Stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana) zastupljena je na 246,79ha ili 4,8% obrasle površine gazdinske jedinice. Prisutne su dve

gazdinske klase: 66.267.241 - Šibljak grabića na: 180,33ha ili 3,5% i 66.267.421 - Šibljak leske na: 66,46ha ili 1,3%.

5.3. Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti

Sastojine prema poreklu razvrstane su na:

Visoke sastojine - nastale generativnim putem (iz semena)

Izdanačke sastojine - nastale vegetativnim putem (iz izdanaka i izbojaka)

Veštački podignute sastojine - nastale sadnjom sadnica ili setvom semena

Šikare nastale destruktivnim dejstvom čoveka

Šibljaci - uslovljeni edafskim uslovima

Sastojine prema očuvanosti razvrstane su na:

Očuvane sastojine - koje po stepenu obraslosti, zdravstvenom stanju i kvalitetu mogu dočekati zrelost za seču.

Razređene sastojine - sastojine sa manjim stepenom obraslosti, dobrog zdravstvenog stanja i kvaliteta i mogu dočekati zrelost za seču.

Devastirane sastojine - previše razređene sastojine, ujedno lošeg zdravstvenog stanja i kvaliteta, te se pre zrelosti za seču uklanjaju.

Stanje sastojina po poreklu i očuvanosti prikazano je sledećom tabelom:

Poreklo i očuvanost

sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10301313 13.69 0.3 2705.2 0.2 197.6 48.2 0.2 3.5 1.8

10304412 1.36 0.0 40.8 0.0 30.0 0.6 0.0 0.5 1.5

10323421 2.77 0.1 986.9 0.1 356.3 30.3 0.1 11.0 3.1

10351421 709.93 13.8 260980.9 24.1 367.6 5357.4 21.9 7.5 2.1

Visoke-očuvane 727.75 14.1 264713.7 24.4 363.7 5436.6 22.2 7.5 2.1

10301313 0.80 0.0 198.0 0.0 247.5 4.6 0.0 5.7 2.3

10351421 1345.16 26.1 388612.6 35.9 288.9 7324.6 29.9 5.4 1.9

Mihaila Pupina 113

Beograd



sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Visoke-razređene 1345.96 26.1 388810.6 35.9 288.9 7329.2 29.9 5.4 1.9

10308313 2.01 0.0 115.8 0.0 57.6 1.8 0.0 0.9 1.5

10362421 119.34 2.3 8575.1 0.8 71.9 142.7 0.6 1.2 1.7

Visoke-devastirane 121.35 2.4 8690.9 0.8 71.6 144.5 0.6 1.2 1.7

Ukupno visoke 2195.06 42.6 662215.2 61.2 301.7 12910.3 52.7 5.9 1.9

10176421 24.98 0.5 109.8 0.0 4.4 3.6 0.0 0.1 3.2

10306313 8.23 0.2 274.0 0.0 33.3 5.7 0.0 0.7 2.1

10307313 10.00 0.2 1264.7 0.1 126.5 47.9 0.2 4.8 3.8

10319421 7.15 0.1 1904.1 0.2 266.3 75.7 0.3 10.6 4.0

10325313 19.74 0.4 1077.1 0.1 54.6 63.8 0.3 3.2 5.9

10326313 15.35 0.3 819.3 0.1 53.4 46.8 0.2 3.0 5.7

10360421 794.51 15.4 173220.5 16.0 218.0 4338.6 17.7 5.5 2.5

10361421 162.59 3.2 25182.3 2.3 154.9 739.4 3.0 4.5 2.9

Izdanačke-očuvane 1042.55 20.2 203851.9 18.8 195.5 5321.4 21.7 5.1 2.6

10307313 8.16 0.2 1907.5 0.2 233.8 44.3 0.2 5.4 2.3

10319421 4.40 0.1 563.2 0.1 128.0 22.0 0.1 5.0 3.9

10360421 119.59 2.3 20310.5 1.9 169.8 474.1 1.9 4.0 2.3

10361421 4.36 0.1 681.0 0.1 156.2 18.6 0.1 4.3 2.7

Izdanačke-razređene 136.51 2.6 23462.1 2.2 171.9 559.0 2.3 4.1 2.4

10177421 2.39 0.0 64.5 0.0 27.0 1.1 0.0 0.4 1.7

10308313 39.73 0.8 1462.4 0.1 36.8 25.1 0.1 0.6 1.7

10329313 80.59 1.6 2546.2 0.2 31.6 44.0 0.2 0.5 1.7

10362421 54.81 1.1 2192.4 0.2 40.0 36.2 0.1 0.7 1.7

Izdanačke-devastirane 177.52 3.4 6265.4 0.6 35.3 106.4 0.4 0.6 1.7


10469421 0.40 0.0 33.9 0.0 84.7 1.3 0.0 3.3 3.8

10470421 118.54 2.3 38957.7 3.6 328.6 1387.8 5.7 11.7 3.6

10471421 143.25 2.8 37852.1 3.5 264.2 1285.1 5.2 9.0 3.4

10472421 2.41 0.0 1099.9 0.1 456.4 30.4 0.1 12.6 2.8

10473421 16.50 0.3 8181.4 0.8 495.8 205.5 0.8 12.5 2.5

10475313 37.50 0.7 10082.5 0.9 268.9 482.7 2.0 12.9 4.8

10475421 6.70 0.1 1981.8 0.2 295.8 73.6 0.3 11.0 3.7

10476313 5.76 0.1 1300.1 0.1 225.7 61.5 0.3 10.7 4.7

10477421 8.68 0.2 1175.1 0.1 135.4 48.3 0.2 5.6 4.1

10478421 3.18 0.1 1057.7 0.1 332.6 28.7 0.1 9.0 2.7

10479421 28.35 0.6 8662.4 0.8 305.6 360.2 1.5 12.7 4.2

VPS-očuvane 371.27 7.2 110384.7 10.2 297.3 3965.1 16.2 10.7 3.6

10470421 13.58 0.3 1337.7 0.1 98.5 46.5 0.2 3.4 3.5

10471421 7.06 0.1 746.8 0.1 105.8 30.4 0.1 4.3 4.1

10475313 3.13 0.1 318.1 0.0 101.6 19.2 0.1 6.1 6.0

10475421 7.76 0.2 2922.2 0.3 376.6 92.7 0.4 11.9 3.2

10476313 0.89 0.0 147.8 0.0 166.1 9.6 0.0 10.7 6.5

10478421 4.65 0.1 1010.2 0.1 217.2 27.9 0.1 6.0 2.8

10479421 4.07 0.1 946.7 0.1 232.6 31.2 0.1 7.7 3.3

VPS-razređene 41.14 0.8 7429.5 0.7 180.6 257.4 1.1 6.3 3.5

10482421 13.04 0.3 970.2 0.1 74.4 23.8 0.1 1.8 2.5

VPS-devastirane 13.04 0.3 970.2 0.1 74.4 23.8 0.1 1.8 2.5

Mihaila Pupina 113

Beograd



sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Ukupno VPS 425.45 8.3 118784.4 11.0 279.2 4246.3 17.3 10.0 3.6

Ukupno NC 10 3977.09 77.2 1014579.0 93.7 255.1 23143.4 94.5 5.8 2.3

17351421 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6


Ukupno visoke 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Ukupno NC 17 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

26351421 36.98 0.7 15665.8 1.4 423.6 307.0 1.3 8.3 2.0

Visoke-očuvane 36.98 0.7 15665.8 1.4 423.6 307.0 1.3 8.3 2.0

26351421 20.38 0.4 5410.8 0.5 265.5 112.4 0.5 5.5 2.1


26308313 0.42 0.0 16.8 0.0 40.0 0.3 0.0 0.7 1.6

26362421 77.62 1.5 4630.5 0.4 59.7 77.8 0.3 1.0 1.7


Ukupno visoke 135.40 2.6 25723.9 2.4 190.0 497.4 2.0 3.7 1.9

26360421 33.17 0.6 9496.4 0.9 286.3 226.7 0.9 6.8 2.4

26361421 7.47 0.1 1555.1 0.1 208.2 41.0 0.2 5.5 2.6


26360421 40.39 0.8 6664.1 0.6 165.0 162.1 0.7 4.0 2.4


26197313 16.02 0.3 464.2 0.0 29.0 7.6 0.0 0.5 1.6

26308313 123.14 2.4 4953.3 0.5 40.2 79.9 0.3 0.6 1.6

26362421 393.80 7.6 17837.4 1.6 45.3 307.4 1.3 0.8 1.7



26266241 71.06 1.4

26266313 96.33 1.9

26266421 9.50 0.2


Ukupno NC 26 926.28 18.0 66694.5 6.2 72.0 1322.0 5.4 1.4 2.0

66267241 180.33 3.5

66267421 66.46 1.3


Ukupno NC 66 246.79 4.8

Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti

Visoke-očuvane 764.73 14.8 280379.5 25.9 366.6 5743.6 23.5 7.5 2.0



Ukupno visoke 2334.32 45.3 689467.8 63.7 295.4 13432.7 54.8 5.8 1.9





VPS-očuvane 371.27 7.2 110384.7 10.2 297.3 3965.1 16.2 10.7 3.6

VPS-razređene 41.14 0.8 7429.5 0.7 180.6 257.4 1.1 6.3 3.5

VPS-devastirane 13.04 0.3 970.2 0.1 74.4 23.8 0.1 1.8 2.5

Ukupno VPS 425.45 8.3 118784.4 11.0 279.2 4246.3 17.3 10.0 3.6

Mihaila Pupina 113

Beograd



sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha



Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Rekapitulacija po očuvanosti

Ukupno očuvane 2219.19 43.1 605667.6 55.9 272.9 15297.8 62.5 6.9 2.5

Ukupno razređene 1588.24 30.8 433305.9 40.0 272.8 8444.9 34.5 5.3 1.9

Ukupno devastirane 922.91 17.9 43828.7 4.0 47.5 747.6 3.1 0.8 1.7



Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu je sledeće:

Visoke sastojine zastupljene su na 2334,32ha ili 45,3% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 295,4m3/ha, tekući zapreminski

prirast iznosi 5,8m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 1,9%.

Izdanačke sastojine zastupljene su na 1970,57ha ili 38,2% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 139,3m3/ha, tekući

zapreminski prirast iznosi 3,5m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 2,5%.

Veštački podignute sastojine zastupljene su na 425,45ha ili 8,3% obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 279,2m3/ha, tekući


Šikare obuhvataju 176,89ha ili 3,4% obrasle površine gazdinske jedinice.

Šibljaci obuhvataju 246,79ha ili 4,8% obrasle površine gazdinske jedinice.

Što se tiče porekla, može se konstatovati da je stanje sastojina po poreklu zadovoljavajuće.

Stanje sastojina po očuvanosti je sledeće:

Očuvane sastojine obuhvataju 2219,19ha ili 43,1% obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 272,9m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,9

m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 2,5%.

Razređene sastojine obuhvataju 1588,24ha ili 30,8% obrasle površine, prosečna zapremina razređenih šuma je 272,8m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,3


Devastirane sastojine obuhvataju 922,91ha ili 17,9% obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 47,5m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,8


Šikare obuhvataju 176,89ha ili 3,4% obrasle površine gazdinske jedinice.

Šibljaci obuhvataju 246,79ha ili 4,8% obrasle površine gazdinske jedinice.

Stanje po očuvanosti gazdinske jedinice se ne može oceniti zadovoljavajućim zbog velikog prisustva razređenih i devastiranis sastojina, kao i šikara i šibljaka. Jedan

od razloga ovakvog stanja, je što se sastojine koje su vođene kao razređene, se nalaze u procesu obnavljanja, razbijenog su sklopa i sa manjm brojem stabala.

5.4. Stanje sastojina po smesi

Stanje sastojina po smesi za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ dato je sledećom tabelom:

Mešovitost

sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10301313 14.49 0.3 2903.1 0.3 200.4 52.8 0.2 3.6 1.8

10308313 1.01 0.0 80.8 0.0 80.0 1.3 0.0 1.3 1.6

10323421 2.77 0.1 986.9 0.1 356.3 30.3 0.1 11.0 3.1

10351421 2039.54 39.6 644463.4 59.5 316.0 12552.4 51.3 6.2 1.9

Mihaila Pupina 113

Beograd


Mešovitost

sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10362421 119.34 2.3 8575.1 0.8 71.9 142.7 0.6 1.2 1.7

Visoke-čiste 2177.15 42.2 657009.3 60.7 301.8 12779.6 52.2 5.9 1.9

10304412 1.36 0.0 40.8 0.0 30.0 0.6 0.0 0.5 1.5

10308313 1.00 0.0 35.0 0.0 35.0 0.5 0.0 0.5 1.4

10351421 15.55 0.3 5130.0 0.5 329.9 129.6 0.5 8.3 2.5

Visoke-mešovite 17.91 0.3 5205.8 0.5 290.7 130.7 0.5 7.3 2.5

Ukupno visoke 2195.06 42.6 662215.2 61.2 301.7 12910.3 52.7 5.9 1.9

10306313 8.23 0.2 274.0 0.0 33.3 5.7 0.0 0.7 2.1

10308313 11.92 0.2 474.5 0.0 39.8 8.0 0.0 0.7 1.7

10319421 5.68 0.1 1723.2 0.2 303.4 68.1 0.3 12.0 3.9

10325313 19.74 0.4 1077.1 0.1 54.6 63.8 0.3 3.2 5.9

10329313 65.78 1.3 2279.6 0.2 34.7 40.3 0.2 0.6 1.8

10360421 914.10 17.7 193531.0 17.9 211.7 4812.6 19.7 5.3 2.5

10362421 49.91 1.0 1971.9 0.2 39.5 32.5 0.1 0.7 1.6

Izdanačke-čiste 1075.36 20.9 201331.3 18.6 187.2 5031.0 20.5 4.7 2.5

10176421 24.98 0.5 109.8 0.0 4.4 3.6 0.0 0.1 3.2

10177421 2.39 0.0 64.5 0.0 27.0 1.1 0.0 0.4 1.7

10307313 18.16 0.4 3172.2 0.3 174.7 92.2 0.4 5.1 2.9

10308313 27.81 0.5 987.9 0.1 35.5 17.0 0.1 0.6 1.7

10319421 5.87 0.1 744.1 0.1 126.8 29.7 0.1 5.1 4.0

10326313 15.35 0.3 819.3 0.1 53.4 46.8 0.2 3.0 5.7

10329313 14.81 0.3 266.6 0.0 18.0 3.7 0.0 0.3 1.4

10361421 166.95 3.2 25863.2 2.4 154.9 757.9 3.1 4.5 2.9

10362421 4.90 0.1 220.5 0.0 45.0 3.8 0.0 0.8 1.7

Izdanačke-mešovite 281.22 5.5 32248.2 3.0 114.7 955.8 3.9 3.4 3.0


10469421 0.40 0.0 33.9 0.0 84.7 1.3 0.0 3.3 3.8

10470421 132.12 2.6 40295.4 3.7 305.0 1434.2 5.9 10.9 3.6

10472421 2.41 0.0 1099.9 0.1 456.4 30.4 0.1 12.6 2.8

10475313 40.63 0.8 10400.6 1.0 256.0 501.9 2.0 12.4 4.8

10475421 14.46 0.3 4903.9 0.5 339.1 166.3 0.7 11.5 3.4

10477421 8.68 0.2 1175.1 0.1 135.4 48.3 0.2 5.6 4.1

10479421 5.88 0.1 2603.7 0.2 442.8 120.4 0.5 20.5 4.6

10482421 0.70 0.0 33.2 0.0 47.4 0.6 0.0 0.9 1.8

VPS-čiste 205.28 4.0 60545.8 5.6 294.9 2303.5 9.4 11.2 3.8

10471421 150.31 2.9 38598.9 3.6 256.8 1315.5 5.4 8.8 3.4

10473421 16.50 0.3 8181.4 0.8 495.8 205.5 0.8 12.5 2.5

10476313 6.65 0.1 1448.0 0.1 217.7 71.1 0.3 10.7 4.9

10478421 7.83 0.2 2067.9 0.2 264.1 56.6 0.2 7.2 2.7

10479421 26.54 0.5 7005.4 0.6 264.0 270.9 1.1 10.2 3.9

10482421 12.34 0.2 937.0 0.1 75.9 23.2 0.1 1.9 2.5

VPS-mešovite 220.17 4.3 58238.6 5.4 264.5 1942.8 7.9 8.8 3.3

Ukupno VPS 425.45 8.3 118784.4 11.0 279.2 4246.3 17.3 10.0 3.6

Ukupno NC 10 3977.09 77.2 1014579.0 93.7 255.1 23143.4 94.5 5.8 2.3

17351421 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Visoke-čiste 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Ukupno visoke 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Mešovitost

sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Ukupno NC 17 3.86 0.1 1528.7 0.1 396.0 24.9 0.1 6.5 1.6

26351421 57.36 1.1 21076.6 1.9 367.4 419.3 1.7 7.3 2.0

26362421 72.40 1.4 4416.4 0.4 61.0 74.8 0.3 1.0 1.7

Visoke-čiste 129.76 2.5 25493.1 2.4 196.5 494.2 2.0 3.8 1.9

26308313 0.42 0.0 16.8 0.0 40.0 0.3 0.0 0.7 1.6

26362421 5.22 0.1 214.0 0.0 41.0 3.0 0.0 0.6 1.4

Visoke-mešovite 5.64 0.1 230.8 0.0 40.9 3.3 0.0 0.6 1.4

Ukupno visoke 135.40 2.6 25723.9 2.4 190.0 497.4 2.0 3.7 1.9

26197313 3.24 0.1 113.4 0.0 35.0 1.9 0.0 0.6 1.7

26308313 26.85 0.5 949.4 0.1 35.4 15.2 0.1 0.6 1.6

26360421 73.56 1.4 16160.6 1.5 219.7 388.8 1.6 5.3 2.4

26361421 4.59 0.1 923.1 0.1 201.1 26.4 0.1 5.7 2.9

26362421 317.92 6.2 14883.9 1.4 46.8 256.5 1.0 0.8 1.7

Izdanačke-čiste 426.16 8.3 33030.3 3.1 77.5 688.7 2.8 1.6 2.1

26197313 12.78 0.2 350.8 0.0 27.4 5.6 0.0 0.4 1.6

26308313 96.29 1.9 4004.0 0.4 41.6 64.7 0.3 0.7 1.6

26361421 2.88 0.1 632.0 0.1 219.4 14.6 0.1 5.1 2.3

26362421 75.88 1.5 2953.5 0.3 38.9 50.9 0.2 0.7 1.7



26266241 71.06 1.4

26266313 96.33 1.9

26266421 9.50 0.2


Ukupno NC 26 926.28 18.0 66694.5 6.2 72.0 1322.0 5.4 1.4 2.0

66267241 180.33 3.5

66267421 66.46 1.3


Ukupno NC 66 246.79 4.8

Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti

Visoke-čiste 2310.77 44.8 684031.1 63.2 296.0 13298.6 54.3 5.8 1.9

Visoke-mešovite 23.55 0.5 5436.7 0.5 230.9 134.0 0.5 5.7 2.5

Ukupno visoke 2334.32 45.3 689467.8 63.7 295.4 13432.7 54.8 5.8 1.9

Izdanačke-čiste 1501.52 29.1 234361.6 21.6 156.1 5719.6 23.4 3.8 2.4



VPS-čiste 205.28 4.0 60545.8 5.6 294.9 2303.5 9.4 11.2 3.8

VPS-mešovite 220.17 4.3 58238.6 5.4 264.5 1942.8 7.9 8.8 3.3

Ukupno VPS 425.45 8.3 118784.4 11.0 279.2 4246.3 17.3 10.0 3.6



Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Rekapitulacija po mešovitost

Ukupno čiste 4017.57 78.0 978938.6 90.4 243.7 21321.8 87.1 5.3 2.2

Ukupno mešovite 712.77 13.8 103863.7 9.6 145.7 3168.6 12.9 4.4 3.1


Mihaila Pupina 113

Beograd


Mešovitost

sastojine


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha


Ukupno GJ 5154.02 100.0 1082802.2 100.0 210.1 24490.3 100.0 4.8 2.3

Čiste sastojine zauzimaju 4017,57ha ili 78,0% površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina čistih sastojina iznosi 243,7m3/ha, tekući

zapreminski prirast iznosi 5,3m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,2%.

Mešovite sastojine zauzimaju 712,77ha ili 13,9% površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 145,7m3/ha, tekući

zapreminski prirast je 4,4m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,1%.

Šikare zauzimaju 176,89ha ili 3,4% obrasle površine.

Šibljaci zauzimaju 246,79ha ili 4,8% obrasle površine.

Stanje sastojina po mešovitosti je zadovoljavajuće. Po prosečnoj zapremini po hektaru kod čistih sastojina, zapremina je značajno veća nego kod prosečne zapemine

mešovitih sastojina. Mada su mešovite sastojine otpornije na fitopatološka i entomološka oboljenja, u slučaju naše gazdinske jedinice to su mešovite

sastojine, visoke i izdanačke bukve sa drugim lišćarskim vrstama, kao i veštački podignute sastojine četinara. Ovako mešovite sastojne poseduju manju

prosečnu zapreminu po hektaru u odnosu na čiste sastojine bukve.

5.5. Stanje sastojina po vrstama drveća

Zastupljenost vrsta drveća po zapremini i tekućem zapreminskom prirastu za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ prikazano je sledećom tabelom:

Vrste drveća Zapremina Zapreminski prirast

Zv/V%

m3 % m3 %

Namenska celina 10

Bk 875955.9 80.9 18351.5 74.9 2.1

Kit 8286.4 0.8 175.6 0.7 2.1

Jas 4406.3 0.4 156.7 0.6 3.6

Bag 4182.0 0.4 148.6 0.6 3.6

Gr 3521.6 0.3 100.0 0.4 2.8

Otl 1095.9 0.1 38.1 0.2 3.5

Cer 1006.7 0.1 30.2 0.1 3.0

Jav 509.3 0.0 12.1 0.0 2.4

OML 474.9 0.0 11.4 0.0 2.4

Tres 447.4 0.0 13.4 0.1 3.0

Gric 41.9 0.0 1.2 0.0 2.8

Cjas 18.3 0.0 0.7 0.0 4.1

Kln 18.2 0.0 0.5 0.0 2.9

Pjas 13.1 0.0 0.3 0.0 2.4

Brz 0.7 0.0 0.0 0.0 4.7

Ukupno lišćari 899978.6 83.1 19040.2 77.7 2.1

Smr 71034.2 6.6 2502.6 10.2 3.5

Cbor 16284.9 1.5 720.7 2.9 4.4

Jel 10804.4 1.0 282.3 1.2 2.6

Dug 8697.2 0.8 371.5 1.5 4.3

Bbor 4225.4 0.4 136.4 0.6 3.2

Ari 3554.3 0.3 89.7 0.4 2.5

Ukupno četinari 114600.4 10.6 4103.2 16.8 3.6

NC 10 1014579.0 93.7 23143.4 94.5 2.3

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrste drveća Zapremina Zapreminski prirast

Zv/V%

m3 % m3 %

Namenska celina 17

Bk 1528.7 0.1 24.9 0.1 1.6

Ukupno lišćari 1528.7 0.1 24.9 0.1 1.6

NC 17 1528.7 0.1 24.9 0.1 1.6

Namenska celina 26

Bk 59820.4 5.5 1202.4 4.9 2.0

Kit 4140.9 0.4 68.4 0.3 1.7

Cer 1062.1 0.1 18.1 0.1 1.7

Gr 794.1 0.1 17.3 0.1 2.2

Otl 361.7 0.0 7.0 0.0 1.9

Bag 143.3 0.0 2.6 0.0 1.8

Gric 68.9 0.0 1.0 0.0 1.5

OML 23.8 0.0 0.4 0.0 1.7

Cjas 17.9 0.0 0.2 0.0 1.4

Kln 4.7 0.0 0.1 0.0 2.5

Ukupno lišćari 66437.7 6.1 1317.6 5.4 2.0

Cbor 256.8 0.0 4.4 0.0 1.7

Ukupno četinari 256.8 0.0 4.4 0.0 1.7

NC 26 66694.5 6.2 1322.0 5.4 2.0

Ukupno GJ 1082802.2 100.0 24490.3 100.0 2.3

Rekapitulacija za GJ Granična šuma

Bk 937305.1 86.6 19578.8 79.9 2.1

Kit 12427.3 1.1 244.0 1.0 2.0

Jas 4406.3 0.4 156.7 0.6 3.6

Bag 4325.3 0.4 151.2 0.6 3.5

Gr 4315.6 0.4 117.3 0.5 2.7

Cer 2068.9 0.2 48.2 0.2 2.3

Otl 1457.6 0.1 45.1 0.2 3.1

Jav 509.3 0.0 12.1 0.0 2.4

OML 498.7 0.0 11.8 0.0 2.4

Tres 447.4 0.0 13.4 0.1 3.0

Gric 110.7 0.0 2.2 0.0 2.0

Cjas 36.2 0.0 1.0 0.0 2.7

Kln 22.9 0.0 0.6 0.0 2.8

Pjas 13.1 0.0 0.3 0.0 2.4

Brz 0.7 0.0 0.0 0.0 4.7

Ukupno lišćari 967945.0 89.4 20382.7 83.2 2.1

Smr 71034.2 6.6 2502.6 10.2 3.5

Cbor 16541.6 1.5 725.2 3.0 4.4

Jel 10804.4 1.0 282.3 1.2 2.6

Dug 8697.2 0.8 371.5 1.5 4.3

Bbor 4225.4 0.4 136.4 0.6 3.2

Ari 3554.3 0.3 89.7 0.4 2.5

Ukupno četinari 114857.2 10.6 4107.7 16.8 3.6

Ukupno GJ 1082802.2 100.0 24490.3 100.0 2.3

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanje sastojina po vrstama drveća je sledeće: lišćari učestvuju sa 89,4% (967945,0m3) od ukupne zapremine. Najzastupljenija lišćarska vrsta je bukva sa ukupnom

zapreminom od 937305,1m3 ili 86,6%, zapreminskim prirastom od 19578,8m3 ili 79,9%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 2,1%. Od ostalih

lišćarskih vrsta slede: kitnjak sa zapreminom od 12427,3m3 ili 1,1%, jasika sa zapreminom od 4406,3m3 ili 0,4%, bagrem sa zapreminom od 4325,3m3 ili

0,4%, grab sa zapreminom od 4315,6m3 ili 0,4%, a sve ostale prisutne lišćarske vrste: cer, otl, javor, oml, trešnja, grabić, crni jasen, klen, poljski jasen, breza

zastupljene su sa ili manje 0,2% pojedinačno u odnosu na ukupnu zapreminu.

Četinarske vrste zastupljene su sa 10,6% (114857,2m3) od ukupne zapremine. Najzastupljenija četinarska vrsta je smrča sa ukupnom zapreminom od 71034,2m3 ili

6,6%, zapreminskim prirastom od 2502,6m3 ili 10,2%, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta iznosi 3,5%. Od ostalih četinarskih vrsta prisutni su: crni

bor sa zapreminom od 16541,6m3 ili 1,5%, jela sa zapreminom od 10804,4m3 ili 1,0% od ukupne zapremine, duglazija sa zapreminom od 8697,2m3 ili 0,8%,

beli bor sa zapreminom od 4225,4m3 ili 0,4% od ukupne zapremine i ariš sa zapreminom od 3554,3m3 ili 0,3% od ukupne zapremine.

Sve četinarskih vrsta su unete vrste, velika većina četinara formiraju veštački podignute sastojine, dok je mali broj jedinki četinara bio unošen u visoke sastojine

bukve, vršeno je popunjavanje sastojina.

5.6. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi

Stanje po debljinskoj strukturi prikazaćemo posebno za svaku gazdinsku klasu za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“:

Gazdinska klasa

Površina Svega

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M Zap.

prirast do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90

ha m3 I II III IV V VI VII VIII IX m3

10176421 24.98 109.8 9.3 79.4 21.1 3.6

10177421 2.39 64.5 64.5 1.1

10301313 14.49 2903.1 10.8 73.1 188.8 1170.9 935.7 398.0 125.7 52.8

10304412 1.36 40.8 40.8 0.6

10306313 8.23 274.0 3.3 72.3 186.5 11.9 5.7

10307313 18.16 3172.2 147.3 596.1 794.6 936.8 573.7 123.7 92.2

10308313 41.74 1578.2 1578.2 26.9

10319421 11.55 2467.3 16.0 711.5 1391.8 348.1 97.7

10323421 2.77 986.9 41.4 212.4 405.5 286.4 41.1 30.3

10325313 19.74 1077.1 117.0 960.1 63.8

10326313 15.35 819.3 165.0 654.3 46.8

10329313 80.59 2546.2 2546.2 44.0

10351421 2055.09 649593.5 3742.6 22746.0 61566.6 128222.3 169960.0 120059.1 84571.6 47063.6 10921.9 739.9 12682.0

10360421 914.10 193531.0 1787.1 32565.6 62424.3 55660.9 28348.7 9029.7 2800.5 869.0 45.3 4812.6

10361421 166.95 25863.2 509.4 9796.3 9744.7 4575.2 1167.0 70.7 757.9

10362421 174.15 10767.5 10767.5 179.0

10469421 0.40 33.9 28.8 5.1 1.3

10470421 132.12 40295.4 211.2 13000.7 20943.4 5243.4 808.9 87.8 1434.2

10471421 150.31 38598.9 13066.2 14907.3 8140.0 2465.9 9.4 10.2 1315.5

10472421 2.41 1099.9 114.2 523.7 342.3 119.8 30.4

10473421 16.50 8181.4 552.1 1795.2 3788.7 1409.2 636.4 205.5

10475313 40.63 10400.6 2096.5 5040.7 2827.3 436.1 501.9

10475421 14.46 4903.9 194.5 926.8 2165.3 1477.2 140.1 166.3

10476313 6.65 1448.0 285.9 854.6 307.5 71.1

10477421 8.68 1175.1 422.2 294.3 216.4 157.0 85.2 48.3

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska klasa

Površina Svega

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M Zap.

prirast do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90

ha m3 I II III IV V VI VII VIII IX m3

10478421 7.83 2067.9 210.6 318.4 907.8 587.3 43.6 56.6

10479421 32.42 9609.1 1629.5 4577.5 3096.6 305.5 391.4

10482421 13.04 970.2 492.6 23.4 133.6 192.0 128.6 23.8

NC 10 3977.09 1014579.0 22205.5 99851.7 186737.1 218733.2 209178.9 130725.0 87507.9 47932.6 10967.2 739.9 23143.4

17351421 3.86 1528.7 10.0 22.4 168.2 414.4 459.7 454.1 24.9

NC 17 3.86 1528.7 10.0 22.4 168.2 414.4 459.7 454.1 24.9

26197313 16.02 464.2 464.2 7.6

26266241 71.06

26266313 96.33

26266421 9.50

26308313 123.56 4970.2 4970.2 80.1

26351421 57.36 21076.6 619.2 2718.0 5306.0 5710.6 4283.3 1518.1 921.4 419.3

26360421 73.56 16160.6 74.3 2188.6 6417.2 4069.7 2655.9 549.2 205.6 388.8

26361421 7.47 1555.1 41.8 280.4 412.5 561.2 259.2 41.0

26362421 471.42 22467.9 22467.9 385.2

NC 26 926.28 66694.5 28018.3 3088.3 9547.7 9936.9 8625.7 4832.5 1723.7 921.4 1322.0

66267241 180.33

66267421 66.46

NC 66 246.79

Ukupno GJ 5154.02 1082802.2 50223.8 102950.0 196307.2 228838.4 218218.9 136017.2 89685.7 48854.0 10967.2 739.9 24490.3

Najzastupljeniji je debljinski stepen je III (31cm do 40cm) sa učešćem od 228838,4m3 ili 21,1%.

Dalje slede debljinski stepeni: IV (41cm do 50cm) sa učešćem od 20,2%, II (21cm do 30cm) sa učešćem od 18,1%, V (51cm do 60cm) sa učešćem od 12,6%, I (11cm

do 20cm) sa učešćem od 9,5%, VI (61cm do 70cm) sa učešćem od 8,3%, O (do 10cm) sa učešćem od 4,6%, VII (71cm do 80cm) sa učešćem od 4,5%, VIII

(81cm do 90cm) sa učešćem od 1,0% i IX (iznad 90cm) sa učešćem od 0,1%.

Zapremina po debljinskim kategorijama (po Bioleju):

Zapremina po debljinskim kategorijama (m3)

Σ GJ % do 30 cm % 31 - 50 cm % > 51 cm %

1082802.2 100.0 349481.0 32.2 447057.3 41.3 286264.0 26.5

Za gazdinsku jedinicu “Granična šuma “ možemo konstatovati sledeće:

- tanak materijal (do 30 cm) zastupljen je sa 349481,0m3 ili 32,2%

- srednje jak materijal (od 31 - 50 cm) zastupljen je sa 447057,3m3 ili 41,3%

- jak materijal (iznad 50 cm) zastupljen je sa 286264,0m3 ili 26,5%

Na osnovu prikaza stanja zapremine po stepenima Bioleja može se zaključiti da je veći deo drvne zapremine, ove gazdinske jedinice, skoncentrisan u srednje debelom

materijalu 41,3%, tanak materijal obuhvata 32,2%, a debeo materijal preko 50cm obuhvata 26,5%. Relativno veliko učešće debelog materijala upozorava na

neophodnost planiranja i sprovođenja seča obnavljanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.7. Stanje sastojina po starosti

Prikazaćemo tabelarno stanje sastojina po starosti za jednodobne sastojine, kod kojih se zrelost za seču određuje na osnovu istih. Širina dobnih razreda utvrđena je

Pravilnikom o načinu i sadržini posebnih osnova u odnosu na visinu ophodnje (trajanje proizvodnog procesa), a u konkretnom slučaju širina dobnih razreda

iznosi:

- 20 godina - kod visokih sastojina čija je ophodnja 120 godina

- 10 godina - kod izdanačkih sastojina i kod veštački podignutih sastojina

- 5 godina - kod izdanačkog bagrema

Devastiranim sastojinama nije određivana starost, jer kod njih starost nema uticaja na određivanje zrelosti za seču tj. visinu ophodnje.

Starosna struktura za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ biće prikazana sledećom tabelom:

gazdinska klasa

p

v

zv

svega

DOBNI RAZREDI

I

II III IV V VI VII VIII slabo

obr.

dobro

obr.

NAMENSKA CELINA 10

Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina

p 14.49 5.49 0.80 8.20

v 2903.1 10.8 198.0 2694.4

10301313 zv 52.8 0.2 4.6 48.0

p 1.36 1.36

v 40.8 40.8

10304412 zv 0.6 0.6

p 2055.09 90.98 59.15 10.61 10.62 86.93 438.54 997.18 354.06 7.02

v 649593.5 2960.6 2115.3 2830.6 2938.0 32073.2 167406.0 333848.5 104210.2 1211.1

10351421 zv 12682.0 51.6 35.5 79.3 75.3 717.8 3479.6 6395.2 1824.7 23.1

p 2070.94 90.98 66.00 10.61 10.62 86.93 439.34 1005.38 354.06 7.02

v 652537.4 2960.6 2166.9 2830.6 2938.0 32073.2 167603.9 336542.8 104210.2 1211.1

ukupno zv 12735.4 51.6 36.3 79.3 75.3 717.8 3484.2 6443.2 1824.7 23.1


p 2.77 2.77

v 986.90 986.90

10323421 zv 30.34 30.34

p 2.77 2.77

v 986.9 986.9

ukupno zv 30.3 30.3

Izdanačke sastojine-širina dobnog razreda 10 godina

p 24.98 14.25 9.50 1.23

v 109.8 109.8

10176421 zv 3.6 3.6

p 8.23 1.76 5.44 1.03

v 274.0 274.0

10306313 zv 5.7 5.7

p 18.16 5.68 4.32 8.16

v 3172.2 635.5 629.2 1907.5

10307313 zv 92.2 28.7 19.2 44.3

p 11.55 1.47 4.40 5.68

v 2467.3 180.9 563.2 1723.2

10319421 zv 97.7 7.7 22.0 68.1

p 914.10 0.17 7.97 37.24 15.03 55.52 225.40 266.20 306.57

Mihaila Pupina 113

Beograd


gazdinska klasa

p

v

zv

svega

DOBNI RAZREDI

I


obr.

dobro

obr.

v 193531.0 3897.9 1745.5 7376.1 42171.7 62356.6 75983.2

10360421 zv 4812.6 111.8 59.0 235.8 1171.5 1526.7 1707.7

p 166.95 0.33 31.60 24.34 11.77 62.28 36.63

v 25863.2 3545.9 1920.3 12169.4 8227.6

10361421 zv 757.9 128.1 60.1 350.9 218.9

p 1143.97 0.50 55.58 59.33 43.77 74.20 292.00 302.83 315.76

v 225417.7 4714.3 5854.6 11129.5 54970.3 70584.3 78164.8

Ukupno zv 5769.7 148.2 209.1 367.5 1541.6 1745.6 1757.7

Izdanačke sastojine-širina dobnog razreda 5 godina

p 19.74 19.74

v 1077.1 1077.1

10325313 zv 63.8 63.8

p 15.35 15.35

v 819.3 819.3

10326313 zv 46.8 46.8

p 35.09 35.09

v 1896.4 1896.4

Ukupno zv 110.6 110.6

Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 0.40 0.40

v 33.9 33.9

10469421 zv 1.3 1.3

p 132.12 0.46 2.64 95.92 27.64 3.98 1.48

v 40295.4 211.2 28818.2 8895.1 1674.7 696.2

10470421 zv 1434.2 3.8 1066.9 298.2 45.4 19.9

p 150.31 0.28 1.62 4.62 95.93 22.16 25.70

v 38598.9 243.7 24463.6 4903.2 8988.4

10471421 zv 1315.5 9.0 873.7 173.7 259.2

p 2.41 2.41

v 1099.9 1099.9

10472421 zv 30.4 30.4

p 16.50 12.87 3.63

v 8181.4 6154.1 2027.3

10473421 zv 205.5 153.8 51.8

p 40.63 2.80 20.31 5.59 11.93

v 10400.6 382.7 3895.2 1360.2 4762.6

10475313 zv 501.9 27.3 226.7 67.4 180.5

p 14.46 2.00 3.58 4.58 4.30

v 4903.9 1189.4 1961.8 1752.8

10475421 zv 166.3 42.8 60.4 63.1

p 6.65 0.89 5.76

v 1448.0 147.8 1300.1

10476313 zv 71.1 9.6 61.5

p 8.68 4.79 2.10 1.79

v 1175.1 332.1 245.4 597.6

10477421 zv 48.3 20.9 12.5 14.9

Mihaila Pupina 113

Beograd


gazdinska klasa

p

v

zv

svega

DOBNI RAZREDI

I


obr.

dobro

obr.

p 7.83 0.26 0.64 3.04 3.89

v 2067.9 17.8 83.2 646.5 1320.3

10478421 zv 56.6 1.0 3.4 19.0 33.2

p 32.42 17.33 13.76 0.91 0.42

v 9609.1 5400.2 3576.6 441.5 190.8

10479421 zv 391.4 218.3 147.7 18.3 7.0

p 3.58 3.58

v 477.6 477.6

10482421 zv 14.9 14.9

p 415.99 2.28 2.08 12.31 219.59 107.95 50.02 21.76

v 118291.8 804.8 60764.4 30470.8 16822.0 9429.7

ukupno zv 4237.4 34.6 2255.7 1111.0 513.7 322.4

NAMENSKA CELINA 17

p 3.86 3.86

v 1528.7 1528.7

17351421 zv 24.9 24.9

p 3.86 3.86

v 1528.7 1528.7

ukupno zv 24.9 24.9

NAMENSKA CELINA 26


p 57.36 36.98 4.09 16.29

v 21076.6 15665.8 782.6 4628.2

26351421 zv 419.3 307.0 15.7 96.7

p 57.36 36.98 4.09 16.29

v 21076.6 15665.8 782.6 4628.2

ukupno zv 419.3 307.0 15.7 96.7

Izdanačke sastojine -širina 10 godina

p 73.56 5.06 46.62 21.88

v 16160.6 1449.0 10557.0 4154.5

26360421 zv 388.8 38.3 258.3 92.2

p 7.47 7.47

v 1555.1 1555.1

26361421 zv 41.0 41.0

p 81.03 5.06 54.09 21.88

v 17715.7 1449.0 12112.1 4154.5

ukupno zv 429.8 38.3 299.3 92.2

Namenska celina 10

U visokim sastojinama bukve gazdinska klasa (10.351.421) sastojine se nalaze u sledeđim dobnim razredima: VI dobni razred (997,18ha), V dobni razred (438,54ha),

VII dobni razred (354,06ha), I dobni razred (148,81ha), IV dobni razred (86,93ha), II dobni razred (11,93ha), III dobni razred (10,62ha) i VIII dobni razred

(7,02ha). U ovoj gazdinskoj klasi konstatovano je veliko učešće zrelih, dozrevajućih i prezrelih sastojina. Srednjodobne sastojine (II,III i IV dobni razred) se

nalaze u velikom nedostatku. Dok se mlade sastojine (obnovljene sastojine I dobni razred) nalaze u nešto boljem odnosu.

Ovako stanje dobnih razreda je ne zadovoljavajuće i zahteva odlučnije obnavljanje, to jest podmlađivanje starih sastojina.

Mihaila Pupina 113

Beograd


GK 10.351.421 – Visoka (jednodobna) šuma bukve (An = 342,52ha)

0100200300400500600700800900

1000

I II III IV V VI VII VIII IX X T (god.)

P (ha)

U izdanačkim sastojinama bukve gazdinska klasa (10.360.421), sastojine su zastupljene u: VIII dobni razred (306,57ha), VII dobni razred (266,20ha), VI dobni razred

(225,40ha), V dobni razred (55,52ha), III dobni razred (37,24ha), IV dobni razred (15,03ha), II dobni razred (7,97ha) i I dobni razred svega (0,17ha).

U ovoj gazdinskoj klasi konstatovano je veliko učešće sastojina u poslednja tri dobna razredai, dok su mlade sastojine u izgradnji i sastojine u optimalnoj fazi u

velikom nedostatku. Ovako stanje dobnih razreda zahteva planiranje početka procesa obnavljanja.

GK 10.360.421 – Izdanačka šuma bukve (An = 114,26ha)

0

50

100

150

200

250

300

350


P (ha)

U gazdinskoj klasi izdanačka mešovita bukva (10.361.421), sastojine su zastupljene u: VI dobni razred (62,28ha), VII dobni razred (36,63ha), II dobni razred

(31,60ha), IV dobni razred (24,34ha), V dobni razred (11,77ha) i I dobni razred (0,33ha).

U ovoj gazdinskoj klasi konstatovan je nešto normalniji razmer dobnih razreda, uz približno učešće sastojina u optimalnoj fazi. Mlade sastojine u izgradnji su u

nedostatku. Prisutne si i sastojine u poslednjem dobnom razredu, tako da je potrebno planiranje početka procesa obnavljanja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


GK 10.361.421 – Izdanačka mešovita šuma bukve (An = 20,87ha)

0

20

40

60

80

100


P (ha)

Kod pretežno svih veštački podignutih sastojina (GK: 10.470.421,10.471.421,10.475.313,10.475.421,10.476.313,10.477.421,10.478.421,10.479.421) najzastupljeniji

dobni razredi su IV,V,VI, dok je nedostatak mladih sastojina. Stanje sastojina, vezano za dobne razrede uslovljava sprovodjenje samo mera nege.

Namenska celina 26

Visoke sastojine bukve (GK: 26.351.421) nalaze se u: V,VII i VI dobnom razredu, prisutan je nenormalan razmer dobnih razreda

Izdanačke sastojine bukve (GK:26.360.421) nalazi se u VII,VIII i V dobnom razredu, prisutan nenormalan razmer dobnih razreda. I izdanačka sastojina

(GK:26.361.421) nalaze se samo u VII dobnom razredu.

5.8. Stanje veštački podignutih sastojina

Stanje veštački podignutih sastojina za gazdinsku jedinicu “Granična šuma “ prikazano je sledećom tabelom:

Gazdinska

klasa


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina

10469421 0.40 0.1 33.9 0.0 84.7 1.3 0.0 3.3 3.8

10470421 131.66 30.9 40295.4 33.9 306.1 1434.2 33.8 10.9 3.6

10471421 148.41 34.9 38598.9 32.5 260.1 1315.5 31.0 8.9 3.4

10472421 2.41 0.6 1099.9 0.9 456.4 30.4 0.7 12.6 2.8

10473421 16.50 3.9 8181.4 6.9 495.8 205.5 4.8 12.5 2.5

10475313 40.63 9.5 10400.6 8.8 256.0 501.9 11.8 12.4 4.8

10475421 12.46 2.9 4903.9 4.1 393.6 166.3 3.9 13.3 3.4

10476313 6.65 1.6 1448.0 1.2 217.7 71.1 1.7 10.7 4.9

10477421 8.68 2.0 1175.1 1.0 135.4 48.3 1.1 5.6 4.1

10478421 7.83 1.8 2067.9 1.7 264.1 56.6 1.3 7.2 2.7

10479421 32.42 7.6 9609.1 8.1 296.4 391.4 9.2 12.1 4.1

10482421 13.04 3.1 970.2 0.8 74.4 23.8 0.6 1.8 2.5

NC 10 421.09 99.0 118784.4 100.0 282.1 4246.3 100.0 10.1 3.6

Ukupno VPS preko 20 god 421.09 99.0 118784.4 100.0 282.1 4246.3 100.0 10.1 3.6

Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina

10470421 0.46 0.1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska

klasa


ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

10471421 1.90 0.4

10475421 2.00 0.5

NC 10 4.36 1.0

Ukupno VPS do 20 god 4.36 1.0

Ukupna površina veštački podignutih sastojina iznosi 425,45ha, što čini 8,2% obrasle površine gazdinske jedinice. Većina veštački podignutih sastojina su veće

starosti od 20 godina, čak 421,09ha što čini 99,0% VPS. Mlade veštački podognute sastojine, starosti mladje od 20godina nalaze se na svega 4,36ha što čini

1,0% od ukupno svih VPS.

Veštački podignute sastojine na nivou gazdinske jedinice su sa prosečnom zapreminom od 279,2m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 10,0m3/ha, a procenat

prirasta u zapremini iznosi 3,6%.

Sve veštački podignute sastojine pripadaju namenskoj celini 10.

Veštački podignute sastojine, u gazdinskoj jedinici “Granična šuma“, uglavnom su dobrog zdrastvenog stanja i u narednom periodu treba ih stabilizovati, negovati i

prevesti u odrasle kvalitetne sastojine.

5.9. Zdravstveno stanje sastojina i ugroženosti od štetnih uticaja

Prilikom prikupljanja terenskih podataka za izradu ove osnove gazdovanja konstatovano je da su sastojine visokog porekla, srednjeg zdravstvenog stanja, što znači da

štete od entomoloških i fitopatoloških uzročnika nisu evidentirane u većem obimu.

Na osnovu opšteg uvida na najvećem delu površine ono je srednje ili zadovoljavajuće. Na manjim površinama, koje su razređene, zapaža se pojava oboljenja kod

bukve, ali ona ne utiče na generalno opredelenje o zdravstvenom stanju ove jedinice. Na pojedinim starim stablima i leževini, zabeležena je pojava gljiva

prouzrokovača truleži drveta. Neke od ovih gljiva, kao napr. Fomes ssp. i Ungulina ssp. naseljavaju i živa stabla. Ove gljive u početku prouzrokuju

prozuklost, a kasnije se pojavljuje trulež. Međutim, ova pojava nije zabrinjavajuća jer se radi o pojedinačnim slučajevima.

Pored svega, potrebno je permanentno pratiti zdravstveno stanje i ako dođe do negativnih uticaja, potrebno je blagovremeno izvršiti adekvatne preventivne mere, a u

krajnjem slučaju i neke druge mere borbe protiv štetnih uticaja (hemijske i biološke mere zaštite i suzbijanje fitopatoloških i entomoloških oboljenja).

Zdravstveno stanje je važan podatak u sprovođenju svih mera zaštite šuma, a među najvažnijim merama spada i zaštita šuma od požara. U zavisnosti od stepena

ugroženosti od požara, šume i šumsko zemljište prema dr. M. Vasiću, razvrstane su u šest kategorija:

prvi stepen: sastojine i kulture borova i ariša

drugi stepen: sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara

treći stepen: mešovite sastojine i kulture četinara i lišćara

četvrti stepen: sastojine hrasta i graba

peti stepen: sastojine bukve i drugih lišćara

šesti stepen: šikare, šibljaci i neobrasle površine

Rukovodeći se napred iznetim kriterijumom formirana je sledeća tabela:

Stepen

ugroženosti

Površina

ha %

I 76.25 1.4

II 286.01 5.2

III 60.79 1.1

IV 250.93 4.5

V 4055.1 73.0

VI 822.54 14.8

Ukupno: 5551.62 100.0

Mihaila Pupina 113

Beograd


Na osnovu prikazanih podataka može se konstatovati da je ova gazdinska jedinica najviše zastupljena u V stepenu (73,0%) ugroženosti od požara, što znači da šume

nisu ugrožene od požara, s obzirom na veliko učešće bukovih (visokih i izdanačkih) sastojina. I pored ovakvog dobrog stanja, mere zaštite šuma od požara

moraju se sprovoditi.

5.10. Stanje neobraslih površina

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:

Vrsta zemljišta ha %

Šumsko zemljište 218.83 55.0

Neplodno zemljište 10.17 2.6

Zemljište za ostale svrhe 168.60 42.4

Zauzeće -

Ukupno nebraslo GJ 397.60 100.0

Površina neobraslog zemljišta u gazdinskoj jedinici iznosi 397,60ha.

U šumsko zemljište ubrajamo: zemljište pogodno za pošumljavanje, zemljište srednje pogodno za pošumljavanje, progale i dr, a površina na kojoj se nalazi je:

218,83ha.

U neplodno zemljište svrstani su: kamenjari, jaruge, kanali, putevi i dr, površine 10,17ha.

U zemljište za ostale svrhe svrstane su površine oko objekata u šumi (zgrade sa okućnicom), površine (proplanci) unutar šumskog kompleksa koje su male površine, a

mogu poslužiti za ishranu divljači i stvaranja raznovrsnog ambijenta u šumi ili ako se nalaze pored puteva mogu biti privremena šumska stovarišta ili radilišta

kod prigodnog načina seče i izrade šumskih sortimenata. Takođe u zemljište za ostale svrhe svrstane su i enklave državnog poseda okružene privatnim

posedom, a male su površine te se njima ne može rentabilno organizovati šumska proizvodnja. Ove površine se mogu koristiti prilikom zamene površina

prema ZOŠ - a (član 98) i prilikom vraćanja oduzetog zemljišta. Površina ovog zemljišta iznosi 168,60ha.

5.11. Stanje šumskih saobraćajnica

Otvorenost šuma šumskim i javnim saobraćajnicama je bitan preduslov intenzivnom gazdovanju šumama i šumskim područjima, odnosno realizaciji planiranih

šumsko uzgojnih radova u okviru određenog šumskog kompleksa. Da bi se sagledala i ocenila razvijenost mreže komunikacija neophodno je analizirati:

Spoljašnju otvorenost i vezu šumskog kompleksa sa prerađivačkim i potrošačkim centrima, kao i dostupnost šumskom kompleksu kako bi se sprovele planirane mere

za ostvarivanje planova gazdovanja.

Unutrašnja otvorenost šuma predstavlja osnovni preduslov za optimalno gazdovanje. Od pristupačnosti šuma zavisi i obim primene savremene mehanizacije u

gazdovanju šumama.

Pored unutrašnje otvorenosti, bitna je i spoljna otvorenost, što u našem slučaju gazdinske jedinice predstavlja pravac Vranje-Goč, asfaltni put dužine 24km.

Unutrašnju otvorenost gazdinske jedinice predstavićemo putnim pravcima, njegovim kvalitetom, dužinom i odeljenjima koja otvara:

Naziv putnog pravca-odeljenja koja otvara Opšte stanje-ocena Dužina

m

Vlase-Dragobužde:116,117,118,119,141 Upotrebljiv-srednje stanje 4425

Vranje-Mečkovac-Klašnice:51,52,53,54 Upotrebljiv-loše stanje 6235

Ukupno javni asfatni 10660

Goč-Gradište-Preslap:64,66,67,68,69,74,75,76,77,78,83,84,85,86,87,101,102,108,110 Uporebljiv-srednje stanje 9820

Preslap-Debela glava:111,130,134,135 Uporebljiv-srednje stanje 1370

Dragobužde-Trstenska reka:122,123,126,140 Upotrebljiv-dobro stanje 3970

Krivo drvo-Kitka:10,11,12,29,30,32,65,66,68,69,74 Upotrebljiv-loše stanje 5700

Mihaila Pupina 113

Beograd


Naziv putnog pravca-odeljenja koja otvara Opšte stanje-ocena Dužina

m

Goč-Grot-Oblička sena:59,60,61,62,156,157,158,159 Upotrebljiv-loše stanje 5785

Klašnice-Oblička sena:54,58,158,159 Upotrebljiv-loše stanje 5520

Ukupno kamionski put sa kolovoznom konstrukcijom 32165

Preslap-Finansija:111,112,115,129 Upotrebljiv -srednje stanje 3135

Finansija-Trstenska reka:124,125,126,128 Upotrebljiv-srednje stanje 2430

Debela glava-Crni kamen:135,136,137,138 Upotrebljiv-srednje stanje 3060

Gradište-Ćorin kladanac-Zdravči kamen-Velja glava:86,87,88,97,98,99,100 Upotrebljiv-loše stanje 4710

Ćorin kladanac-Dobrejance:92,93 Upotrebljiv-loše stanje 2430

Gradište-Šiljegarnik:81,82,83,84,85,86 Upotrebljiv-loše stanje 3375

Lazarov kladanac-Čuči kamen:102,103,104,105,106108 Upotrebljiv-loše stanje 3705

Drenovac-Tajrova dolina:71,72 Upotrebljiv -srednje stanje 1870

Devotin-Stambolka-Kitka:11,12,24,25,26,27,28 Upotrebljiv -loše stanje 5400

Stambolka-Krstilovica:19,20,21,22,23,24,25 Upotrebljiv -loše stanje 2600

Kitka-Sobina:4,5,7,10,17 Upotrebljiv-loše stanje 4400

Biljanica-Ristin kladanac:152,153,154,155,156 Upotrebljiv-loše stanje 2340

Oblička sena-Ristin kladanac:146,147,150,151,159,160,161 Upotrebljiv -loše stanje 5880

Urmanica-Oblik:143,144,145 Uporebljiv-srednje stanje 3900

Ukupno kamionski put bez kolovozne konstrukcije 49235

Ukupna dužina putne mreže u GJ 92060

Ukupna dužina puteva koji prolaze kroz šumski kompleks ili pored njega prolaze (tangiraju ga), iznosi: 92,06km. Gustina putne mreže za gazdinska jedinice iznosi:

16,58m/ha. Na osnovu dužine puteva i ukupne površine, gustina putne mreže od 16,58m/ha predstavlja dovoljnu, otvorenost gazdinske jedinice koja pripada

brdsko-planinskom području. Ako se uzme u obzir i asfaltni put Vranje-Vlase u dužini od 24,0km, prosečna otvorenost iznosi 20,91km/ha.

Putni pravaci Vlase-Dragobužde, Vranje-Mečkovac-Klašnice su javni asfaltni putevi, koji u svom potezu prolaze kroz gazdinsku jedinicu, a njihova dužina iznosi

10,66km.

Ostali putni pravci su podeljeni na puteve sa kolovoznom konstrukcijom (tvrdi kamionski putevi) i putevi bez kolovozne konstrukcije (meki kamionski putevi).

Putevi sa kolovoznom konstrukcijom su evidentirani na 32,17km, svi su upotrebljivi, a po kvalitetu su: u dobrom, srednje dobrom i lošem stanju.

Putevi bez kolovozne konstrukcije evidentirani su na 49,24km, svi su upotrebljivi, kvalitativno neki su u lošem, a neki u srednjem stanju.

5.12. Fond i stanje divljači - uslovi i mogućnost za razvoj

Gazdinska jedinica “Granična šuma“ nalazi se u sastavu lovišta “Južna Morava“, kojim gazduje Lovački savez, preko lovačkog udruženja “Fazan“ iz Vranja.

Lovište “Južna Morava“ prostire se na ukupnoj površini od 82491,00ha i prostire se na teritoriji Opštine Vranje. Lovište je ustanovljeno rešenjem ministra

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede broj: 324-02-00371/14-94-06. Lovištem se gazduje na osnovu važeće lovne osnove, čiji je rok važenja do

31.03.2019.godine.

Ukupna lovna površina lovišta je 73755,0ha, a nelovna površina je 8736,0ha. U lovno - produktivne površine ubrajaju se šume i šumsko zemljište, livade i pašnjaci. U

lovno-neproduktivne površine ubrajaju se površne na kojima je prisustvo divljači nepoželjno ili štetno i na ovim površinama divljač se štiti i koristi, ali se ne

gaji. U ove površine ubrajaju se šumski rasadnici, neograđeni voćnjaci, bašte oko kuća i naselja, ribnjaci, tereni izloženi poplavama. Područje lovišta je

brdsko-planinsko, gde je najniža nadmorska visina 346mnv, a najviša nadmorska visina 1922mnv.

U lovištu gajene divljači su: srna, divlja svinja, zec, poljska jarebica i fazan. Pored ovih gajenih postoje i sledeće lovostajem zaštićene divljači: jazavac, dilja mačka,

kuna zlatica, kuna belica, prepelica, grlica, divlja patka, divlji golub, sojka, jastreb kokošar. Pored lovom zaštićenih divljači, u lovištu su prisutne i divljači

van režima zaštite: vuk, šakal, lisica, tvor, siva vrana, svraka.

Srna: nalazi se u IV bonitetu, lovno produktivna površina iznosi 20000,0ha, optimalna brojnost je 600kom.

Divlja svinja: nalazi se u II bonitetu, lovno produktivna površina iznosi 20000,0ha, optimalna brojnost je 200kom.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zec: nalazi se u III bonitetu, lovno produktivna površina iznosi 50000,0ha, optimalna brojnost je 5500kom.

Poljska jarebica: nalazi se u III bonitetu, lovno produktivna površina iznosi 25000,0ha, optimalna brojnost je 5000kom.

Fazan: nalazi se u IV bonitetu, lovno produktivna površina iznosi 5710,0ha, optimalna brojnost je 400kom.

Na površini celog lovišta izgrađeni su lovni, lovno-tehnički, lovno-proizvodni objekti u proteklom periodu, i to:

Stabilna čeka-osmatracnica 18kom.

Čeka na drvetu 21kom.

Hranilišta za şrne 24kom.

Hranilišta za divlje svinje 11kom.

Solišra 35kom.

Hraništa za fazane i poljske jarebice100kom.

Pojilišta 10kom.

Prihvatilišta za fazane 1kom.

Lovačka doma 2kom.

5.13. Stanje zaštićenih delova prirode

Odredbom člana 9. i člana 102. Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS “, broj 36/2009, 88/2010 , 91/2010i 14/2016), i člana 33. i 34. Zakona o zaštiti životne

sredine (“Službeni glasnik RS “, broj 135/04), određeno je da organizacija za zaštitu prirode, tj. Zavod za zaštitu prirode Srbije utvrđuje uslove zaštite i daje

podatke o zaštićenim prirodnim dobrima u postupku izrade prostornih i drugih planova, odnosno osnova (šumskih, vodoprivrednih, lovnih, ribolovnih i dr.) i

druge investiciono - tehničke dokumentacije.

Nakon uvida u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara Srbije koji vodi Zavod utvrđeno je da se predmetno područje ne nalazi unutar zaštićenog područja,

ekoloških mreža niti u prostoru prirodnih dobara.

5.14. Spomenici kulture

Na teritoriji ove gazdinske jedinice na granici između 35 i 36 odelenja, deo odeljenja-čistine 35-1, nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja, na antičkim temeljima

poznatog pod imenom Markova Kula - Kale (kale - turc. tvrđava). Pretpostavlja se da ga je podigao vizantijski car Justinijan I u VI veku, ali je do sada ova

tvrđava sigurno više puta rušena i obnavljana kroz istoriju. Ostaci ove tvrđave nalaze se na samo 3 - 4km severno od Vranja i sa turističkog aspekta svakako

bi trebalo da ima veći značaj.

5. 15. Opšti osvrt na zatečeno stanje šuma

Na osnovu zatečenog stanja šuma i šumskog zemljišta može da se konstatuje sledeće:

Prema nameni, sve šume ove gazdinske jedinice svrstane su u nekoliko namenskih celina: 10-proizvodnja tehničkog drveta, 17-semenska sastojina, 26-zaštita

zemljišta od erozije i 66-stalna zaštita šuma (izvan gazdinskog tretmana).

- Ukupna površina gazdinske jedinice iznosi 5551,62ha, što je veća površina u odnosu na predhodno uređivanje za 12,01ha.

- Obraslo zemljište zauzima 5154,02ha ili 92,8% od ukupne površine gazdinske jedinice.

- Neobraslo zemljište (šumsko zemljište, neplodno zemljište, zemljište za ostale svrhe) zauzima površinu od 397,60ha ili 7,2% od ukupne površine ove

gazdinske jedinice.

- Ukupna zapremina gazdinske jedinice iznosi 1082802,2m3, a ukupan zapreminski prirast 24490,3m3.

- Prosečna zapremina po hektaru iznosi 210,1m3/ha, a prosečan zapreminski prirast 4,8m3/ha i procenat prirasta 2,3%.

Namenska celina 10 je nosilac zapremine, ujedno i proizvodnje, a nalazi se na površini od 3977,09ha ili 77,2% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna

zapremina namenske celine 10 je 1014579,0m3 ili 93,7% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast namenske celine 10 iznosi

23143,4m3 ili 94,5% od ukupnog zapreminskog prirasta gazdinske jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Namenska celina 17 nalazi se na površini od 3,86ha ili 0,1% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna zapremina namenske celine 17 je 1528,7m3 ili

0,1% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast namenske celine 17 iznosi 24,9m3 ili 0,1% od ukupnog zapreminskog prirasta

gazdinske jedinice.

Namenska celina 26 nalazi se na površini od 926,28ha ili 18,0% ukupne obrasle površine gazdinske jedinice. Ukupna zapremina namenske celine 26 je 66694,5m3 ili

6,2% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Ukupan zapreminski prirast namenske celine 26 iznosi 1322,0m3 ili 5,4% od ukupnog zapreminskog prirasta

gazdinske jedinice.

Namenska celina 66 nalazi se na 246,79ha ili 4,8% obrasle površine, bez učešća u zapremini.

U gazdinskoj jedinici je formirano 40 gazdinskih klasa, a među njima su najznačajnije: 10.351.421 sa učešćem u površini od 39,9%, 10.360.421 sa učešćem od

17,7%, 26.362.421 sa učešćem od 7,6%, 10.361.421 sa učešćem od 3,2%, 66.267.241 sa učešćem od 3,5%, itd.

U ovoj gazdinskoj jedinici, stanje sastojina po poreklu je na zadovoljavajućem nivou:

Visoke sastojine zastupljene su na 45,3% (2334,32ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 295,4m3/ha, tekući zapreminski

prirast iznosi 5,8m3/ha, a procenat tekućeg zapreminskog prirasta u odnosu na zapreminu iznosi 1,9%.

Izdanačke sastojine zastupljene su na 38,2% (1970,57ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 139,3m3/ha, tekući


Veštački podignute sastojine zastupljene su na 8,3% (425,45ha) obrasle površine gazdinske jedinice. Prosečna zapremina ovih sastojina iznosi 279,2m3/ha, tekući


Šikare čine 176,89ha (3,4%) obrasle površine gazdinske jedinice.

Šibljaci čine 246,79ha (4,8%) obrasle površine gazdinske jedinice.

I stanje po očuvanosti je srednje zadovoljavajuće:

Očuvane sastojine čine 43,1% (2219,19ha) obrasle površine, prosečna zapremina očuvanih šuma iznosi 272,9m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 6,9m3/ha, a

procenat prirasta u zapremini iznosi 2,5%.

Razređene sastojine čine 30,8% (1588,24ha) obrasle površine, prosečna zapremina razređenih šuma je 272,8m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 5,3m3/ha, a


Devastirane sastojine čine 17,9% (922,91ha) obrasle površine, prosečna zapremina devastiranih šuma je 47,5m3/ha, tekući zapreminski prirast iznosi 0,8 m3/ha, a


Šikare čine 3,4% (176,89ha) obrasle površine.

Šibljaci čine 4,8% (246,79ha) obrasle površine.

Stanje sastojina po mešovitosti je sledeće. Čiste sastojine dominiraju, a mešovitih sastojina ima manje, mada su mešovite sastojine otpornije na fitopatološka i

entomološka oboljenja.

Čiste sastojine čine 78,0% (4017,57ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina čistih sastojina iznosi 243,7m3/ha, tekući zapreminski

prirast iznosi 5,3m3/ha, a procenat prirasta u zapremini je 2,2%.

Mešovite sastojine čine 13,8% (712,77ha) površine obraslog zemljišta gazdinske jedinice. Prosečna zapremina mešovitih sastojina iznosi 143,7m3/ha, tekući

zapreminski prirast je 4,4m3/ha, a procenat prirasta u zapremini iznosi 3,1%.

Šikare čine 3,4% (176,89ha) obrasle površine.

Šibljaci čine 4,8% (246,79ha) obrasle površine.

Ako posmatramo rekapitulaciju po vrstama drveća, za gazdinsku jedinicu dolazimo do zaključka da su lišćarske vrste zastupljene sa 967945,0m3 odnosno 89,4% od

ukupne zapremine gazdinske jedinice. Bukva je najzastupljenija vrsta sa ukupnom zapreminom od 937305,1m3 odnosno 86,6%.

Četinarske vrste u ovoj gazdinskoj jedinici zastupljene su sa 114857,2m3 odnosno 10,6% od ukupne zapremine gazdinske jedinice. Smrča je druga zastupljena vrsta

na nivou gazdinske jedinice, sa ukupnom zapreminom od 71034,2m3 odnosno 6,6%.

Na osnovu prikaza stanja zapremine po stepenima Bioleja može se zaključiti da je najveći deo drvne zapremine, ove gazdinske jedinice, skoncentrisan u srednje

debelom materijalu (41,3%), tanak materijal obuhvata (32,3%), a jak materijal obuhvata (26,4%).

Dobna struktura (visoke bukove sastojine su najdominantnije) odstupa od normalnog razmera dobnih razreda, sa velikom koncetracijom zrelih, prezrelih i

dozrevajućih sastojina, a samim tim je i delimično ugrožena trajnost prinosa po površini. Evidentan je nedostatak mladih, srednjodobnih sastojina. Zbog

Mihaila Pupina 113

Beograd


znatnog učešća površina u VI i VII dobnom razredu u sastojinama visoke bukve (GK: 10.351.421) u ovom uređajnom periodu planirana je značajna površina

za obnavljanje.

Na osnovu sagledanih podataka vezanih za zaštitu šuma, može se konstatovati da je ova gazdinska jedinica najviše zastupljena u V stepenu ugroženosti od požara

(dominiraju bukove sastojine), što znači da ove sastojine nisu ugrožene od požara, ali mere zaštite šuma od požara moraju se sprovoditi.

Prema iskazu površina stanje neobraslih površina je sledeće:

Šumsko zemljište 218,83ha

Neplodno zemljište 10,17ha

Zemljište za ostale svrhe 168,60ha

Ukupno GJ 397,60ha

Površina neobraslog zemljišta je 7,2%, a obraslo zemljište zauzima 92,8%, što predstavlja zadovoljavajići odnos, a samim tim nema potrebe za naknadnim

pošumljavanjem čistina.

GJ “Granična šuma“ ulazi u sastav lovišta “Južna Morava“ koje se prostire na teritoriji opštine Vranje, sa kojim gazduje Lovačko Udruženje “Fazan“ iz Vranja.

Ukupna otvorenost gazdinske jedinice, šumskim komunikacijama, iznosi 16,58m/ha.

Stanje sastojina u gazdinskoj jedinici je zadovoljavajuće, poboljšano je u odosu na pethodno uređivanje. Prosečna zapremina po hektaru je od 208,9m3/ha prošlom

onovom, povećana na 210,1m3/ha, prirast je sa 4,7m3/ha uvećan na 4,8m3/ha. A izgradnjom i održavanjem, šumskih puteva ukupna gustina putne mreže je

sa 15,90m/ha, povećana na 16,58m/ha.

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE

6.1. Uvodne informacije i istorijat gazdovanja

Intenzivni radovi na gajenju i obnovi šuma na širem području počinju već od 1947. godine. Od 1947 - 1959 godine bagremom je pošumljena površina od 124,96ha,

dok je sadnicama crnog bora pošumljeno 15,10ha.

Prvo uređivanje kompleksa ove gazdinske jedinice urađena je od strane Biroa za projektovanje u šumarstvu iz Beograda, 1959. godine.

Trebalo bi navesti neke od planiranih i izvršenih radova iz tog perioda. U proleće 1959. godine vršeno je podsađivanje jelom i smrčom na mestu zvano "Jovanov

Grob" i "Gradište" na površini od 38,0ha, što je dalo dobre rezultate samo u uslovima veće razbijenosti sklopa.

U tom periodu prinos za visoke bukove sastojine određen je po metodu minimalnih zapremina posle seče kombinovanim sa sečivim prinosom po stanju sastojine, a na

bazi probne doznake, pri čemu je uzet u obzir 5-to godišnji prirast. Ukupan prinos za uređivanje 1970.godine, određen je na 152190,00m3.

Na primer u tom periodu urađeni su sledeći šumsko uzgojni radovi, koji su bili bitni za sva sledeća gazdovanja:

pošumljavanje čistina na 60,50 ha borovim, jelovim i smrčevim sadnicama;

unošenje četinara u bukovim sastojinama na 242,00 ha sa jelom i smrčom;

resurekcija bagrema na površini od 47,00 ha;

čišćenje izdanačkih sastojina na 49,70 ha;

popunjavanje kultura na površini od 44,56 ha;

U toku tog uređajnog elaborata podignuto je i dosta kultura, od čega jedan deo rekonstrukcijom, a drugi deo pošumljavanjem čistina.

Prema evidenciji dobijenoj od Šumske uprave Vranje o izvršenim redovnim radovima na gajenju šuma kao i o infrakstrukturnim radovima, nameće se zaključak da je

u predhodnim uređajnom razdobljima urađeno malo.

Do sada su prikazani samo neki karakteristični radovi za prethodne periode, a detaljnije prikaze gazdovanja u predhodnom uređajnom periodu biće preciznije

obrađene u sledećim stavkama sa uporednim prikazom u odnosu na podatke dobijene novim premerom i prikazom podataka o izvršenju planiranih radova.

Ovo je sedmo uređivanje gazdinske jedinice, terenski podaci su prikupljeni u leto 2018. godine, a važnost osnove je od 01.01.2020. godine. Osnova je urađena po

jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojim gazduje JP “Srbijašume “ - Beograd, koristeći Kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije

i isti podaci su mehanografski obrađeni.

Trenutno deo gazdinske jedinice pripada delu Kopnene zone bezbednosti, pojas u predelu granice sa AP Kosovo i Metohija.

6.2. Promena šumskog fonda

6.2.1. Promena šumskog fonda po površini

Promene šumskog fonda po površini prikazane su sledećom tabelom:

Godina

uređivanja

Ukupna

površina Šuma

Šumske

kulture

Šumsko

zemljište

Neplodno

zemljište

Ostalo

zemljište

Tuđe

zemljište Zauzeće

ha ha ha ha ha ha ha ha

2009 5539.61 5070.05 19.37 348.99 21.21 79.99 232.8

2018 5551.62 5149.66 4.36 218.83 10.17 168.60 192.32

Razlika 12.01 79.61 -15.01 -130.16 -11.04 88.61 -40.48

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ukupna površina gazdinske jedinice u odnosu na uređivanje iz 2009 godine se povećana je za 12,01ha. Prilikom uređivanja ukupna površina gazdinske jedinice

dobijena je popisom svih katastarskih parcela koje se vode na JP“Srbijašume“.

Što se tiče kategorizacije vrste zemljišta, povećanje površine pod šumom je uzrokovano smanjenjem šumskih kultura, koje su prerasle starosnu granicu od 20 godina,

a i određene površine šumskog zemljišta prilikom ovog uređivanja, su sada vođene kao šume, obrasle su (nisu više čistine). Razlika između površina

neplodnog zemljišta i zemljišta za ostale svrhe, je rezultat različitog kategorisanja neobraslog zemljišta u odnosu na prošlo uređivanje.

6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

Tabelom su prikazane očekivane zapremine na osnovu evidencije posečene zapremine po planu izvršenih seča:

Vrsta

drveća

2009. godina

Ostvareni

prinos

Očekivana

zapremina

2018.

godina Razlika

ostvarene i

očekivana

zapremina Zapremina

Zapreminski

prirast

9 god.

Zapremina

m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bukva 944468.8 176465.7 108943.6 1011990.9 937305.1 -74685.8

Grab 4483.0 1079.1 97.7 5464.4 4315.6 -1148.8

O.T.L. 1158.9 324 1482.9 1457.6 -25.3

Kitnjak 11899.3 2004.3 407.5 13496.1 12427.3 -1068.8

Jasika 2748.9 697.5 3446.4 4406.3 959.9

Bagrem 1156.2 225 1381.2 4325.3 2944.1

O.M.L. - 498.7 498.7

Cer 2081.2 449.1 2530.3 2068.9 -461.4

Trešnja 335.6 63.9 399.5 447.4 47.9

P.jasen 113.3 23.4 136.7 13.1 -123.6

P.javor 43.4 9 52.4 -52.4

B.jasen 30.3 6.3 36.6 -36.6

Klen 18.8 4.5 23.3 22.9 -0.4

P.brest 8.2 1.8 10.0 -10.0

C.jasen 4.2 1.8 6.0 36.2 30.2

Javor 0.4 0 0.4 509.3 508.9

Grabić 263.2 74.7 337.9 110.7 -227.2

Breza 0.7 0.7

Smrča 51335.9 19195.2 4754.8 65776.3 71034.2 5257.9

Crni bor 16299.4 6974.1 90.6 23182.9 16541.6 -6641.3

Beli bor 5138.1 1822.5 106.1 6854.5 4225.4 -2629.1

Jela 10330.3 2890.8 455.8 12765.3 10804.4 -1960.9

Duglazija 7723.1 2795.4 102.0 10416.5 8697.2 -1719.3

Ariš 3695.6 720 6.2 4409.4 3554.3 -855.1

Borovac 59.2 42.3 101.5 -101.5

Uk GJ 1063395.3 215870.4 114964.3 1164301.4 1082802.2 -81499.2

Mihaila Pupina 113

Beograd


Evidencije seča vršene su na dva načina. Prva evidencija na osnovu ukupno posečene zapremine na osnovu planova seča i njihove evidencije, i to je zapremina od

114964,3m3, a druga evidencija je evdencija bespravnih seča, na osnovu procenjene posečene zapremine u predelu Kopnene zone bezbednosti od

34196,3m3 u bukvi. Na osnovu zbirnih evidencija ukupno posečena zapremina iznosi 149160,6m3.

Kada se ukupno posečena zapremina odbije od zapremine premerene prethodnim uređivanjem, dobija se očekivana zapremina od 1130105,3m3. Izmerena ukupna

zapremina sadašnjim premerom iznosi 1082802,2m3, a razlika između merene i očekivane zapremine iznosi -47302,9m3. Ovolika razlika u zapremini je

zadovoljavajuća pošto iznosi 4,4% od merene zapremine.

6.3. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadašnjem gazdovanju

6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma

Uporedni prikaz plana gajenja i izvršenih radova na osnovu dostavljene evidencije prikazan je sledećom tabelom:

Vrsta rada Planirano Ostvareno

ha ha %

veštačko pošumljavanje goleti 63.59 2.00 3.1

veštačko pošumljavanje sadnjom 60.03

popunjavanje veštačkih kultura sadnjom 24.72

seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 60.03

okopavanje i prašenje u kulturama 247.24 4.00 1.6

čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 54.6

čišćenje u mladim kulturama 57.22 11.17 19.5

obnavljanje oplidnim sečama 581.52 439.01 75.5

prorede 2553.45 1530.02 59.9

Ukupno 3702.4 1986.20 53.6

Iz navedenog uporednog prikaza planiranih i izvršenih radova na gajenju šuma konstatuje se da su planirani radovi izvršeni sa 53,6%. Planovi na gajenju u celini su

izvršeni sa nedovoljnim intezitetom.

Posmatrano pojedinačno: radovi na prirodnoj obnovi, oplodne seče u jednodobnim šumama su izvršeni sa 75,5%. Planirani radovi na podizanju novih šuma,

pošumljavanje čistina izvršeni su sa svega 3,1%, dok radovi na rekonstrukciji šuma i prateći radovi na gajenju za te površine nisu izvršeni.

U okviru planirane nege šuma, izvršene su prorede sa 59,9%, okopavanje i prašenje sa svega 1,6%, čišćenje mladih kultura izvršeno je sa 19,5%, a ostali radovi na

negi nisu izvršeni.

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

Tabelom su prikazane evidencije seča vezane za glavni prinos:

Glavni prinos

Vrsta Redovni prinos Slučajni prinos Bespravne

seče

Vanredni

prinos Ukupno

ha m³ ha m³ m³ ha m³ ha m³

Kitnjak 2.09 252.0 2.09 252.0

Grab 0.64 77.1 0.64 77.1

Jela 3.40 67.8 0.28 50.5 3.68 118.3

Smrča 0.90 26.9 0.9 26.9

Bukva 426.38 49373.5 3.55 399.3 199.9 1.77 206.8 431.7 50179.4

Ukupno 429.11 49702.6 7.85 494.0 199.9 2.05 257.3 439.01 50653.7

Evidencjom seče obnavljanja su izvršene na ukupnoj površini od 439,01ha, sa prinosom od 50653,7m3.

Tabelom su prikazane evidencije seča vezane za prethodni prinos:

Predhodni prinos

Vrsta Redovni prinos Slučajni prinos

Bespravne

seče

Vanredni

prinos Ukupno

ha m³ ha m³ m³ ha m³ ha m³

Smrča 29.39 3552.3 55.16 753.3 16.8 9.10 405.6 93.65 4727.8

Bukva 1280.24 56089.5 75.09 1188.7 387.3 29.57 1098.6 1384.90 58764.1

Duglazija 9.59 67.7 0.90 34.3 10.49 102.0

Beli bor 1.53 106.1 1.53 106.1

Crni bor 1.80 90.6 1.80 90.6

Jela 1.37 46.3 83.3 24.18 207.9 25.55 337.4

Kitnjak 0.25 10.6 2.7 3.20 142.2 3.45 155.4

Ariš 0.20 6.2 0.20 6.2

Grab 8.45 15.9 4.7 8.45 20.6

UKUPNO: 1321.25 59794.5 141.82 2132.5 494.7 66.95 1888.4 1530.02 64310.1

Evidencijim proredne seče su izvršene na ukupnoj površini od 1530,02ha, sa prinosom od 64310,1m3.

Evidencije seča ukupno:

Vrste

drveća

PLANIRANO

Ukupno planirano

OSTVARENO

Ukupno ostvareno Razlika planirano-

ostvareno Glavni prinos Prethodni prinos Glavni prinos Prethodni prinos Vanredni

prinos

Bespravne

seče

m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 m3 m3 ha m3 %

grab 122.6 310.8 433.4 77.1 0.64 15.9 8.45 4.7 97.7 9.09 335.7 22.5

cer 10.6 17.1 27.7 27.7 0.0

otl 10.6 10.6 10.6 0.0

kitnjak 727.8 217.6 945.4 252 2.09 10.6 3.45 142.2 2.7 407.5 5.54 537.9 43.1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrste

drveća

PLANIRANO

Ukupno planirano

OSTVARENO

Ukupno ostvareno Razlika planirano-

ostvareno Glavni prinos Prethodni prinos Glavni prinos Prethodni prinos Vanredni

prinos

Bespravne

seče

m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 ha m3 m3 m3 ha m3 %

jasika 229.4 229.4 229.4

breza 0.0 0.0

bukva 73654.5 72371.1 146025.6 49772.8 431.7 57278.2 1384.9 1305.4 587.2 108943.6 1816.6 37082.0 74.6

jova 0.0 0.0

javor 0.0 0.0

smrča 5005.5 5005.5 26.9 0.9 4305.5 93.65 405.6 16.8 4754.8 94.55 250.7 95.0

c.bor 1626.5 1626.5 90.6 1.8 90.6 1.8 1535.9 5.6

b.bor 432.6 432.6 106.1 1.53 106.1 1.53 326.5 24.5

jela 674.5 674.5 67.8 3.68 46.2 25.55 258.5 83.3 455.8 29.23 218.7 67.6

duglazija 555.5 555.5 67.7 10.49 34.3 102.0 10.49 453.5 18.4

ariš 336.4 336.4 6.2 0.2 6.2 0.2 330.2 1.8

borovac 5.8 5.8 5.8

Ukupno 74526.1 641.55 81782.8 2553.45 156308.9 3195.0 50196.6 439.01 61927.0 1530.02 2146.0 694.7 114964.3 1969.03 41344.6 73.5

Prethodnom osnovom gazdovanja šumama (2010-2019) planiran je ukupni prinos od 156308,9m3. Na osnovu dostavljene evidencije o izvršenim sečama, ukupno je

evidentiran, realizovani prinos u iznosu od 114964,3m3 ili 73,5% od planiranog etata. Od toga redovnim sečama (glavne i proredne) posečeno je

109497,1m3, ukupno slučajni prinos evidentiran je sa 2626,5m3, ukupno vanredni prinos evidentiran je sa 2146,0m3, a bespravne seče sa 694,7 m3

Ukupan ostvareni etat u sečama obnavljanja izvršen je sa 50653,7m3 ili 68,0%. Realizacija prethodnog prinosa, iznosi 64310,1m3 ili 78,6%.

Što se tiče bespravnih seča vezanih za pojas kopnenene zone bezbednosti, pošto se gazdinska jedinica “Granična šuma“ graniči sa autonomnom pokrajnom Kosovo i

Metohija, situacija je složena. Na tom greničnom potezu, bespravne seče su evidentirane po principu procenjene drvne zapremine, koja je posečena na

odredjenoj površini, i to u potezu odeljenja od 127 do 139 odeljenja u gazdinskoj jedinici. Na osnovu tih procenjenih posečenih zapremina u periodu

2010.godine do 2018.godine došlo se do podatka od oko 34196,3m3 bukve koja je posečena. U navedenim odeljenjima zbog nedovoljne bezbednosti u

prethodnom periodu ukupno posečena zapremina je procenjena.

Ako se zbirno prikažu sve izvršene seče: evidentirane po izvršenju od 114964,3m3, kao i procenjene posečene zapremine na delu kopnene zone bezbednosti od

34196,3m3 dobija se posečena zapremina od 149160,6m3.

6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici šuma dužni da preduzmu mere radi zaštite šuma od požara i drugih elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i

drugih šteta.

Zaštita šuma vršena je u okviru redovnih mera gazdovanja, poštujući stav da dobro negovane šume postižu potrebnu stabilnost, vitalnost, kao i fiziološku otpornost na

štetne uticaje.

U prethodnom periodu vršena su aktivna dežurstava u vreme pojačane opasnosti od izbijanja šumskih požara. U većini slučajeva gde su sastojine bile ugrožene od

snegoloma i vetroizvala, kao i pojedinačna stabla četinara koja se suše, izvršene su sanitarne seče.

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda

Radovi na korišćenju ostalih šumskih resursa (sakupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova, pečuraka itd.) nisu evidentirani u prethodnoj osnovi, pa se može

konstatovati da nije ni bilo organizovano korišćenje istog.

6.3.5. Dosadašnji radovi na održavanju i izgradnji šumskih komunikacija

U prethodnom uređajnom periodu planirana je izgradnja i rekonstrukcija šumskih puteva. Planirani putevi su izgrađeni, a to su pravci: Gradište-Šiljegarnik kao

kamionski put bez kolovozne konstrukcije u dužini od 3375,0m, put Stambolka-Krstilovica kao kamionski put bez kolovozne konstrukcije u dužini od

2600,0m, put Krivo drvo-Kitka deo kao kamionski put sa sa kolovoznom konstrukcijom u dužini od 980,0m. Izgradnja pueva ukupno iznosi 6955,0m. Pored

izgrađenih putnih pravca, rekonstruisan je i put Krivo drvo-Kitka u dužini od 3760,0m, a ostali putni pravci bez kolovozne konstrukcije su održavani, a

njihovo stanje je zadovoljavajuće.

Ovako izgrađena putna mreža omogućava ostvarivanje svih planiranih radova, kako na korišćenju šuma tako i na gajenju šuma.

6.3.6. Ocena dosadašnjeg gazdovanja

Prikaz promena šumskog fonda i dosadašnjeg gazdovanja šuma na osnovu raspoložive evidencije ukazuje na nekoliko opštih zaključaka i konstatacija:

- Ukupna površina gazdinske jedinice se uvećana za 12,01ha;

- Zapremina dobijena premerom manja je od očekivane za 47302,9m3, a zajedno sa evidencijom bespravnih seča koje su evidentirane u pojasu kopnene

zone bezbednosti;

- Ukupno planirani radovi na gajenju šuma su izvršeni sa 53,6%;

- Plan korišćenja šuma, ostvaren je po evidenciji gazdovanja sa 73,5%;

- Radovi na izgradnji šumskih puteva su rađeni i to u dužini 6955,0m, a rekonstruisani su i meki kamionski putevi u dužini od 3760,0m,

Napred iznete konstatacije jasno ukazuju da su radovi na gajenju, korišćenju, izgradnji šumskih komunikacija bili intenzivni i da su obezbedili biološku stabilnost

čitavog kompleksa.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA Poglavlje planiranja unapređivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma biće bliže obrazloženo u stavkama:

mogući stepen i dinamika unapređivanja stanja i funkcija šuma;

ciljevi gazdovanja šumama;

mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama;

planovi gazdovanja;

7.1. Ciljevi gazdovanja šumama

7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja

Analizirajući sadašnje i buduće potrebe i zahteve u odnosu na ove šume, i u tom kontekstu, karakteristike i potencijale ovih šuma, treba planirati osnovne pravce

razvoja ovog šumskog područja, koji podjednako zadovoljavaju potrebe i interese društvene zajednice i preduzeća koje gazduje ovim šumama.

Kao glavno opredeljenje i orijentacija, te koncepcijski razvoj za ovo, a i za sledeća dva, tri uređajna razdoblja može biti sadržano u pretpostavci - unapređivanja i

kvalitetnog korišćenja ukupnih potencijala šumskog prostora gazdinske jedinice u skladu sa svim društvenim potrebama. Ovakvom orijentacijom se

obezbeđuje najširi društveni interes preduzeća koje upravlja šumama kao i interes ostalih preduzeća čija se delatnost zasniva na korišćenju pojedinih

proizvoda ili funkcija šuma ove gazdinske jedinice. Polazeći od ove orijentacije, potencijala šuma i šumskog zemljišta, i potrebe da se aktivira i unapredi

sadašnji stepen korišćenja potencijala šumskog prostora, mogu se planirati sledeći pravci razvoja:

povećane biološke stabilnosti ekosistema

unapređenje specifičnih društveno - potrebnih funkcija šuma (zaštita zemljišta, vodozaštita šuma itd.)

unapređenje proizvodnje i korišćenje drvne zapremine sa ciljem da se ostvari optimalno korišćenje proizvodnih potencijala zemljišta u skladu sa

osnovnom namenom i ostalim funkcijama šuma

7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama

Posebni ciljevi gazdovanja šumama proističu iz opštih ciljeva i uslovljeni su osobenostima gazdinske jedinice, a koji proizilaze iz stanišnih i sastojinskih prilika.

Posebni ciljevi gazdovanja šumama za ostvarenje planskih zadataka:

Namenska celina 10 – proizvodnja tehničkog drveta

Popravka postojećeg stanja i njegovog dovođenja u optimalno ili približno optimalno stanje povećanjem prosečne zapremine

Smanjiti učešće razređenih sastojina

Popravka debljinske strukture uvećanjem učešća kvalitetnog materijala iznad 50 cm

Popravka smeše u mešovitim sastojinama lišćera i četinara

Prevođenje izdanačkih sastojina u visoki uzgojni oblik

Nega postojećih sastojina

Podržavanje prirodnog obnavljanja i zaštite šuma

Priprema i zaštita šuma pre prevođenja u visoki uzgojni oblik

Namenska celina 17 – semenska sastojina

Poboljšanje sastojina i jačanje proizvodne snage zemljišta

Proizvodnja kvalitetnog semena

Mihaila Pupina 113

Beograd


Namenska celina 26 – zaštita zemljišta I stepena

Poboljšanje sastojina i jačanje proizvodne snage zemljišta

Nega sastojina, kako bi sastojine postigle ophodnju.

Namenska celina 66 – stalna zaštita zemljišta

Šibljaci grabića i leske nalaze se u ovoj gazdinskoj jedinici na površini od 246,79ha i edafski su uslovljeni i prepušteni spontanom prirodnom razvoju i u

njima se neće sprovoditi gazdinske mere.

Neobraslo zemljište:

Sadašnji odnos obrasle i neobrasle površine iznosi 92,8 : 7,2, a optimalan odnos je 93,0 : 7,0. što znači da optimalna pošumljenost već postoji

U ovom uređajnom periodu nisu planirana pošumljavanja čistina.

Tehnički ciljevi

1. Dugoročni ciljevi:

plansko otvaranje šumskog kompleksa izgradnjom mreže puteva

maksimalno mehanizovati sve radne procese u cilju racionalizacije svih faza rada

maksimalna produktivnost rada uz minimalne troškove

stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova za uvođenje novih tehnologija

2. Kratkoročni ciljevi:

rekonstrukcija postojećih puteva i prevođenje mekih kamionskih u kamionske tvrde puteve

prisustvo zaposlenih stručnim seminarima i druga usavršavanja.

Opštekorisni ciljevi

Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-

zdravstvene, turističko-rekreativne, privredne, nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije.

7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja

Prema stanju šuma i ekonomskim mogućnostima gazdinstva, a uzimajući u obzir stabilnost i procenu mogućnosti celokupnog ekosistema, sve mere se dele na:

1. Uzgojne mere,

2. Uređajne mere.

7.2.1. Uzgojne mere

Izbor sistema gazdovanja

Uzgojne mere su definisane načinom obnavljanja i negovanja sastojina. U odnosu na dosadašnje gazdovanje šumama i stanja sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici,

a prema biološkim osobinama određenih vrsta drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja:

1. Sastojinsko (oplodna seča kratkog perioda za podmađivanje do 20 godina), primenjivaće se u visokim i izdanačkim (očuvanim i razređenim) sastojinama

bukve i sastojinama hrastova.

2. Sastojinsko (čista seča) sa veštačkim pošumljavanjem posle izvršenih čistih seča (rekonstrukcija) primenjivaće se devastiranim sastojinama.

3. Sastojinsko (čista seča) sa pošumljavanjem izvršiće se u veštački podignutim sastojinama (vrsta drveća koja nije na svom staništu), ako se ne stvore

uslovi za prirodno obnavljanje.

4. Sastojinsko (čista seča) u izdanačkim sastojinama bagrema, breze i jasike, i graba.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izbor uzgojnog i strukturnog oblika

Za većinu sastojina ove gazdinske jedinice određen je visoki uzgojni oblik, osim za šibljake kao edafski i orografski uslovljene zajednice koje se i dalje zadržavaju i

stavljaju izvan tretmana.

Što se tiče strukturnog oblika kod jednodobnih sastojina (lišćara), većina sastojina, treba i dalje održavati njihovu jednodobnost. Kod nekih sastojina u gazdinskoj

jedinici prisutana je mešovitost lišćarskih i četinarskih vrsata, a treba težiti ka njihovoj raznodobnosti.

Izbor vrsta drveća

Prilikom izbora vrsta drveća rukovodimo se biološkim osobinama vrste, ekološko-proizvodnim osobinama staništa, a takođe i ekonomskim ciljevima za postizanje

najveće proizvodnje najboljeg kvaliteta.

Treba se rukovoditi principom autohtonosti, forsirati vrste drveća koje se na datom staništu nalaze od prirode, u našem slučaju to su lišćarske vrste bukva, javor,

kitnjak, itd. Potrebno je uzeti u obzir stanje staništa, eventualne promene zemljišta (vlažnost, dubina, hemijski sastav, itd.) koje mogu nastati u međuvremenu

tako da treba forsirati što veću mešovitost unešenih, pošumljenih vrsta: smrče, duglazije, jele sa bukvom.

U ovoj gazdinskoj jedinici ima dosta površina koje su: pošumljene, popunjene-podsađene sastojine ili je urađena rekonstrukcija. Većina veštački podignutih sastojina

je smrča, a skoro sve veštački podignute sastojine su dobrog kvaliteta. Sastojine smrče, jele, duglazije, ariša, crnog i belog bora, su veštački podignute

sastojine koje treba negovati.

Izbor načina seče i obnavljanja

Način obnavljanja, pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu, osobina staništa, od strukturnog oblika budućih sastojina, ekonomskih

prilika.

Za sastojine ove gazdinske jedinice određuju se sledeći načini obnavljanja i korišćenja šuma:

1. Sastojinsko-oplodna seča kratkog perioda za obnavljanje za gazdinske klase: 10.301.313, 10.304.313, 10.306.313, 10.307.313, 10.351.421, 10.360.421,

10.361.421, 26.351.421, 26.360.421, 26.361.421.

2. Sastojinsko-čista seča sa pošumljavanjem, sprovešće se u veštački podignutim sastojinama: 10.469.421, 10.470.421, 10.471.421, 10.472.421,

10.473.421, 10.475.313, 10.476.313, 10.477.421, 10.478.421, 10.479.421, sastojinama breze i jasike:10.319.421, 10.323.421, a do starosti ophodnje

sastojine treba negovati. Čista seča sa pošumljavanjem sprovodiće se i u devastiranim sastojinama:10.177.421, 10.308.313, 10.362.421, 10.482.421,

26.197.313, 26.308.313, 26.362.421.

3. Sastojinsko-čista seča sa sprovešće se u sastojinama graba: 10.176.421 i sastojinama bagrema:10.325,313, 10.326.313, 10.329.313.

Izbor načina nege

Stanje sastojina i postavljeni ciljevi gazdovanja određuju izbor načina nege. Za sastojine ove gazdinske jedinice utvrđuju se sledeći načini nege:

Prašenje i okopavanje u mladim šumskim kulturama (u fazi ranog podmlatka).

Selektivne prorede u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do zrelosti za seču) u sledećim gaz. kl.:10.176.421, 10.301.313, 10.304.412,

10.306.313, 10.307.313, 10.319.421, 10.323.421, 10.351.421, 10.360.421, 10.361.421, 10.469.421, 10.470.421, 10.471.421, 10.472.421, 10.473.421,

10.475.31310.475.421, 10.476.313, 10.477.421, 10.478.421, 10.479.421, 26.351.421, 26.360.421, 26.361.421.

Sanitarno uzgojne seče se sprovoditi u eventualno sušenjem ugroženim sastojinama, a to su najčešće sastojine četinara.

7.2.2. Uređajne mere

Pod uređajnim merama podrazumevaju se mere kojima se određuje prinos, iskazuje prinos i ostali pokazatelji kojima se bliže utvrđuje stanje sastojina.

Osnovna jedinica trajnosti prinosa je gazdinska klasa na nivou šumskog područja, mera prinosa je zapremina, a regulator trajnosti prinosa je zapreminski prirast.

Izbor ophodnje i dužine podmladnog razdoblja

Za grab, gazdinska klasa:10.176.421 (izdanački grab), i brezu i jasiku: 10.319.421, 10.323.421 (izdanačke i visoke), određuje se ophodnja od 60 godina.

Za bukvu, izdanačke sastojine gazdinska klasa: 10.360.421, 10.361.421, 26.360.421, 26.361.421 i kitnjak, izdanačke sastojine gazdinske klase: 10.306.313,

10.307.313 koje će se konverzijom prevesti u visoki uzgojni oblik određuje se ophodnja od 80 godina i dužina podmladnog razdoblja od 20 godina.

Za smrču i ostale četinare, veštački podignute sastojine određuje se orijentaciona ophodnja od 80 godina, sastojine koje se ne nalaze na svom staništu gazdinske

klase: 10.470.421, 10.471.421, 10.472.421,10.473.421. 10.475.313, 10.475.421, 10.476.421, 10.477.421, 10.478.421 10.479.421, i veštački podignutu

sastojinu liščara 10.469.421.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Za bukvu, visoke sastojine gazdinske klase: 10.351.421 i 26.351.421, i visoke sastojine kitnjaka 10.301.313, 10,304.412 određuje se ophodnja od 120 godina i dužina

podmladnog razdoblja od 20 godina

Izbor rekonstrukcionog razdoblja

U devastiranim sastojinama u kojima je potrebno izvršiti rekonstrukciju, treba odrediti vremenski period za koji će se rekonstrukcija izvršiti (rekonstrukciono

razdoblje).

Sagledavanjem stanja sastojina u gazdinskoj jedinici, evidentirano je 922,91ha devastiranih sastojina, od kojih većina neće moći da se privede nameni.

S obzirom na površinu ovakvih šuma, rekonstrukciono razdoblje iznosi 40 godina. U ovom uređajnom periodu, a s obzirom na prioritetne radove, rekonstrukcija

devastiranih sastojina je planirana na površini od 22,16ha.

Izbor konverzionog razdoblja

Očuvane i razređene izdanačke sastojine konverzijom će se prevoditi u visoki uzgojni oblik. Za te sastojine kao i vrstu drveća potrebno je odrediti konverziono

razdoblje, tj. vremenski period za koji će se određene sastojine prevesti u visoki uzgojni oblik.

Prema napred navedenom, a u odnosu na starost sastojine, konverziono razdoblje za: GK 10.306.313 iznosi od 20 do 80 godina, GK 10.307.313 iznosi od 20 do 70

godina, GK 10.360.421 iznosi od 20 do 90 godina, GK 10.361.421 iznosi od 20 do 90 godina, GK 26.360.421 iznosi od 20 do 50 godina, GK 26.361.421

iznosi 30 godina.

7.3. Planovi gazdovanja

Na osnovu utvrđenog stanja šuma i propisanih kratkoročnih ciljeva i mogućnosti njihovog obezbeđenja, izrađuju se planovi budućeg gazdovanja. Osnovni zadatak

planova gazdovanja šumama je da u zavisnosti od zatečenog stanja, omogući podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapređenje stanja šuma kao

dugoročnog cilja.

7.3.1. Plan gajenja šuma

Snimanjem i analizom zatečenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogućnosti primene šumsko - uzgojnih radova u narednom uređajnom razdoblju,

a u cilju popravke zatečenog stanja sastojina.

7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma

Plan obnavljanja i podizanja novih šuma po gazdinskim klasama i vrsti rada za GJ “Granična šuma“ dat je sledećom tabelom:

Gazdinska

klasa

Prirodno

obnavljanje-

oplodne seče

Rekonstrukcija

devastiranih

sastojina

Obnavljanje

bagrema-čista

seča

kotličenjem

Popunjavanje

veštački

podignutih

sastojina

Ukupno

ha ha ha ha ha

10.329.313 18.58 18.58

10.351.421 784.13 784.13

10.360.421 102.30 102.30

10.361.421 18.50 18.50

10.475.421 0.40 0.40

10.482.421 3.58 0.72 4.30

Ukupno 904.93 3.58 18.58 1.12 928.21

Mihaila Pupina 113

Beograd


U planu obnavljanja i podizanja novih šuma planirani su sledeći radovi:

Prirodno obnavljanje jednodobnih šuma planirano je na 904,93ha i to: GK: 10.351.421,10.360.421,10.361.421.

Planirana je rekonstrukcija devastiranih sastojina na površini od 3,58ha, u gazdinskoj klasi 10.482421.

Obnavljanje devastiranog bagrema čistim sečama, planirano je na površini od 18,58ha u gazdinskoj klasi 10.329.313.

Popunjavanje, veštački podignutih kultura, planirano je na 1,12ha.

Ukupan plan obnavljanja i podizanja novih šuma u GJ“Granična šuma“ je 928,21ha.

7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje

Na području šumskog gazdinstva ne postoji rasadnik za proizvodnju potrebnog semena i sadnog materijala. S obzirom na takvo stanje sav sadni materijal biće

nabavljan iz rasadnika drugih šumskih gazdinstava Javnog preduzeća. Šumska gazdinstva iz kojih će se preuzimati sadni materijal: ŠG“Užice“ - rasadnik

Požega, ŠG“Leskovac“ i ŠG“Pirot“.

Ukupna potrebna količina sadnica lišćara i sadnica četinara, biće nabavljena okviru JP“Sbijašume “.

Potrebna količina sadnica:

Vrsta sadnica

Rekonstrukcija

devastiranih

satojina

Popunjavanje

veštački

podignutih

sastojina

Ukupno

komada komada komada

Javor 10740 2148 12888

C.bor 1000 1000

Ukupno 10740 3148 13888

Planom rasadničke proizvodnje planira se pošumljavanje posle rekonstrukcionih seča i popunjavanje radnih površina. Pošumljavanje posle rekonstrukcionih seča

planirano je sa 10740 komada sadnica javora, a popunjavanje pošumljenih površina planirano je sa 2148 komada sadnica javora i 1000 komada sadnica

crnog bora. Ukupan broj potrebnih sadnica iznosi 1288 komada sadnica javora i 1000 komada sadnica crnog bora.

Za pošumljavanje pored navedenih vrsta drveća javora i crnog bora potrebniog za popunjavanje već postojećih kultura, a kao alternativa mogu se koristiti i druge vrste

drveća (sadnice): beli jasen, bukva, jela, duglazija i druge vrste kojima odgovara konkretno stanište, različitih starosi.

7.3.1.3. Plan nege šuma

Plan nege šuma po gazdinskim klasama i vrsti rada za GJ“Granična šuma“ dat je sledećom tabelom:

Gazdinska

klasa

Prorede

Seča

izbojaka i

uklanjanje

korova

ručno

Okopavanje i

prašenje

Čišćenje u

mladim

prirodnim

sastojinama

Ukupno

ha ha ha ha ha

10.176.421 1.23 1.23

10.307.313 5.68 5.68

10.351.421 377.64 25.66 403.30

10.360.421 521.18 521.18

10.361.421 130.66 130.66

10.469.421 0.4 0.40

10.470.421 60.32 60.32

10.471.421 107.09 107.09

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska

klasa

Prorede

Seča

izbojaka i

uklanjanje

korova

ručno

Okopavanje i

prašenje

Čišćenje u

mladim

prirodnim

sastojinama

Ukupno

ha ha ha ha ha

10.472.421 2.41 2.41

10.473.421 16.5 16.50

10.475.313 17.78 17.78

10.475.421 3.58 3.58

10.476.313 2.46 2.46

10.477.421 6.89 6.89

10.479.421 22.59 22.59

10.482.421 3.58 7.16 10.74

26.351.421 15.96 15.96

26.360.421 23.1 23.10

26.361.421 4.59 4.59

1320.06 3.58 7.16 25.66 1356.46

Planom nege šuma u gazdinskoj jedinici “Granična šuma“ planirani su sledeći radovi:

Prorede su planirane na 1320,06ha i to u sledećim gazdinskim klasama: 10.176.421, 10.307.313, 10.351.421, 10.360.421, 10.361.421, 10.469.421, 10.470.421,

10.471.421, 10.472.421, 10.473.421, 10.475.313, 10.475.421, 10.476.421, 10.477.421, 10.479.421, 26.351.421, 26.360.421, 26.361.421.

Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno planirano je na 3,58ha.

Okopavanje i prašenje u kulturama planirano je na 7,16ha.

Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama planirano je na 25,66ha.

Ukupan plan nege šuma u gazdinskoj jedinici “Granična šuma“ iznosi 1356,46ha površine.

7.3.2. Plan zaštite šuma

Korisnik šuma je dužan po Zakonu o šumama da radove i mere na zaštiti šuma izvršava u potrebnom obimu. Posebno je to značajno kod zaštite šuma od požara,

elementarnih nepogoda, biljnih bolesti, napada insekata, stoke, divljači itd. Uspešna borba protiv svih oblika štete može se voditi samo ako se na vreme

utvrdi prostor na kome su nastali štetni uticaji. U konkretnim uslovima ove gazdinske jedinice, treba utvrditi potrebne radove na preventivnoj i represivnoj

zaštiti: počevši od ljudskog faktora, a zatim od stoke, elementarnih nepogoda, entomoloških i fitopatoloških uzročnika.

U cilju preventivne zaštite planiraju se sledeće mere zaštite:

Uspostavljanje šumskog reda.

Zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u mladim šumskim kulturama, sve dok ne prerastu kritičnu visinu kada stoka nije u

mogućnosti da ošteti terminalni vrh.

Pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata, te u slučaju pojave istih, blagovremeno obavestiti specijalističku službu.

Postavljanje lovnih stabala ili feromonskih klopki, je planirano sa 30 komada, a određeni broj u potezu odeljenja 82-86.

Štititi šumu od požara, merama propagande, posebno u proleće i leto, te u tom smislu postaviti znakove obaveštavanja i zabrane loženja vatre,

organizovanja dežurstva u kritičnom periodu godine zbog blagovremenog dejstvovanja.

Protivpožarne pruge održavati, a put u potezu 82 – 86 odeljenja ima funkciju protivpožarne pruge. Po potrebi izgraditi nove protivpožarne pruge.

U toku uređajnog perioda, održavati i obnavljati unutrašnje i spoljne granice.

Zakon o šumama br. 30/2010 čl. 39 stav 1 glasi: čuvanje šuma radi njene zaštite od protiv pravnog prisvajanja, korišćenja, uništavanja i drugih nezakonitih radnji

obezbeđuje korisnik, odnosno sopstvenik šuma.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.3. Plan korišćenja šuma

Plan korišćenja šuma sastoji se od plana seče obnavljanja i plana prorednih seča. Prema stanju šuma i staništa i ciljeva gazdovanja, sastojine ove gazdinske jedinice

svrstane su u šume za redovno gazdovanje, sastojine za prelazno gazdovanje i sastojine bez gazdinskih intervencija.

Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.

Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti drveća.

Plan seča šuma po gazdinskim klasama:

Gazdinska klasa

STANJE PRINOS Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

10176421 24.98 109.8 4.4 3.6 0.1 13.5 13.5 12.3 38.1

10177421 2.39 64.5 27.0 1.1 0.4

10301313 14.49 2903.1 200.4 52.8 3.6

10304412 1.36 40.8 30.0 0.6 0.5

10306313 8.23 274.0 33.3 5.7 0.7

10307313 18.16 3172.2 174.7 92.2 5.1 65.2 65.2 2.1 7.1

10308313 41.74 1578.2 37.8 26.9 0.6

10319421 11.55 2467.3 213.6 97.7 8.5

10323421 2.77 986.9 356.3 30.3 11.0

10325313 19.74 1077.1 54.6 63.8 3.2

10326313 15.35 819.3 53.4 46.8 3.0

10329313 80.59 2546.2 31.6 44.0 0.5 641.0 641.0 25.2 145.7

10351421 2055.09 649593.5 316.1 12682.0 6.2 119337.2 17850.9 137188.1 21.1 108.2

10360421 914.10 193531.0 211.7 4812.6 5.3 8751.3 13894.9 22646.2 11.7 47.1

10361421 166.95 25863.2 154.9 757.9 4.5 3060.6 3060.6 11.8 40.4

10362421 174.15 10767.5 61.8 179.0 1.0

10469421 0.40 33.9 84.7 1.3 3.3 3.2 3.2 9.4 24.6

10470421 132.12 40295.4 305.0 1434.2 10.9 2459.9 2459.9 6.1 17.2

10471421 150.31 38598.9 256.8 1315.5 8.8 3290.6 3290.6 8.5 25.0

10472421 2.41 1099.9 456.4 30.4 12.6 125.3 125.3 11.4 41.2

10473421 16.50 8181.4 495.8 205.5 12.5 1000.9 1000.9 12.2 48.7

10475313 40.63 10400.6 256.0 501.9 12.4 598.3 598.3 5.8 11.9

10475421 14.46 4903.9 339.1 166.3 11.5 125.3 125.3 2.6 7.5

10476313 6.65 1448.0 217.7 71.1 10.7

10477421 8.68 1175.1 135.4 48.3 5.6 67.7 67.7 5.8 14.0

10478421 7.83 2067.9 264.1 56.6 7.2

10479421 32.42 9609.1 296.4 391.4 12.1 837.5 837.5 8.7 21.4

10482421 13.04 970.2 74.4 23.8 1.8 589.0 589.0 60.7 247.5

NC 10 3977.09 1014579.0 255.1 23143.4 5.8 129318.5 43394.0 172712.5 17.0 74.6

17351421 3.86 1528.7 396.0 24.9 6.5

NC 17 3.86 1528.7 396.0 24.9 6.5

26197313 16.02 464.2 29.0 7.6 0.5

26266241 71.06

26266313 96.33

26266421 9.50

26308313 123.56 4970.1 40.2 80.1 0.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Gazdinska klasa

STANJE PRINOS Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

26351421 57.36 21076.6 367.4 419.3 7.3 925.7 925.7 4.4 22.1

26360421 73.56 16160.6 219.7 388.8 5.3 752.6 752.6 4.7 19.4

26361421 7.47 1555.1 208.2 41.0 5.5 119.3 119.3 7.7 29.1

26362421 471.42 22467.9 47.7 385.2 0.8

NC 26 926.28 66694.5 72.0 1322.0 1.4 1797.6 1797.6 2.7 13.6

66267241 180.33

66267421 66.46

NC 66 246.79

Ukupno GJ 5154.02 1082802.2 210.1 24490.3 4.8 129318.5 45191.6 174510.1 16.1 71.3

Za gazdinsku jedinicu ukupan planirani prinos je 174510,1m3, a čine ga glavni i prethodni prinos. Glavni prinos iznosi 129318,5m3, a prethodni iznosi 45191,6m3.

Od ukupno planiranog etata, prethodni prinos ima učešće od 25,9%, a glavni prinos ima učešće 74,1%. Intenzitet seče po zapremini na nivou gazdinske

jedinice iznosi 16,1%, a po zapreminskom prirastu 71,3%.

Plan seča obnavljanja jednodobne šume

Sama kalkulacija prinosa (glavni prinos) u visokim jednodobnim i izdanačkim šumama, kao i veštački podignutim sastojinama oslanja se na pozitivna opredeljenja

utvrđena metodom umereno – sastojinskog gazdovanja prilagođenog opštim i posebnim karakteristikama ovog kompleksa šuma. Naime, pri određivanju

prinosa u svakoj gazdinskoj klasi, pojedinačno, utvrđena je starost sastojina, ophodnja za osnovne vrste drveća, i na toj osnovi zrelost za seču pojedinih

delova gazdinskih klasa.

U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:

Odlučno zrele za seču

Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja.

Sastojine u kojima je u proteklom uređajnom periodu započeto podmlađivanje koje treba nastaviti.

Zrele za seču

Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle)

Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti

Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća

Sastojine na granici sečive zrelosti

Sastojine koje u toku sledećeg uređajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine predposlednjeg i poslednjeg dobnog razreda)

Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem uređajnom razdoblju

Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča upoređuje se sa normalnim

razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom uređajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih

potreba (obnavljanja).

Privremeni plan seča šuma za jednodobne visoke šume, prikazan je sledećom tabelom:

GK Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti

Odeljenje P (ha) V(m3) Zv(m3) Odeljenje P(ha) V(m3) Zv(m3) Odeljenje P(ha) V(m3) Zv(m3)

10351421 7b 4.71 1191.7 24.0 9c 4.33 1373.8 30.7 25b 3.28 878.7 18.3

10351421 12b 17.53 5752.3 118.6 9d 10.75 4368.1 81.1 26e 1.58 466.0 9.3

10351421 (26.351)19a 11.50 2545.9 54.5 11a 26.80 7236.6 143.9 35a 13.05 5861.5 117.4

Mihaila Pupina 113

Beograd




10351421 20a 7.02 1211.1 23.1 12d 22.08 7341.0 136.2 69a 17.07 7127.2 147.7

10351421 20b 26.05 5891.8 90.2 12e 3.38 942.8 16.6 71a 19.46 5678.6 121.4

10351421 21a 9.00 2696.1 37.0 13a 25.55 6509.4 123.4 72a 28.98 13378.8 291.3

10351421 21b 10.87 3473.4 60.7 23a 9.75 3931.8 74.0 73b 19.66 7309.7 160.3

10351421 22a 22.87 5424.5 87.1 24b 3.79 1647.7 28.6 74a 12.83 5454.5 108.2

10351421 23b 21.98 6432.2 102.6 26a 9.50 3294.6 62.5 76b 5.64 2323.5 54.2

10351421 24a 23.85 6412.6 118.6 28b 7.25 2884.8 47.6 76e 17.91 4843.2 98.9

10351421 25c 12.19 2425.6 41.3 28c 6.46 2722.9 50.0 77b 18.69 6515.3 166.2

10351421 26c 4.68 1234.4 21.6 29c 12.21 4539.4 83.0 78a 15.96 7070.3 131.1

10351421 26e 1.58 466.0 9.3 36b 4.15 1146.6 19.6 78g 4.09 1700.6 34.0

10351421 27b 9.69 2352.7 36.1 68a 13.99 4242.6 98.6 81b 18.54 8503.3 164.9

10351421 28a 9.35 2573.5 39.3 69d 4.33 2101.3 37.0 82c 9.64 5402.0 92.4

10351421 29b 7.21 1229.7 22.4 (26.351)72b 4.79 2082.3 42.2 83e 0.73 427.3 7.5

10351421 30a 23.06 9340.4 181.8 73b 19.66 7309.7 160.3 83c 2.84 1164.3 21.9

10351421 30b 3.91 990.7 16.6 76b 5.64 2323.5 54.2 84e 11.09 4666.3 94.7

10351421 31a 14.76 4304.0 86.8 76e 17.91 4843.2 98.9 85a 2.28 940.6 23.5

10351421 32a 22.70 8915.5 138.2 77c 7.00 3219.7 60.8 85c 0.71 229.8 5.6

10351421 32b 19.46 4229.6 69.5 78a 15.96 7070.3 131.1 90a 4.37 1390.4 24.6

10351421 33b 10.05 3153.0 51.7 78g 4.09 1700.6 34.0 92b 3.97 1526.1 31.1

10351421 65a 25.55 7813.3 150.5 79b 8.44 4209.4 73.8 93a 22.92 7352.1 158.6

10351421 66a 19.81 5917.7 115.6 80a 15.02 7406.6 137.8 94b 21.87 8397.5 177.3

10351421 66e 2.58 572.5 10.0 80b 11.60 5747.5 98.2 96a 19.42 7759.9 129.3

10351421 73a 8.12 3638.0 70.3 82c 9.64 5402.0 92.4 98a 10.02 3965.9 79.8

10351421 74c 1.22 311.3 5.1 85a 19.80 8354.2 165.2 100a 21.81 9850.4 184.7

10351421 74e 0.94 200.0 3.5 86b 11.15 5376.3 107.6 104b 7.36 3511.5 67.8

10351421 75a 7.82 3070.5 62.6 87a 24.05 8545.2 171.3 105d 13.66 5084.1 108.1

10351421 81a 19.50 6696.2 123.4 90a 4.37 1390.4 24.6 106a 27.68 10722.0 229.6

10351421 82b 15.18 5028.9 91.8 92b 3.97 1526.1 31.1 107a 14.47 6185.9 123.5

10351421 83a 22.58 6150.8 112.2 93a 22.92 7352.1 158.6 113a 24.12 7602.4 165.7

10351421 86d 12.70 3923.5 74.3 96a 19.42 7759.9 129.3 118c 13.63 5577.2 117.5

10351421 88b 18.55 6303.6 128.2 97a 15.11 6025.8 104.1 119b 8.75 3922.4 83.8

10351421 89b 3.93 1914.8 31.8 99b 14.86 7351.3 138.9 121f 10.29 3172.3 79.6

10351421 93b 11.33 2514.5 52.7 99c 8.16 1907.5 44.3 125a 9.31 2475.9 54.1

10351421 94a 7.43 3330.8 62.1 101a 26.68 11092.8 208.2 129a 17.84 4702.6 101.1

10351421 95a 20.73 8606.3 154.7 102b 4.74 2062.9 39.0

10351421 98b 14.14 5589.2 84.9 103b 25.89 8420.1 157.9

10351421 99a 14.76 5324.5 97.5 104a 14.60 5324.2 103.6

10351421 102a 33.37 10410.6 191.6 (26.351)104b 7.36 3511.5 67.8

10351421 105a 12.95 4748.4 86.5 105c 6.80 3263.5 61.6

10351421 106d 2.62 560.7 10.7 107a 14.47 6185.9 123.5

Mihaila Pupina 113

Beograd




10351421 107b 4.99 959.9 20.2 108a 36.88 11023.7 204.7

10351421 111e 6.47 1086.3 24.9 109a 25.16 8558.4 150.4

10351421 120a 8.14 3738.8 76.5 110a 40.54 11636.9 226.3

10351421 121a 11.48 3648.5 65.9 111a 18.12 5248.2 103.4

10351421 122b 16.10 6169.7 123.2 112a 23.06 5774.5 117.6

10351421 123b 7.29 3504.6 63.3 112b 32.91 14272.7 260.1

10351421 124a 8.57 1476.9 31.3 113a 24.12 7602.4 165.7

10351421 125b 15.29 3307.7 73.2 114a 27.03 8876.1 179.9

10351421 126a 20.74 4681.9 97.7 115a 37.18 14683.5 294.0

10351421 142a 25.95 6327.0 114.3 119b 8.75 3922.5 83.8

10351421 151c 0.72 133.3 3.3 120b 15.42 5782.6 108.1

10351421 121f 10.29 3172.3 79.6

10351421 125a 9.31 2475.9 54.1

10351421 127a 10.89 3054.7 66.6

10351421 129a 17.84 4702.6 101.1

10351421 130b 16.17 3491.9 76.7

10351421 131a 12.45 2208.4 49.5

10351421 134a 24.13 3897.1 88.9

10351421 135a 12.57 1957.2 45.3

10351421 (26.351)157b 4.09 782.6 15.7

Ukupno 695.57 209907.4 3844.8 935.33 324172.1 6324.6 475.52 183140.3 3784.7

Privremeni plan seča šuma za jednodobne izdanačke šume, prikazan je sledećom tabelom:



10360421 10a 31.98 6824.4 137.7 6a 14.33 2633.8 56.8 22b 5.02 947.6 23.3

10360421 11a 26.80 7236.6 143.9 80c 7.66 2161.2 39.1 26b 13.76 2782.6 69.6

10360421 13b 7.25 1268.6 31.0 115c 1.47 541.9 10.0 33a 30.05 8008.3 194.6

10360421 27a 11.99 2585.9 57.5 119a 9.07 2999.0 67.0 36a 13.86 3366.0 74.9

10360421 64a 24.28 8131.0 162.3 126b 3.09 528.6 13.4 42b 12.33 2581.8 67.3

10360421 (10.361)118a 18.50 3454.5 84.6 155e 0.92 172.7 3.8 88a 4.96 1381.2 30.1

10360421 123a 12.56 3928.9 83.0 111d 8.79 1028.6 29.2

10360421 143b 10.65 3101.6 72.4

10360421 148a 18.32 3374.5 94.7

10360421 160a 9.94 1912.1 41.5

Ukupno 133.36 33429.9 700.0 36.54 9037.2 190.1 127.68 28484.3 697.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Kalkulacija prinosa

Plan seča obnavljanja kod jednodobnih šuma

Planom obnavljanja obuhvaćene su visoke i izdanačke sastojine. Na osnovu stanja sastojina, dobne strukture kod visokih sastojina GK:10.351.421, površina

normalnog razmera dobnih razmera iznosi 342,52ha. S obzirom na površinu sastojina u gazdinskoj klasi, koje su zrele i prezrele ( sastojine starosti 120

godina i starije ) i sastojina koje su već u procesu obnavljanja, a čija je brojnost podmlatka zadovoljavajuća, kao proritetne planirane su seče obnavljanja u

visokim jednodobnim sastojinama na površini od 784,13ha.

Kod izdanačkih sastojina GK:10.360.421 na osnovu starosti sastojina i njihovog stanja, površina normalnog razmera dobnih razreda iznosi 114,26ha, a planirana

površina za obnavljanje iznosi 102,30ha. Kod izdanačkih sastojina GK:10.361.421 površina normalnog razmera dobnih razreda iznosi 20,87, a planirana

površina za obnavljanje iznosi 18,50ha.

Plan seča obnavljanja kod jednodobnih šuma prikazan je po gazdinskim klasama, sledećom tabelom:

Odeljenje Površina Zapremina

Prinos Ukupan

prinos

Intenzitet

seka I polurazdoblje II

polurazdoblje

ha m3 %

Pripremni sek-35

10.360.421 70.32 19222.1 1195.8 4416.1 5611.9 29.2

10.361.421 18.50 3454.5 1096.4 1096.4 31.7

Ukupno 88.82 22676.6 1195.8 5512.5 6708.3 29.6

Oplodni sek-37

10.351.421 473.54 159459.0 23354.0 41887.4 65241.4 40.9

10.360.421 31.98 6824.4 2042.9 2042.9 29.9

Ukupno 505.52 166283.4 23354.0 43930.3 67284.3 40.5

Završni sek-39

10.351.421 70.97 16676.6 15881.4 15881.4 95.2

Ukupno 70.97 16676.6 15881.4 15881.4 95.2

Oplodno-završni sek-43

10.351.421 239.62 66299.6 31761.8 6452.7 38214.5 57.6

Ukupno 239.62 66299.6 31761.8 6452.7 38214.5 57.6

Čista seča-31

10.329.313 18.58 557.4 641.0 641.0 115.0

10.482.421 3.58 477.6 589.0 589.0 123.3

Ukupno 22.16 1035.0 1230.0 1230.0 118.8

Ukupno seče 927.09 272971.2 72193.0 57125.5 129318.5 47.4

Kod plana seča jednodobnih šuma, planirane su seče na površini od 927,09 hektara sa ukupnim prinosom od 129318,5m3.

Rekonstrukcija je planirana na 3,58 hektara sa prinosom od 589,0m3 u devastiranoj sastojini četinara, a čista seča devastiranog bagrema planirana je na 18,58ha sa

prinosom od 641,0m3.

Pripremni sek oplodne seče planiran je (samo u izdanačkim sastojinama zrelim za obnavljanje) na površini od 88,82ha sa etatom od 6708,3m3. Oplodni sek oplodne

seče planiran je na površini od 505,52ha sa etatom od 67284,3, u visokim i izdanačkim sastojinama bukve. Završni sek oplodne seče planiran je na 70,97ha

sa etatom od 15881,4ha, u visokim sastojinama bukve. Oplodno-završni sek oplodne seče planiran je na 239,62ha sa etatom od 38214,5m3, u visokim

sastojinama bukve. Ukupni etat u jednodobnim sastojinama iznosi 129318,5m3.

Oplodne seče su planirane u sledećim gazdinskim klasama: GK:10.351.421 na površini od 784,13ha, GK:10.360.421 na površini od 102,30ha, GK:10.361.421 na

površini od 18,50.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Dok su čiste seče planirane u GK: 10.329.313 na površini od 18,58ha i GK: 10.482.421 na površini od 3,58ha.

Plan prorednih seča

Plan prorednih seča prikazan je po gazdinskim klasama u sledećem tabelarnom prikazu:

Gazdinska

klasa

Površina Zapremina Zaprem.prirast Prinos Intenzitet

seče

m3 m3 m3 m3 %

10.176.421 1.23 109.8 3.6 13.5 12.3

10.307.313 5.68 635.6 29.0 65.2 10.3

10.351.421 377.64 147317.4 3134.4 17850.9 12.1

10.360.421 521.18 112574.9 2918.6 13894.9 12.3

10.361.421 130.66 25178.2 744.8 3060.7 12.2

10.469.421 0.40 33.9 1.3 3.2 9.4

10.470.421 62.13 21410.0 733.1 2403.8 11.2

10.471.421 105.28 28225.6 937.0 3346.8 11.9

10.472.421 2.41 1099.9 30.4 125.3 11.4

10.473.421 16.50 8180.7 206.3 1000.9 12.2

10.475.313 20.24 4975.0 271.2 598.3 12.0

10.475.421 3.58 1189.3 43.0 125.3 10.5

10.477.421 6.89 577.4 33.8 67.7 11.7

10.479.421 22.59 7170.1 305.0 837.5 11.7

26.351.421 15.96 7070.3 130.9 925.7 13.1

26.360.421 23.10 6033.7 150.2 752.6 12.5

26.361.421 4.59 923.0 26.2 119.3 12.9

1320.06 372704.7 9698.5 45191.6 12.1

Proredne seče su planirane na površini od 1320,06 hektara i prinosom od 45191,6m3. Proredne seče su planirane kao: selektivne prorede na površini od 1264,08ha sa

etatom od 42989,2m3 i kao sanitarne seče na površini od 55,98ha sa etatom od 2202,4m3.

Ukupan plan seča šuma po vrstama drveća:

Vrsta

drveca

Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po

Zapremina Zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Zv

m3 %

Bk 937305.1 19578.8 127889.8 36369.0 164258.8 17.5 83.9

Kit 12427.3 244.0 88.7 104.2 192.9 1.6 7.9

Jas 4406.3 156.7 259.8 41.8 301.6 6.8 19.2

Bag 4325.3 151.2 641.0 7.2 648.2 15.0 42.9

Gr 4315.6 117.3 57.6 194.4 252.0 5.8 21.5

Cer 2068.9 48.2 52.0 52.0 2.5 10.8

Otl 1457.6 45.1 2.8 47.7 50.5 3.5 11.2

Jav 509.3 12.1 27.9 27.9 5.5 23.1

OML 498.7 11.8 6.7 16.4 23.1 4.6 19.6

Tres 447.4 13.4 51.3 51.3 11.5 38.3

Gric 110.7 2.2

Cjas 36.2 1.0

Kln 22.9 0.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveca

Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po

Zapremina Zapreminski


m3 %

Pjas 13.1 0.3

Brz 0.7 0.0

Ukupno lišćari 967945.0 20382.7 128997.7 36860.6 165858.3 17.1 81.4

Smr 71034.2 2502.6 187.9 5122.7 5310.6 7.5 21.2

Cbor 16541.6 725.2 710.3 710.3 4.3 9.8

Jel 10804.4 282.3 1142.3 1142.3 10.6 40.5

Dug 8697.2 371.5 885.7 885.7 10.2 23.8

Bbor 4225.4 136.4 132.9 118.2 251.1 5.9 18.4

Ari 3554.3 89.7 351.9 351.9 9.9 39.2

Ukupno četinari 114857.2 4107.7 320.8 8331.1 8651.9 7.5 21.1

Ukupno GJ 1082802.2 24490.3 129318.5 45191.7 174510.2 16.1 71.3

Ukupan planirani etat iznosi 174510,1m3, intenzitet planiranih seča po ukupnoj zapremini iznosi 16,1%, a po desetogodišnjem zapreminskom prirastu 71,3%. Ovaj

intenzitet seče se može smatrati srednje umerenim zahvatom, što obezbeđuje trajnost, a dovešće i do povećanja zapremine na kraju uređajnog perioda.

Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća: konstatujemo da bukva učestvuje sa najvećim etatom od čak 94,1%, sledi smrča koja u ukupnom prinosu učestvuje

sa 3,0%, sledi jela sa učešćem 0,6%, sledi duglazija sa učešćem 0,4%, sledi c.bor sa učešćem od 0,4%, sledi bagrem sa učešćem od 0,4%, a sve ostale vrste

zajedno očestvuju sa 0,9% od ukupno planiranog etata.

Tabelom je prikazan ukupan prinos po vrstama seče i njhovom procentu, u odnosu na zapreminu i zapreminski prirast, datih sastojina u kojima se sprovode seče:

Vrsta seče Površina Zapremina

Zapreminski


ha m3 m3 m3 m3 m3 % %

Oplodne seče 904.93 271936.2 19782.0 128088.5 128088.5 47.1 64.8

Rekonstrukcija 22.16 1035.0 195.0 1230.0 1230.0 118.8 63.1

Prorede 1320.06 372471.3 9698.5 45191.6 45191.6 12.1 46.6

Ukupno 2247.15 645442.5 29675.5 129318.5 45191.6 174510.1 27.0 58.8

Ukupan prinos kod: oplodnih seča iznosi 128088,5m3 (141,5m3/ha), kod rekonstrukcionih seča planirani prinos iznosi 1230,0m3 (55,5m3/ha) i kod proreda planirani

prinos iznosi 45191,6m3 (34,2m3/ha).

7.3.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda

U ostale šumske proizvode spadaju:

Sporedni proizvodi od šuma : seme, plodovi, pupoljci, šišarice, šušanj, itd

Proizvodi šumskog zemljišta: lekovito bilje, gljive

Proizvodi od neposrednog korišćenja zemljišta: zemlja, treset, kamen, itd.

Lekovita i mineralna voda

Lovstvo

Pašarenje, seno i sl.

Nema pouzdanih podataka o proizvodnom potencijalu ovih resursa u gazdinskoj jedinici, ali je u okviru ostalih radova na prikupljanju podataka ustanovljeno relativno

bogastvo navedenim proizvodima. U ovom uređajnom periodu neće se planirati korišćenje ostalih šumskih proizvoda.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.5. Plan unapređenja lovnog fonda

Gazdinska jedinica “Granična šuma“ nalazi se u sastavu lovišta “Južna Morava“ kojim gazduje LU “Fazan“ iz Vranja.

Lovna osnova i Osnova gazdovanja moraju se međusobno uskladiti. Lovištem se gazduje se na osnovu važeće osnove.

Ciljevi gazdovanja ovim lovištem su zaštita, gajenje, lov i korišćenje glavnih vrsta divljači. Posebni ciljevi gazdovanja lovištem su postizanje ekonomskog kapaciteta

glavnih vrsta. Kao i optimalne strukture osnovnog matičnog fonda, poboljšanje prirodnih uslova u lovištu, zaštita retkih i proređenih vrsta. Ovi ciljevi

ostvariće se sprovođenjem odgovarajućih mera propisanih lovnom osnovom.

U lovištu gajene divljači su: srna, divlja svinja, zec, poljska jarebica i fazan, a pored ovih gajenih postoje i lovostajem zaštićene divljači: vuk, lisica, divlja mačka,

kuna zlatica, jazavac, šumska štuka, divlji golub, jastreb kokošar, idr.

Optimalni matični fond je broj određenih vrsta divljači koji obezbeđuje normalan razvoj šumskih ekosistema, bez nanošenja štete šumi. Gajene divljači se najviše

nalaze na sledećim bonitetima i sa optimalnim fondom:

Srna: nalazi se u IV bonitetu, optimalni matični fond je 730kom.

Divlja svinja: nalazi se u II bonitetu, optimalni matični fond je 320kom.

Zec: nalazi se u III bonitetu, optimalni matični fond je 8800kom.

Poljska jarebica: nalaze se u III bonitetu, optimalni matični fond je 8500kom.

Fazan: nalazi se u IV bonitetu, optimalni matični fond je 720kom.

Ovaj broj divljači daje ekonomsku korist uz minimalne štete šumskoj i poljoprivrednoj proizvodnji.

Radi poboljšanja uslova, stanja i gajenja divljači u lovištu odnosno u gazdinskoj jedinici treba da postoji dobra saradnja sa lokalnim stanovništvom kao i sa drugim

lokalnim lovačkim udruženjem radi izgradnje lovno-tehničkih objekata kao što su: hranilišta, solišta, pojilišta i osmatračnice koje treba izgraditi radi

prehrane.

7.3.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica

U ovom uređajnom periodu planira se: izgradnja šumskih puteva (I i II faza), rekonstrukcija šumskih puteva bez kolovozne konstrukcije u puteve sa kolovoznom

konstrukcijom:

Redni

broj Vrsta rada Naziv putnog pravca-odeljenja koja otvara

Dužina

m

1 Izgradnja šumskih puteva (I i II faza)

Finansija-Zdravči kamen:99,100,101,102,103,104,105,106,107,109,110,111,112,113,114,115 10000

Jezero-Šiljegarnik:67,68,69,70,71,72,73,74,75,76,77,78,79,81,82 6500

Šiljegarnik-Jabukovo:81,82,83,84,85,86,87,88 3900

Jezero-Stambolka:26,27,28,29,30,31,32,33,65,66 5200

Ukupno izgradnja kamionskih puteva sa kolovoznom konstrukcijom 25600

2

Rekonstrukcija šumskih puteva -

mekih u tvrde

Preslap-Finansija:111,112,115,129 3135

Finansija-Trstenska reka:124,125,126,128 2430

Gradište-Ćorin kladanac-Zdravči kamen-Velja glava:86,87,88,97,98,99,100 4710

Ćorin kladanac-Dobrejance:92,93 2430

Gradište-Šiljegarnik:81,82,83,84,85,86 3375

Lazarov kladanac-Čuči kamen:102,103,104,105,106108 3705

Devotin-Stambolka-Kitka:11,12,24,25,26,27,28 5400

Stambolka-Krstilovica:19,20,21,22,23,24,25 2600

Biljanica-Ristin kladanac:152,153,154,155,156 2340

Ukupno prevođenje puteva bez, u puteve sa kolovoznom konstrukcijom 30125

3 Održavanje puteva

Goč-Gradište-Preslap:64,66,67,68,69,74,75,76,77,78,83,84,85,86,87,101,102,108,110 9820

Preslap-Debela glava:111,130,134,135 1370

Mihaila Pupina 113

Beograd


Redni

broj Vrsta rada Naziv putnog pravca-odeljenja koja otvara

Dužina

m

Dragobužde-Trstenska reka:122,123,126,140 3970

Krivo drvo-Kitka:10,11,12,29,30,32,65,66,68,69,74 5700

Goč-Grot-Oblička sena:59,60,61,62,156,157,158,159 5785

Klašnice-Oblička sena:54,58,158,159 5520

Debela glava-Crni kamen:135,136,137,138 3060

Drenovac-Tajrova dolina:71,72 1870

Kitka-Sobina:4,5,7,10,17 4400

Oblička sena-Ristin kladanac:146,147,150,151,159,160,161 5880

Urmanica-Oblik143,144,145 3900

Ukupno održavanje 51275

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa “Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg

programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine “, Službeni glasnik br.17 od

21.02.2013.godine , Službeni glasnik 20/2016, a što podrazumeva normalno i bezbedno odvijanje sabraćaja putničkih i teretnih vozila tokom cele godime:

Širina kolovoza........................................................................3,0m

Širina bankina ..................................................................... ....1,0m

Širina rigola ........................................................................ ....1,0m

Poprečni nagib kolovoza .........................................................jednovodni

Kolovozna konstrukcija ..........................................................kameni tampon

Minimalni radijus vertikalnih krivina (Rmin)..........................600,0m

Minimalni radijus horizontalnih krivina (Rmin)......................20,0m

Minimalni radijus serpentina (Rmin).......................................12,0m

Maksimalni nagib trase (uspon – pad)....................................+/-10,0%

Čišćenje rigola

Čišćenje propusta za odvođenje vode sa trase puta

Nasipanje kolovoza na mestima gde je voda odnela podlogu

Nasipanje udarnih rupa i dr.

Planom izgradnje šumskih saobraćajnica, planirano je:

Izgradnja tvrdog kamionskog puta na 25,60km;

Rekonstrukcija mekih kamionskih puteva na 30,13km;

Svi ostali puti pravci trebaju da se održavaju i to na dužini od 51,27km.

Izgradnjom kamionskih puteva u ukupnoj dužini od 25,60km, povećaće se ukupna otvorenost gazdinske jedinice na 107,00km, a prosečna otvorenost će biti

19,27m/ha, što predstavlja optimalnu otvorenost za šume ovih predela.

7.3.7. Plan uređivanja šuma

Osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ ima rok važenja od 01.01. 2020. - 31.12.2029. godine. Revizija ove osnove gazdovanja šumama

izvršiće se u poslednjoj godini važnosti osnove, što znači u 2028. godini.

7.4. Očekivani efekti realizacije planiranih radova

Gazdovanje šumama u narednom uređajnom periodu, a vezano za realizaciju planiranih radova, u celini gledano imaće za efekat:

Povećanje ukupne zapremine sa sadašnje 1082802,2m3 (210,1m3/ha) na 1153195,1m3 (223,7m3/ha) zahvaljujući pozitivnoj razlici zapreminskog

prirasta i planiranog prinosa.

Negom mladih i srednjodobnih sastojina (visokih, izdanačkih i veštački podignutih sastojina) obezbediće se i usmeriti kvalitetan razvoj sastojina koje će

dati prinos bolje vrednosti.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Realizacija plana zaštite šuma treba da u punoj meri obezbedi preventivu, a u nuždi i represivnu zaštitu zdravstvene stabilnosti ovih šumskih ekosistema,

a time zaštitu i obezbeđivanje opštih ciljeva gazdovanja. Održavanje protivpožarnih pruga kao i svi ostali potrebni radovi imaće za cilj zaštitu, održanje i

povećanje biodiverziteta.

Izgradnjom, rekonstrukcijom i održavanjem šumskih saobraćajnica i ostalih objekata u šumi poboljšavaju se uslovi za realizaciju planiranih radova čime

oni postaju realniji i lakše ostvarivi. Izgradnjom šumskih kamionskih puteva ukupna prosečna otvorenost će se povećati na 19,27m/ha.

Usvojeni sistem gazdovanja koji u prvi plan stavlja negu sastojina svih uzrasta, doprineće poboljšanju stabilnosti zdravstvenog stanja.

Izvođenjem oplodnih seča, nastaviće se proces podmlađivanja, a dobiće se veće (podmlađene površine) površine pod mladim sastojinama.

Očekuje se stabilizacija i popravka postojećeg stanja šuma i njene strukture.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

8.1. Smernice za sprovođenje šumsko - uzgojnih radova -

Smernice za radove na gajenju šuma, razvrstavamo prema vrsti radova i fazi u kojoj se određene sastojine nalaze.

Veštačko pošumljavanje sadnjom

Za veštačko pošumljavanje sadnjom posle rekonstrukcionih seča treba obratiti pažnju na: izbor vrsta drveća, gustinu sadnje, starost sadnica u skladu sa varijabilnošću

staništa, a pre svega u zavisnoasti od mikroreljefa i dubine zemljišta.

Priprema terena za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici svodi se na uspostavljanje šumskog reda na površinama gde će biti izvršene rekonstrukcione (čiste) seče.

Nakon izvršenih rekonstrukcionih (čistih) seča, grane i režijski otpad je potrebno isti složiti u gomilice (redove), između kojih će se vršiti sadnja sadnica,

tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica, kao i izvođenja uzgojnih mera (prašenje i okopavanje). Razlaganjem granja i režijskog

otpada obogaćuje se zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono služi kao smetnja razvoju korova, smanjuje isušivanje zemljišta, a takođe služi i kao zasena

posađenim sadnicama. Sve ovo treba uraditi ovako oko površine gde se vrše rekonstrukcione seče nisu ugrožene od požara, u suprotnom grane i režijski

otpad treba sakupiti i spaliti, što se prepušta izvođaču da o ovome odluči. Površina gde je planirana rekonstrukcija je male širine u odnosu na glavni pad

terena ili se pak radi o blažim nagibima, te ne postoji opasnost od vodne erozije zemljišta, pa se seča stabala može izvršiti na celoj površini odseka. Prirodni

podmladak koji se pojavio ne treba uništavati već površine kompletirti i postići optimalnu obraslost.

Posebna priprema zemljišta u ovoj gazdinskoj jedinici nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30 - 40 cm i isto toliko duboke merene na nižoj strani.

Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi polovinom meseca oktobra, a

trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to

je polovina meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka ( početak vegetacije), a to je početak meseca maja.

Samo pošumljavanje mora se izvoditi sa kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom koji

svojom masom prevazilaze masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sa sadnicama od rasadnika pa do same sadnje mora biti takva da sadnice

najbezbolnije pretrpe “šok “ promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa

sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:

prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini

na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom

sadnice prilikom samog izvođenja sadnje, nijednog trenutka ne smeju biti direktno izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena

za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivig platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi koren sadnica u njima

bilo stalno vlažan. Pošumljavanje je planirano da se izvrši na 3,58ha.

Nega mladih sastojina

Nega mladih sastojina predstavlja sprovođenje svih mera koje idu u prilog željenom razvoju mladih i srednjedobnih biljaka do starosti za seču.

Nega mladih sastojina obuhvata dve vrste radova:

nega do obrazovanja sklopa

nega posle obrazovanja sklopa

U oba slučaja, cilj je da se stvore najbolji uslovi za rast i razvoj mlade sastojine. Do stvaranja sklopa, uslovi za rast i razvoj se ostvaruju poboljšanjem zemljišta, a

posle toga regulisanjem gustine i odnosa između mladih biljaka.

Opšte mere nege mladih sastojina su:

okopavanje i prašenje.

seča izbojaka itd. su radovi za poboljšanje stanišnih uslova za rast i razvoj.

popunjavanje sastojina usled raznih gubitaka;

zaštita od negativnih spoljašnih činilaca;

čišćenje i proreda

Mihaila Pupina 113

Beograd


Okopavanje i prašenje

Mera nege mladih sastojina koja se izvodi nakon podizanja šumskih kultura u svrhu regulisanja vodnog režima zemljišta i otklanjanja konkurencije korovske

vegetacije. Okopavanje i prašenje pošumljenih terena je u prvih nekoliko godina izuzetno značajno za poboljšanje svojstva zemljišta. jer su ove mere siguran

način za akumulaciju vlage i njeno očuvanje u zemljištu.

Zemljište se rahli plitko motikom. samo da se razbije pokorica i ukloni korov oko sadnice. Okopavanjem se uklanja korov, a prašenjem rahli zemljište. Najpogodnije

vreme za izvršenje ovih radova je neposredno posle kiše. Preporučuje se da broj okopavanja i prašenja iznosi prosečno 3 - 4 navrata u prvoj, 2 - 3 u drugoj i

1 - 2 navrata u trećoj godini posle sadnje.

Ako je godina sušna. broj okopavanja i prašenja se povećava za 1 - 2 i obrnuto. ako je godina kišna. broj navrata se smanjuje. U planinskom pojasu. okopavanje i

prašenje se izvodi obavezno u junu i julu. a prve godine posle sadnje i u avgustu.

Okopavanje i prašenje će se izvršiti na radnoj površini od 7,16ha.

Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i

rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za

intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojna snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva,

od vremena i načina izvođenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.

Kad se radi o vrstama koje teraju bujne izbojke kao što su grab, bagrem, kesten, lipe, hrastovi i slične, ne treba za rekonstrukciju uzimati mlade panjače koje su u

optimumu izbojne snage. Rekonstrukciju sastojina gde preovlađuju ove vrste treba odložiti dok im starenjem ne oslabi izbojna snaga.

Treba nastojati da se seča obavi u vreme kada je glavnina rezervi u hrani iz žilišta iscrpljena za stvaranje najmlađih grančica i lišća, a još nije izvršeno deponovanje

novih rezervi u korenu za naredni vegetacioni period. Za većinu naših šumskih staništa to je period od početka juna do sredine avgusta, zavisno od

nadmorske visine objekta. Dovoljno je da se u ovo vreme izvrši seča šume, a izrada i iznošenje drveta može se obavljati i kasnije, sve do početka sadnje.

Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice, vrste koje brzo startuju i porastu (ariš, duglazija,

borovac, smrča, beli jasen, crni orah, gorski javor, trešnja i sl.). Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji

porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.

Ako se dovoljno vodilo računa o svemu što je napred rečeno, borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se

kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica , u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem)

delu prostora između sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice

od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.

Oslobađanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom

periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može

prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.

Zato u septembru, oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što dođe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže

bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da

maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.

Uostalom, unapred se sa dosta sigurnosti može proceniti gde će invazija konkurentske vegetacije, posebno izbojaka iz panjeva, biti kritična za opstanak kulture. To su

pre svega mlađe i vitalnije izdanačke šume na staništima kitnjaka i graba, niziske i brdske bukove šume, kao i na boljim bonitetima staništa sladuna i cera, te

u jače obraslim šumama na staništima belog graba i crnog jasena.

Visina prevršivanja zavisi od visine i blizine zasađenica koje štitimo. Bitno je da štićena stabalca imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentska vegetacija

ne natkriljuje, niti im suviše stešnjava krune. Obično se izbojci prekraćuju u prvim godinama na 40-80 cm. od zemlje, a kasnije na visini donje trećine do

polovine krune štićenih stabala, seča izbojaka ili izdanaka “na čep “ (do dna pridanka) pogoduje bujnom teranju novih šiba, te se ne preporučuje.

Mera seča izbojaka i uklanjanje korova ručno planirana je na površini od: 3,58ha.

Popunjavanje kultura

Popunjavanje kultura vrši se u slučaju kada se procenat neuspelih sadnica kreće od 20% i više. Popunjavanje treba izvršiti u drugoj godini života kulture. Ako se

ustanovi da je mortalitet između 10 - 20% i ravnomerno raspoređen po površini. popunjavanje nije neophodno izvršiti. Može se desiti da procenat mortaliteta

bude ispod 10%. ali da bude zastupljen. “u krpama“. tj. da postoje delovi površina na kojima pošumljavanje nije uspelo. Bez obzira što je procenat

mortaliteta ispod 10%. potrebno je izvršiti popunjavanje da bi se “krpe “. zatvorile. Najpogodnije vreme za popunjavanje je proleće i to sadnjom u jame.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadni materijal za popunjavanje treba da je iste starosti i uzrasta kao i biljke u kulturi. tj. stariji od onog kojim je pošumljavanje započeto. Za popunjavanje se koriste

iste vrste drveća kojima je vršeno i pošumljavanje.

Popunjavanje mladih kultura sadnjom je planirano na površini od 1,12 hektara.

Seča čišćenja

Seča čišćenja je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da

prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što

znači da se radi o “negativnoj selekciji “.

Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim

jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje

razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla.

U cilju praktičnog izvođenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim

osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge

kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz

higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.

U vidu mere čišćenja u našoj gazdinskoj jedinici, planira se i seča ( vađenje ) zaostalih stabala, semenjaka u već obnovljenoj sastojini. U podmlađenim sastojinama

starosti 20-25godina, u nekim sastojinama su ostala zaostala razvijena stabla, raznih dimenzija koja smetaju razviju sada matične mlade sastijine, a njih treba

sve izvaditi uz minimalne štete po mladu sastojinu.

Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama planirano je na 25,66ha.

Odabiranje stabala za prorednu seču

Prorede kao mere nege, izvode se u sastojinama. koje su u periodu života kasnog mladika. pa sve do zrelosti za seču. Cilj prorednih seča je odabiranje i pomaganje

fenotipski najkvalitetnijih jedinki glavne vrste drveća u sastojini, zatim negovanje krošnji i debala odabranih biljaka, regulisanje sastava sastojine i rasporeda

stabala u sastojini.

Proredama se iz sastojine uklanjaju sva stabla koja ometaju pravilan razvoj odabranih stabala budućnosti. Osim stabala koja ometaju razvoj stabala budućnosti.

proredama vadimo i indiferentna stabla koja nemaju opravdanja da ostanu u sastojini.

Kod izvođenja proreda, veoma je važno da sklop sastojine ne bude duže vremena prekinut. Proreda kao mera nege sastojina, treba da ima za cilj popravku zatečenog

stanja. Pri tome se vrši selekcija fenotipski najkvalitetnijih stabala u svim spratovima, vodeći računa o vrstama drveća i njihovim mogućnostima i zahtevima,

kako prema svetlosti, tako i prema smesi, staništu,sklopu itd.

Prorede imaju za cilj omogućavanje perspektivnim jedinkama normalan i maksimalan razvoj i prirast, pošto su to nosioci stabilnosti, kvaliteta i prirasta buduće

sastojine. Proreda se izvodi po principima selektivne prorede, gde se odaberu i trajno obeleže najkvalitetnija stabla sa dobro očuvanom i vitalnom krunom,

sposobna da reaguju na proredne zahteve, tako što će na sebe da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Iz sastojine se prvenstveno uklanjaju stabla

gornjeg sklopa sa nepravilno formiranim deblom i krunom, krndeljasta i druga loše formirana stabla koja istovremeno ometaju normalan razvoj stabala

budućnosti.

Kod izdanačkih sastojina koje ćemo prorednim sečama u smislu konverzije prevoditi u visoki uzgojni oblik, selektivnim proredama vršimo pozitivnu selekciju kako bi

sastojinu na vreme pripremili za konverziju.

Ovde je potrebno ostaviti dovoljan broj kvalitetnih stabala koja bi u određenom vremenskom periodu mogla dati dovoljno kvalitetnog semena. Odaberu se i trajno

obeleže najkvalitetnija stabla natprosečnih dimenzija, sa dobro očuvanom i vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, tako što će na sebe

da preuzmu prirast odstranjenih konkurenata. Broj ovih kvalitetnih stabala zavisi od uzrasta sastojine i kreće se između 250 i 350 kom/ha, a može da se kreće

i do 400 kom/ha. Broj stabala je znatno veći nego kod visokih šuma, jer je i ophodnja u izdanačkim sastojinama kraća. Ako je ophodnja u izdanačkim

sastojinama, 80 godina i posle tog perioda počinjemo sa obnavljanjem, a dužina podmladnog razdoblja iznosi 20 godina, to znači da će starost matične

sastojine biti 100 godina kada se bude izvodio završni sek.

Kod veštački podignutih sastojina, proreda se sprovodi u više navrata, u zavisnosti od starosti i opštih karakteristika sastojine. Prva proreda se obavlja kada visina

stabala dominantnog sprata dostigne visinu 8 - 10m i ona treba da bude vrlo jaka. U ovom periodu, sastojina ima obično od 2000 - 2500 stabala/ha, pa se

kombinuje šematska i selektivna proreda. Vadi se svaki četvrti red, a u preostala tri se provodi selektivna proreda sa negativnim odabiranjem. U sastojinama

sa više od 3000 stabala/ha, vadi se svaki drugi red, a proreda se vrši pri visini dominantnog sprata do 8m i ta proreda je samo šematska. Zahvatanje čitavih

redova ima za cilj olakšavanje seče i privlačenja deblovine, kao i smanjenje oštećenja dubećih stabala.

Ako je razmak između redova veći od 3m, tada se izostavlja šematska proreda i prelazi se na masovnu selekciju sa sečom loših individua.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Druga proreda se obavlja kad glavni sprat sastojine dostigne visinu 12 - 15m i ona je strogo selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Tada se odaberu i stabla budućnosti

(oko 200 st/ha) koja se moraju odlikovati superiornošću u svakom pogledu, jer trebaju na sebe preuzeti prirast uklonjenih konkurenata). Intenzitet zahvata

kod ove prorede se kreće između 25 - 30% zapremine sastojine.

Kada sastojina dostigne visinu od 17 - 19m izvodi se treća proreda, intenziteta oko 25%, pri čemu se u potpunosti favorizuju označena stabla budućnosti i uklanjaju

se sva ona koja na bilo koji način ugrožavaju ili ometaju stabla budućnosti.

Četvrta proreda se provodi oko desetak godina nakon treće prorede, kada visina dominantnog sprata dostigne 20 - 22m. Ovom proredom se zahvataju stabla ispod

prosečnog kvaliteta u vladajućem spratu. kao i sva potištena stabla. Intenzitet prorede je oko 20%. Cilj ove mešovite prorede je omogućavanje intenzivnog

debljinskog prirasta.

Posle ove prorede, više nema potrebe za intenzivnim proređivanjem. već se može intervenisati samo nekim korekcionim zahvatima. u smislu oslobađanja kruna

stablima budućnosti i sl. Ovo je period kada je sastojina stara oko 50 godina i kada debljinski prirast kulminira i to se nastoji održati sve do zrelosti za seču.

kada se pristupa sečama obnove.

Sastojine koje su osnivane sa većim brojem sadnica od 3000 kom./ha (kod lišćara), tehnika gazdovanja je analogna svemu unapred izloženom, osim što se sa prvom

proredom počinje znatno ranije. tj. kada visina sastojine dostigne 6 - 8m.

U gazdinskoj jedinici proredne seče su planirane na ukupnoj površini od 1320,06ha.

Odabiranje stabala kod oplodne seče kratkog perioda obnavljanja

Zbog bioloških osobina bukve, oplodna seča je najpovoljniji i najvažniji metod prirodnog obnavljanja, koja je kao metod i razrađena u bukovim šumama. Prilikom

obnavljanja čistih i mešovitih bukovih šuma, mogu se u zavisnosti od stanišnih uslova i sastojinskog stanja, uspešno primenjivati svi oblici oplodne seče, ili u

kombinaciji sa ostalim metodama obnavljanja. Izvodi se u jednodobnim, srednje i visoko- produktivnim sastojinama.

U uslovima gazdinske jedinice, oplodne seče su samo planirane u izdanačkim bukovim sastojinama, u kojima će se izvršiti konverzija. Izdanačke sastojine bukve biće

obnovljene prirodnim putem, semenom.

Tehnika izvođenja oplodne seče sastoji se u tome da stabla stare sastojine postepeno uklanjaju u nekoliko sekova (pripremni, oplodni, završni, a po potrebi i oplodno-

završni sek) u vremenskom periodu do 20 godina. U uslovima ove gazdinske jedinice zastupljeni su: pripremni, oplodni, oplodno-završni sek i završni sek.

Pripremni sek – se izvodi u sastojinama gde već ima podmladka, ali je nedovoljan gde se uz energičnije razmicanje kruna, uklanja i prizemni sprat ekonomski malo

vrednih vrsta koja se obilno reprodukuju te guše podmladak glavnih vrsta drveća. Posebno su agresivni grab, leska, zova, iva i druge vrste koje rađaju obilno

svake godine i brzo startuju u porastu. Pripremni sek je planiran u sledećim odsecima i to prvenstveno u zrelim izdanačkim sastojinama :

11a,13b,27a,27b,64a,118a na površini od: 88,82ha.

Oplodni sek - se izvodi u prvoj godini obilnog plodonošenja posle izvedenog pripremnog seka. Osnovni cilj oplodnog seka je da se još većim smanjenjem broja

stabala u sastojini, obezbede semenu najbolji uslovi za klijanje, kao i razvoj podmlatka u vremenu između oplodnog i završnog seka.

Izvodi se u prvoj godini obilnog uroda posle pripremnog seka, ravnomerno po čitavoj površini, a ako je sastojina pravilno negovana, to je prvi obnovni zahvat.

Uklanja se toliko stabala da se krune preostalih stabala ne dodiruju, sa ciljem da se površina ravnomerno osemeni, da do zemljišta i podmlatka dopre

dovoljno svetlosti, toplote i vlage, ali da se spreči zakorovljavanje obnovne površine do pojave podmlatka. Obično se oplodnim sekom uklanja oko 50 %

zapremine preostale posle pripremnog seka, odnosno sklop sastojine se svodi na 0,6. U sastojinama gde se nalazi više generacije stabala, sa velikim učešćem

prestarelih stabala (iznad 150 god.), njihovo uklanjanje se vrši postepeno da se previše ne razredi sklop. U slučaju potrebe vrše se i neophodne pomoćne

mere prirodnom obnavljanju.

Oplodni sek u uslovima ove gazdinske jedinice planiran je u odsecima: 7b, 10a, 12b, 26a, 30a, 32a, 36b, 66a, 68a, 69d, 73a, 75a, 81a, 87a, 88b, 89b, 99a, 101a, 102a,

102b, 103b, 108a, 109a, 111a, 112a, 115a, 142a na površini od 505,52ha.

Oplodno - završni sek - se izvodi kada je podmlađene delove sastojine potrebno osloboditi zasene stabala stare sastojine (završni sek), a u delovima koji nisu

obnovljeni ukloniti stabla tanjih dimenzija i sa manjom krunom, a ostaviti stabla koja ce izvršiti dopunsko osemenjavanje. Kada cela površina nije u

potpunosti obnovljena.

Kod oplodno-završnog seka prvo se sprovodi završni sek u delu sastojine koji je dobro obnovljen, sa zadovoljavajućim brojem podmladka, vade se sva stable iz

podmlatka (završni sek) kako ne bi smetala daljem razvoju podmlatka. U sastojini treba da ostane potreban broj stabala oko 80-100 stabala po hektaru.

Posle izvršenog završnog seka u godini punog uroda izvršiće se oplodni sek, gde će se vaditi sva stable koja smetaju razvoju podmlatka, stable manjih

dimenzija, potištena stable, lošijeg zdravstvenog stanja, a treba da ostanu dobra, zdrava stabla koja treba da plodonose i da obnove datu površinu.

Oplodno-završni sek u uslovima gazdinske jedinice sprovodiće se u odsecima: 20a, 22a, 23b, 24a, 25c, 26c, 31a, 33b, 65a, 82b, 83a, 86d, 93b, 98b, 126a na ukupnoj

površini od 239,62ha.

Završni sek - izvodi se kada je podmladak dovoljno odrastao da mu više nije potrebna zaštita matične sastojine, čije bi dalje zadržavanje predstavljalo smetnju

njegovom pravilnom razvoju. Kriterijumi za određivanje vremena izvođenja završnog seka su izgled (stanje) i visina podmlatka. Zaostajanje u rastu,

Mihaila Pupina 113

Beograd


zakrivljenost u pravcu dopiranja svetlosti, kišobranast izgled podmlatka, mozaičan - horizontalan raspored listova i bledo - zelenkasta boja lišća su pouzdan

znak da treba podmladak osloboditi zasene. U povoljnim uslovima se završni sek obično izvodi 6-8 godina posle oplodnog seka, kada podmladak dostigne

visinu 1,0-2,0m, a vade se sva stabla.

Završni sek u uslovima gazdinske jedinice planiran je u odsecima: 21a,28a,29b,30b,32b,66e,74c,74e,106d,107b na ukupnoj površini od 70,97ha.

8.2. Uputstva za organizovanje seče u šumi

Vođenje seče

Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje seče treba

vršiti tako da se kreće od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne zapremine kroz podmladak i

podmlađene površine. Pravilno vođenje seče šuma neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privlačenja svede na minimum.

Određivanje pravca obaranja stabala

Smer obaranja stabala određuje se za svaki odsek posebno. zbog racionalizacije posla i omogućavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvlačenja na najbližu

trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvlačenja. da se šteta svede na najmanju moguću meru. kao i da se omogući lakše

kretanje radnika u sečištu.

Proizvodnja šumskih sortimenata

Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno iskorišćenje drvne zapremine. uz poštovanje svih uslova standarda.

Neophodno je pre početka svih radova na seči i izradi odabrati adekvatan način rada, to jest da li se opredeliti za klasičan način seče, ili za brigadni sistem

rada. Rukovodilac seče mora kontrolisati način obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.

Privlačenje šumskih sortimenata

Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi) ili do kamionskih puteva predstavlja I fazu transporta. Za privlačenje trupaca najpogodniji su

šumski traktori sa vitlom (npr. LKT 80 (81)). Ovi traktori imaju najveći učinak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma

uspešno mogu izvlačiti i drva za ogrev. Osim LKT traktora, mogu se koristiti i modifikovani poljoprivredni traktori, a u nekim slučajevima kada je

neophodno izbeći i najmanja oštećenja mogu se koristiti i animali.

Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže kojom će se mrežom šumskih vlaka omogućiti najoptimalnije korišćenje postojeće mehanizacije. Intenzivno

gazdovanje moguće je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu i otvaranje ne otvorenih sastojina, kao i razmeštaj seča (da bude koncetrisan). Ostali radovi u

sastojini moraju biti međusobno usklađeni.

8.3. Smernice za sprovođenje radova na zaštiti šuma

Zakon o šumama, jasno određuje da korisnici i sopstvenici šuma preduzimaju sve potrebne mere radi zaštite šuma. Naročita pažnja poklanja se zaštiti šuma od

požara. Prema ugroženosti od požara. šume ove gazdinske jedinice svrstavamo:

I stepen : sastojine i kulture borova

II stepen : sastojine i kulture smrče i jele

III stepen : mešovite sastojine lišćara i četinara

IV stepen : sastojine hrasta i graba

V stepen : sastojine bukve i drugih lišćara

VI stepen : šikare.šibljaci i čistine

Smernice - za zaštitu šuma od požara

Po stepenu ugroženosti od požara ova gazdinska jedinica spada u malo ugrožene jedinice zvog velikog učešća lišćara (bukve).

Na osnovu činjeničnog stanja potrebno je planiranje mera protiv potencijalnih izazivača šumskih požara. Šumske požare najčešće izaziva čovek (preko 98%) iz

neznanja, nehata ili namerno.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Da bi se čovek kao potencijalni izazivač požara odvratio od takvog ponašanja planom treba predvideti preduzimanje niza preventivnih mera vaspitno - obrazovne i

propagandne.

Najvažnije mere su:

- saradnja sa osnovnim i srednjim školama,

- saradnja sa goranima,

- saradnja sa vatrogasnim društvima,

- saradnja sa Vojskom Republike Srbije,

- saradnja sa TV, radiom, štampom,

- postavljanje prigodnih tabli sa natpisima na putevima kroz šumu, izletištima, mestima određenim za parkiranje i kampovanje,

- štampani propagandni material,

- upozoravanje radnika i posetilaca na veliku opasnost od požara.

Planiranje mera biološko - tehničke zaštite u šumi podrazumeva:

- podizanje bioloških protivpožarnih pruga,

- podizanje mešovitih šuma (četinara i lišćara),

- širenje postojećih uređajnih proseka,

- održavanje protivpožarnih pruga (proseka, puteva),

- sprovođenje šumskog reda,

- prognoziranje opasnosti od požara,

- osmatranja i dežurstva u periodima povećane požarne opasnosti,

- iznošenje gorivog materijala,

- starost kultura – sastojina.

Izgradnja i održavanje požarnih puteva

Uspešno gašenje požara uslovljeno je dobrim putevima koji omogućavaju da se na gašenje požara stigne na vreme i isti ugasi pre nego što se proširi.

Snabdevanje vodom za gašenje požara. Za gašenje požara u šumi najefikasnije sredstvo je voda.

Planiranje opreme i sredstva za gašenje požara:

- oprema za gašenje požara sa zemlje,

- oprema za gašenje požara iz vazduha.

Organizacija ljudstva i rukovođenja gašenja požara svakako je jedna od najvažnijih aktivnosti.

Brzina mobilisanja ljudstva i upućivanje na mesto požara i organizovano rukovođenje gašenjem požara garancija su uspešnog gašenja požara u začetku:

- organizacija protivpožarnih jedinica,

- sabirna mesta za ljudstvo,

- dobra opremljenost protivpožarnih jedinica,

- aktiviranje radnika ŠU za gašenje požara,

- aktiviranjem protivpožarne jedinice za brze intervencije,

- organizovanje gašenja.

Šumskoj upravi neophodno je da poseduje i protivpožarnu kartu u razmeri 1 : 25.000.

Karta treba da sadrži sledeće podatke:

pregled kultura (vps) i sastojina prema stepenu ugroženosti od požara sa podelom na odeljenja i odseke.

objekti u šumi (lugarnice, naselja, turistički objekti)

putevi u šumi i protivpožarne proseke - voda za gašenje (vodotoci. vodene akumulacije.)

osmatračka mesta

elektro i PTT vodovi

magacin za smeštaj opreme za gašenje požara

Mere sanacije treba započeti odmah. U mere sanacije spadaju:

- seča i uklanjanje svih oštećenih stabala: čišćenje tih površina,

Mihaila Pupina 113

Beograd


- vezano za pošumljavanje: čišćenje korova, okopavanje i prašenje, mere nege i zaštite novopodignutih kultura (zaštita od štetnih insekata, zaštita od biljnih

bolesti, zaštita od stoke i zaštita od požara).

Prilikom sprovođenja mera zaštite potrebno je sledeće:

Stalna i stroga primena važećih propisa.

Organizovati edukativno-propagandni rad na merama zaštite šuma u školama, mesnim zajednicama, i dr.

Zabrana loženja vatre u šumi i njenoj neposrednoj blizini.

Postaviti table sa upozorenjima.

Na izletničkim mestima ukloniti sav lakozapaljiv material, odrediti uređena mesta za loženje vatre, uvesti službu nadzora.

Savremeno organizovati i opremiti službu za osmatranje i obaveštavanje.

Nadzirati vlasnike privatnih parcela (graničnih), naročito u rano proleće kada se vrši krčenje i spaljivanje obradivih površina za poljoprivredu.

Razvijati intenzivnu saradnju sa MUP-om.

Prema stepenu zaštite, organizovati potrebne ljude i materijalna sredstva. U tu svrhu izgrađen je kamionski put (82-86 odeljenje) koji ima funkciju protivpožarne

pruge.

Ostale mere zaštite šuma, trebalo bi da prati i proučava dijagnostičko prognozna služba na nivou gazdinstva. a ove mere se odnose na zaštitu šuma od entomoloških i

fitopatoloških uzročnika, bespravnog korišćenja i drugih protivpravnih radnji, zaštita divljači i stoke, održavanje šumskog reda itd.

Naročitu pažnju treba obratiti na striktno pridržavanje zabrane ispaše na obnovljenim i meliorisanim površinama.

U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke: obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena. Utvrditi progonske puteve do ispaše i pojila.

osigurati kontrolu pašarenja.

Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeđuje negovanjem sastojina, kao i oblikovanjem zaštitnog plašta (ivice) šume.Takođe ne treba sprovoditi

seče većeg intenziteta i na taj način stvoriti progale što će se nepovoljno odraziti na vetrolome.

Prilikom iskorišćavanja treba sprovoditi sledeće preventivne mere: pravilan izbor vrste seče je značajan jer od ovoga često zavisi sudbina šume. Sa gledišta zaštite

šuma od insekata, nepovoljne su čiste seče, te ih treba izbegavati. Kod oplodnih seča pojačava se delovanje štetnih insekata na osetljivim stablima jer su im

ona jedini izvor hrane. Duže zadržavanje trupaca u šumi treba izbegavati, naročito ako sa njih nije skinuta kora.

Pored navedenih bitnih preventivnih mera, preporučuju se i sledeće posebne mere zaštite: kontrola broja najvažnijih štetnih insekata, a treba je sprovoditi svake

godine, jer se na taj način otkrivaju početci insekatskih prenamnoženja i da se na vreme mogu preduzeti preventivne mere. Kontrola i brza obrada požarišta

su veoma značajna za sprečavanje jakih napada sipaca, potkornjaka i drugih sekundarnih insekata koji se mogu namnožavati na oslabljenim biljkama

(naročito su opasni prizemni požari). Brza obrada snegoloma, snegoizvala, vetroloma i vetroizvala, takođe smanjuje opasnost prenamnoženja štetnih

insekata.

Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljene, obučene grupe za gašenje sa posebno osposobljenim vođstvom (inženjeri, tehničari,

predradnici…). Grupa za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom, koja je po količini i strukturi utvrđena planom zaštite i suzbijanja

požara.

8.4. Uputstvo za izgradnju i održavanje šumskih saobraćajnica

Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa “Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg

programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine“, Službeni glasnik br.17 od

21.02.2013.godine , Službeni glasnik 20/2016.

Rekonstrukcija postojećih puteva

Rekonstrukcija šumskih puteva je promena tehničkih i konstruktivnih elemenata postoječih šumskih puteva i to: osvetljavanje puta;

povećavanje radijusa horiontalnih krivina;

smanjenje nagiba nivelete;

proširenje planuma puta;

regulisanjeefikasnog odvodnjavljnja površinske vode sa puta (izrada odvodnih kanala, popravak propusta i dr.);

izrada i uređenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge).

Izgradnja prve faze - F-I meki kamionski put

Prva faza izgradnje kamionskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Nakon snimanja terena, postavljanja nulte linije trase puta i izrade projekta za izgradnju šumskog kamionskog puta, neophodno je izvršiti sledeće radove:

prosecanje trase puta;

uklanjanje suvog posečenog drvenog materijala sa trase;

iskop zemlje u širokom otkopu;

izrada škarpe i bankine;

izrada odvodnih kanala i postavljanje propusnih cevi;

Izrada druge faze - F-II tvrdog kamionskog puta

Pod drugom fazom podrazumeva se izrada gornjeg stroja puta i to:

nasipanje pripremljene (uvaljane) posteljice kamenom krupnije granulacije debljine do 30 sm, što zavisi od podloge;

valjanje nasutog kamena;

nasipanje kamenom sitnije granulacije debljine 10cm;

valjanje nasutog kamena.

Izgradnja, održavanje i korišćenje šumskih komunikacija

Planiranje, izgradnja, korišćenje i održavanje šumskih primarnih i sekundarnih saobraćajnica treba sprovoditi na način koji ne ugrožava:

strogo poštovanje tehničkih elemenata iz projekta;

izvorišta voda i vodene tokove;

staništa značajna za ostanak zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta;

proces prirodnog podmlađivanja u šumi;

kulturnu i istorisku baštinu;

ostale opšte korisne funkcije šuma;

stabilnost zemljišta i ne uzrokuje eroziju i bujice.

8.5. Uputstvo za vođenje evidencije gazdovanja šumama

Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Sva uputstva za vođenje evidencije gazdovanja šumama data su

Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog izvođačkog plana gazdovanja privatnim šumama (

čl. 72 - 76), na to obavezuje zakon o šumama u član 34., koji jasno kaže da je korisnik šuma je dužan da u opštoj i posebnoj osnovi, kao i u godišnjem

izvođačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.

Korisnik šuma dužan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima “Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma “, “Plan seča obnavljanja

(jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča “, “ Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča “ i “Plan prorednih seča - Evidencija

izvršenih seča“. Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.

Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. Iz doznačnih knjiga se unosi količina posečenog drveta i

obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima se obračunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa

na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos (redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno drvo.

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabala posečenih u sastojinama dva

najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenu u svim prirodnim oblicima raznodobnih šuma, kao i slučajne prinose iz

ovih šuma, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnove.

Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za

proredne seče.

Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviđena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviđena za seču planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom

sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Osim ovih radova, potrebno je u Šumskoj hronici evidentirati sve pojave koje se primete u šumama u toku jedne godine, a to su:

štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entološkoh uzročnika,

pojava ranih i kasnih mrazeva,

početak listanja,

početak cvetanja,

pojava plodonošenja i obilnosti uz ocenu kvaliteta semena,

štete od elementarnih nepogoda,

promene u posedovnim odnosima,

promene koje utiču na izvršenje radova i dr.

8.6. Uputstvo za izradu izvođačkog projekta gazdovanja šumama

Sva uputstva za izradu izvođačkog plana gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i

privremenog izvođačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 55 - 67).

Izvođački projekat (Zakon o šuma čl. 31) donosi korisnik, odnosno sopstveni šuma, najkasnije do 31 oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Osnovna jedinica za koju se izrađuje izvođački projekat je odsek ili odelenje, a izuzetno za više odseka ili odeljenja (sliv). U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju

se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.

Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem

sastojina i planiranim uzgojnim merama.

Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine

na kojoj se izvode radovi na gajenju šuma.

Izvođačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrđuje: mesto, vrsta,

obim, način, rok, redosled i dinamika izvođenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi,

mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr.

Izvođački projekat izrađuje se na osnovu odredbi opšte i posebne osnove, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12 meseci pre

njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.

Izvođački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.

Tekstualni deo izvođačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja

sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvođenja radova na gajenju šuma i načina izvođenja tih radova i prikaz

tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.

Tabelarni deo izvođačkog projekta naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti

sadnog materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvođenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.

U izvođačkom projektu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju

osobenosti staništa i sastojina postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci

privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama, kao i granice uzgojnih jedinica sa oznakama naznačenim u legendi

skice.

Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlađenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne zapremine i dr.

krokiraju se na skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvođačkog plana.

Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma iskazuje se po odeljenjima i vrstama rada.

Pri utvrđivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i

obeležavanje stabala za seču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.

Doznačena drvna zapremina razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.7. Vreme seče šuma

Prvilnikom o šumskom redu član 5 (Sl. gl. Republike Srbije br 38/31.05.2011 i Pravilnika o izmenama pravilnika o šumskom redu br. 75/16), a uvažavajući prirodne,

ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice vreme seča šuma se određuje i to:

- Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se od 10.09. tekuće godine do početka vegetacije naredne godine.

- U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).

8.8. Uputstva za primenu tarifa

Za visoke sastojine, tarife se primenjuju bez interpolacije između dva debljinska stepena. Obrasci zapremine u doznačnim knjigama vrši po debljinskim stepenima od

1 cm, za odgovarajući tarifni niz, jer se i u doznačnim knjigama upisuju prečnici u centimetarskoj podeli.

Za izdanačke sastojine. prečnici se upisuju po debljinskoj podeli od 5cm. pri čemu se kod obračuna zapremine u odgovarajućem tarifnom nizu koristi interpolacija

centimetarskih debljinskih stepeni (7 i 8; 12 i 13; 17 i 18. itd).

Obračun zapremine za doznačenu drvnu masu u sastojinama koje su procenjene, vrši se korišćenjem tarifnog niza.

Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife)

- bukva, javor (visoka) - bukva (visoke šume) - Srbija

- bukva, javor (izdanačka) -bukva (izdanačka) - Srbija

- grab,otl - grab (izdanačka) - Srbija

- breza - (breza) – Srbija

- jasika – bela topola Vojvodina

- cer,sladun- (izdanačka) - Srbija

- kitnjak (izdanačka) - kitnjak – Srbija

- oml – bela topola Vojvodina

- smrča – smrča vpš (Kopaonik)

- jela – jela (Kopaonik)

- crni bor – crni bor Srbija

- beli bor – beli bor vpš (Kopaonik)

- bagrem – bagrem vpš (Srem)

8.8. Uputstvo za sertifikaciju šuma

8.8.1. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja

U skladu sa zahtevima SGS QUALIFOR-a, STANDARD ZA GAZDOVANJE ŠUMA U SRBIJI, za uspostavljanje zaštitnih zona – BUFFER ZONES – pored

vodotoka, javnih puteva i naselja donose se smernice, koje su obavezujuće za JP “Srbijašume “. Obzirom da je u toku proces sertifikacije za kompletan

sistem JP “Srbijašuma“ tzv. “objedinjavanje sertifikata“ detaljnije smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja sa

konkertnim planovima na nivou gazdinskih jedinica su u izradi i još nisu operativne. Ove smernice iako imaju obavezujući karakter se ipak bave opštim

pravilima za uspostavljanje BAFER.

Imajući u vidu dugoročni karakter uspostavljanja zaštitnih zona, potrebno je da se pristupi definisanju moguće strategije i tipova pojaseva, planiranju, izboru

tehnologija i obezbeđivanju odgovarajućeg sadnog materijala za uspostavljanje zaštitnih zona.

Formiranje zaštitnih zona je u funkciji obezbeđivanja pozitivnih efekata na stabilnost ekosistema, očuvanja određenih staništa, biološke predeone raznolikosti i

autentičnog izgleda predela.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zaštitne zone na obodima prirodnih šuma i graničnim pojasevima plantaža, izgrađene prvenstveno od autohtonih vrsta drveća, pored vodotokova, javnih puteva i

naselja, uticaće na obnavljanje i očuvanje izvornog izgleda predela, što će obezbediti pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih ambijenata, duševnog mira

lokalnog stanovništva naviknutog na specifično okruženje i estetskih vrednosti predela.

Podizanje zaštitnih zona predstavlja dugoročan proces, koji se može sprovoditi isključivo planski i postepeno. U dosadašnjoj praksi je pored prirodnih zaštitnih zona

pored vodotokova, postojala obaveza ugrađivanja zaštitnih pojaseva u planska dokumenta samo u slučajevima kada je to bilo propisano odgovarajućim

aktima o proglašenju zaštićenih prirodnih dobara u uslovim Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Implementacija procesa sertifikacije šuma nameće obavezu očuvanja postojećih i uspostavljanje novih zaštitnih zona na mestima gde one nedostaju, pored

vodotokova, javnih puteva i naselja.

Počev od dana stupanja na snagu ove Smernice, u planskim dokumentima, posebnim i opštim osnovama, obavezno se planira i propisuje održavanje i podizanje

zaštitnih zona u poglavlju “Smernice za sprovođenje potrebnih mera i planova gazdovanja šumama “, pri čemu poseban značaj treba dati sledećem:

definisanju vrsta drveća koje će se primenjivati u zaštitnim zonama,

definisanju širine zaštitnih zona,

propisivanju mera nege koje će biti primenjene u zaštitnim zonama,

određivanju vremena obnavljanja zaštitnih zona,

načinu i tehnologiji obnavljanja zaštitnih zona.

Podizanje zaštitnih zona u slučaju plantaža selekcionisanih sorti topola vrši će se prvenstvo autohtonim vrstama drveća, a u skladu sa rezultatima identifikacije

stanišnih uslova datog lokaliteta, pri čemu se za pošumljavanje prioritetno preporučuju sledeće vrste drveća: vrbe, bela topola, crna topola, hrast lužnjak,

poljski jasen, crna jova i dr.

U ovom planskom periodu, dok se ne obezbedi proizvodnja odgovarajućeg sadnog materijala za ove namene, zaštitne zone će se održavati od postojeće šumske

vegetacije.Uzimajući u obzir iskazane zahteve, potrebno je proširiti postojeći asortiman proizvodnje reproduktivnog materijala šumskog drveća i pokrenuti

rasadničku proizvodnju neophodnog sadnog materijala za potrebe podizanja zaštitnih zona.

Širina pojaseva definisana je u skladu sa funkcijom i značajem samih pojaseva, a određena je sledećim elementima:

zaštitne zone širine 30 m podižu se duž toka velikih reka, autoputeva i naselja.

zaštitne zone širine 20 m podižu se duž tokova drugih većih rečnih tokova i magistralnih puteva.

zaštitne zone širine 10 – 15 m podižu se duž manjih rečnih tokova, rečnih mrtvaja i regionalnih puteva.

Seča i obnavljanje zaštitnih pojaseva neće se vršiti u isto vreme sa glavnom sastojinom.

Obnavljanje zaštitne zone vrši će se najranije po isteku vremenskog perioda određenog širinom jednog dobnog razreda. Prema tome, zaštitnim pojasevima će se

gazdovati sa produženom ophodnjom, što je uslovljeno održavanjem zaštitnih funkcija ovih zona. Pri tome, mora se imati u vidu da starost stabala u

zaštitnom pojasu ne pređe biološku zrelost.

Kao što se može zaključiti, formiranje zaštitnih zona vršiće se u dužem periodu paralelno sa realizacijom posebnih osnova gazdovanja šumama, koje će sadržati

odredbe vezane za ovu problematiku.

Godišnji izvođački projekti, u svom tekstualnom delu, takođe treba da imaju definisano operativno izvođenje radova na osnivanju i održavanju zaštitnih zona.

8.8.2. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV

Sertifikacija šuma je proces kada akreditovana treća strana poseti organizaciju, proceni njihov sistem uprvljanja i izdaje potvrdu kojom pokazuje da organizacija

poštuje principe navedene standardu. Sertifikacija koja je uspešno sprovedena i uspešno je realizovano glavno ocenjivanje i posle odobravanja izveštaja sa

glavne ocene, dobijen je sertifikat sa sertifikacionim kodom SGS-FM/COC-009244 koji je važeći za period od 21. februara 2017. do 20. februara 2022.

godine.

Svake godine sprovodi se redovna nadzorna provera (ukupno 4 provere) od strane ovlašćene sertifikacione kuće, u slučaju da ne budu konstatovane velike

neusaglašenosti, produžava se validnost sertifikata, što potvrđuje usaglašenost rada nosioca sertifikata sa zahtevima standarda. Pre isteka važenja sertifikata,

da bi se produžila validnost sertifikata, obavezno je sprovođenje resertifikacione provere. Posle uspešno realizovane resertifikacione provere i odobravanja

izveštaja, produžava se validnost sertifikata za naredni petogodišnji ciklus.

Šume visoke zaštitne vrednosti prvo su definisane od strane Saveta za upravljanje šumama u cilju sertifikacije šuma, ali se praktična upotreba ovog koncepta sve više

koristi za zaštitu, planiranje i upravljanje prirodnim resursima.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Šume sadrže ekonomske, ekološke i socijalne vrednosti koje mogu biti značajne na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, ali kada se neka od tih vrdnosti smatra

izuzetno važnom, šuma se može definisati kao šuma visoke zaštitne vrednosti.

Šuma visoke zaštitne vrednosti (High Conservation Value Forests – HCVF ili HCV šume) tretira se kao kategorija šume sa posebnom namenom i uslovima

gazdovanja, kao i posebnim vrednostima koje poseduju na određenim lokalitetima. Aktivnost gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati

karakteristike koje ih definišu.

Fores Stewardsship Council (FSC) je definisao sledećih šest kategorija visoke vrednosti:

HCV šuma može da bude mali deo velikog šumskog područja ( npr: izvor vode za selo, tresetište, manja površina nekog drugog retkog ekosistema i sl.) ili može da

bude veliko šumsko područje (npr: šume koje sadrže nekoliko ugroženih vrsta koje se rasprostiru na velikoj površini). Bilo koji tip šume može da bude

potencijalno HCV šuma. Izbor šume za HCV šumu zasniva se na prisustvu jedne ili više izabranih vrednosti.

Šumsko gazdinstvo koje gazduje određenim područjem, treba da identifikuje svaku visoku zaštitnu vrednost koja se nalazi unutar njihovog područja i da gazduje

njima u cilju očuvanja ili unapređenja tih vrednosti uz konsultovanje zainteresovanih strana i kontrolu uspešnosti ovog načina gazdovanja.

U početku, ne treba izdvojiti svaku šumu koja sadrži visoko zaštitnu vrednost. Neka specifična zaštitna vrednost šume može da se izostavi ukoliko je ona značajno

prisutna u okolnim područjima. Ipak, i u ovim slučajevima se preporučuje da se sve specifične vrednosti nekog područja obeleže i unesu u planove

gazdovanja sa uputstvima o njihovoj zaštiti.

Procena kojom se utvrđuje postojanje atributa karakterističnih za HCV šume u zavisnosti od nivoa i od intenziteta aktivnosti gazdovanja zasniva se na sledećim

vrednostima, odnosno prioritetnim funkcijama šuma:

Šumski ekosistemi u zaštićenim prirodnim dobrima.

Za šume sa posebnom namenom, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu određene:

šume odnosno delovi šuma izdvojeni za proizvodnju šumskog semena;

šume koje su pogodne za izletišta i rekreaciju;

šume koje su pogodne za naučna istraživanja i nastavu;

šume koje su od značaja za kulturno – istorijske spomenike;

šume koje su od posebnog interesa za narodnu odbranu.

Za HCV šume, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu određene:

- šume koje štite zemljište od erozije;

- šume koje neposredno koriste izvorišta vodosnabdevanja, vrela, termomineralna i mineralna izvorišta;

- šume koje štite objekte ( vodne akumulacije, železničke pruge, puteve) i naselja;

- šume koje čine poljozaštitne pojaseve

Za određivanje HCV šuma koristi osnovnu namenu šuma (prioritetne funkcije) iz osnova gazdovanja šumama u skladu sa integralnim gazdovanjem funkcijama šuma.

Sve kategorije šuma treba da budu date pregledno po odeljenjima i odsecima i ucrtane u sastojinske karte gazdinskih jedinica.

Važno je još jednom pomenuti, da se način gazdovanja u šumama određenim kao HCV šume ne menja u odnosu na trenutni način gazdovanja. Razlika je jedino u

tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

8.8.3. Smernice za postavljanje oznaka

Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima.

Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

U cilju zaštite šuma od požara, Šumska gazdinstva mogu, saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA.

Znaci zabrane ( loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja ( da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.)

postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma ( potencijalne izazivače šumskih požara).

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrađeni u vidu

postera i postavljeni na tablu odnosno pano.

Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine.

Izgled i sadržaj oznake (table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za

zaštitu prirode Srbije.

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu

obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra.

Uređenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim

vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama

zdravlja, mestima za odmor, parking i dr.); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice,

ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl.).

Uređenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima

zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra.

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim

dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr.

Oznake za obeležavanje izrađivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.

8.8.4. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta

Očuvanje, zaštita i unapređivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje

šumama “Srbijašume“ Beograd.

Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode):

Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili

upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu.

Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti.

Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove.

Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na određeno jasno definisano geografsko područje.

Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom.

Iščezla vrstaje ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao.

Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavana u prirodi u neposrednoj budućnosti, što se utvrđuje u skladu sa međunarodno

prihvaćenim kriterijumima.

Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrđuje u skladu sa

opšteprihvaćenim međunarodnim kriterijumima.

Praćenje stanja ( monotoring) jeste planinsko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao

deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu.

Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta raspoređenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja.

Crvena lista je spisak ugroženih vrsta raspoređenih po kategorijama ugroženosti.

Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) urađena je prema kriterijumima Međunarodne unije za zaštitu

prirode ( IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj.

Srbija je 2001.godine potpisala Konvenciju o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore (CITES konvencija doneta 03.03. 1973. Godine u

Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvrđena u Srbiji 09.11.2001. godine).

Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju

da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Takođe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993. godine), kojom su određene divlje vrste

biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja

zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urađen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o međunarodnom prometu

ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na

poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja šumskih ekosistema i izvođačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i

zaštite prirodnih retkosti.

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izviđačkom planu

gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih

retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti).

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere

njihovog očuvanja.

8.8.5. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi

Radi očuvanja biološke raznovrsnosti u sastojinama je potrebno ostavljati dubeća suva i polusuva stabla, kao i pala stabla pojedinačno i u manjim grupama.

Pravilnik o šumskom redu daje mogućnost ostavljanja pojedinih takvih stabala ako se tim štite retke, ranjive i ugrožene vrste i ako je to predviđeno osnovom o

gazdovanju šumama.

Pravilnikom objavljenim u Sl. gl. Broj 106 od 18.11.2008. godine po prvi put je ostavljena mogućnost ostavljanja ovakvih stabala. U osnovama urađenim pre

donošenja ovog pravilnika nije predviđena ta mogućnost.

Ostavljenje stabala zavisi od stvarnog stanja na terenu, ima li ovakvih stabala i koliko, da li postoje retke, ranjive i ugrožene vrste i u kojem obimu.

Preporučuje se ostavljanje 3-4 stabala po hektaru. Prilikom ostavljenja stabala potrebno je posebno voditi računa u četinarskim sastojinama, da ne bi došlo do

prenamnoženja potkornjaka, kad postoji mogućnost da pređu na susedna živa stabla i izazovu njihovo sušenje. Kod izbora stabala koje treba ostaviti, treba

voditi računa da ona po mogućnosti budu ravnomerno raspoređena po sastojini, i koja će bolje doprineti očuvanju biološke raznovrsnosti.

Uglavnom se ostavljaju stabla sa lošim tehničkim karakteristikama od čijeg eventualnog korišćenja bi imalli manju korist, a kvalitetnija se sečom uklanjaju.

Potrebno je istaći da ovakva stabla mogu nastati posle izrade osnove za gazdovnje šumama (prelomi, izvale, sušike i sl.) pa zato i nisu mogla da budu predviđena

osnovom, ali uz saglasnost nadležnih republičkih inspektora moguće je ova stabla ostaviti u sastojini.

8.8.6. Smernice za upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom se mora sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu

sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom perduzeću za gazdovanje šumama “Srbijašume “.

Za vreme izvođenja seče u šumi, izvlačenja i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima je potrebno regulisati odlaganje otpada, putem ostavljanja kanti,

korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad, koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad.

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi, potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva

do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako bi se sprečilo zagađivanje životne sredine.

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i

zagađenja životne sredine.

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za

reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC-HOLCIM iz Paraćina).

Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovalašćenim institucijama za reciklažu

motornih ulja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Toneri i računarska oprema koje je postala otpad sakupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje.

Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe, odnosno prestala važnost upotrebne dozvole, biće skladišteni na

bezbedno mesto, obezbeđenom od pristupa dece i ljudi, do isporuke ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija.

Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnjom sa nadležnim komunalnim preduzećima i nadležnim

inspekcijama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Ekonomsko - finansijskom analizom se procenjuje finansijski efekat realizacije planiranih radova gazdovanja šumama, i prikazuju se godišnji prosek prihoda i

rashoda, uz pretpostavku da će se radovi izvršiti u sopstvenoj režiji.

9.1. Obračun vrednosti šuma

Vrednost šuma utvrđena je metodom sadašnje sečive vrednosti.

Kod ove metode utvrđuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.

Radi utvrđivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urađeno je sledeće:

izračunata neto drvna zapremina;

utvrđena je sortimentna struktura;

utvrđene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima.

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine na panju

Vrsta

drveća

Bruto Otpad Neto

Sortimenti

F L K I klasa II klasa III klasa Ukupno

tehnika

Ogrevno

drvo Celuloza

Ukupno

prostorno

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 937305.1 140595.8 796709.3 14340.8 119506.4 57363.1 167309.0 71703.8 47802.6 478025.6 318683.7 318683.7

Kit 12427.3 1864.1 10563.2 2112.6 2112.6 8450.6 8450.6

Jas 4406.3 660.9 3745.4 3745.4 3745.4

Bag 4325.3 648.8 3676.5 3676.5 3676.5

Gr 4315.6 647.3 3668.3 3668.3 3668.3

Cer 2068.9 310.3 1758.6 1758.6 1758.6

Otl 1457.6 218.6 1239.0 1239.0 1239.0

Jav 509.3 76.4 432.9 34.6 51.9 86.6 173.1 259.7 259.7

OML 498.7 74.8 423.9 423.9 423.9

Tres 447.4 67.1 380.3 30.4 68.5 53.2 152.1 228.2 228.2

Gric 110.7 16.6 94.1 94.1 94.1

Cjas 36.2 5.4 30.8 30.8 30.8

Kln 22.8 3.4 19.4 19.4 19.4

Pjas 13.1 2.0 11.1 11.1 11.1

Brz 0.7 0.1 0.6 0.6 0.6

Uk. liš. 967945.0 145191.8 822753.3 14340.8 119506.4 57363.1 167374.0 71824.2 50055.0 480463.5 338119.9 4169.811 342289.8

Smr 71034.2 10655.1 60379.1 4528.4 22642.2 11321.1 6792.7 45284.3 15094.8 15094.8

Cbor 16541.6 2481.2 14060.4 984.2 4921.1 2460.6 1476.3 9842.3 4218.1 4218.1

Jel 10804.4 1620.7 9183.7 688.8 3443.9 1722.0 1033.2 6887.8 2295.9 2295.9

Dug 8697.2 1304.6 7392.6 554.4 2772.2 1386.1 831.7 5544.4 1848.1 1848.1

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveća

Bruto Otpad Neto

Sortimenti


tehnika

Ogrevno

drvo Celuloza

Ukupno

prostorno

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bbor 4225.4 633.8 3591.6 251.4 1257.1 628.5 377.1 2514.1 1077.5 1077.5

Ari 3554.3 533.1 3021.2 211.5 1057.4 528.7 317.2 2114.8 906.3 906.3

Uk.čet. 114857.2 17228.6 97628.6 7218.8 36093.9 18047.0 10828.2 72187.8 25440.8 25440.8

Uk. GJ 1082802.2 162420.3 920381.9 14340.8 126725.2 57363.1 203467.9 89871.2 60883.2 552651.3 338119.9 29610.6 367730.6

9.1.2. Vrednost drvne zapremine na panju

Vrsta

drveća

Sortimenti


tehnika

Ogrevno

drvo Celuloza

Ukupno

prostorno

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 14340.8 119506.4 57363.1 167309.0 71703.8 47802.6 478025.6 318683.7 318683.7

Kit 2112.6 2112.6 8450.6 8450.6

Jas 3745.4 3745.4

Bag 3676.5 3676.5

Gr 3668.3 3668.3

Cer 1758.6 1758.6

Otl 1239.0 1239.0

Jav 34.6 51.9 86.6 173.1 259.7 259.7

OML 423.9 423.9

Tres 30.4 68.5 53.2 152.1 228.2 228.2

Gric 94.1 94.1

Cjas 30.8 30.8

Kln 19.4 19.4

Pjas 11.1 11.1

Brz 0.6 0.6

Uk. liš. 14340.8 119506.4 57363.1 167374.0 71824.2 50055.0 480463.5 338119.9 4169.811 342289.8

Smr 4528.4 22642.2 11321.1 6792.7 45284.3 15094.8 15094.8

Cbor 984.2 4921.1 2460.6 1476.3 9842.3 4218.1 4218.1

Jel 688.8 3443.9 1722.0 1033.2 6887.8 2295.9 2295.9

Dug 554.4 2772.2 1386.1 831.7 5544.4 1848.1 1848.1

Bbor 251.4 1257.1 628.5 377.1 2514.1 1077.5 1077.5

Ari 211.5 1057.4 528.7 317.2 2114.8 906.3 906.3

Uk.čet. 7218.8 36093.9 18047.0 10828.2 72187.8 25440.8 25440.8

Uk. GJ 14340.8 126725.2 57363.1 203467.9 89871.2 60883.2 552651.3 338119.9 29610.6 367730.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveća

Jedinična vrednost sortimenata

F L K I klasa II klasa III klasa Ogrevno

drvo Celuloza

din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3

Bk 15158 9953 8294 6694 5473 4534 3967

Kit 4996 3967

Jas 2655

Bag 3967

Gr 3967

Cer 3967

Otl 3967

Jav 11127 8709 8709 3967

OML 2655

Tres 10523 8102

Gric 3967

Cjas 3967

Kln 3967

Pjas 3967

Brz 2655

Uk. liš.

Smr 10897 8877 7439 6155 2655

Cbor 8047 6379 5485 4135 2655

Jel 10897 8877 7439 6155 2655

Dug 8047 6379 5485 4135 2655

Bbor 10897 8877 7439 6155 2655

Ari 8047 6379 5485 4135 2655

Uk.čet.

Uk. GJ

Vrsta

drveća

Ukupna sortimentna vrednost

F L K I klasa II klasa III klasa Ogrevno drvo Celuloza

din din din din din din din din

Bk 217377362 1189447202 475769320 1119966181 392435117 216736807 1264218373

Kit 10554743 33523350

Jas 9943918

Bag 14584762

Gr 14552104

Cer 6976227

Otl 4915030

Jav 385325 452385 753975 1030320

OML 1125422

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveća

Ukupna sortimentna vrednost

F L K I klasa II klasa III klasa Ogrevno drvo Celuloza

din din din din din din din din

Tres 320166 554638

Gric 373341

Cjas 121988

Kln 76880

Pjas 44206

Brz 1508

Uk. liš. 217377362 1189447202 475769320 1120671671 393442140 228045525 1340416583 11070847

Smr 49346338 200994514 84217539 41808761 40076635

Cbor 7920082 31391949 13496225 6104674 11199107

Jel 7505641 30571522 12809595 6359166 6095707

Dug 4461615 17684007 7602820 3438942 4906834

Bbor 2739652 11158985 4675661 2321174 2860726

Ari 1701790 6745197 2899938 1311713 2406355

Uk.čet. 73675118 298546174 125701778 61344430 67545365

Uk. GJ 217377362 1263122320 475769320 1419217845 519143919 289389955 1340416583 78616212

Ukupno 5603053515

m3 din/m3 din

Ukupna proizvodna vrednost - 5603053515

Ukupni troškovi proizvodnje - 1082802.2 1610 1743311586

Ukupna vrednost šuma 3859741930

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Poreklo sastojina

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor

Ukupna

vrednost

šuma

godina ha din/ha Ukupno

dinara 1,0 P n dinara

Mlade visoke sasojine 11-20 155.66 47844.3 7447443.7 1.6386 12203381

Mlade izdanačke sastojine 11-20 41.83 47844.3 2001327.1 1.6386 3279375

Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara 1-10 4.36 127150.8 554377.5 1.4859 823750

Ukupno 201.85 10003148.3 16306505

9.1.4. Ukupna vrednost drvne zapremine na panju

Ukupna vrednost drvne zapremine na panju 3859741930 din

Ukupna vrednost mladih sastojina 16306505 din

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ukupno: 3876048435 din

9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prosečno godišnje

Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju 7.4. Planovi gazdovanja. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi

se, kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano

gazdovanje.

9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje

Vrsta

drveća

Bruto Otpad Neto

Sortimenti


tehnika

Ogrevno

drvo Celuloza

Ukupno

prostorno

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bukva 16425.9 2463.9 13962.0 251.3 2094.3 1005.3 2932.0 1256.6 837.7 8377.2 5584.8 5584.8

Kitnjak 19.3 2.9 16.4 3.3 3.3 13.1 13.1

Jasika 30.2 4.5 25.6 25.6 25.6

Bagrem 64.8 9.7 55.1 55.1 55.1

Grab 25.2 3.8 21.4 21.4 21.4

Cer 5.2 0.8 4.4 4.4 4.4

Otl 5.1 0.8 4.3 4.3 4.3

Javor 2.8 0.4 2.4 0.9 0.9 1.4 1.4

Oml 2.3 0.3 2.0 2.0 2.0

Trešnja 5.1 0.8 4.4 1.7 1.7 2.6 2.6

Uk.lišćari 16585.8 2487.9 14097.9 251.3 2094.3 1005.3 2932.0 1259.3 841.0 8383.2 5687.2 27.6 5714.8

Smrča 531.1 79.7 451.4 33.9 169.3 84.6 50.8 338.6 112.9 112.9

Cbor 71.0 10.7 60.4 4.2 21.1 10.6 6.3 42.3 18.1 18.1

Jela 114.2 17.1 97.1 7.3 36.4 18.2 10.9 72.8 24.3 24.3

Duglazija 88.6 13.3 75.3 5.6 28.2 14.1 8.5 56.5 18.8 18.8

Bbor 25.1 3.8 21.3 1.5 7.5 3.7 2.2 14.9 6.4 6.4

Ariš 35.2 5.3 29.9 2.1 10.5 5.2 3.1 20.9 9.0 9.0

Uk.čet. 865.2 129.8 735.4 54.6 273.0 136.5 81.9 546.0 189.4 189.4

Uk. GJ 17451.0 2617.7 14833.4 251.3 2148.9 1005.3 3205.0 1395.8 922.9 8929.1 5687.2 217.0 5904.2

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje

Vrsta rada P

ha

1. Veštačko pošumljavanje sadnjom 0.36

2. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.11

3. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 0.36

4. Okopavanje i prašenje u kulturama 0.72

5. Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 2.57

Ukupno gajenje 4.11

9.2.3. Plan zaštite šuma - prosečno godišnje

Vrsta rada Kom

kom

Postavljanje feromonskih klopki 0.3

Ostali troškovi paušalno 1.0

Ukupno zaštita

9.2.4.Plan izgradnje, rekonstrukcije i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje

Vrsta rada Dužina

km

Izgradnja kamionskog puta sa kolovoznom konstrukcijom 2.56

Prevođenje puteva bez, u puteve sa kolovoznom konstrukcijom 3.01

Održavanje puteva 5.13

Ukupno putevi 10.70

9.2.5. Plan uređivanja šuma - prosečno godišnje

Izdvajanje i premer sastojina ha

Visoke šume 233.43

Izdanačke šume 197.06

Veštački podignute sastojine 42.55

Šikare i šibljaci 42.37

Neobrasle površine 39.76

Ukupno: 555.16

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3. Utvrđivanje troškova proizvodnje – prosečno godišnje -

9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

Sortimenti Količina Troškovi Ukupno

m3 din/m3 din

1. Tehničko drvo 8929.2 1610 14376012

2. Prostorno drvo 5904.2 1610 9505762

Ukupno 14833.4 23881774

9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma

Vrsta rada P

Jedinična

cena Ukupno

ha din/ha din

1. Veštačko pošumljavanje sadnjom 0.36 249396 89284

2. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.11 185344 20759

3. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 0.36 31567 11301

4. Okopavanje i prašenje u kulturama 0.72 28590 20470

5. Čišćenje u mladim prirodnim sastojinama 2.57 41283 105932

4.11 247746

9.3.3. Troškovi zaštite šuma

Vrsta rada P/kom Jedinična cena Ukupno

kom/km din din

Postavljanje feromonskih klopki 0.3 15000 4500

Troškovi paušalno 300000

Ukupno zaštita 304500

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3.4. Troškovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja šumskih saobraćajnica

Vrsta rada Dužina Cena Ukupno

km din/km din

Izgradnja kamionskog puta sa kolovoznom konstrukcijom 2.56 3641475 9322176

Prevođenje puteva bez, u puteve sa kolovoznom konstrukcijom 3.01 2132200 6417922

Održavanje puteva 5.13 80000 410400

Ukupno putevi 10.70 16150498

9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma

15 % od prodajne cene drveta

90729570 x 15% = 13609435 din

9.3.6. Naknada za posečeno drvo

3 % od prodajne cene drveta

90729570 x 3% = 2721887 din

9.3.7. Troškovi uređivanja šuma

Troškovi izdvajanja i premera sastojina ha din/ha din

Visoke šume 233.43 1355 316370

Izdanačke šume 197.06 996 196249

Veštački podignute sastojine 42.55 996 42371

Šikare i šibljaci 42.37 187 7941

Neobrasle površine 39.76 131 5216

Ukupno: 555.16 568147

Ostali radovi ha din/ha din

Priprema radnih karata 555.16 166 91935

Kompjuterska obrada 555.16 65 35974

Izrada tekstualnog dela 555.16 364 201857

329766

Ukupno troškovi uređivanja šuma 897913

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje

Vrsta rada Ukupno

din

1. Proizvodnja drvnih sortimenata 23881774

2. Gajenje šuma 247746

3. Zaštita šuma 304500

4. Izgradnja puteva,rekonstrukcija,održavanje 16150498

5. Uređivanje šuma 897913

6. Sredstva za reprodukciju šuma 13609435

7. Naknada za posečeno drvo 2721887

Svega: 57813753

9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prosečno godišnje -

9.4.1. Prihod od prodaje drveta

Vrsta drveća Neto

Sortimenti


drvo Celuloza

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bukva 13962.0 251.3 2094.3 1005.3 2932.0 1256.6 837.7 5584.8

Kitnjak 16.4 3.3 13.1

Jasika 25.6 25.6

Bagrem 55.1 55.1

Grab 21.4 21.4

Cer 4.4 4.4

Otl 4.3 4.3

Javor 2.4 0.9 1.4

Oml 2.0 2.0

Trešnja 4.4 1.7 2.6

Σ lišćari 14097.9 251.3 2094.3 1005.3 2932.0 1259.3 841.0 5687.2 27.6

Smrča 451.4 33.9 169.3 84.6 50.8 112.9

Cbor 60.4 4.2 21.1 10.6 6.3 18.1

Jela 97.1 7.3 36.4 18.2 10.9 24.3

Duglazija 75.3 5.6 28.2 14.1 8.5 18.8

Bbor 21.3 1.5 7.5 3.7 2.2 6.4

Ariš 29.9 2.1 10.5 5.2 3.1 9.0

Σ četinari 735.4 54.6 273.0 136.5 81.9 189.4

Σ GJ 14833.4 251.3 2148.9 1005.3 3205.0 1395.8 922.9 5687.2 217.0

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveća

Jedinična vrednost sortimenata


drvo Celuloza

din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3

Bk 15158 9953 8294 6694 5473 4534 3967

Kit 4996 3967

Jas 2655

Bag 3967

Gr 3967

Cer 3967

Otl 3967

Jav 8709 3967

OML 2655

Tres 8102 3967

Uk. liš.

Smr 10897 8877 7439 6155 2655

Cbor 8047 6379 5485 4135 2655

Jel 10897 8877 7439 6155 2655

Dug 8047 6379 5485 4135 2655

Bbor 10897 8877 7439 6155 2655

Ari 8047 6379 5485 4135 2655

Uk.čet.

Uk GJ

Vrsta

drveća

SORTIMENTI


drvo Celuloza

din. din. din. din. din. din. din. din.

Bk 3809447 20844565 8337658 19626939 6877261 3798222 22154898

Kit 16383 52036

Jas 68064

Bag 218536

Gr 84973

Cer 17534

Otl 17028

Jav 8261 5645

OML 5213

Tres 14132 10379

Uk. liš. 3809447 20844565 8337658 19626939 6899654 3814605 22561030 73277

Smr 368919 1502658 629620 312567 299617

Cbor 34009 134797 57953 26214 48089

Mihaila Pupina 113

Beograd


Vrsta

drveća

SORTIMENTI


drvo Celuloza

din. din. din. din. din. din. din. din.

Jel 79354 323219 135430 67233 64447

Dug 45436 180090 77425 35021 49970

Bbor 16281 66313 27786 13794 17000

Ari 16849 66782 28711 12987 23825

Uk.čet. 560847 2273859 956925 467815 502948

Uk GJ 3809447 21405412 8337658 21900798 7856579 4282420 22561030 576225

Ukupno 90729570

Ukupni prihod od prodaje drveta iznosi 90729570dinara.

Sredstva za reprodukciju iznose: 13609435dinara, a naknada za posečeno drvo iznosi: 2721887dinara

9.5. Raspodela ukupnog prihoda

Prihodi – Troškovi Svega

din

Ukupan prihod 90729570

Ukupni troškovi 57813753

Dobit 32915817

Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je u dobiti u iznosu od 32915817dinara prosečno godišnje.

Ekonomsko - finansijska analiza je izvedena prema važećim elementima privređivanja za 2019. godinu, koju je izradila planska služba JP“Srbijašume“. Ukoliko se

neki od ovih elemenata u toku važenja posebne osnove menja, promeniće se i cela koncepcija finansiranja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE Pri izradi ove posebne osnove primenjen je sistem planiranja gazdovanja koji je ustanovljen kao metodologija pri uređivanju pojedinih kompleksa šuma u Srbiji.

Postupak u osnovi polazi od višenamenskog korišćenja površina gazdinske jedinice, što je logičan zahtev prostornog definisanja namenskih celina, kao novog

termina u prostornoj podeli šumskog kompleksa.

10.1. Prikupljanje terenskih podataka

Prikupljanje terenskih podataka za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ vršeno je tokom leta 2018. godine. Sve radove na izdvajanju sastojina i prikupljanju

taksacionih podataka, izvršili su šumarski inženjeri Biroa za uređivanje iz Beograda, i to:

- Miomir Ćalov: 1,2,9,12,26,29,32,33,35,36,45,46,47,56,62,65,66,74,91,93,100,106,107,144,148,149,155,156,161,162,166.

- Mladen Vukšić: 11,28,37,38,39,40,58,59,60,61,63,70,71,73,78,85,88,108,109,112,116,143,145,150,152,153,158,159.

- Vuk Čeperković: 4,6,7,13,18,19,20,22,23,27,42,50,51,53,54,76,81,82,84,86,87,90,92,96,97,101,103,104,110,111,113,117,119,121,125,126,127,128,

129,130,131,132,140,164.

- Radoje Šćekić: 3,5,7,10,14,15,16,17,21,24,25,30,31,34,41,43,44,48,49,52,55,57,64,67,68,69,72,75,77,79,80,83,89,94,95,98,99,102,105,114,115,118,

120,122,123,124,133,134,135,136,137,138,139,141,142,146,147,151,154,157,160,163,165,167.

10.2. Obrada podataka

Za obradu podataka korišćen je program za izradu osnova gazdovanja šumama jedinstven za sve državne šume kojima gazduje JP“Srbijašume“ – Beograd.

Unos i obradu podataka uradili su inž. šumarstva iz Biroa: Marina Đukelić Kužeta, Dejan Stojanović i Aleksandra Katić, dipl. inž., a crtanje i pripremu karata uradili

su inž. Snežana Ivković i dipl.inž Nenad Vereš.

10.3. Izrada karata

Karte koje su sastavni deo ove posebne osnove gazdovanja šumama urađene su u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu, a to su:

1. Osnovna karta = 1 : 10.000

2. Karta sa vertikalnom predstavom = 1 : 10.000

3. Sastojinska karta = 1 : 25.000

4. Karta gazdinskih klasa = 1 : 25.000

5. Karta namena površina = 1 : 25.000

6. Privredna karta = 1 : 20.000

7. Pregledna (topografska) karta = 1 : 50.000

10.4. Izrada tekstualnog dela osnove

Tekstualni deo osnove i planove gazdovanja, uradio je Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu iz Beograda, dipl.inž.šumarstva Radoje Šćekić.

Mihaila Pupina 113

Beograd


11.0. ZAVRŠNE ODREDBE

Usaglašavanje ove Osnove gazdovanja šumama sa zakonskim i podzakonskim aktima, vršeno je za sve vreme izrade osnove, a naročito se vodilo računa o

usaglašavanju sa odredbama Zakona i Pravilnikom, spisak zakona, pravilnika i odluka o kojima se vodilo računa dat je u uvodnom delu osnove.

Zakoni – pravilnici –

uredbe, odluke, planovi upravljanja Datum objavljivanja

Službeni

glasnik

Zakon o šumama

Zakon o izmenama Zakona o šumama 05.05.2010.

30/10,93/12

89/15

Zakon o planiranju i izgradnji 22.04.2003. 47/03

Zakon o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine 23.11.2010. 88/10

Zakon o vodama

Zakon o izmenama Zakona o vodama 05.05.2010.

30/10

93/12

Zakon o divljači i lovstvu 23.03.2010. 18/10

Zakon o zaštiti od požara 29.12.2009. 111/09

Zakon o zaštiti prirode 12.05.2009. 36/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 23.11.2010. 88/10

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode 03.12.2010. 133/10

Zakon o zaštiti životne sredine 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 15.05.2009. 36/09

Zakon o državnom premeru i katastru 31.08.2009. 72/09

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru 23.03.2010. 18/10

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu 23.11.2010. 88/10

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu 12.05.2010. 36/09

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 21.12.2004. 135/04

Zakon o izmenama i dopunama Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća 29.05.2009. 41/09

Zakon o odbrani 11.12.2007 116/07

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani 26.10.2009. 88/09

Zakon o poljoprivrednom zemljištu 19.07.2006. 23/06

Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu 02.06.2009. 41/09

Zakon o standardizaciji 13.05.2009. 36/09

Pravilnik o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i privremenog godišnjeg

plana gazdovanja privatnim šumama 12.12.2003 122/03

Pravilnik o sadržini zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova 15.10.2010. 74/10

Odluka o utvrđivanju granica vodnih područja 20.10.2010. 13/10

Odluka o utvrđivanju Popisa voda I reda 09.11.2010. 149/10

Pravilnik o uslovima i kriterijumima za dodelu i korišćenje sredstava za zaštitu i unapređivanje šuma 29.01.2010. 26/10

Pravilnik o šumskom redu 18.11.2008. 20/08

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o šumskom redu 24.02.2010. 8/10

Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i

zaštićenim prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje 26.05.2010. 35/10

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva 05.02.2010. 46/10

Odluka o proglašenju erozivnih područja i propisivanju protiv erozivnih mera 31.01.1997.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapređivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista

koristi u skladu sa namenom.

Pri sprovođenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarađivati sa organima

(inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovarajućih zakona.

Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka.

Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu “Granična šuma“ biće u vremenu od 01.01.2020 do 31.12.2029 godine, a njeno sprovođenje počinje od dana davanja saglasnosti

od strane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Samostalni projektant Direktor

M.P.

Radoje Šćekić,dipl.inž. Mr Brano Vamović

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadržaj:

0.0. UVOD ................................................................................................................................................................................................................................................... 3

I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE ..................................................................................................................................................................................................... 3

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE ........................................................................................................................................................................................ 4

1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE ..................................................................................................................................................................................................................... 4 1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice ....................................................................................................................................................................................... 4 1.1.2. Granice ...................................................................................................................................................................................................................................... 4 1.1.3. Površina ..................................................................................................................................................................................................................................... 5

1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJЕ .............................................................................................................................................................................................................. 5 1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 5 1.2.2. Privatni posed ............................................................................................................................................................................................................................ 5 1.2.3. Rekapitulacija po KO za GJ „Granična šuma“......................................................................................................................................................................... 6

2.0. EKOLOŠKE OSNOVE GAZDOVANJA ......................................................................................................................................................................................... 7

2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................. 7 2.2. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA ......................................................................................................................................................................................... 7 2.3. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................................................................................................... 8 2.4. KLIMA ................................................................................................................................................................................................................................................ 9 2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ............................................................................................................................................................................. 13 2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA ......................................................................................................................................................... 14

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ............................................................................................................................................................................................... 16

3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE .............................................................................................................................................................................................. 16 3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE .................................................................................................................................................................................................. 17 3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKOG GAZDINSTVA ........................................................................................................................................ 18 3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEV PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA .................................................................... 18 3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA ............................................................................................................................................................................... 19

4.0. FUNKCIJE ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................................... 20

4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ....................................................................... 20 4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA U GAZDINSKOJ JEDINICI ...................................................................................................................................................... 20 4.3. GAZDINSKE KLASE ........................................................................................................................................................................................................................... 21

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA ..................................................................................................................................................................................... 23

5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI................................................................................................................................................................................................................ 23 5.2. STANJE ŠUMA PO GAZDINSKIM KLASAMA ........................................................................................................................................................................................ 24 5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI .............................................................................................................................................................................. 27 5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI ........................................................................................................................................................................................................... 30 5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTAMA DRVEĆA ........................................................................................................................................................................................ 33 5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI ............................................................................................................................................................................ 35 5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI ..................................................................................................................................................................................................... 37 5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA ..................................................................................................................................................................................... 41 5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA I UGROŽENOSTI OD ŠTETNIH UTICAJA ...................................................................................................................................... 42 5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA .................................................................................................................................................................................................... 43 5.11. STANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA ................................................................................................................................................................................................ 43 5.12. FOND I STANJE DIVLJAČI - USLOVI I MOGUĆNOST ZA RAZVOJ ....................................................................................................................................................... 44 5.13. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE ......................................................................................................................................................................................... 45 5.14. SPOMENICI KULTURE .................................................................................................................................................................................................................... 45 5. 15. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE ŠUMA ................................................................................................................................................................................... 45

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE ..................................................................................................................................................................................................... 48

6.1. UVODNE INFORMACIJE I ISTORIJAT GAZDOVANJA .......................................................................................................................................................................... 48 6.2. PROMENA ŠUMSKOG FONDA ............................................................................................................................................................................................................ 48

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.2.1. Promena šumskog fonda po površini ....................................................................................................................................................................................... 48 6.2.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................ 49

6.3. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU ................................................................................................................................. 50 6.3.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .......................................................................................................................................................................... 50 6.3.2. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma .................................................................................................................................................................................... 51 6.3.3. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma ........................................................................................................................................................................................... 52 6.3.4. Dosadašnji radovi na korišćenju ostalih šumskih proizvoda ................................................................................................................................................... 53 6.3.5. Dosadašnji radovi na održavanju i izgradnji šumskih komunikacija ...................................................................................................................................... 53 6.3.6. Ocena dosadašnjeg gazdovanja .............................................................................................................................................................................................. 53

7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA ........................................................................................................ 54

7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA....................................................................................................................................................................................................... 54 7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja .......................................................................................................................................................................................................... 54 7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja šumama ........................................................................................................................................................................................ 54

7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ................................................................................................................................................................................. 55 7.2.1. Uzgojne mere ........................................................................................................................................................................................................................... 55 7.2.2. Uređajne mere ......................................................................................................................................................................................................................... 56

7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 57 7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................... 57

7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma .......................................................................................................................................................................... 57 7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje ............................................................................................................................................................................................. 58 7.3.1.3. Plan nege šuma ................................................................................................................................................................................................................. 58

7.3.2. Plan zaštite šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 59 7.3.3. Plan korišćenja šuma ............................................................................................................................................................................................................... 60

Plan seča obnavljanja jednodobne šume ........................................................................................................................................................................................ 61 7.3.4. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda.............................................................................................................................................................................. 66 7.3.5. Plan unapređenja lovnog fonda .............................................................................................................................................................................................. 67 7.3.6. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica .................................................................................................................................................................................... 67 7.3.7. Plan uređivanja šuma .............................................................................................................................................................................................................. 68

7.4. OČEKIVANI EFEKTI REALIZACIJE PLANIRANIH RADOVA ................................................................................................................................................................. 68

8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ............................................................................................................................ 70

8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA - ......................................................................................................................................................... 70 8.2. UPUTSTVA ZA ORGANIZOVANJE SEČE U ŠUMI .................................................................................................................................................................................. 74 8.3. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA ................................................................................................................................................................ 74 8.4. UPUTSTVO ZA IZGRADNJU I ODRŽAVANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA ............................................................................................................................................. 76 8.5. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA .......................................................................................................................................................... 77 8.6. UPUTSTVO ZA IZRADU IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA .......................................................................................................................................... 78 8.7. VREME SEČE ŠUMA ......................................................................................................................................................................................................................... 79 8.8. UPUTSTVA ZA PRIMENU TARIFA ...................................................................................................................................................................................................... 79 8.8. UPUTSTVO ZA SERTIFIKACIJU ŠUMA ............................................................................................................................................................................................... 79

8.8.1. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja ..................................................................................................................... 79 8.8.2. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV ........................................................................................................................ 80 8.8.3. Smernice za postavljanje oznaka ............................................................................................................................................................................................. 81 8.8.4. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta ..................................................................................................................................... 82 8.8.5. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi ................................................................................................................................................. 83 8.8.6. Smernice za upravljanje otpadom ........................................................................................................................................................................................... 83

9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ................................................................................................................................................................................. 85

9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA ........................................................................................................................................................................................................... 85 9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine na panju ................................................................................................................................................... 85 9.1.2. Vrednost drvne zapremine na panju ........................................................................................................................................................................................ 86 9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) ............................................................................................................................................................................. 88 9.1.4. Ukupna vrednost drvne zapremine na panju ........................................................................................................................................................................... 88

9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA - PROSEČNO GODIŠNJE ........................................................................................................................................................... 89 9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine - prosečno godišnje .............................................................................................................................................. 89

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova - prosečno godišnje................................................................................................................................................. 90 9.2.3. Plan zaštite šuma - prosečno godišnje ..................................................................................................................................................................................... 90 9.2.4.Plan izgradnje, rekonstrukcije i održavanja šumskih saobraćajnica - prosečno godišnje ....................................................................................................... 90 9.2.5. Plan uređivanja šuma - prosečno godišnje .............................................................................................................................................................................. 90

9.3. UTVRĐIVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE - .................................................................................................................................................. 91 9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................ 91 9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma ............................................................................................................................................................................................ 91 9.3.3. Troškovi zaštite šuma ............................................................................................................................................................................................................... 91 9.3.4. Troškovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja šumskih saobraćajnica ................................................................................................................................ 92 9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma ................................................................................................................................................................................................ 92 9.3.6. Naknada za posečeno drvo ...................................................................................................................................................................................................... 92 9.3.7. Troškovi uređivanja šuma ........................................................................................................................................................................................................ 92 9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje .................................................................................................................................................................................................... 93

9.4. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE - ............................................................................................................................................................. 93 9.4.1. Prihod od prodaje drveta ......................................................................................................................................................................................................... 93

9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA ...................................................................................................................................................................................................... 95

10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE ........................................................................................................................................................................................................... 96

10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA .......................................................................................................................................................................................... 96 10.2. OBRADA PODATAKA ....................................................................................................................................................................................................................... 96 10.3. IZRADA KARATA ............................................................................................................................................................................................................................. 96 10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OSNOVE ........................................................................................................................................................................................... 96

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE ................................................................................................................................................................................................................... 97

12.0. SPISAK KATASTARSKIH PARCELA ..................................................................................................................................................................................... 102

Prilozi

TABELARNI DEO

Obr. br. I Iskaz površina

Obr. br. II Opis staništa i sastojina

Obr. br. III Tabela o razmeru debljinskih razreda

Obr. br. IV Tabela o razmeru dobnih razreda

Obr. br. V Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma)

Obr. br. VIa Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča

Obr. br. VII Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča

VIII Ostale evidencije

IX Šumska hronika

KARTE

1. Osnovna karta R - 1:10.000

2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta) R - 1:10.000

3. Karta gazdinskih klasa R - 1:25.000

4. Sastojinska karta R - 1:25.000

5. Karta namene površina R - 1:25.000

6. Pregledna karta R - 1:50.000

Mihaila Pupina 113

Beograd


12.0. SPISAK KATASTARSKIH PARCELA KO BOJIN DEL

Broj lista nepokretnosti 32

Br. Pod. br. Br. dela Kulture Površina Odeljenje

parcele parcele parcele dela m²

1 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 12919 59

20 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5322 38

734 0 1 ŠUMA 7. KLASE 4450 54

908 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 10360 165

967 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 191 165

1161 0 1 ŠUMA 5. KLASE 576 54

1174 0 1 ŠUMA 4. KLASE 3649 54

1185 0 1 ŠUMA 7. KLASE 2018 54

1807 0 1 ŠUMA 4. KLASE 7042 56

1820 0 1 ŠUMA 4. KLASE 337 56

1823 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1631 56

1824 0 1 ŠUMA 4. KLASE 132210 56

1838 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1028 56

2009 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 4938 58

2506 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 976 38

2522 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 4886 58

2523 0 1 ŠUMA 5. KLASE 3802 58

2573 2 1 LIVADA 7. KLASE 767 58

2574 2 1 ŠUMA 5. KLASE 443 58

2615 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 853 58

2642 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 45996 58

2709 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 5753 58

2752 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 6224 58

2753 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 2544 58

2894 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3777 56

2897 0 1 ŠUMA 5. KLASE 18784 56

2905 0 1 ŠUMA 4. KLASE 34876 57

2969 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 163 58

2969 0 2 ŠUMA 4. KLASE 41654 57

2970 0 1 ŠUMA 4. KLASE 46939 57,58

2970 0 2 ŠUMA 5. KLASE 4589 57,58

2971 0 1 ŠUMA 4. KLASE 25091 39

2972 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8695 58

2990 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 135322 58

2990 2 1 ŠUMA 6. KLASE 1243 58

2991 1 1 ŠUMA 4. KLASE 126788 58

2991 1 2 ŠUMA 5. KLASE 9015 58

2993 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 29766 39

2994 0 1 ŠUMA 4. KLASE 739558 38,39,40,41

2995 0 1 ŠUMA 4. KLASE 6530 37

2996 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 18306 38,40

Ukupno 1510011

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO ČESTELIN


Br. parcele Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Odeljenje

43 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2907 10

44 0 1 ŠUMA 4. KLASE 126524 2

45 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 21126 2

46 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 7614 2



390 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1565 2

513 0 1 ŠUMA 4. KLASE 3291 2

590 0 1 ŠUMA 4. KLASE 2204 2

591 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1384 2

592 0 1 ŠUMA 4. KLASE 954 2

680 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2917 2

681 0 1 ŠUMA 5. KLASE 7237 2

688 0 1 ŠUMA 6. KLASE 14918 2

798 0 1 ŠUMA 6. KLASE 10545 2

800 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1157 2

1112 0 1 ŠUMA 6. KLASE 6767 2

1230 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 6185 2

1231 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2945 2

1232 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2501 2

1233 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8815 3

1234 0 1 ŠUMA 5. KLASE 28901 3

1235 0 1 ŠUMA 5. KLASE 7563 3

1236 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 34925 3

1236 0 2 PAŠNJAK 6. KLASE 16093 2

1237 0 1 ŠUMA 3. KLASE 238023 2,3

1237 0 2 ŠUMA 4. KLASE 229944 2,3

1238 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 10956 3

1239 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 968 3

1353 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 230 4

1354 0 1 ŠUMA 5. KLASE 9845 4

1378 0 1 ŠUMA 5. KLASE 25043 3

1379 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 13137 3

1487 0 1 ŠUMA 6. KLASE 8879 4

1488 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 19558 4

1490 0 1 ŠUMA 6. KLASE 763 4

1976 0 1 ŠUMA 5. KLASE 12734 2

2263 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1423 5

Ukupno 895648

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO DOBREJANCE Broj lista nepokretnosti 29



18 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2510 92

19 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2127 92

591 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1931 90

592 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1895 90

756 0 1 ŠUMA 3. KLASE 68568 92

757 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 675 92

758 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 10052 92

759 0 1 ŠUMA 5. KLASE 7174 92

760 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4828 92

765 0 1 ŠUMA 3. KLASE 128788 92,93

766 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6930 92

767 0 1 ŠUMA 4. KLASE 9175 92

768 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 13865 92

851 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 9032 90

852 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1391 90

859 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 13902 90

995 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 13758 90

996 0 1 ŠUMA 4. KLASE 83623 90

1043 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7867 90

1067 0 1 ŠUMA 3. KLASE 134696 92,93

1068 0 1 ŠUMA 2. KLASE 38954 88,89,92,93

1068 0 2 ŠUMA 3. KLASE 243555 88,89,92,93

1069 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 20407 93

1070 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 11074 88

1071 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1741 88

1081 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

138 86,87,88,89

1081 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

83 86,87,88,89

1081 0 3

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

20 86,87,88,89

1081 0 4 ŠUMA 2. KLASE 232897 86,87,88,89

1081 0 5 ŠUMA 3. KLASE 739995 86,87,88,89

1081 0 6 ŠUMA 4. KLASE 10005 86,87,88,89

1083 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

96 86

1083 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

38 86

1083 0 3 ŠUMA 2. KLASE 35322 86

1095 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1913 92

1113 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 14882 90

Ukupno 1873907

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO DRENOVAC


Br.

parcele

Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Odeljenja

415 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 13715 149

416 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 42694 153

420 0 1 KRŠ 1509 153

701 0 1 ŠUMA 5. KLASE 6494 80

702 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2485 80

703 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 530 80

1009 0 1 ŠUMA 5. KLASE 6796 80

1011 0 1 ŠUMA 4. KLASE 70252 80

1120 1 1 ŠUMA 2. KLASE 2965056 64,67-86

1120 1 2 ŠUMA 3. KLASE 3087985 64,67-86

1123 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4489 81,82

1124 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2325 81

1124 2 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7222 81

1125 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 46164 78,81,82

1128 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8508 82,83

1129 0 1 ŠUMA 2. KLASE 2120 86

1130 0 1 ŠUMA 2. KLASE 63541 78,83-86

1131 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7191 78,83,84

1133 0 1 ŠUMA 4. KLASE 4254 78

1134 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 15613 79

1135 0 1 ŠUMA 3. KLASE 7694 79

1136 0 1 ŠUMA 3. KLASE 147296 79

1138 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 4159 72

1139 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 31607 71;72

1140 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 48976 70,71

1141 0 1 ŠUMA 3. KLASE 131821 68,69,73,74

1143 0 1 ŠUMA 3. KLASE 18915 74

1294 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8739 81

1504 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7684 80

1572 0 1 ŠUMA 6. KLASE 12206 71

1672 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 4313 80

1797 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6442 70

1940 0 1 ŠUMA 5. KLASE 58659 63

1946 0 1 ŠUMA 6. KLASE 57842 63

1954 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 704 63

2249 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 14792 155

2354 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1803 155

2359 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 861 155

2675 0 1 ŠUMA 4. KLASE 5903 63

2830 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3371 155

2834 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2634 155

2913 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8202 155

2937 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1291 155

Mihaila Pupina 113

Beograd


Br.

parcele

Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Odeljenja

3270 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 34660 153

3271 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 8739 153

3272 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4802 153

3273 0 1 KRŠ 1224 153

3274 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4000 153

3275 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5734 153

3276 0 1 ŠUMA 4. KLASE 19910 152

3277 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2723 151,152

3278 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 21528 152

3279 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 2848 154

3280 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 17881 153

3287 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 32973 155

3288 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 20131 155

3289 0 1 ŠUMA 4. KLASE 878603 152,153

3435 1 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3873 38

3762 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 544 60

3763 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1268 60

3777 0 1 ŠUMA 6. KLASE 10579 60

3784 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1387 60

3924 0 1 ŠUMA 4. KLASE 135146 60

3924 0 2 ŠUMA 5. KLASE 623828 59,60,61

3965 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4711 62

3981 0 1 ŠUMA 5. KLASE 340690 34,61,62

3982 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2862 62

3983 0 1 ŠUMA 6. KLASE 37862 61

4067 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8296 62

4074 0 1 ŠUMA 6. KLASE 6510 62

4076 0 1 ŠUMA 5. KLASE 6466 62

4109 0 1 ŠUMA 5. KLASE 74108 62

4200 0 1 ŠUMA 5. KLASE 6639 63

4201 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1217 64

4202 1 1 ŠUMA 5. KLASE 157 64

4202 2 1 ŠUMA 6. KLASE 142 64

4220 0 1 ŠUMA 5. KLASE 381 64

4232 0 1 ŠUMA 5. KLASE 136376 63

4259 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 85 69

4266 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 301 69

4267 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 153 69

4301 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 297 69

4302 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 1329 69

4303 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 955 69

4311 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 649 63

4601 1 1 ŠUMA 4. KLASE 48768 63

4621 0 1 ŠUMA 3. KLASE 58582 66-69,74

4622 1 1 ŠUMA 3. KLASE 1857228 31-34,64-66

4623 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 22589 32

4623 3 1 PAŠNJAK 3. KLASE 19860 31

Mihaila Pupina 113

Beograd


Br.

parcele

Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Odeljenja

4702 0 1 ŠUMA 3. KLASE 81 26

4767 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

129 34

4767 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

70 34

4767 0 3 ZEMLJIŠTE UZ ZGRADU I

DRUGI OBJEKAT 2201 34

4778 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 8153 34

4779 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 514 34

4805 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 9551 34

4989 0 1 ŠUMA 4. KLASE 324994 34

4990 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9339 34

4991 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1911 34

5147 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 14976 37

5149 0 1 ŠUMA 5. KLASE 31740 37

5149 0 2 ŠUMA 6. KLASE 17616 37

5425 0 1 ŠUMA 5. KLASE 6370 35

5470 0 1 ŠUMA 5. KLASE 35523 36

5505 1 1 ŠUMA 6. KLASE 4855 40

Ukupno 11882474

KO GUMERIŠTE


Br. Pod. br. Br. dela Kulture Površina Broj

parcele parcele parcele dela m² odeljenja

1 0 1 ŠUMA 6. KLASE 20409 163

2 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 5448 163

3 0 1 ŠUMA 5. KLASE 660 163

768 0 1 ŠUMA 8. KLASE 5119 163

769 0 1 KRŠ 5357 163

874 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 905 164

879 0 1 ŠUMA 7. KLASE 1252 164

1053 0 1 ŠUMA 7. KLASE 2437 164

1066 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 12237 164

1887 0 1 ŠUMA 4. KLASE 687 164

1897 0 1 KRŠ 1263 164

1904 0 1 ŠUMA 6. KLASE 11216 164

2515 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 4283 165

2594 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 6856 165

2839 0 1 ŠUMA 7. KLASE 7367 163

3051 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 2170 165

3136 0 1 ŠUMA 7. KLASE 8371 165

3143 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2390 165

3151 0 1 ŠUMA 5. KLASE 734 165

Mihaila Pupina 113

Beograd




3158 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 3202 165

3188 0 1 ŠUMA 8. KLASE 3275 165

3202 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 3065 165

3470 0 1 ŠUMA 8. KLASE 1583 164

3470 0 2 VODODERINA 2309 164

3540 0 1 ŠUMA 5. KLASE 3635 164

3747 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8243 164

3933 0 1 VODODERINA 3437 165

4065 0 1 KRŠ 2315 165

4066 0 1 ŠUMA 4. KLASE 21671 165

4092 0 1 ŠUMA 5. KLASE 3206 165

4096 0 1 ŠUMA 6. KLASE 5265 165

4105 0 1 ŠUMA 7. KLASE 1527 165

4113 0 1 ŠUMA 6. KLASE 10323 165

4116 0 1 ŠUMA 4. KLASE 19052 165

4260 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 1226 164

4261 0 1 ŠUMA 8. KLASE 3322 164

4333 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8073 164

4334 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 22143 164

4335 0 1 ŠUMA 7. KLASE 9824 164

4388 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 6508 164

4538 0 1 ŠUMA 3. KLASE 411 164

4539 0 1 ŠUMA 3. KLASE 135 164

4616 0 1 ŠUMA 6. KLASE 62822 164

4624 0 1 ŠUMA 6. KLASE 18656 164

4639 0 1 ŠUMA 6. KLASE 21563 164

4687 2 1 PAŠNJAK 7. KLASE 297 165

Ukupno 346249

KO KLAŠINJCE


Br. Pod. br. Br. Dela Kulture Površina Broj


4 0 1 ŠUMA 4. KLASE 339927 41,42

5 0 1 LIVADA 5. KLASE 1208 41




9 0 1 DUBOKA BARA 331 41

10 0 1 LIVADA 6. KLASE 1164 41

11 0 1 ŠUMA 4. KLASE 76517 41

61 0 1 ŠUMA 4. KLASE 72409 39

63 0 1 ŠUMA 4. KLASE 95066 39




Mihaila Pupina 113

Beograd





68 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2016 39

78 0 1 ŠUMA 4. KLASE 165588 57


80 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 39900 57

81 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2031 56

118 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1381 56

119 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 15963 56

120 0 1 ŠUMA 6. KLASE 15389 56

121 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 20763 56

122 0 1 ŠUMA 4. KLASE 64209 56

124 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 26705 56

125 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 30779 55

126 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1725 55

127 0 1 ŠUMA 4. KLASE 133443 55,56

127 0 2 ŠUMA 6. KLASE 136389 55,56

128 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 6156 56

129 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 4092 56

153 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1351 56

188 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1890 54

189 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3511 54

190 0 1 ŠUMA 7. KLASE 13430 54

294 0 1 ŠUMA 6. KLASE 21623 54

295 0 1 ŠUMA 6. KLASE 46932 54

600 1 1 ŠUMA 6. KLASE 109044 54

600 2 1 PAŠNJAK 6. KLASE 234 54

903 1 1 ŠUMA 5. KLASE 71134 54

903 2 1 ŠUMA 5. KLASE 928 54

909 0 1 ŠUMA 5. KLASE 5864 54

910 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1540 54

921 0 1 ŠUMA 5. KLASE 866 54

1458 0 1 ŠUMA 4. KLASE 768 53

1459 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3838 53

1459 0 2 PAŠNJAK 7. KLASE 3628 53

1460 0 1 ŠUMA 5. KLASE 13368 53

1461 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 2500 53

1462 0 1 ŠUMA 5. KLASE 73877 53

1463 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 13515 53

1464 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 4022 53

1465 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1997 53

1466 0 1 ŠUMA 3. KLASE 42240 53

1467 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 6891 53

1468 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1717 53

1469 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 3875 53

1950 0 1 ŠUMA 4. KLASE 987 53

1951 0 1 ŠUMA 4. KLASE 747 53

2072 0 1 ŠUMA 4. KLASE 32864 55

Mihaila Pupina 113

Beograd




2073 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 48208 55

2074 0 1 ŠUMA 3. KLASE 5124 50

2129 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 17717 55

Ukupno 1813698

KO MEČKOVAC





74 0 1 ŠUMA 6. KLASE 33065 53

75 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4482 53

76 0 1 ŠUMA 5. KLASE 424 53

120 0 1 ŠUMA 5. KLASE 13159 53

478 0 1 ŠUMA 8. KLASE 6923 53

919 0 1 ŠUMA 6. KLASE 16739 53

920 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 866 53

938 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 791 53

950 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3839 53

951 0 1 ŠUMA 5. KLASE 68661 53

972 1 1 ŠUMA 6. KLASE 25584 53

983 0 1 ŠUMA 7. KLASE 4835 53

983 0 2 ŠUMA 8. KLASE 24725 53

1079 0 1 ŠUMA 3. KLASE 18094 53

1080 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1246 53

1839 0 1 ŠUMA 4. KLASE 269996 51,52

1840 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 7591 52

1841 0 1 ŠUMA 4. KLASE 2852 52

1842 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3342 52

1843 0 1 KRŠ 25586 52

Ukupno 533813

KO MOŠTANICA


Br.

parcele

Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Broj odeljenja

297 0 1 ŠUMA 6. KLASE 3071 164

341 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1124 164

342 0 1 ŠUMA 5. KLASE 4034 164

345 0 1 ŠUMA 5. KLASE 129541 164

346 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 5559 164

754 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 208 167

755 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 117887 167

756 0 1 DUBOKA BARA 3002 167

757 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 198221 167

Mihaila Pupina 113

Beograd


Br.

parcele

Pod. br.

parcele

Br. dela

parcele Kulture

Površina

dela m² Broj odeljenja

757 2 1 ŠUMA 5. KLASE 739 167

890 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 38228 167

901 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 399 167

950 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 411 166

1148 0 1 ŠUMA 7. KLASE 217215 166

1149 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 23423 166

1162 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 392 166

1163 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 4815 166

2194 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 20047 167

2202 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 10832 167

2208 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2188 167

2223 0 1 ŠUMA 5. KLASE 382 167

Ukupno 781718

KO OBLIČKA SENA




1 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 298393 160,161

2 0 1 ŠUMA 4. KLASE 105214 161

3 0 1 ŠUMA 4. KLASE 981394 151,158,159,160

3 0 2 ŠUMA 8. KLASE 81122 151,158,159,160

4 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 111805 158

5 0 1 ŠUMA 4. KLASE 342763 156,157

6 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 38584 156

7 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 24878 157


20 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1974 160

1207 0 1 VOĆNJAK 6. KLASE 791 159

1208 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1574 159

1220 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 39963 158,159

1224 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 2659 158

1224 0 2 KRŠ 2660 158

1225 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 2768 158

1232 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 684 157

1365 0 1 ŠUMA 7. KLASE 19024 157

1379 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5264 157

1380 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6129 157

1442 0 1 ŠUMA 6. KLASE 166 156

1476 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 832 156

1491 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 47317 156

1492 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8829 156

1531 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3058 156

1532 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 6419 59

1574 0 1 ŠUMA 6. KLASE 2284 157

1909 0 1 VOĆNJAK 5. KLASE 484 159

Mihaila Pupina 113

Beograd




Ukupno 2137737

KO ROŽDACE


Br. Pod. br. Br. dela Kulture Površina Površina Odeljenje


1 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 3193 3193 116

94 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 36251 36251 116

609 0 1 KRŠ 439 439 116

754 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 2239 2239 117

755 0 1 ŠUMA 4. KLASE 27289 27289 117

756 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 21786 21786 117

823 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3062 3062 119

824 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2214 2214 119

881 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

14 14 97

881 0 2 ŠUMA 4. KLASE 35556 35556 97

962 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1280 1280 97

1326 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 5558 5558 119

1391 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1586 1586 115

1392 0 1 ŠUMA 4. KLASE 13073 13073 115

1410 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9387 9387 115

1443 0 1 LIVADA 7. KLASE 12323 12323 115

1444 0 1 ŠUMA 4. KLASE 21424 21424 115

1445 0 1 LIVADA 7. KLASE 534 534 115

1453 0 1 ŠUMA 3. KLASE 6286099 6286099 97-115

1454 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3481 3481 105

1455 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2332 2332 105

1456 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1000 1000 105

1457 1 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3446 3446 104

1457 2 1 PAŠNJAK 5. KLASE 10480 10480 103,104

1458 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 44445 44445 97,98,99

1459 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 19805 19805 100

1460 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 959 959 101

1502 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 558 558 93

1504 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 132 132 93

1555 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1109 1109 111

1556 0 1 ŠUMA 3. KLASE 67653 67653 111

Ukupno 6638707

SUVLASNIČKE PARCELE


Br. Pod. br. Br. dela Kulture Površina Udeo Površina Odeljenje


1411 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 4719 2/3 3146 115

Mihaila Pupina 113

Beograd


KO ROŽDANCE 664.18.53

KO SIKIRJE




846 0 1 ŠUMA 4. KLASE 40987 149

1113 0 1 ŠUMA 4. KLASE 14989 144

1114 0 1 ŠUMA 4. KLASE 25530 144

1154 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 15733 145

1182 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 26288 145

1183 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 6351 145

1202 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5731 145

1233 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3003 145

1265 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 18354 145

1282 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1954548 144-151

1283 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9214 144

1284 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 25134 145

1285 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 45246 145

1286 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 26973 145

1287 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 6928 145

1288 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 70526 145,146

1289 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 13643 146,148

1290 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 29306 148

1291 0 1 KRŠ 10830 148

1292 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 24723 148

1293 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 4836 149

1294 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7003 148,149,150

1295 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 7698 151

1296 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1880 151

1297 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 22704 149,150

1298 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 26082 149

1299 0 1 ŠUMA 5. KLASE 37441 149

1300 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9094 149

1301 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6559 149

1302 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 11240 149

1303 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 16436 149

1304 0 1 ŠUMA 4. KLASE 21747 149

1305 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 16137 148,149

1358 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4526 145

1365 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2275 145

1377 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 6849 145

1384 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 724 148

1532 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3062 148

1535 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2552 148

1559 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 695 145

1564 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2243 145

Mihaila Pupina 113

Beograd




1631 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1544 145

1632 2 1 NJIVA 5. KLASE 58 145

1633 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 444 145

1654 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 7096 145

1914 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1682 149

2261 0 1 ŠUMA 4. KLASE 6139 149

Ukupno 2602783

KO SMILJEVIĆ




466 0 1 ŠUMA 5. KLASE 729 142

478 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 720 142

645 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 74 142

647 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1756 142

654 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5236 142

825 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 295 142

826 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 249 142

880 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 455 142

881 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3824 142

1002 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 221 142

1007 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 276 142

1009 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1357 143

1016 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1597 143

1048 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6774 142

1048 0 2 PAŠNJAK 5. KLASE 45127 142

1073 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3670 142

1075 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 508 142

1131 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 914 142

1138 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 943 142

1285 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 449 142

1474 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 230 142

1475 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 23796 142

1546 0 1 ŠUMA 4. KLASE 109418 142

1547 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 34974 142

1558 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3818 142

1559 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2263 142

1560 0 1 ŠUMA 4. KLASE 29573 142

1561 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4260 142

1600 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8294 143

1615 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 10733 143

1671 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1606 143

1764 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9505 143

Mihaila Pupina 113

Beograd




1765 0 1 ŠUMA 4. KLASE 3069 143

1771 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 16278 142

1772 0 1 ŠUMA 4. KLASE 376962 142,143

1773 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 19159 143

1774 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9222 142

Ukupno 738334

KO SODERCE


Br. parcele Pod. br. Br. dela Kulture Površina Broj

parcele parcele dela m² odeljenja

331 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1457 5

525 0 1 ŠUMA 6. KLASE 7878 5

853 0 1 ŠUMA 6. KLASE 102 1

856 0 1 ŠUMA 5. KLASE 148963 1

857 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 18793 1

858 0 1 ŠUMA 5. KLASE 196659 1

1278 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2772 5

Ukupno 376624

KO STANCE




432 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 3838 96

452 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 125 96

716 0 1 ŠUMA 5. KLASE 353 96

747 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 859 96

896 0 1 ŠUMA 4. KLASE 3359 92

905 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2991 92

906 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1535 92

941 0 1 ŠUMA 5. KLASE 4173 92

986 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1305 92

1206 0 1 ŠUMA 5. KLASE 1462 92

1328 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2224 92

1341 0 1 ŠUMA 3. KLASE 197648 96

1356 0 1 ŠUMA 3. KLASE 100041 96

1357 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8681 96

1358 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 29554 96

1384 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 8547 93

1385 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 2673 93

1506 0 1 ŠUMA 3. KLASE 579632 92-95

1506 0 2 ŠUMA 4. KLASE 65158 92-95

1507 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9882 94

1539 0 1 ŠUMA 4. KLASE 31683 92

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ukupno 1055723

KO STRUGANICA




65 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 428 165

66 0 1 ŠUMA 8. KLASE 8798 165

66 0 2 KRŠ 5920 165

499 0 1 ŠUMA 6. KLASE 22845 165

587 0 1 ŠUMA 4. KLASE 171985 165

588 0 1 ŠUMA 3. KLASE 7723 165

633 0 1 ŠUMA 6. KLASE 1823 166

645 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1301 166

646 0 1 ŠUMA 6. KLASE 7585 166

647 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 275 166

649 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 106 166

650 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1300 166

768 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 4300 166

769 0 1 KRŠ 13600 166

770 0 1 ŠUMA 6. KLASE 6203 166

Ukupno 254192

KO SUVI DOL


Br. Pod. br. Br. Dela Kulture

Površina Odeljenje


201 0 1 ŠUMA 2. KLASE 16914 53

591 0 1 ŠUMA 2. KLASE 2249 53

Ukupno 19163

KO TESOVIŠTE




241 0 1 ŠUMA 5. KLASE 12995 162

242 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 42730 162

243 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 3617 162

244 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1512 162

245 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 6978 162,163

246 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1424 163

247 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 2093 163

248 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 10940 163

249 0 1 ŠUMA 4. KLASE 544653 162,163

249 0 2 ŠUMA 6. KLASE 192410 162,163

Mihaila Pupina 113

Beograd




250 0 1 PAŠNJAK 7. KLASE 4143 163

251 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 8236 163

252 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 7530 163

489 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 1728 163

907 0 1 PAŠNJAK 8. KLASE 1615 163

908 0 1 ŠUMA 7. KLASE 641 163

1661 0 1 ŠUMA 5. KLASE 407 165

1662 2 1 ŠUMA 7. KLASE 765 165

1671 0 1 ŠUMA 7. KLASE 4162 165

Ukupno 848579

KO TRSTENA




691 0 1 ŠUMA 4. KLASE 11803 140

763 0 1 ŠUMA 4. KLASE 31748 123

810 2 1 ŠUMA 3. KLASE 84436 125

810 2 2 ŠUMA 4. KLASE 8752 125

934 0 1 ŠUMA 3. KLASE 23355 126

1383 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 24848 139

1384 0 1 ŠUMA 4. KLASE 50183 139

1467 0 1 ŠUMA 3. KLASE 79526 126

1467 0 2 ŠUMA 4. KLASE 159845 126

1566 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 555 125

1646 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3053 125

1790 0 1 ŠUMA 5. KLASE 2779 126

1930 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 440 138

1931 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 40009 127

1932 1 1 ŠUMA 3. KLASE 248865 127,128,137,138

1932 1 2 ŠUMA 4. KLASE 188048 127,128,137,138

1933 0 1 ŠUMA 3. KLASE 61391 128

1934 0 1 ŠUMA 3. KLASE 4885 128

1935 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 7155 128

1936 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 135256 128

1937 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 114098 125

1938 0 1 ŠUMA 2. KLASE 16983 125

1992 0 1 ŠUMA 2. KLASE 3254 123

1993 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 27550 123

1994 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 43497 123

2037 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2994 125

2038 0 1 ŠUMA 3. KLASE 362071 124,125

2039 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 19719 124

2040 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 38843 124

2041 0 1 ŠUMA 3. KLASE 3404 124

2042 0 1 ŠUMA 3. KLASE 2750 124

Mihaila Pupina 113

Beograd




2043 0 1 ŠUMA 3. KLASE 2174 129

2044 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4612 129

2045 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 31354 129

2046 0 1 NJIVA 8. KLASE 2328 112

2047 0 1 ŠUMA 3. KLASE 3181176 111,112,115,130-138

2049 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6797 138

2050 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 17299 136,138

2051 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9116 111,130

2052 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2837 130,134

2053 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3585 135

2055 0 1 ŠUMA 3. KLASE 28428 135

2056 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1930 135

2058 0 1 ŠUMA 3. KLASE 144 135

Ukupno 5093875

K.O. VLASE




390 1 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

126 91

390 1 2 ZEMLJIŠTE UZ ZGRADU

I DRUGI OBJEKAT 500 91

390 1 3 NJIVA 3. KLASE 153 91

768 2 1 ŠUMA 4. KLASE 6397 141

768 2 2 ŠUMA 5. KLASE 2762 141

1415 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 26666 140

1416 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 1699 140

1418 0 1 PAŠNJAK 6. KLASE 6486 140

1560 0 1 ŠUMA 4. KLASE 124718 140

1590 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

13 140

1590 0 2 PAŠNJAK 6. KLASE 27857 140

1591 1 1 ŠUMA 4. KLASE 74165 140

1695 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 577 122

1702 0 1 ŠUMA 3. KLASE 1558548 116-123

1702 0 2 ŠUMA 4. KLASE 708611 116-123

1703 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3884 123

1704 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2884 123

1705 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 10077 122

1706 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 14996 122

1707 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3950 118

1708 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 11831 118

1709 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 5135 118

1710 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 47212 118

Mihaila Pupina 113

Beograd




1711 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 6201 117

1712 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1967 117

1713 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 3095 117

1714 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 1297 116

1715 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 8118 116

1716 0 1 NJIVA 6. KLASE 239 119

1717 0 1 NJIVA 6. KLASE 372 119

1845 0 1 ŠUMA 3. KLASE 1590 119

1846 2 1 ŠUMA 6. KLASE 132383 141

2226 0 1 ŠUMA 3. KLASE 856 116

2239 0 1 ŠUMA 6. KLASE 4527 141

2259 0 1 ŠUMA 6. KLASE 6956 141

2260 0 1 ŠUMA 6. KLASE 167 141

2262 0 1 ŠUMA 6. KLASE 3937 141

2323 0 1 ŠUMA 5. KLASE 873 141

3204 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 596 91

3205 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4131 91

3207 0 1 ŠUMA 5. KLASE 3036 91

3212 1 1 ŠUMA 5. KLASE 2970 91

3212 2 1 PAŠNJAK 5. KLASE 52170 91

3468 0 1 ŠUMA 4. KLASE 11736 116

3553 0 1 ŠUMA 3. KLASE 7491 121

3554 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 13001 121

3555 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 462 121

3556 0 1 ŠUMA 2. KLASE 6406 121

3557 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 394 121

3615 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 532 124

3626 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 110 123

Ukupno 2914860

KO VRANJE 2




1 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1967 10




8 1 1 ŠUMA 4. KLASE 7639870 4,6-16,18-31


10 0 1 LIVADA 5. KLASE 13957 7

11 0 1 NJIVA 7. KLASE 4900 7



37 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1186 15

41 0 1 JARUGA 1580 18

Mihaila Pupina 113

Beograd




42 1 1 JARUGA 521 18

42 2 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

4703 19

45 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

2605 35

46 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

408 35,36

47 0 1 ŠUMA 4. KLASE 706919 35,36

49 0 1 ŠUMA 4. KLASE 125 36

50 0 1 ŠUMA 4. KLASE 641 36

51 0 1 ŠUMA 5. KLASE 25577 35

52 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

1952 35

53 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

1220 35

54 0 1 ŠUMA 5. KLASE 38994 35,36

55 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

3462 44

56 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

970 45

57 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

999 45

58 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

323 46

59 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

856 46

60 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

2728 46,47

63 0 1 ZEMLJIŠTE POD DELOM

ZGRADE 277 47


ZGRADE 26 47

63 0 3

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

579 47


ZGRADE 82 47

64 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

459 47

64 0 3 ŠUMA 1. KLASE 84583 47

Mihaila Pupina 113

Beograd




65 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

3020 47

66 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

150 47

67 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

89 47

67 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

365 47

67 0 3 VOĆNJAK 3. KLASE 611 47


ZGRADE 362 47

68 0 2

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

874 47

68 0 3 LIVADA 4. KLASE 2980 47

69 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

11 42-48


ZGRADE 107 42-48


ZGRADE 20 42-48

69 0 4 ŠUMA 4. KLASE 1817078 42-48

69 0 5 JARUGA 98 42-48

106 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 11639 44

111 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 4378 43

136 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 10787 44

394 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 3937 49

394 0 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

43 49

493 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1632 49

493 0 2 ŠUMA 3. KLASE 477 49

620 0 1 ŠUMA 4. KLASE 1855 49

623 0 1 ŠUMA 3. KLASE 3855 49

623 0 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

174 49

629 0 1 ŠUMA 3. KLASE 1013449 49-51

679 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

3541 51

680 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 900 51

681 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 7745 51

818 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 2840 48

899 0 1 ŠUMA 3. KLASE 91668 46,47

Mihaila Pupina 113

Beograd




905 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

2629 46

906 0 1 ŠUMA 5. KLASE 22527 45,46

907 0 1 JARUGA 17035 19

908 0 1 ŠUMA 2. KLASE 35226 19

908 0 2 JARUGA 488 19

908 0 3 JARUGA 84 19

909 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 12876 19

909 0 2 JARUGA 163 19

910 0 1 JARUGA 450 19

911 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1608 19

947 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 17063 18

948 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

2044 18

950 1 1 ŠUMA 2. KLASE 140950 18

950 1 2 JARUGA 935 18

952 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 8483 18

959 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 287 18

959 0 2 ŠUMA 1. KLASE 24056 18

966 0 1 ŠUMA 2. KLASE 3646 17

966 0 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

436 16

1033 0 1 ŠUMA 3. KLASE 43237 16

1034 0 1 NJIVA 7. KLASE 2133 16

1035 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3022 16

1039 0 1 JARUGA 9844 16

1042 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 79968 15,16

1083 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 24445 6

1118 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2638 4

1119 0 1 NJIVA 7. KLASE 352 4

1119 0 2 PAŠNJAK 4. KLASE 78354 4

1155 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 10215 6

1156 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

2039 6

1172 0 1 ŠUMA 2. KLASE 149897 5

1174 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4790 5

1175 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 6090 5

1176 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5096 5

1177 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3083 5

1178 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3553 5

1189 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 2311 5

1190 0 1 ŠUMA 3. KLASE 10542 5

1191 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 13435 5

1214 0 1 NJIVA 7. KLASE 7192 5

Mihaila Pupina 113

Beograd




1215 0 1 PAŠNJAK 5. KLASE 63943 5

1216 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1089 5

1219 0 1 JARUGA 2419 5

1222 0 1 NJIVA 7. KLASE 1967 5

1222 0 2 ŠUMA 3. KLASE 711 5

1223 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 5669 5

1236 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 72246 5

1237 0 1 ŠUMA 3. KLASE 2366 5

1244 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3464 5

1247 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3329 5

1248 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

1274 5

1249 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 845 5

1250 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

3381 5

1269 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 168 5

1274 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 223 17

1275 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

62 17

1278 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 173170 17

1279 0 1 ŠUMA 2. KLASE 9828 17

1282 0 1 ŠUMA 2. KLASE 10666 17

1283 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

10820 17

1284 0 1 ŠUMA 2. KLASE 59145 17

1285 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 4963 17

1287 1 1 ŠUMA 2. KLASE 213427 17

1288 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 3358 17

1351 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 23282 47

1351 1 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

136 47

1411 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 11241 48

1424 1 1 PAŠNJAK 3. KLASE 31191 48

1424 2 1 NJIVA 5. KLASE 841 48

1424 3 1 VINOGRAD 4. KLASE 322 48

1424 4 1 NJIVA 5. KLASE 421 48

1796 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 137 51

1796 0 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

56 51

1853 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 3697 51

1853 0 2

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

139 51

Mihaila Pupina 113

Beograd




1900 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 1944 51

1907 0 1

ZEMLJIŠTE POD

ZGRADOM I DRUGIM

OBJEKTOM

77 51

1907 0 2 PAŠNJAK 3. KLASE 2841 51

1929 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 88 51

2120 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 182 51

2121 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 91 51

2149 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

4347 51

2150 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 881 51

2860 1 1 PAŠNJAK 3. KLASE 660 18

3070 0 1 PAŠNJAK 4. KLASE 9125 5

3082 1 1 PAŠNJAK 3. KLASE 99562 5

3083 0 1 NJIVA 6. KLASE 734 5

3113 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 3049 5

3114 0 1 VOĆNJAK 3. KLASE 5330 5

3120 0 1 PAŠNJAK 3. KLASE 1356 5

3121 0 1 VOĆNJAK 3. KLASE 2214 5

3141 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

825 5

3380 0 1 JARUGA 1714 5

3440 0 1 POTOK 5808 5

3441 0 1 PAŠNJAK 2. KLASE 1277 5

3618 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

937 51

Ukupno 13173099

KO VRANJE 1




297 0 1 ŠUMA 2. KLASE 1826 47

298 1 1 PAŠNJAK 4. KLASE 1144 47

298 3 1 PAŠNJAK 4. KLASE 108 47


299 0 1 ŠUMA 2. KLASE 6346 47

299 0 2 OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO 155 47

Mihaila Pupina 113

Beograd




ZEMLJIŠTE

301 0 1

OSTALO VEŠTAČKI

STVORENO NEPLODNO

ZEMLJIŠTE

307 47


ZGRADE 2 47

302 0 2 ŠUMA 1. KLASE 8488 47

302 0 3 ŠUMA 3. KLASE 1704 47

Ukupno 20092

KO RANUTOVAC



parcele parcele parcele dela m² 53

1028 0 1 ŠUMA 2. KLASE 1780

osnova gazdovanja Šumama - upravazasume.gov.rs · uređivanje šuma ove gazdinske jedinice je...

Documents