OSNIVAČKI DOKUMENTI

REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA

Cilj osnivanja Revolucionarnog saveza rada jeste uspostavljanje vlasti radničke klase – proleterske demokratske diktature – uspostavljanje socijalističkog društveno-ekonomskog

sistema i izgradnja socijalizma u Srbiji, na celom Balkanu konačna pobeda komunizma u svetu.

Iz dokumenta Osnovni principi delovanja “Revolucionarnog saveza rada”, usvojenog na Osnivačkom forumu Revolucionarnog saveza rada 18-19. januara 2020. godine u Jagodini, Republika Srbija

Revolucionarni savez rada Srbije Srbija, januar 2020.

2

SADRŽAJ OSNIVAČKI AKT ............................................................................................................... 3-4 OSNIVAČKI DOKUMENTI ......................................................................................... 5-10 AKCIONI KOMITET .......................................................................................................... 11-16 MEĐUNARODNI KOMITET ............................................................................................ 17-28 EDUKATIVNA KOMUNA (Savremeno obrazovanje) .................................................... 29-31

3

✰

U IME SRPSKOG NARODA, ovaj spomenik podiže NARODNA VLAST Narodne republike Srbije

22 septembra 1946 god. u Jagodini Velikom borcu za slobodu i nezavisnost srpskog naroda

Lučonoši socijalizma u Srbiji i na Balkanu Neimaru bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda

SVETOZARU MARKOVIĆU 1846 – 1875

Fotografija: industrijski radnik i fotograf-amater Miloš Rakić iz Jagodine

Pesma radu, himna Revolucionarnog saveza rada: https://youtu.be/e46bvw70zUM

4

OSNIVAČKI AKT “REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA”

Na sastanku održanom u Jagodini u Republici Srbiji 18-19. januara 2020. godine formirana je organizaciona inicijativa za osnivanje političke partije pod nazivom “Revolucionarni savez rada”. Usvojeni su “Osnovni principi delovanja”, zatim akciona politička “Platforma “Komuna”, kao i ostali programski dokumenti Revolucionarnog Saveza Rada istaknuti na internet prezentaciji Saveza. Izabran je i Privremeni Akcioni komitet Revolucionarnog Saveza Rada u sastavu: administrativni radnik Jovan Veličković iz Paraćina, advokat Miloš Vujisić iz Jagodine, filmski reditelj Kosta Ristić iz Beograda. Osnivački forum pozdravili su svojim prisustvom član hrvatske političke partije “Radnička Fronta” Tomislav Cvjetičanin iz Pazina, a pozdravnim pismima član Prezidijuma makedonske političke partije “Levica” Haktan Redžep Ismail, kao i Biro za međunarodne odnose turske “Radničke Partije”. Pozdravna pisma osnivačkom forumu Saveza poslali su i književnik Nenad Glišić ispred kragujevačke Crvene inicijative, zatim samokritični beogradski kulturni radnik Nebojša Milikić u pronicljivom i šaljivom duhu, a jedna od osnivačica Revolucionarnog saveza rada teoretičarka umetnosti i medija doc. dr Tamara Đorđević predstavila je i pozdravno pismo jugoslovenskog književnika Gorana Babića. Svojim radom i zalaganjem pozdrave je poslao i kragujevački grafički dizajner Ognjen Stevanović koji je umetnički oblikovao Amblema Saveza. Odlučeno je i da se osnivački Prvi kongres Revolucionarnog saveza rada održi u roku od narednih godinu dana, najkasnije do januara 2021. godine. Dužnosti priprema uslova za organizovanje Prvog Kongresa Saveza preneti su na Privremeni Akcioni komitet Saveza. Akcioni komitet održaće naredni, februarski sastanak u gradu Paraćinu u Republici Srbiji. Do narednog sastanka Akcionog komiteta dužnosti odgovornog poverenika za dalji razvoj i formiranje lokalnih povereništva Saveza prenose se na člana Akcioniog komiteta Jovana Veličkovića iz Paraćina.

Privremeni Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada

19. januar 2020. godine Jagodina/Paraćin, Republika Srbija

5

OSNOVNI PRINCIPI DELOVANJA "REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA"

Cilj osnivanja Revolucionarnog saveza rada jeste uspostavljanje vlasti radničke klase – proleterske demokratske diktature – uspostavljanje socijalističkog društveno-ekonomskog sistema i izgradnja socijalizma u Srbiji, na celom Balkanu i u čitavom svetu i konačna pobeda komunizma. U tom smislu važno je uspostavljanje saradnje svih komunističkih, revolucionarnih snaga koje deluju u Srbiji i njihovo povezivanje sa delovanjem revolucionarnog proleterskog pokreta u celom svetu. To su osnovni principi iz kojih proističu sve delatnosti, svi organizacioni, programski i ideološki principi i smernice za konkretno delovanje Saveza. To je revolucionarni Savez rada – koji je stvorio i stvara čoveka, koji je izvor svog društvenog bogatstva, a koji predstavlja najnapredniju, revolucionarnu klasu epohe – radničku klasu – u savezu grada i sela, u savezu umnog i fizičkog rada. Amblem Saveza predstavlja zemljinu kuglu u zupčaniku kao simbol revolucionarne vlasti radničke klase - diktature proletarijata – koja se stalno kreće, napreduje i vodi ka komunizmu. Čekić spojen sa šestarom a sa klasjem sa strane predstavljaju savez umnog i fizičkog rada, revolucionarni progres proizvodnih snaga. Zastava Saveza je boje crvene a sa amblemom u uglu ili na sredini, dok je himna Saveza proleterska „Pesmu radu“. Osnovni organizacioni metodi Saveza bazirani su na principima demokratskog centralizma. Vidovi udruživanja i organizacija Saveza bazirani su na teritorijalnim i delatno-strukovnim organizacionim principima, sa posebnim oblicima ženskih i omladinskih organizacija.

Osnivački forum Revolucionarnog saveza rada 18-19. januar 2020. godine Jagodina, Republika Srbija

6

PLATFORMA "KOMUNA" Akciona politička platforma Revolucionarnog saveza rada

Platforma „Komuna“ je akciona platforma političkog delovanja „Revolucionarnog saveza rada“ u svim javnim forumima – učešćem na lokalnim i parlamentarnim izborima, sindikalnim savezima, lokalnim samoupravama, svim oblicima mesnog udruživanja, na radnim mestima, u strukovnim udruženjima, u medijskim, kulturnim i svim drugim oblicima javnog i političkog života.

1. Zalažemo se za uspostavljanje socijalističkog društvenog, ekonomskog, privrednog i državnog uređenja – za vlast Komune i radnog naroda – za vlast radničke klase - za obaranje vlasti buržoazije i imperijalizma, za savladavanje kapitalističkog haosa. Za mir, demokratiju i socijalizam – protiv imperijalističke pljačke i rata.

2. Zalažemo se za odbranu svih izborenih radničkih, ljudskih i građanskih prava i sloboda i dalje unapređivanje tih prava i sloboda, kao i za odbranu, učvršćivanje i dalji razvoj nacionalnih sloboda i ravnopravnosti.

3. Zalažemo se za revolucionarnu demokratiju – za učešće radnog naroda u masovnim

društvenim organizacijama – za pretvaranje starih i postojećih društvenih organizacija u nove i revolucionarne, za stvaranje novih oblika revolucionarnih masovnih narodnih organizacija – za revolucionarni demokratski red. U svakoj narodnoj i masovnoj organizaciji, u svakoj komunalnoj, privredno-ekonomskoj, društveno-političkoj, obrazovnoj, naučnoj, sportskoj, kulturnoj organizaciji postoji klica revolucije! Bacajmo klice „Komune“ i klasne borbe svuda.

4. Zalažemo se za revolucionarno bratstvo balkanskih naroda i svih naroda u svetu, u

jedinstvu i borbi protiv imperijalizma i šovinizma.

5. Vlast ljudi koji žive od svoga rada štitiće svoje građane od svakog nasilja nad čovekom i svake eksploatacije njegovog rada, obezbediće stalni materijalni i kulturni progres društva, uz očuvanje životnih i ekoloških uslova na zemlji. Revolucionarna vlast rada mora da obezbedi ravnopravnost svih građana, da reši sva socijalna pitanja: da ukine nezaposlenost, obezbedi besplatnu zdravstvenu negu i besplatno obrazovanje, obezbedi prehranu i reši stambeno pitanje za sve svoje građane, da garantuje pravo na rad i penziju, da obezbedi zaštitu žena, omladine i penzionera, da ukine korupciju, da čvrsto obezbedi i razvije sve ljudske, građanske i demokratske prava i slobode. Vlast radničke klase izaćiće na put izgradnje socijalizma, opšteg društvenog progresa, revolucionarnog materijalnog, naučnog i kulturnog razvoja.

Osnivački forum Revolucionarnog saveza rada 18-19. januar 2020. godine Jagodina, Republika Srbija

7

KRATKA ISTORIJA REVOLUCIONARNOG POKRETA U SRBIJI I NA BALKANU, Revolucionarni savez rada

Revolucionarna demokratija i socijalizam stupaju na istorijsku scenu u Srbiji i na Balkanu političkom pojavom “Samouprave“ koju predvodi Svetozar Marković, uopšte rodonačelnik sveukupne moderne srpske politike. Delo Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića stvaraju uslove za moderni socijalistički pokret u Srbiji, kao i same uslove za balkanski i jugoslovenski komunistički pokret. Nakon Oktobarske revolucije na istorijsku scenu stupa proleterska organizacija višeg tipa - formira se Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), članica Komunističke Internacionale.

1919-1940 KPJ se formira ubrzo nakon stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - prvi Kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) održava se 1919. na beogradskoj Slaviji. Na drugom Kongresu u Vukovaru 1920. godine Partija odbacuje svako socijaldemokratsko ruho, prihvata revolucionarnu, boljševičku politiku i usvaja ime Komunistička partija Jugoslavije. KPJ ostvaruje zapažen rezultat na opštim izborima 1920. godine, da bi od strane monarhističkog buržoaskog režima usledila antidemokratska zabrana legalnog rada Partije i narednih 20 godina rada u ilegali. To je istorija III i IV Kongresa, kao i V zemaljske konferencije KPJ 1940. godine na kojem je formirano rukovodstvo koje predvodi pobedonosnu Narodnooslobodilačku borbu. 1941-1944 U toku Narodnooslobodilačke borbe KPJ od ilegalne, uslovno radničko-intelektualske partije: postaje nacionalna snaga, sa razvijenim vezama sa radničkim i seljačkim masama. Narodnooslobodilačka borba uvlači celi Balkan u borbu za oslobođenje. 1945-1948 Prelazak revolucije iz faze nacionalno-demokratske u fazu socijalističku. Formiranje i učvršćivanje narodne vlasti. Period inicijalne izgradnje socijalizma. 1949-1990 Istorija SKJ je istorija od čuvenog V do još nečuvenijeg XIV Kongresa. Proces započet na V kongresu dobija svoje lice u vidu novog Saveza komunista (SKJ). Ukinut je demokratski centralizam – kako demokratski tako i centralizam. Revizionistički despotizam guši demokratski život Partije, da bi naknadno se Partija upustila u totalnu anarhiju usled nedostatka

8

centralističkog rukovođenja, rascepkanog u federalizovanoj Partiji. Federalizacija Partije svoju reakcionarnu stranu pokazije na XIV Kongresu kada Partija ukida samu sebe u borbi između partijskih federalnih jedinica predvođene samoupravnim birokratama. Ovaj period je period nerazrešavanja ubrzano nagomilavanih društvenih antagonizama, kao i zaoštravanja zaostalih nerazrešenih suprotnosti – koje se gomilaju u ekonomskim, istorijskim, političkim, spoljopolitičkim i drugim faktorima. Partija, to jest revizionistički Savez komunista razvija se u svoju suprotnost – u kontrarevoluciju. Neprincipijelan odnos SKJ prema ekonomskim, političkim i nacionalnim pitanjima tabaju put za kontrarevoluciju - bratoubilački rat i socijalnu katastrofu. 1991-2010 Revizionizam i kontrarevolucija dali su krupan udarac radničkom i komunističkom pokretu. SKJ se raspao na bazi šovinizma, da bi se njegovi repovi dalje raspadali ili pregrupisavali na liniji socijaldemokratije i desno-socijaldemokratske Socijalističke Internacionale. U svakom od tih repova i danas prisutan je antikomunizam i šovinizam. Dezorganizovanost radničkog pokreta odražava na svakodnevni život radnika i građana, na privredno i ekonomsko stanje naših zemalja - koja brže ili sporije tonu u kapitalističku anarhiju, nezaposlenost, dužničko ropstvo, podređen ekonomski i nacionalni položaj. 2011-2019 Novija istorija levičarskog pokreta na našim prostorima pojavljuje se sredinom 2000ih i razvija se vijugavim koracima. Javljaju se nove snage, nastaje faza prelaska iz proste propagando-aktivističke faze u višu političku fazu - fazu političke snage. Rascepkanost snaga savremenog pokreta postaje u svakom pogledu neodrživa – ne samo organizaciona, nacionalna, nego i ideološka. Ona ide protiv objektivnog procesa – ukrupnjivanja snaga, prelaska iz faze propagandno-aktivističke u fazu političku – ona je kontradikcija sa objektivnim istorijskim procesom nove međunarodne mobilizacije radnička klase - ona kasni za njim i vuče domaći pokret u nazad. Radničku klasu u Srbiji i na Balkanu, novu proletersku generaciju - mora da okupi jaka politička snaga i da joj jedinstveni pravac. Jedinstvo i borba – jedinstvo u borbi i borba u jedinstvu! 2020. U Jagodini 2020. godine, u gradu lučonoše balkanske socijalističke revolucije Svetozara Markovića a na stogodišnjicu revolucionarnog vukovarskog kongresa Komunističke partije Jugoslavije - održava se svojevrsni antirevizionistički "XV Kongres" balkanskog jedinstva - osniva se Revolucionarni savez rada. Revolucionarni savez rada povešće borbu za proletersku demokratsku diktaturu i novi socijalizam u Srbiji i na Balkanu, za konačnu pobedu komunizma u svetu.

Osnivački forum REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA, 18-19. januar 2020. godine, Jagodina, Republika Srbija

9

PITANJE EPOHE, Revolucionarni savez rada

Sa marksističko-lenjinističkog stanovišta: osnovna istorijska epoha u kojoj delujemo je, kako je objasnio Lenjin, epoha “imperijalizma kao poslednjeg stadijuma kapitalizma”. Nju karakteriše otvaranje uslova za novu epohu – epohu proleterske revolucije. Odgovor na Prvi svetski rat ponudio je Lenjin – Oktobarska revolucija otvara novo poglavlje epohe i menja svet iz korena. Diktatura proletarija na „šestini planete“ stvorila je uslove za izgradnju socijalizma u SSSR i stvaranje Komunističke Internacionale kao nukleusa za međunarnodnu diktaturu proletarijata. Lenjin „tezama o nacionalnom i kolonijalnom pitanju“ iznosi na II Kongresu Kominterne: u nacionalno-demokratskoj antikolonijalnoj revoluciji, uvezanom sa međunarodnim proleterskim pokretom sa SSSR i Komunističkom Internacionalom kao avangardnim odredima – leže uslovi za međunarodnu diktaturu proletarijata. Epohu posle Drugog svetskog rata treba posmatrati u tom svetlu:

Antifašistička pobeda, kineska nova demokratska revolucija, međunarodna antikolonijalna revolucija i prodor socijalizma na sve strane sveta stvorili su uslove za međunarodnu diktaturu proletarijata, za naučno-tehnološku revoluciju, za samu epohu komunizma. Staljinov „Odgovor drugovima Sanjinoj i Venžeru“ svedoči više o tome. Nerazumevanja nastupanja nove epohe – epohe međunarodne diktature proletarijata i epohe komunizma – karakteriše sam izvor nove aždaje koja guši dalji razvoj istorije – aždaje revizionizma. Ta aždaja, a u stvari zmija ljigava i poslušna imperijalizmu – potpuno se uvezala u onim što istorija naziva „Hladni rat“. Zmija revizionizma nije na njega dala odgovor već se urušila u njegovim kontradikcijama. Revolucionari-avanturisti epohe „hladnog rata“, i sami zaraženi uticajima i vezama sa revizionizmom – takođe nisu razumeli nove zadatke epohe, ostali su na starim zadacima. Oni su uzvikivali „stvarajmo dva, tri, mnogo Vijetnama“. Međutim, gevarijanizam, “maoizam” i svi avanturistički produžeci modernog revizionizma – koji se uplašio pred pomahnitalim imperijalizmom ne shvatavši da je mahnitost izraz njegove propasti a ne snage – doživeli su potpuni poraz. Lutanje po bolivijskim džunglama, hruščevsko-brežnjevska kuhinjska trka frižidera i televizora i rasprodaja sovjetske narodne imovine, neodgovorna trka u naoružanju i kubansko raketno blefiranje, praške i avganistanske avanture, titovska neprincipijelna kalkulantska „nesvrstanost“, takozvani Berlinski zid – su porazi do poraza, sramota revizionizma – njegova potpuna nemoć pred izazovima epohe. Marksizam-lenjinizam, kao mlada, sveža, revolucionarana teorija epohe nije ostala bez odgovora na sve savremene izazove. Marksističko-lenjinističke odgovore na „hladni rat“ možemo naći u Enverovom „Imperijalizmu i revoluciji“ i ostalim delima. Mali narodi, nova sila svetske istorije iznikla iz Antifašističke pobede – preuzimaju senžitovski

10

mač revolucije i pokazuju svežinu i snagu marksističko-lenjinističke revolucionarne teorije koja donosi „pobedu u svakoj bici“. Kakva je situacija danas, kakav je karakter savremenih uslova epohe? Iznesimo četiri osnovne karakteristike. Prvo, revizionizam doživljava slom i pokazuje celovitu istorijsku trulost pred novim proleterskim generacijama. Drugo, naučno-tehnološka revolucija, iako pod stegom imperijalističke bankarske i militarističke mašinerije i revizionističke reakcije – izvlači se pod tim stegovima, postiže vanredne rezultate u oblasti komunikacija - demokratičnost tehnologije i nauke razvija se na svim poljima. Pod tri, steg SAD nad savezom imperijalističkih sila klima se na svim poljima kao što je tu istorijsku nužnost izneo strateg epohe, Staljin u „O nužnosti izbijanju rata između imperijalističkih sila“. I na kraju – razvoj proizvodnih snaga načinio je radničku klasu apsolutnom većinom čovečanstva. Razvoj proizvodnih snaga i njihovih karakteristika, sam razvoj istorije nije, niti je mogao, da ustukne pred zmijama kolonijalizma i fašizma. Tako neće i ne može da ustukne pred papirnom aždajom savremenog imperijalizma i revizionizma. Nova globalna proleterska generacija, mlade nacije željne stvaranja svetske istorije – naoružane dostignućima revolucionarne teorije marksizma-lenjinizma i naučno-tehnološke revolucije stavljaju svoje rešenje na sto. One zapravo okreću stolove protiv neprijatelja. Stvarajmo „dve, tri, mnogo malih socijalističkih zemalja“, stvarajmo uslove za globalnu diktaturu proletarijata, stupimo u epohu komunizma. Sprovodimo revolucionarnu demokratiju sada – zavedimo revolucionarni demokratski red, bacajmo klice komune i klasne borbe svuda! Pružimo odgovore na pretnju „trećim svetskim ratom“, na sve njegove farse i eventualne tragedije – zavedimo mir, demokratiju i socijalizam SADA. U savremenim uslovima, u kojima nauka dobija vanrednu ulogu same proizvodne snage – borba za proletersku demokratsku diktaturu i izgradnju socijalizma može dobiti vanredno ubrzan i stvaralački karakter. Hoćemo da radimo i stvaramo, hoćemo revolucionarni naučni i kultruni razvoj – hoćemo vlast rada! Bez obzira na podmetanja reakcionarnih teorija da je „komunistički pokret u krizi“ – što je osnovna baza savremenog revizionizma i oportunizma - komunistički pokret je živ, uvek je bio živ i sa revolucionarnom teorijom marksizma-lenjinizma pobeđuje svaku bitku. Propada svaka teorija „čekanja sazrevanja uslova“ – uslovi epohe su prezreli – treba pobrati plodove, preorati nove brazde i pobacati semena nove epohe. Za revolucionarnu demokratiju sada! Za diktaturu proletarijata i novi socijalizam na Balkanu! Za konačnu pobedu komunizma!

Osnivački forum REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA, 18-19. januar 2020. godine Jagodina, Republika Srbije

11

O LOKALNIM I PARLAMENTARNIM IZBORIMA U REPUBLICI SRBIJI

Platforma “KOMUNA” LOKALNI IZBORI Na bazi Platforme “Komuna” – Grupa građana “KOMUNA” izlazi sa svojim odborničkim listama na lokalne izbore u Srbiji. Stvarajmo „Komunu“ svuda! Mi smo Grupa građana „Komuna“. Sigurni smo da je kapitalizam kao epoha na izdisaju. Totalni haos za koji je kapitalizam odgovoran može da nestane samo ako i sam kapitalizam prestane da postoji. Mi želimo da mu pomognemo da ode. Pri svakom svom opredeljenju za bilo koje konkretno rešenje kojim se lokalna samouprava bude bavila rukovedićemo se namerom uspostavljanje socijalističkog državnog i društvenog uređenja i ukidanja svake eksploatacije i nasilja čoveka nad čovekom. Za novo društvo rada i ravnopravnosti – „Komuna“! Šta „Komuna“ može na lokalnim izborima? Može da istakne svoj glavni adut – činjenicu da u postojećem višestranačkom odnosu snaga gde su i vladajuće i opozicione partije u suštini buržoaske partije, ne postoji nijedna politička snaga koja može nepristrasno i slobodno, mimo uticaja vlasnika kapitala – da se bori za konkretna rešenja koja su u okviru ovlašćenja lokalne samouprave, a da ta rešenja budu suprotstavljena interesima kapitalista. Dok “Komuna” to može. PARLAMENTARNI IZBORI Na bazi Platforme “Komuna” pozivamo na formiranje jedinstvene radničke levičarske parlamentarne koalicije “Komuna” za izlazak na parlamentarne izbore u Srbiji, kao i za borbu protiv drakonskog buržoaskog izbornog zakona. Na bazi Platforme “Komuna” pozivamo sve radničke i levičarske partije, organizacije i snage u jedinstveni borbeni antiimperijalistički i antifašistički parlamentarni i sindikalni front. Samo takav front može da zavede demokratski red u politički haos izazvan dezorganizovanošću buržoazije, samo on može da spreči profašističku zaveru koja se nadvija nad zemljom. Samo Komuna!

privremeni Akcioni komitet Revolucionarnog saveza rada,

19. januara 2020. godine u Jagodini, Republika Srbija

12

KONTAKT LOKALNIH POVERENIŠTAVA Revolucionarnog saveza rada

e-mail: poverenistvo.komuna@gmail.com

tel: 0613053626

Privremeno Glavno povereništvo Saveza: Odgovorni poverenik Jovan Veličković, Paraćin

website: www.savezrada.org

Facebook: REVOLUCIONARNI SAVEZ RADA

https://www.facebook.com/Revolucionarni.Savez.Rada.RevolutionaryLabour.2020/

13

СТРАТЕГИЈА И ТАКТИКА, Милош Вујисић

Организација коју настојимо да формирамо треба да определи своју стратегију и тактику. Стратегија нам даје одговор на питање, зашто ово радимо, односно шта је то што у крајњој линији желимо да постигнемо . Тактика је начин на који ћемо то да остваримо.

За почетак, можда би овако требало дефинисати наш стратешки циљ: Да својом делатношћу допринесемо даљој афирмацији марксизма-лењинизма у теоријском и практичном смислу, разумевању и усвајању његових принципа од стране што већег броја људи, ради стварања услова да се поново успостави социјалистичко државно уређење у Србији а такође и у читавом свету.

Тактика коју ћемо користити прилагођаваће се условима који владају у датом тренутку, за сада као основни тактички циљ могли бисмо да одредимо: Намеру да формирамо легитимну, тј. регистровану комунистичку организацију. Да бисмо спровели напред наведени основни тактички циљ, потребно је да дефинишемо кораке који могу да нас доведу до његове реализације.

ПОЛИТИЧКА ЛЕГАЛИЗАЦИЈА

Политичка организација или партија не може да се региструје без подршке 10.000 оверених потписа пунолетних грађана Србије. Да бисмо дошли до поменутог броја грађана потребно је да ти људи:

1. сазнају за наш рад;

2. усвоје мишљење да је то што радимо исправно и потребно;

3. да закључе да је формирање те организације у њиховом интересу;

4. да одлуче да уложе лични напор и верификују свој потпис пред надлежним органом.

„КОМУНА“

Следствено наведеном, долазимо до потребе да предстојеће локалне изборе, као и парламентарне, искористимо као једну од прилика за афирмацију нашег рада. Појављивање кандидата за одборничка места на локалним изборима са листом под називом "КОМУНА" у нашој организацији, за сваку општину у којој бисмо успели да окупимо групу активиста представљало би крупан корак ка реализацији поменутог задатка. Јасно је да је претходно наведено краткорочни задатак, а да је афирмација нашег рада дугорочна.

14

Група грађана “Комуна” мора на својој кандидатској листи за локалне изборе да има најмање трећину одборника од укупног броја одборника у једној општинској скупштини. За сваког од тих одборночких кандидата мора да обезбеди по 30 оверених потписа грађна (наравно, са правом гласа) . Поређења ради у Јагодини Скупштина броји 21 одборника - што значи да 7 кадидата мора да подржи најмање 210 гласача.

КАПИТАЛИЗАМ

Овакав приступ условљен је владајућим околностима: са једне стране капиталистичким уређењем у самој Србији и са друге стране, патронатом страних сила над нашом земљом и народом. Упрошћено: Буржоазија држи капитал којим "купује" медије, односно кадрове и инфраструктуру и финансира свеукупне (не само пропагандне) механизме који делују у циљу сталног спутавња, сузбијања и ограничавања наступања социјализма-комунизма у нашој земљи и у свету.

Овде треба нагласити - као и у Марксово време (он је тадашњу штампу називао "стоуста буржоска штампа"), пропагандни буржоаски циљ нису сами комунисти. Зна буржоазија да пропаганда не може да утиче на комунисте, штавише , само их учвршћује у њиховим уверењима. Пропаганда је усмерена на неупућене, незаинтересоване, политички неопредељене и неактивне грађане. Они су свакако у огромној већини. Њих треба одвратити од приклањања комунистима – то је основни циљ буржоазије. Исту сврху (пре свега пропагандну) има и формирање и финансирање партија, покрета , удружења (и сл.) комунистичкој идеологији супротстављених оријентација , без обзира да ли се ради о наводно демократским, грађанским, социјалдемократским, квазилевичарским, клерикалним или неким другим партијама или орагнизацијама - сви су они полуге механизма афирмације владајућег капиталистичког система и супростављања јединој сили упереној на разарање темеља капитализма - комунистима.

КОМУНИСТИ

Мислим да још једну ствар треба непрекидно имати на уму: комуниста кроз читаву досадашњу историју комунистичког покрета никада није било много! Не мислим овде, наравно, на чланове комунистичких партија у државама у којима су били, или су и данас комунисти на власти. Мислим на праве, идејно чврсто опредељене комунисте. На оне који су то били и онда када је социјализам побеђивао и то остали када је губио своје битке са буржоазијом и ревизионизмом. Део нашег стратешког циља је увећање броја таквих комуниста. Они никада не могу бити већина, већина ће увек остати мање политична. Зато полазимо од онога што имамо, тј. од онолико чланица и чланова колико их на почетку има, а организациону структуру градимо на демократско-централистички начин повезани са општом базом радничког, левичарског и револуционарног покрета.

адвокат Милош Вујисић, Јагодина Привремени Акциони комитет Револуционарног савеза рада

19. јануара 2020. године у Јагодини, на Оснивачком форуму Револуционарног савеза рада

15

ОРГ и ПАРГА, Јован Величковић

Поштоване другарице и другови

пролетери. Налазимо се у историјском тренутку нашег деловања. Немамо шта или кога да чекамо. Што смо дуже пасивни, више губимо. У прошлости смо имали прилике да се упознамо са различитим левичарским организацијама, где је свака акција започињала причом и завршавала се на причи, полемисању и самосажаљењу. То више не сме да буде случај. Борба! Борба је нешто што мора да нас карактерише и да нас одваја од других организација.

Револуционарни Савез Рада се окупља људе са истим циљевима и стремљењима. Мало нас је, али у томе лежи наша снага. Усмерени смо ка јединственом циљу и то нас чини непоколебљивима. Од данас треба да нас карактерише рад и непрестана борба. Нема изговора, нема извињења, само резултати. Уколико успемо да искористимо тренутну

ситуацију у држави и расположење у народу можемо да постигнемо много. А да би постигли било шта потребно је да будемо добро и чврсто организовани и уиграни.

Изузев класичне вертикалне организације и протока информација који је усмерен одозго- на доле, потребно је да успоставимо и систем организовања и проток информација одоздо – на горе, као и хоризонталну организацију између самих меcних група и усаглашеност регионалних групација.

Свака од месних група делује као самостална јединица на основу смерница које добија од централе, и на терену се понаша и прилагођава у складу са ситуацијом на терену, и тако извештава централу како би централа кориговала своје политику и издала нове смернице. Такође, треба да извести остале групе које могу да помогну у извршавању циљева или да им достави неке информације које су битне за било коју групу.

Не сме се трговати информацијама или исте ускраћивати или преносити само одређеним људима како би себи прикупљали некакве бодове. Опортунизам сасећи у корену.

Увести системе контроле и провере активиста и чланова. Потребни су нам механизми који ће штитити активисте од руководства и обрнуто. Такође је потребно решавати све међусобне конфликте међу активистима што пре. Не смемо да дозволимо ситничарење и партијашење унутар саме организације.

16

Проблеми који муче ову државу су проблеми који муче сваку општину. Нашу организацију треба градити са људима који су и искусни у борби и који су жељни борбе. Ми смо та организација којима треба њихова снага и жеља.

Млади требају да буду језгро наше организације. Нико други сем њих самих не може да се избори за бољи живот у овој држави. Лако је побећи и градити другу државу, али треба бити храбар и остати и градити државу из које не желиш да побегнеш јер си себе уградио у њу.

Потребно је окупити и организовати све раднике и незапослене. Понудити им борбу. Многи од њих су и разочарани и незаинтересовани, наш рад мора да им постави пример да нисмо странка која се базира на бројкама. Да је члан наш организације истовремено и наш друг, пријатељ, рођак, комшија, колега... Сами радници морају да буду мотор развоја нашег будућег друштва. Не смемо да дозволимо да се опет догоди неправда која се догодила радницима параћинске Српске фабрике стакле отпуштеним у лажном стечају, када су зарад туђих дечијих играрија и грешака доведени на руб егзистенције. Морамо се наћи сваком раднику и незапосленом у било које доба. Без радника ништа, са радницима све!

Сваком човеку треба понудити конкретне одговоре на конкретна питања. Зашто? Зато!, Како? Тако! Наше идеје ициљеве морамо носити у малом џепу као приручник, оне морају бити свакодневне смернице за друштво какво желимо и можемо да градимо!

Нема прекида ватре, нема примирја, нема споразума са било којим буржоаским и реакционарним елементима. Никаквих предизборних или постизборних коалиција.

Да подсетим на велике речи Октобарске револуције: Чекати се не сме, може се изгубити све. Власт узети одмах!

административни радник Јован Величковић, Параћин Одговорни повереник привременог Главног повереништва

Акционог комитета Револуционарног савеза рада, 18. јануара 2020. године у Јагодини на Оснивачком форуму Револуционарног савеза рада

17

POZDRAVNI GOVORI I PISMA RADNICA I RADNIKA SA BALKANA I ODGOVOR MEĐUNARODNOG KOMITETA „REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA“

GREETINGS FROM THE BALKANS' WORKING CLASS TO THE "REVOLUTIONARY ALLIANCE OF LABOUR" AND RESPONSE OF THE INTERNATIONAL COMMITTEE

.

18

ДО МАРКСИСТИЧКО-ЛЕНИНИСТИЧКАТА ПОЛИТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА „РЕВОЛУЦИОНЕРЕН СОЈУЗ НА ТРУДОТ“,

Реџеп Исмаил (Хактан), член на Президиумот на Политичката Партија – ЛЕВИЦА Топол поздрав од Македонија до сите присутни другари на оваа, исклучително важна и историски ултимативна, иницијатива. Пред се би сакал да се извинам во мое лично, а и од име на мојата партија - Левица, за тоа што од оправдани причини не можевме да имаме представник на овој собир. Во овој период Левица, како единствена левичарска партија на политичката сцена во Македонија, е во бура од политички превирања каде е под постојана мета на напади и опресии - како од страна на елитистичките буржоаски партии така и од страна на самите институции на државата како маша на економски владејачката класа. Од друга срана пак, во очи на предстојните парламентарни избори закажани за почетокот на април, Левица во овој период, прави напори низ целата територија на Македонија директно да стапи во контакт со членството и симпатизерите како би се направила една колективна консолидација и спремност за настап на овие избори. Јас, познавајќи ги лично другарите из Револуционерен Сојуз на Трудот, уште од нашите младински студентски активности, кога се обидувавме да го пробудиме успиеното студентско движење, имам апсолутна доверба во нивните намери и способности како дел од иницијаторите на ова, се надевам, балканско револуционерно движење. А со нивните идеи и активности запознаена е и партијата Левица, впрочем чии што гости на нејзиниот прв Конгрес беа они како представници од Србија. Сакам да истакнам дека една ваква иницијатива, пред се како коориднативно тело на балканските марксистичко-ленинистички организации и политички партии е од исклучителна важност во овој момент. Затоа што во овој момент Балканот е под окупација на империјалистичките сили предводени од НАТО и САД, а државите како поединечни субјекти на балканот, поради разбивањето на нивните национални интереси од страна на империјализмот, остануваат мали и немоќни поединечно да се спротивстават на ваквата опресија. Дополнително, владеачките политички и економски елити во овие држави под палката на нивните империјални господари се обидуваат во корен да го засечат секој автентичен левичарски и револуционарно социјалисички покрет кој би се појавил во некоја од овие држави. Затоа потребни сме едни на други како движење кое ќе ги руши бариерите и пречките помеѓу народите на балканот изградени токму да служат на капиталот! Проблемите на секоја поединечна балканска држава далеку ги надминуваат нејзините граници, а исто така и непријателот на балканските народи е еден И ист во секоја поединечна држава од балканот - нашиот непријател е капиталот, кој во интерес на империјалните сили, покрај нашите витални ресурси ја црпи и потта како и моќта на работниот народ а за возврат сее омраза и сиромаштија по целиот регион. Оттука, обединета балканска револуционерна левица е историска нужност за пораз на непријателот! За повторно воспоставување на братството и единството на балканот - ЌЕ ПОБЕДИМЕ!

Реџеп Исмаил (Хактан), Член на Президиумот на Политичката Партија – ЛЕВИЦА 17.01.2020. Скопје, Македонија

19

LABOUR PARTY (TURKEY) MESSAGE TO THE COMRADES IN SERBIA Dear Comrades, We would like to begin with wishing you success in your meeting. Following the disintegration of Yugoslavia and the USSR as a result of the betrayal of modern revisionism and the damage it caused, international bourgeoisie and imperialism, led by American finance capital, did everything in their power to eliminate all historical gains of the working class on a world scale just like what they did in Russia, Eastern Europe and the Balkans. However, so long as capitalism and thus the working class and the contradiction between labour and capital continue to exist, it will not be possible to eliminate class struggle and the workers’ cause for emancipation. As is witnessed by everyone, today it is not only that the working class, exploited classes and class struggle exist, but also that they rise up against the consequences of capitalism and tyranny in many countries, reappearing in the field of struggle, through mass actions going as far as uprisings. For example, the French working class holding onto their fighting traditions, more than 200 million workers going on strike in India in the last couple of years, the workers of Iran with their strikes last year... Moreover, workers and exploited labouring masses rose up in their millions in many countries such as Ecuador, Chile, Honduras, Bolivia, Iraq, Iran, Lebanon, Sudan, Algeria, etc. and made gains in many. Different from the previous period of disorganisation, quiet, retreat and deference, we now see in this new period of mobilisations the working class and exploited masses seeking for new pursuits while the bourgeoisie and imperialists becoming more aggressive, resorting to reactionarism, fascism and warmongering. Reemerging in the fields of struggle the working class and exploited peoples consolidate their organisations in the countries where they have been more or less organised, while building their organisations in the others. In almost every country, there are communists, revolutionaries, intellecuals fighting for the emancipation of the working class, for a world free of exploitation and against imperialist oppression, and they try to unite among themselves and with the workers in an effort to organize and create the instruments of struggle. Our party gives importance to establishing links, showing solidarity and taking united action on various issues with the socialist and revolutionary movements in the neighboring countries. Thus, we take part in the meetings in the Balkans or somehow establish contacts in an effort to reach socialist, revolutionary, progressive parties and organisations. When the world is moving forward towards a new period of mobilisation, it is only natural that advancing workers’ and popular movements will bring forward new revolutionary elements, that this would encourage old generation of revolutionaries who have not been able to overcome their state of disorganisation so far to review their situation and take steps. Such renewal and mobilisation may also bring about differences of opinion. However, what is important for socialists is the desire and determination to fight against the bourgeoisie and capitalism, revisionism, nationalism and all other bourgeois currents, the tendency to unite with the working class, and the adherence to the principles of Marxism-Leninism, to the extent of the defence of

20

the dictatorship of the proletariat. Differences of opinion on other matters can surely be resolved with discussions in the struggle and a full unity of will and action can be realised in this process. Comrades, Our party will have its 9th Congress in the autumn and we would like you to attend. Our party is in struggle in conditions of a bourgeois dictatorship with a “one man-one party” rule which may evolve to a fascist form any time. We are trying to organise a proletarian revolution which would end the exploitation, plunder and tyranny by collaborationist monopolies as well as all dependence relations to imperialism, a revolution that would advance to socialism in an uninterrupted way. Our immediate task is to end the hegemony of collaborationist monopolist bourgeoisie and big land owners, form a democratic popular power and establish people’s hegemony. Our daily work involves organising the strikes and resistance of the exploited masses in order to repeal the oppression and exploitation of the working class and labouring people by monopolies and big land owners, to reverse the efforts of capital and government to put the burden of the economic crisis on the working class and people, as well as making every effort to form the unity of action and struggle of the forces opposing the government, and doing all of this linking them with the aim of popular power. The present AKP government in Turkey is a neoliberal government of monopolies with a political Islamist touch. Religion and chauvinist nationalism is its main weapon for deceiving the masses. It has dragged the country to an economic collapse, with its war against the Kurds both in the country and beyond its borders (Syria and Iraq) it tries to consolidate its power domestically and expand outside. The Balkans and the north and east Africa are the two main regions it aims to expand. The AKP government has no clue how to solve the economic crisis that it has dragged the country into; it tries to silence the just demands of the workers and labourers with force and oppression; and it is isolated internationally. It has lost support in the last few years and won the elections and referandums with contreversial methods, which did not quite work in last year’s local elections where it has lost almost all big cities and headed into a period of decline. On behalf of our party and the International Conference of Marxist-Leninist Parties and Organisations we salute your meeting and wish you success. Down with capitalism, long live socialism! Long live international unity and solidarity of the working class!

Labour Party (Turkey), International Relations Bureau Emek Partisi 18.01.2019.

21

POZDRAVNI GOVOR, Tomislav Cvjetičanin, član Radničke Fronte

Drage drugarice i drugovi, Ovim putem podržavam vašu inicijativu za osnivanje partije. Kao radnik, podržavam vas pre svega kao nove predstavnike rada, kao izraz novog stadijuma klasne borbe, a posebno podržavam novu viziju Balkana u jedinstvu i borbi. Pred nama je vrijeme pobjeda, vrijeme uspostavljanja novih međunarodnih revolucionarnih veza. Živjeli!

Tomislav Cvjetičanin, član Radničke Fonte iz Pazina

18.01.2019 u Jagodini

ODGOVOR MEĐUNARODNOG KOMITETA REVOLUCIONARNOG SAVEZA RADA Sa velikim oduševljenjem prihvatamo pozdravne poruke drugarica i drugova iz makedonskog, hrvatskog i turskog radničkog pokreta, sadržane vanrednim ocenama savremenih istorijskih uslova i nivoa mobilizacije međunarodnog radničkog i revolucionarnog pokreta i smernica za dalje političko i revolucionarno delovanje. Pozivamo radničku klasu Balkana, novu proletersku omladinu, sve proleterske i revolucionarne političke snage demokratije i socijalizma na Balkanu da što tešnjim vezama udružuju svoju borbu protiv jedinstvenog neprijatelja – imperijalizma i šovinizma - za mir, demokratiju i socijalizam. Formirajmo osnove za balkansku marksističko-lenjinističku saradnju – rešimo zajedno „balkansko pitanje“. Napravimo Skopje Petrogradom nove balkanske socijalističke revolucije, Beograd njenom moskovskom pozadinom, Istanbul i Ankaru njenom beipinškom i tianjinskom ofanzivom, pobacajmo semena konačne pobede turske demokratske revolucije. Za revolucionarno bratstvo i jedinstvo naroda, za proletersku demokratsku diktaturu i novi socijalizam na Balkanu!

Kosta Ristić, ispred Privremenog Međunarodnog komiteta Revolucionarnog saveza rada 20.01.2019, Beograd, Republika Srbija

Revolutionary Alliacne of Labour, INTERNATIONAL COMMITTEE'S RESPONSE Our Alliance accepts regards from the comrades representing Macedonian, Croatian and Turkish revolutionary worker's movement with great enthusiasm! Content of these comradely greetings are full of extraordinary remarks on the character of contemporary historical conditions and stages of workers and revolutionary movement, and guidelines for further political and revolutionary advances.

22

We send our call to the working class on the Balkans, to the new proletarian youth, to all proletarian and revolutionary political forces of democracy and socialism on the Balkans - to make the strongest possible connections in their struggle against common enemy – imperialism and chauvinism – for peace, democracy and socialism! Form the basis of the Balkans Marxist-Leninist coopoeration – let's solve together the Balkans question. Lets make Skopje the Petrograd of new Balkans Socialist revolution, Belgrade its Moscow rear, Istanbul and Ankara its Beiping and Tianjin offensive - grasp the seeds for the final victory of Turkish democratic revolution. For the unity and revolutionary brotherhood of the peoples, for the proletarian democratic dictatorship and new socialism on the Balkans!

Kosta Ristić, in front of the Acting International Comitee of Revolutionary Alliance of Labour 20.01.2019, Belgrade, Serbia

✰

INTERNATIONAL CALL FOR THE ETERNAL REVOLUTIONARY MEMORY ON THE PROFESSOR LJILJANA BOGEVA SEDLAR

Dear friends from Escuela Internacional de Cine y Television EICTV and Instituto Cubano del Arte e Industria Cinematográficos - Cubacine. Portal del ICAIC, friends from Instituto Cubano de Amistad con los Pueblos (ICAP), Granma, friends from Agencia Prensa Latina: Our dear professor LJILJANA BOGOEVA SEDLAR, the great revolutionary and humanist - has passed away... Please inform all the comrades and make public pronouncements! Long live eternal revolutionary memory on our comrade professor Ljiljana Bogoeva Sedlar! Long live eternal revolutionary memory on loyal friend of the peoples and friend of international revolutionary unity and brotherhood of the peoples, on our comrade in struggle for socialism and communism - professor Ljiljana Bogoeva Sedlar! Long live Serbian-Cuban friendship and international friendship of all the peoples in the world! Small nations can make world history! Down with the imperialism! Long live science and art, long live the revolution! Hasta la victoria, SIEMPRE!

Comradely greetings, Kosta Ristić, film director, attender on Cuban EICTV film school and student of Belgrade Fakultet

dramskih umetnosti film school, of professor Ljiljana Bogoeva Sedlar - a great friend of ICAIC and ICAP and Cuban people and Cuban revolution!

Edukativna komuna "Ljiljana Bogoeva Sedlar" u saradnji sa “Društvom srpsko-kubanskog

prijateljstva, Beograd”, 27. januara 2020. godine, Beograd

23

24

„За Диктатура на Пролетеријатот на Балканот!“, Марко Шовиќ

Drage drugarice i drugovi,

Sve vas srdačno pozdravljam i zahvaljujem se na prilici da učestvujemo i doprinesemo radu ovog Kongresa - kongresa jedinstva partije, koga smatramo izuzetno značajnim. Dozvolite mi da nas, nakon srčanog Kostinog nastupa, sada i formalnije predstavim. Drug Ristić i ja smo dugogodišnji učesnici komunistički i levičarskih inicijativa, a danas ovde nastupamo u ime inicijatvne grupe za stvaranje komunističke partije u Srbiji, partije širokog borbenog fronta – poput makedonske Levice.

Ne bih trošio reči u opisivanju političke situacije u Srbiji, kao da je to neka egzotična zemlja, vama nepoznata. U Srbiji, kao i svuda na Balkanu – svi vidimo pogubne posledice kapitalizma koje se ogledaju u ogromnoj socijalnoj neravnopravnosti, nazadovanju, likvidiranju industrijske proizvodnje, sluganstvu – u jasnim klasnim suprotnostima. Sada nas ubeđuju da su politika i rad sa kojima smo izgradili zemlju i sve u njoj – nemogući i prevaziđeni. Raznim likvidatorskim nasrtajima sa svake strane pokušavaju da levici oduzmu pravo na postojanje, ali realnost svakodnevno potvrđuje da je levica jedina moguća politika i jedina realna politika epohe.

Dešavanja u vašoj Partiji smatramo delom kvalitativnog iskoraka levičarskog pokreta na Balkanu. Zato mi želimo da učimo od vas! Taj veliki korak napred potvrđen je i ovim kongresom makedonske Levice – uvođenjem demokratskog centralizma kao statutarnog organizacionog principa, raskidanjem sa frakcionaštvom i stvaranjem osnove za razvijeni program novog socijalizma. Vi se sada spremate da predvodite borbu, na nacionalnom nivou – protiv imperijalizma i svih njegovih ratno-huškačkih, šovinističkih i nacionalističkih eksponenata u Makedoniji. Zato vi, drugovi – treba otvoreno da nastupate, treba da objavite i sebi i njima – da se borite za nacionalnu vlast!

Kakva je to vlast? To je suverena vlast radničke klase nad zemljom i sredstvima za proizvodnju. To je diktatura proletarijata. To je socijalizam. Samo diktatura proletarijata spašava od rata, samo ona spašava zemlje i narode od socijalnog haosa i katastrofe – samo vlast radničke klase može spasiti naciju! Primer “SIRIZE” je jasno pokazao da je levica budućnost Balkana, da levica može da se bori za vlast – ali ujedno taj primer pokazuje da borba ne sme da se završi u socijaldemokratskim zahtevima, već da mora imati jasan programski i principijelni zahtev za izgradnjom socijalizma.

Jedini način da se zaista stane na put daljem narušavanju socijalne pravde jeste socijalizam. Jedina principijelna antiimperijalistička borba jeste borba za socijalizam. Jedini garant mira i bratstva naroda jeste socijalizam!

Na kraju želim da još jednom istaknemo značaj ovog kongresa. Ovo je kongres jedinstva. Mi danas šaljemo jasnu poruku svim političkim protivnicima da je Levica ujedinjena i da ne odlazi nigde, već naprotiv, tek dolazi. Šaljemo jasnu poruku da je ovo neosvojivi generalštab revolucije. Levica deluje, nova generacija nastupa!

Živela ujedinjena Levica! Živela ujedinjena Makedonija! Živeo novi socijalizam na Balkanu!

programerski predavač Marko Šović iz Novog Sada, jedan od osnivača Revolucionarnog saveza rada, 14. decembra 2019. u Skopju, Makedonija na Prvom Kongresu političke partije “Levica”

25

MALI NARODI MOGU DA STVARAJU SVETSKU ISTORIJU, Kosta Ristić Small nations can make world history!

Rečima kubanskog revolucionarnog pesnika – dve otadžbine imam ja: people and the night. Balkanska kinoruta završava se prvim kongresom nove mlade revolucionarne makedonske “Levice”… Novi kratki eksperimentalni film reditelja Koste Ristića treba tumačiti kao zaokruživanje kinematografske revolucionarne trilogije malih naroda. Naslanjajući se na kinopoeme, DOS PATRIAS (2017) i KAP 19 J (2019) autor nudi revolucionarni odgovor na „balkansko pitanje“ predstavljajući СКОПЈЕ И НОЌТА (2020). Mali narodi mogu da stvaraju svetsku istoriju!

Kosta Ristić, filmski reditelj član Udruženja filmskih umetnika Srbije i član Revolucionarnog saveza rada,

Na portalu “Novi Plamen”, 17. januara 2020., Beograd, Srbija

REVOLUCIONARNA KINO-TRILOGIJA MALIH NARODA:

1. DOS PATRIAS 4’(Spain, Colombia, Cuba, Serbia, 2017.) https://vimeo.com/kostaristic/dospatrias www.fcs.rs/12355/ (“Izveštaj sa Kube”)

2. KAP 19 J 8’(Croatia, Bosnia & Herzegovina, Montenegro, Serbia, 2019.)

https://www.noviplamen.net/glavna/stogodisnjica-osnivanja-komunisticke-partije-jugoslavije-kap-19-j/

3. SKOPJE AND THE NIGHT 4’(Macedonia, Albania, Greece, Bulgaria, Serbia 2020.)

https://www.noviplamen.net/glavna/скопје-и-ноќта-2020-skopje-and-the-night-2020/

26

Jesu li ljevičari jednako teški kao prije 100 godina?, Tomislav Cvjetičanin

Odgovor na tekst Drage Markiše 10 razloga zašto je danas ljevici puno teže nego prije 100 godina? https://www.radnickafronta.hr/citaonica/clanci/1046-10-razloga-zasto-je-ljevici-danas-puno-teze-nego-prije-100-godina Markiša: Često se zdvaja oko slabosti ljevice danas i analizira se što je pošlo po krivu i zašto ljevica, više od 10 godina nakon početka krize i nezavidne situacije u svijetu (povećavanje nejednakosti, klimatske promjene koje kapitalizam očito neće moći spriječiti), nikako ne uspijeva znatnije napredovati. No ono što je ljevicu uvijek odlikovalo je njezin materijalistički pogled na povijest i svijet – stoga će biti korisno materijalistički pogledati što se promijenilo i zašto danas veliki val lijevih revolucija kakav je bio aktualan prije 100 godina (pa čak i prije nekoliko desetljeća) danas izgleda nemoguće. Krenimo redom: Cvjetičanin: Sve slabosti ljevice su slabosti teorija koje zastupaju ljevičari. Defetizam ili odustajanje prije borbe je jedna od tih slabosti. Druge su nostalgija - žaljenje za izgubljenim objektom i melankolija - žaljenje za objektom kojeg imamo. Ima ih još ali ćemo sad stat na tome. Može se priznat da je teško konstantno vući i gurati ljevičare, al nemamo izbora. Ljevica u svakom slučaju ima inteligencije i iskustva zadnjih 100 godina. Krenimo redom: 1. Ekonomski je model – van današnjih velikih „tvornica svijeta“ kao što je Kina – danas takav da otežava radničko, sindikalno i političko organiziranje. Dok su prije 100 godina radnici posvuda dominantno radili u ogromnim tvornicama s više tisuća ljudi, gdje je bilo relativno lako ogromne mase radnika na kupu organizirati, danas je to puno teže, kada ogroman broj radnika radi po malim poduzećima, uslužnim djelatnostima, individualnim poslovima, radi na kompjuteru od kuće, radi u okviru tzv. gig-ekonomije (tipa Ubera) i sl. Ako se ekonomija bude kretala u smjeru automatizacije i robotizacije, ogromna nezaposlenost (ili čak nekakav minimalni osnovni dohodak) će također jako otežati političko organiziranje jer mnogi jednostavno više neće raditi.

1. Za razliku od prije 100 godina danas je većina naroda radnička klasa. Brojni novi industrijski sektori su se pojavili u međuvremenu, a u ovom je kontekstu dovoljno spomenuti sustave električne energije i telekomunikacija (nepotrebno je reći da te sustave neko treba izgradit, održavat, instalirat i servisirat, a to nije nikako mali broj radnika). Veličina firme ne igra bitnu ulogu jer su revolucionarnu bazu činili i seljaci, kao što je to bilo u Kini, a samu Oktobarsku revoluciju je izvršila radnička klasa kao apsulutna manjina stanovništva, koja tek postaje većina izgradnjom socijalizma u SSSR. Radnici koji poslove obavljaju od kuće preko kompjutera imaju svoje načine borbe. Baš se tu otvorio novi oblik klasne borbe - hakiranje - što sve sustave čini ranjivijima nego prije 100 godina. Nezaposleni radnik se i dalje može boriti protiv kapitalizma ako ima pristup sredstvima za život. 2. Novac, bogatstvo i imovina su – kao i prije 100 godina – na strani reakcije i statusa quo. Prosistemske i reakcionarne opcije će uvijek imati i previše sredstava iza sebe, a antisistemske neće. S tim da je relativna nejednakost danas još veća i kapital u odnosu na radništvo ima još više sredstava nego prije.

2. Nitko nas nije platio da se zainteresiramo za lijeve ideje, da povjerujemo u ideale, pa i da se bavimo teorijom. Niti je naš aktivistički i organizacijski rad tržišno određen. Poželjno je da

27

imamo profesionalce, ali novac uopće nije bio razlog našeg priključivanja ljevici. Pa tako besparica, siromaštvo i neimaština, kao niti prije 100 godina, ništa nije promijenilo. 3. Danas je za bilo kakav vid političke akcije, organiziranje, kampanja i sl. potrebno puno više novca nego prije 100 godina. Pogledamo li samo kako su se agitpropovske kampanje (reformističke ili revolucionarne) vodile prije 100 godina, očito je da su neke stvari ostale iste (i dalje su tu rad na terenu i tiskani mediji), ali se njihova količina znatno povećala (elektronički mediji, internet, sofisticirani reklamni biznis…), a time i trošak.

3. Danas je sve jeftinije organizirati. Potrebno je puno manje novca nego prije 100 godina za istu količinu promiđbenog materijala. Pojavili su se novi i skuplji prostori promidžbe, ali i novi i jeftiniji kao što je to internet. Cijena tiskanja ovog teksta je puno veća od cijene postavljanja na internet stranicu. 4. Tehnologija se strašno razvila u zadnjih 100 godina i – koliko god mi možda uživali u društvenim mrežama ili besplatnom skidanju filmova s interneta – razvoj tehnologije je išao u prilog isključivo vladajućoj klasi. Danas živimo u orvelijanskom svijetu masovnog nadzora (u stilu NSA) u kojem vladajuća klasa na raspolaganju ima gomilu moderne tehnologije koja joj omogućava što lakše zadržavanje na vlasti.

4. "Tehnologija se strašno razvila u zadnjih 100 godina" kao što se i strašno razvila 100 godina prije toga... A tek strahote razvoja u zadnjih 1000, 10000 ili horora li u zadnjih 100000 godina! Političari i kapitalisti su također nadzirani novim tehnologijama. 5. Premda su vladajuće klase uvijek imale više oružja i moći na svojoj strani, od Spartaka i Gubeca naovamo, danas to više nisu samo vitezovi, konji ili topovi protiv lukova strijela ili pušaka. Danas su to moderne visokotehnološke vojske nepristupačne običnom čovjeku, dronovi i, u konačnici, nuklearne bombe. Nesrazmjer moći je veći nego ikad.

5. Najbolje je imati vojsku na svojoj strani. Nakon toga je najbolje imati veliku većinu vojske na svojoj strani, pa ako dođe do sukoba da su žrtve minimalne. U svakom slučaju će se ljevica morati ozbiljnije baviti vojskom. 6. Mediji prije sto godina su bili ništa prema onom što imamo danas. Tada su postojale praktički jedino novine – danas novine još uvijek postoje, no tome su se još pridružili i radio, televizija, internet… Mediji su sveprisutni, unatoč iluzijama o „slobodnom“ internetu puno ih je lakše kontrolirati (dovoljno se sjetiti preciznog targetiranja preko društvenih mreža), a još uvijek su, jasno, dominantno ili u izravnom kapitalističkom vlasništvu ili eventualno u vlasništvu kapitalističke države. Osim toga, prije 100 godina mnogi uopće nisu bili izloženi medijima jer velik dio populacije nije znao čitati – danas su svi izloženi medijima i, samim time, medijskoj indoktrinaciji i „proizvodnji pristanka“.

6."Proizvodnja pristanka" je prevaziđena teorija. Proizlazi iz promašenog sukoba između pristanka i prisile. Tvrdi da radnici pristaju na kapitalizam, a uzročnik je ideologija koja se širi masovnim medijima. Uz pristanak i prisilu stoji rezignacija kao glavni izvor stabilnosti u kapitalizmu. Rezignacija govori da radnici nisu mulci, automatoni ili djeca koju je lako manipulirati već da imaju svoje racionalne razloge za ne-borbenost, a to su svi rizici koji ulaze u klasnu borbu. Prvenstvena uloga ljevice je smanjiti te rizike, prije svega kroz snažnu i jedinstvenu partiju.

28

7. Organizirana religija je od pamtivijeka, premda je mogla poslužiti i drugoj strani (npr. njemački seljački ratovi, taipinški ustanak u Kini, teologija oslobođenja i sl.), bila jedno od najučinkovitijih sredstava kontrole („trpite na ovom svijetu da vam bolje bude u sljedećem“). Premda se neko vrijeme činilo da religija slabi, trend se uglavnom obrnuo, a religijska propaganda je u nekim vidovima čak i prisutnija nego prije (prisustvo kroz medije, vjeronauk u javnim školama i sl.).

7. Organizirana religija je proizvod različitih epoha i klasnih odnosa. Zato u njoj nalazimo i revolucionarne impulse. Organizirana religija nije uspjela spriječiti revolucije prije 100 godina. 8. Stvaranje i širenje javnog i općeg obrazovanja je svakako dobra stvar jer bez obrazovanja nema ni emancipiranog pojedinca i emancipatorne politike. Međutim, širenje općeg i javnog obrazovanja ima i svoje druge posljedice – obrazovanje, naime, svakako nije ideološki neutralno niti je kritičko. Kroz obrazovni sistem smo danas svi od malena izloženi indoktrinaciji dominantne ideologije – dok je prije 100 godina dosta ljudi bilo nepismeno ili je imalo svega nekoliko godina škole, danas većina ide bar 8 razreda u školu. Pozitivna strana toga je svakako povećanje osnovne pismenosti (što onda pruža i mogućnost političkog samoobrazovanja), no negativna strana je daleko veća izloženost državnoj indoktrinaciji, koliko god to paradoksalno zvučalo.

8. Što je narod obrazovaniji to bolje. Stvar je tome da se narod ne obrazuje dovoljno. Tek kad bi bili dobro upoznati sa dominantnom ideologijom tek onda bi ju lakše prevazišli. 9. Jedan od načina da se ljude odvrati od političke akcije je i da ih se okupira nečim drugim. Industrija zabave i eskapističke distrakcije je danas tisućama puta jača nego prije 100 godina. Popularni sportovi, industrija kompjuterskih igara, Holywood (filmovi, serije, muzika…), društvene mreže… – sve to zaokuplja milijarde i pruža im utjehu od mučne svakodnevice.

9. Eskapizam, kroz zabavu ali i kroz opijate je oblik automedikacije (samolječenja). Liječe se simptomi života u kapitalizmu i to je za mnoge način preživljavanja. Ništa ljevici ne otežava što održava radnike na životu. Pitanje je kako da rad u partiji zauzme prostor eskapizmu? 10. Relativni neuspjesi realsocijalizama 20. stoljeća (i prelazak na kapitalizam i liberalnu demokraciju su trajali više stoljeća i bili su puni uspona i padova) i njihova degeneracija u staljinizam, diktaturu i monstruozne projekte koji nisu više imali nikakve veze s idejama ljevice (Pol Pot, Sjeverna Koreja, gulazi…) i danas jako otežavaju svaku priču o tome da je drugačiji svijet moguć – pogotovo u manipulativnoj, iskrivljenoj i licemjernoj verziji povijesti kakvu nam pruža dominantna ideologija, koja istovremeno ignorira ružnu stranu svoje povijesti.

10. "Relativni neuspjesi realsocijalizama 20. stoljeća" nisu ekonomski neuspjesi već isključivo politički neuspjesi. Tu dolazimo do današnje ljevice koja bi makar trebala proučiti kako je stara ljevica došla na vlast, a ne da to iskustvo promatra kao neuspjeh. Od svih 10 točaka teksta "10 razloga zašto je ljevici danas puno teže nego prije 100 godina?" jedino točka 6. ima neku teorijsku težinu. Ovi svi "materijalni" razlozi koji se svode na tehnološki razvoj nisu nikada prije bili prepreka pa nisu ni danas. Pohvalan je jedino kraj teksta jer usprkos svim tim nedaćama poziva na borbu! Ispred nas je još uvijek isti cilj - socijalizam. Sad trebamo razmišljati kako ostvariti taj cilj!

radnik elektrotehničar Tomislav Cvjetičanin iz Pazina, član Radničke Fronte tekst predstavljen na sastanku Osnivačkog foruma Revolucionarnog saveza rada,

dana 18. Januara 2020. godine u Jagodini, jednodušno odobren

29

SAVREMENO OBRAZOVANJE,

EDUKATIVNA KOMUNA "LJILJANA BOGOEVA SEDLAR"

Revolucionarnog Saveza Rada

SAVREMENO OBRAZOVANJE Dostignuća naučno-tehnološke revolucije u razvoju sistema komunikacija, takozvano “informacijsko doba”- promenilo je sve aspekte svakodnevnog života i rada. Najveći izazov dolazi za obrazovanje. Ne samo forma, menja se i sam obrazovni sadržaj. Ne samo pisanje kredom po tabli, već je i učenje informacija koje se mogu lako naći, na primer na internetu - postalo izlošno. Fokus obrazovnog procesa prelazi na umetničku, naučnu i industrijsku kreativnost, socijalne i organizacione sposobnosti. Potreban je sveobuhvatniji pristup, posebno u obrazovanju dece. Moto stare škole je “uči da bi stvarao”, a moto nove škole je “stvaraj da bi učio.”

Kosta Ristić, Edukativna komuna, Revolucionarnog saveza rada

Usvojeno na Osnivačkom forumu Revolucionarnog saveza rada 19. januara 2020. u Jagodini

30

MODERN EDUCATION IN ACTION Achievements of scientific and technological revolution in developing communication systems – the so called nformation age – changed all the aspects of everyday life and work. The greatest challenge comes for education. It is not only the form, but also the content of education is changing. Not just writing on boards, but also learning information that can be easily found on the internet lost its primary function. Thus the focus of education becomes artistic, scientific and technological creativity, social and organizational skillfulness. More comprehensive approach is arising, especially in children education. Old school motto was “learn, to create” and modern school motto is “create, to learn”.

Kosta Ristić, Education commune, Revolutionary Alliance of Labour

21. 01. 2020. Belgrade, Serbia contact: savezrada@gmail.com subject: EDUKATIVNA KOMUNA / EDUCATION COMMUNE SEKCIJA ZA OBRAZOVANJE, Doc. dr Tamara Đorđević Prosvećeni subjekt oblikovan u vreme osnivanja nacionalnih država, onaj koji poseduje znanje i biva stavljen u funkciju obrazovanja masa, u savremenom društvu konačno gubi svoj autoritet. Hijerarhija, segregacija, selekcija ili isključivanje, te obrazovanje (ili pedagogija) stavljeno u funkciju vladajuće kapitalističke ideologije aktiviraju kritički aparat usmeren protiv tehnokratije, elitistizma, evropocentričnosti i formiranja klasnog karaktera društva. Učenje i obrazovanje u okolnostima kada su pomenuti uvidi u razilaženju sa obrazovno-pedagoškim zvaničnim praksama – napredne teorije, svakako, ne mogu da se integrišu kao praksa u zastareli obrazovni sistem koji čuva buržoasku ideologiju – mogu metodološki da se testiraju u manjim organizacijama ili onim koje teže omasovljenju. Zadatak prevladavanja zastarelih modela obrazovanja zasniva se na učenju od radnika. Oni svojim instinktom i iskustvom prepoznaju način na koji pulsira savremeni ekspolatatorski kapitalistički sistem. Ostaje da radnici međusobno podele znanje sa onima koji usled životne obezbeđenosti ili društvenih privilegija nisu u mogućnosti da steknu uvide o savremenom kapitalizmu, a istovremeno gaje naklonost i rado bi se založili za društvo korenito promenjeno prema interesima radnika – društvo bez klasa, gazdi i radništva.

Doc. dr Tamara Đorđević Koordinator Sekcije za obrazovanje pri Edukativnoj кomuni "Ljiljana Bogoeva Sedlar",

25. januara 2020. godine u Jagodini, Republika Srbija contact: savezrada@gmail.com subject: EDUKATIVNA KOMUNA, Sekcija za obrazovanje / EDUCATION COMMUNE, Education section

31

ŽIVELO REVOLUCIONARNO SEĆANJE NA PROFESORKU LJILJANU BOGOEVU SEDLAR, ZAUVEK!

Edukativna komuna Revolucionarnog saveza rada

U noći 24-25. januara napustila nas je naša drugarica i saradnica profesorka Ljiljana Bogoeva Sedlar. Edukativna komuna Revolucionarnog saveza rada - u znak večnog sećanja na revolucionarni, radni i stvaralački život, neumorni svestrani šekspirijanski duh profesorke Ljiljane Bogoeve Sedlar, večnu revolucionarnu inspiraciju svojih studentkinja i studenata, koleginica i kolega, drugarica i drugova - usvaja novi produženi naziv Edukativna komuna “Ljiljana Bogoeva Sedlar” Revolucionarnog saveza rada, a svoju novosnovanu Revolucionarnu biblioteku naziva imenom Revolucionarna biblioteka "Profesorka Ljiljana Bogoeva Sedlar". Edukativna komuna "Ljiljana Bogoeva Sedlar" Revolucionarnog

saveza rada će u saradnji sa Drustvo Srpskokubanskog Prijateljstva Beograd preduzeti dalje konkretne korake u cilju očuvanja bogate materijalne i kulturne zaostavštine profesorke Ljiljane Bogoeve Sedlar i daljeg popularisanja njenih ideja, održavanja večnog plamena njenog značajnog revolucionarnog rada - o čemu će javnost i drugarice i drugovi profesorke Bogoeve-Sedlar biti redovno obaveštavani. Profesorka dr Ljiljana Bogoeva Sedlar podržavala je stvaranje našeg Saveza, i rečima i delom! - ona je zauvek usadila svoju ciglu u temelje Revolucionarnog saveza rada. Njen odlazak je neizmeran gubitak za našu revoluciju, ali i njena nepresušna inspiracija! Profesorka Ljiljana Bogoeva Sedlar je naša neukaljana revolucionarna zastava - nikada je nećemo zaboraviti! Živelo večno revolucionarno sećanje na profesorku Ljiljanu Bogoevu Sedlar! Hasta la victoria, siempre!

reditelj Kosta Ristić i doc. dr Tamara Đorđević Edukativna komuna "Ljiljana Bogoeva Sedlar",

Revolucionarnog saveza rada 25. januara 2020. Beograd/Jagodina, Srbija

Kratki film: KABINET PROFESORKE LJILJANE BOGOEVE SEDLAR 7’ (Srbija, 2017)

režija: Kosta Ristić, kamera: Filip Martinović

https://youtu.be/mPPnaUtr_zA

Facebook: Edukativna komuna „Ljiljana Bogoeva Sedlar“, Revolucionarnog Saveza Rada https://www.facebook.com/EducationCommuneLjiljanaBogoevaSedlar2020/