1

1.Tehnika osnova osiguranja

Osiguranje je institucija koja tete nastale na imovini i licima nadoknadjuje drustvu ili licima zbog ostvarenja rizika koje za sobom nose rusilacke sile ili nesrecni slucajevi.

(osiguranje je udruzivanje svih onih koji su izlozeni istoj opasnosti,sa ciljem da zajednicki podnesu posledice stete).Javlja se u 3 vida:

a)ekonomski (funkcije osiguranja)

b)tehnicki (izjednacavanje rizika)

c)pravni (uredjuju se odnosi koji nastaju u osiguranju)

Fundamentalna osnova osiguranja je RIZIK da ce doci do gubitka imovine ili dela imovine usled delovanja nekog neocekivanog dogadjaja,kao i rizik da ce doci do narusavanja zdravlja ili gubitka zivota,takodje od neocekivanog uzroka.Bez rizka nema ni osiguranja.Osiguranje predstavlja delatnost kojom se bave priv.drustva,tj.za osiguranje ili osig,.drustva,radi sticanja dobiti.

2.Nastanak I razvoj osiguranjaKorene osiguranja nalazimo kod Vavilonaca-oni su pre 4 milenijuma primenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako sto se u slucaju gubitka broda vlasniku se nadoknadjivala steta,ali u slucaju da brod stigne u luku,vlasnik mora da se plati odredjeni deo svoje dobiti.

U praksi kineskih trgovaca-koji su prevozeci robu,imali obicaj da je podele u vise camaca,cime su delili rizik u slucaju prevoza preko opasnih mesta.

Iz sacuvanih pisanim spomenika o pravnim obicajima prastarih naroda(Fenicana,Grka,Rimljana),postojala je potreba za nekim vidom osiguranja pomorskog prevoza od steta I gubitaka na moru.U Persiji,npr.onome ko bi ne svojom krivicom izgubio brod,bio nabavljen brod zajednickim sredstvima.Tragove pomorskog osiguranja nalazimo i u Lombardiji,gde je sacuvana prva polisa 1182.g.Iz perioda od XII-XV veka,sacuvano je vise od 400 polisa.Pozitivan uticaj na sirenje osiruranja imao je I otkrice Amerike,kao I snazan razvoj pomorske trgovine na Mediteranu.

Za pojavu osiguranja u Engleskoj zasluzni su Italijani iz Lombardije.Prva sacuvana polisa napravljena u Engleskoj 1547.g.je bila napisana na italijanskom.

Osiguranje u sadasnjem smislu,javilo se sa razvojem matematicko-statisticke nauke(racuna verovatnoce) koja je omogucila izravnavanje rizika,tako da steta ne prelazi samo sa jednog na drugog pojedinca,vec se steta deli na sve ucesnike u operaciji.3.Podela osiguranja

Osnovna podela:1)zivotna osiguranja(rentno rentno,zivotno osiguranje,penzijsko)

2)nezivotna osiguranja(nezgoda,zdravstveno,motornih vozila,robe u prevozu,kredita)

4.Elementi osiguranja

Elementi:rizik,premija,naknada iz osiguranja(odsteta)Mora da se odredi koliko ce novcanih sredstava godisnje biti potrebno da se udje u fond na ime premije,da se raspodeli ukupan iznos.Sto se tice odstupanja prisutne su:

a)kompenzacija u prostoru(ako se poveca br.osiguranika)

b)kompenzacija u vremenu(stvaraju se rezerve od viska naplacenih premija)

5.Menadzment rizika premijskih stopa

To je upravljanje rizikom represivom,obzirom da se premija osiguranja placa unapred,a fondovi koji se stvaraju iz premije deluju na rizik represivno pokrivajuci gubitke koje je on vec izazvao.Glavne aktivnosti su: 1)formiranje stopa, 2)sklapanje polisa, 3)investiranje.

Proces predvidjanja buducih gubitaka I izdataka I svrstavanje ovih troskova u razlicite klase osiguranika(preko aktuarskih odeljenja)naziva se formiranje stopa.Stope osiguranja su propisane propisima koje donosi vlada.Stpa osiguranja je jedincna premija osiguranja.Kod zivotnog osiguranja stope se formiraju preko aktuarskog odeljenja,kod osiguranja imovine preko biroa za utvrdjivanje stopa,kod pomorske oblasti je utvrdjuje osoba koja sklapa polisu na bazi procene.Stopa premije je obracunata za svaki pojedinacni rizik,dok se premija odredjuje mnozenjem stope broja zasticenih rizika.Krajnja premija koju osiguranik placa zove se bruto premija I zasnovana je na bruto stopi koja se sastoji iz 2 dela:prvi predvidja podmirivanje gubitka, a drugi se zove udeo premije u troskovima poslovanja.6.Osiguravajuci fond

Unapred I planski prikupljena sredstva za obnovu imovine,koja je unistena nesrecnim slucajem naziva se osiguravajuci fond.Bazicna sredstva za organizaciju osig.fonda su premija siguranja.,koja mora biti placena unapred,za rizik koji se ce se naknadno dogoditi ili se nece dogoditi.Da bi rizik imao svoj ekonomski ekvivalent u premiji osiguranja,potrebno je sa velikom tacnoscu izracunati njegovu verovatnocu nastanka I ekon.posledice koje moze da izazove, a samim tim I riziko premiju(cenu rizika) koja ce biti dovoljna za eliminisanje gubitaka koji je izazvan rizikom.U ukupan osig.fond ulaze I pocetne reserve sigurnosti kod osnivanja osig.fonda.

7.Funkcije osiguranja

Da bi rizik bio ek.kontrolisan od strane osiguranja,osiguranje mora da zadovolji 3 osnovne funkicje:1)ekonomsku funkciju(cuvanje-zastita imovine,upravljanje finansijama)

2)finansijska funkiciju3)pravna funkciju(zakon o osiguranju,ugovor o osiguranju,pravila I uslovi osiguranja)

4)socijalnu funkicju1)Cuvanje(zastita)imovine je osnovna funkicja osiguranja I ostvaruje se na 2 nacina:neposredno(sprecavanje nastajanja stete,kroz otklanjanje uzroka.to je preventivna funkcija osiguranja)I posredno(cuva,zasticuje imovinu na doknadjivanjem stete,tj.isplacivanjem osiguranih sima iz sredstava prikupljenih uplatama premija.to je osiguranje u uzem smislu.)2)Funkcija prikupljanja(mobilizacije) novcanih sredstava proizilazi iz pravila da se premije placaju unapred.to je vid upravljanja finansijama.Osiguranje zivota predstavlja najsavremeniji vid stednje(dugorocno vezana stednja).

3)Osiguranje je ekonomsko pravna kategorija.Odnosi u osiguranju regulisu se osnovama prava,odnosno pravnih pravila I isti poticu iz materjalnih I formalnih izvora.Zakon je najvazniji izvor prava za regulisanje delatnosti osiguranja.Ugovor o osiguranju je takodje jedan od bitnijih izvora prava u osiguranju.Njim se utvrdjuju prava

obaveze osiguravaca I osiguranika.Sastavni deo ugovora o osiguranju su opsti I posebni uslovi osiguranja.Opstim uslovima definisu se osnovni pojmovi koji se koriste u osiguranju,kao sto su osiguravac,ugovarac osiguranja,osiguranik,premija osiguranja,polisa.Posebni uslovi osiguranja detaljinije defiisu prava I obaveze osiguravaca,odnosno osiguranika po pojedinim vrstamaosiguranja.tu spadaju predmet osiguranja,osigurane ospasnosti,mesto osiguranja.4)Socijalnu funkciju osiguranje ostvaruje neposredno kroz osiguranje lica ili posredno kroz imovinsko osiguranje.

8)OsiguranikOsiguranik je svako fizicko ili pravno lice koje ima poslovnu sposobnost I interese za osiguranjem.Osiguranik je lice cija je stvar,imovinski interes ili telesni integritet osiguran.U ugovorima o osiguranju lica moze se odnositi na zivot,na nesrecni slucaj ili u ime treceg lica.Osiguranik moze biti ne samo sopstvenik nego I plodouzivalac,hipotekarni poverilac I sl.9.Ugovarac osiguranjaTo je lice koje ima imovinski imtereses nad stvarima koje su predmet osiguranja,te na osnovu toga stice pravo osiguranja.Uglavnom su ugovarac I osiguranik jedno lice.10)Korisnik osiguranjaTo je lice kome je osiguravac obavezan da isplati naknadu iz osiguranja kada se ostvari osigurani slucaj.Kod licnog osiguranja korisnik se javlja onda kada osiguranik zasniva odnos s tim da obaveze iz osiguranja nastupe u korist treceg lica.

11)Aksionarsko drustvo za osiguranje

To je organizaciono jedinstvo pod zajednickom firmom I fiksnom osnovnom glavnicom koja je podeljena na akcije koje pripadaju fizickim I pravnim licima.Moze obavljati poslove jedne ili vise vrsta osiguranja,reosiguranja,vise vrsta reosiguranja.Delovi akcionarskog drustva su:1)filijale-u pravnom prometu sa 3.licima ima ovlascenja da u ime I za racun akc.drustva obavlja poslove akc.drustva,poslove zakljucenja I izvrsenje ugovora o osiguranju.2)glavne filijale-ima ovlascenja da obavlja sve poslove osim reosiguranja

3)direkcije-objedinjavanje pojedinih funkcija akc.drustva.

Simultano osnivanje-kada osnivaci akc.drustva osnuju akc.drustvo otkupom svih akcija pri osnivanju.

Sukcesivno osnivanje-upucuje se javni poziv za otkup akcija.

12.i 13.Posrednici I zastupnici u osiguranjuPosrednici:posebna pravna lica koja dovode u vezu osiguravaca I osiguranika,radi pregovaranja o zakljucenju ugovora o osiguranju.On stice pravo na proviziju.Drustvo u posredavanju se moze javiti kao akc.drustvo I drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.

Zastupnici:pravna I fizicka lica koja u ime I za racun drustva za osiguranje sklapaju ugovore o osiguranju.

14.Premija osiguranjaPremija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrzi cenu kostanja osiguranja.Sastoji se:

1)funkionalne premije-koja se sastoji iz tehnicke premije I doprinosa za preventive

2)rezijskog dodatka-sluzi za pokrice svih troskova sa sprovodjenje osiguranja

Ona je proizvod dveju verovatnoca-verovatnoce nastanka stetnog dogadjaja I verovatnoce intetziteta stete prilikom nastanka stetnog dogadjaja

P=Ck+Cu+RP-premija Ck-cena kostanja Cu-cena usluga R-rezerve sigurnosti15.Bonus I malusBonus u osiguranju znaci vracanje izvesnog dela premije za ostvaren jednogodisnji ili visegodisnji rezultat.Ako osiguranik uoptse nije imao stetu,ili nije imao stetu u odredjenom iznosu,osiguravac mu umanjuje premiju,odnosno vraca deo premije od predvidjene tarife.To je I takticko-psiholoska mera jer je dokazano da osiguranici kojima se bonus unapred odobrava imaju daleko manji broj steta od ostalih osiguranika.Osnovni nedostatak bonusa je u tome sto osiguranici izvestan broj steta ne prijavljuju osiguravacu,vec ih sami resavaju,pa osiguravacu nedostaju podaci o stvarnoj opasnosti koja ugorzava konkretan rizik.Malus je suprotnost bonusu I znaci doplatak koji se zaracunava onim osiguranicima koji su u protekloj godini,ili proteklim godinama,imali odredjeni broj steta,odnosno steta koje su sami prouzrokovali.

16.FransizaTo je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog slucaja,bolje reci nadoknade stete odbija u odredjenom procentu ili iznosu,u zavisnosti od toga kako je ugovoreno prilikom zakljucivanja ugovora o osiguranju.Fransiza je deo stete koju osiguranik snosi sam.Naziva se ugovoreni samopridrzaj.Kolika I kakva ce biti fransiza,zavisi od vrste osiguranja,oslova I tarifa premija.Ukoliko je u osiguranju primenjena fransiza premijska stopa je niza.

17.Zakon velikih brojevaZakon velikih brojeva podrazumeva da ukoliko se posmatra veliki broj slucajeva uocavaju se odredjene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja.(sto je veci uzorak na koji se primenjuje procena,veca je sansa da na bazi stvarnog iskustva pouzdanije procenimo verovatnocu).

Zakon velikih brojeva omogucava proracun srednje ili najvise ocekivane vrednosti posmatrane velicine.Tek kada bi broj osiguranih objekata bio beskonacno velik zakon velikih brojeva bi dao pravu srednju vrednost trazene velicine.

Pretpostavimo da se u nizu od n eksperimenata dogadjaj A,koji ima stalnu verovatnocu p,pojavi r puta.verovatnoca da ce apsolutna vrednost razlike r/n-p biti manja od proizvoljnog malog pozitivnog broja I isti teziti 1 kada broj eksperimenata n neograniceno raste.Ova teorema se naziva zakon velikih brojeva.On iskazuje da kod vrlo velikog broja eksperimenata odnos broja r(dogadjaja A koji pri tome nastanu)I broja n(izvrsenih eksperimenata)tezi verovatnoci p dogadjaja lim r/n=p(A) gde n tezi beskonacnosti(znacima napisano).

18.Teorija igara Teorija igara kao matematicka teorija bavi se analizom konfliktne situacije sa ciljem da pronadje ponasanje protivnika koje garantuje ostvarenje najbolje moguce postavljenog cilja,tako da ovu teoriju mozemo nazvati I strateskom igrom.Znajuci sta je osiguranje I kakva je njegova funkcija smatramo da istu ne mozemo primeniti u osiguranju.

(U osnovi osiguranja je cinjenica da osiguravac ne zakljucuje samo pojedine ugovore,vce citav niz ugovora(portfelj) kod kojeg je pri tehnicki ispravnom postupku slucaj skoro iskljucen.Posao osiguranja je izradjen na solidnim kalkulacijama,statisticko-matematickim modelima zasnovanim na zakonu velikih brojeva I verovatnoci.)

19.Osigurani slucaj Osigurani slucaj je dogadjaj cije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvacen osiguranjem.Pri nastanku osiguranog slucaja mora doci do ostecenja na osiguranoj strani.

20.Suma osiguranja I osigurana sumaSuma osiguranja-podrazumeva najveci moguci iznos naknade kod odredjenog imovinskog osiguranja.Obicno je jednaka(sumi)vrednosti osigurane stvari.

Osigurana suma-naknada iz osiguranja izjednacava se sa naknadom koju osiguravac isplacuje osiguraniku kada nastupi osigurani slucaj.Suma osiguranja mora biti uneta u polisu.

21.Fondovi osiguranjaa)pocetni fond osiguranja

b)reserve sigurnosti

c)fond preventiva I dr.

Za slucaj prirodnih katastrofa formiraju se reserve za katastrofe.Utvrdjivanje dela the.premije vrsi se u zavisnosti od:vrste osiguranja,ostvarenih rezultata,visine reserve sigurnosti.Deo tehnicka premija zajedno sa delom doprinosa za preventivom cini funkcionalnu premiju.22.Prihodi I rashodi u osiguranjuPrihodi:premije osiguranja,kapitalni dobici,vanredni prihodi,prihodi od finansija,prihodi od poslovanja osiguranja,premije

Rashodi:za stete po osnovu ugovorene sume osiguranja,za stete po osnovu reosiguranja,rashodi za premije,po osnovu pasivnih poslova,rashodi za preventive,rashodi finansiranja,vanredni rashodi,kapitalni gubici.

23.Ekonomska nacela u osiguranjuEkonomska nacela se bazirajuna velicini I snazi portfelja osiguranja.Celokupno osiguranjese bavi:naknadom gubitka vrednosti,naucnim tretmanom snosenja rizika,pravednom raspodelom troska,izbegavanjem gubitka.

Kapacitet osiguranja-maksimalni ukupni iznos obaveza koje jedan osiguravac moze da preuzme.Sigurnost osiguravaca znaci mogucnost da sve stete ,bez obzira na njihovu visinu moze bez teskoca nadoknaditi osiguranicima.

Likvidnost-pravilno utvrdjena naplata premije osiguranja,naplata od steta osiguranja I reosiguranja,plasman I oplodjavanje kvalitetnih sredstava,osiguranja.

Rentabilnost-je odnos izmedju ostvarenog finansijskog rezultata I ukupno ostvarenog prihoda.

24.Znacenje rizika,definicija I osnovePravnici rizik posmatraju kao mogucnost nastupanja neizvesnog dogadjaja,koji ne zavisi od volje zainteresovanih lica,a cije osiguranje je dopusteno javnim poretkom I moralom.

U fin.menadjmentu,teoriji investiranja,statistici,rizik se koristi kao specifican pokazatelj odstupanja ishoda nekog dogadjaja od njegove ocekivane vrednosti.

Osnovna I najsira definicija rizika je da je to nastupanje ekon.stetnog dogadjaja.Rizik se definise I kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog buduceg dogadjaja.(pozar,poplava,sudar,udar,kradja,razbojnistvo,su dogadjaji koji asociraju I cine rizik u osiguranju)

Elementi rizika su:rizik mora biti moguc,njegovo nastupanje izaziva ekon.stetu,rizik mora biti neizvestan,rizik mora biti slucajan.

Postojanje rizika uvek implicira najmanje 2 moguca ishoda.Najmanje jedan od mogucih ishoda je nepozeljan,bilo da se radi o gubitku u opstem smislu,ili to moze biti dobit manja od moguce dobiti.Ako znamo da ce sigurno nastati gubitak,nema rizika.Kada se kaze da je neki dogadjaj moguc,mislim se da on ima verovatnocu izmedju 0 i 1.Kao takav on ne niti nemoguc,niti izvestan a mogucnost njegovog nastanka nije merljiva,ona samo mora postojati.Stepen rizika moguce je meriti odgovarajucom statistickom aparaturom(prmenom standardne devijacije I koef.varijacije).

Rizici u osiguranju su brojni I ima ih preko 450.Rizik ima svoju cenu-premiju osiguranja.

25.Rizik I neizvesnostNezvesnost je stanje svesti koje karakterise sumnja,zasnovana na nedostatku znanja o tome sta ce se ili nece desiti u buducnosti.Neizvesnost je psiholoska reakcija na odsustvo znanja o buducnosti.(ako student kaze:nisam siguran koju cu ocenu dobiti na ispitu,njegova izjava je izraz nedostatka znanja o ishodu.)Postojanje rizika stvara neizvesnost kod pojedinaca koji prepoznaju rizik.Kod osiguranog slucaja,neizvesnost njegovog nastanka moze biti apsolutna I relativna.U slucaju kada se ne moze unapred znati da li ce se kod odredjenog osiguranika u toku trajanja osiguranja odredjeni osigurani slucaj uospte da se ostvari govorimo o apsolutnoj neizvesnosti.(npr.ne zna se da l ice osiguranik doziveti saobracajni udes)Ukoliko znamo da ce se osigurani slucaj ostvariti,ali ne znamo obim stete kao I vreme kada ce se to dogoditi ,govorimo o relativnoj neizvesnosti(npr.kod osiguranja zivota cas smrti osigurane osobe)Neivesnost je postoji:kada je dogadjaj vec nastao ili je u nastanku,kada je izvesno d ace dogadjaj nastati ili je prestala mogucnost da nastane.26.Verovatnoca I stepen rizikaEkon.racionalno poslovanje postize se koriscenjem matematike osiguranja ciju sustinu cini aktuarska matematika.Aktuarskom matematikom se resavaju racunski(matem.-statist.)problemi osiguranja (problemi proracunavanja premije).

Od finanskijske matematike asktuarska matematika se razlikuje po cinjenici da su racuni finansijske matematike bezlicni,tj.ne zavisi od starosti lica ,dok su racuni aktuarske matematike zivotnog osiguranja vezani za starost lica koje se osigurava.Teskoce u predvidjanju nastupanja osiguranih dogadjaja su problemi koje aktuarska matematika uspesno resava koristeci se zakonom velikih brojeva I racunom verovatnoce.Npr.u igri ruski rulet veci je rizik kada su 2 metka u 6 revolverskih komora,nego kada je u njima samo 1 metak.Dodavanjem treceg,cetvrtog I petog metka,povecava se verovatnoca odstupanja od ocekivanog ishoda.Ako se doda I sesti metak,igrac vise ne moze ocekivati d ace ishod biti povoljan.Sesti metak ishod cini izvesnim,a rizk vise ne postoji.

Osiguravajuca drustva predvidjaju gubitke za koje ocekuje da nastanu I obracunavaju premiju na osnovu ovog predvidjanja.Za osiguravajuce drustvo rizik je u tome da njegovo predvidjanje nece biti tacno.

27.Finansijski I nefinansijski rizikZa osiguravajuca drustva su vazni rizici koji obuhvataju fin.gubitak.Finansijski rizik predstavljaju I gubici izazvani nemogucnoscu upotrebe imovine zbog ostvarenja rizika nad njom.28.Dinamicki rizikDinamicki rizici su oni koji nastaju zbog promena u ekonomiji.Promene u nivou cena,ukus potrosaca,prihoda I rashoda tehnologije,mogu izazvati finan.gubitak.Dinamicki rizici obicno idu u korist drustva tokom duzeg vremenskog perioda,jer su rezultat prilagodjavanja promenama.Smatraju se manje predvidljivim od statickih rizika.Mogu izazvati finan.gubitak.

29.Staticki rizikStaticki rizici obuhvataju gubitke koji bi nastali cak kada ne bi bilo promena u ekonomiji.Oni nisu izvor dobiti drustva.Staticki rizici obuhvataju ili unistenje active ili promenu u njenom posedovanju,kao rezultat nepostenja ili greske coveka.Oni su uglavnog predvidljivi I zato su pogodniji za koriscenje u osiguranju,nego sto su to dinamicki rizici.30.Fundamentalni rizikRazlika fundamentalnih I posebnih rizika bazira se na razlici u posledici I posedovanju gubitka.(Fundamentalni rizici obuhvataju gubitke koji sup o svojoj poreklu I posledici bezlicni).To je grupa rizika koja je u najvecem delu izazvana ekonomskim,drustvenim I politickim pojavama,mada mogu nastati I usled fizickih pojava.Oni pogadjaju velike segmente ili cak celu populaciju.Fundamentalni rizici se regulisu putem socijalnog programa drzave.(Fundamentalni rizici su:nezaposlenost,rast inflacije,zemljotresi,poplave).

31.Posebni rizikPosebni rizici obuhvataju gubitke koji nastaju usled pojedinacnih dogadjaja koje pojedinci vise uocavaju nego cela grupa.Mogu biti staticki ili dinamicki.U posebne rizike se ubrajaju:paljenje kuce I pljacka imovine.

Posebni rizici se smatraju odgovornoscu pojedinaca,pa drzava nije subjekt resavanja problema.Ove rizike rezava pojedinac upotrebom osiguranja,sprecavanjem gubitaka ili nekom drugom tehnikom.

32.Cist rizikCist rizik su situacije koje obuhvataju samo mogucnost gubitka ili nikakav gubitak.Najbolji primer cistog rizika je mogucnost gubitka koji se odnosi na vlasnistvo imovine.Lice koje npr.kupuje automobile,nepostredno nailazi na mogucnost da se nesto mzoe desiti da osteti ili unisti njegov automobile.Moguci ishodi su gubitak ili nikakav gubitak.Kod cistog rizika ne mozemo podrazumevati gubitke vrednosti stvari usled normalne upotrebe.

33.Spekulativni rizikSpekulativni rizik je situacija u kojoj postoji mogucnost gubitka ali isto tako I mogucnost gubitka.Kockanje je primer spekulativnog rizika,obzirom da se rizik namerno stvara u ocekivanju dobitka.

Razlika izmedju cistih I spekulativnih rizika je znacajna za osiguravajuca drustva,zato sto su cisti rizici prihvatljivi za osiguranje.osiguranje se ne bavi zastitom pojedinaca od gubitaka nastalih spekulativnim rizicima.

34.Klasifikacija rizika u osiguranju

1)Licni rizici

2)Imovinski rizici3)Rizici odgovornosti

4)Rizik zbog greske drugih35.Licni rizici

Licni rizici se definisu kao mogucnosti gubitaka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezultat gubitaka sposobnosti da se prihod zaradi.Mogucnost zarade izlozena je sledecim opasnostima:a)prevremena smrt,b)zavisnost usled starosti,c)bolest ili nesposobnost,d)nezaposlenost.

36.Imovinski riziciImovinski rizici ukljucuju 2 razlicita tipa gubitaka:direktni I indirektni ili posledicni gubitak.Direktan gubitak je najjednostavniji(npr.ako je kuca unistena pozarom,vlasnik gubi vrednost kuce).Pored gubitka vrednosti same zgrade,vlasnik imovine nema vise gde da stanuje.Tokom vremena potrebnog za ponovnu izgradnju kuce vlasnik ce biti izlozen dodatnim izdacima,ziveci na nekom drugom mestu.Ovaj gubitak upotrebe kapitala je indirektni ili posledicnigubitak.(npr.slucaj poslovne firme,kada su objekti firme unisteni,firma ne gubi samo vrednost tih objekata vec I prihod koji bi se zaradio njihovom upotrebom).Imovinski rizici obuhvataju 2 tipa rizika:

a)gubitak imovine b)gubitak imovine zbog nemogucnosti upotrebe imovine.37.Rizici odgovornostiOsnovna opasnost od rizika odgovornosti je nenamerna povreda drugih osoba ili steta naneta njihovoj imovini usled nemara.Rizici odgovornosti obuhvataju mogucnost gubitka imovine ili buduceg prihoda,kao rezultat procenjenih steta ili zakonske odgovornosti nastale namernih ili nenamernih greskama ili krsenjem prava drugih.38.Rizici zbog gresaka drugihJe rezultat preuzete obaveze od strane drugog lica da za nekog izvrsi uslugu I istu ne izvrsi,sto se rezultira finan.gubitkom lica za koje je obaveza preuzeta.

39.Upravljanje rizikom izbegavanjemRizik se izbegava kada pojedinac ne zeli da prihvati rizik.Ovo se postize ne angazovanjem u akciji koja moze dovesti do rizika.za ovaj metod upravljanja rizikom se smatra da je negativan pristup.(Ako ne zeli da rizikuje gubitak svoje ustedjevine u hazardnom poduhvatu,onda ce odabrati akciju koja ima manje rizika.Ako neko zeli da izbegne rizik vezan za vlasnistvo imovine,onda nece kupovati imovinu.)40.Upravljanje rizikom zadrzavanjem

Kada pojedinac ne preduzima nista da izbegne,umanji ili prenese rizik,mogucnost gubitka u takvim situacijama se naziva zadrzavanje rizika.Moze biti svesno ili nesvesno.Svesno zadrzavanje rizika je u slucaju kada se rizik valjano proceni I ne prenese ili ne umanji.Odluka da se rizik zadrzi svesno,donosi se obicno kada nema boljih alternative.Ako se rizik ne proceni,on je nesvesno zadrzan.Nesvesno zadrzavanje rizika se desava u situaciji kada se rizik ne moze izbeci,preneti ili umanjiti.Po pravilu,rizici koji se zadrzavaju,su oni koji rezultiraju relativno malim gubicima.41.Upravljanje rizikom prenosom

Rizik se moze preneti sa jednog pojedinca na drugog koji je vise spremam da snosi rizik.Prenos rizika je proces da se osiguranje zastiti od gubitaka,gde se pojedinac zasticuje od rizika gubitka kupovinom ili prodajom nekog dobra za koje se procenjuje da nece imati gubitak.(npr.hedzing,gde se pojedinac stiti od rizika promene cene nekog sredstva kupujuci ili prodajuci drugo sredstvo,cija se cena menja u suprotnom smeru.)Osiguranje je sredstvo pomeranja ili prenosenja rizika.42.Upravljanje rizikom podelom

Rizik se moze podeliti kada postoji aranzman podele gubitaka.Rizici se dele u velikom broju slucajeva.(npr.podela akcionarskog drustva-veliki broj investitora angazuje svoj capital ali svaki preuzima samo deo rizika da investicija moze propasti.)Osnovna karakteristika mehanizma osiguranja je podela rizika od strane svim akcionara.43.Upravljanje rizikom umanjenjem

Rizik se moze umanjiti na 2 nacina I to:sprecavanjem I kontrolom.(zdravstvena nega,vatrogasne sluzbe,cuvanje imovine)Sprecavanje nastanka gubitaka najpozeljnije je sredstvo za upravljanje rizikom.Prakticno je nemoguce spreciti sve gubitke.Rizik se moze umanjiti I kontrolom primenom zakona velikih brojeva.Kombinovanjem velikog broja jedinica izlaganja riziku moguce je uraditi prilicno tacne procene buducih gubitaka za neku grupu.44.Upravljanje rizikom preventivomJedan od najznacajnijih nacina za upravljanja rizikom je preventiva.Preventiva je delovanje na potencijalni izvor opasnosti tehnickim sredstvima I pomagalima.(npr.ukoliko zelimo da sprecimo pozar mogu nam pomoci automatski javljaci pozara koji ce nam identifikovati pozar,I onda smo u stanju da vatrogasnim aparaom sprecimo pozar).Preventivnim delovanjem mozemo da sprecimo ne samo nastanak rizika vec I njegov razvoj.45.Upravljanje rizikom represivom

Ovaj nacin upravljanja rizikom daje najmanje efekte,jer deluje na vec ostvareni rizik odnosno njegove posledice.Radi se o tome da vec u celosti ostvareni rizik ne bi izazvao novi rizik.(otklanjanje posledica rizika I sprecavanje prosirenja rizika).

46.Razumevanje upravljanja rizikom

Podrazumeva prenosenje rizika sa pojedinca na grupu I podela gubitaka po jednakoj osnovi.Ekon.mehanizmi:1)osiguranje sa stanovista pojedinca-umanjuje verovatnocu fin.gubitka.Princip prenosa rizika po kome je osiguranje zamena malog izvesnog toska pojedinca za veliki neizvestan gubitak.

2)Osiguranje sa stanovista drustva-umanjuje I eliminise rizik putem udruzenja.Premije osiguranja se ne mogu vracati ukoliko se ne dogodi osigurani slucaj.

47.Osigurljivost rizika

Kriterijumi koji pomazu da se odredi da li uopste postoji prikladnost za osiguranje.

1)Stepen slucajnosti nastupanja stete

2)Najveca moguca steta koju osiguravac pristaje da plati po nastanku stete

3)Premija osiguranja

4)Zakonska ogranicenja

5)Ucestalost rizika(sto je veca ucestalost pojave rizika,moze se primenjivati zakon velikih brojeva)48.Proces upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom znaci imati u vidu rizike koji se mogu osigurati I one koji se ne mogu osigurati ali se izborom odgovarajucih tehnika odnosno valjanim odlukama mogu spreciti.Moze se definisati I kao optimizacija troskova rukovodjenja rizikom na nacin da niko ne bude ostecen.Upravljanje rizikom je vise od rukovodjenja osig.drustvom te se menadzment-upravljanja rizikom moze reci da obuhvata poslovne funkcije.Proces upravljanja rizikom tezi ostvarenju cilja tog urpavljanja I obuhvata 6 koraka:1)utvrdjivanje rizika

2)identifikacija rizika

3)procena rizika

4)ocena alternative I izbor sredstava za regulisanje rizika

5)primena odluke

6)ocena I korekcije49.Utvrdjivanje ciljeva

Ovaj korak se cesto zanemaruje,pa je program rukovodjenja rizikom manje efikasan nego sto bi mogao biti.Primarni cilj upravljanja rizikom je da se sacuva efikasnost organizacije,odnosno da se proveri da li je ona sposobna za postizanje drugih ciljeva zbog cistih rizika ili gubitaka koji proizilaze iz tih rizika.Drugi ne manje vazan cilj je humanitarna zastita zaposlenih od povreda koje bi mogle rezultirati smrcu ili ozbiljnim povredama.Ostali ciljevi se fokusiraju na troskove,efikasno koriscenja resursa I ocuvanje dobrih odnosa u javnosti.Specficni ciljevi funkcije upravljanja rizikom variraju od organizacije do organizacije.50.Identifikacija rizika

Identifikacija rizika podrazumeva da pre nego sto se bilo sta ucini sa rizicima sa kojima se posao susrece,neko ih mora biti svestan.Industrijalizacija,napredak tehnike,saobracaj I naucni razvoj neprekidno stvaraju nove izvore opasnosti.Menadjment koristi sistematski prilaz problemu identifikacije rizika,sto obuhvata:

a)poznavanje klijenata

b)upitnike za analizu rizika

c)dijagrame

c)analiza finan.izvestaja

d)pregled rada firme

e)intervjui51.Procena rizika

Kada se rizici identifikuju,nadlezni strucnjak ih mora proceniti,sto znaci odmeriti potencijalnu velicinu gubitka I verovatnocu njegovog nastanka.Procena rizika zahteva formiranje liste prioriteta..Rizici se grupisu u:1)Kriticke rizike-sva izlaganja u kojima su potencijalni gubici takvih razmera da bi doveli do bankrotstva firme.

2)Vazni rizici-ukljucuju ona izlaganja riziku kod kojih moguci gubici ne bi doveli do bankrotstva,ali se firma mora zaduziti kako bi nastavila poslovanje.

3)Nevazni rizici-ukljucuju ona izlaganja riziku kod kojih se moguci gubici mogu nadoknaditi iz postojece aktive ili tekuceg prihoda firme.52.Ne rizikuj vise nego sto mozes dozvoliti da izgubisOvo je jedno od najznacajnijih pravila.Ono ne kaze sta treba raditi u pogledu odredjenog rizika,vec pokazuje u vezi kojih se rizika nesto mora uraditi.Stav je ako se nista ne uradi po pitanju rizika,pojedinac ili firma zadrzavaju mogucnost gubitaka koji nastaju na osnovu ulaganja riziku.Najznacajniji faktor u determinisanju za koji rizik se nesto treba uraditi je maksimalni potencijalni gubitak koji moze nastati iz rizika.Velicinu rizika koji se bezbedno mogu zadrzati je komplikovano utvrditi.53.Mogucnost slucajnosti

Kada pojedinac moze determinisati verovatnocu nastanka gubitka,on je u situaciji da se uspesnije nosi rizikom.Veca ili manja verovatnoca gubitka je korisna indikacija za izbor sredstva najpogodnijeg za regulisanje rizika.Osiguranje ne bi moglo da postoji bez rizika.Rizik je mogucnost nastanka ekon.stetnog dogadjaja koji podrazumeva obavezu osiguravaca da nadoknadi stetu u skladu sa uslovima osiguranja.Jedan od najbitnijih elemenata osiguranja je premija.To je cena rizika za koji osiguravajuca drustva obezbedjuju osiguravajucu zastitu.Nivo premije odredjuje se prema prosecnom intenzitetu rizika I svaka promena mora da se iskaze u promeni premije.Moze se reci da je premija novcana svota koju je osiguranik,tj.ugovarac osiguranja duzan da plati kao naknadu za izvrsenje obaveza osiguravaca iz osiguranja.U uslovima osiguranja nasih osiguravajucih organizacija premija je iznos koji ugovarac osiguranja treba da plati za osiguranje.54.Ne rizikuj puno radi malo(zbog malo)

Trece pravilo ukazuje da postoji razumni odnos izmedju troskova prenosa rizika I vrednosti koja narasta prenosiocu.Upozorava da:

*rizici ne treba da budu zadrzani kada su moguci gibici veliki u odnosu na premije ustedjene zadrzavanjem

*postoje mnogi slucajevi u kojima je premija neproporcionalno visoka u odnosu na prenet rizik.U ovom slucaju premija predstavljamnogo,a moguci gubitak malo.

Ovo pravilo preporucuje,da bi neke rizike ukljucujuci gubitke ispod ovog maksimalnog nivoa zadrzavanja trebalo takodje preneti.

55.Zakon o osiguranju

Zakon o osiguranju je najvazniji izvor prava za regulisanje delatnosti osiguranja.Zakon o osiguranju imovine I lica,Zakon o preduzecima,zakon o svojinsko-pravnim odnosima,zakon o organizacijama za osiguranje,zakon o obligacionim odnosima.Zakonom treba da se predvide ona sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja.Pored zakona o osiguranju postoji I zakon o obligacijama.

Osiguranje ima ekonomsku,socijalnu I pravnu funkciju.Pravna funkcija obuhvata zakon I ugovor o osiguranju.56.Ugovor o osiguranju

To je sporazum kojim se jedna strana,koja ima interes da se zastiti od rizika,obavezuje da placa premiju,a druga strana da tu zastitu organizuje na uzajamnoj osnovi.Prava I obavezve izmedju osiguravaca se utvrdjuju ugovorom.Sklopljen je kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.Postoji:

1)obavezno-u saobracaju,osteceno lice ostvruje svoja prava od osiguravaca I u slucaju kada lice koje je bilo duzno da sklopi ugovor o obaveznom osiguranju to nije ucinilo.

2)dobrovoljno osiguranje-sklopljeni ugovor je osnov za utvrdjivanje odnosa u osiguranju,odnosno prava I obaveze koje iz tih odnosa proizilaze za ugovorene strane.

(Ugovor je pravni posao kojim se ugovaratelj osiguranja obavezuje da uplati premiju osiguranja,a osiguravatelj preuzima obavezu isplate naknade ili ugovorene svote u slucaju nastanka osiguravajuceg slucaja).

57.Zakljucenje ugovora o osiguranju

Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o osiguranju ucinjena osiguravacu,vezuje ponudioca za vreme od 8 dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu,ako nije odredjen kraci rok,a ako je potreban lekarski pregled,onda za vreme od 15 dana.

58.Standardi EU za industriju osiguranja

Direktive EU koje se odnose na osiguranje kao osnovne zahteve postavljaju:

-slobodan ulaz na trziste

-ukidanje kontrole cena

-regulisanje neophodnog minimuma kapitala

-uspostavljanje profesionalnog nadzornog tela u osiguravajucoj kompaniji

59.Polisa osiguranja

Polisa osiguranja je isprava koja potvrdjuje da je sklopljen ugovor o osiguranju.Ona sluzi kao legitimacija,dokument kojim osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika I sva prava koja proisticu iz ugovora o osiguranju.Moze se pojaviti u 3 vida:da glasi na ime,na donosioca I po naredbi.Polisa osiguranja zivota ne moze glasiti na donosioca.

Elementi polise su:ugovorne strane osiguranja,predmet osiguranja(stvar ili lice),rizik obuhvacen osiguranjem,trajanje osiguranja I vreme pokrica,svota osiguranja ili izjava da je osiguranje neograniceno,premiju ili doprinos,datum izdavanja polise,potpise ugovornih strana,bonus/malus.

Podela polisa zavisi od kriterijuma posmatranja,vrste I namene osiguranja,svojstva I sadrzine.Najprisutnija je podela na polise:pomorskog osiguranja,kopnenog,dinarske I devizne,licne I kolektivne,opste I generalne,flotalne I obracunske,taksirane I netaksirane.

60.Placanje premije

Premija je iznos koji je ugovaratelj osiguranja duzan za plati osiguravatellju na osnovu ugovora o osiguranju.Ona se placa u ugovorenim rokovima.Kod malih iznosa placa se odjednom.Kod zivotnog osiguranja se npr.placa u ratama.Kod osiguranja gradjevinske opreme I objekata u 12 mesecnih rata na godisnjem nivou.Nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi osiguranja.61.Obavestenje osiguravaca o izmenama rizika

Osiguranik je obavezan da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja najdalje u roku od 3 dana od kada je za to saznao,izuzev u osiguranju zivota.

62.Obaveze osiguravacaPredstavljaju sve obaveze koje je osiguratelj preuzeo ugovorom o osiguranju,a to su lazni oblici isplate ugovorenih suma ili naknade koje su detaljno definisane polisom osiguranja u ugovoru o osiguranju.Kada se desi osigurani slucaj,osiguravac je duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana.

63.Trajanje I prestanak osiguranja

Ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo pocev od 24. casa dana koji je u polisi naznacen kao dan pocetka trajanja osiguranja,pa sve do isteka poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno.Ako rok trajanja nije precizan u polisi on se moze raskinuti od obe strane sa danom dospele premije.Ako dodje do stecaja ugovaraca osiguranja,ono se nastavlja ali svaka ugovoena strana ima pravo da raskine u roku od 3 meseca od otvaranja stecaja.

64.Uslovi pravila osiguranja

Opsti uslovi kao sastavni deo ugovora o osiguranju imovine I lica obradjuje sledece:zakljucivanje ugovora o osiguranju,trajanje ugovora,pocetak I prestanak obaveza,nastanak osiguranog slucaja,definisanje sume osiguranja,placanje premije osiguranja,kada I u kojim uslovima se vraca premija,sprecavanje osiguranog slucaja I spasavanje,izmena uslova I tarifa premija,snizavanje I povecavanje premija,obaveze osiguranika,utvrdjivanje I procena stete,vestacenje prilikom stete.

Posebni uslovi obradjuju:predmet osiguranja,osigurane opasnosti,obim pojedinih opasnosti,mesto osiguranja,utvrdjivanje naknade iz osiguranja,naknade troskova.

65.List pokrica

List pokrica je neka vrsta potvrde o sklopljenom ugovoru o osiguranju,ima svoju vaznost do izdavanja polise.U njega se unose bitni elementi ugovora o osiguranju,te se njime moze privremeno zameniti polisa osiguranja.Ima dvostruku ulogu:predstavlja potvrdu definitivno zakljucenog ugovora o osiguranju I konstatuje samo privremeni sporazum izmedju ugovorenih strana sa ogranicenim dejstvom dok ne stigne konacni odgovor o prihvatanju ponude.66.Certifikat osiguranja

Certifikat osiguranja je skraceni oblik polise osiguranja,sadrzi najosnovnije podatke o uslovima po kojima se vrsi osiguranje.Koristi se kada iz tehnickih razloga ne mozemo da izdamo polisu,kada je osiguravacu hitno potrebna isprava kao potvrda da je sklopljen ugovor o osiguranju.

67.Osiguranje zivota

To je svojevrstan vid materjalne zastite pojedinca(osiguranika) I njegove porodice od rizika od prevremene smrti,kao I smanjenja I gubitaka sposobnosti privredjivanja.U slucaju osiguranju zivota govorimo o riziku smrti. Njegova specificnost je u tome sto predstavlja kombinaciju osiguranja od osiguranog rizika I stednje.Stednja putem osiguranja zivota je namenska,vezana I dugorocna sa rokom koji se definise u konkretnom ugovoru o osiguranju zivota,najcesce 10 godina I definisam je stedni cilj koji je iskazan kroz osiguranu sumu.Potrebna pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u osiguranju lica odnose se I na osiguranje zivota.To su:-osigurana suma je bitan element ugovora I predstavlja gornju granicu obaveza osiguravaca

-ne primenujuju se pravila o nad I pod osiguranju

-korisnik osiguranja ima pravo da akumulira osigurane sume po vise ugovora osiguranja

-za zakljucenje ugovora ne trazi se imovinski interese prema predmetu osiguranja,tako da se ugovor moze zakljuciti I za slucaj smrti treceg lica.

Faktori koji uticu na razvijenost osiguranja zivota su:visina nacionalnog dohotka zemlje,stabilnost domace valute,razvijenost socijalnog osiguranja,stepen I obim zaposlenosti.

68.Riziko I stedna premija

Premija osiguranja zivota sastoji se od 2 dela:stednje I riziko premije.Tehnicka premija sluzi za pokrice obaveza.Ona se izracunava pomocu tablica smrtnosti I ukalkulisane kamate.Ukupna premija osiguranja sastoji se od tehnicke premije I dodataka za zakljucnu(akvizicionu) proviziju,inkaso-proviziju I adminstrativne troskove.Kamata treba da bude najmanje u visini stope ukalkulisane u tarifi premije.Najznazajniji izvori dobiti u osiguranju su:-dobit od kamate na plasmane sredstva stedne premije(matematicke premije)

-dobit na pozitivnom rezultatu ispoljavanja osiguranog rizika

-dobit po osnovu dopunskog osiguranja

-tehnicka dobit

69.Vrste osiguranja zivota

Prema riziku koji se osigurava,osiguranje zivota delimo na:

1)za slucaj smrti(riziko osiguranje)

2)za slucaj dozivljenja

3)za slucaj smrti I dozivljenja(mesovita osiguranja)

Prema nacinu isplate osigurane sume:

1)sa isplatom stete

2)sa isplatom dozivljenja

Sa stanovista nacina placanja premije:

1)osiguranja sa jednokratnom uplatom premije

2)sa ugovorenim placanjem premije u odredjenom periodu

Prema nacinu zakljucenja ugovora o osiguranju zivota razlikujemo:

1)individualna

2)kolektivna

Mesovita su najcesca u praksi:

1)sa nepromenljivim premijama I osiguranom sumama

2)mesovito uzajamno

3)sa rastucim premijama

4)sa fiksnim rokom isplate70.Rentno osiguranje

Rentno osiguranje je vid osiguranja u kome osiguranik uplatom jednokratne premije ili placanjem premije u ratama zeli da obezbedi buducnost svoje porodice.Spada u licna osiguranja I predstavlja vrstu stednje.Licna renta je ekon,kategorija renta koja je vezana za zivot.Postoji I renta nadzivljenja ili renta u korist treceg lica.Prema trajanju renta moze biti:-neposredna-pocinje da tece odmah po zakljucenju ugovora

-odlozena

Po nacinu primanja:

-dekurzivna-ako se prima krajem godine ili nekog drugog vremenskog perioda

-anticipativna-ako se prima pocetkom godine ili negod drugog vremenskog perioda

Proizilazi da renta po trajanju moze biti:

1)Neposredna-dozivotna

2)odlozena-dozivotna

3)neposredna-vremenska

4)odlozena vremenska

71.Dobrovoljno penzijsko osiguranje

To je dopunsko privatno osiguranje uz obavezno osiguranje I bazira se na:dobrovoljnosti,ravnopravnosti,javnosti I akumulativnosti sredstava.Obezbedjuje dopunsku licnu I socijalnu sigurnost koja se stize potpisivanjem ugovora I uplacivanjem premije.Bitna nacela su:dobrovoljnost pristupa,otvorenost za sva 18+ lica,Slobodan izbor nacina placanja premija ili doprinosa,slobodno raspolaganje sredstvima na licnom racunu osiguranika.

72.Tri najznacajnija penzijska programa3 najznacajnija penzijska programa su:

1)zajednicka dozivotna penzija-obuhvata dozivotnu starosnu penziju,invalidsku I porodicnu.

2)pojedinacna dozivotna penzija-pojedinac je osiguran pod odredjenim uslovima

3)temporelna penzija-placa se za ugovoreni period

74.Osiguranje nezgode

Npr.covek prelazi ulicu.To je njegovo ocekivanje.Tada je moguca saobracajna nesreca,tj.dolazi do iznenadnog,nezeljenog delovanja neke fizicke sile na covekovo telo.Takvo delovanje zove se nezgoda.

Osiguravac preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako se za vreme trajanja osiguranja dogodi nesrecni slucaj.Da bi se dogadjaj smatrao nesrecnim slucajem,treba da ispunjava uslove:da deluje na telo osiguranika,da deluje iznenadno I naglo,da dolazi spolja u odnosu na osiguranika.Osiguranje lica od posledica nesrecnog slucaja se ugovara:za slucaj smrti usled nezgode,usled bolesti,dozivotnog gubitka radne sposobnosti,za gubitak zarade,narucenja zdravlja

75.Vrste osiguranja nezgode

Deli se na:

1)dobrovoljno-putem ugovora

2)obavezno-putem ugovora ili zakona

Vidovi osiguranja:osiguranja lica pri vrsenju I izvan vrsenja redovnog zanimanja,osiguranje lica u motornim vozilima,osiguranje dece,gostiju,potrosaca,turista itd.

76.Zdravstveno osiguranje

Rizici zdravstvenog osiguranja spadaju u grupu licnih rizika.Oni prouzrokuju moralnu stetu jer je naneta covekovom zdravlju.Kada covek iznenada oboli,on ce potraziti pomoc od zdravstvene ustanove.Ti troskovi su jako visoki.Medicinski troskovi se mogu osigurati I tako preneti sa pojedinca na nekog drugog.Prvi nacin prenosa je prenos na socijano osiguranje tj na drzavu.Drugi nacin je prenos na privatno osiguranje,placanjem premije.Grupno osiguranje je znatno jeftinije od osiguranja pojedinaca.

77.Zdravstveno osiguranje u svetu

Zdravstveno osiguranje u svetu je razvijeno.Tu spadaju:glavno medicinsko osiguranje I osiguranje medicinskih troskova,osiguranje troskova hiruskih zahvata,osiguranje lekarskih troskova.

78.Zdravstveno osiguranje u Srbiji

Zdravstveno osiguranje u Srbiji ne pokriva izgubljene zarade za vreme lecenja I nedostatak je glavnog medicinskog osiguranja.Javlja se u 3 oblika:

1)dopunsko zdravstveno osiguranje od tezih bolesti

2)osiguranje za hiruske intervencije3)putnicko zdravstveno osiguranje(od 15 do 65 god starosti)

79.Osigurani rizici u zdravstvenom osiguranju

Ovakvim rizicima se donekle moze upravljati preventivom.Znatno zastupljeniji oblik upravljanja rizicima u praksi je upravljanje represivom,sto znaci onda kada je rizik vec nastupio,da bi se sprecilo njegovo sirenje I negativno delovanje u zdravstvenom smislu.

80.Putnicko zdravstveno osiguranje

Osigurava sledece medicinske troskove:ambulantvo lecenje,prevoz u zemlju,hitne stomatoloske intervencije,nabavka lekova,prevoz do najblize bolnice itd.Moze biti individualno,grupno I porodicno.Osigurani slucaj pocinje sa pruzanjem medicinske pomoci,nastankom troskova I zavrsava se kada ta pomoc vise nije potrebna.Trajanje osiguranja-zakljucuje se pre putovanja I stupa na snagu od datuma naznacenog na polisi.Visina pokrica je ugovorenja suma koja je navedena u polisi.

81.Pojam osiguranja motornih vozila(82.,83.,84.,85.)

Automobil kao pokretna masina moze da dovede do nekog od rizika I izazove stete ne samo mot.vozila kao stvari vec I unistenja necije dr.stvari Ili zdravlja I zvota drugih ljudi.

Delimo ga na 2 grupe:

82.)kasko osiguranje-Osiguranje samog vozila,alata I delova.83.)Moze biti potpuno I delimicno kasko osiguranje.Potpunim su obuhvaceni rizici saobracajnoh nesreca,pozar grad oluja itd.Delimicno kasko osiguranje obuhvata lom stakla,troskove slepanja vozila itd.U slucaju delimicne stete vozilo I dalje ostaje osigurano,a ako je steta potpuna,osiguranje prestaje nakon njene naknade.

84.)Osiguranje od autoodgovornosti-rizik odgovornosti kod upotrebe motornih vozila nazivamo autoodgovornost.Obaveza imaoca motornih vozila je da ovaj rizik moraju pokriti osiguranjem.Bez polise osiguranja koja pokriva ovaj rizik nije moguce motorno vozilo pustiti u promet.86.Londonska konvencija

To je konvencija o zelenoj karti.Osiguranje je osnovni dokument na osnovu kojeg se u Evropi regulisu medjunarodni odnosi osiguravaca.pociva na odredbi da racionalni biro stupa na zelenu kartu na tipskom obrascu.87.Strasburska konvencija

Glasi:svako motorno vozilo mora biti osigurano,tj konstituisano je obaveza nacionalnih za stetu od neosiguranih vozila.

88.Haska konvencija

Nije dovoljno decidirana I njome je predvidjena primena zakona mesta stete.

89.Materjalne stete u osiguranju autoodgovornosti

Materjalne stete su stete koje nastaju na stvarima.(steta popravke vozila,troskovi slepanja itd.)

90.Moralne stete u osiguranju autoodgovornosti

Moralne stete su povrede licnih prava coveka,povreda integriteta,psihicke I zivotne sposobnosti(pretrpljeni strah,fizicki bol,smanjenje zivotne sposobnosti itd.)

93.Osiguranje provalne kradje I razbojnistva

Izmedju pojmova provaljivanje I obijanje postoji razlika,ali se oni u praksi cesto poistovecuju.Obijanje podrazumeva prodiranje u zatvoreni proctor,savladjivanjem prepreka pomocu mehanicke sile.Provaljivanje znaci ulazenje u zatvoreni proctor na neovlasceni nacin bez nasilnog delovanja na prepreku.

Ostvarenje rizika provalne kradje je nastalo onda kada dodje do nasilnog ili neovlascenog ulaska u zatvoreni I zakljucani proctor u kome se nalaze osigurane stvari.Za osiguranje je interesantna ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u prostorije u kojima se nalaze osigurane stvari.Novac hartije od vrednosti,stedne knjizice,nakit,zlatni predmeti I kolekcije osigurani su ako su smesteni samo u posebno zakljucanom mestu kao sto je celicna kasa ili trezor.Roba I druge zalihe koje se drze na otvorenom prostoru mogu se osigurati samo ako je to posebno ugovoreno I ako je taj proctor ogradjen dobro odrzavanom ogradom propisane visine I uz uslov da postoji stalni cuvar.94.Osiguranje industrije

Rizici osiguranja industrije su imovinski rizici.U ovom slucaju pored osnovnih I dopunskih imovinskih rizika,postoje I neki sasvim specificni rizici.Posebna specificnost se ogleda u riziku loma masina,jer ovog rizika nema u drugim granama osiguranja.Osiguranje industrije,pored fundamentalnih rizika vrsi I pokrice za rizike koji mogu dovesti do ostecenja ili unistenja stvari sa posebnim osvrtom na riziku koji su svojsvestveni odredjenoj vrsti stvari ili odredjenoj vrsti industrijske delatnosti.Rizici kod osiguranja industrije su:

1)rizik pozara I nekih drugih opasnosti

2)rizik loma I nekih drugih opasnosti

3)rizici koji prete objektima u izgradnji

4)rizici koji prete objektima u montazi

5)rizik prekida rada usled pozara I drugih opasnosti

Kod izracunavanja riziko premije,kod ove vrste osiguranja premijska stopa se izracunava uzimajuci u obzir:predmet osiguranja,tezinu rizika,obim pokrica,suma osiguranja,tj vrednost osiguranih stvari,trajanje osiguranja.

96.Osiguranje odgovornosti iz delatnostiObavljanjem profesionalne delatnosti moguce je priciniti stetu necijim stvarima unistenjeim ili ostecenjem odnosno narusiti zdravlje,povrediti ili usmrtiti nekoga.Ovde se zapravo radi o rizku neraznje I greske kod obavljanja delatnosti.Smatra se da je osigurani slucaj nastao onog trenutka kada je stetni dogadjaj,na osnovu koga bi mogao nastati zahtev za naknadu osiguranja,zapoceo sa dejstvom.

97.Garancijsko osiguranje

Rizici odgovornosti se javljaju kod garancijskog osiguranja za koje odgovara osiguranik u garantnom roku.Oni su posledica neispravnosti ili nedostataka u samoj osiguranoj stopi(kostrukcione greske,greske u materjalu,pogresne racunarsko-tehnicke kalkulacije,greske ucinjene u radionici ili montazi).Pokrice ovog rizika traje samo u garantnom roku iz ugovora o kupoprodaji predmeta.

98.Osiguranje poljoprivrede

Pod rizikom poljoprivrede podrazumevamo skup opasnosti koje prete poljoprivrednoj proizvodnji.Specificnosti same poljoprivredne proizvodnje podrazumevaju postojanje nekih rizika koji su specificni samo za nju.Rizike koji prete poljoprivredi mozemo podeliti u 2 posebne grupe I to su:

1) rizici kod useva I plodova

2)rizici kod osiguranja domacih I nekih drugih zivotinja99.Osiguranje useva I plodova-Rizici koji prete proizvodnji useva I plodova a mogu biti predmet osiguranja su:grad,oluja,mraz,poplava,pozar I grom.100.Osiguranje domacih I nekih drugih zivotinja

-Rizici koji prete poljop.proizvodnji koja se bavi uzgojem zivotinja,a mogu da budu predmet osiguranja su:uginuce osigurane zivotinje od bolesti ili nesrecnog slucaja,prisilno klanje osigurane zivotinje zbog bolesti ili nesrecnog slucaja,troskovi lecenja ako je to ugovoreno.

101.Osnove transportnog osiguranja

Obuhvata osiguranje prevoznih sredstava,robe u prevozu itd.Osiguranik ne moze da trazi od osiguravaca placaju naknade koja je veca od stete.Spadaju:kasko osiguranje,osiguranje prema vrsti interesa,prema trajanju osiguranja,kargo osiguranje.

102.Nastanak I razvoj transpotnog osiguranjaPoceci ovog osiguranja vezani su za opasnosti koje sup retile prilikom prevoza robe.Istorija razvoja ljudskog drustva pokazuje da su jos u drevnoj Kini trgovci prilikom prevoza robe preko zute reke bili svesni opasnosti koja je pretila njihovoj imovini.Raspodelom jednog tovara robe na vise camaca oni su smanjivali rizik potpunog gubitka svoje robe.Zapravo jos u to vreme su upravljali rizikom smanjenjem.Razvoj trgovine narocito izmedju pomorskih zemalja,pokazao je potrebu zastite od rizika mora.Zbog toga se I kaze da su pomorska trgovina I rizici mora najzasluznijiza razvoj osiguranja uopste.

103.Vrste I podele transportnih osiguranja

Kod transportnog osiguranja razlikuju se 2 velike grupe rizika:

1)rizici koji prete prevoznom sredstvu

2)rizici koji prete robi u prevodu

Zbog specificnosti transportnih puteva rizike kod osiguranja transporta mozemo podeliti I na:

1)pomorske rizike ili rizike mora

2)rizike u kopnenom transportu

3)rizike u vazdusnom transportu

4)rizike u recnom transportu

5)rizike u kombinovanom transportu(more-kopno,more-vazduh itd.)

6)rizike u cevovodnom transportu

Transportni rizik pred rizik kome su izlozena transportna sredstva I roba za vreme prevoza.Prilikom tranposrta javljaju se sledeci rizici:

1)osnovni

2)dopunski

3)stete usled mana I prirodnih svojstava robe

4)ratne I politicke rizike

104.Ratni I politicki rizici u osiguranju transportaPripadaju grupi posebnih transportnih rizika.Osnovni rizici ne mogu da obuhvate I nepredvidive okolnosti koje mogu ugroziti ili unistiti transportno sredstvo.Ugovaraci transportnog osiguranja pribegavaju posebnog trans.osiguranju.Postoje:

1)Ratni I politicki rizici u osiguranju transporta2)Rizici mana ili prirodnog svojsvta robePod ratnim I politickim rizicima podrazumevamo rizike kao sto su:dejstvo mina,torpeda,raznih ratnih orudja,I uopste svaki ratni akt koji se moze karakterisati kao ratni.Iz rizika rata se iskljucuje dejstvo nuklearnog oruzja.Iz ove grupe rizika ne treba iskljuciti rizik strajka I politicke rizike,kao sto su zaplena robe od stranih vlasti.Od ratnih I politickih rizika obicno se osigurava prevoz robe morem,tj vazduhoplovom I postanske posiljke.Roba se uzima u osiguranje od pomenutih rizika samo onda kada je u brodu,odnosno avionu ili helikopteru.U ratne I politicke rizike ubrajamo I rizike usled akata vojnih I politickih vlasti,kao sto su zaplena broda I robe,razne naredbe..105.Stete u transportnom osiguranjuPrilikom transporta robe cesto dolazi do nastanka stete bez uticaja nekih spoljnih faktora,Ova vrsta rizika je rezultat mana ili prirodnog svojstva odredjene robe.Stete mogu da nastanu I kao posledica nekih okolnosti prilikom proizvodnje ili posle,ili njene prepravke,pre osiguranog vozila..U ovakvim slucajevima rizik je izestan I nije pokriven osiguranjem.I ako su ovakvi rizici iskljuceni iz osiguranja moguce je da se posebno ugovore uz zaracunavanje dodatne premije.

106.Zajednicke havarije

Pod zajednickom generalnom havarijom podrazumevaju se materjalne stete I izdaci koji su posledica mera preduzetih od strane zapovednika ili posade broda u cilju spasavanja broda I tereta od zajednicke opasnosti a koje zajednicki snose brodari I vlasnici tereta.Za zajednicku havariju potrebno je postojanje:-vanrednih steta I izdataka a ne normalne stete I izdaci do kojih dolazi redovno za vreme plovidbe

-da su stete I izdaci posledica namernog I razloznog postupka zapovednika broda clanova posade ili drugih lica

-mere preduzete u zajednickom inetresu broda I tereta a ne samo jedne strane

-da je postojala zajednicka opasnost za brod I teret koja se preduzetim merama htela izbeci

4 slucaja predstavljaju najcesce slucajeve zajednicke havarije:

1)zajednike havarije broda

2)zajednicke havarije robe

3)gubitak vozarine u vezi sa teretom ukoliko se ovaj gubitak prizna kao zajednicka havarija

4)vanredni troskovi

107.Zasebne havarije

Pod zasebnim partikularnim havarijama podrazumevaju se delimicni gubici I ostecenja osiguranom predmeta koji su neposredna ili neminovna posledica osiguranog rizika a koja u potpunosti snose vlasnici tog predmeta.

Karakteristike zasebnih havarija su:

-zasebne havarije su vanredni materjalni gubici I ostecenja osiguranog predmeta

-zasebne havarije su direktna posledica ostvarenja rizika za razliku od zajednicke havarije koje su posledice postupaka izvrsenih u cilju da se izbegne pomorska steta.

109.Osiguranje recnog transporta

Rizici koji su podebni za osiguranje na rekama I unutrasnjim vodama su:sudar,udar,nasukanja,pozar,potonuca,elementarne nepogode,kradje ne isporuke,manipulativni rizici itd.Slicno je osiguranju robe u pomorskom saobracaju.Na domacim rekama,kanalima I jezerima osiguranje robe se vrsi na bazi generalne polise ili pojedinacnih osiguranja.U medjunarodnom saobracaju osiguranje transporta na rekama I kanalima vrsi se na osnovu uslova osiguranja osnovnih rizika,rizika AAP bez fransize I sa fransizom,kao I na osnovu ostalih rizika.

110.Osiguranje drumskom I zeleznickog saobracanja

Rizici kojima je izlozena roba u kopnnenom transportu su brojni.Delimo ih na:

1)rizike drumskog transporta

2)rizike zeleznickog transporta

U kopnene transportne rizike ubrajamo rizike od:pozara ili eksplozija,saobracajne nezgode prevoznog sredstva,zemljotresa,poplave,lavine,udara groma,oluje,kradje itd.

Osiguranjem ne mogu biti obuhvaceni rizici kao sto su razna ostecenja na robi usled manipulacije pri utovaru I istovaru ili usled ostecenja ambalaze,cepanja vreca,lom,kvar.Izmedju pojedinih zemalja ali I izmedju osiguravajucih drustava unutar jedne zemlje postoje velike razlike u kopnenom saobracaju.

111.Osiguranje robe u vazdusnom saobracaju

Rizici kojima je roba u vazdrsnom prevozu izlozena su brojni.Obuhvataju 3 grupe:

1)osnovni rizici kao sto su saobracajna nesreca prevoznog sredstva zajedno sa robom,kraja robe itd,Smatraju se pokivenim bez posebnog navodjenja

2)dopunski rizici su lom I ostecenja predmeta,cepanje,curenje I rasipanje ambalaze,rdja,korozija itd,Pokriveni su posebnim ugovorom ili ako je upotrebljenja klauzula protiv svih rizika.

3)ostali rizici koji su pokriveni posebnim uslovima I samo ako je ugovoreno osiguranje protiv svih rizika

112.Nastanak I razvoj kreditnog osiguranja(113.Osiguranje izvoznih kredita)Kreditno osiguranje pruza zastitu od neizvrsavanja placanja kreditnih obaveza,uzimajuci u obzir veliki broj rizika:1)za privatni sektor(nelikvidnost I nemogucnost placanja)

2)za javni sektor(neizvsavanje ugovorenih obaveza)

3)za medjunarodnu trgovinu(nemogucnost transfera novca,zabrane uvoza ili otkazivanje izvoznih dozvola,rat I nemiri)

Nastanak se vezuje za Zapadnu Evropu I u velikoj meri je bio izrazen I zastupljen u toj oblasti.Osiguravaci koji su se time bavili imali su monopolski polozaj na trzistu.Ek.kriza 1930.tih god.dovela je do promena da bi se prevazisao monopolizam.Povecao se obim pokrica,smanjuje se cena osiguranja itd.Vlade zapadnih zemalja su primorale osiguravajuce kompanije da razvijaju novu granu osiguranja-osiguranje kredita datih u zemlji,a za osiguranje izvoznih kredita formirane su drzavne organizacije.Tako je britanska vlada jos 1919.god.osnovala odeljenje za osiguranje I garanciju izvoznih kredita.Na taj nacin je predstavila zvanicnu semu izvoznog kreditiranja,usmeravajuci izvoz u zemlje istocne Evrope,sa kojima je ocekivala u buducnosti ubrzani razvoj saradnje.U Nemackoj je 1926.god.osnovana agencija za osiguranje kredita Hermes,a nesto kasnije su se osiguravajuce zajednice osnovale I u Francuskoj,Italiji,V.Britaniji I Spaniji.114.Podela osiguranja kredita po sustini

Osiguranje novcanih potrazivanja od rizika nenaplate zove se dekredereosiguranje.Poverilac placa premiju.U slucaju stete,odstetni zahtev podnosi poverilac.Premijska stopa zavisi od delatnosti,visine obaveze,zemlje isporuke.Stete se isplacuju pre otvaranja stecajnog postupka.Kaucijska osiguranja su ona koja duznik sklapa sa osiguravacem.Sklapaju se 2 ugovora.Prvi izmedju osiguravaca I duznika,gde se on obavezuje da plati premiju,I da osiguravac u slucaju stete poveriocu izvrsi isplatu.Drugi je ugovor izmedju osiguravaca I poverica,gde se osiguravac obavezuje da isplati poveriocu odredjenu sumu,a poverilac uzima od osiguravaca isplatu duga(kaucije za licence,garancije,zakonske kaucije).

115.Komercijalni,politicki I katastrofalni rizici u osiguranju kredita

1)Komercijalni rizici-pod njima se podrazumeva mogucnost da poverilac pretrpi stetu zbog duznikove nemogucnosti da naplati dug koja je rezultat dejstva nekih subjektivnih cinilaca ili loseg poslovanja.Ova vrsta rizika vezana je za subjektivne okolnosti koje su svojsvene odredjenom duzniku.Ovde spadaju:neplacanje duga u roku,neplacanje duga u produzenom roku,prestanak platezne sposobnosti duznika(insolventnost).

2)Politicki rizici-pod ovim rizicima podrazumevaju se politicke mere vlasti zemlje duznika,koje mogu dovesti do njegove nemogucnosti da naplati dug ili insolventnosti.postoje 2 grupe politickih rizika:

a)direktni rizici(kao mere koje su preduzete os strane drzave diretktno protiv duznika I stete na njegovoj imovini tokom politickih nemira).

b)indirektni politicki rizici kao mogucnost preduzimanja mera od strane drzave I njenih institucija koje dovode do nemogucnosti izvrsenja obaveza od strane duznika).3)Katastrofalni rizici-pod ovim rizicima podrazuvevaju se dogadjaji velikih pustosenja I razaranja usled iznenadnih delovanja elementarnih nepogoda.Ove vrste rizika ostavljaju trajne posledice u ugrozenom podruciju,dolazi do poremecaja na trzistu I opadanja kupovne moci.Stete koje nastaju u osiguranju kredita,usled ostvarenja katastrofalnih rizika,mogu se podeliti na posredne I neposredne.Naknada steta vrsi se samo za neposredne stete,I to samo u slucaju definitivnog gubitka finan.sredstava.U nekim slucajevima moguca je naknada stete izazvane privremenim gubitkom likvidnih sredstava.Osiguranik moze da pretrpi I posredne stete(gubitak interesa)koje nisu pokrivene osiguranjem.117.Saosiguranje

Ovde se rizici dele izmedju osiguravajucih drustava,sto daje specificnost ovoj podeli ,pa ga tako smatramo posebnim nacinom upravljanja rizikom u osiguranju.Ucesce 2 ili vise osiguravaca u sklapanju jednog ugovora o osiguranju,tako da svaki osiguravac ucestvuje u pokricu nastalog osiguranog slucaja srazmerno preduzetom delu iz ugovora o osiguranju naziva se saosiguranje.Postupak u saosiguranju je veoma slozen.On zahteva relativno mnogo vremena,da se takav ugovor zakljuci.Za pojedini slucaj osiguranik mora traziti osiguravace koji imaju slobodne kapacitete da preuzmu rizik,jer se I u saosiguranju obicno daju veoma teski I komplikovani rizici.

Prema obliku ugovora,saosiguranje delimo na :

1)automatsko ili okvirno saosiguranje(osiguravaci se dogovaraju o riciprocnom ucescu u raspodeli rizika,tj automatskoj participaciji udela u odgovarajucoj visini kod odredjenog rizika).

2)fakultativno saosiguranje(osiguravac kome je ponudjeno da preuzme rizik,tj deo rizika najcesce,posle detaljnog upoznavanja sa svim relevantnim cinjenicama doticnog rizika odlucuju o prihvatanju I eventualnom delu ucesca).

Podela saosiguranja prema plasmanu rizika je na:1)aktivne poslove(poslovi kojima osiguravac od drugih osiguravaca preuzima deo rizika)

2)pasivni poslovi(kada osiguravac plasira deo saosiguranja)

U praksi podela saosiguranaj vrsi se:

1)putem vodeceg osiguravaca ili tzv.lidera(lider obavlja sve poslove oko preuzimanja rizika.Kod nas u najvecem broji slucajeva prisutan je princip vodeceg osiguravaca,tj lidera).

2)putem svih osiguravaca(zajednicki,jako komlikovan posao)

118.Reosiguranje,znacaj I podela

Upravljanje rizikom reosiguranjem,je slicno upravljaju rizikom saosiguranjem I ima neke elemente upravljanja rizikom podelom.Ovaj nacin upravljanja rizikom od velike je vaznosti sa drustvo osiguranja,posebno za velike rizike koje drustvo osiguranja nije u stanju da izravan preko svojih kapaciteta.Ovde se radi o prenosu rizika sa osiguravajuce kompanije kao pojedinca na grupu osiguravajucih kompanija te dolazi do atomiziranja velikih rizika razvijanjem na veci broj ucesnika u grupi.(npr.za objasnjenje ovih slucajeva moze da bude totalno unistenje rafinerija nafte,prekomorskog broda ili dzambo dzet aviona).Osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze resenje putem sopstvenog osiguranja od velikih I skupih steta.To tzv.osiguranje osiguranja naziva se reosiguranje.Osnovni preduslov za postojanje funkcija reosiguranja jeste zakljuceni ugovor o osiguranju.Osiguravac preuzima rizik I u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna velika,dinamicna ili totalna steta ugrozila njegovu solventnost,zadrzava za sebe onoliki deo tog rizika koji u slucaju stete moze isplatiti,a da istovremeno ne dovede u opasnost solventne fondove.Taj deo koji osiguravac zadrzi za sebe je SAMOPRIDRZAJ.(119.)Preostali deo rizika osiguravac predaje reosiguranju.(Osiguravac ustupa deo obaveza reosiguravacu I on za reosiguravaca postaje cedent.Reosiguravac preuzima deo obaveza I naziva se cesionar.U slucajevima kada reosiguravac prenosi deo obaveze na druge reosiguravace,on vrsi retrocesiju,a ti reosiguravaci se nazivaju retrocedenti).

Karakteristicno za poslove reosiguranja je da izmedju reosiguravaca I osiguranika ne postoji nikakav pravni pa u izvesnom smislu ni ekonomski odnos.U dosta slucajeva se moze desiti da reosiguravac ne mora poznavati osiguranika.

U zavisnosti od toga da li je jedna reosiguravajuca organizacija primila ili predala rizik u reosiguranje,razlikujemo:

1)aktivna reosiguranja(preuzimanje rizika od strane reosiguravaca.Osnovni interes svakog reosiguravaca je sto siri obim poslova aktivnog reosiguranja.Na taj nacin u sopstvenom samopridrzaju moze da brsi veci odabir rizika I na toj osnovi da formira sopstvene fondove)

2)pasivna reosiguranja(slucajevi kada reosiguravac predaje deo rizika drugim reosiguravacima u retrocesiji.Mogu biti zakljucena na nivou zemlje I inostranstva,I to u zavisnosti od velicine rizika I mogucnosti prihvata u pokrice domacih reosiguravaca).

119.Samopridrzaj

Osiguravac preuzima rizik I u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna velika,dinamicna ili totalna steta ugrozila njegovu solventnost,zadrzava za sebe onoliki deo tog rizika koji u slucaju stete moze isplatiti,a da istovremeno ne dovede u opasnost solventne fondove.Taj deo koji osiguravac zadrzi za sebe je SAMOPRIDRZAJ.Visina samopridzaja zavisi od niza faktora.Njegovo izracunavanje je pre svega rezultat rada aktuarske sluzbe ali I kombinacija niza cinilaca koa sto su:tehnicka premija,reserve sigurnosti,suma osiguranja,maksimalna moguca steta.Pravilno izracunata visina samopridrzaja je od velike vaznosti.Prenizak samopridrzaj moze za kompaniju da znaci veliki I nepotreban odliv premije u reosiguranje ,a previsok nosi opasnost d ace isplatom velike stete kompanija zapasti u finansijske teskoce I postati nesolventna.Samopridrzaj=capital Xspremnost na rizik X profitabilnost / izbalansiranost rizika

Samopridrzaj=capital X izbalansiranost rizika / maksimalno verovatna steta

120.Maksimalna moguca stetaDa bi smo mogli pravilno upravljati velikim rizicima potrebno je da za svaki od njih posebno utvrdimo I kolika je malsimalna moguca steta MM ili PML.PML predstavlja predvidjenu maksimalnu stetu,odnosno verovatnu maksimalnu stetu ili predvidivno najveca steta.MPL je najveca moguca steta i predstavlja odraz sopstvene vrednosti osigurane stvari ili predmeta.PML je najveca verovatna ili ocekivana ili procenjena steta koja se izrazava u apsolutnom iznosu ili % od sume osiguranja .PML je znaci uvek manji od vrednosti osigurane stvari,jer je verovatnoca propasti potpune vrednosti osigurane stvari usled osvrarenog osiguranog rizika veoma mala,skoro zanemariva,osim nekih ekstremnih slucajeva kada su PML i MPL mogu biti jednake.

2 najznacajnija nacina upravljanja rizikom su zadrzavanje i prenos rizika.Zadrzavanje rizika u ovom slucaju podrzumeva svesno zadrzavanje rizika u onoj velicini koja je definisana kapacitetom osig.drustva,a prenos podrazumeva rizik u velicini koja prevazilazi samopridrzaj,tj.kapacitet drustva,pa sve do velicine maksimalno moguce stete MM ili PML.Zbog toga je znacajna velicina PML.Direktni osiguravac ce pristupiti izradi PML-a,sto znaci d ace prvi osiguravac izracunati najvecu mogucu ili ocekivanu najvecu stetu.On ce moci da odluci na osnovu dobijenih krajnjih rezultata PML-a,da li moguca steta prevazilazi njegove osig.kapacitete I tada ce rizikom upravljati zadrzavanjem.Ako PML prevazilazi njegov samopridrzaj,sto je I siguran idikator,da rizikom tada treba upravljati prenosom.

MM podrazumeva odredjivanje realnih trzisnih vrednosti osiguranih entiteta,stvari ili interesa,kako bi se doslo do realne velicine potencijalne stete.Takodje vrednost MM-a u svom izvorom obliku ne zavisi od nacina osiguranja.Procena MM-a omogucava osiguravacu,kao I reosiguravacu,da oceni svoje mogucnosti preuzimanja rizika I da ih uporedi sa svojim maksimalnim samopridrzajem,te da visak rizika distribuira dalje u reosiguranje. 121.Vrste ugovora u reosiguranju

Ugovor o reosiguranju se smatra poverljivim i nepoznat je javnosti.U osnovi ugovora o reosiguranju leze principi dobrovoljbosti i samostalnosti potpisnika ugovora.Jedan od osnovnih nacela je nacelo savesnosti i medjusobnog poverenja.Ugovori o reosiguranju se zakljucuju najcesce na godinu dana,sa jasno preciziranim otkaznim rokom.Praksa pokazuje da mogu biti zakljuceni na duzi vremenski period,pa cak i na neodredjeno vreme.Ovde je vazno pomenuti 2 dokumenta koji se pojavljuju kao prateci akti ugovora.To su slip i cover note.Slip u stvari predtsavlja pismenu ponudu u reosiguranju,Njime su obuhvaceni detalji koji su veoma znacajni kod zakljucivanja posla izmedju retrocedenta i retrocesionara.Cover Note je dokument kojim se u praksi potvrdjuje da je retrocesionar prihvatio uslove slip-a i da daje saglasnost na pokrice tog rizika.-Vrste ugovora sa stanovista masovnosti:

1)pojedinacni ugovor

2)Okvirni ugovor

3)Opcioni ugovor

-Ugovori sa stanovista obaveznosti reosiguranja(obavezuju s ajedne strane cedenta da u odredjenoj grupi rizika sve rizike prima u reosiguranje bez obzira da li iza togfa stoji njegov interes,a sa druge strane,obavezuje reosiguravaca da sve ponudjene rizike preuzme u reosiguranju).

-Ugovori sa stanovista preuzetih obaveza reosiguravaca:

1)proporcionalni ugovori(njima se reosigurava unapred odredjen srazmerni deo rizika osiguravaca.Proporcionalni ugovori se mogu podeliti na:a)Kvotni ugovori u reosiguranjub)Ekscedentni ugovori u reosiguranju

c)kvotno-ekscedentni ugovori o reosiguranju

d)kvotni ugovori

122.Reosiguranje viska stete

Ugovor o reosiguranju viska stete u praksi se cesto naziva reosiguranje ekscedenta stete.Na osnovu ugovora,pokrivaju se sve stete koje prelaze prioritet(samopridrzaj)osiguravaca,a koje su nastale usled dejstva jednog stetom dogadjaja,bez obzira na to da li je rizik pokriven sa jednom ili vise polisa.

123.Reosiguranje viska gubitka(Stop Loss)Sustina se ogleda u tome sto reosiguravac preuzima obavezu da osiguravacu nadoknadi ukupan gubitak u ugovorenoj vrsti osiguranja i u ugovorenom vremenskom periodu.

124.Kvotno reosiguranje

Kvotnim ugovorima o reosiguranju unapred se ugovori odredjen procenat svih rizika celokulnoh portfelja jedne vrste osiguranja.Od svih zakljucenih polisa u toj vrsti osiguranja reosigurava se podjednak procenat rizika,bez obzira da li se radi o rizicima koje po principu reosiguravajuce zastite treba ili ne treba reosiguravati.Taj procenat rizika koji se osigurava naziva se kvota.

125.Ekscedentno reosiguravanje

Ekscedentni ugovor se drugacije naziva ugovor o reosiguranju viska rizika,tj reosiguranje ekscedentne svote kao i kvotni ugovor,ima kao zajednicki cilj obavezu reosiguravaca u odnosu na rizik koji je osiguravac osigurao.U ekscedentnim ugovorima osiguravac vrsi selekciju rizika koji ce dati u reosiguranje i nivo stete iznad kojeg ce reosiguravac ucestvovati u njenom pokricu.

126.Prijavljivanje stete u osiguranju

Kada dodje do ostvarenja rizika koji je pokriven ugovorom o osiguranju nadoknada stete postupkom prijavljivanja stete od strane osiguranika ili lica koje on ovlasti.Za osiguravaca relevantan je momenat prijavljivanja stete,s obzirom da objektivno nije u mogucnosti da sazna nastanak stete,jer je osigurani predmet u posedu osiguranika.Pri tome je neophodno da su pripremljeni svi potrebni obrasci prema propisanoj tehnologiji.Stete se moraju prijaviti popunjavanjem odgovarajuceg obrasca.Da bi obrazac bio zvanican mora da se dostavi postom ili neposredno ovlascenom radniku u poslovnim prostorijama drustva za osiguranjeDa bi se prijava smatrala odgovarajucom,mora da sadrzi osnovne podatke o osiguraniku.ostecenom ili ugovaracu osiguranja,sa naznakom polise,uz navodjenje rizika i pribliznu visinu stete.Prijave steta telegramom i teleteksom se smatraju zvanicnim takodje.Evidentiranje steta vrsi se zavodjenjem knjige steta hronoloski,po redu prispeca.Knjiga steta predstavlja osnovni i trajni dokument u kojem se registuje svaka pismena prijava stete,bez obzira da li je osigurani slucaj nastupio ili ne.

127.Izvidjaj i procena stete u osiguranju

Izvidjaj i procena stete predstavljaju strucno utvrdjivanje uzroka,obima i visine stete prema pravilima struke.Izvidjaj treba da se obavi odmah,a najkasnije u roku od 3 dana od prijave stete,osim masovnih steta.Procenu stete treba da vrsi procenitelj.Izvidjaj i procena treba da se obave u pristvu predstavnika osiguranika.Kod procene stete znacajno je da su osiguranik i osiguravac u bitnim elementima kod postojanja osnova za naknadu i stvarne visine stete.

128.Likvidacija steta u osiguranju

Likvidacija steta definise se kao postupak koji obuhvata radnje u cilju obezbedjenja,provere,ocene i usaglasavanja svih dokazanih dokumenata odstetnog zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju,radi ocene osnovanosti isplate stete i njenog konacnog obima i visine.Celokupni postupak likvidacije stete po ostetnim zahtevima osiguranika,vrsi strucno lice-likvidator i to kao pojedinac,a samo kada su u pitanju izuzetno slozene ili po iznosima visoke stete,postupak likvidacije moze vrsiti komisija.Postupak likvidaje stete po odstetnom zahtevu obuhvata sledece radnje:

-pribavljanje dokazne dokumentacije za utvrdjivanje osnova i visine stete

-utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva

-utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja

-izdavanje naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odobravanja akontacije

-obavestavanje osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka

-vodjenje potrebne evidencije

Iako ne predstavlja sastavni deo postupka likvidacije ,njegov nezaobilazni deo je utvrdjivanje da li je i na koji nacin osiguranik izmirio svoju osnovnu obavezu placanja premije.129.Rezervacija stete u osiguranju

Opste je pravilo da krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi rezervacija svih ovih steta koje nisu likvidirane u tekucem periodu.Prilikom rezervacije nelikvidiranih steta,likvidatori su duzni da blagovremeno pripreme predmete steta,da se upoznaju sa njihovom osnovanoscu i zajedno sa proceniteljima predloze komisiji za rezervaciju steta iznos za rezervaciju steta.Posebna evidencija vodi se za tzv.nastale a neprijavljene stete.130.Kontrola steta u osiguranju

Posle konacne obrade predmeta stete i datog predloga za isplatu,svaki predmet stete mora biti pregledan,proveren i potpisan od strane strucnog lica koje je ovlasceno da vrsi kontrolu steta.Kontrolom treba da se obuhvati predmet u celini ,ali je naglasak na:

1)tzv.sustinsku kontrolu koja podrzumeva kontrolu ispravnosti osnova za naknadu stete iz osiguranja

2)kao i racunsku kontrolu koja podrzumeva proveru ispravnosti samog obracuna naknade stete

Posle izvsene procene,likvidacije pa i same isplate,sluzba za kontrolu psiguranja moze da vrsi naknadnu proveru svih faza procene i likvidacije steta u pogledu pridrzavanja uslova osiguranja i odgovarajucim upustvima.Postojanje naknadne kontrole opravdava se cesto stetama velikim po obimu ali i slozenosti.Naknadna kontrola se vrsi da bi se utvrdilo da nije bilo odredjenih propusta u sprovedenom postupku procene i likvidacije steta.131.Pravo regresa osiguravaca

U osiguranju je jedan od bitnih pravnih poslova,prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaca do visine isplacenog iznosa stete.Ukoliko u fazi likvidacije odstetnog zahteva oceni da postoji osnov za regres,likvidator je duzan da u toku postupka likvidacije od osiguranika ili drugog lica obezbedi regresnu dokumentaciju i dostavi je odgovarajucoj sluzbi koja vrsi poslove po osnovu regresa.

132.Trzisni rizik

Predstavlja rizik nepovoljih devijacija trzisnih vrednosti hartija od vrednosti u portfoliju banke koje su uzrokovane kretanjima trzisnih parametara,u periodu poslovanja hartija.Realizacija ovog rizika se ogleda u smanjenju vrednosti bankarskih pozicija.Postoje 2 tipa trzisnih rizika:1)sistematski trzisni rizik

2)specificni trzisni rizik133.Supevizija u osiguranju

Narodna banka Srbije,kao organ vrsi nadzor nad poslovanjem osiguravajucih drustava,ovlascena da donosi odluke o sistemu internih kontrola i upravljanja rizicima o poslovanju drustva za osiguranje.Ovde se vise ne radi o kontroli zakonitosti poslovanja ili boniteta osig.drustava,vec je paznja usmerena na superviziju rizika.Odlukom o sistemu internih kontrola i upravljanju rizicima u poslovanju drustava za osiguranje definisana je i klasifikacija rizika u osiguranju zasnovana na medjunarodnim principima stabilnosti II.Polazeci od ovog principa,pored osnovnog rizika-rizika osiguranja odnosno rizika koji preuzima u osiguranje,treba analizirati i sve druge rizike(rizike osiguranja,trzisni rizik,operativni rizik,rizik rocne i strukturne neuskladjenosti imovine sa obavezama,rizik rizik deponovanja i ulaganja sredstava,pravni rizik,reputacioni rizik).-Da bi se nadzor nad osig.drustvom mogao kvalitetno da sprovodi,potrebno je rangrati odredjene komponente drustava,a pre svega:adekvatnost kapitala,kvalitet aktive,reosiguranje,aktuarske rezerve,menadzment,profitabilnot,likvidnost.

-Potrebno je i uspostaviti niz kontrolih funkcija upravljanja rizikom kao:1)zakonitost poslovanja

2)interna revizija

3)upravljanje rizikom osiguranja

4)finansijska analiza

18.Tehnicki rezultat

Tehnicki rezultat ima 2 osnovna oblika:

1)tekuci tehnicki rezultat-iznos likvidiranih steta u tekucoj godini se podeli sa iznosom fakturisane premije u tekucoj godini i tako dobijeni iznos pomnozi sa 100.(dobija se u %)

2)merodavni tehnicki rezultat-iznos merodavne stete se podeli iznosom merodavne tehnicke premije i pomnozi se sa 100(dobija se u %).

Iznos merodavnih steta dobijamo kada saberemo iznose rezervisanih steta prenetih iz prethodne godine i iznose prijavljenih i likvidiranih steta iz tekuce godine i od tog zbira oduzmemo iznose prijavljenih a nelikvidiranih steta u tekucoj godini,koje su rezervisane na kraju godine.

Merodavna tehnicka premija se dobija kada se sabere prenosna premija iz predhodne godine i fakturisana premija u tekucoj godini i od tog iznosa oduzme prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narodnu godinu.