js

Osiguranje lica predstavlja specifičnu vrstu osiguranja u kome se ostvareni rizici kod osiguranih lica ne mogu nikada realno nadoknaditi, ali se mogu ublažiti posledice nastupanja rizika materijalnom nadoknadom, odnosno isplatom osigurane sume.

Osiguranje lica objedinjuje funkciju osiguranja i štednje.

Osiguravajuća zaštita obezbeđuje ekonomsku i socijalnu sigurnost osiguranika.

Štednja putem osiguranja života je namenska, kontinuirana i dugoročna.

Kod osiguranja života uglavnom se plaća prosečna premija koja je konstantna tokom trajanja osiguranja.

Uzima se prosečna premija, kako bi se izbegla situacija da premija progresivno raste sa godinama starosti.

U suprotnom, premija života bila bi promenljiva i nepogodna za osiguranika (sa porastom verovatnoće smrtnosti, premija bi znato opterećivala primanja osiguranika kada bi on bio najmanje sposoban da zaradi).

Na taj način, postiže se da je u mlađim godinama, kada je rizik smrti manji, prosečna premija veća od prirodne, s vremenom se približavaju i izjednačavaju, da bi pred kraj osiguranja prosečna premija bila ispod prirodne premije.

Jedan od glavnih uzroka nerazvijenosti životnog osiguranja u našoj zemlji je monetarna nestabilnost koja nas je zadesila 90tih godina.

Teškoće kroz koje je prošla naša zemlja u ovom periodu (raspad SFRJ, ratovi, sankcije, bombardovanje, siva ekonomija, nezaposlenost, pad životnog standarda) i pogotovo stanje hiperinflacije (1992-1993.) doveli su do totalne obezvređenosti životnog osiguranja.

Dugo vremena je trebalo da se popularizuje ovaj vid osiguranja i da se građanima vrati poverenje u njega.

Poslednjih godina raste premija osiguranja na našem tržištu.

U Srbiji je napredak tržišta osiguranja zaustavljen u 2011. zbog krize, ali i konzervativnosti građana po pitanju korišćenja osiguravajućih proizvoda i ulaganja u privatne penzione fondove. 

Udeo građana Srbije koji koriste osiguranja za domaćinstva i lična osiguranja nije značajnije oscilirao tokom trogodišnjeg perioda. Ovaj procenat je 2008. iznosio 41 odsto za osiguranja domaćinstva i 16 odsto za lična osiguranja, dok su u 2011. ovi udeli bili nešto niži: 39 odsto i 14 odsto. 

Najčešći tip osiguranja koji koriste mladi je osiguranje vozila. Skoro svaki treći čovek u Srbiji mlađi od 30 godina osigurao je svoje vozilo. Oko 11 odsto stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno uplaćuju penzione doprinose još niži.

Navedeni podaci svakako ukazuju na veliku nerazvijenost tržišta osiguranja u Srbiji, ali istovremeno i na njegov izuzetan potencijal. 

Osiguranje lica se od osiguranja imovine razlikuje po: Kod osiguranja lica rizik obuhvaćen osiguranjem

ostvaruje se na ličnosti osiguranog lica, a ličnost osiguranog lica ne može se izraziti kroz materijalnu vrednost (u novcu), pa se ni šteta koja se ostvari na osiguranom licu (oštećenje zdravlja, povreda, invaliditet itd.) ne može izraziti u novcu.

Cilj osiguranja lica nije naknada štete, već isplata unapred utvrđene osigurane sume.

Osiguranje imovine zasnovano je na načelu materijalnog interesa, dok kod osiguranja lica nije prisutno ovo načelo, jer bi to bilo nemoralno.