DANO DANO DOKO DANOPrevod s engleskog Nada Matasi i Ivan oli

SADRAJ

UVOD

7

/ NIKADA SE NE PRETVARAJ, AK NI U POGLEDU LOBANJA 9 2 3 4 5 6 7 S 9 10 MAGIJA BEZ MAGIJE ......................... 31 55 79 , MERILO 105 127 153 175 199 223

"KAKO JE UNUTRA TAKO JE ISPOLJA" KADA JE GROE KISELO DVE GOSPODE I MONAH RADOST JE

BUDI SVETLOST SAMOM SEBI JO JEDNA NEDELJA DANGDANGDOKODANGDOKODANG GOSPODO, VAMA TREBA UUBAV!

UVOD

Oo nam je nedavno ispriao sledeu basnu: Jedan slon se brkao u bazenu, kada naie mi koji je uporno traio da slon izae iz bazena. Slon preko volje konano uradi kako je mi eleo. "Zato si hteo da izaem iz bazena?", upitao je slon. "Da vidim da ne nosi moje kupae gaice," odgo vorio je mi.

To nas sannvasine slavlja negde izmeu mia i slona ... medu majmune moda? Z a t o se za ovaj uvod u besede Slona o zenu, moe rei da potie od majmuna za dobrobit mieva polo majmuni uglavnom preskau uvode. Put zena je ne-pul. Kae Oo u knjizi Dang Dang Doko Dang, "Nijedan put ne postoji; koraate i morate da stvarate sopstveni put." Ipak, postoji zen disciplina. Ona ima dva sladijuma, Oo nam kae - prvo, uenje ili ispravno sluanje; i drugo, pristupanje. "Sluanje je sredstvo da se zaustave misli. Kada nema potrebe da se slua ili ui iz spoljanjeg sveta, zen taj stadijum naziva pristupanje." Z e n proizvodi sredstva za iskljuivanje dotoka snage u um. Ta sredstva unitavaju nae slepo poistoveivanje sa ulogama i lanom stvarnou koju nam je nametnulo drutvo. Zcnsredstva-koan,ala, iznenadni udar groma, Uiteljev tap, "terapijska" grupa, meditacija - tu su da nas prodrmaju iz dremea. Odstranjivanje poistoveivanja,7

V ANE

DANG

V 0 KO

D AN$

istupanje iz linih i socijalnih mitova je spoznaja, svesnost da vie niste ono to ste bili ranije. Ne u smislu da postajete neto drugo, ve u smislu da, iako ste isti, uvianjem ko ste, istou, moete da se razreite prethodnog poistoveenja sa svime to ste bili. Pre poznavanje je spoznaja: sopstvo koje svedoi je sopstvo koje pre poznaje, sopstvo koje spoznaje je sopstvo koje svedoi. Ego je zastareo program u biokompjuteru. Iz pepela ega, spaljenog laserskim zrakom Uitelja, rada se feniks spoznaje. Mi postajemo bive muke ovinistike svinje, bive jevrejske majke, bivi histerici, bivi opsesivci, bivi homoseksualci, bivi lanovi divnog kluba gubitnika, Nasrudinovog kluba, kluba Nasrudinovih bivih ena, andara herc, arobnica, deva, premova, anandi, joga ili bilo koje vee ili manje arkane Osove ogromne psihodrame, ili pranadrame - vie nismo zavedeni marom. Iako je zen "krajnji procvat meditacije, ako na kraju zen putovanja, ne procveta ljubav, itavo putovanje je bilo beskorisno." "Spoljanji Uitelj je samo provokacija da se unutranji Uitelj potpuno razmahne." Na kraju, ipak, "nema ni spoljanjeg ni unu tranjeg Uitelja. Postoji ogromna praznina. Nita nije, ili bolje, jedino nita jeste. To je transcendencija, to je nirvana, prosvetljenje. Tada je sloboda najzad potpuna jer nema granice - vi ste bez granica." "Dang d a n g doko dang" je zvuk gonga u koji udara Uitelj. On simbolizuje poetski kvalitet koji je poseban u zenu. On ukazuje na ono to je nemogue iskazati. Ree Oo majmunima, "Uvek kada ponovo postanete rtve teorija, dogmi, doktrina, filozofija, recite, 'Dang dang doko dang'." Dang dang d o k o dang. Swami Anand Akul

i

NIKADA SE NE PRETVARAJ, AK NI U POGLEDU LOBANJA 11. jun 1976.

Uitelja Fugaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak on bese i najstroi kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Otiao je u planine da sedi u Zenit. Ziveo je u peini, a kada bi ogladneo, odlazio je u selo i sakupljao otpatke. Jednoga dam, monah po imenu Bundo, privuen Fungaijevom strogou, svratio je do peine i zamolio da tu provede no. Uitelj se inio srenim to moe da ga primi, i narednog jutra mu je spremio pirinami kau. Nemajui jo jednu iniju, izaao je napolje i vratio se sa lobanjom koju je naao pored nekog groba. Napunio ju je kaom i ponudio Bundu. Gost je odbio da je takne, i zurio je u Fuugaia kao da je ovaj siao s uma. Na to se Fungai razbesnco i udarcima ga izbacio iz peine. ''Budalo?' vikao je za njim. ''Kako ti, sa tim svojim svetovuini poimanjem prljavtine i istote, moe sebe da smatra budistom?" Nekoliko meseci kasnije dode da ga poseti uitelj Tctsgini i ree nm da smatra velikom tetom to je napustio svet. Fungai se uasineja i ree: "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bouzai' teko je tada postati istinski budista."

B stina je jedna, ali do nje se moe doi mnogim putevima. Istina JL. je jedna, ali se moe izraziti na mnogo naina. Dva puta su osnovna; svi putevi mogu da se podele u dve kategorije. Bio bi dobro da se shvati ta osnovna suprotnost. Istini se pristupa bilo umom, bilo srcem. Dakle, u svetu postoje dve vrste religija - obe istinite, obe znaajne, ali i obe suprotne jedna drugoj - religija uma i religija srca. Religija uma veruje da se istina dosee kada se postane bez misli, kada se odbaci um. Um je prepreka; ne-um e biti glavna kapija. Budizam, ainizam, taoizam - to su religije uma. To su religije duboke analize, religije duboke svesnosti, religije prosvetljenja. Zatim postoje i religije srca: judaizam, hrianstvo, islam, hin duizam. One veruju da put vodi kroz srce, da srce mora da se istopi u voljenom, u Boestvu. One prve religije su religije meditacije. Re meditacija nije sasvim tana, aii nema druge rei da se na engleski prevede dhyana, jer taj jezik nikada nije znao za religiju meditacije, tako da la re ne postoji. Zapadni jezici su, u stvari, znali samo za jezik srca, te imaju savrenu re za taj put - molitva. Ali za dhyanu nemaju re, stoga je meditacija jedina re koja moe d a s e koristi. Usutini, dhyanu znai upravo suprotno. Re "meditacija" potie od grkog korena "medonai" to znai razmiljati. Re "meditacija" znai razmiljati, a alivana, koja se prevodi kao meditacija, znai kako nc razmiljati; kaki) biti u slanju bez ikakvih misli; kako doi do take kada vi jeste, ali nema razmiljanja; do stanja ne-uma, do iste svesnosti. Ali meditacija jc jedina re, pa emo je zato koristiti. Zen jc vrhunac budistikog traganja. Zen je krajnji procvat puta meditacije. Re "zen" potie od dhvane. Dhyana je u Kini postala "chen", a onda je "chen" postalo "zen" u Japanu. Upamtile sledee:

VAHG VANS DOKO VANS

zen je potekao u Indiji od Gautama Bude. Kada je Gautama Buda postigao konano prosvetljenje, stanje ne-uma, svet je spoznao put analize, put ispravnog miljenja, put ispravnog pamenja, i put aaina da se raspe svo razmiljanje tako to se sve vie i vie postaje svestan svih misli. Samo posmatranjem misli, one polako i lagano blede - postajete samo posmatra, ne poistoveujete se sa svojim razmiljanjem, stojite po strani i nastavljate da posmalrate promet. Um je poput saobraajnog prometa, vrlo je kruan, nastavlja da se kree u krugovima, veoma se ponavlja, skoro da je mehanizam. Nastavljate da inite jedno isto opet, i iznova, i opet. itav va ivot nije nita drugo do produeno ponavljanje, veoma kruno. Um je mandala, krug, i on se kree. Ako posmatrate, polako postajete svesni kruga, zaarnog kruga uma. Opet i ponovo on donosi iste emocije: isti bes, istu mrnju, istu pohlepu, isti ego... A vi nastavljate dalje. Vi ste samo rtva. Kada j e d n o m postanete svesni uma i ponete da ga posmatrate, most je sruen, vie se ne poistoveujete sa umom. Kada vie niste poistoveeni sa umom, um nestaje jer da bi postojao, potrebna mu je vaa saradnja. U narednih deset dana govoriemo o zenu. Ipak, da bi se on pravilno razumeo, morate takode da razumete i njegovu suprotnost - s u p r o t n o s t postaje kontrast, pozadina. Put molitve ne analizira; on ne pokuava da bude svestan ili budan. Naprotiv, put molitve potpuno razlae sebe u molitvi. Ne treba da budete svedok, ne treba da budete posmatra; treba da budete opijeni p o p u t pijanca i izgubljeni, sasvim izgubljeni. Na putu molitve, ljubav je cilj. Treba da volite; treba da budete tako puni ljubavi da vam se ego rastvori u ljubavi, istopi u vaoj ljubavi. Na putu molitve, Bog je nuna pretpostavka. Ja ga nazivam pretpostavkom jer je na putu molitve on potreban, ali nije potreban na putu meditacije. Na putu meditacije nije potreban nikakav Bog, otuda uticaj i privlanost ze na na Zapadu. Bog je postao gotovo neshvatljiv. Sama re "Bog" izgleda uprljano. im izgovorite re "Bog" odbijate ljude. Otuda privlanost zena na Zapadu. Hriaastvo umire zbog toga to se ta pretpostavka isuvie koristila, isuvie se upotrebljavala. O n o drugo, upravo suprotno, je potrebno. Na putu molitve morate biti opijeni; na putu meditacije morate biti budni. Na oba naina ego nestaje. Ako ste potpuno budni, tu12

NIKADA St Nt PRITVARAJ, AK NI U POSUDU LOSANJA

nema ega jer u potpunoj svesnosti postajete tako prozirni da ne stvarate nikakvu senku. Ako ste sasvim opijeni, u dubokoj ljubavi prema Bogu, opet vi nestajete - jer u ljubavi vi ne moete da postojite. Krajnji ishod je isti: ego nestaje. A kada nema ega dolazite do spoznaje ta je istina. Nikada niko nije bio u stanju da kae ta je to; nikada niko nee biti u stanju da kae ta je to. Iskustvo je tako izvorno, tako nepregledno, da ga nije mogue definisati. Ono je toliko neo granieno da se ne moe izraziti recima - rei su vrlo skuene, a iskustvo je neizmerno prostrano. Ipak, na oba naina, ljudi stiu do istog cilja. Istina je jedna. Vedekau, "Istina je jedna, ali su je vidovnjaci na razliite naine videli." Dakle, upamtite to. Sve religije u osnovi, u sutini, vode istom cilju. ak i kada izgledaju sasvim suprotne, one vode istom cilju. Zato od vas zavisi koji put biste voleli da izaberete. Ako gajite oseanje prema Bogu - ne verovanje, puko verovanje nije dovoljno, verovanje je neto mrtvo - ako gajile oseanje za Boga, ako, kada ujete re "Bog", ponete tiho da jecate, osetite drhtavicu, osetite se nadahnuto, srce pone ubrzano da vam kuca, ako sama re "Bog" u vama izaziva veliko strahopotovanje, onda moete da se idete putem molitve. Zen onda nije za vas, zen morate jednostavno da zaboravite, jer e tada zen biti smetnja. Ali, ako re "Bog" za vas nema nikakvo znaenje, ako je za vas stvarno umrla, ako je Bog zaista mrtav, ne izaziva nikakvo oseanje u vama, nikakvu emociju, ne vibrira vama, ne pulsira vama, ne kovitla vae bie u nepoznato^ tada je zen za vas. Sve vie ljudi morae da se kree putem zena jer hrianstvo, hinduizam, islam, judaizam - svi su, na neki nain, isuvie rabljeni. Izgubili su svoju privlanost. Budizam je jo uvek neiskvaren, jo uvek plodonosan, a duboko je privlaan za moderan um - jer moderan um je sainjen od naunog stava, a zen je apsolutno nauan, super-nauan. On ide do samih korena vaeg uma i ne trai da verujete u neto. On nema nikakve pretpostavke. Ne zahteva da verujete u neto, nema nikakvog praznoverja. Re "praznoverje" je vrlo lepa. Ona potie od latinske rei "superstes" to znai: ono to preivljava, ostaci prolosti, ono stoje postalo beskorisno, meutim opstaje iz navike. Idete u crkvu, a nemate nikakav oseaj za odlazak tamo, a moda se i svake noi pre13

DANG DANG DOKO DANG

odlaska na spavanje pomolite - ali to je samo nemoni gest jer u njemu nema srca. Jednostavno ponavljate usnama; obavljate slubu usnama. To moe da bude samo jedna stara navika, stara uslovljenost: od samog detinjstva su vas uili da se molite, pa terate dalje. Um nastavlja da ponavlja poznato. Dakle, morate sami da odluite. Niko drugi ne moe da odlui umesto vas. Morate da ispitate sopstveno srce. Ako jo uvek posedujetc nevinost koja je potrebna za put molitve, ako ste jo uvek poput deteta, ako jo uvek moete da imate poverenja, moete da verujete, ako jo uvek imate veru, nema potrebe da se muite oko zena, jer to e za vas biti nepotrebno mukotrpan put. Moete jed nostavno da se istopite i sjedinite sa Bogom. Proitao sam jednu anegdotu koja mi se dopala. Jedne veeri neki svetcnik koji je bio u poseti Irskoj, hodao je seoskim p u t e m i susreo je nekog starijeg gospodina. Dok su nastavili da etaju zajedno i uivaju u veeri, iznenada se digla oluja i oni pronadoe sklonite. Neko vreme su razgovarali, a kada je medu njima zavladala tiina, starac je izvadio stari molitvenik i poeo da se moli. Ameriki svetenik koji ga je posmatrao, bio je duboko dirnut svetou koja ga je okruivala dok se molio. Bez razmiljanja, naglas je izgovorio, "Mora da ste vrlo bliski Bogu." Starac je zastao, osmehnuo se i rekao, "Da, on me veoma voli." "Da, on me veoma voli." O tome se radi u molitvi. Ne samo da vi volite Boga - samo to nee pomoi. Ako moete da osetite i da se Boija ljubav izliva prema vama, jedino tada; ako moete da osetite njegovo prisustvo svuda oko sebe, jedino tada e molitva biti mogua. Molitva je mogua kao senka njegovog prisustva koje se osea. Ne moete da se molite u praznoj sobi, ako on nije prisutan. Kome ete se moliti? Kome ete izloiti svoje srce? Kome? Molitva je jalova, ako se ne oseti prisustvo. Ako se oseti prisustvo, tada ste u molitvi - b i l o da neto kaete ili ne. Moete da ne izgovorite nijednu re, jednostavno moete biti tako ispunjeni strahopotovanjem da ostajete tihi, ali osetiete prisustvo. Da, osetiti prisustvo Boga je sutina molitve. Ako je, meutim, Bog mrtav, ako ne oseate nita, ako se nikakva pesma za Boga ne uzdie u vaem srcu, ako je prisustvo nestalo iz

NIKADA

SI NI PRITVARAJ,

AK NI

U POSUDU

10BANJA

sveta - pogledate u drvee i vidite samo drvee i nikakvog Boga koji se tamo krije, pogledate u nebo i vidite samo nebo, a ne i njegovo beskonano prisustvo - tada e zen biti va put. Zen e biti religija nastupajueg stolea zato to je nauka unitila, ili veoma otetila, sposobnost da se ima poverenje. Ipak, nema razloga za zabrinutost - moete da krenete iz drugog pravca. Tada, meutim, nema pitanja ljubavi, prisustva. Boga, molitve nieg slinog. Kada je Zapad ni svet prvi put postao svestan budizma, dainizma, taoa, nisu mogli da poveruju u to. Kakve su to religije? U njima nema nikakvog Boga. Nisu mogli da veruju da religija moe da postoji bez ikakvog pojma Boga; Bog je uvek bio sredite religije. Otuda su smatrali da to mora da su samo moralni kodeksi. Nisu. To je potpuno drugaija vrsta religije. A Indija je, u vreme Bude i Mahavira, pre dvadeset i pet vekova, dosegla isti nauni pristup koji Zapadni svet dosee danas. Pre dvadeset i pet vekova, Indija je spoznala - ili, barem oni koji su bili vrlo, vrlo inteligentni, blistavi, budni - oni su spoznah' da je stari Bog mrtav. Spoznali su da je Bog molitve mrtav. Rei ovo znailo je jednostavno rei da je ovekovo srce umrlo; ono vie nije radilo. Dakle, morao je da se pronae novi put u kome srce nee biti osnovna potreba. Buda i Mahavir su stvorili novu religiju - religiju meditacije. Bez ikakvog Boga, bez molitve, bez verovanja. Od vas se ne trai nita osim istraivakog, ispitivakog uma, osim dubokog istraivanja - to je sve. Svet e sve vie i vie biti "zenistiki". Zen je krajnji procvat Buda-uma. Pre nego to uemo u svet zena, potrebno je razumeti poneto u vezi uma. Prvo: um radi zbog vae saradnje. Moete da ga zausta vite, ako prekinete saradnju. Bez opoziva vae saradnje, ne moete da ga zaustavite. Prema tome, itav metod zena je kako opozvati saradnju. Mnogi pokuavaju da zaustave um bez povlaenja saradnje - tako e poludeti, ili uraditi neto apsurdno, nemogue. S jedne strane produavate da uhvate energiju u um, a sa druge nestojite da ga zaustavite. ** To je kao da vozite kola i nastavljate da pritiskate pedalu za gas, dok u isto vreme pritiskate i konicu. Upropastiete itavu mainu; radite dve suprotne stvari zajedno. Zen nije za direktno zaustavljanje uma, on je za suptilno povlaenje vae saradnje iz uma. to se vie energije povue iz uma,15

VANC DAN6 DOKO VANS

on poinje da propada po svojoj volji, te dolazi trenutak kada um jednostavno nestaje - zato to ga vi podravate; to ga vi odravate; to vi ne znajui, neprestano ulivate energiju u njega. Kroz svoje elje, razluivanja, izbore, kroz ono to volite i ne volite, nastavljate da ulivate energiju u njega. Z a t o zen kae. ako stvarno eli da zaustavi um... Nema drugog naina da zen dode do spoznaje istine, osim da se zaustavi um. Jer, ako um nastavi da radi, on je projektor. Tada stvarnost funkcionie kao ekran, pa vi i dalje projektujete svoj um u nju, nastavljate da vidite ono to hoete da vidite, da ujete ono to hoete da ujete. Nikada ne vidite stvarnost onakvu kakva ona jeste, nikada ne vidite ono to jeste, iskrivljujete stvarnost. Um je veliki falsifikalor. Dakle, um, projektor, mora da se zaustavi. Tada se iznenada stvarnost pojavljuje onakva kakva je, jer se nita nije projektovalo u nju. Sedite u bioskopu, vidite samo belo platno i onda projektor poinje da radi. Platno nestaje i vidite film, veliku priu koja se odvija. Sasvim zaboravljate platno, belinu, njegovu istotu, njegovu nevinost - sve se zaboravlja. Izgubljeni ste u svetu snova. Zatim projektor prestajeda radiiviiznenadashvatatedatu nije bilo niega. Platno je prazno. Bila je to samo igra senki - bili ste zavarani, obmanuti. U Indiji svet nazivamo inaya, iluzija. To znai: ne da u njemu nema istine, ve je ona skrivena. Istina je skrivena kao belo platno u bioskopu i vi ste projektovalt svoje elje i snove povrh nje i potpuno zaboravili ta je stvarnost. Zen zaustavlja projektor, iskljuuje ga, i bivate u stanju da znate ta jeste. A znati ono to jeste je sloboda; znati ono to jeste je biti osloboen; znati ono to jeste je biti prosvetljen. Prema tome, um je prepreka. A um se stalno ponavlja. Z a t o to ga nikada niste posmatrali, nikada ga niste svesni. Nita novo nikada ne moe da se desi u umu; on je uvek stari trule. Nita novo nikada ne moe da se dogodi u umu zato to je on mehanizam. Mehanizam moe samo da nastavi da neprekidno ponavlja jednu istu stvar - kao gramofonska ploa. Posmatrajte ga i malo po malo ete moi da uoite njegovu mehaninost. Gurdijev je govorio da ovek ima anse ako spozna da je mehanizam. Ako spozna da je on samo maina, pas ioji mogunost da ode izvan nje. Tada moe da postane svestan.

16

NIKADA

SI NI PMVARAJ,

AK NI U POSUDU LOBANJA

Proitao sam vrlo lepu anegdotu. U njoj nema prie, samo list iz knjige sitnih trokova. 1. nov. 2. nov. 8. nov. 9. nov. 11. nov. 13. nov. 15. nov. 17. nov. 18. nov. 19. nov. 20. nov. 21. nov. 2. dec. 3. dec 4. dec Oglas za sekretaricu Cvee za sekretariin sto Nedeljna plata za sekretaricu Parfem za sekretaricu Slatkii za enu Ruak za sekretaricu i mene Nedeljna plata za sekretaricu Bingo za enu i mene Pozorite za sekretaricu i mene Slatkii za enu Plata za Dorin Pozorite i veera za D i mene Klinika u ul. Harli Bunda za enu Oglas za sekretara .50 .80 30.00$ 6.50$ .10 9.45$ 35.00$ 1.00$ 6.00$ .10 40.00$ 20.00$ 150.00$ 700.00$ .50

Pravite beleke. Napravite mali dnevnik svog uma i videete krugove i ti krugovi se kreu. Dobro je voditi dnevnik, ali napravite ga za sebe, a ne da ga ita neko drugi. Zatim gledajte u njega, posmatrajte, i videete - isti obrazac se stalno iznova peni, izbija na povrinu. To je isto traenje ivota jer se u njemu ne deava nita novo. Istina je uvek nova, a um je uvek star. Zbog toga se um i istina nikada ne sreu. Um je uvek od prolosti, istina je uvek od sadanjosti. Z a t o se um i istina nikada ne sreu. Um je ono to ve poznajete; istina je ono to tek treba da spoznate. Um je poznato, a istina je neznano ili nepoznato. Um je samo zapis svega to se dogodilo. Um nije avantura, istina je avantura. Ima jedna stara poslovica koja kae, "Nema nieg novog pod kapom nebeskom." A k o mislite na um, poslovica je tana. Ako, meutim, mislite na istinu, poslovica je potpuno pogrena. Zatim, postoji i druga poslovica - koja je istinita - koja glasi, "Nema nieg starog pod kapom nebeskom." Sve je apsolutno svee i novo - kao novi list koji se rada na drvetu. Zato Isus kae svojim uenicima, "Ako ne postanete kao mala deca, neete moi da uete u moje Kraljevstvo Boije."17

DAN6 VANS VOKO DAN6

U m j e vrlo promuuran i domiljat, ali nije inteligentan. Inteli gencija je osobina svesnosti, a promuurnost i domiljatost samo su zamena za inteligenciju. Tako um nastavlja da izvodi promuurne trikove i tom promuurnou, sam biva zarobljen. Gubi se u sopstvenoj promuurnosti i domiljatosti. Zapamtite ovo - neete poslati inteligentni postajui promuurni, postaete inteligentni bi vajui svesniji. Promuurnost ne mora obavezno da bude znak inteli gencije. ak i glupi ljudi mogu da budu promuurni. Promuurnost potie od iskustva: radei stvari mnogo puta, uite. Um postaje nalik raunam - svako iskustvo se pohranjuje u njega i on ui i sakuplja znanje i nastavlja da to znanje koristi. Inteligencija poseduje sasvim drugaiju osobinu: ona nema ni kakve veze sa iskustvom, ona je povezana sa svesnou. Domiljatost potie od iskustva; inteligencija dolazi od svesnosti. Zato stari ljudi postaju vrlo domiljati... a hipiji su u pravu kada kau da nikada ne treba verovati osobi starijoj od trideset. Jer do tog uzrasta ovek postaje domiljat, naue se trikovi i metode ovog sveta. Ali dete je inteligentno jer je ono budnije, budno uz vie ozarenosti. Posmatrajte kako dete neto gleda. Ako gleda pua, samo posmatrajte - koliko je budno, kako je sasvim u trenutku. Kao da se pretvorilo samo u oi; itavo bie mu se izliva kroz oi. Dete je inteligentno, a starac postaje promuuran i domiljat Dete nema nikavo iskustvo i ne moe da koristi prolost. Mora da se suoi sa sadanjou. Celokupan stav zena je da ponovo morate da postanete dete; morate da doete do drugog detinjstva u kome odbacujete sva iskustva. Um je samo naziv za svu nagomilanu prolost. Um zapravo nije poseban entitet, samo gomila prolosti. Ako je razvejete, ako se praina prolosti ukloni sa ogledala vaeg bia, postaete inteli gentni. A jedino inteligencija moe da spozna istinu. Nakon zavrenog predavanja student je upitao Hegela, "Pro fesore Hegel, ja sam zbunjen vaim uenjem zato to stvarnost izgleda sasvim drugaije. Hegel je odgovorio, "Dragi moj prijatelju, tim gore po stvarnost" Z e n nije filozofija, jer filozofija podrazumeva vesnu doktrinu o stvarnosti. Z e n je isti susret sa stvarnou. U njemu nema dok trine, nema filozofije, nema svetih spisa. To je samo direktan susret

NIKADA SI Ni PMVARAJ, AK NI U P06LIDU LOBANJA

sa stvarnou. Svi spisi pripadaju umu, kao to su i sve doktrine samo pametovanja uma. Um nastavlja da se tei stvaranjem filozofija koje poznaje. Izuzetno je teko ostali u neznanju zato to to veoma razbija ego. Otuda um stvara filozofije i daje vam izluziju znanja. Zen je put spoznaje, u njemu nema znanja. To je samo metod da se spozna, da se suoi, sretne - odmah, ovde-sada, direktno. To je direktna transmisija. Neki diplomata je upitao francuskog dravnika Klemonsoa ta misli o diplomatama. Klemonso mu je odgovorio, "Diplomate su ljudi koji reavaju probleme koje su stvorile druge diplomate." To je ono to rade i filozofi, a u tome je i sva funkcija uma. Um stvara problem, a onda nastoji da ga rei. Zen potpuno odbacuje itavu tu igru. On nije igra uma. Zen kae da nema problema koje treba resiti i nema reenja koja treba doneti jer, pre svega, ne postoje problemi. Zen govori da nikada nije bilo problema u bivanju. To varljivi um prvo stvori probleme, i naravno, kada imate problem, morate da ga reavate. Tako on stvara i reenja. Problem je laan, pa kako onda moete da pronaete pravo reenje za lani problem? Reenje je takoe lano. Onda reenje proizvodi deset novih problema - i to se tako produava dalje. Stvorene su filozofije nad filozofijama i sve su prazne, sve besmislene, sve nepot pune. Z e n je apsolutno protiv filozofiranja zato stoje zen protiv uma.

A sada, ova zen pria. Uitelja Fugaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak bio jc i najstroi, kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Zen je strog. To je vrlo tegoban put. To nije igra za igranje, to je igranje s vatrom. Kada jednom uete u svet zena, nikada vie neete biti isti. Biete sasvim preobraeni, u tolikoj meri da neete moi da se prepoznate. Onaj ko ulazi u svet zena i onaj ko izlazi su dva sasvim19

DANG DANG DOKO DANG

razliita bia. Tu nema kontinuiteta, gubite povezanost sa svojom prolou. Sav kontinuitet potie od uma; celokupan identitet je od uma; sva imena i forme su od uma. Kada se odbaci um, iznenada se prekida vaa veza sa prolou - ne samo sa prolou, odvezujete se od vremena. To je sva tajna zena: odvezati se od vremena. Tada se povezujete sa venou. A venost je sada-ovde; venost ne poznaje prolost, sadanjost, ni budunost; venost je ista sadanjost. Vreme ne zna za sadanjost - vreme je prolost i budunost. Obino mislimo da je vreme podeljeno u tri kategorije: prolost, sadanjost i budunost. To je apsolutno pogreno. Vreme jc podeljeno samo u dve kate gorije: prolost i budunost. Sadanjost uopte nije deo vremena. Samo posmatrajte, samo gledajte. Kada je sadanjost? U trenutku kada prepoznate da je ovo sadanjost, to jc ve prolost. Onog trena kada kaete, "Da, ovo je sadanjost," ona je ve prola, ona je prolost. Ili ako kaete, "Ovo e biti sadanjost," to je ipak jo uvek budunost. Ne moete da prepoznate sadanjost, ne moete da dodirnete sadanjost, ne moete da nagovestite sadanjost. U svetu vremena ne postoji sadanjost. Kada pogledate na sat, on se vepomerio, ne staje ni za trenutak. Dok ste ga gledali, i tada se kretao. To je Heraklit mislio kada je rekao, "Ne moete dva puta zagaziti u istu reku". Reka protie. Tu je prolost, tu je budunost, i budunost se neprekidno pretvara u prolost. Nijednog jedinog trenutka tu nema sadanjosti, nijednog jedinog trenutka se sat ne zaustavlja, nijednog trenutka reka ne staje. Heraklit je u pravu. Ne moete dva puta da zagazite u istu reku. Jedan od njegovih uenika mu se obratio, "Uitelju, probao sam, ima pravo. Ali, hteo bih da dodam jo neto - ne moe nijednom da zagazi u istu reku." Ba tako stvari stoje. Kada dotaknete reku, kada vam stopalo dodirne vodu, reka protie. Kada ga za pedalj uronite u reku, reka tee. Kada ga dva pedlja uronite u vodu, reka tee. Dok doete do dna, reka je ve toliko potekla da ne moete da kaete ni da ste makar jednom zagazili u istu reku. U vremenu nema sadanjosti; sadanjost nije deo vremena. Sadanjost je deo venosti. Sadanjost podrazumeva sada, a sada ne zna ni za prolost ni za budunost. Kada se jednom odvojite od uma, odvojili ste se od vremena, a vreme i prostor su zajedno.20

NIKADA Si Ni PRETVARAJ, AK NI U POSUDU LOBANJA

Ajntajn je u ovom veku otkrio da vreme i protor nisu odvojeni jedno od drugog; oni su jedno, ili dva aspekta jedne stvari. Zato je on sve to nazvao prostor-vreme ("spatio-time"), kako bi istakao da vreme nije nita drugo do etvrta dimenzija prostora. Ako nestane vreme, nestae i prostor. Dakle, ovek koji ode izvan uma je izvan vremena i prostora. On jeste, ali ne moete da kaete gde; on jeste, ali ne moete da kaete kada. Kada i gde sasvim nestaju. On jednostavno jeste, bez ikakve definicije gde i kada. To je ono stoje Buda nazvao prosvetljenje. To je sloboda, apsolutna sloboda. Nita vas ne ograniava. Put je, meutim, vrlo strog. Tako mora da bude jer je to na izvestan nain konano samoubislvo. Ispadate iz uma, ispadate iz vremena, ispadate iz prostora. Svet koji ste do sada poznavali nestaje, i neto sasvim novo, to ne moete da definiete, pojavljuje vam se u svesti. Uitelja Fttgaia smatrae vrlo mudrim i plemenitim, ipak bio je i najstroi ... Uitelj zena mora da bude strog jer on pokuava da te ubije. Ba pre neki dan dola mije jedna ena sannvasinpa sam je pitao koliko ostaje ovde. Odgovorila je da e ostati tri meseca. Tada sam rekao, "U redu, to e biti dovoljno da te ubijem." Ona je uzviknula, "ta?!" Ali sada je razumela smisao - sprema se da umre. ...kako prema sebi, tako i prema svojim uenicima. Otiao je u planine da sedi u Zenit. Zen naprosto znai sedeti. U japanskom postoji itava re "zazen". To znai sedeti u tiini ne radei nita. Sav rad potie od uma. Kad god neto radite, um dolazi na svet. Uvek kada neto elite da uradite, um odmah poinje da planira. ak i sa samom zamisli o radu poinjete da ulivate energiju u um. Zen znai samo sedeti. Ne raditi nita, ak ne meditirati... jer kada se meditira, kroz zadnja vrata delovanje ponovo ulazi. Zen jednostavno kae, sedi i ne ini nita. Nemoj da razmilja u okvirima delovanja, ve u okvirima bivanja. Jednostavno budi. Zato sledbenik zena godinama samo sedi. To je najtee na svetu, i mogu da osetim da ete vi to razumeti. To je najtee na svetu - samo sedeti. Voleli21

DANG DANG DOKO DANG

biste neto da radile jer vas to neto ini zaokupljenim, pa nastavljate da mislite kako neto radite, kako jeste neko. A tako makar nikada nemate priliku da se suoite sa sobom. Va rad je bekstvo od sebe, tako da se nikada ne suoite, da se nikada ne sretnete sa svojim biem. Nastavljate da izbegavate. Z a t o ljudi i dalje rade hiljadu i jednu stvar, od kojih su mnoge apsolutno nepotrebne. Ne da su nepotrebne, ve im mnoge od njih samo stvaraju neprilike. Pomislite na sebe. ta ste to uradili? Stvorili ste pakao oko sebe, ali i dalje nastavljate da radite. Ljudi mi dolaze i zapitkuju: "Na ta da meditiramo? Koju mantru da pevamo?" A ako ja kaem, "Nita, samo sedite, Okrenite se prema zidu i samo sedite u tiini, pustite da vreme prolazi i ne inite nita. Stvari e se srediti same od sebe. Samo sedite. Jer ako se umeate, jo vie ete sve zapetljati. Molim vas, samo sedite na obali. Pustite reku da tee", oni e rei, "Ali, kako ovek moe da sedi i ne radi nita? Daj nam bar neku mantru da je iznutra ponavljamo. Ako spolja nema nikakve aktivnosti, daj nam onda neku unutarnju ak tivnost." Zbog toga je u Americi Maharishi Mahesh Yogi na neki nain privlaan. Transcendentalna meditacija nije nita drugo do premetanje aktivnosti spolja ka unutra. Ameriki um je gotovo neurotian. Neto mora da se radi. Ako ne radite nita, gubite vreme. Radite neto! Nije vano ta, ali radite neto. Govor i aktivnost i nasilje - radi neto, nastavi da radi, nastavi da se kree, brzo, brzo. E sad, ako kaete, "Nemoj nita da radi, sedi u tiini," to izgleda gotovo nemogue. Kako da se sedi u tiini? "Daj nam neku unutarnju aktivnost." Z a t o se daje mantra, pa vi iznutra ponavljate, "Aum, aum, aum; Ram, R a m , Ram," - bilo staje u redu. Bilo kakva abrakadabra. Moete sami da sastavite vlastitu mantru, moete sami da stvorite svoje: "Bla, bla, bla!" To e vam pruiti istu tiinu i spokoj kao bilo koja transcendentalna meditacija. Neka unutranja aktivnost i oseate se dobro. Z e n nema mantre. Z e n nije transcendentalna meditacija. To je neto najtee to je ovek ikada pokuao ... ne initi nita, zazen, samo sedeti. Neverovatno je da bi ponekad neki sledbenik zena sedeo dvade set godina ne inei nita - a potom se pojavila svellost. Sve je u njemu postalo tako tiho, ni treptaja energije, nikakvog zauzimanja,22

NIKADA

Si Ni

PRiTVAPAJ.

AK NI

U POSUDU LOSANJA

niega. Bio je skoro mrtav jer su sve aktivnosti nestale. Tada se ovek suoava sa svojim biem, tada dolazi do spoznaje koje. U m j e aktivnost. Ako je potrebno odbaciti um, mora da se odbaci aktivnost. Otiao je u planina da sedi u enu. Zivco jc u peini, a kada bi ogladnco, odlazio je u selo i sakupljao otpatke. Jedino je zbog neto ostataka hrane silazio u selo, inae je sedeo u svojoj peini ne radei nita. O n o za ime tragate ve je u vama. Ali previe ste zauzeti drugim stvarima, pa ne moete da upadnete u to. Kada prestane svaka aktivnost, nestaje svo prianjanje. Ne moete da prianjate ni za ta, samo upadate sve vie i vie i vie. Vae nevolje se javljaju zato to previe udite za aktivnou. Da li ste ikada uli za nekoga kome je zadavalo muke "iznutra"? "Iznutra" nikada nije nikoga muilo. To "iznutra", unutarnje, sama sr vaeg bia, dostupno vam je upravo u ovom trenutku, ali vi niste dostupni njemu. Stojite okrenuti mu leima. Aktivnost je samar, aktivnost je svet; kada ljudi zena kau da se napusti svet, ne misle da napustite kuu, porodicu, pijacu, misle da napustite vezanost za aktivnost. ak i kada morate neto da uradite, uinite to vrlo pasivno. Iznutra se zazen nastavlja; iznutra i dalje sedite, samo se spolja kreete. Ako jedete, jedite, ali iznutra ostajete da sedite. Malo po malo postie se taj unutranji poloaj - kada je mogue obavljati poslove a ipak biti bez aktivnosti. Taoisti to zovu wu wei, akcija bez akcije. Kada jednom znate kako da iznutra sedite, moete da radite, to onda nee biti smetnja. Treba, meutim, prvo doi do korena, do temelja, do centra. Jednoga dana, monah po imenu Bundo, privuen Fungaijevoni strogou, svratio je do peine i zamolio da tu provede no. Uitelj je izgledao srean to moe da ga primi, i narednog jutra mu jc spremio pirinanu kau. Nemajui jo jednu iniju, izaao je napolje i vratio se sa lobanjom

23

DANG DAN6 DOKO DANG

koju je naao pored nekog groba. Napunio ju je kaom i ponudio Bundu. Gost je odbio da jc takne, i zurio je u Tungaia kao da je ovaj siao s uma. Moete da poludite na dva naina. Jedan je pogrean, a drugi ispravan. Moete da poludite ako se potpuno izgubile u sopstvenom umu. Tada ste istrgnuti iz svog bia. Drugima moete i da ne izgledate ludi, meutim biete ludi. Drugima se moda neete initi ludi jer su i oni ludi poput vas. Ova zemlja je velika ludnica. Nor malno je da su svi ludi; u stvari, gotovo daje nenormalno ne biti lud. Ljudi se razlikuju u stepenima, ali su svi ludi. A kada vam psihijatri pomau da budete normalni, samo vas vraaju na nivo drutvenog ludila, dovode vas na legalno doputen nivo. Istupili ste malo izvan drutvenih granica, te vas oni vraaju nazad. To je ono to se naziva ponovno prilagodavanje, Ali, mogue je poludeti i na drugi nain, na pravi nain. Mogue je ispasti iz uma i upasti u unutarnju tiinu, u unutarnje bezmilje, unutarnju prazninu. Takav ovek e odmah izgledati lud. Ako po gledate u oi oveka koji je dosegao zazen, prepaete se. Njegove oi bie nalik provaliji, bez dna; izbegavaete njegove oi. Njegove oi bie prazne. Gledae u vas, a opet i nee gledati u vas. Oi e mu biti prazne, a vi e te smatrati daje poludeo. V neku ruku, on jc otiao izvan uma, a otii izvan uma znai poludeti. Z a t o su svi veliki ljudi kao to su Isus ili Buda ili Mansur, svojim savremenicima izgledali ludi. Kada je Isus razapet na krst, razapet je kao neurotik koji je pravio nevolje, koji je siao s uma. Razapet je kao jedan od najopasnijih kriminalaca. Kada je Sokrat otrovan, otrovanje zatoto je na neki nain bio lud. Vodio je idruge u ludilo. Drutvo se uvek plailo ljudi koji dosegnu zazen jer je njihova privlanost velika, ali im je ponaanje nerazumljivo. Njihovo ponaanje mora da bude neshvatljivo jer oni funkeioniu iz centra koji je sasvim drugaiji od naeg. Za oveka zazena nema razlike izmeu lobanje i inije. Lobanja je napravljena od zemlje ba kao i inija. Sve lobanje e se vremenom pretvoriti u zemlju, a onda moete da napravite iniju od zemlje i to vam nee smetati. Ako vam, meutim, donesu lobanju, neete moi ni da je taknete; piti, jesti iz nje izazivae vam muninu, terae vas na povraanje. Nemogue.24

NIKADA SC NI PRITVARAJ.

AK NI

U POSUDU LOBANJA

Ali za oveka zazena dogodilo se unutarnje - sve je isto. To je ista stvarnost u razliitim oblicima. Od istog zlata moete da napravite ovaj ili onaj ukras, nije bitno. To je ista stvarnost koja postaje lobanja, i ista stvarnost koja postaje inija. Dakle, u emu je razlika? ovek koji je duboko u sebi zna da se itava stvarnost sastoji od jedne osnovne sile, to je jedna energija ak i ako uzima razliite oblike, A onaj ovek nije mogao da dodirne lobanju, nije mogao da veruje da neko moe da ponudi lobanju umesto inije. O emu je on razmiljao? Njegov um je ispredao i ikao, "Ovo je lobanja nekog oveka." Ta ideja, sama ta zamisao je bila muna. Mislio je da je Fungai poludeo. Na to se Fungai razbesueo i udarcima ga izbacio iz peine. "Budalo!" vikao je za njim. "Kako ti, sa tim svojim svetovniin poimanjem prljavtine i istote, moe sebe da smatra budistom?" Sva predubeenja potiu od uma. Rei daje neto lepo, a neto runo je iz uma. U sutini, nita nije lepo i nita nije runo. Ako nestane um, ta e onda biti lepo, a ta runo? Svianje i nesvianje potiu iz uma. Pomislite samo na svet. ovek je nestao, dolo je do treeg svetskog rata i ovek je nestao. Zemlja e ostati ista. Cvee e cvetati, ali hoe li biti lepo? Bie naprosto ono to je, ni lepo, ni runo. Sve e biti ono to jeste, ali nee postojati vrednovanje svega toga jer je nestao onaj koji vrednuje. Um oveka koji je dosegao zazen je nestao. On vie nije ovek, jer su nestali svi njegovi koncepti, vrednosti, stavovi, predrasude. Sada gleda bez ikakvih predrasuda, bez za i protiv. Samo gleda. Oi su mu prazne jer nema ta da projektuje. Tada se stvari javljaju na sasvim drugaiji nain. Obinim ljudima e, meutim, izgledati skoro lud jer ludilo podrazumeva nekog ko je siao s uma. U stvari on jeste siao s uma - ali je uao u svoje bie. Dakle, postoje dve vrste ludila: moete da siete s uma i ne budete u svom biu, tada niste zdravi; moete da sidete s uma i 25

VANS VANS DOKO VANS

budete u svom biu, a tada postiete istinsko zdravlje. Postajete celoviti, postajete posveeni. "Budalo!" vikao je za njim. "Kako ti, sa tim svojim svetoviiim poimanjem prljnvline i istotc, moe sebe da smatra budistom?" Um pravi razlike; nerazlikovanje je od ne-uma. 1-ugai je pokuao da stvori priliku za tog sirotana. ovek ju je propustio. Fuga i je proizveo sredstvo za buenje tog oveka. Jako ga je uzdrmao, da bi ga izvukao iz njegovih snova o svianjima i nesvianjima, istoi i prljavtini, lepoti i rugobi, dobrom i loem. Sav napor je bio da bi se unitio njegov um, jer se sav budizam sastoji samo u tome - kako unititi um. Pria se da je j e d a n Uitelj zena u mladosti, kao uenik nekog drugog Uitelja, mesecima neprestano naporno meditirao. Jednoga dana doao je Uitelj, seo ipred njega sa ciglom i poeo da je tare o kamen. To je proizvodilo uznemirujui zvuk koji je ometao mladog uenika. Besan, mladi ga je najzad upitao, "ta to radi?" Uitelj je odgovorio, "Pokuavam da napravim ogledalo." Uenik ree, "Jesi li poludeo? Glaanjem cigle, ne moe da se napravi ogledalo. Moe da je glaa ceo ivot. Tako se ne prave ogledala." A Uitelj je rekao, "Onda nemam ta da ti kaem. Ti pokuava da uglaa svoj um. Ogledala se ne prave ni tako. Ja odbacujem ovu ciglu - pogledaj - to isto uradi i ti." Odbacite um. Ne treba uglaavati um, preoblikovati ga i initi ga sve bistrijim. Ne treba menjati um, treba ga potpuno odbaciti. Budizam je napor da se potpuno odbaci um. Ali kako odbacili um? A k o nastavite da mislite - svianja, nesvianja, predrasude, to je dobro, ono je loe - ne moete da odbacite um, jer um razluuje, pravi razlike, deli i svrstava u kategorije. Sve kategorije potiu od uma. Z a t o budisti ne kau da je Bog dobar, a avo lo, jer za budiste i Bog i avo potiu od uma - dobro i loe. Otuda budisti ne kau da izaberete raj, a izbegavate pakao jer govore da su oba od uma - raj i pakao. Odbacite sav um. Odbacivanjem uma, odbacuju se sve razlike i vi bivate u dubokoj, nepodeljenoj stvarnosti.26

NIKADA St NI PRITVARAJ, AK NI U POSUDU LOBANJA

To je ono to je istina. To nije Bog, to nije avo; to nije svetlost; nije ni tama - to prevazilazi oboje.

Nekoliko meseci kasnije doe da ga poseti uitelj Tetsgyu i ree mu da smatra velikom tetom to je napustio svet. Fungai se nasmeja i ree: "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bonzai, teko je tada postati istinski budista." Lako je napustiti svet, vrlo je lako odrei se. Svaka kukavica to moe. Lako je pobei od sveta, ali bekstvo nije preobraaj. Vrlo je lako sedeti spolja kao bonzai - moete da postanete kip, da se uopte ne pomerate - ali pravi problem je odbaciti kretnje uma, unutranji rad uma. Spolja gledano moete da sedite u tiini, ali ako se unu tranji mete nastavlja, niste budista. Budista je n e k o ko je postao Buda, ko je dosegao prosvetljenje. To se dogaa samo kada je unutarnje kretanje prestalo, kada um vie nije gospodar. Kada vama vie ne upravlja um, kada vas vie ne kontrolie, kada je um samo mehanizam - ako vam je potreban, koristite ga, inae ostavljate ga na stranu - slobodni ste od uma, postigli ste vlast nad sobom. Lako je promeniti se spolja, prava promena mora da se dogodi iznutra. Upamtite to. Koristite spoljanje da pomogne unutranjem da se promeni, ali nikada nemojte verovati daje spoljanja promena sve. Sedite u tiini, jer e vam sedei poloaj pomoi. Kada telo sedi potpuno nepomino, to pomae umu da se opusti, jer telo i um nisu odvojeni - oni su jedno. Ti nisi ni telo, ni um, ti si teloum. Ti si psihosomatski, tako da sve to se dogaa u telu ima suptilne vibracije u umu, a sve to se dogaa u umu stie do tela. Eto kako kada uzmete alkohol um postane pijan. Alkohol odlazi u telo, ali to utie na um. Ako uzimate LSD ili marihuanu ili neku drugu drogu, to utie na um. Vi to unosite u telo, ubrizgavate u telo, a to dospeva do uma. Ili, ako trenirate um, ako diciplinujete um, to takode dopire do tela. A k o vam je um srean, ako ste ga obuili... Na primer, postoje pozitivne filozofije Emila Kuea: nastavite da se autohipnotiete, da sebi sugeriete, "Iz dana u dana sam sve bolji i27

VANS, VANS, VOKO VANS

postajem sve saoseajniji, neniji, ispunjeniji ljubavlju." Ako to nas tavite da ponavljate neprekidno, suptilna misao e se usaditi u um i uticae na telo. Otuda mnoge bolesti mogu da se izlee hipnozom jer, kao pivo, one mogu da budu samo sugestije, a ne i stvarne bolesti. Od sto bolesti, gotovo sedamdest i pet su samo mentalne, ali utiu na telo. Ako ih um unosi, ako je um zaraen, onda pre ili kasnije telo sledi. Telo i um su jedno, i sve ono to utie na jedno, utie i na drago. Oni su uporedni, teku zajedno. Izmeu njih se odrava duboka suptilna ravnotea. Prema tome, ne kaem da ne koristite spoljanje - morate da ga koristite, ali nemojte da mislite da je to sve. Koristite spoljanje da promenite unutranje. Tada neete postati samo bonzai, neete biti samo kip, postaete pravi Buda. Zen tragalac je doao kod jednog Uitelja i rekao mu: "Doao sam iz velike daljine, preao sam na hiljade milja da bih doao pred tvoja stopala." Uitelj ga je upitao: "Zbog ega? ta hoe?" ovek je odgovorio: "Zeleo bih da postanem Buda." Majstor mu ree: "Odlazi odavde! Ovde ve imamo isuvie Buda." Uitelj je iveo u hramu koji se zvao "Hram hiljadu i jednog Bude." T a m o je bila hiljadu ijedna statua Bude. Z a t o je on rekao, "Odlazi odavde! Odmah da si otiao. Umorni smo. Ovde ve imamo hiljadu i jednog Budu, ne treba nam nijedan vie. Ali, ako hoe da postane ono to jesi, moe da doe." Zapamtite, Z e n nije oponaanje. Nijedan Uitelj zena ne moe ni da zamisli da napie knjigu kao to je knjiga Tomasa Kampusa, "Imitacija Hrista." Sam naslov bi bio ismejan. Prava religija nije imitacija nikog drugog, ona je traganje za pronalaenjem vlastitog, autentinog sopstva, onoga ko ste. Dakle, samo spoljanja disciplina ne pomae; spoljanja disciplina moe da se koristi kao sredstvo, ali ona nije cilj. Zato zapamtite da ono sutinsko mora da se dogodi u vama. "O, vrlo je lako napustiti svet i postati bonzai, teko je tada postati istinski budista."

28

NIKADA

SI NC

PRITVARAJ,

(AK NI

U POSUDU

LOBANJA

Uvek je teko postati istinski lirianin, istinski musliman, istin ski hindus, istinski budista, istinski siik, jer teko je postati istinit. ovek je opsenar. On neprestano sebe obmanjuje. Mnogo je lake postati neko, pretvarati se da si neko; mnogo je lake imitirati nekoga, nego biti. Biti je naporno. Mora e da prode kroz mnoge vatre; moraces da prode kroz mnoga umiranja i ponovna raanja; morae da prode kroz veliku revoluciju, totalnu promenu. To je teko. Veoma je lako pretvarati se, vrlo je lako biti tobonji. itav svet je pun toboe religioznih ljudi. Oni idu u crkve, idu u damije, mole se, pretvaraju se da meditiraju, ali ovek se prosio udi. Koga to oni obmanjuju? Varaju sami sebe i nikog drugog. To morate da zapamtite jer vi ste na putu. ovde ste kao tragaoci. Najvea zamka za tragaoca je da postane rtva samoobmane; to ne kola puno, a lii na preicu. Nikada nemojte da se pretvarate. Kada se pretvaranje jednom uvue u vas, povukli ste pogrean potez i bie vam vrlo teko da doprete do ma koje stvarnosti. Jednoga dana moraete da se vratite, jer sve dok ne odbacite to pretvaranje, nikada neete napredovati. Na primer. Ako imate dvadeset i pet godina i pretvarate se i nastavile da se pretvarate sve do pedesete, pa tada shvatite da je u dvadeset i petoj dolo do pretvaranja, moraete da se vratite i to ponitite. Moraete ponovo da proivite tih dvadeset i pet godina. Stvoriete nepotrebnu komplikaciju, a ivot je ve isuvie zamren. Ako se ne vratite i ne odbacite taj sloj pretvaranja od dvadeset i pete godine, itava kua e vam biti na pogrenom temelju. To je smisao primalne terapije: morate da se vratite, da odete unazad. Uvek kada neto pode, morate ponovo da preete put, da doete do odreenog mesta, odveete taj vor i ponovo krenete. Zato nemojte da stvarate nepotrebnu zamrenost. Ovde ste sa mnom - u p a m t i t e jedno: ne pretvarajte se, jer neete prevarili nikoga, osim sebe. Nemojte da postanete bonzai. Istina mora da se zaslui. Ona nije jeftina i do nje nema preice, itao sam priu o uvenom rabinu Hasidu. On je sledeu priu priao svojim uenicima. Bio jednom jedan vrlo glup ovek. Kada bi ujutru ustao bilo bi mu toliko teko da pronae svoju odeu, da je nou oklevao da zaspi zbog pomisli na muke koje ga ekaju po buenju.29

VANS

VANS

POKO VANS

Jedne veeri je najzad uloio veliki napor, uzeo je papir i olovku i dok se skidao, zapisivao je gde je tano ostavio sve to je imao na sebi. Sledeeg jutra, vrlo zadovoljan sobom, uzeo je cedulju i proitao: "Kapa" - eno je tamo. Stavio ju je na glavu. "Pantalone" evo tu lee. Obukao ih je. Tako se to nastavilo sve dok se nije sasvim obukao. "Sve je ovo sasvim kako treba, ali gde sam sada ja? ", upitao se preneraeno. "Gde sam za ime sveta ja?" ' E t o , tako je to i sa nama," rekao je rabin svojim uenicima. Zapamtite, moete da se obuete kao sannyasini; moete da budete u odorama oker boje, ali nema neke razlike ako ne znate gde ste, ako ne znate ko ste. Moete lepo da se obuete kao sannyasini, ali to vam nee mnogo pomoi. Zato nemojte da verujete u jeftine stvari. To jeste.u izvesnoj meri, velika pomo - to je znak da ste postali sauuyasini, pokazatelj da ste spremni da doete do sebe, to je veliki pokazatelj da ste spremni da poete u nepoznato, u neblisko, to e stvoriti veliku razliku - ali nemojte to da shvatite kao sve. To je samo poetak putovanja, a ne kraj. Jedan veliki pesnik, R o b e r t Frost, je govorio: " Dva puta se odmjaju u umi, poao sam onim manje korienim i u tome je bila sva razlika." Sa mnom ste odabrali put kojim ljudi obino ne idu, kojim veina, gomile, mase, ne idu. To e napraviti veliku razliku, ali to je samo poetak. Akraj je veoma daleko i bie potrebno mnogo napora, mnogo discipline, p u n o unutranjeg preobraaja. A niko drugi to ne moe da uradi za vas. M o r a t e da ivite za sebe, niko drugi ne moe da ivi na vaem mestu. Vi morate da volite i morate da umrete, niko drugi to ne moe da uini za vas. ivot je u sutini individualan. Sve ono to ima smisla, sve stoje znaajno, morate da uradite sami. Ono to mogu da urade sluge je nebitno; ono to mogu svetenici je nevano. Morate sami sebe da dovedete do ovog preobraaja. Bie naporno, ali prihvatite to kao izazov. D o b r o je to je p u t teak jer gde bismo inae potvrdili svoju duu? G d e bismo potvrdili svoju iskristalisanu duu? Ovaj izazov je blagoslov. Ali nikada ne pokuavajte da se pretvarate.

30

MAGIJA BEZ MAGIJE

12. jun 1976.

OO ODGOVARA NA PITANJA

Prvo pitanje: Dok smo jue sedeli u zazenu, osetio sam da me neto udarilo slapom po glavi, a Pradeepa me tada nije udario. Takode sam danas u toku predavanja dva puta udaren u glavu, a da mi niko od onih koji su zadueni za udaranje tapom nije bio blizu. Je lito magija bez magije? To je puka uobrazilja, a na putu meditacije uobrazilja je najvea zamka. Budi toga svestan. Moe da zamilja toliko duboko i da tako silno veruje svojoj mati, da ti se ona uini stvarnijom od stvarnog. Mata je mona sila. Na putu meditacije, mata je prepreka; na putu ljubavi, mata je pomo. Na putu ljubavi, mata se koristi kao sredstvo: kae ti se da to intenzivnije i strastvenije zamilja. Na putu meditacije, meutim, ta ista stvar postaje prepreka. Mata naprosto znai da se neto vizuelno predstavlja, ali se u to unese toliko energije da to skoro postaje stvarnost. Svake noi sanjamo. Dok sanjamo, svaki san nam se ini stvaran. Doi u snu do spoznaje daje to san, znailo bi njegov kraj, tada bi se probudili. San moe da se nastavi samo ako verujete da je stvaran. A ak i veliki skeptici, sumnjala ili ljudi sa stavom naunika, i dalje veruju u no, veruju u svoje snove. Svakog jutra otkriva da je sve to samo mata, a ipak svake noi postaje njena rtva. Tako iznova, kako se san odvija, poinje da veruje u njega. Na putu meditacije moramo se oslobodithvladavine snova. Gurdijev je svojim uenicima govorio, "Ako niste u stanju da se u snu setite da je to san, nikada se neete probuditi. itav svet je san - s a n je lini svet, ovaj svet je zajedniki san. Ako ne moe da se probudi33

0AN6 VANS VOKO VANS

dok sanja, nee moi ni da se probudi dok si budan, jer je san tada vrlo veliki i ne stvara ga samo tvoja energija, ve energija svih ljudi. Bie teko. Ako nisi u stanju da dodedo spoznaje daje neto u tvom snu lano onda kada samo ti o tome odluuje i niko drugi ne moe da se u mesa ... To nije stvar nekog drugog. Nikog drugog nc moe da poiove u svoj san jer je on sasvim lian. Dogodilo se da su dva pacijenta istog psihoanalitiara pokuala da ga prevare. Bio je prvi april, pa je to bilo sasvim u skladu sa prilikom. Odluili su da sledeeg dana odu i psihijatru ispriaju, svaki za sebe, isti san - dogovorili su detalje sna - pa da posmatraju njegovu reakciju. Nemogue- je da zajedno sanjale isti san, dve osobe nikada nisu sanjale isti san zajedno, pa su eleli da ga zaprepaste. Prvi je ispriao svoj san. Kada je otiao, doao je drugi i ispriao svoj san. Potom je ekao na neki nagovetaj psihijatrovog zaprepaenja ili iznenaenosti, ali on se uopte nije nimalo zaudio. Sluao je kao da to nije nita neobino, kao da je to uobiajeno, kao da se deava svaki dan. Govek ga je upitao: "Niste iznenaeni?" Psihijatar mu je odgovorio: "Ovo je trei put da ujem isti san." ovek ree: "Trei put? Ko jc bio trei?" Psihijatar se nasmejao i rekao, "Sa mnom ne moete da izvodite taj trik, jer ne postoje dve osobe koje mogu da sanjaju isti san. To je nemogue." To se ne dogaa jer sanje sasvim privatna stvar. Ne moete nikog drugog da pozovete u svoj san, ne moete da traite niije miljenje o svom snu - da li je istinit ili nije. To u potpunosti zavisi od vas. A ako ak ni u tome ne moe da se probudi, kako e moi da se probudi u ovoj velikoj mayi, velikoj iluziji koja je ovaj svet? Z a t o je Gurdijev govorio da je prvi napor probuditi se u snu i videti san kao san. Imao je nekoliko tehnika za buenje u snu. Svoje uenike je uio da svake noi, kada pou na spavanje, to dublje i strastvenije ponavljaju, "Kada ovaj put ponem da sanjam, podii u ruku i dodirnuti glavu. A im budem dotakao glavu, pojavie mi se seanje da je to san." Uenik bi mesecima mislio, davao auto-sugestije. Svake noi bi, dok pada u san, opet i iznova to ponavljao sa dubokom strau, tako da to ude u nesvesne slojeve uma. 34

MAGIJA

SU

MAGIJI

Kada to zade dublje od sna, jednog dana se dogodi; dok sanja, ruka se automatski podie do glave i ovek se sea da je to san. Meutim, u trenutku kada se seli da je to san, san naprosto nestaje, iezava. On jc budan dok spava, a san ga je napustio. Ako se desi da si budan u snu, ujutru se itav svet menja. To vie nije isti svet jer oi su ti sada bistre, postigao si izvesnu jasnou percepcije. Sada snovi ne mogu da te obmanu, sada vidi stvari onakve kakve su. Ne projektuje. uvaj se mate. Ti bi hteo da ti kaem da to jesam bio ja. Bio bi veoma ispunjen da sam te ja udario po glavi. Ljudi vole da veruju u uda; otuda se uda i deavaju, zato to ljudi vole da veruju. Oseaju se srcni verujui u svoje snove; nastavljaju da daju energiju svojim snovima. Tako si ti kroz mnoge i mnoge ivote iveo u svetu snova. Ni na koji nain neu da saraujem sa tobom. Bila je to puka mata, ti si to izmislio. A sada bi hteo i moju pomo. uo sam. Dok je rabin iz elma pripremao propoved uznemiravala ga je deja graja. Povikao je kroz prozor, ne bi li ih oterao, "Pourite dole na reku, tamo je strano vodeno udovite. Bljuje vatru, to je prava adaja." Deca otrae da vide ta se deava. Ljudi su ih sledili, gomila je bivala sve vea. Kada rabin vide gomilu koja juri, pitao je, "Kuda to svi idu?" "Dole na reku, tamo gde neko udovite bljuje vatru. To je runa zelena adaja." Rabin se pridruio jurnjavi. "Tario je da sam ja to izmislio," pomisli dahui. "Ipak, nikad se ne zna." Vi moete neto da stvorite, a ako-drugi ponu da veruju u to, poeete i sami da u to verujete. To je vaa uobrazilja. Ako kaem, "Da, to je istina," ti e odjednom da poveruje u to i mislie da si verovao u mene. Moju podrku si samo zamenio za svoj san. U m j e veliki laov, neprestano vas lae. uvajte se trikova uma. Jedna devojica je stalno lagala. Na dan sv. Bernarda dobila je na poklon psa, a otila je i svim susedima ispriala da je dobila lava. Majka ju je pozvala i rekla joj, "Kazala sam ti da ne lae. Idi gore i reci Bogu da ti je ao. Obeaj Bogu da vie nikada nee lagati." Devojica se popela na sprat i izgovorila svoje molitve, a onda se vratila dole. 35

VANS VANS VOKO VAN$

Majka je pitala, "Jesi li rekla Bogu da ti je ao?" Devojica je odgovorila, "Da, jesam, a Bog mi je kazao da je i njemu ponekad teko da razlikuje mog psa od lava." Eto, tako to ide dalje. Meutim, ja ti ni na koji nain neu pomoi, jer e svaki nagovetaj pomoi biti poguban po tebe. Na putu meditacije, na putu zena, sva mata mora da se izbegava. Mora da bude sasvim ravnoduan prema njoj. A to vie bude ulazio u meditaciju, uobrazilja e sve vie nastojali da ti skrene panju. To nije neka nova pojava, to se oduvek deava. Svi veliki meditanti sreli su se s tim. Budu je uznemiravao Mara. bog avola. Isusa je uznemiravao avo. Sufi mistike uznemi ravao je Satana. Ne postoji Satana, ni Mara, ni avo - pravi avo je u vaem umu, u mati. Pria se o hindu tragaocima koje, kada stignu pred zavrni in meditacije, uznemirava Indra. On im alje prelepe devojke, apsare, da im odvrate panju. Ali zato bi bilo ko uznemiravao te sirote svece? Z b o g ega? O n i nikome ne ine nita naao. Napustili su svet, sede pod drveem ili u himalajskim peinama, zato im slati prelepe devojke? Niko ne alje nikoga. Nema agencije koja se time bavi. Mata izvodi svoje poslednje trikove, a kada tvoja meditacija zae duboko, dublji slojevi mate se pokreu. Obino, kada nema meditacije, ivite na povrini u m a . Naravno da vam je tada i mata povrna. to se dublje kreete u meditaciji, to vam se otkrivaju sve dublji slojevi mate, koji bivaju sve stvarniji. Postae toliko stvarni, da neete moi ak ni da pomislite da je to samo mata. Tada ete moi i da dokaete da to nije mata. Na primer, ovaj sannyasin koji je dobio dva udarca, moe da vam pokae svoju glavu na kojoj ete pronai voruge. Tada e on rei, "Kako ovo moe da bude mata? Niko me nije udario, a voruge su tu?" Potom ete se raspitivati kod poznavalaca hipnoze, U dubokoj hipnozi, hipnotizer vam sugerie kako vam ruku stavlja u vatru, a ne stavlja nita - ali ruka biva opeena. ta se to desilo? Mata je naprosto silovito radila. Telo je takode p o d kontrolom imaginacije. Prema tome, ako mislite da ste lepi, postaete lepi. Ako mislite da ste runi, biete runi. Mata e dati oblik vaem telu. Odatle potie hodanje po vatri. Ako vam imaginacija duboko usadi da se neete opeci i da vas Bog titi, zaista se neete opeci.36

MAGIJA

ttl

MAGIJI

Moete da preete preko uarenog ugljevlja, a da se ne opeete. Ako vam sc, meutim, u umu pojavi i najmanja sumnja, odmah ete se opeci. Jer ta malena sumnja je pukotina u vaoj mati. Tada vas vie ne titi peat vae mate. Dakle, to dublje ulazite u meditaciju, igre vae uobrazilje bie sve dublje. Nekada e sc pojaviti kao apsare, prelepe deve koje pleu, izazivaju i zavode. Ponekad e to biti ogromna vatrena udovita to bljuju vatru. Okruic te bilo ta to moe da izmisli. A ako padne u tu zamku, ako makar i za tren zaboravi da je to samo mata, onda je ona unitila tvoje prodiranje u meditaciju. Ponovo si odbaen na povrinu. Tada e iznova morati da traga za putem. Zato, ako sedi u zazenu, kao to je rekao ovaj sannyasin, zapamti to. Ipak, to je dobar pokazatelj. To to tako duboko moe da zamilja pokazuje da ti meditacija ide u dubinu. to je meditacija dublja, dublja e biti i uobrazilja. Meditacija preovladava tek u poslednjem trenutku. Sve do tada, nastavlja se borba izmeu mate i meditacije. A mata je ponekad tako zanosna... Ova ba i nije tako prijatno matanje, dobio si dva udarca! Ti, meutim, eli da veruje u to, jer samo verovanje da su poela da ti se deavaju uda, sama pomisao da Uitelj ozbiljno radi na tebi, sama pomisao da nastavlja da te ini svesnim i da te udara po glavi im padne u san, izuzetno ispunjava tvoj ego. Mnogo je prekrasnih matarija - one e se pojavljivati. Ovee e padati po vama i moi ete skoro da ga omiriete. Mogue je da veoma duboko moete da zamislite da po vama padaju rue koje moete da miriete. To je u redu - ali, neko drugi ko bude proao pored vas, takoe e moi da pomirie te rue! Tada to biva izuzetno mono. To znai da vam mata nije samo pasivna, ve je postala aktivna. Matom stvara izvestan miris u svom telu. Tvoje telo sadri sve to i zemlja. Zemlja stvara ruu. Ako nema ruinog grma, ne moete osetiti miris rue u zemlji, tu nema mirisa. Ali, ako tu postavite ruin grm, jednog dana on iznenada procveta i pojavljuje se miris. Zemlja je u sebi nosila miris i ruin grm mu je pomogao da se ispolji. Tvoje telo je zemlja, u njemu je sve to postoji u zemlji. Ako ima ogromnu matu, ne samo da e ti mirisati, nego e i drugi moi da ose te miris rue. Ipak, to je samo mata. Tvoja mata je delovala ba kao i grm rue; pomogla je da se ispolji neto to je bilo skriveno u tebi.37

DANG DANG DOKO DANG

ovek jc zemlja. R e ovek potie od rei "humus". Humus znai zemlja. Hebrejska re "adam" potie od hebrejskog korena koji znai zemlja. .Stvoreni smo od zemlje, mi smo minijaturne zemlje. Nosimo sve to je skriveno u zemlji, to je i na potencijal. Kada matom pomognete svom potencijalu, on poinje da biva stvaran. Na putu meditacije, meutim, treba izbegavati ak i takva predivna iskustva. Jer kada jednom zadete u njih, zali ste u um, a sav napor je u tome kako da se odbaci um, kako se osloboditi uma. Kada ne bude bilo uma, biete potpuno odvojeni od tela - um je most, um vas spaja sa telom. Kada se odbaci um, postoji telo, zemlja i postojite vi, nebo - potpuno odvojene stvarnosti. Tada postajete svedok. Prema tome, ako ti se to ponovo desi - ta magija bez magije ako oseti udarac po glavi, ne obraaj panju na udarac, samo ostani svestan. Posmatraj. Da li je to stvarno ili nije. nije vano, ostani svedok. Jednostavno ostani posmatra, ni na koji nain nemoj da se u to uplie i to e ubrzo nestati. A kada naui tehniku za odbacivanje igara imaginacije, bie to od ogromne koristi. Jer to dublje bude ulazio u meditaciju, sve vie e ti se pojavljivati mata. Kroz tvoje bie e prolaziti sve jai talasi uobrazilje, a ti e morati da ostane svestan i budan. Ako ti je to teko, ako ti je nemogue, put meditacije nije za tebe. Za tebe je put ljubavi, put bhakti ili odanosti, na kome se mata ne izbegava nego se koristi. Tada sasvim zaboravi zazen, to nije put za tebe. Potpuno zaboravi Budu, Mahavira, taj put nije za tebe. Ui u svet Meere, aitanje, Muhameda. Udi u svet posveenosti. Upamti, neto moe da bude pomo na jednom putu, a prepreka na drugom. Na primer, tu su ine i voz ide po njima, one mu pomau, bez ina voz nee ii. Ako, meutim, ponete da vozite automobil po tim inama, nai ete se u nevolji. One pomau vozu, ali ne mogu da pomognu autu. Automobilu je potreban slobodniji put, vie slobode. Zato, zauvek zapamtite da o n o to je prepreka na jednom putu, ne mora da bude prepreka i na drugom. Ali ako izaberete zazen ... Mislim da e sannyasinu koji je postavio pitanje, put zazena biti od velike koristi jer takva mata za koju moe da poveruje da je istina, samo pokazuje da njegovo sedenje pomae. On se oputa u dublje slojeve svesti.Engl. human 3S

MAGIJA

BEZ MAGIJI

Drugo pitanje: Dok sam praklikovao zazen, samo sedenje, otkrio sam da sam poslao najvea budala na Zemlji. Ali, odjednom sam se selio izreke: Kada je neznanje blagoslov, ludost je bili mudar. Iako me je ta glupost uinila budalom, nikada nisam bio lako ispunjen kao sada. Zaljubio sam se u ovu zazen ludost. Traim tvoje blagoslove da ostanem budala zauvek. Da, postoji ludost koja je mudrost, postoji glupost koja je prosvetljena. Postoji ludost mudrih. Zastoje nazivati ludost? To je ludost u oima sveta, u oima svetovnih ljudi jer pripada drugaijem po druju. Ona nije deo sveta preraunavanja, pametovanja. Ona je bezazlena. Isus je liio na luaka. Lao Ce je takode liio na luaka. U Indiji postoji izraz za l u a k a - b u d d h u - k o j i potie od rei Buda (Buddha). Buda mora da je izgledao kao luak, mora da je strano liio na luaka, otuda izraz buddhu. Nekoga nazivamo buddhu, ako elimo da ga proglasimo idiotom. Buddhu znai budoliki. Buda mora da je liio na luaka kada se odrekao svog kraljevstva. Trebalo je da postane kralj, a postao je prosjak. Moete li da naete lueg oveka? Okruivale su ga najlepe ene, a pobegao je iz palate. Kakva ludost! Kada je Buda pobegao, kada se odrekao svega, nije ostao u oevom kraljevstvu jer bi ga oevi pijuni pratili i ponovo uhvatili. Odmah je napustio kraljevinu i otiao u drugo kraljevstvo. Taj drugi kralj je, meutim, bio prijatelj njegovog oca. Kada je kralj doao da se vidi s Budom i upitao ga, "Kakve to gluposti izvodi? Ako si ljut na oca, ne brini, doi u moju palatu. Oeni se mojom erkom i budi ovde kralj. Ako ima probleme sa ocem, zaboravi na to. Ja te volim ba kao i tvoj otac. On je moj stari prijatelj, a moje kraljevstvo nije nita manje od kraljevstva tvog oca. Zato doi! Ali, kakve ti to gluposti izvodi! Prosi po ulici? Ti nisi prosjak. Tvoja porodica je vekovima kraljevskog porekla."39

VANS VANS

VOKO VANS

Buda se nasmejao i rekao, "Koliko mi je poznato u mnogim ivotima sam bio prosjak. Ne znam za svoju porodicu, ali znam za sebe. Doao sam kroz svog oca, ali mu ne pripadam. On je bio samo prolaz." Da, ako odete dublje nego um. drugima ete poeti da liite na budalu - ak ete i sebi poeti da izgledate budalasto jer ele ispasti iz reda. To je znaenje rei "idiot" - o n a j ko poseduje sopstveni idiom ivljenja, sopstveni privatni stil ivota. To je znaenje rei "idiot". Kad biste imali svoj vlastiti jezik, niko ne bi mogao da vas razume. Tada bi ljudi rekli, "Zato govori kao idiot? To je nerazumljivo". Moete da koristite savren jezik sa sopstvenim kovanicama, ali ako nije optedrutven, ne moe da se prihvati kao jezik. Ako ti ivot ne pripada drutvu, nemogue je da te smatraju inteligentnim. Ljudi koji se smatraju inteligentnim su oni koji uestvuju u pacovskoj trci u ovom takmiarskom svetu, udei da jedni druge pokolju, trudei se da stignu do samog vrha, trudei se da postanu prvaci sveta. Isus kae da su blagosloveni krotki, oni koji se ne takmie; blagosloveni siromani, oni koji nemaju nita. Naravno da je on izrekao same besmislice. Da je Isus u pravu, svi politiari bi bili budale. Da je Isus u pravu, svi bogatai bi bili ludi. A ta je sa Aleksandrom Velikim? A k o je Aleksandar Veliki u pravu, naravno da je onda Isus luak. A izgleda da je Aleksandar Veliki u pravu jer gomila veruje u njega. Isus je usamljen, Lao Ce je usamljen, Uitelji zena su usamljeni - usamljenici, idioti, oni imaju sopstvene idiome. ive svoj ivot u skladu sa sopstvenim biem, nimalo se ne uzbuuju, ne ispunjavaju drutvene formalnosti. ive kao pojedinci, u lome je njihova ludost. Ne ive k a o prosti mehaniki delovi drutva, nisu roboti. Oni su iva bia. A k o si iv, ako si zaista iv i odie ivotom, izgledae kao luak; zato deca lie na lude. Starci lie na mudrace zato to su mrtvi, kruti - sav ivot je iscureo iz njih. ivi su tek da se tako kae. Moda su odavno umrli. uo sam za oveka koji je pred smrt sastavio testament. U njemu je stajalo, "Na m o m grobu napiite: Roen tad i t a d , u m r o sa trideset, sahranjen sa sedamdeset." Skoro da se uvek deava da ljudi umiru oko tridesete, a bivaju pokopani o k o sedamdesete. To je neto drugo; sahrana je jedno, a umiranje neto drugo. Kada drutvo sazna da ste mrtvi, to je neto drugo. 40

UA6IJA

m

MAGIJI

uo sam za svetenika - katolikog, naravno - koji je umro i tri dana nije mogao da shvati ta se to desilo. Onda je otiao u svoju crkvu i pokuao da stupi u vezu sa svojim naslednikom, pa mu je rekao, "Pazi. Umro sam, ali tri dana nisam mislio da sam mrtav poto sam vie bio mrtav dok sam bio iv. Oseao sam se vie iv, tako da nisam mislio da sam mrtav. Tri dana mije trebalo da shvatim da sam mrtav." Deca lie na lude, a Isus je rekao, "Sve dok niste kao malo dete, neete moi da uete u moje Kraljevstvo Boije." U stvari on kae, "Blagoslovene budale." Deca su luckasta, zato se svi trude da decu uine mudrom. Samo nastojanje da se uine mudrom ih jednostavno ubija. Malo po malo poinju da se plae ivota; tok ivota im je onemoguen sa svih strana, dozvoljeno im je da ive samo u veoma uzanom, drutveno pri hvatljivom prolazu. Tada samo preko tog tunela nekako prianjaju za ivot. Taj je tunel vrlo tanka nit - oni ne umiru, to je sve, ali ni ne ive. Uopte ne ive. Samo se nekako razvlae. Prema tome, ako sedi u zazenu i duboko si u njemu, tvoj um e poeti da nestaje, a tvoj um je do sada bio tvoja pamet, tvoja takozvana inteligencija. Tvoj um je nagomilao sva tvoja iskustva, tvoju prolost. A kada prolost pone da bledi i postane sve i iv u trenutku, opet lii na dete, ponovo si luckast, Lao Ce je rekao, "Svako je pametan osim mene. Svako izgleda veoma proraunato, dok sam ja naprosto glup." Pria se da je ovu priu ispriao rabin Hanuk. itave godine eznuo sam da odem do svog uitelja, rabina Bonona i razgovaram sa njim. Meutim, svaki put kada bih uao u kuu osetio bih da nisam dovoljno hrabar. Ipak, dok sam jednom prilikom etao preko polja i plakao, znao sam da moram da otrim do rabina bez odlaganja. On me je upitao, "Zato plae?" Odgovorio sam, "Uprkos svemu, iv sam u ovom svetu, bie sam koje je stvoreno sa svim ulima i udovima, ali ne znam zbog ega sam stvoren i za ta u ovom svetu sam dobar." "Ludo jedna," odgovorio je. To isto pitanje nosim sa sobom itavog ivota. Dodi danas kod mene na veeru." Obino mislimo da su Ijudikoji znaju odgovore mudri. Oni mogu da budu ueni, ali nisu mudri. Mogu da budu sasvim dobro infor41

VANG DAHG DOKO DANG

misani, ali informacija nema veze sa mudrou. Ljudi koji su stvarno mudri nemaju odgovore. Oni polako dolaze do spoznaje da su sva pitanja besmislena, pa odbacuju i sva pitanja. ovek postaje savreno mudar kada nema nikakvih pitanja ni odgovora. Po pravilu, ako imate mnoge odgovore, smatraju vas mudrim. Religiozno, meutim, na zen nain, ako nemate nikakve odgovore, ni pitanja ... Pitanja postoje u umu i onda um pokuava da pronae odgovore, pa preko odgovora um stvara nova pitanja, i to tako ide dalje. To je beskrajni lanac, i nastavlja se sve dok vam se ne smui. Kada ovo jednom shvatite - da je itava ova igra, igra uma - jed nostavno je odbacujete. Ne oklevate da je odbacite, ne odlaete to za sutra -"Odbaciu to sutra" - odbacujete upravo sada. Kaete, "To je naprosto suludo." Naravno da e tada, poto odbaci svu ludost, svetu liiti na ludu. Ako te neko upita, "Ko si ti?" a ti odgovori, "Ne znam," hoe li liiti na mudraca? Mislie da si budala ili luak. "Ne zna? Ne zna svoje ime? Ne zna ko si? Ne zna sopstveni identitet?" Postae sumnjiv, odmah e prijaviti policiji da se pojavilo sumnjivo lice koje moe da bude opasno. A ako kae, "Da, zovem se tako i tako. Moja adresa je ova," sve je u redu. Poslednjih dana svog ivota Sokrat je rekao, "Kada sam bio mlad, znao sam mnogo toga i mislio sam da sam najmudriji na svetu. Kako sam odrastao, bivao sam svesniji da nisam znao mnogo. Naposletku se desilo da sam jednog dana iznenada uvideo da ne znam nita." Pria se daje proroica iz Delfa objavila daje Sokrat najmudriji ovek na svetu. Oni koji su uli proroanstvo doli su kod Sokarata i preneli mu da je proroica objavila da je on najmudriji na svetu. Sokrat je izgledao zapanjen i rekao je: "Mora da je dolo do neke greke, jer sam upravo danas shvatio da ne znam ba nita. Ja sam najvea neznalica na svetu! Molim vas, idite i ispravite proroicu." Oni su otili i rekli proroici da sam Sokrat za sebe tvrdi da je najvea neznalica na svetu. Proroica im je odgovorila, "Ba zato sam i objavila da je on najmudriji na svetu." to ste otvoreniji, bezazleniji, vie nalik detetu, to vie vetrovi egzistencije poinju da duvaju kroz vas. to vie znale i imate stav znalca, to ste za tvoreniji. Tada ne doputate vetrovima egzistencije da udu u vas, stalno ste nepoverljivi, ne verujete ivotu. Luak je onaj ko nastavlja da ima poverenja, luak je onaj ko i dalje veruje,42

MAGIJA

Stl

MAGIJI

nasuprot svom celokupnom iskustvu. Vi ga varate, a on vam veruje; pa ga opet prevarite i on vam veruje; i ponovo ga prevarite i opet vam veruje. Tada ete kazati da je lud, da ne ui. Njegovo poverenje je ogromno; njegovo poverenje je tako isto da niko ne moe da ga ukalja. Budite ludi na taoistiki nain, na zen nain. Ne trudite se da oko sebe stvorite zid znanja. Kakvo god iskustvo da vam dode, pustite ga da se dogodi, a potom ga odbacite. Produite bez prestanka da istite svoj um; nastavite da umirete za prolost da biste ostali u sadanjosti, ovde-sada, kao da ste upravo roeni, kao beba. To e u poetku biti vrlo teko. Ljudi e poeti da vas koriste... neka ih. Oni su jadni. ak i ako vas prevare, obmanu, pokradu, pustite da se to dogodi - j e r ono stoje stvarno vae niko ne moe da vam ukrade. A svaki put kada ne dozvolite da vas situacije iskvare, ta prilika e se iznutra integrisati. Dua e vam se vie iskristalisati. uo sam. Neki lopov je jedne noi upao u kuu sufi mistika i rairio svoj al ne bi li u njega umotao plen. Posle dueg traenja, nije naao nita. Dervi koji je spavao na podu, u meuvremenu se otkotrljao u al. Kada je lopov doao po al, video je da dervi spava na njemu. Ba dok je odlazio praznih ruku, dervi se probudio i doviknuo mu, "Molim te, zatvori vrata." "A zato?" od govorio je lopov. "Ja sam doao i doneo ti prostirku. Neko drugi moe da naie i donese ti ebe." Zato ostanite otvoreni i nemojte da brinete - ak ni lopov od vas ne moe m'ta da ukrade, jer ono to moe da odnese nije vae. O n o to ne moe da se odnese, samo to je vae. Budite ludi. Zen je nastojanje da se odbaci um, da mu se uniti struktura, tako da se vaa bezazlenost, skrivena iza strukture, ponovo otkrije. Roeni ste a da nita niste znali. Roeni ste bistrih oiju, bez misli u njima, bez oblaka. Vae unutranje nebo bilo je isto. Zatim su vas poduavali, uslovljavali - sa hiljadu i jednom stvari - i postali ste preoptereeni znanjem, iz kole, sa koleda, sa univerziteta, i ivotnim iskustvima. A nauili su vas i kako da sumnjate - jer sumnja je inteligencija ljudi od ovog sveta. Poverenje je inteligencija religioznog oveka. Nauili su vas da sumnjate, obuili su vas da sumnjate, a zbog sumnje ste postali zatvoreni. ovek koji sumnja ne moe da ostane otvoren; ovek koji43

VANG VANG VOHO VANG

sumnja uvek je nesiguran. Covek koji sumnja svet uvek smatra neprijateljem; ovek koji sumnja se neprestano bori. Ta borba e zavriti vaim porazom jer jedan deo ne moe da pobedi celinu. To je nemogue. Prema tome, vi vodite rat koji je osuen na propast. Na kraju ete biti poraeni. Moda tu i tamo postignete neke manje pobede, ali one nisu bitne. Na kraju dolazi smrt i sve vam se oduzima. A u toj borbi ne moete ni da uivate, ne moete da budete ushieni ivotom. Da bi ovek bio ushien ivotom, treba da bude lud, da ima poverenja. Proitajte "Idiota" od Dostojevskog. Glavna linost u "Idiotu" ima zen prirodu, tao prirodu, on je princ koji je lud, potpuno lud. Ali njegova vrata su otvorena, ni na koji nain se ne takmii sa svetom. On je oputen. Sve napetosti se u tebi gomilaju zbog sumnje, sve napetosti su u tebi zbog straha, nesigurnosti. Ti si samo maleni talas u okeanu a boji sc okeana i pokuava da se bori sa njim. Samo e propustiti priliku koja je mogla da se pretvori u slavlje, koja je mogla da bude sveanost. Ista energija koja je mogla da sesmeje, pretvorila se u ozlojeenu i mrzovoljnu i postala otrovna. Biti iv ... Kada kaem "biti iv", mislim biti iv u itavom spektru ivljenja. iv da plae i iv a se smeje; iv a lijes suze i iv da voli - itav spektar. Vidim na hiljade ljudi koji ive sa pola srca. Izabrali su neku boju spektra i suzili svoje bie. Sada proputaju, mnogo proputaju - jer u ivotu moe da uiva samo ako si duga. Jedan ovek je bio jako zaljubljen u neku enu, ali bio je vrlo stidljiv. Najzad je uspeo da je ubedi da mu barem bude prijateljica. Taj ovek je bio prijatelj Henri Milera i Henri Miler ga je stalno iznova ispitivao, "ta je sa tvojom ljubavnom vezom?" Jednoga dana ovek je doao i rekao, "Bio sam na ivici uspeha. Uspeo sam utoliko to sam je nagovorio da se potpuno skine, ali vie od toga nije htela. ta misli da je trebalo da uradim?" Miler je odgovorio, "Pa trebalo je da zaplae." "Da zaplaem?" ovek nije mogao da veruje da mu je to rekao. Miler ree, "ta si drugo mogao? Smeh nisam u stanju da vidim u tebi, nemogue. On je vrlo, vrlo daleko od tebe jer jo nisi ni zaplakao."44

MAGIJA

SU

MAGIJI

Smeh je mogu samo ako je ovek u stanju da plae i lije gorke suze, Dete plae - to je prvi odnos sa svetom. Svako novoroene prvo zaplae. To je prva preka na lestvama. Miler je s pravom rekao, T r e b a l o je da zapiae jer ne znam da moe neto drugo. A toliko moe, jer mora da si bar toliko uradio kada si se rodio. Mora da si zaplakao." Luda je onaj koji ivi za celu dugu - on plae, suze mu se slivaju niz lice, nije blokiran ni na koji nain. Moe da plae na glavnom trgu, ne stidi se ivota. ivi bez stida i ivi potpuno. Zbog toga je lud ili ga smatraju ludim. On se smeje i uiva. On je duga. A bog dolazi samo onima koji su kao duga. Blagoslovene lude.

Tree pitanje: Ne oseam nikavu iskrenu snagu u padam na kolena pred nebom i biljkama bol za neim nepoznatim. Zen me smirenoSu, ali se zbog onoga to nemono. Ti mi se ini najprivlaniji, i ima teinu potoka. Da nisi li moda ne mogu da odluim. rei Bog, mada i u srcu se javlja privlai teinom, zahte\'a oseam zagreva mi srce trei put? Jer ja

Ja nisam put, ja sam samo prisustvo. To mora da shvati jer hoe da bude sa mnom. To mora da shvati to dublje moe. Ja nisam put. Put te negde vodi, povezuje te sa neim tamo, a sav moj napor je u tome da vas dovedem ovde. Put je usmeren ka tamo. Put je nuan ako je cilj daleko od vas. Ako je cilj daleko, u daljini, tada je potreban put. Po meni, cilj je u tebi; ti si cilj, ti si meta. Dakle, nema gde da se ide, put nije potreban. U stvari, dovoljno je da napusti sve puteve, da napusti svo traganje i samo bude ono to jesi. Poto to ne moe da uradi, mora da ti se ukae na nekoliko puteva da bi ih sledio i zamorio se. Oni postoje samo da bi te iscrpli. Sav napor postoji samo da bi te izmorio. Kada se napor istroi i kada stvarno padne od umora i kae, "Sada ne elim nigde da idem," i opusti se ... dostie. Traganje nije nain da se dosegne, ali traganje je potrebno jer si vrlo aktivan. 45

VANG VANG VOKO VANG

ak i da bi se dosegao Bog, trae se putevi - a Bog je sada-ovde. On je u tvojoj blizini, on je u tebi i izvan tebe. To je tako suludo kao i kod ribe koja traga za okeanom, a ve ivi u njemu. Ti si u istini jer nema drugog puta; jedino u istini moe da bude. Moda si to zaboravio ili nisi u stanju da ga prepozna zato stoje toliko oigledno. Toliko je blizu da nema razdaljine sakoje moe da se vidi -razdaljina je potrebna radi perspektive, stvari nije mogue videti iz velike blizine. A Bog ne samo da je blizu, ne samo da je najblii - on je ti. Bog nije "vieno", on je u vidiocu; Bog nije cilj, on je u tragaocu. Tragalac je ono za ime se traga. Prema tome, ja nisam put. Ja govorim o putevima zato to ste vi poludeli. G o v o r i m o lekovima jer ste bolesni i ne moete da shvatite viziju ne-puta. Moraete da hodate, da tragate, da budete razoarani. Kada kaem da postoje dva puta, mislim na to da postoje dva puta da postanete frustrirani. Jedan je put ljubavi, a drugi je put meditacije. AH ja nisam put. Ja sam samo prisustvo. A onima koji me budu razume li nee trebati nita drugo nego da budu sa mnom. To je ono to na Istoku zovemo salsang - samo biti sa mnom, biti u mom prisustvu, samo se opustiti u mom prisustvu, dopustiti mi da uem u vas, bez opiranja, bez borbe sa mnom. I tako ete iznenada jednog dana poeti da pevate, da pleete, da slavite. Jednoga dana ete iznenada poeti da se smejete. Za ime ste to tragali? Tragali ste za sobom. Kako moete da tragate za sobom? Vi ve jeste. ovek koji je postavio pitanje kae, 'Ne oseam iskrenu snagu u rei Bog* ... Ja to znam. Teolozi su je unitili. Oni su unitili samu predivnu re "Bog". Jcvreji su s pravom nerado zazivali ime Boga na ma koji nain. Vrlo nerado. Bili su u pravu jer ako koristite Boije ime, prevelika upotreba e unitili njegovu lepotu. Pre Hrista, Jevrejima nije bilo dozvoljeno da izgovaraju Boije ime. ak i sada, ako pogledate jevrejske knjige, i ako u njima pie re Bog, ona nije ispisana kao B-o-g. Napisano je samo B-g; "o"je izostavljeno. J e r k a k o d a potpuno izgovorite njegovo ime? On je tako veliki. Kako god da ga nazovete, to nee biti potpuno, zato oni ispisuju B-g, ne B-o-g - V s e izostavlja. I dobro je to izostavljaju "o" - "o" je simbol praznine, shunya. "O" je praznina, nula. To je sama dua Boga, "o", nula, to je samo njegovo bie - zato oni izostavljaju to slovo.t

46

MAS U A SU MAS/Jl

Vekovima je samo visokim svelenicima u hramu u Jerusalimu bilo dozvoljeno da izgovore ime Boga, a i to samo jednom godinje i u potpunoj samoi. Ljudi bi ekali, milioni ljudi bi zajedno ekali ispred hrama. Onda bi visoki sve.tenik uao u najskriveniji oltar, sva vrata bi bila zatvorena, niko ne bi mogao da uje. i tu, u najskriveni jem oltaru, on bi proaputao ime. To je sve. To je bilo dobro zato to rei kao to su "Bog", "ljubav", ne bi trebalo previe koristiti jer se u protivnom gubi njihova lepota. Teolozi su unitili prelepu re "Bog". Sada ona skoro da je runa, gotovo da je vulgarna. Potrebno je razumeti kako su je teolozi unitili. Svako od vas u sebi nosi jednog teologa. Tolike vekove ste bili uslovljavani tako da teolog skoro da je postao deo vas. Bog je neukrotiv, mora da bude, ali teolog se uvek boji neobuzdanog Boga, teolog se uvek boji svega to je ivo. 1 tako vremenom on odvaja svu neobuzdanot od Boga. On doteruje, ugladuje i uslovljava samu re "Bog". Ako pogledate drevne svete spise ovog sveta, Bog je bio neobuzdan, ne moete ni da pretpostavite koliko je bio neobuzdan. On se i ljutio; i zaljubljivao se; a jurio je i ene. Bio je vrlo ljudski, vrlo realistian i veoma iv, udarao je i utirao. Ali to onda nisu prihvatali teolozi jer je bilo teko svrstati ga u neku kategoriju i bilo je teko koristiti ga. I lako su, malo po malo, deo po deo, oni unitili Boga. Sada postoji samo mumija, mrtvo telo, sauvano hemikalijama, u crkvama. Crkve su grobovi Boga, njihov Bog je umro. Sve vie su udaljili Boga od oveka jer njihov ego nije mogao da shvati da Bog na bilo koji nain moe da bude povezan sa ovekom. Tvorac i stvoreno, tvorac i tvorevina, kako oni mogu da budu povezani? Ne! Tvorac je daleko na sedmom nebu, a mi smo nalik crvima koji gmiu po zemlji, grenici koji trae da im se oprosti. Osudili su oveka i nastavili da uzdiu Boga sve vie i vie. Doao je trenutak kada se most sruio. Tako je jednostavno uvideti da tvorac mora da bude povezan sa tvorevinom. Pesnik je u dubokoj vezi sa svojom poezijom, tako mora da bude, on voli svoju poeziju. Slikar je duboko povezan sa svojom slikom - ona je njegov ivot, njgov procvat, njegovo ispoljavanje. Vajar voli kip koji je nainio. Posmatrajte vajara kada dovri skulp turu, kako je dodiruje i osea - skoro kao da je devojka iz njegovih snova, njegova voljena. Posmatrajte vajara kada, u teka vremena, mora da proda svoje umetniko delo. Suze mu naviru u oi.47

DANG DANG DOKO DANG

Ako je Bog tvorac, on mora da bude blizu kreacije,mora da bude duboko zaljubljen u nju. Ali tada ne moete da osudite oveka i ne moete da ga naterate da se osea krivim. A ako ne moete da prisilite oveka da se osea krivim, ne mogu da postoje crkve, i itav ovaj posao nestaje. itav posao crkve postoji samo ako ste krivi. Zbog vae krivice potrebna vam je njihova pomo: zbog krivice potrebno vam je spasenje, A k o vam je Bog ve blizak i ako Bog ve die u vama, peva u vaem srcu, kakva je potreba za bilo kakvim spasenjem? Ako vas je Bog stvorio, kako onda moete da budete grenici? Onda ne moete da budete osueni, Boiji potpis je na vama. Tada, meutim, itav religijski posao nestaje. Zato su oni nasta vili da ine Boga sve vie klinikim. Sada on mirie skoro kao bolnica - nema ivota, ali sve je isto. Toliko su poeli da se plae virusa ivota da su ubili sve viruse. Ali Bog je lakoe ubijen. R e "Bog" je izgubila svoju Lskrenu mo. Jedan od mojih sannyasina mi je poslao jednu lepu anegdotu. Anegdota: Jue mi je neko pokucao na vrata, otvorio sam i to je bio Bog. Upitao me je da li moe da koristi moj toalet. Odgovorio sam, "Naravno, hajde, ui." Kada je izaao iz kupatila, objasnio mi je da je imao problema da pronae nekog ko e ga pustiti u toalet jer je veina voli da misli da Bog nikada ne ide u toalet. Potom mi se zahvalio i rekao da trai nekog ko bi bio Mesija i da mu se ini da ja obeavam. Upitao sam ga da li stvarno tako misli. A on je rekao da mu se dopalo moje kupatilo. Bog je ekscentrian, zato bi inae stvarao ovako ekscentrian svet? Ali teolozi su ga poptuno unitili. Oni ne mogu da zamisle da mu je potreban toalet, na nebu nema takvih odredbi. On samo sedi u svom prestolu, nikada ne ide u toalet. A neljudski Bog je mrtav Bog. Bog ponovo mora da oivi, mora da se dovede kui. Ako odbacite teologiju onda je religija lepa, ali ako je teologija uvek prisutna izmeu vas i religije, teologija je runa pa i religiju ini runom. Ne oseam nikavu iskrenu snagu u rei Bog, mada padam na kolena pred nebom i biljkama i u srcu se javlja bol za neim nepoznatim ... To je dobro. Tako treba prii Bogu, bez teologije. Nemoj da 4

MAGIJA

8(2 MAGIJI

koristi ak ni re "Bog", nema potrebe, jer re "Bog" nije Bog. Re "ljubav" nije ljubav - odbaci re, nosi samo njenu najskriveniju sutinu, njen smisao, njenu pesmu. To je jedini pravi nain da ude u njegov hram - priroda, drvee, ptice, sunce i zvezde. On je svuda oko tebe, doziva te na mnogo, mnogo naina. Nemoj ii u crkvu. To je poslednje meslo za koje moe gajiti nadu da e ga posetiti. Poslednje! Moda u nekoj krizi, ali inae ne. On je iv u cveu, iv je u dugama, iv je u pticama. Sluaj ga. U stvari, ako naui kako da slua, ne moe dugo da ga izbegava. Voli - ako zna kako da voli ne moe dugo da bei od njega. Ljubav je oltar a sluanje je nain da mu pomogne da ude u tebe. U analima hasidizma postoji jedna anegdota. "Gde Bog prebiva?" To je bilo pitanje kojim je rabin iz Koata iznenadio brojne uene ljude koji su mu bili u poseti. Oni su mu se nasmejali. "Kakvo je to pitanje, rabine! Zar nije itav svet prepun njegove slave?" Onda je rabin sam odgovorio na svoje pitanje. "Bog boravi svuda gde mu ovek to dozvoli." Pustite ga unutra. On vam kuca na vrata, pustite ga da ude. Ne treba nigde da idete. Samo se opustite, imajte poverenja. Njegova ruka vas ve trai. Samo mu dopustite da vas pronae i odmah e doi do velikog preobraaja. Dakle, to je pravi put. ...padam na kolena pred nebom i biljkama i u srcu se javlja bol za neim nepoznatim. Da, Bog je veno nepoznat. ak i znajui ga, ovek ga nikada ne spoznaje; ak i upoznavajui ga, on ostaje nepoznat. Nepoznatost je njegova tajna. A dobro je to ovek ne moe da ga spozna, inae bi on postao deo nauke, inae bi bio zatvoren u nekoj probnoj cevi negde u laboratoriji. Poznato vam je ta naunici mogu. Da mogu da ga pronau, oni bi ga muili. Bockali bi ga ovde i onde da otkriju tajne, ba kao to mue majmune i ostale ivotinje. Muili bi i Boga, da mogu da ga pronau. Ne, Bog nikada ne moe da postane znanje. Re "nauka" znai znanje. Bog nikada ne moe da postane znanje i nikada ne moe da postane nauka. On nije zagonetka koju treba resiti, on je tajna koju treba iveti, ples za igranje, pesma za pevanje, ljubav u koju se treba rastopiti. Da, moete ga osetiti, ali ga nikada ne moete saznati. Nepoznati Bog je jedini Bog koji postoji.49

VANS DANS DOKO DANG

Postoji jedna pria o sv. Pavlu. Kada je doao u Atinu da u grkom svetu propoveda hrianstvo, bio je veoma iznenaen. U centru Atine je bio hram posveen Nepoznatom Bogu. Tu nije bilo slike, hram je bio apsolutno prazan i tih. Nikoga nije bilo unutra. Samo je na vratima hrama bio natpis: Posveeno nepoznatom Bogu. I ljudi su tu dolazili i molili se. i oseali Boga. Nije bilo svetenika i nije bilo ni teologije ni filozofije oko njega. Sv. Pavle ga je unitio jer je poeo da poduava ljude i ismevao je glupost tog hrama. Prialo se da je rekao da je to bila potpuna glupost. Kako moete da volite nepoznatog Boga? On je sada tu i pokazae im poznatog Boga. Bog je postao poznat kao Isus Hrist. On je mislio da ini veliku uslugu oveanstvu, meutim, on je jedan od najveih kriminalaca. Unitio je koncept ili ne-koncept nepoznatog Boga. To je jedini Bog koji postoji. On se moda odrazio u oima Isusa, ali on ipak ostaje nepoznat. U stvari, znajui ga, on nije spoznat, vi takoe postajete deo njegove tajne i postajete ne poznati. Isus je postao tajna spoznajui ga - nije on postao poznat preko Isusa. Nikako. On je tako ogroman da je nemogue prene ti ga kao formulu, kao teoriju, kao dogmu, kao verovanje. Zaboravite re "Bog". Nemojte biti njome opsednuti. Ona nema nikakve veze sa Bogom. Moete da odbacite re. Odbacivanje rei e vam pomoi, jer e sa tom reju biti odbaeno i sve ono to su teolozi do sada uradili. Samo se osvrnite oko sebe, pogledajte u oi deteta, u oi svog voljenog, svoje majke, prijatelja - ili samo osetite drvo. Jeste li ikada zagrlili drvo? Zagrlite drvo. A jednog dana ete doi do spoznaje da niste samo vi zagrlili drvo, ve i drvo odgovara, i divo grli vas. Tada ete po prvi put biti u stanju da spoznate da drvo nije samo forma, odreena vrsta o kojoj botaniari govore, ono je nepoznati Bog - tako zelen u vaem dvoritu, tako pun cvetova u vaem dvoritu, tako blizu vas, doziva vas opet i iznov;:. Zaboravite re. Zaboravite sve rei! Ako svoje bie moete da posvetite nepoznatom, to je najbolja mogua posveenost. Teolozi, svetenici i ljudi koji se bave religijskim biznisom imaju razliite stvari u svom umu. Njima nije stalo ni do Boga ni do vas. Religija je postala velika investicija. U stvari, to je najvea trgovina na svetu. Nijedan milioner nije tako bogat - a ne moe ni da bude - kao to su to crkve. Nijedna kompanija - Burma el ili Standard Oil - nije tako bogata, ne moe da bude. Kada religija postane investicija, onda tu postoje razlozi drugaiji od religioznih, drugaiji interesi.50

MAGIJA

m

MAGIJI

uo sam anegdotu koja se dogodila u jevrejskom hramu. U jevrejskim hramovima i sinagogama se ne skupljaju prilozi dodava njem tanjiria kao u hrianskim crkvama, pa su zato morali da prikupljaju novac na druge naine. Jedan od njih je prodaja karata za rezervisana mesta za izuzetno svete dane kada je posao najbolji. Za vreme jednog od praznika neki mladi je otiao u sinagogu u Filadelfiji da potrai svog ujaka. uvar je odbio da ga pusti jer nije imao kartu. "Sluaj", rekao je mladi," vrlo je vano". "Nema anse," odvratio je uvar. "Svi to kau. Niko nee ui bez karte." Ali deko je molio, "Radi se o ivotu i smrti. Molim te, samo na dva minuta." "Pa dobro, u redu, ako je toliko vano," rekao je uvar. "Ali nemoj da te uhvatim kako se moli!" Ovo takode moe da se dogodi i u nekom aramu. To se deava uvek. Jer uvek kada se neto nepoznato spusti na zemlju, odmah ovekov domiljati um poinje da ga menja u pogodnost koja moe da se proda na tritu. Odmah se javlja motiv profita. Re "Bog", crkve, hramovi, sinagoge, postali su trnice. Tamo ne moe da pronae svoje srce. Jedini nain da pronae svoje srce je da ponovo vidi nepoznato. Morae da se kree sam, morae da ide sam. Ne moe da sledi gomilu. Ako sledi gomilu stii e do nekog hrama, ili neke sinagoge, ili crkve. Ako eli da pronae neobuzdanog Boga, Boga ovog univerzuma, jedinstvo, kosmos, morae da traga sam za sebe. Moli se drvetu, moli se reci, moli se steni. Oseaj, nema potrebe za recima. Neka tvoje srce govori. Istopi se u svetu i pusti da se svet istopi u tebi. Ovo prisno optenje je molitva. Onome ko je postavio ovo pitanje pomoi e ako bude poao putem ljubavi. Zen mu nee biti od pomoi. On ima vrlo oseajno srce. Sluajte srce. Mnogo je tu drugih pitanja, pitanja o spajanju meditacije i ljubavi, srca i uma, misli i oseanja - jer mnogi bi voleli da slede oba puta zajedno. Sinteza se javlja, ali ne moete je vi stvoriti. Ako sledite put meditacije, jednog dana e to ishoditi u ljubav. Ako sledite put ljubavi, jednog dana e ishod biti meditacija. Do spajanja dolazi, ali 5/

VANG VANG VOKO VANG

moraete da sledite j e d a n put. Ako pokuate da sledite dva, biete u pometnji. Sinteza se pojavljuje na kraju, po svojoj volji, zato nemojte da brinete, Uvek je tako: ako se dogodi meditacija, mora doi do ljubavi. Ako ne doe do ljubavi, to samo pokazuje da se jo nije desila meditacija. Ako se dogodi ljubav,dogaae i meditacija, kaosenka. Ako se meditacija ne dogodi kroz ljubav, onda vaa ljubav jo uvek iilie prava. Ako sc jo uvek nije dogodila, moda razmiljate o njoj, .'li i-iste kroili u svet ljubavi. Zato nemojte da brinete o spajanju. Vi oc moete da napravite spoj. Nije na vama da brinete. Sledite jedan pm. koji god oseale da vam je bliskiji. Nekolicina je postavila pitanje, "Oba mi se ine gotovo podjed nako privlana, pa ta onda da radim?" Ako se oba ine gotovo podjednako privlana, onda jetlosti!" Tako stoje stvari. To je ono to je siroti rabin govorio sve vreme -