OPŠTE HIGIJENSKO PREVENTIVNE MERE

PRIPREMA PREDAVANJA PREDMATA

“HIGIJENA I NEGA DOMAĆIH ŽIVOTINJA”

VETERINARSKI TEHNIČAR – OGLED : DRUGI RAZRED

VREME ZA REALIZACIJU: 15 ČASOVA

PROFESOR: NENAD HINIĆ SREDNJA POLJOPRIVREDNO PREHRAMBENA ŠKOLA

”STEVAN PETROVIĆ BRILE” RUMA

Plan i program realizacije 1. čas: dezinfekcija, pojam i podela 2. čas: mehanička dezinfekcija 3. čas: fizička dezinfekcija 4. čas: hemijska dezinfekcija 5. čas: hemijska dezinfekcija 6. čas: praktično izvođenje dezinfekcije 7. čas: praktično izvođenje dezinfekcije 8. čas: ponavljanje pređenog gradiva 9. čas: dezinsekcija, pojam, značaj, metode izvođenja 10.čas:praktično izvođenje dezinsekcije 11.čas:deratizacija, pojam, značaj, metode izvođenja 12.čas:praktično izvođenje deratizacije 13.čas:neškodljivo uklanjanje leševa i klaničnih otpadaka 14.čas:ponavljanje pređenog gradiva 15.čas:test: opšte higijensko preventivne mere

OPŠTE HIGIJENSKO PREVENTIVNE MERE

DEZINFEKCIJA

DEZINSEKCIJA

DERATIZACIJA

NEŠKODLJIVO UKLANJANJE LEŠEVA

DEZINFEKCIJA

DEZINFEKCIJAUNIŠTAVANJE ZARAZNIH KLICA

PODELA PREMA VREMENU IZVOĐENJA

PROFILAKTIČKA

TEKUĆA

ZAKLJUČNA

DEZINFEKCIJA

PODELA PREMA METODAMA IZVOĐENJA

MEHANIČKA

FIZIČKA

HEMIJSKA

MEHANIČKA DEZINFEKCIJA

ČIŠĆENJE

SANITARNO PRANJE

VENTILACIJA

SEDIMENTACIJA

FIZIČKA DEZINFEKCIJA

ISUŠIVANJE

SUNČEVA SVETLOST

TOPLOTA

SUVA TOPLOTA

SPALJIVANJE

OPALJIVANJE

PEGLANJE

SUVI STERILIZATOR

VLAŽNA TOPLOTA

KUVANJE

VODENA PARA POD PRITISKOM

VODENA PARA BEZ PRITISKA

HEMIJSKA DEZINFEKCIJA

USLOVI ZA DEZINFEKCIONO SREDSTVO:

DELUJE NA ŠTO VEĆI BROJ MIKROORGANIZAMA DELUJE U SVIM SREDINAMA DELUJE BRZO I U MALIM KONCENTRACIJAMA DOBRO SE RASTVARA U VODI NEMA NEPRIJATAN MIRIS STABILAN JE NIJE OTROVAN ZA LJUDE I ŽIVOTINJE NE ŠTETI PREDMETE KOJI SE TRETIRAJU NIJE SKUP I DA JE LAKO TRANSPORTABILAN

KISELINE HLOROVODONIČNA KISELINA HCL

DEZINFEKCIJA OSOKE I OTPADNIH VODA,

ODVODNIH KANALA

SUMPORNA KISELINA H2SO4

DEZINFEKCIJA PODOVA, VALOVA, UTOVARNIH RAMPI

UPOTREBLJAVA SE I U SMEŠI SA KARBOLNOM KISELINOM 3-5%

ORGANSKE KISELINE

ZA KONZERVIRANJE NAMIRNICA

BAZEMASNA (KAUSTIČNA) SODA - NaOH1-5 % VODENI RASTVOR ODLIČAN PROTIV VIRUSA

DELUJE JAKO KAUSTIČNO.KORISTI SE ZA DEZINFEKCIONE

BARIJERE, DEZINFEKCIJU PODOVA U

KOŽARAMA, KLANICAMA....

GAŠENI KREČ - Ca(OH)2

KREČNO MLEKO ZA DEZINFEKCIJU ZIDOVA.

SLABO DEJSTVO

SODA – Na2CO3

DOBAR RASTVARAČ MASTI I NEČISTOĆE, KORISTI

SE ZA SANITARNO PRANJE, SLABA DEZINFEKCIONA

SPOSOBNOST

HALOGENI ELEMENTI - HLOR HLOR OTROVAN I KOROZIVAN GAS KORISTI SE ZA DEZINFEKCIJU VODE I OTPADNIH VODA

HIPOHLORITI HLORNI KREČ (25% HLORA)

HIGROSKOPAN I NESTABILAN KAPORIT (70% HLORA) STABILAN

HLORAMINI SADRŽE 25-30% HLORA, STABILNI HLORAMIN T HALAMID HALANI SADRŽE 70 – 90%

HLORA SA DETERDŽENTIMA SLUŽE ZA ISTOVREMENO SANITARNO

PRANJE I DEZINFEKCIJU

HLORNI PREPARATI SE KORISTE ZA DEZINFEKCIJU ŠTALA, VODE, ZEMLJE ĐUBRIŠTA, OTPADNIH VODA, IZMUZIŠTA, PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI 1-7%

HALOGENI ELEMENTI JOD

JODNA TINKTURA RASTVOREN JOD U ALKOHOLU SLUŽI ZA LOKALNU DEZINFEKCIJU KOŽE KOD HIRURŠKIH INTERVENCIJA. OŠTEĆUJE I BOJI KOŽU, KAUSTIČAN

JODOFORI NISU TOKSIČNI, NEMAJU KOROZIVNO DEJSTVO.KORISTE SE ZA PRANJE I DEZINFEKCIJU APARATA ZA MUŽU, PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI U KONCENTRACIJAMA 0,15 – 2%. DELUJU NA SVE MIKROORGANIZME

IOSAN JODOGAL

SOLI TEŠKIH METALA

PLAVI KAMEN – CuSO4 FUNGICID 5% RASTVOR ZA

UNIŠTAVANJE PLESNI U HLADNJAČAMA, KLANICAMA,

MAGACINIMA GOTOVIH PROIZVODA DEZODORANS

SUBLIMAT - HgCl2

JAKO OTROVAN , RETKO SE KORISTI

FENOLI I KREZOLIDERIVATI KATRANA KAMENOG UGLJA

FENOL – KARBOLNA KISELINA 3- 5 % RASTVOR ZA DEZINFEKCIJU OTPADNIH MATERIJA,TRANSPORTNIH SREDSTAVA. JAKOG MIRISA, TOKSIČAN

KREZOL KREOLIN SMEŠA KREZOLA I SAPUNA 5-10% ZA DEZINFEKCIJU OTPADNIH VODA I MATERIJA

KREZOL-SUMPORNA KISERLINA DOBIJA SE MEŠANJEM TRI DELA KREZOLA I JEDNOGDELA SUMPORNE KISELINE. KORISTI SE KAO 5-10% RASTVOR ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJE, TRANSPORTNIHSREDSTAVA, UTOVARNIH RAMPI , KANALIZACIJE

ALDEHIDI

FORMALDEHIDGAS OŠTROG MIRISA, VELIKE DEZINFEKCIONE

SPOSOBNOSTI, KORISTI SE ZA DEZINFEKCIJU

PROSTORIJA KOJE SE MOGU DOBRO ZATVORITI.

INKUBATORI: ZA 1 KUBNI METAR PROSTORA UZIMA

SE 30 ml FORMALINA, 25g KALIJUMPERMANGANATA

i 25g VODE , VREME DELOVANJA 1-5 ČASOVA

FORMALIN 35 – 40% VODENI RASTVOR FORMALDEHIDA. IMA JAKU

DEZINFEKCIONU SPOSOBNOST. KORISTI SE U RASTVORU

3 – 5% ZA DEZINFEKCIJU KLANICA, OPERACIONIH SALA,

VAGONA ... IMA I DEZODORANTNA SVOJSTVA

OKSIDANTI OZON TOKSIČAN GAS PRIJATNOG MIRISA U MALIM KOLIČINAMA ZA DEZINFEKCIJU VODE I ZAŠTITU HRANE OD KVARENJA VODONIKPEROKSID 3% VODENI RASTVOR ZA ISPIRANJE GNOJNIH RANA, ISPIRANJE USTA KALIJUM-PERMANGANAT 0,5-2% VODENI RASTVOR ZA DEZINFEKCIJU RANA I SLUZOKOŽA

PERSIRĆETNA KISELINA JEDNO OD NAJJAČIH DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA, KOROZIVNA, KORISTI SE U KONCENTRACIJI DO 0,5%

POVRŠINSKO AKTIVNE MATERIJE

ANJONSKE - SAPUNI KVASE I RASTVARAJU MASTI I NEČISTOĆU. KORISTE SE ZA PRANJE

KATJONSKE – KVARTERNA AMONIJEVA JEDINJENJA ZA PRANJE I DEZINFEKCIJU U MLEKARSTVU, PREHRAMB. INDUSTRIJI

U KONCENTRACIJAMA 0,1-0,5% CETAVLON, OMNISAN, MERIPOL...

AMFOTERNE – AMFOLITSKI SAPUNI TEGO PREPARATI

ZA PRANJE I DEZINFEKCIJUU MLEKARSTVU, PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI,

NEJONSKE –POLIAMINI, POLIALKOHOLI... NEMAJU DEZINFEKCIONU SPOSOBNOST

DEZINFEKCIJA KOD POJEDINIHZARAZNIH BOLESTI

BOLESTI IZAZVANE SPOROGENIM BAKTERIJAMAANTRAKS, ŠUŠTAVAC...HLORNI KREČ SA 5 -7% AKTIVNOG HLORA10% RASTVOR FORMALINA5% KARBOL-SUMPORNE KISELINE

BOLESTI IZAZVANE NESPOROGENIM BAKTERIJAMATUBERKULOZA, BRUCELOZA, SALMONELOZA, CRVENI VETAR, LEPTOSPIROZA, 5-10% FORMALINA, 5% KREZOLSUMPORNE KISELINE, 2-3% VRUĆI NaOH, HLORNI KREČ SA 3-5% AKTIVNOG HLORA,

BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMASLINAVKA I ŠAP, SVINJSKA KUGA, KOKOŠIJA KUGA,BESNILO...2-4% VRUĆI NaOH, 5% FORMALINA, HLORNI KREČ SA3% AKTIVNOG HLORA

DEZINFEKCIJA OBJEKATA

PRVO SE IZVRŠI MEHANIČKO ČIŠĆENJE, ASAKUPLJENA NEČISTOĆA UKLONI IZ OBJEKTA.SANITARNO PRANJE VRŠI SE 1% NaOHZAGREJANIM NA TEMPERATURU 700C.NJIME SE PERU PODOVI, JASLE,BOKSOVI,PREGRADE I DONJI DELOVI ZIDOVA.KADA SE STAJA MALO PROSUŠI POSLE PRANJAVRŠI SE NJENA DEZINFEKCIJA.PRVO SE DEZINFIKUJE POLOVINA TAVANICE,ZID, PA POD, ZATIM DRUGA POLOVINA OBJEKTA ISTIM REDOM IDUĆI UNAZAD DO KRAJA STAJE.

U OKVIRU DEZINFEKCIJE STAJE TREBADEZINFIKOVATI I ISPUSTE AKO ONI POSTOJE.UTROŠAK DEZINFEKCIONOG SREDSTVA:0,5 – 1L / 1 M2 POVRŠINE

DEZINFEKCIJA VODE FIZIČKA DEZINFEKCIJA KUVANJE ULTRALJUBIČASTI ZRACI KATADIN POSTUPAK

HEMIJSKA FEZINFEKCIJA HLORISANJE20mg AKTIVNOG Cl / L VODE, EKSPOZICIJA 6-8h KOD PREČIŠĆENE VODE

50mg AKTIVNOG Cl / L VODE, EKSPOZICIJA 6-8h KOD NEPREČIŠĆENE VODE

REZIDUALNI HLOR 0,1- 0,3mg/L VODE SUPERHLORISANJERATNI USLOVI, POPLAVE, ZEMLJOTRES, EPIDEMIJE CREVNIH BOLESTI,

DOZA 20-40 PUTA VEĆA NEGO KOD NORMALNOG HLORISANJA OZON2g / 1m3 VODE, EKSPOZICIJA 10 MINUTA

PREČIŠĆAVANJE I DEZINFEKCIJA VODE

DEZINFEKCIJA ĐUBRETA

SPALJIVANJE

HEMIJSKA DEZINFEKCIJA

BIOTERMIČKA DEZINFEKCIJA

BIOTERMIČKA DEZINFEKCIJAĐUBRETA

U PAKOVANOM ĐUBRETU STVARASE TOPLOTA DEJSTVOM TERMOFILNIHBAKTERIJA. TEMPERATURA MOŽE DADOSTIGNE 50 – 700 C I VIŠE I DOLAZI DOANTAGONIZMA MEĐU MIKROORGANIZMIMA.NASTAJU SOLI ORGANSKIH KISELINAI DOLAZI DO PROMENE Ph SREDINE ŠTOTAKOĐE NEPOVOLJNO DELUJE NA RASTI ŽIVOT PATOGENIH MIKROORGANIZAMA.OVI PROCESI SE DOBRO RAZVIJAJU U KONJSKOM I OVČIJEM ĐUBRU TOPLO ĐUBRE ĐUBRE GOVEDA, SVINJA I ŽIVINE JEHLADNO ĐUBRE

BIOTERMIČKA STERILIZACIJATRAJE 1-6 MESECI

ĐUBRE SE PAKUJE U JAME DUBINE 0,5mVISINE DO 1,25m. POD JE OD BETONAĐUBRE TREBA DA JE UDALJENO OD BUNARA, SAOBRAĆAJNICATEKUĆIH VODA, ŽIVOTINJA

HEMIJSKA DEZINFEKCIJA OSOKE

OSOKA SE SKUPLJA U JAME OSOČARE

I SADRŽI PUNO ORGANSKE MATERIJE

ŠTO OTEŽAVA NJENU DEZINFEKCIJU.

MOŽE SE KORISTITI KREČNO MLEKO

ILI NEGAŠENI KREČU ODNOSU:

5-10 DELOVA OSOKE NA 1 DEO KREČA

NAJČEŠĆE SE KORISTI HLORNI KREČ

KOD SPOROGENIH UZROČNIKA NA 1l

OSOKE DODAJE SE 30g HLORNOG

KREČA SA 25% AKTIVNOG HLORA, A

KOD NESPOROGENIH UZROČNIKA

DODAJE SE 9-13g SUVOG HLORNOG

KREČA NA 1 LITAR OSOKE

DEZINFEKCIJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

PREVOZ ZDRAVIH ŽIVOTINJA

PREVOZ OBOLELIH ILI SUMNJIVIH ŽIVOTINJA

PREVOZ OBOLELIH OD SPOROGENIH UZROČNIKA

PRSKANJE VRUĆOM 2%

KAMENOM SODOM MEHANIČKO ČIŠĆENJE SANITARNO PRANJE DEZINFEKCIJA

2%VRUĆI NaOH, 2-3% FORMALINA,

3-5% HLORNI KREČ DEZINFEKCIJA ĐUBRETA 5% HLORNI KREČ

DEZINFEKCIONE BARIJERE

DEZINFEKCIONE BARIJERE ZA VOZILA

GRADE SE OD BETONA I TREBA DA SU

DOVOLJNO ŠIROKE I DUGAČKE DA SE

TOČKOVI NAJMANJE JEDNOM OBRNU

U DEZINFEKCIONOM RASTVORU.

VISINA MORA BITI TOLIKA DA SE GUME

POTPUNO POTOPE I DEZINFIKUJU.

DIMENZIJE: 6m x 3m x 0,25m

NAJČEŠĆE SE KORISTI 2% NaOH

DEZINFEKCIONE BARIJEREDEZINFEKCIONE BARIJERE ZA OBUĆU NAULAZU NA FARMU I NA ULAZIMA U POJEDINEOBJEKTE SU U OBLIKU SUNĐERA ILI REŠETKIOD DRVETA ILI METALA. IZNAD NJIH TREBA DAJE U VISINI OD 1-2cm DEZINFEKCIONI RASTVOR.DIMENZIJE: 1m x 0,5m x 0,02m

ZA DEZINFEKCIJU RUKU NA ULAZU U KRUG FARME POSTAVI SE KOFA SA DEZINFICIJENSOMI KOFA SA OBIČNOM VODOM

DEZINSEKCIJA

DEZINSEKCIJA

ZNAČAJ BORBE PROTIV INSEKATA

ULOGA INSEKATA U

ŠIRENJU BOLESTI

ZAGAĐENJE

ŽIVOTNE SREDINE

EKONOMSKE ŠTETE

ULOGA INSEKATA U ŠIRENJUBOLESTI

PRENOSIOCI ZARAZNIH BOLESTI :KOMARCI, MUVE, BUVE, VAŠI, KRPELJI

MEHANIČKI PRENOSIOCI MIKRORGANIZAMA:ŽOHARI, MRAVI

PARAZITIRAJU NA TELU:VAŠI, KRPELJI, BUVE

UZROČNICI ALERGIJSKIH REAKCIJA:STENICE, LEPTIRI, GRINJE

IMAJU OTROVNO DEJSTVO:PAUCI, OSE, STRŠLJENI, OBADI, STONOGE

SKLADIŠNE ŠTETOČINE:MOLJCI, LEPTIRI, ŽIŠCI, GRINJE

METODE BORBE MEHANIČKE METODE

FIZIČKE METODE

BIOLOŠKE METODE

HEMIJSKE METODE

MEHANIČKE METODE BORBE

ČIŠĆENJE I UKLANJANJE OTPADAKA

PRIMENA LEPLJIVIH MASA

PRIMENA INERTNIH PRAŠKOVA

PRIMENA VENTILATORA

PREMAZIVANJA PROZORA PLAVOM BOJOM

UPOTRBA ŽIČANIH MREŽICA

PREVRTANJE ĐUBRETA

FIZIČKE METODE BORBE

SUVA TOPLOTA

VLAŽNA TOPLOTA

ULTRAZVUČNI I RADIO TALASI

INFRACRVENI, RADIOAKTIVNI I GAMA ZRACI

BIOLOŠKE METODE BORBE

BIOLOŠKI NEPRIJATELJI

MIKROORGANIZMI

HEMIJSKE METODE BORBE

REPELENTI

INSEKTICIDI

ČVRSTI TEČNI GASOVITI

KONTAKTNI DIGESTIVNI RESPIRATORNI

TEHNIKA PRIMENE

ZAPRAŠIVANJE PRSKANJE RASPRŠIVANJE - OROŠAVANJE ZAMAGLJIVANJE ZADIMLJAVANJE PRIMENA GRANULA UPOTREBA GELOVA UPOTREBA LAKOVA

INSEKTICIDI BILJNI

ORGANOHLORNI

ORGANOFOSFORNI

KARBAMATI

GASOVITI

BILJNI INSEKTICIDI

BUHAČPRAH KOJI SE DOBIJA OD SASUŠENIH

CVETOVA BILJKE BUHAČ

AKTIVNE MATERIJE ALKALOIDI :

PIRETRIN I CINERIN

KONTAKTNI INSEKTICID ŠIROKOG

DEJSTVA, SNAŽNO POČETNO

DEJSTVO ( KNOCK DAWN EFECT )

SLABO PRODUŽENO DEJSTVO

NIJE OTROVAN ZA LJUDE I ŽIVOTINJE

NEMA REZIDUALNO DEJSTVO

ORGANOHLORNI INSEKTICIDI DDT : DICHLOR-DIPHENIL-TRICHLORETHAN BELI PRAŠAK, STABILAN I NERASTVORLJIV U VODI KONTAKTNI , DELIMIČNO I DIGESTIVNI INSEKTICID SPORO POČETNO DEJSTVO DUGO PRODUŽENO DEJSTVO EFIKASN U BORBI PROTIV SVIH INSEKATA NEKONTROLISANOM UPOTREBOM DOŠLO DO NAGOMILAVANJA U TKIVIMA LJUDI I ŽIVOTINJA PA SE DANAS NE KORISTI

HCH : HEXAHLOR CIKLOHEKSAN LINDAN HLORAN.... TOKSIČNI I NE KORISTE SE U STOČARSKIM OBJEKTIMA I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

ORGANOFOSFORNI INSEKTICIDI

NAJČEŠĆE KORIŠĆENI INSEKTICIDI SNAŽNO POČETNO DEJSTVO DELUJU NA SVE VRSTE INSEKATA TOKSIČNI ZA LJUDE I ŽIVOTINJE KORISTE SE U SPOLJNOJ SREDINI I POMOĆNIM

OBJEKTIMA NE KORISTE SE U ŠTALAMA I PREHRAMBENOJ

INDUSTRIJI PREPARATI: MALATHION, BROMOFOS, DIBROM....

KARBAMATI

DELUJU NA SVE INSEKTE SLABO POČETNO DEJSTVO JAKO PRODUŽENO DEJSTVO NEOTROVNI PREPARATI: FAMID, BAYGON, FICAM...

GASOVITI INSEKTICIDI

CIJANOVODONIK , METILBROMID , ETILENOKSID....

REPELENTI

SREDSTVA KOJA ODBIJAJU INSEKTE

KOD PASA I LJUDI KAO ZAŠTITA OD KRPELJA

DOBAR INSEKTICID NE SME IMATI

REPELENTNO DEJSTVO

DOBAR REPELENT NE SME IMATI

INSEKTICIDNO DEJSTVO

DERATIZACIJA

DERATIZACIJA

EPIZOOTIOLOŠKO – EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ

HIGIJENSKI ZNAČAJ

EKONOMSKI ZNAČAJ

Deratizacija je mera kojom se masovno uništavaju štetni glodari s ciljem da se značajno smanji broj jedinki miševa, pacova i drugih štetnih gtodara i tako zaštiti životna sredina. Od štetnih glodara u našoj zemlji je poznato 30 vrsta sa preko 60 podvrsta glodara, koje spadaju u 5 familija. Za nas su od pomenutlh značajne dve familije i to: FAMILIJA MURIDAE (miševi u užem smislu) i to DOMAĆI MIŠ (Mus musculus): i dva pacova, SIVI PACOV (Rattus norvegicus) i CRNI PACOV (Rattus rattus), kao I FAMILIJA ARVICOLIDAE, čiji je glavni predstavnik NJIVSKI MIŠ (Arvicola microtus arvalis), a njegov drugi naziv je POLJSKA VOLUHARICA. Ove vrste pacova i miševa su najplodnije vrste medju sisarima. Ženka DOMAĆEG MIŠA okoti 6 do 10 puta godišnje po 6 do 8 mladih, pa i vise od toga. Mlade doji 15 dana, a već posle trećeg dana može da začne novi plod. Mladi brzo odrastaju i već posle 2 do 3 meseca postaju polno zreli, pare se i daju novo potomstvo. Ženka SIVOG PACOVA okoti 3 do 8 puta godišnje po 6 do 12 mladih, pa čak može i da okoti i do 23 mlada. Ženka ima 12 sisa. Mladunci su im do oko 14 dana goli i slepi. Polno su zreli posle 3 do 4 meseca i veoma su plodni. Ženka se pari odmah po koćenju. Žive oko 4 godine. Za 3 godine od jednog para pacova moguće je da bude čak i 250.000 potomaka. Sivi pacov je veći i snažniji od crnog pacova, dužine je od 20 do 30 cm, a težina mu je oko 500 grama, a ide i do 850 grama. Rep mu je snažan, ali kraći od tela, noge su mu duge i jake sa razvijenim kožicama izmedju prstiju zadnjih nogu. Krvoločan je, lukav, obazriv, divljačke naravi. Ima jako razvijeno čulo mirisa, oseti znoj čoveka i zato izbegava mamke koji su mu ponudjeni. Zahvaljujući toj činjenici uspavaju da održe svoju vrstu. Došao je u ove prostore iz Azije u 18. veku i potisnuo crnog pacova koji je došao iz Indije i Burme u 13.veku u ove naše prostore. Živi u blizini hrane i vode, bez koje ne može.Gnezda pravi u toplim djubrištima, a i u rupama u koja uvlači razne krpe i najlon kesice. Nasrće na podmladak domaćih životinja. Kanibali su, jedu naročito bolesne, pa su zbog toga prenosioci veoma ozbiljnih zaraznih i parazitamlh bolesti. Sivi pacovj e jedna od najvećih štetočina najrazličitijih životnih namirnica širom planete, nanoseći ogromne štete. Ženka CRNOG PACOVA okoti 3 do 6 puta godišnje po 5 do 10 mladih, koji su polno zreli za 2 do 3 meseca. Žive 4 i više godina, težine su od 120 do 170 grama, pa mogu težiti i do 230 grama. U odnosu na sivog pacova uši su mu velike i odvojene od glave, a rep duži ili iste dužine kao telo. Noge su mu duge i ima jake kandže. Ne kopa rupe, ali se dobro puže i skače. Živi u blizini čoveka i da bi došao do hrane potkopava temelje zbog čega se ruše kuće. Svaštojed je i nije probirač. Nije zahtevan za vodom kao sivi pacov i može da izdrži duga putovanja brodovima i da svoju ishranu resava tako što se medjusobno jedu. I ta činjenica ih svrstava u prvu grupu prenosioca opasnih zaraznih i parazitarnih bolesti, a pošto živi u blizini čoveka izgleda da bi bio opasniji u širenju bolesti na čoveka u odno su na sivog pacova. Ženka NJIVSKOG MIŠA okoti se 6 i više puta godišnje po 4 do 9 mladih, koje doji oko 15 dana. Mladi dovoljno izrastu za dva meseca i spremni su za parenje i množenje. Ovaj miš je sličan domaćem mišu, prepoznaje se po nešto kraćem repu u odnosu na telo, a kod domaćeg miša rep je dug kao i telo. Za razliku od drugih miševa njivski miš ne ostavlja zimnicu u malim trapovima kao što to rade drugi miševi, već je aktivan cele zime, pa čak im i sneg ne smeta u nastojanju da dodju do sveže zelene hrane ili nekih korenčića od nekog bilja ili voćnjaka. U ishrani ne zaobilaze ni zrnastu hranu. Dnevno pojedu 1,5 svoje težine. Noćne su životinje, ali radi hrane izlaze i danju. Jako su plašljivi. Žive u kolonijama i uvek u paru. Imaju svoje godine kada se prenamnože, a usled gladi i velike vlage i magle obolevaju, pa im se broj drastično smanjuje. Pored nepovoljnih uslova koji ograničavaju množenje i miševa i pacova ipak se ovi javljaju u velikom broju i nanose ogromne štete privredi i domaćinstvima. Miševi uglavnom jedu svu hranu koju je čovek spremio za sebe i domaće životinje. U prostoru gde se prenamnože pojedu dosta, a mnogo više od toga zagade. S druge strane pacovi puno pojedu. Jedan pacov pojede i do 150 grama hrane, a to to je godišnje i do 50 kg hrane. Pored toga pacovi sigurno još toliko upropaste da nije za upotrebu i ta činjenica govori da su pacovi zbog šteta koje naprave veliki takmac čoveku u potrošnji hrane koju je on spremio za sebe ili domaće životinje. Poznato je da pacovi i miševi spadaju u grupu glodara, a to ime samo za sebe kaže da oni glodju hranu, a to zato što im zubi stalno rastu i godišnje pacovima mogu da izrastu 13 cm ili svaka tri dana zubi im izrastu 1 mm. Ta činjenica im nameće potrebu da glodju razne materijale da bi ih potrošili, pa zato oglodju neke materijale koji im inače ne koriste za ishranu, a na njima naprave ogromne štete. Štete koje nanose miševi i pacovi u našoj zemlji su nesumljivo veoma velike, jer se njihovo suzbijanje ne sprovodi pravovremeno i sistematski ni na velikim pogonima, a naročito se slabo radi na idividualnom sektoru, koji je zbog toga nepresušan izvor ovih štetočina.

Desnim klikom otvoriti:“document object”

a potom“open”

Biologija štetnih glodaradokument preuzet sa interneta

Microsoft word document

EPIDEMIOLOČKI ZNAČAJ GLODARA

UČESTVUJU U ŠIRENJU:TRIHINELOZE, BESNILA, LEPTOSPIROZE, KUGE,

KOLERE, SLINAVKE I ŠAPA, MIŠJE GROZNICE

I MNOGIH DRUGIH BOLESTI

INFEKTIVNI MATERIJAL PRENOSE :

MEHANIČKI

IZMETOM I MOKRAĆOM

EKTOPARAZITIMA

ŠTETE KOJE NANOSE GLODARI

UPROPASTE VELIKE KOLIČINE HRANE OŠTEĆUJU I UNIŠTAVAJU AMBALAŽU, NAMEŠTAJ OŠTEĆUJU INSTALACIJE NAGRIZAJU, OŠTEĆUJU KOŽNE I TEKSTILNE PREDMETE NAPADAJU PILIĆE, KUNIĆE I DRUGE ŽIVOTINJE NAPADAJU DECU, STARCE, NEMOĆNE LJUDE BUŠE ZIDOVE, PODOVE, PODRIVAJU TEMELJE

METODE BORBE

PREVENTIVNE MERE

MEHANIČKE METODE

FIZIČKE METODE

BIOLOŠKE METODE

HEMIJSKE METODE

PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE

AGROTEHNIČKE MERE DUBOKO ORANJE, PALJENJE STRNIŠTA, OBRADA KULTURA,

TEHNOLOŠKO – MANIPULATIVNEPRAVILNO SKLADIŠTENJE HRANE NA PREGLEDNA I DOSTUPNA MESTA, NAČIN IZGRADNJE OBJEKATA, GRADNJA OD ČVRSTOG MATERIJALA, ZATVARANJE RUPA. SPREMIŠTA, ŽIVINARNICI, KUNIĆARNICI NA GLATKIM STUBOVIMA SA LIMENIM BRANICIMA......

HIGIJENSKO – SANITARNE REDOVNO ČIŠĆENJE I UKLANJANJE NEČISTOĆE

MEHANIČKE METODE KLOPKE : PACOLOVKE I MIŠOLOVKE

UPOTREBA LEPLJIVIH MASA KORISTE SE KOD MALOG BROJA GLODARA

POSEBNO KOD MIŠEVA

FIZIČKE METODE

UPOTREBA APARATA

KOJI EMITUJU

ULTRAZVUČNE TALASE

BIOLOŠKE METODE

UPOTREBA BIOLOŠKIH NEPRIJATELJA

LISICA, LASICA, TVOR,

MUNGOS, PAS, MAČKA

BAKTERIOLOŠKI METOD

IZAZIVANJE BOLESTI

GLODARA

HEMIJSKE METODE BRZI OTROVI BARIJUMKARBONAT BaCO3

CINKFOSFID ZnP2

TALIJUMSULFAT Tl2SO4

ARSENTRIOKSID AsO3

MORSKI LUK

SPORI - KUMULATIVNI OTROVI

ANTIKOLIN, ROSOL, TOMORIN, BRODILON, SURALON.....

SPREČAVAJU KOAGULACIJU KRVI

NEŠKODLJIVO UKLANJANJE

ŽIVOTINJSKIH LEŠEVA

I

KLANIČNIH OTPADAKA

NEŠKODLJIVO UKLANJANJEŽIVOTINJSKIH LEŠEVA

EPIZOOTIOLOŠKO – EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ

HIGIJENSKI ZNAČAJ

EKONOMSKI ZNAČAJ

NAČINI UKLANJANJA LEŠEVA

SPALJIVANJE

STOČNA GROBLJA

JAME GROBNICE

PRERADA U KAFILERIJAMA

SPALJIVANJE

SPALJIVANJE SE VRŠI NA LOMAČI,

NA IMPROVIZOVANIM LOŽIŠTIMA I

U SPECIJALNIM PEĆIMA KREMATORIJUM

SPALJIVANJEM SE POTPUNO UNIŠTAVAJU

SVI MIKROORGANIZMI I ORGANSKA

MATERIJA LEŠA.

KAO GORIVNI MATERIJAL KORISTE SE:

DRVO, UGALJ, NAFTA, GAS, STRUJA

STOČNA GROBLJA

NAJSTARIJI NAČIN UKLANJANJA LEŠEVA

STOČNO GROBLJE TREBA DA JE 500m UDALJENO

OD NASELJA i 150 -200m OD SAOBRAĆAJNICA.

MESTO MORA BITI NIZVODNO I NIZ VETAR OD

NASELJA I IMATI NIZAK NIVO PODZEMNIH VODA

ZAKOPAVANJE MOŽE BITI POJEDINAČNO ILI

GRUPNO. PREKO LEŠA MORA BITI SLOJ ZEMLJE

OD 1m. STOČNO GROBLJE MORA BITI OGRAĐENO,

SA KUĆICOM ILI NASTREŠNICOM ZA SEKCIJU LEŠA.

TRAVA SA GROBLJA SE KOSI I PALI NA GROBLJU.

MIKROORGANIZMI SE NE UNIŠTAVAJU, A SPORE

MOGU OPSTATI DESETINAMA GODINA

INFEKTIVNI MATERIJAL MOŽE PONOVO DOSPETI

NA POVRŠINU POMOĆU PODZEMNIH VODA,

PASA LUTALICA, DIVLJIH ŽIVOTINJA, PACOVA

JAME GROBNICE

JAME GROBNICE SE GRADE 500-1000m

OD NASELJA, NA UZVIŠENOM I OCEDITOM

TERENU. MOGU BITI OKRUGLE ILI ČETVRTASTE,

DUBINE 8-15M, PREČNIKA 3-5m.

DNO JAME JE PREKRIVENO KAMENOM, A

ZIDOVI SU OD CIGLE BEZ MALTERA.

NA VRHU JE BETONSKI PRSTEN SA

BETONSKOM PLOČOM I VRATA ZA

UBACIVANJE LEŠEVA.

UZ JAMU TREBA BITI KUĆICA ILI

NASTREŠNICA ZA SEKCIJU LEŠA

PRERADA U KAFILERIJAMA

KAFILERIJE SU SPECIJALIZOVANI POGONI

KOJI PRERAĐUJU LEŠEVE I KLANIČNE OTPATKE

PRI ČEMU SE DOBIJAJU: MESNO BRAŠNO,

MESNO-KOŠTANO BRAŠNO, TEHNIČKA MAST ...

UGLAVNOM SE GRADE PRI VELIKIM KLANICAMA

POSTOJE TRI TEHNOLOŠKA POSTUPKA PRERADE:

SUVI POSTUPAK

VLAŽNO-EKSTRAKTIVNI POSTUPAK

CENTRIMIL POSTUPAK