93

u jednoj udalje-noj galaksiji, planeta koja predstavlja centar zvezdanog sistema zove se velika sirta. ona je istovremeno i glavni grad carstva hiljadu planeta.

u sirti, sa njenom basnoslovnom carskom palatom, živi i poslednji potomak dinastije koja od najmrač-nijih dubina vreme-na širi svoju moć nad svim planeta-ma u sistemu.

u tu strogo čuva-nu palatu mogu da uđu samo akredi-tovani izaslanici carstva i miljenici vladara... narod, koji se često tiska u podnožju palate, može jedi-no da čuje odje-ke tajanstvenih proslava...

u sirti takođe cveta i trgovina... duž njenih kanala može se naći roba svih vrsta. čitava horda trgovaca krstari zvezdanim sistemom da bi u sirtu doneli ne-brojena čuda...

94

...opojno bilje sa planete glimijus u koje se ljudi zatvaraju da bi potražili zaborav...

...živo kamenje sa arfala koje se lepi za kožu da bi bila lepša...

...najređi primerci telepatskih bodljara poznatih po tome što žive na glavama svojih gospodara, nepre-stano im tumačeći svakakve misli...

...retki metali, birane đakonije, bojene tkanine... u spletovima sirtijskih uličica, raznorodno stanovništvo svih planeta kupuje, trči, prodaje... i ponekad krade...

na sirtu su dolazili i da bi se potražio savetznalaca, lekara ili vidovnjaka koji iza svo-je nepokretne maske čitaju svačiju dušu...

...njihova moć, kako se priča, neprestano raste i neki su čak skloni da kažu kako su oni postali pravi gospoda-ri sirte... u palati, njih najviše poštuju i najviše ih se i boje...

...mada oni veliki deo vremena provode u hramovima-tvrđavama duboko u sirtskoj džungli.

95

sirta je, najzad, i ogro-man astroport, koji od vajkada sačekuje putnike iz celog zvez-danog sistema. niti ima carine, niti bilo kakvog nadzora... na veliku sirtu još i može da se stigne prinudno, ali sa nje se svakako polazi slobodno.

teški trgovački brodovi, kao i manji tegljači, neprestano saobraćajuizmeđu grada i pristaništa... gonjeni sunčanim jedrima, na ovoj planeti bez daška vetra, brodovi samo seku kanale...

ali, i pored slave i sta-rih zname-nja, sirta više nije ono što je bila... na sve strane se vide ruševine... napukle brane i nasipi... zatrpana uzletišta.

čak je i carska palata bila načeta zubom vremena...

u džungli, gde siromašni ribari neprestano tragaju za marsijamom, džinovskom zmijom sa skupocenom kožom...

...samo moćni hramovi vidovnjaka odudaraju od bede koja sve okružuje...

a u svemiru, na nekoliko svetlosnih godina od sirte...

96

možeš da snimiš. spre-

mno je!

dobro! zdravo, momci! ovde va-lerijan, astro-

brod x b 982. pošao 23.9.2720

iz galaksitija prema sirti...!

usmeni izveštaj broj četiri... sada se nalazimo u blizini sirte i poku-pili smo poslednje automatske

sonde koje su sa zemlje poslate pre našeg polaska... pomogle su

nam da dobro naučimo sirtijski je-zik... pripremamo se za poslednji

vremensko- prostorni skok posle koga ćemo se naći na sirtijskom

astroportu. za sada nemamo ništa posebno da saopštimo – gotovo!

čudno osećanje... ulazimo u dodir saprvom velikom civi-lizacijom u kojoj zemlja nije imala

nikakvu ulogu. misliš da to može

biti opasno?

mmm... ne znam! za nas dvoje iz

prostorno--vremenske služ-be nije ni važno...moramo videti dali sirta može dabude opasna po

zemlju...!

ali, po svim znacima, sirta još nije otkrila prednosti prostorno-vremenskog kreta-nja, što znači da im je nemoguće da izađu

iz svog sistema, sem ako ne žele da putuju vekovima!

znam! ali ako nema nikakve opasnosti,

možda bi bilo najbolje da se iskrcamo inkognito...

da izigravamo turiste?!

spemna za po-slednji „skok”?

spremna!

prostorno-vremenski skok i... ...valerijanov i lorelinin brod rematerija-lizovao se na jednoj usamljenoj tački sirtijskog astroporta...

97

malo kasnije... pridruživši se ostalim putnicima, valerijan i lo-relina su bez problema krenuli prema gradu...

za sada je sve dobro!

da... nema iznenađenja...

mogli bismo već da se izgubimo

u gomili...!

kakva trgovina! gle, zlatarske

radnje... da malopogledamo?

sreća što ovde ima svakako odeve-nih! i mi ćemo proći

nezapaženi...

imam zlata kod sebe, a vide-la sam da i ovde to primaju! oh... čuj,

nećeš valjda sad početi da

kupuješ?

au... ala je lep taj nakit koji lepe na ko-žu! ali ne bih volela

da se šetam sa tim bubama na sebi!

hej, valerija-ne! gledaj! sat! vidi kako

je ukrašen... mora da je veoma star.

da... čudno... skoro isti se mo-gu videti u muzeju predatomskog do-ba u galaksitiju!

98

baš si sladak što si mi ga

kupio...! cmok...još i radi!

he... može od dnevnica! da

vidimo što su se ovi okupili! šta se tu događa?

vi ste prvi put u sirti? onda gledajte dobro...

ovo je jedan od najčuve-nijih vidovnjaka koji je pristao da danas odgo-

vara na pitanja!

eno, sada ga baš nešto pita trgovac sa planete

flugil!

moćni vidovnjače, pozi-vam tvoju velikoduš-

nost da mi odgovori na pitanje da li ću doživeti da moja trgovina jed-nog dana bude najjača od svih koje postoje

na mojoj planeti?

u napregnutoj tišini, odgovori mu prigušeni glas čiji se duboki tonovi odmah nametnuše...

trgovče, vrati se na svoju

planetu i počni da sređuješ svoje stvari, jer ti si bole-

stan... umre-ćeš kroz sto

dana! i...

!

odjednom, na opšte iznenađenje, vidovnjak je ućutao i...

ti, devojko! priđi!

šta je bilo?

nikada se vidovnjaci

nisu prvi obraćali...!

priđi!

ko da priđe? ja...?

da, ti! gde si to našla?

koje? sat?pa ovde...

kupila sam ga od jednog trgovca...

i čemu ti služi taj... nakit?

kako čemu? pa pokazuje

vreme! šta tu nije jasno?

na te njene reči gomila je prasnula u smeh, dok se vidovnjak ćutke okrenuoi žurno otišao u palatu...

šta samto smešno

rekla...?

ćuti i bežimo odavde! mora da smo u nečemu

pogrešili... samo ne znam u čemu?

pokazu-je vreme! ha-ha-ha!

mora da je luda!

vidovnjaka je uvredila njena drskost! videli ste kako je odjurio!

99

nešto kasnije... žuri mi se da što pre stignemo na astroport...ovde noć pada vrlo brzo,

a ja imam utisak da nas prate!

ko nas prati?i zašto? ono sa satom je bilo

glupo...

vidiš ona dvačamca...? ima većdosta vremena kako nas prate.

moramo im umaći...

krmaru, skreći u ovaj kanal!

brzo...!

u tamnoj sirtijskoj noći nastala je veli-ka gužva...

i pošto su poklekli predvelikim brojem napadača, valerijan i lorelina su se našli zarobljeni...

!!!

100

ujutro...

oh... glava... gde smo to?

na nekom solar-nom jedrenja-ku... spremni da

isplovimo...!

brod je ubrzo punom brzinompočeo da seče talase, krećući se kroz sirtij-ske kanale...

...i prolazeći kroz sve gušće rasti-nje!

mnogo kasnije, kadaje jedan od čuvara odvezao valerija-na i lorelinu...

stražari kao da su nemi... od njih ne možemo

ništa saznati!

valerijane! neki usamljeni hram...! sličan onima ko- je smo upoznali zahvaljujući automatskim

sondama!

i zaista, pred njima se ukazala grandiozna građevina...

hmmm... koliko znamo, u njima

žive vidovnjaci! najzad ćemo čuti i nešto

više!

prešavši preko bačenog mostića...

...mala grupa se uputila ka svetilištu vidovnjaka.

101

lakim pokretom, stražar je stavio u pokret meha-nizam koji otvara teška vrata...

... i dok su se ona lagano sklapala za njima...

...neprestano požurivani od strane stražara... …valerijan i lorelina stigli su na vrh stepeništa...

brrr... kladim se da će opetpitati koliko

je sati...!

ti i tvoj sat! sigurno smo zbog

njega ovde...!

nakon čekanja ispunjenog tišinom...

102

pitanje koje ću vam postaviti, devoj-ko, nije ono koje očekujete! uosta-

lom, odgovor mi je već poznat...

dolazIte lI sa zemlje?

bravo, lo-relina. lepo smo se uva-

lili...!

mnogo si bio lukav! putujemo inkognito!

ne porIčIte! izdao vasje taj sat i činjenica daznate čemu on služi...!

ha-ha! tako nešto možete kupiti samo vi sa zemlje! vi koji ne znateda bića u ovom sistemu imaju sav-

ršeno fiziološko osećanje vremena!

nije nam pozna-to šta tražite

na sirti... ali, toćemo ubrzo sa-znati. sada ispi-

tujemo vaš brod...

nećete us-peti ni da uđe-

te u njega! uključio sam

uređaj za samounište-

nje...!

tIšIna! tačno prepoznajem vaš glupi ponos i tvrdoglavost!

prokleta rasa! ali naša osveta će

biti strašna!

osveta...? ali zašto? nismo došli kao neprijatelji!

za sada osta-jete kao zatvo-renici... još ste nam potrebni...vaš nestanak inače niko ne može prime-

titi!!!

s tim rečiima, vidovnjak je nestao u tami, dok je debeli zaštitni zid počeo da se spušta...

idemo na sve ili ništa, lorelina!!!

103

prošavši u poslednjem trenutku... ...valerijan i lorelina su se našli u potpunom mraku...

na drugoj strani, stražari su još uvek stajali neodlučno, kao da se plaše da upoteri za beguncima zađu u prostor vi-dovnjaka...

a šta ćemo sada?

sve, samo da ne ostanemo ovde!

jer, stražari će ipak za nama!

idemo prema onoj svet-

losti...!

nikoga!

mašinsko odeljenje?!

tako mi galaksije! ovi hramovi

su prave energetske

centrale!

malo dalje...

a sada la-boratorije!

i to dosta usavršene!

da...religija je samo fasa-da, a vidovnjaci drže svu sirtijsku naučnu tehniku

u svojim rukama!

čudno je da sve izgleda napušteno.

vidi ove aparate koje niko nije dotakao

godinama... a možda i vekovima...

verovatno rade zbog toga što imaju ugrađene mehanizme za automatski rad!

ali, drugo se izgleda ne koristi... uosta-

lom, videćemo...

104

za sada je najvažni- je da izađemo odavde...

verovatno ima i nekih letilica... ne verujem da su se vidovnjaci

zadovoljili solarnim jedrenjacima...

onda idemo nazad u energetsku centralu...

ako ima nekih letilica, onda se tamo napaja-

ju energijom!

zaista, malo kasnije...

bila si u pra-vu, mala!

hmmm... kla-sična oprema sa atomskim reaktorom... trebalo bi da se sna-

đem!

valerIjane!

stražari! idu pravo na nas...!

poleći što pre!

brzo! poleći! poleći!!! lako je to reći...

ali još nisam našao dugme za

start!

a ovo...?

to? misliš da...

pa da!

valerIjane! zid...! pazi!!!

105

praćen još uvek nesređenom paljbom, vale-rijan je uspeo da kako - tako upravi letilicu!

najpre ka izlazu...

...a zatim punom brzi-nom preko džungle!

bilo je malo potre-sa pri pole-

tanju...!

ha-ha! smesti se... veži pojasi pogledaj da li

nas prate!

šta kažeš?

dva broda su krenula

za nama!

prošlo je još nekoliko trenutaka...sirtijski brodovi su neumoljivo sma-njivali razdaljinu..

ne možemo se izvući... ne znam za šta su sve sposobne ove maši-ne... ali onaj tamni

oblak dole...! možda bih tu mogao da im

se izgubim?

106

dobro je! uleteli smo u gužvu! kakva kiša!

pravi potop!

valerijane! oni se vraćaju!odustaju!

čudno! mislio sam da su mnogo borbeniji...! ali...

ohhh! počinje i led...!

letilica je ludačkom brzinom uletela u pravu šumu ledenih stubova koji posta-ju sve gušći...

gotovI smo!